bio postavljen,\u010dini mi se neizbe\u017enim da ka\u017eem ko sam ja. U osnovi, to bi moglo da je ve\u0107
poznato, jer nisam propustio da se \u00bbposvedo\u010dim\u00ab. No, nesrazmera izme\u0111u veli\u010dine moga
zadatka imal enkost i mojih savremenika do\u0161la je do izraza u tome da me nisu ni\u010duli, pa\u010dak ni
videli. \u017divim od sopstvenog kredita, a mo\u017eda je to samo predrasuda da \u017eivim?... Potrebno je
samo da progovorim ma s kojim \u00bbobrazovanim\u00ab, koji preko leta nai\u0111e u Gornji Engadin, pa
da se uverim dane \u017eivim. . . U tim okolnostima je, naime, du\u017enost \u2014 protiv koje se, u osnovi,
buni moja navika, jo\u0161 vi\u0161e ponos mojih instinkata \u2014 re\u0107i: \u010cujte me, jer ja sam taj i taj! Pre

priroda protivstavljena vrsti\u010doveka koja se dosad po\u0161tovala kao puna vrlina. Me\u0111u nama,\u010dini
mi se da upravo otuda poti\u010de moj ponos. U\u010denik sam filozofa Dionisa, i pre bih jo\u0161 voleo da
budem satir nego svetac. Ali, neka se samo pro\u010dita ovaj spis. Mo\u017eda mi je po\u0161lo za rukom,
mo\u017eda ovaj spis nije ni imao nikakav drugi smisao nego da tu protivstavljenost izrazi vedro i
blagonaklono. \u00bbPobolj\u0161avanje\u00ab\u010dove\u010danstva bilo bi poslednje \u0161to bihja obe\u0107avao. Ne\u0107u
ustoli\u010davati neke nove idole; stari bi morali da nau\u010de \u0161ta je to biti na glinenim nogama.R u\u0161iti

svet, realnost je u znatnom stepenu li\u0161ena svoje vrednosti, svoga smisla, svoje istinitosti. . .
\u00bbIstiniti svet\u00ab i \u00bbprividni svet\u00ab \u2014 jo\u0161 jasnije:la\u017eir ani svet i realnost. . .L a\u017e ideala bila je
dosad kletva ba\u010dena na stvarnost. Zahvaljuju\u0107i toj la\u017ei, samo\u010dove\u010danstvo je, sve do svojih
najni\u017eih instinkata, postalo la\u017eirano i la\u017eno \u2014 dospev\u0161i do obo\u017eavanjanaopakih vrednosti
umesto onih s kojima bi mu tek bilo zajam\u010deno napredovanje, budu\u0107nost, vrhovnopravo na
budu\u0107nost.

mora biti stvoren, ina\u010de opasnost nije mala da se u njemu prehladimo. Led je blizu,
usamljenost je neizmerna \u2014 ali kako sve stvari mirno po\u010divaju usred svetlosti! Kako se
slobodno di\u0161e! Koliko se toga ose\u0107apod sobom! \u2014 Filozofija je, kako sam je dosad
razumevao i \u017eiveo, dobrovoljni \u017eivot usred leda i na visokim planinama, traganje za svim
stranim i dostojnim upitnosti u ljudskom postojanju (Dasein),za svim onim \u0161to je dosad,
pomo\u0107u morala, bilo prognano. Dugo iskustvo, koje sam stekao takvim lutanjem u

sasvim druk\u010dije nego \u0161to bi to moglo biti po\u017eeljno: osvetlila mi sesk ri vena povest filozofa, psihologija njihovih velikih imena. \u2014 Sve vi\u0161e je za mene postajalo pravo merilo vrednosti koliko istinepodnosi, na koliko se istineodva\u017euj e neki duh. Zabluda (\u2014 vera u ideal \u2014) nije slepilo, zabluda jekukavi\u010dluk... Svako postignu\u0107e, svaki korak napred u saznanjupoti\u010de iz smelosti, iz strogosti prema sebi, iz\u010distote u odnosu na sebe... Ja ne osporavam ideale, samo navla\u010dim rukavice pred njima . . . Nitimur in v e t i t u m: jednom\u0107e u tom znaku pobediti moja filozofija, jer se na\u010delno, dosad, uvek zabranjivala jedino istina. \u2014

najvi\u0161a knjiga koja postoji, knjiga pravog planinskog vazduha \u2014 cela\u010dinjenica\u010dovek
neizmerno je daleko ispod nje \u2014, ona je inajdublja, ro\u0111ena iz najunutra\u0161njijeg bogatstva
istine, neiscrpni bunar u koji se ne spusti nijedno vedro a da se ne vrati puno zlata i dobrote. U
njoj ne govori nikakav \u00bbprorok\u00ab, nijedan od onih jezovitih dvopolaca bolesti i volje za mo\u0107,
koga zovu utemeljiva\u010dem religije. Da se ne bi u\u010dinila nepravda, dostojna sa\u017ealjenja, smislu
njegove mudrosti, mora se, pre svega, ta\u010dno\u010duti ton koji dolazi iz tih usta, taj halkionski ton.
\u00bbNajti\u0161e su to re\u010di, koje donose oluju, misli koje, dolaze\u0107i na golubijim nogama, kormilare

Smokve opadaju sa stabala, dobre su i slatke; i dok padaju, prska im crvena opna. Ja sam
severac za zrele smokve.
Tako, poput smokava, padaju vam ove pouke, prijatelji moji: pijte sada njihov sok, jedite
njihovo slatko meso! Okolo je jesen, vedro nebo, poslepodne \u2014.
Tu ne govori nikakav fanatik, tu se ne \u00bbpropoveda\u00ab, ne te\u017ei se \u017eudno za verom: iz beskrajnog
obilja svetlosti i dubina sre\u0107e te\u010de kap po kap, re\u010d po re\u010d\u2014 ne\u017ena sporost je tempo tih beseda.
I takve se\u017eu samo do najodabranijih; povlastica bez premca je biti ovde slu\u0161alac; nikome nisu
tek tako date u\u0161i za Zaratustru... Nije li, sa svim tim, Zaratustrazavodni k?. .. No, \u0161ta pak on
sam re\u010de kada se prvi put opet vratio u svoju usamljenost? Upravo suprotno od onoga \u0161to bi u
takvom slu\u010daju rekao neki \u00bbmudrac\u00ab, \u00bbsvetac\u00ab, \u00bbiskupitelj sveta\u00ab i drugi nekid ecadent. . . On
ne govori samo druk\u010dije, on ij est e druk\u010diji...
Sam odlazim sada, u\u010denici moji! I vi po\u0111ite odavde, sami! Tako ho\u0107u.
Idite od mene i branite se od Zaratustre! I jo\u0161 bolje: stidite ga se! Mo\u017eda vas je obmanjivao.

prijatelje.
Lo\u0161e se odu\u017euje u\u010ditelju, ako se uvek ostaje jedino u\u010denik. I za\u0161to ne biste\u010dupkali s mog
venca?
Po\u0161tujete me, ali \u0161ta ako jednoga dana va\u0161e po\u0161tovanjepre sahne? Pazite se da vas ne zgromi
neki kip!
Velite da verujete u Zaratustru? Ali \u0161ta stoji do Zaratustre! Vi ste moji vernici, ali \u0161ta stoji do

Jo\u0161 se niste tra\u017eili: umesto toga na\u0161li ste mene. Tako\u010dine svi vernici; stoga se tako malo
dobija od svih vera.
Sada vas pozivam da izgubite mene i na\u0111ete sebe; i tek kada me se svi budete odrekli, vrati\u0107u
vam se...

Upravo ovog savr\u0161enog dana, kada sve zri i kada zagasito biva ne samo gro\u017e\u0111e, pade mi na
\u017eivot sun\u010dani pogled: osvrnuh se, pogledah napolje, i nikada ne videh tolike i dobre stvari
odjednom. Nisam uzalud danas sahranio svoju\u010detrdeset i\u010detvrtu godinu;smeo sam je
sahraniti \u2014 \u0161to je u njoj bilo od \u017eivota, spaseno je, besmrtno je. Prva knjigaP rev rednovanja

izrazim li se u obliku zagonetke, ja sam poput svoga oca ve\u0107 umro, poput svoje majke \u017eivim
jo\u0161 i starim. Ako ni\u0161ta drugo, ovo dvostruko poreklo, podjednako s najvi\u0161e i s najni\u017ee pre\u010dage
na lestvama \u017eivota, istovremeno decadent i po\u010detak, obja\u0161njava onu neutralnost, onu slobodu
od pristrasnosti u odnosu prema ukupnom problemu \u017eivota, koja me mo\u017eda odlikuje. Za
znakovlje uspona i pada imam njuh istan\u010daniji nego \u0161to ga je ikada neki\u010dovek imao; za to
sam u\u010ditelj \u2014 poznajem oboje, ja sam oboje. \u2014 Moj otac je umro kada je imao trideset i \u0161est
godina: bio je ne\u017ean, mio i bole\u0161ljiv, kao bi\u0107e odredeno jedino da promine \u2014 pre blaga
uspomena na \u017eivot, nego \u017eivot sam. Iste godine kada je njegov \u017eivot po\u0161ao nani\u017ee, po\u0161ao je i
moj: u trideset i \u0161estoj godini \u017eivota spao sam na najni\u017eu ta\u010dku svoje vitalnosti \u2014 \u017eiveo sam
jo\u0161 a da na tri koraka pred sobom ni\u0161ta nisam mogao da vidim. Tada \u2014 bila je 1879. godina
\u2014 napustio sam svoju profesuru u Bazelu, preko leta sam, kao senka, \u017eiveo u Sv. Moricu, a
idu\u0107e zime, suncem najoskudnije u mom \u017eivotu,po p u t senke u Naumburgu. Bio je to moj
minimum: u to vreme je nastao \u00bbPutnik i njegova senka\u00ab. Nesurnnjivo, tada sam se
razumevao u senke ... U zimi zatim, mojoj prvoj\u0111enovskoj zimi, ta zasla\u0111enost i
produhovljenost, koje su uslovljene bezmalo krajnjom oskudicom u krvi i mi\u0161i\u0107ima, stvorile
suZ oru. Savr\u0161ena o\u0161troumnost i vedrina,\u010dak bujnost duha, koju odra\u017eava spomenuto delo, u
mom slu\u010daju se sla\u017eu ne samo s najdubljom fiziolo\u0161kom slabo\u0161\u0107u nego\u010dak i s prekomernim
ose\u0107anjem boli. Usred muka koje sa sobom nosi neprekidna trodnevna glavobolja, zajedno s
napornim iska\u0161ljavanjem zgusnute pljuva\u010dke, raspolagao sam dijalekti\u010darskom jasnovido\u0161\u0107u

nisam ve\u0161t penja\u010d, nisam rafiniran, nisam dovoljnohladan. Moji\u010ditaoci mo\u017eda znaju koliko
sam ja dijalektiku posmatrao kao simptomdecade nce, na primer u najglasovitijem slu\u010daju, u
slu\u010daju Sokrata. \u2014 Sva naru\u0161avanja intelekta usled bolesti,\u010dak i ona poluo\u0161amu\u0107enost koja
prati groznicu, ostala su mi do danas sasvim strane stvari, o\u010dijoj sam se prirodi i u\u010destalosti
mogao da obavestim tek putem u\u010denja. Moja krv te\u010de sporo. Niko ne bi mogao na meni da
utvrdi groznicu. Lekar koji me je du\u017ee ispitivao kao nervnog bolesnika kona\u010dno je rekao:
\u00bbNe, s Va\u0161im nervima nije ni\u0161ta, jedino sam ja sam nervozan.\u00ab Naprosto nije dokaziv ikakav
lokalni poreme\u0107aj, niti ikakva organski uslovljena \u017eeluda\u010dna boljka, koliko god bila, kao
posledica ukupne iscrpljenosti, izrazita slabost gastrosistema. I obolelost o\u010diju, koja se
povremeno opasno pribli\u017eava slepilu, samo je posledica, ne uzrok, tako da sa svakim prilivom
\u017eivotne snage ja\u010da opet i snaga vida. \u2014 Ozdravljenje u mom slu\u010daju zna\u010di dug, suvi\u0161e dug niz
godina; ono zna\u010di, na \u017ealost, u isti mah i nazadovanje, propadanje, periodiku jedne vrste