• Embed Doc
  • Copy Link
  • Readcast
  • Collections
  • CommentGo Back
Fridrih Ni\u010de
VOLJA ZA MO\u0106
POKU\u0160AJ PREVREDNOVANJA SVIH VREDNOSTI
PREDGOVOR
1
O Velikim stvarima\u010dovek treba ili da\u0107uti ili da govori uzvi\u0161eno: uzvi\u0161eno to\u0107e re\u0107i
cini\u010dki i nevino.
2

Ovo \u0161to iznosim pretstavlja istoriju slede\u0107a dva veka. Ja opisujem ono \u0161to dolazi, \u0161to ne
mo\u017ee vi\u0161e druk\u010de biti: pobedu nihilizma. Ova se istorija ve\u0107 sada mo\u017ee izlo\u017eiti: jer sama
nu\u017enost tu dejstvuje da tako bude. Ovu budu\u0107nost nagove\u0161\u0107uju ve\u0107 stotine znakova; ova
sudbina najavljuje svoj dolazak na sve strane; sve su u\u0161i ve\u0107 na\u010duljene da\u010duju ovu muziku
budu\u0107nosti. Cela na\u0161a evropska kultura ve\u0107 se odavno kre\u0107e u agoniji napetosti, koja iz
decenije u deceniju biva sve ve\u0107a, kao da o\u010dekuje katastrofu: ona je nemirna, mahnita, nagla;
kao bujica koja hitakraj u, koja vi\u0161e ne premi\u0161lja, koja se boji do\u0107i k sebi.

3

Pisac ovih redova me\u0111utim ni\u0161ta drugo dosada nije\u010dinio nego premi\u0161ljao i pribirao se:
kao filosof i pustinjak po instinktu, koji je na\u0161ao svoju dobit u usamljenosti, u ostajanju po
strani, u strpljenju, oklevanju, u sporosti, kao kakav duh mera\u010d i ku\u0161a\u010d, koji je jednom ve\u0107
zalutao u svaki lavirint budu\u0107nosti; kao duh augur koji gleda unazad kad objavljuje
budu\u0107nost; kao prvi savr\u0161eni evropski nihilist, koji je, pak, i\u017eiveo nihilizam u sopstvenoj du\u0161i
\u2014 koji ga je ostavio za sobom, savladao ga i izi\u0161ao iz njega.

4
\u010citalac ne treba da se vara u pogledu smisla naziva koji je dan ovom jevan\u0111elju

budu\u0107nosti. \u2014 \u00bbVolja za mo\u0107. Poku\u0161aj preocene svih vrednosti\u00ab. \u2014 Sa ovom formulom
dolazi do izraza jedan protiv-pokret u pogledu na princip i zadatak, pokret koji\u0107e u tako
dalekoj budu\u0107nosti zameniti onaj potpuni nihilizam, koji opet pretpostavlja, logi\u010dki i
psiholo\u0161ki, koji nikako druk\u010de i ne mo\u017ee do\u0107i nego preko njega i iz njega. Jer za\u0161to je sada
pobeda nihilizmanu\u017ena? Zato \u0161to na\u0161e dana\u0161nje vrednosti u njemu nalaze svoj zavr\u0161etak, \u0161to
je nihilizam krajnji logi\u010dki izvod iz na\u0161ih velikih vrednosti i ideala \u2014 jer mi moramo najpre
do\u017eiveti nihilizam da bi nam moglo postati jasno kakva je zapravo vrednost tih \u00bbvrednosti\u00ab...
Pre ili posle nama\u0107e biti nu\u017enenove vrednosti...

Knjiga prva
EVROPSKI NIHILIZAM
PLAN

1. Nihilizam nam je pred vratima: otkuda nam dolazi taj najstra\u0161niji od sviju gostiju \u2014
Pre svegazabl uda je ukazivati na \u00bbdru\u0161tvena zla\u00ab, ili na \u00bbfiziolo\u0161ku degeneraciju\u00ab ili\u010dak i
korupciju kao nauzrok nihilizma. Ovo je vreme naj\u010dasnije i najbole\u0107ivije. Zlo, bilo duhovno,
fizi\u010dko ili intelektualno, po sebi nije sposobno da izazove nihilizam (to jest, potpuno
odbacivanje vrednosti, smisla, \u017eeljivosti). Oba se zla mogu jo\u0161 na sasvim drugi na\u010din
protuma\u010diti. Ali u jednom sasvim odre\u0111enom tuma\u010denju, hri\u0161\u0107ansko-moralnom, duboko je

usa\u0111en nihilizam.

2. Propast hri\u0161\u0107anstva od njegovoga morala (koji je nerazdvojan), koji se najzad obr\u0107e
protiv hri\u0161\u0107anskoga Boga (smisao za istinu, koji je hri\u0161\u0107anstvo jako razvilo, postaje prezrenje
prema la\u017ei i la\u017enosti svih hri\u0161\u0107anskih tuma\u010denja sveta i istorije. Obrt od \u00bbBog je istina\u00ab u
fanati\u010dku veru: \u00bbSve je la\u017e\u00ab. Budizamdel a...).

3. Sumnja u moral je odlu\u010duju\u0107i faktor. Propast moralnog tuma\u010denja sveta, koji vi\u0161e
nema a u t o ri t et a , po\u0161to je ve\u0107 poku\u0161ao da se sakrije u transcendentalnom svetu svr\u0161ava se
nihilizmom. \u00bbNi\u0161ta vi\u0161e nema smisla\u00ab (neizvodljivost jednoga tuma\u010denja sveta, kome su ljudi
posvetili ogromne energije \u2014 pobu\u0111uje sumnju da nisu mo\u017edasva tuma\u010denja la\u017ena).
Budisti\u010dka crta:\u010de\u017enja zanebi\u0107em. (Indiski budizam nema za sobom neki bitno moralni
razvitak; zbog toga u njegovom slu\u010daju nihilizam zna\u010di nesavladani moral: \u017eivot kao kazna,
\u017eivot shva\u0107en kao zabluda; zabluda dakle kao kazna \u2014 \u0161to je moralna ocena.) Filosofski
poku\u0161aji da se prevazi\u0111e \u00bbmoralni Bog\u00ab (Hegel, panteizam); pobeda narodnih ideala: mudrac;
svetitelj, pesnik. Sukob izme\u0111u \u00bbistinitog\u00ab, i \u00bblepog\u00ab, i dobrog\u00ab...

4. Protiv \u00bbbesmislenosti\u00ab s jedne strane, protiv moralnih merila s druge: u kojoj je meri
dosada sva nauka i filosofija stajala pod uticajem moralnih sudova? I da li nismo stekli
neprijateljstvo nauke uz to kao pride? Ili predrasudu protiv nauke? Kritika spinozizma.
Hri\u0161\u0107anska shvatanja vrednosti svuda prisutna kao ostaci u socijalisti\u010dkim i pozitivisti\u010dkim
sistemima. Nedostaje kritika hri\u0161\u0107anskog morala.

5. Nihilisti\u010dke posledice dana\u0161nje prirodne nauke (pored njenoga poku\u0161aja da se sakrije u natprirodnom). Bavljenje naukom donosi na kraju samouni\u0161tenje, okretanje protiv samoga sebe, antinau\u010dnost. Od Kopernika\u010dovek se kotrlja od centra ka x.

6. Nihilisti\u010dke posledice politi\u010dkog i politi\u010dko-ekonomskog na\u010dina mi\u0161ljenja, gde sva na\u010dela na kraju postaju obojena atmosferom pozornice: dah mediokritetstva, bezna\u010dajnost, nepo\u0161tenje, itd. Nacionalizam. Anarhija itd. Kazna. Svuda nedostaje iskupitelj, opravdalac bilo kao stale\u017e bilo kao pojedinac.

7. Nihilisti\u010dke posledice istorije i \u00bbprakti\u010dnih istori\u010dara\u00ab, to jest romanti\u010dara. Stav
umetnosti je potpuno neoriginalan u modernom svetu. Njena sumornost. Geteov takozvani
olimpizam.
8. Umetnost i pripremanje nihilizma. Romantizam (zavr\u0161etak Vagnerovih Nibelunga).
I NIHILIZAM
NIHILIZAM KAO POSLEDICA DOSADANJEG TUMA\u010cENJA VREDNOSTI
2
\u0160ta zna\u010di nihilizam? \u2014 Da najvi\u0161e vrednosti gube svoju vrednost. Nedostaje cilj;
nedostaje odgovor na pitanje \u00bbza\u0161to\u00ab.
3
Radikalni nihilizam jeste uverenje o potpunoj neodr\u017eljivosti \u017eivota, u odnosu na najvi\u0161e

dosada priznate vrednosti; on tako isto obuhvatagledi\u0161te da nemamo nikakva prava
pretpostaviti postojanje apsolutne prirode stvari i ne\u0161to s onu stranu na\u0161ega sveta \u0161to bi bilo
\u00bbbo\u017eansko\u00ab, otelovljeni moral.

Ovo gledi\u0161te je posledica potpuno razvijene \u00bbljubavi prema istini\u00ab: zbog toga je ono
samo posledica vere u moral.
4
Kakva supr eimu\u0107stva hri\u0161\u0107anske moralne hipoteze?
1.Ona je pripisala\u010doveku apsolutnu vrednost, nasuprot njegovoj malenosti i slu\u010dajnosti
u reci ve\u010ditoga postajanja i nestajanja.
2. Ona je slu\u017eila bo\u017ejim advokatima, ukoliko je ostavila svetu karaktersavr\u0161en st va
uprkos stradanju i zlu \u2014 ra\u010dunaju\u0107i tu i \u00bbslobodu\u00ab \u2014 te se zlo u\u010dinilo punosmi sl a;
3. Ona je naturila uverenje da\u010dovek mo\u017ee imati znanje o apsolutnim vrednostima i time
mu je dala adekvatno saznanje o najva\u017enijim stvarima;
4. Ona je sa\u010duvala\u010doveka od preziranja sebe samoga kao\u010doveka, da se ne okrene
protiv \u017eivota i ne padne u o\u010dajanje poznanjem: ona je bila sredstvo za odr\u017eanje.
Jednom re\u010dju: moral je bio velikil ek protiv prakti\u010dnog i teoretskognihilizma.
5

Ali me\u0111u silama koje je moral odnjihao nalazila se i ljubav prema istini: ona se najzad
okre\u0107e protiv morala razgoli\u0107uje njegovuteleologiju, njegovu zainteresovanost \u2014 i sada
saznanje ove la\u017ei koja je tako dugo bila utelovljena, za koju smo o\u010dajavali da li\u0107emo je se
osloboditi, dejstvuje kao stimulant. Mi opa\u017eamo sada potrebe u sebi, usa\u0111ene dugotrajnim
moralnim tuma\u010denjem stvari, koje nam se sada javljaju kao potrebe za neistinom: s druge
strane,\u010dini se da ba\u0161 od tih potreba zavise najvi\u0161e vrednosti zahvaljuju\u0107i kojima mi snosimo
\u017eivot.

Mi smo prestali da cenimo ono \u0161to znamo,i ne usu\u0111ujemo se vi\u0161e da pridajemo vrednost
onome\u010dime bi rado sebe obmanuli: iz toga sukoba proisti\u010de proces raspada.
6
Ovo jeantinomija:
Ukoliko verujemo u moral, mi osu\u0111ujemo \u017eivot.
7

Najvi\u0161e vrednosti, u\u010dijoj je slu\u017ebi\u010dovek bio du\u017ean \u017eiveti, naro\u010dito kad su ga pritiskale i
sputavale \u2014 te socijalne vrednosti, zarad toga da im se poja\u010da ton, bile su postavljane nad
ljudima, kao da su bo\u017eja zapovest, \u00bbstvarnost\u00ab, ili \u00bbistinski svet\u00ab, nada i budu\u0107i svet. Sada

of 00

Leave a Comment

You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...
You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...