Kad je Zaratustri bilo trideset godina, napustio je svoj zavi\u010daj i jezero svoga zavi\u010daja, i oti\u0161ao
je u goru. Tu se napajao svojim duhom i svojom samo\u0107om, i nije ga to umorilo za deset
godina. Ali se naposletku izmeni njegovo srce \u2013 i jedno jutro ustade u ranu zoru, stade pred
sunce i ovako mu je govorio: \u00bbVeliko svetilo nebesko! u\u010demu bi bila tvoja sre\u0107a, da nema\u0161
onih kojima sija\u0161! Deset godina penjalo si se amo k mojoj pe\u0107ini: ti bi se zasitilo bilo svoje
svetlosti i ovoga puta, da nije mene, moga orla, i moje zmije. Nego mi smo te i\u0161\u010dekivali
svakoga jutra, uzimali smo od tvoga obilja i blagosiljali te za nj. I gle! Ja ne znam kud bih sa
svojom mudro\u0161\u0107u, kao p\u010dela koja je nakupila previ\u0161e meda; ose\u0107am potrebu da se prema meni
ruke \u0161ire. Hteo bih da poklanjam i udeljujem, sve dok mudri me\u0111u ljudima ne na\u0111u naslade
opet jednom u svojoj ludosti, a siroma\u0161ni opet jednom u svome bogatstvu. Toga radi moram
se spustiti u dubinu: kao \u0161to ti to\u010dini\u0161 ve\u010derom, kad pada\u0161 za more pa jo\u0161 i donjem svetu
ponese\u0161 svetlosti, ti prebogato svetilo nebesko! Ja moram, kao ti, pasti i za\u0107i, kako to zovu.
ljudi, ka knjima bih da se spustim. Blagoslovi me dakle, ti mirno oko, \u0161to bez zavisti mo\u017ee\u0161 da
gleda\u0161 i preveliku sre\u0107u! Blagoslovi pehar koji se preliva, da bi voda iz njega zlatna potekla, i
na sve strane raznela otsjaj tvoga milja! Evo! Ovaj pehar ho\u0107e da opet ostane prazan a
Zaratustra ho\u0107e da opet postane\u010dovek.\u00ab

2.
Zaratustra si\u0111e sam dole niz brdo, i niko ga ne srete. Ali kada je u\u0161ao u \u0161umu, obrete se pred
njime jedan starac, koji je izi\u0161ao bio iz svoje svete kolibe da nakupi korenja po \u0161umi. I starac
ovako progovori Zaratustri: \u00bbNije mi nepoznat ovaj putnik: pre vi\u0161e godina prolazio je on
ovud. Zvao se Zaratustra, ali se sada izmenio. Tada si nosio svoj pepeo na breg: a sada zar
nosi\u0161 vatru svoju u doline? Zar se ne boji\u0161 kazne kojom se kazni paliku\u0107a? Da, sad vidim da je
Zaratustra. Bistro je njega oko a na usnama mu ne skriva se ga\u0111enje. Ta kora\u010da eto kao igra\u010d!
Izmenio se Zaratustra, detetom je postao Zaratustra, probudio se Zaratustra: \u0161ta bi ti sada kod
onih koji spavaju? \u017diveo si u samo\u0107i kao u moru, i more te je nosilo. Vaj, ti ho\u0107e\u0161 zar da
iza\u0111e\u0161 na kopno? Vaj, ti ho\u0107e\u0161 opet sam da prati\u0161 svoje telo?\u00ab Zaratustra odgovori: \u00bbJa volim
ljude.\u00ab \u00bbA\u010dega radi, re\u010de svetac, do\u0111oh ja u \u0161umu i u pustinju? Zar ne stoga \u0161to sam odvi\u0161e
voleo ljude? Sada volim Boga: ljude ne volim.\u010covek mi je rabota suvi\u0161e nesavr\u0161ena. Ljubav
prema\u010doveku ubila bi me.\u00ab Zaratustra odgovori: \u00bb\u0160ta ja to govorah o ljubavi! Ja poklon
nosim ljudima.\u00ab \u00bbNe daj im ni\u0161ta, re\u010de svetac. Bolje im jo\u0161 ne\u0161to oduzmi pa ponesi s njima
skupa \u2013 to\u0107e im najvi\u0161e goditi: samo ako i tebi bude godilo! A ako im ba\u0161 ho\u0107e\u0161 da da\u0161, ne
daj vi\u0161e nego milostinju, i pusti da i to jo\u0161 prose!\u00ab \u00bbNe, odgovori Zaratustra, ja ne delim
milostinje. Za to nisam dosta siromah.\u00ab Svetac se nasmeja Zaratustri i nastavi ovako: \u00bbA ti
gledaj da ti bar prime tvoja blaga! Nemaju oni poverenja u pustinjake, i ne veruju da dolazimo
da delimo darove. Na\u0161i im koraci odvi\u0161e usamljeno odjekuju kroz ulice. I kao kad no\u0107u u
svojim posteljama\u010duju nekoga gde hoda, mnogo pre nego \u0161to se sunce rodilo, tako se oni tad

pitaju u sebi: kuda\u0107e to lopov? Ne idi k ljudima ve\u0107 ostaj u \u0161umi! Bolje jo\u0161 idi k \u017eivotinjama?
Za\u0161to ne\u0107e\u0161 da si ovakav kao ja, \u2013 medved me\u0111u medvedima, ptica me\u0111u pticama?\u00ab \u00bbA \u0161ta to
radi svetac u \u0161umi?\u00ab pita\u0161e Zaratustra. Svetac odgovori: \u00bbPravim pesme i pevam ih, i prave\u0107i
pesme smejem se, pla\u010dem, i gun\u0111am tako hvalim Boga. Pevanjem, smehom, pla\u010dem i
gun\u0111anjem hvalim Boga, koji je moj Bog. Ali \u0161ta je to \u0161to ti nosi\u0161 nama na dar?\u00ab Kada je
Zaratustra\u010duo ove re\u010di, odmahnu rukom i re\u010de: \u00bb\u0160ta bih mogao ja vama dati! Nego pustite me
da \u0161to pre odem, da vam ne bih \u0161to uzeo!\u00ab \u2013 I tako se rastado\u0161e jedan od drugog, starac i

Kada je Zaratustra do\u0161ao u prvi grad, koji le\u017ei do \u0161ume, na\u0111e tu mno\u0161tvo sveta iskupljena na
pijaci; jer se razglasilo bilo, da\u0107e se videti jedan igra\u010d na konopcu. I Zaratustra progovori
svetini ovako i re\u010de: Ho\u0107u da vas u\u010dim \u0161ta je to nat\u010dovek.\u010covek je ne\u0161to \u0161to treba prevladati.
\u0160ta ste vi u\u010dinili, da biste ga prevladali? Sva bi\u0107a dosad stvorila su ne\u0161to vi\u0161e od sebe: a vi zar
ho\u0107ete da budete oseka te velike plime, ra\u0111e jo\u0161 da se ponovo vratite k \u017eivotinji nego da
prevladate\u010doveka? \u0160ta je majmun za\u010doveka? Stvor za potsmeh ili bolan stid. I isto to bi\u0107e

vama mnogo jo\u0161 ostalo crv. Nekada ste bili majmuni, a\u010dovek je jo\u0161 i sada vi\u0161e majmun nego
ikoji majmun. Onaj \u0161to je najmudriji me\u0111u vama, i taj je tek dvojstvo od biljke i sablasti. Ali
ja vam ne ka\u017eem, da postanete sablasti ili biljke. Nego, ja ho\u0107u da vas u\u010dim \u0161ta je to nat\u010dovek!
Nat\u010dovek je smisao zemljin. Va\u0161a volja treba da ka\u017ee: neka bude nat\u010dovek simisao zemljin!
Preklinjem vas, bra\u0107o moja, ostajte verni zemlji, i ne verujte onima koji vam govore o
nadzemaljskim nadama! Otrovnici su to, svesni ili nesvesni. Prezritelji su to \u017eivota koji
izumiru i koji su i sami otrovani, i njih je zemlja sita: neka njih, sre\u0107an im put! Nekad je hula
na Boga bio najve\u0107i greh, ali Bog je umro, i tako umre\u0161e i ti gre\u0161nici. Huliti na zemlju, to je
sad najstra\u0161nije \u2013 vi\u0161e ceniti utrobu onog \u0161to se ne daje progledati nego smisao zemljin!
Nekad je du\u0161a gledala prezrivo na telo; tada je to preziranje bilo ne\u0161to najvi\u0161e: \u2013 volela je da
ga vidi mr\u0161avo, ru\u017eno, i izgladnelo. Mislila je, da\u0107e tako mo\u0107i izma\u0107i i njemu i zemlji. O, ta
je du\u0161a i sama bila jo\u0161 mr\u0161ava, ru\u017ena, i izgladnela: a okrutnost je bila sladostra\u0161\u0107e toj du\u0161i! Ali
i vi jo\u0161, bra\u0107o moja, recite mi: \u0161ta kazuje va\u0161e telo o va\u0161oj du\u0161i? Zar nije va\u0161a du\u0161a jad i gad i
jedno bedno zadovoljstvo? Zaista vam ka\u017eem,\u010dovek je jedna velika prljava reka. To mora biti
ve\u0107 more, koje\u0107e primiti u sebe veliku prljavu reku a da se i samo ne zaprlja. Eto, ja ho\u0107u da
vas u\u010dim \u0161ta je to nat\u010dovek: on je to more, u njemu mo\u017ee da se utopi va\u0161e veliko preziranje.
\u0160ta je najve\u0107e, \u0161to vi mo\u017eete do\u017eiveti? To je\u010das velikoga preziranja.\u010cas, u kojem\u0107e vam se i
va\u0161a sre\u0107a pretvoriti u ga\u0111enje, i isto tako va\u0161 razum i va\u0161a vrlina.\u010cas, u kojem\u0107ete re\u0107i: \u00bb\u0160ta
je stalo do moje sre\u0107e! Ona je jad i gad i jedno bedno zadovoljstvo. A trebalo bi da moja sre\u0107a
opravda i sam moj opstanak! \u00ab\u010cas, u kojem\u0107ete re\u0107i: \u00bb\u0160ta je stalo do moga uma! Zar \u017eudi on
za znanjem kao lav za svojom hranom? On je jad i gad i jedno bedno zadovoljstvo.\u00ab\u010cas, u
kojem\u0107ete re\u0107i: \u00bb\u0160ta je stalo do moje vrline! Jo\u0161 ona nije uspela da se zbog nje izbezumim.
Umorilo me je sve moje Dobro i sve moje Zlo! Sve je to jad i gad i jedno bedno
zadovoljstvo!\u00ab\u010cas, u kojem\u0107ete re\u0107i: \u00bb\u0160ta je stalo do moga pravdoljublja! Ja ne vidim da
sam \u017ear i ugalj. A pravednik je sam \u017ear i ugalj!\u00ab\u010cas, u kojem\u0107ete re\u0107i: \u00bb\u0160ta je stalo do moga
milosr\u0111a! Zar nije milosr\u0111e krst, na koji se razapinje onaj koji voli ljude? Ali moje milosr\u0111e
nije razapinjanje na krst.\u00ab Da li ste ve\u0107 govorili tako? Da li ste ve\u0107 glasno klicali tako? Ah,
kad bih vas ve\u0107\u010duo bio da glasno kli\u010dete tako! Ne va\u0161 greh \u2013 va\u0161a uzdr\u017eljivost vapije na nebo,
va\u0161a \u0161krtost u samom va\u0161em grehu vapije na nebo! Gde je munja, koja\u0107e vas \u0161inuti svojim
plamenim jezikom? Gde je ludilo, koje bi trebalo ukalemiti u vas? Eto, ja ho\u0107u da vas u\u010dim

\u0161ta je to nat\u010dovek: on je ta munja, on je to ludilo! \u2013 Kad je Zaratustra ovo izgovorio, povika
neko iz naroda: \u00bbDosta smo ve\u0107\u010duli o igra\u010du na konopcu; daj sada da ga vidimo!\u00ab I sav narod
smeja\u0161e se Zaratustri. A igra\u010d na konopcu, koji je dr\u017eao da je re\u010d o njemu, otpo\u010de svoj posao.

4.
Zaratustra pak gleda\u0161e po narodu i\u010du\u0111a\u0161e se. Pa onda progovori ovako:\u010covek je konopac,
razapet izmedu \u017eivotinje i nat\u010doveka, \u2013 konopac iznad ambisa. Opasan je pogled preko,
opasan put onamo, opasan pogled unatrag, opasno oklevanje i zastajanje. \u0160to je veliko na

prelaze. Ja volim velike prezritelje, jer su oni veliki po\u0161tovatelji, i strele\u010deznu\u0107a za drugom obalom. Ja volim one, koji ne tra\u017ee tek u zvezdama razloge da propadnu i da budu \u017ertvovani: nego se \u017ertvuju zemlji, da bi zemlja jednom postala nat\u010dovekova. Ja volim onog, koji \u017eivi da bi do\u0161ao do saznanja, i koji ho\u0107e da dode do saznanja, da bi jednom po\u010deo da \u017eivi nat\u010dovek. Te na taj na\u0107in ho\u0107e svoju propast. Ja volim onog, koji voli svoju vrlinu: jer vrlina je volja za propadanjem i strela\u010deznu\u0107a. Ja volim onog, koji radi i pronalazi da bi nat\u010doveku ku\u0107u

nazidao i za nj zemlju, \u017eivotinju i biljku pripremio: jer na taj na\u010din ho\u0107e on svoju propast. Ja
volim onog, koji ne zadr\u017eava za se ni truna duha, ve\u0107 sav ho\u0107e da je duh svoje vrline: tako
prelazi on u vidu duha preko mosta. Ja volim onog, koji od svoje vrline na\u010dini sebi nagon i
zao udes: tako on svojoj vrlini za ljubav ho\u0107e jo\u0161 da \u017eivi a i ne\u0107e vise da \u017eivi. Ja volim onog,
koji nije rad da ima odvi\u0161e mnogo vrlina. Jedna je vrlina vi\u0161e vrlina nego dve vrline, jer je
vi\u0161e\u010dvor za koji se hvata zao udes. Ja volim onog,\u010dija se du\u0161a rasipa, koji ne\u0107e da mu ka\u017eu
hvala niti sam ka\u017ee hvala: jer on uvek daje i ne\u0107e da se sa\u010duva. Ja volim onog, koji se stidi
kad kocka padne u njegovu korist, i koji tad pita: zar sam ja varao u igri? \u2013 jer ho\u0107e da
propadne. Ja volim onog, koji baca zlatne re\u010di ispred svojih dela a uvek jo\u0161 vi\u0161e dr\u017ei nego \u0161to
je obe\u0107ao: jer taj ho\u0107e svoju propast. Ja volim onog, koji opravdava one koji dolaze a
iskupljuje one koji su bili: jer taj ho\u0107e da propadne sa onima koji su tu. Ja volim onog, koji
huli na svoga boga, zato \u0161to voli svoga boga: jer\u0107e taj propasti od gneva svoga boga. Ja volim
onog,\u010dija je du\u0161a duboka i u pregorevanju, i koji je u stanju da propadne i usled malog
do\u017eivljaja: tako taj ide rado preko mosta. Ja volim onog,\u010dija je du\u0161a prepuna, tako da
zaboravlja sam na sebe, a da su sve stvari u njemu: tako\u0107e njegovo propadanje nastupiti usled
sviju stvari. Ja volim onog, koji je slobodna duha i slobodna srca: tako je njegova glava samo
utroba njegova srca a srce njegovo tera ga u propast. Ja volim sve one, koji su kao pune kapi
\u0161to padaju jedna po jedna iz crnog oblaka koji se nadvio nad ljudima: one ogla\u0161uju da je blizu
munja, i odlaze u propast kao glasnici. Evo, ja sam jedan glasnik munjin, i jedna puna kap iz
oblaka: a munja, to je n a t\u010do vek.

5.
Kad je Zaratustra ove re\u010di izrekao, pogleda opet po narodu, i za\u0107uta. \u00bbEto, stojte tu re\u010de u srcu
svom, i smeju se: ne razumeju me, ja nisam usta za ove u\u0161i. Treba li im mo\u017eda prvo razbiti
u\u0161i, da bi nau\u010dili slu\u0161ati o\u010dima? Treba li zveketati kao \u0161to\u010dine talambasi i propovednici po
crkvama? Ili, veruju li mo\u017eda oni samo onima koji mucaju? Oni imaju\u010dime se ponose. Kako
li zovu samo to \u0161to ih\u010dini ponosnima? Obrazovano\u0161\u0107u zovu ga, ono ih odlikuje od\u010dobana.
Nerado stoga slu\u0161aju kad se s njima u svezi spomene re\u010d 'preziranje'. Ja\u0107u dakle da govorim
njihovoj ponositosti. Ja\u0107u im govoriti o onom \u0161to je najdostojnije preziranja, a to je p o sl ed n j i

Vreme je, da\u010dovek zasadi klicu svoje najvi\u0161e nade. Jo\u0161 je njegovo tle dosta plodno za to. Ali
to\u0107e tle postati neplodno i \u0161turo, i iz njega ne\u0107e mo\u0107i vi\u0161e ni\u0107i visoko drvo. Vaj! Do\u0107i\u0107e
doba, kad\u010dovek ne\u0107e vi\u0161e mo\u0107i prebaciti strelu svoga\u010deznu\u0107a preko\u010doveka, i kad ne\u0107e vi\u0161e
umeti da zatreperi \u017eica na njegovu luku! Evo vam ka\u017eem, treba imati u sebi jo\u0161 kaosa pa mo\u0107i
roditi treperavu zvezdu. I ka\u017eem vam: vi imate jo\u0161 kaosa u sebi. Vaj! Do\u0107i\u0107e doba, kad\u010dovek