5

SADRAJ

PREDGOVOR A. SPREGNUTE KONSTRUKCIJE U VISOKOGRADNJI 1. Kratak pregled razvoja spregnutih konstrukcija 2. Neki problemi spregnutih konstrukcija 3. Svojstva spregnutih konstrukcija 4. Elementi nosaa i tehnika regulativa za spregnute konstrukcije 5. Teorija kruto spregnutih konstrukcija 6. Uticaj plastinih deformacija betona 7. Meka armatura i kablovi za prednaprezanje u spregnutom sistemu 8. Deformacije spregnutih nosaa 9. Sredstva za sprezanje 10. Koeficijent sigurnosti u spregnutim nosaima 11. Praktini proraun spregnutih nosaa u vidu prostih greda 12. Numeriki primer nosaa sistema proste grede 13. Postupci izvoenja spregnutih konstrukcija 14. Numeriki primer podesta topionice elezare Skoplje 15. Numeriki primer mostovskog nosaa sistema prednapregnuto-spregnute proste grede B. SPREGNUTE KONSTRUKCIJE U ZGRADARSTVU 1. Uvodne napomene 2. Uvod u projektovanje spregnutih nosaa sistema proste grede (Beratungsstelle fr Stahlverwendung, Dsseldorf) - [32] 3. Proraun naponskih stanja spregnutih sistema 4. Uticaj plastinih deformacija betona na naponska stanja spregnutih nosaa 5. Proraun modanika za vezu elinog nosaa i betonske ploe 6. Spregnute konstrukcije sa profilisanim limovima 7. Numeriki primer prorauna meuspratne konstrukcije sa profilisanim limovima i betonskom ispunom

7 9 9 16 18 21 30 42 58 81 91 132 134 143 159 174 215 237 237 238 244 259 289 304 326

C. STUBOVI U SPREGNUTOJ KONSTRUKCIJI 1. Uvodne napomene 2. Numeriki primer spregnutih stubova 3. Izvodi iz domae tehnike literature 4. Spregnuti stubovi izloeni uticajima povienih temperatura D. SPREGNUTE KONSTRUKCIJE U MOSTOGRADNJI 1. Mostovi kao najvii domet graevinarstva 2. Prikaz nekolikih izvedenih spregnutih mostovskih konstrukcija u domaim okvirima ANEKSI ANEKS I ANEKS ANEKS ANEKS DIN 18806 Verbundkonstruktionen, Verbundsttzen II Pravilnik o tehnikim merama i uslovima za spregnute konstrukcije III Renik najpotrebnijih rei i izraza u oblasti spregnutih konstrukcija IV Spisak literature

345 345 363 377 377 379 379 380

415 425 443 449

PREDGOVOR

Feci quod potui, faciant meliora potentes Izlaganja o spregnutim konstrukcijama u praksi napisana su polovinom 1985. godine u vidu skripti za predavanja studentima starijih semestara Graevinskog fakulteta u Subotici. Prvobitno je prpremljeno samo poglavlje A, kasnijih godina dopunjeno i ostalim poglavljima B, C, D, emu su priloeni i neophodni aneksi prema sadraju prikljuenom ovim izlaganjima. Izlaganja su obraena preteno prema nemakoj literaturi, pri emu je u punoj meri korien i odlian domai Pravilnik o tehnikim merama i uslovima za spregnute konstrukcije iz 1970. godine. Osnova ovog Pravilnika je proraun konstrukcija prema konceptu doputenih napona (deterministiki koncept), koji se jo uvek primenjuje u domaoj, ali i inostranoj praksi. U okviru Saveznog zavoda za standardizaciju iz Beograda obraen je i izdat standard U.Z1.010 kojim su obuhvaene spregnute konstrukcije elik, beton, u svetlu savremenih stremljenja evropskih i domaih strunih krugova ka semiprobabilistikom konceptu prorauna svih graevinskih konstrukcija. Oba koncepta u sutini za sada daju iste raunske rezultate, s obzirom na nedovoljno iscrpne elemente laboratorijskih ispitivanja konstrukcija i njihovog ponaanja tokom eksploatacije. Novi standard U.Z1.010 kratak je i nedovoljno jasan, posebno u poglavlju klasifikacije poprenih preseka elinih nosaa, te bi bilo nuno da budu propraeni detaljno obraenim numerikim primerima, kojima bi se blie objasnio nain primene ovog standarda u praksi. U industrijskoj gradnji crnoj, obojenoj metalurgiji, rudarstvu, elektroprivredi spregnute konstrukcije u pravom smislu rei malo su graene, ako ih uopte i ima. U viespratnim objektima crne metalurgije, sa podestima pokrivenim armiranobetonskim ploama na elinim nosaima, pod optereenjima velikih intenziteta, primena pravih spregnutih konstrukcija nije bila mogua (sem ne tako brojnih kabinetskih pokuaja) s obzirom na veliki broj tehnolokih i montanih otvora u podestima, koji nisu doputali tano definisanje sudelujue irine betonske ploe. Ipak su ugraivane mnogobrojne veze u vidu povijenih ankera od okruglih betonskih profila razliitih debljina, veze proistekle iz prirodnih potreba spajanja armiranobetonske ploe i elinih nosaa. S obzirom da merenja napona i ugiba ovakvih konstrukcija pod optereenjem nisu sprovoena (nikada nije bilo dovoljno novaca za ispitivanja ovakve vrste), nikada se nije utvrdilo koliko je ostvarivano sadejstvo

podesnih pokrivaa i elinih nosaa, to bi predstavljalo dragoceno saznanje neophodno domaoj, pa i ire, i strunoj i naunoj misli. iroka primena spregnutih konstrukcija u mostogradnji, koja se posebno zapaa poslednjih decenija dvadesetog veka, prikazana je u ovim izlaganjima sa nekoliko dispozicionih crtea izgraenih domaih mostova, iji su projektanti bili najeminentniji strunjaci na ovom polju graevinarstva, poznati i u irim evropskim okvirima. Crtei su preuzeti iz publikacije Spregnute konstrukcije, koju je izdao asopis Izgradnja iz Beograda 1972. godine. Spisak upotrebljene literature, uglavnom iz nemakih izvora, pri emu valja istai delo Anselma Hoischena Die Berechnung von Verbundtrger, Verlag Konrad Wittwer, Stuttgart 1955. godine, delo izvanredno prilagoeno potrebama praktiara za svakodnevnu upotrebu, priloen je ovim izlaganjima u vidu aneksa VI. Beograd, 16.08.2000. godine Prof. dr Miroslav Debeljkovi

NAPOMENA: (zapis Profesora) Predgovor e se dopuniti izrazima zahvalnosti recenzentu, donatoru, prireivaima grae za tampu naknadno. Sve je raeno po starom propisu iz 1970. godine. Tekst predgovora se moe menjati, zavisno od datuma objavljivanja knjige. Beograd, 25.04.2004.

A. Spregnute konstrukcije u visokogradnji

SPREGNUGE KONSTRUKCIJE U PRAKSI

A. SPREGNUTE KONSTRUKCIJE U VISOKOGRADNJI
1. KRATAK PREGLED RAZVOJA SPREGNUTIH KONSTRUKCIJA

1.1. Prvi koraci ka novim konstrukcionim oblicima

Godina 1910. moe se smatrati kao neka prekretnica u razvoju spregnutih konstrukcija. Do tada su se kolovozne table elinih mostova za drumski i elezniki saobraaj skoro iskljuivo gradile od udubljenih i koritastih limova, prema slikama A.1.1. i A.1.2, neretko u vidu svodova u opeci razapetih izmeu kolovoznih podunih nosaa ili konstruktivno pogodnih Zores profila, prema slici A.1.3. Tekoe u odravanju ovakvih kolovoznih tabli, a naroito njihovo propadanje od korozije tokom vremena, bile su neposredni povod da su se na eleznikim mostovima u Francuskoj, ubrzo i u ostalim zemljama sveta, poevi od 1920. godine, poele da grade kolovozne table pa i itave konstrukcije od ubetoniranih elinih profila, u kojih je beton predstavljao ne samo noseu ispunu nego i zatitu od atmosferilija, prema slici A.1.4. Brzo je, meutim, zakljueno da ovaj tip mostova nije bio pogodan za vee raspone od 2025 metara, zbog velike sopstvene teine betona. Da bi se smanjila teina betonske Slika A.1.1. Raspored ispune, dolo se ve negde oko 1920. godine do udubljenih limova sa tri ili zamisli da se ova ispuna zameni armiranobetonjednim podunim nosaem skom ploom, relativno tankom te i znatno manje sopstvene teine. Iz toga vremena zabeleena je izgradnja, prema podacima francuskog konstruktera Ridet-a, nekoliko eleznikih mostova u Francuskoj na kojima je bila ugraena armiranobetonska ploa debljine 25 cm preko pojaseva elinih nosaa.

10

Spregnute konstrukcije

Slika A.1.2. Koritasti limovi Ploa, spojena sa gornjim pojasevima elinih nosaa zakovanim ankerima na razmacima od oko 3,20 metara, sluila je kao kolovozna tabla samo za prenos optereenja sa kolovoza na glavne eline nosae. Novoj kolovoznoj konstrukciji moglo se jedino prigovoriti da je bila skuplja za nekih desetak procenata od kolovoznih tabli graenih do 1920. godine. Meutim, zbog drugih dobrih osobina kolovozne table na velikom broju mostova i dalje su se gradile u vidu armiranobetonskih ploa. Isto tako, i u zgradarstvu su vrlo rano poele da se rado grade meuspratne konstrukcije od armiranobetonskih ploa preko elinih nosaa. Slika A.1.3. Kolovoz sa Tokom uobiajenih probnih optereenja po Zores profilima zavretku graenja, zapaena je i na mostovima i u zgradarstvu osetna razlika izmeu merenih ugiba i ugiba sraunatih pod prepostavkom da elini nosai sami nose celokupno optereenje. Izmereni ugibi mostovskih nosaa ili meuspratnih konstrukcija, sraunatih i izgraenih po ovom modelu, uvek su bili manji od raunskih, to je u nekim zemljama Evrope, a skoro istovremeno i u SAD, skrenulo panju na sadejstvo armiranobetonske ploe i elinih nosaa. Ova je interakcija bila zapaena i u sluajevima kada izmeu ova dva elementa nije postojalo nikakvo posebno sprezanje, ve jedino prirodna veza prouzrokovana prijanjanjem betona na elinu povrinu nosaa i otpora trenja klizanja. Odmah posle tih zapaanja javljaju se i prvi pokuaji da se razjasni uoeno sadejstvo betonske ploe i elinih nosaa, i to u dva pravca:

A. Spregnute konstrukcije u visokogradnji

11

- eksperimentalnim ispitivanjem specijalno nainjenih probnih nosaa u laboratorijama, - primenom teorije savijanja armiranobetonskih nosaa na ovu novu vrstu konstrukcija, pri emu se imalo u vidu da i klasina armiranobetonska ploa (ili nosa) predstavlja u sutini spregnutu konstrukciju, spoj materijala razliitih fizikih svojstava u jedinstvenu konstrukciju koja je prijanjanjem eline armature o beton, osposobljena za prijem spoljnih optereenja, slika A.1.5.

Slika A.1.4. Kruti profili kao armatura sa ankerima na osloncu [1]

1.2. Istraivanja novih konstrukcionih oblika se proiruju

Kako se odmah uvidelo da se sprezanjem elinih nosaa i betonske ploe, koje i tako postoji u konstrukciji sa svojom posebnom funkcijom kolovozne table, postiu znaajne utede u eliku, zainteresovanost za prouavanje ovih novih konstrukcionih oblika povealo se irom sveta. Temeljita istraivanja saradnje betonske ploe i elinih nosaa zapoeta su u SAD 1921. godine, u Engleskoj i Kanadi 1922. godine. Pri tome su posmatrani sluajevi elinih nosaa potpuno ili delimino ubetoniranih, prema slici A.1.4/1-3. U ovim opitima vezu betona i elika predstavljalo je prirodno prijanjanje betona za elik. Na osnovu sveih Slika A.1.5. Armiranobetonsaznanja steenih istraivanjima novih konstrukski nosa cionih oblika u vajcarskoj, prouavanja spregnutih konstrukcija nastavljena su u SAD 1930. godine, kojima su obuhvaeni i razliiti tipovi dodatnih sredstava za sprezanje betona i elika. Na kongresu Meunarodnog drutva za mostove i zgradarstvo (AIPC) u Parizu 1932. godine javljaju se prvi nauni radovi posveeni ovoj vrsti konstrukci-

12

Spregnute konstrukcije

ja, meu kojima se nalazi i izvetaj profesora Stssy-a o rezultatima izvrenih opita, obavljenih u vajcarskoj sa ubetoniranim nosaima, neposredno pred pomenuti kongres. Savez vajcarskih fabrika za mostogradnju i zgradarstvo organizovao je ove opite da bi se utvrdilo u kojoj se meri poveava nosivost elinog nosaa sprezanjem sa betonom. Zakljuci su bili precizni: - nosivost elinog nosaa se poveava sprezanjem sa betonom, - prirodno prijanjanje betona za elini nosa nije dovoljno da bi se zajedniko dejstvo oba elementa obezbedilo do kraja, - prethodno optereenje elinog nosaa, pre betoniranja, ne smanjuje ukupno optereenje koje dovodi spregnuti nosa do sloma, - ugibi spregnutog nosaa usled korisnog optereenja mogu se izraunati, ako se momenat inercije idealnog preseka odredi za kolinik n = Ea / Eb = 10 . U ovom se izvetaju prvi put pominju modanici od pljoteg elika, kojima bi trebalo da se obezbedi sprezanje dva elementa. Prouavanja su nastavljena 1934. godine u Cirihu u Institut za ispitivanja (EMPA), u Parizu 1935. godine u cole central. Sva ova ispitivanja izvedena su uglavnom pod statikim optereenjem, sa naglaskom na pogodnim oblicima sredstava za sprezanje modanicima i ankerima. I pored mnogih korisnih saznanja, steenih tokom ovih ispitivanja, projektovanje i graenje mostova u periodu izmeu 1930. i 1940. godine teklo je po ranijoj koncepciji o ulozi armiranobetonske ploe kao kolovozne table i glavnih elinih nosaa koji sami, bez ikakve saradnje sa ploom, primaju celokupno optereenje. Razlog za ovakvo stanje u mostogradnji bio je jednostavan nedostatak dovoljno razvijene teorije proraunavanja spregnutih konstrukcija, koja se morala razlikovati od teorije homogenih nosaa ve i po tome to se u betonu javljaju i deformacije koje su u funkciji vremena.

1.3. Zagrebaki most

Snaan podstrek u to vreme za konstruktere da nastave sa pruavanjem spregnutih konstrukcija mostova bili su rezultati ispitivanja drumskog mosta preko reke Save u Zagrebu 1939. godine. Ovaj most u noseoj elinoj konstrukciji, sistema kontinualne grede sa etiri otvora raspona 54,60 + 2 55,075 + 54,60 metara, prema slici A.1.6, punog zavarenog poprenog preseka prikaznog slikom A.1.7, sagraen je tokom 1938/1939. godine. Kolovozna tabla, nainjena od armiranog betona, oslonjena je istovremeno na podune i glavne nosae. Svi konstruktivni delovi raslanjeni su na linearne elemente, pri emu su glavni elini nosai primali vertikalno stalno i pokretno optereenje i prenosili ga na oslonce. U to vreme, svi su se mostovi projektovali po ovom modelu. Rezultati probnog optereenja, koji su pokazali da se konstrukcija mosta ponaa kao spregnuta, pobudila je veliko interesovanje strunih krugova, naroito van tadanje Jugoslavije. Utvreno je da je mestiminim vezama betonske ploe i elinih nosaa prouzrokovano neoekivano sprezanje, sa znatno manjim ugibima u poreenju sa raunskim.

A. Spregnute konstrukcije u visokogradnji

13

Slika A.1.6. Most preko reke Save u Zagrebu 1938/1939. godine

Slika A.1.7. Popreni presek mosta preko reke Save u Zagrebu Ova nova saznanja jako su uticala na razvoj teorije spregnutih konstrukcija i njihovu primenu u graevinarstvu, koja je uzela maha tek po zavretku Drugog svetskog rata. Posebnu panju na ovaj zagrebaki most privlaila je neobina debljina pojasnih lamela glavnih nosaa, koja se kretala u granicama 4095 mm. I pored tako velikih debljina lamela, koje se i danas smatraju skoro nedopustivim u mostogradnji, zavarivanje tih lamela za vertikalni lim kao i njihovo nastavljanje zavarivanjem u radionici i na gradilitu potpuno je uspelo, zahvaljujui i posebnom predgrevanju elemenata tokom zavarivanja.

1.4. Spregnute konstrukcije prodiru u praksu

Posle mnogih slinih zapaanja i u drugim zemljama, a naroito u Francuskoj, interesovanje za spregnute konstrukcije do te mere je poraslo, da se uoi

14

Spregnute konstrukcije

samog Drugog svetskog rata dolo do zakljuka o potrebi novih i opsenih ispitivanja i to kako u laboratorijama na probnim nosaima tako i na ve sagraenim mostovima. Jedan od prvih takvih planova ispitivanja nainjen je u Francuskoj i ostvaren je u periodu 1939-1944. godine. Na velikom broju laboratorijskih opita i ispitivanja na sagraenim mostovima sakupljena su, sumarno izneto, nova saznanja: - betonska ploa sarauje sa elinim nosaem i to dovodi do znatne ekonominosti spregnutog nosaa, - da bi se dobio pravi spregnuti nosa potrebno je ostvariti efikasnu vezu izmeu betonske ploe i elinog nosaa, - proraun naponskih stanja u spregnutom nosau moe se sprovesti po pravilima koja vae za armirani beton, - u sluaju kontinulanih nosaa u zakljucima se preporuuje da se denivelacijom oslonaca izvri prednaprezanje betonske ploe kako bi se izbegli naponi zatezanja u zoni negativnih momenata. Ovi opiti, ma koliko bili opseni, nisu dali odgovore na brojna pitanja prorauna naponskih stanja od svih uticaja koji se javljaju u spregnutim konstrukcijama. U SAD su 1936. godine preduzeta opsena ispitivanja armiranobetonskih konstrukcija, u koja su bile ukljuene i spregnute konstrukcije, sa ciljem da se provere raunske osnove budue tehnike regulative iz oblasti ovih konstrukcija. Po zavrenom eksperimentalnom radu objavljeni su 1944. godine propisi pod nazivom: American Association of State Highway Officials (AASHO), koji su, pored ostalog, stvorili i mogunost iroke primene spregnutih konstrukcija u mostogradnji. Propisi u zgradarstvu pod nazivom: American Institute of Steel Construction (AISC) ozvanieni su tek 1952. godine. Uoi i nekoliko godina posle Drugog svetskog rata, spregnute konstrukcije su u Evropi graene ponegde u zgradarstvu i mostogradnji na osnovu linog iskustva i odgovornosti pojednih konstruktera. Pravi polet u primeni spregnutih konstrukcija, iji je ekonomski efekat bio ve dovoljno poznat, nije se mogao oekivati pre donoenja tehnike regulative, koja bi stvorila osnove za projektovanje i graenje i omoguila da konstrukteri uestvuju pod istim uslovima u ostvarenju svojih zamisli. Za donoenje ovakvih propisa nedostajala je teorija spregnutih konstrukcija, koja bi obuhvatila sve pojave karakteristine za spregnute konstrukcije. Isto tako su nedostajali i odgovarajui rezultati ispitivanja, koji bi pouzdano mogli da potvrde teorijska istraivanja. To je dalo podstreka da se u vajcarskoj u Institutu EMPA tokom 1938/1939. godine izvre opseni laboratorijski opiti sa ciljem da se utvrdi nosivost razliitih sredstava za sprezanje i izaberu najbolja meu njima. Programom ovih opita bilo je predvieno ispitivanje pojedinanih modanika, ali isto tako i modanika ugraenih u probne nosae, pod statikim i dinamikim optereenjima. Donoenju propisa za spregnute konstrukcije u Zapadnoj Nemakoj prethodila su ispitivanja na Tehnikim visokim kolama u Stuttgart-u i Karlsruhe-u po programu sainjenom 1949. godine, koji je obuhvatio:

A. Spregnute konstrukcije u visokogradnji

15

- temeperaturne uticaje, - uticaje od skupljanja i teenja betona, - uticaje prethodnog naprezanja - probleme sprezanja, odnosno nosivosti razliitih oblika modanika i ankera. Ovaj program je dobrim delom bio ispunjen do 1954. godine. Na osnovu rezultata ovih ispitivanja kao i mnogobrojnih teorijskih istraivanja, koja su bila objavljena posle Drugog svetskog rata sa analizom pojednih problema specifinih za spregnute konstrukcije, doneti su prvi propisi 1950. godine pod nazivom: Vorlufigen Richtlinien fr Bemessung von Verbundtrger im Strassenbrckenbau, a zatim 1955. godine DIN 1078 Verbundtrger Strassenbrcken (Richtlinien fr Berechnung und Ausbildung). Ako se zanemari nenamerno spregnuta konstrukcija drumskog mosta preko reke Save u Zagrebu, koja je kao ispitani model u razmeri 1:1 imala znatnog uticaja na ubrzani razvoj ove vrste konstrukcija uopte, u preanjoj Jugoslaviji se javilo vee interesovanje za spregnute konstrukcije tek posle Drugog svetskog rata. U prvim godinama posle rata sagraen je most za drumski saobraaj preko reke Save kod Bosanske Gradike. Poduni kolovozni nosai mosta, sa glavnim nosaima u reetkastoj elinoj konstrukciji, projektovani su kao spregnuti sa kolovoznom armiranobetonskom tablom. Projekat sprezanja podunih nosaa izraen je po vajcarskim propisima, objavljenim posle izvrenih opita u EMPA 1942/1943. godine. Na teritoriji Srbije, jedan od prvih posle rata, izgraen je drumski most preko reke Ibar kod Kraljeva. Glavni nosai, sistema kontinualne grede u eliku St 52, spregnuti su armiranobetonskom ploom kao kolovoznom tablom, koja nalee na gornje pojaseve glavnih nosaa. Sprezanje je izvreno samo u zonama pozitivnih momenata savijanja. U zonama negativnih momenata savijanja celokupni statiki uticaji povereni su glavnim elinim nosaima. Posle izgradnje ovih prvih znaajnih objekata zabeleen je itav niz manjih i veih spregnutih konstrukcija irom zemlje. Iz ovog kratkog pregleda, svakako uoptenog i nepotpunog, moe se stvoriti slika o raanju ideje spregnutih konstrukcija i nezaobilaznim naporima u teoriji i praksi, koji su omoguili da se ova nova vrsta konstrukcija ravnopravno takmii sa ostalim noseim konstrukcijama u graevinarstvu.

16

Spregnute konstrukcije

2. NEKI PROBLEMI SPREGNUTIH KONSTRUKCIJA

Sprezanjem armiranobetonske kolovozne table sa punim ili reetkastim elinim nosaima u jedinstveni sistem postiu se znaajne utede u potronji elinog materijala, koje u prvom redu zavise od statikog sistema nosaa i u proseku iznose oko dvadesetak procenata u poreenju sa konstrukcijama bez sprezanja. Pri tome je otkriven niz novih problema specifinih za spregnute konstrukcije, koji su morali biti reeni pre ire upotrebe ove vrste konstrukcija u praksi. Sutina spregnutog nosaa sastoji se u prinudnoj saradnji armiranobetonske ploe sa elinim nosaem kao jedinstvene celine. Pri tome se armiranobetonskom ploom prihvata najvei deo napona pritisaka prouzrokovanih momentima savijanja. Sprezanje se moe primeniti na sisteme prostih i kontinualnih greda, ne iskljuujui ni druge nosee sisteme, slika A.2.1. U zonama negativnih momenata savijanja kontinualnih nosaa, betonska ploa je izloena naponima zatezanja, koji se moraju svesti u doputene granice ili potpuno iskljuljuiti posebnim montanim merama ili prethodnim naprezanjem kablova u suprotnom smislu. Smanjenje povrine poprenog preseka pritisnutog pojasa elinog nosaa u zonama negativnih momenata savijanja moe se postii, ako je to ekonomski opravdano, Slika A.2.1. ema spregnutih nosaa ugraivanjem delimine armiranobetonske ploe u donjem pojasu elinog nosaa, slika A.2.1/3. elini nosai se konstruiu u oba oblika kao puni ili reetkasti. Uobiajeni popreni preseci ovih nosaa, jednozidni ili sanduasti, prikazani su slikom A.2.2. Spregnuti nosa sastavljen je od betona i elika, dva razliita materijala koji se bitno razlikuju po svojim fizikim i mehanikim osobinama. Beton se, pri tome, odlikuje i svojstvima koja se ne zapaaju u eliku. Pod uticajem konstantnih napo-

A. Spregnute konstrukcije u visokogradnji

17

na, beton pokazuje znake teenja, a uz to podlee i deformacijama prouzrokovanim skupljanjem. Obe deformacije su funkcije vremena, sa presudnim uticajima na proraun i oblikovanje spregnutih konstrukcija, ali i na nain njihovog izvrenja. Ove znaajne razlike spregnutih konstrukcija u poreenju sa homogenim, zahtevale su reavanje itavog niza problema, koji se mogu svrstati u tri grupe: a) problemi sprezanja armiranobetonske ploe sa elinim nosaem, koji, pre svega, obuhvataju sredstva za postizanje sprezanja i njihov proraun; b) analiza naponskih stanja u spregnutim konstrukcijama, za koje je prouena i izgraena posebna teorija sprezanja; c) problemi izvrenja spregnutih konstrukcija u koje spadaju metode prethodnog naprezanja, naini montae, naini izrade armiranobetonskih ploa monolitne ili montane (gotove).

Slika A.2.2. Oblici spregnutih nosaa Iako je najvei deo tih problema ve bio reen u posleratnim godinama, veita tenja konstruktera-stvaralaca irom sveta, ukljuujui i domae, u traenju novih, celishodnijih i ekonominijih reenja u svim oblastima konstrukcija, a pogotovu u oblasti spregnutih koje su jo relativno mlade, doprinela je zapaenim radovima poslednjih dvadesetak godina i daljem razvoju teorije i prakse ovih konstrukcija.

18

Spregnute konstrukcije

3. SVOJSTVA SPREGNUTIH KONSTRUKCIJA

3.1. Pozitivna svojstva

Osnovna je prednost spregnutog nosaa nesrazmerno poveanje krutosti pri savijanju u poreenju sa nespregnutim elinim nosaem istih geometrijskih karakteristika. Velikim porastom momenta inercije poprenog preseka vidno se smanjuje ugib nosaa, dok se njegov otporni momenat poveava u neto manjoj meri. Pozivajui se na podatke zabeleene u amerikoj praksi, u kojoj su odnosi cena neto drugaiji nego u Evropi, moglo bi se zakljuiti sa dovoljnom tanou: - u mostova statikog sistema proste grede, konstruisanih od simetrinih valjanih elinih profila, ostvarene su utede u teini elika od 1020% u poreenju sa nespregnutim nosaima; - ako je ugraeni elini nosa nesimetrinog zavarenog poprenog preseka, utede dostiu granicu od 3040%; - u mostova sistema kontinualnih greda srednjih raspona, smanjenje utroka elinog materijala iznosi u proseku 1015%, s tim da su ukupni trokovi graenja konstrukcija umanjeni samo za 58%, s obzirom na sloenije konstrukcione zahvate tokom sprezanja; - vee utede u graenju spregnutih konstrukcija mogu se postii i posebnim redosledom montae, uvoenjem jednostavnog prednaprezanja, kontrolisanom preraspodelom sila u presecima. Tokom izvodjenja spregnute konstrukcije, obino se elinim nosaima prihvata u celosti sopstvena teina oplate i sveeg betona. Planskim podupiranjem elinih nosaa, moe se vei deo stalnog optereenja preuzeti spregnutim noseim sistemom, uz dovoljne utede utroka elinog materijala, kojima se kompenzuju trokovi izrade skele za podupiranje. U poslednje vreme rado se koriste montane armiranobetonske ploe, koje se, posle ovravanja, spreu sa elinim nosaima. Ovakav nain montae spregnutih konstrukcija posebno je pogodan u zgradarstvu, s obzirom da se prethodnom izradom ploa eliminie znatan deo parazitarnih uticaja betona u vidu skupljanja i teenja. Prednosti, koje spregnuta konstrukcija prua, mogu se saeti u nekoliko stavki: a) boljim iskorienjem mehanikih svojstava betona olakava se konstrukcija kolovozne table, to se odraava i na smanjenje utroka elinog materijala u poreenju sa nespregnutim nosaima, b) smanjenjem ukupnog optereenja mostovske konstrukcije otvaraju se iroke mogunosti primene veih raspona, c) poveana je sigurnost spregnute konstrukcije u optereenju do loma u poreenju sa nespregnutom konstrukcijom, s obzirom da je diskontinuitet u prome-

A. Spregnute konstrukcije u visokogradnji

19

ni poprenih preseka elinih nosaa du raspona manje izraen, iako je uticaj zamora materijala neto povean smanjenjem stalnog optereenja, d) poveanjem krutosti spregnute konstrukcije, mogu se, prema potrebama, birati nosai nesimetrinih poprenih preseka znatno manjih visina, s tim to je poveanje utroka elika zbog odstupanja od optimalnih visina uoljivo manje no u nosaa simetrinih poprenih preseka.

3.2. Negativna svojstva

Uz neosporne prednosti kojima spregnute konstrukcije raspolau, zapaaju se i izvesni nedostaci, koji se stvarno i ne bi mogli pripisati samo ovoj vrsti konstruktivnih sistema. Pre bi se to moglo pripisati konstrukterima, koji ne posveuju dovoljno panje projektovanju i izvrenju spregnutih konstrukcija. Tokom proteklih godina zabeleen je izvestan broj izvedenih objekata u spregnutoj konstrukciji, sa manje ili vie izraenim nepredvienim deformacijama. Ve je davno zapaeno da beton, ugraen u konstrukciju, pokazuje pod optereenjem, stalnim i pokretnim, neka neeljena negativna svojstva. Pored trenutnih elastinih deformacija pod pokretnim optereenjem i vremenski zavisnog skupljanja, javlja se i teenje betona pod uticajem stalnog optereenja, to se u zapaenoj meri odraava na veliine ugiba spregnutih nosaa, promenljivih tokom vremena. Uz promene ugiba, jednovremeno se belei i preraspodela unutranjih sila, koju nije uvek jednostavno raunski obuhvatiti. Raunska analiza spregnutog nosaa znatno je sloenija od analize nosaa u homogenom materijalu. Za neke sluajeve tana reenja za naponska stanja i deformacije praktino i ne postoje, ak ni uz primenu najstroije teorije spregnutih nosaa. Isto tako, zapaaju se problemi pri izvodjenju konstrukcije, naroito u redosledu izrade armiranobetonske ploe ili prednaprezanja kablova, kada je to potrebno. Posebna se panja mora posvetiti prouavanju sredine u kojoj e se spregnuta konstrukcija graditi i eksploatisati, s obzirom da je neophodna to tanija procena veliina i trajanja sporih deformacija skupljanja i teenja, sa neposrednim uticajem na ponaanje spregnutog nosaa.

3.3. Primena spregnutih konstrukcija

Podruje primene spregnutih nosaa praktino je neogranieno. Armiranobetonske ploe kao kolovozne table mogu se primenjivati na sve tipove elinih nosaa mostova razliitih konstruktivnih sistema, kao to su gredni, luni, okvirni, visei i drugi. Sprezanje armiranobetonske ploe ne mora uvek biti ostvareno sa glavnim nosaima mosta. Najee se ova veza gradi sa podunim kolovoznim nosaima lunih ili viseih mostova, u podrujima u kojima se moe iskoristiti kapacitet nosivosti armiranobetonske ploe, po pravilu bez posebnog pojaanja. U konstrukcijama zgrada u kojih je osnovni nosei sistem elini skelet, meuspratne armiranobetonske ploe se redovno koriste u spregnutom delovanju sa elinim nosaima. U ovu grupu spadaju i elini stubovi, punjeni ili obloeni

20

Spregnute konstrukcije

betonom, koji su se i ranijih godina vrlo esto izvodili, ali je spregnuto delovanje betona i elika uglavnom zanemarivano. U dananje vreme se i ovakvi stubovi, podrobno ispitani u odgovarajuem obliku, znatno bolje koriste kao spregnuti videti nemaki DIN 18806/1984. godine, pod nazivom: Verbundkonstruktionen Verbundsttzen [2].

A. Spregnute konstrukcije u visokogradnji

21

4. ELEMENTI NOSAA I TEHNIKA REGULATIVA ZA SPREGNUTE KONSTRUKCIJE

4.1. elik
U elini deo spregnutog nosaa ugrauje se meki graevinski elik u gradaciji .0361-.0363, ili za vea optereenja .0561-.0563, prema JUS-u C.B0. 500/1989. godine, pod nazivom: Opti konstrukcioni elici tehniki uslovi [3]. elini nosai manjeg raspona i nekih tipiziranih konstrukcija obino su simetrinih poprenih preseka. Mnogo ee se ugrauju elini nosai nesimetrinih poprenih preseka od umirenog elika garantovane ilavosti, fabriki zavareni, koji su se tokom vremena pokazali daleko racionalnijim. Raspored materijala u poprenom preseku elinog nosaa obino se odreuje probom. S obzirom na preteno konstantnu povrinu armiranobetonske ploe u poprenom preseku nosaa, postoji niz varijacija za racionalno iskorienje oba pojasa elinog nosaa, zavisno od naina graenja, tanije reeno nanoenja optereenja na nosa. Za prethodno odreivanje dimenzija elinog nosaa postoje eksplicitna reenja, koja su ipak ograniena na neznatan broj kombinacija raznovrsnih optereenja zabeleenih u praksi, te se retko i koriste. Nemaki autor Schrader je u svojoj publikaciji Vorberechnung der Verbundtrger predloio 1955. godine reenja kojima se relativno brzo mogu odrediti prethodne dimenzije elinog nosaa za vei broj kombinacija optereenja. Publikacija je opremljena nizom grafikih priloga iz kojih se mogu oitati funkcijske vrednosti za pojedine dimenzije. Postupak je prilino sloen, tako da ga moe upotrebiti samo konstrukter kome je projektovanje spregnutih konstrukcija prevashodni zadatak. Isto tako, nemaki autor Utescher je u svojoj knjizi Bemessungsverfahren fr Verbundtrger [43] izloio 1956. godine postupak za tanije prethodno iznalaenje potrebne povrine zategnutog pojasa elinog nosaa spregnutog sistema. Postupkom je obuhvaeno utvrivanje potrebne povrine zategnutog pojasa elinog nosaa za odreeno optereenje, u zavisnosti od poznate povrine armiranobetonske ploe i, prema ovoj, pretpostavljenoj povrini pritisnutog pojasa i vertikalnog rebra elinog nosaa. Uticaj skupljanja i teenja betona obuhvata se u ovom postupku samo aproksimativno. Na osnovu ovako odabranih dimenzija poprenog preseka spregnutog nosaa, moraju se dokazati sva naponska stanja u ovom sistemu po nekoj od uobiajenih raunskih metoda. Knjizi je priloen niz dijagrama sraunatih za spregnute valjane profile, tako da se moe korisno upotrebiti za spregnute sisteme u zgradarstvu.

22

Spregnute konstrukcije

4.2. Spojna sredstva i vrste sprezanja

4.2.1. Kruto sprezanje
Za vezu armiranobetonske ploe i elinog nosaa spregnutog sistema upotrebljavaju se jo uvek i u dananje vreme razni tipovi modanika, u veoj ili manjoj meri deformabilnih. U zavisnosti od deformabilnosti spoja, uvedeni su pojmovi krutog i elastinog sprezanja. Pod krutim sprezanjem podrazumeva se nepopustljiva veza armiranobetonske ploe i elinog nosaa. Na toj osnovnoj pretpostavci se zasniva i teorija krutog sprezanja. Za kruto sprezanje ugrauju se modanici manje popustljivi, poznati kao kruti, ali se neretko koriste i posebne vrste modanika vee popustljivosti, nazvani elastinim. Obe vrste modanika, koje u sutini zadovoljavaju pretpostavke krutog sprezanja, imaju svoj znaaj u smislu razliitih metoda dokaza dimenzija spregnutog sistema, tanije reeno odreivanja njihove nosivosti.

4.2.2. Elastino sprezanje

Pod elastinim sprezanjem podrazumeva se odreeno pomeranje armiranobetonske ploe u odnosu na elini nosa, koje potie od elastinog poputanja spojnih sredstava. Sa popustljivim spojem smanjuje se deo spregnutog delovanja u preuzimanju celokupnog optereenja, a moe se korisno primeniti za vee raspone u sluaju da je nosivost armiranobetonske ploe ograniena. Teorija elastinog sprezanja zasniva se na strogo definisanoj elastinoj popustljivosti veze. Tu popustljivost nije jednostavno odrediti za bilo koji tip modanika koji se u praksi primenjuju, bilo da se radi o krutom ili elastinom modaniku. Stoga je primena ove teorije ograniena samo na sprezanje pomou takvih veza koje se mogu definisati elastinim poputanjem kao to je, na primer, horizontalni reetkasti spreg koji povezuje kolovoznu tablu sa glavnim nosaima, prema slici A.4.1.

Slika A.4.1. Vrste sprezanja

A. Spregnute konstrukcije u visokogradnji

23

4.2.3. Isprekidano sprezanje

Pored krutog i elastinog sprezanja, u ovoj vrsti konstrukcija postoji i mogunost isprekidanog sprezanja. Armiranobetonska ploa se izvodi neprekinuto, ali se spoj izmeu elinog nosaa i armiranobetonske ploe na pojedinim mestima prekida. Svrha isprekidanog sprezanja slina je elastinom sprezanju, kojim se smanjuju naponi u pritisnutoj ploi od spregnutog delovanja. Zbog izvesnih tehnikih problema tokom izvoenja radova, ovaj se postupak manje upotrebljava u praksi.

4.3. Armiranobetonska ploa

Dimenzije ploe odreuju se prema potrebama lokalnog savijanja, tako da su uvek poznate neke minimalne dimenzije potrebne za funkciju sprezanja. Tako je, na primer, minimalna debljina ploe spregnutog mostovskog nosaa odreena sa 16,0 cm, s tim da se u proseku kree oko 20,0 cm sa neretko promenljivom visinom sve do 30,0 cm na mestu spoja sa elinim nosaima, zavisno od njihovog razmaka odnosno raspona ploe. U dananje vreme rasponi kolovoznih ploa kreu se i do 12,0 metara to je uslovljeno ugraivanjem visokih marki betona i eline armature vee zatezne jaine. Poveanje nosivosti armiranobetonske ploe pod uticajima sprezanja putem poveanja njene debljine nije ekonomino, pa se po pravilu i ne izvodi. Nulla regula sine exceptione (nijedno pravilo bez izuzetka), rekoe stari i mudri Latini, pa je tako i u ovom sluaju. Zabeleeni su izuzeci u nekih naina izvoenja spregnutih konstrukcija mostova, kada je kolovoznim tablama u vidu armiranobetonskih ploa poverena funkcija raspodele optereenja na vie podunih kolovoznih nosaa u poprenom preseku eline konstrukcije mosta. Kolovozne table su bile izvedene veih debiljina no to je to bilo potrebno za lokalno savijanje, ali su trokovi za betonske radove bili kompenzirani utedama na drugim elementima konstrukcija. Za vee raspone ploa i analiza naponskih stanja mora biti znatno stroija. U tu je svrhu u poslednje vreme objavljen niz prirunika zasnovanih na dovoljno strogim reenjima teorije ploa, a za neka posebna optereenja mogu se koristiti i kompjuterski programi. esto upotrebljavani pojmovi krstasto armirane ploe ili ploe armirane u jednom pravcu ne bi se vie smeli u dananje vreme pominjati. Svaka ploa je krstasto armirana, razlike su samo u nainu oslanjanja. Britanski propis za mostogradnju, na primer, ne odreuje postupak analize naponskih stanja ploe za lokalno savijanje, ali zahteva da se takozvana podeona armatura proveri sa najmanje 50% momenta savijanja u pravcu raspona, ako je za analizu ploe upotrebljena neka aproksimativna raunska metoda. U konstruisanju oslonaca armiranobetonske ploe kao kolovozne table spregnute mostovske konstrukcije, valjalo bi se drati sledeih smernica: - to su rasponi glavnih nosaa vei, to je i sadejstvo armiranobetonske ploe vee. Trebalo bi nastojati da ploa bude oslonjena samo na glavne nosae, tako da smer napona lokalnog savijanja bude upravan na smer napona uticaja sprezanja.

24

Spregnute konstrukcije

Popreni se nosai u polju u tom sluaju izostavljaju, izuzev onih nad leitima glavnih nosaa, gde su neophodni iz drugih razloga, - u manjih raspona, armiranobetonska ploa je praktino istih dimenzija kao i u veih raspona, ali je njeno iskorienje u spregnutom sistemu znatno manje. U takvim sluajevima ugrauju se popreni nosai i u polju glavnih nosaa i spreu sa ploom. Ploa je bolje iskoriena pod poveanim lokalnim momentima savijanja u pravcu raspona glavnih nosaa, koliina betonske armature je smanjena. Spregnutim poprenim nosaima velike torzione krutosti pri savijanju, primetno se poveava i torziona krutost glavnog noseeg sistema. Ovako poveana torziona krutost dva glavna nosaa, spregnuta sa armiranobetonskom ploom u ravni gornjih pojaseva, bez sprega protiv vetra u ravni donjih pojaseva, obino se u proraunima zanemaruje, vie zbog nedostatka dovoljnog iskustva i pristupane stroije raunske analize, nego iz nekih drugih potreba. Vei broj glavnih nosaa u poprenom preseku mostovske konstrukcije, spregnutih sa armiranobetonskom ploom u gornjim pojasevima, izraziti su vid rotiljskog sistema nosaa sa zapaenom preraspodelom optereenja i bez uea njihove raunske torzione krutosti. Valja napomenuti da naponi lokalnog savijanja i naponi spregnutog sistema potiu iz dva potpuno razliita nosiva sistema, tako da se ne smeju jednostavno superponirati. Pod uticajima spregnutog sistema, armiranobetonska ploa se ponaa kao visoki nosa (die Scheibe), sa bitno drugaijom raspodelom napona nego pod uticajima lokalnog savijanja. Obino sumiranje ova dva naponska stanja daje samo priblinu predstavu o takozvanom opasnom preseku u ploi, tako da je pitanje koeficijenta sigurnosti u konstrukciji jo uvek otvoreno pitanje.

4.4. Sadejstvujua irina armiranobetonske ploe

Poznato je da su u osnove teorije savijanja nosaa ugraena tri postulata: - Hooke-ov zakon proporcionalnosti napona i sila (ut tensio sic vis = koliki napon tolika sila), - Bernoulli-eva hipoteza o ravnim poprenim presecima i posle savijanja nosaa, - Navier-ova hipoteza o normalnim naponima proporcionalnim rastojanjima od neutralne osovine. Ova tri postulata su neodriva u sluaju irokih ploa, u koje se spoljna optereenja uvode putem smiuih napona na spoju armiranobetonske ploe i elinog nosaa, kao to je sluaj u spregnutih sistema. Uvoenjem pojma sadejstvujue irine ploe u teoriju spregnutih konstrukcija udovoljava se, pre svega, uslovima Bernoulli-eve hipoteze. Normalni naponi xy po irini 2b armiranobetonske ploe, pod uticajem smiuih napona kao zamiljenog koncentrisanog spoljnog optereenja, neravnomerno su raspodeljeni, prema slici A.4.2.

A. Spregnute konstrukcije u visokogradnji

25

Ova neravnomerna raspodela napona xy u smeru y y osovine zavisi od vie parametera, od kojih su, u prvom redu, deformacije poprenih preseka armiranobetonske ploe pod optereenjem smiuim naponima, inae zanemarene u teoriji savijanja homogenih nosaa. Deformacije ploe u smeru podune osovine nosaa zavise i od smiue krutosti ploe, to znai od njenih dimenzija: debljine d ukupne irine 2b raspona l, od rasporeda materijala unutar preseka ploe. Na raspored normalnih napona xy u pop-

Slika A.4.2. Sadejstvujua irina ploe

renim presecima utiu i torzioni momenti, koji se u ploi javljaju u zavisnosti od konturnih uslova njenog oslanjanja na eline nosae. Sadejstvujua irina ploe menja se du raspona nosaa u skladu sa promenama normalnih napona xy i vrstom optereenja. Rezultati teorijskih i eksperimentalnih istraivanja ukazuju da je osnovni parametar sadejstvujue irine ploe kolinik b/l pri emu je b = irina ploe u metrima, l = raspon nosaa u metrima. Sadejstvujua irina ploe bs slika A.4.2, menja se du raspona ploe u skladu sa promenom veliina normalnih napona xy i vrstom optereenja, sa bitnim razlikama u rasponu i nad osloncem nosaa. Ostali parametri koji utiu na sadejstvujuu irinu ploe manjeg su znaaja, te se u praksi i ne uzimaju u obzir. Osnovna definicija sadejstvujue irine ploe proistie iz slike A.4.2., na osnovu koje se moe napisati jednaina (A.4.1):

bs max =

xy dy
o

(A.4.1)

Za opti sluaj optereenja, definicija sadejstvujue irine ploe po jednaini (A.4.1) nije potpuna. U sluaju nesimetrinog optereenja spregnutog sistema, javljaju se du raspona nosaa u poprenim presecima armiranobetonske ploe, u taki y = 0, i smiui naponi xy , koji su u ravnotei sa normalnim naponima xy . Slikom A.4.3, prikazan je sluaj naponskog stanja u polovini irine poprenog prese-

26

Spregnute konstrukcije

ka ploe pri simetrinom i antimetrinom optereenju. Sadejstvujua irina ploe pri antimetrinom optereenju, slika A.4.3, definisana je jednainom (A.4.2):

Slika A.4.3. Raspodela normalnih i smiuih napona u ploi

bs max =

xy dy
o

l/2

xy( y =0) dx = 0

(A.4.2)

s tim to je, uopteno govorei, mogue:

bs = b
< >

(A.4.3)

Antimetrino optereenje prouzrokuje u spregnutom sistemu torziona naponska stanja, od kojih zavisi neposredno i sadejstvujua irina ploe, ime se raunski postupak dalje komplikuje. U mostovskih konstrukcija je kolinik b/l po pravilu mali, tako da za simetrino optereenje skoro uvek sadejstvujua irina zahvata punu irinu ploe izmeu elinih nosaa. Normalni naponi su priblino ravnomerno raspodeljeni po itavoj irini ploe. Ako se problem ograniene torzije aproksimativno svede na antimetrino optereenje, dijagram napona savijanja nosaa sa tri povrine i sadejstvujuom irinom bs ploe, bez ukruenja u donjem pojasu, imae oblik prikazan slikom A.4.4. Iz uslova ravnotee za plou, da momenti savijanja u odnosu na vertikalnu osovinu antimetrije moraju meusobno biti jednaki, moe se napisati jednaina (A.4.4):
b b 2 2 c o bs = o 2 b c 2 3

(A.4.4)

A. Spregnute konstrukcije u visokogradnji

27

iz koje se dobija sadejstvujua irina ploe, prema jednaini (A.4.5):

b b bs = 3 c
2

(A.4.5)

Slika A.4.4. Antimetrino optereenje nosaa sa tri povrine Za razliite kolinike b/c dobijaju se sadejstvujue irine ploe bs = b, uz
> <

napomenu da ova zavisi i od razmaka podunih nosaa 2c, a ne samo od kolinika b/l. Odreivanjem sadejstvujue irine ploe po jednaini (A.4.5), sloeni problem ograniene torzije otvorenog poprenog preseka sveden je na savijanje glavnog nosaa, sa zadovoljavajuim rezultatima u praktinim radovima. Slino reenje se moe primeniti i na zatvoreni sanduasti presek nosaa uz odgovarajuu sadejstvujuu irinu armiranobetonske ploe. Ako se zahteva maksimalno iskorienje naponskog stanja u ploi, neophodno je tanije odreivanje sadejstvujue irine, ijom se varijacijom vrlo malo utie na promenu napona u donjem pojasu elinog nosaa. S obzirom da maksimalno iskorienje naponskog stanja u ploi neposredno zavisi od optimalnog izbora povrine poprenog preseka donjeg pojasa elinog nosaa, aproksimativne vrednosti sadejstvujue irine ploe spregnutog sistema, kakve se preporuuju lanom 35 Pravilnika navedenog pod brojem [4] spiska literature, obino su zadovoljavajue u svakodnevnih konstrukcija. Ipak valja naglasiti da maksimalno optereenje mostovskog nosaa redovno proistie iz nesimetrinog poloaja optereenja, koje se moe razloiti na simetrini i asimetrini udeo. Zato je potrebno da se obrati panja na mogunost smanjenja sadejstvujue irine ploe za antimetrini deo optereenja u poreenju sa irinom normiranom u Pravilniku [4].

4.5. Tehnika regulativa za spregnute konstrukcije

Izvori tehnike regulative, korieni u ovim izlaganjima, navedeni su ovoj taki teksta: - Pravilnik o tehnikim merama i uslovima za spregnute konstrukcije naveden je pod takom [4] spiska literature uz ova izlaganja. Izraen po DIN-u

28

Spregnute konstrukcije

1078, Blatt 1/1955. godine, stupio je na snagu 1970. godine objavljivanjem u Slubenom listu SFRJ. Pravilnik je zasnovan na konceptu doputenih napona, na konceptu koji se jo uvek primenjuje u domaim strunim krugovima, ali i irom Evrope. Iscrpan je i jasan u datim uputsvima za proraun i konstruisanje spregnutih konstrukcija, te je kao takav i ugraen u tekst narednih izlaganja; - Pravilnik o tehnikim uslovima, tehnikim elementima i normama za projektovanje i graenje elenikih mostova. Nacrt pravilnika nije objavljen u Slubenom listu SFRJ. Zabeleen je pod brojem [5] spiska literature; - Preporuke jedne metode za proraun eleznikih mostova od ubetoniranih elinih punih nosaa. UIC Internacionalna unija eleznica izdala je ovu preporuku u svojoj fii R 773 sa vanou od 1.10.1970. godine. Upisan je pod brojem [6] spiska literature; Napomena: Pravilnici, navedeni pod brojevima [4]-[6], doneseni su pre 1.01.1980. godine tako da nisu usklaeni sa meunarodnim sistemom mera, koji je stupio na snagu 1.01.1980. godine; - Predlog standarda za spregnute graevinske konstrukcije JUS.U.Z1.010, u izdanju Saveznog zavoda za standardizaciju godine 1988., naveden je pod brojem [7] spiska literature; - Standard JUS U.Z1.010 Spregnute konstrukcije, elik-beton, u izdanju Saveznog zavoda za standardizaciju, sa obaveznom primenom od 16.01.1991. godine. Standard je kratak i nedovoljno jasan za svakodnevnu primenu bez iscrpnih prateih objanjenja i uputstava. Zasnovan je na semiprobabilistikom konceptu dimenzionisanja konstrukcija (autor prof. Drago Horvati, Zagreb). Naveden je pod brojem [8] spiska literature; - ISO/DIS 2394 General principles on reliability for Structures iz 1985. godine upisan je pod brojem [9] spiska literature; - ISO/TC 167/SC 1-2nd Working draft Composite Structures, Norway 1988. godine, naveden je pod brojem [10] spiska literature; - Eurocode No.4: Common unified rules for Composite Steel and Concrete Structures, Brisel 1985. godine, upisan je pod brojem [11] spiska literature; - Evrokod 4: Zajednika unificirana pravila za spregnute eline i betonske konstrukcije, Brisel-Luksemburg 1985. godine, prevod enegleskog teksta na srpski jezik, upisan je pod brojem [12] spiska literature; - DIN 1078, Blatt 1 Verbundtrger Strassenbrcken Richtlinien fr die Berechnung und Ausbildung, 1955. godine, upisan je pod brojem [13] u spisku literature; - DIN 1078, Blatt 2 Verbundtrger Strassenbrcken Richtlinien fr die Berechnung und Ausbildung Begrndungen und Erklrungen, 1955. godine, naveden pod brojem [14] spiska literature;

A. Spregnute konstrukcije u visokogradnji

29

- Ergenzungsbestimmungen der Deutschen Bundesbahn za DIN 1078 fr Verbundtrger Eisenbahnbrcken, 1959. godine, upisan je pod brojem [15] spiska literature; - DIN 18806/1984. godine Verbundkonstruktionen Verbundsttzen, naveden je pod brojem [2] spiska literature; - JUS C.BO.500/1989. godine Opti konstrukcioni elici tehniki uslovi, naveden je pod brojem [3] spiska literature.

30

Spregnute konstrukcije

5. TEORIJA KRUTO SPREGNUTIH KONSTRUKCIJA

5.1. Uvodne napomene

Jo od pojave armiranog betona proirila se primena armiranobetonskih ploa i elinih nosaa kao zajednikih konstruktivnih elemenata, pri emu je, pre svega, svaki element posmatran posebno pri ispunjenju svoga zadatka u konstrukciji. Armiranobetonska ploa primala je lokalna optereenja u vidu meuspratne konstrukcije ili kolovozne table mosta, dok je elini nosa, na koji se armiranobetonska ploa oslanjala, predstavljao glavni nosei sistem preko koga su optereenja prenoena na oslonce. Pri probnim optereenjima i merenjima ugiba elinih nosaa nisu dostizane raunske vrednosti, s obzirom da su se optereenja delila na oba elementa putem prijanjanja i trenja betona i elika u zajednikoj spojnici. Dejstvo meusobnog sprezanja betona i elika moglo se uoiti na: - mogunostima poveanja optereenja armiranobetonske ploe, obino ugraene upravno na elini nosa, - rastereenju elinog nosaa, - poveanju krutosti celog noseeg sistema. Plansko iskorienje sadejstva ploe i nosaa dovelo je do poveanja nosivosti konstrukcija. Profesor Maier-Leibnitz podneo je u Nemakoj 1941. godine izvetaj o prvim pokuajima sa spregnutim nosaima, u kojima su ploa i nosa bili spregnuti modanicima i kosim ankerima. Ovi su nosai u potpunosti ispunili oekivanja. Neto pre ovih pokuaja, teorijska istraivanja vremenskih svojstava betona (teenje i skupljanje betona) pod stalnim optereenjem ukazivala su na mogunost oekivanja loih rezultata, tako da je sprezanje primenjivano, pre svega, samo kao dopunska sigurnost ali i u cilju smanjenja deformabilnosti noseeg sistema. Iako je nedostatak elika u posleratnim godinama i siloviti razvoj elinih i betonskih konstrukcija prisilio proizvoae na korienje svih mogunosti, tek su teorijska prouavanja spregnutih konstrukcija, koja su posle Drugog svetskog rata otila dovoljno daleko, omoguila potpunu i plansku primenu spregnutih konstrukcija sa svim svojim prednostima kojima su nesumnjivo raspolagale. Posle prvog egzaktnog reenja uticaja teenja i skupljanja betona na raspodelu napona u spregnutim konstrukcijama, koje je u Nemakoj prikazao Frhlich, pojavio se u literaturi veliki broj tanih i priblinih reenja za proraun spregnutih nosaa, koja su znaajno uprostila prvobitne raunske postupke. I pored pojednostavljenja, vladao je opti utisak da su predloene metode prorauna toliko sloene

A. Spregnute konstrukcije u visokogradnji

31

da se proraun spregnutih nosaa moe savladati samo mukotrpnim matematikim operacijama i brojnim prethodnim teorijskim prouavanjima. Tokom godina je Katedra za eline, drvene i kamene konstrukcije Univerziteta u Karlsruhe-u, u Nemakoj, prikupila niz razliitih postupaka prorauna spregnutih konstrukcija. Obradom raspoloivih obrazaca, profesor Anselm Hoischen je pokuao u svojoj publikaciji Die praktische Berchnung von Verbundtrger, u izdanju Verlag Konrad Wittwer, Stuttgart 1955. godine [16], prema kojoj su i ova izlaganja najveim delom i sainjena, da objedini i pojednostavi razliite postupke prorauna spregnutih konstrukcija po obliku i sadraju, obuhvatajui i sve sluajeve optereenja. Pri tome se uspelo da se pojedini obrasci, koji se primenjuju pri proraunu homogenih elinih nosaa, prikau analogno i za spregnute konstrukcije, a da se isto tako dobije i puni uvid u njihova svojstva pod odgovarajuim optereenjima. Uticaj teenja betona pod stalnim optereenjem uveden je u proraun po priblinoj metodi profesora Fritz-a [17], a da pri tome nisu potrebni novi raunski postupci, ve se samo ponavlja poznati raunski tok sa drugim numerikim vrednostima. Ako se ovaj postupak uporedi sa tanom metodom, pokazuje se da greka raste sa porastom krutosti armiranobetonske ploe, ali da za merodavna naponska stanja ostaje u tolerantnim granicama i u sluaju ekstremnih vrednosti. Pri tome valja imati u vidu da se i taan proraun spregnutih nosaa zasniva na nizu nesigurnih pretpostavki, tako da nije razumno zahtevati veu tanost od prorauna nego to to pruaju poetni elementi. Prikazanim raunskim postupkom, spregnute konstrukcije se pribliavaju irem krugu konstruktera, koji su se do nedavno ustezali od primene ove vrste konstrukcija. Uz primenu ovako uproenih raunskih postupaka, prirodno je da se pretpostavlja iscrpno poznavanje ostalih grana graevinske tehnike usko povezane sa projektovanjem i izvrenjem spregnuth konstrukcija.

5.2. Teorija savijanja spregnutog nosaa

5.2.1. Osnovne postavke
Spregnuti nosa je sastavljen od armiranobetonske ploe i elinog nosaa obino punog poprenog preseka, od dva materijala koja su meusobno bitno razlikuju po svojim elastinim osobinama. Raunski model savijanja spregnutog nosaa zasniva se na pretpostavci da su oba elementa spojena kontinualno i nepomerljivo po celoj duini nosaa. U granicama doputenih napona vai Hooke-ov zakon, to znai da su naponi u svakoj taki proporcionalni elastinoj deformaciji , pri emu je faktor proporcionalnosti (modul elastinosti E) razliit za beton i elik. Ova zavisnost je izraena poznatom jednainom (A.5.1):

b = b Eb

= E

(A.5.1)

32

Spregnute konstrukcije

Pretpostavkom krute i kontinualne veze betona i elika u dodirnoj spojnici omogueno je da se u raunski model savijanja spregnutog nosaa uvede i druga osnovna hipoteza, Bernoulli-eva hipoteza ravnih poprenih preseka i posle svake deformacije nosaa. Ukljuujui i treu Navier-ovu hipotezu o normalnim naponima proporcionalnim rastojanjima od neutralne osovine, problem savijanja spregnutog nosaa svodi se na raunski model savijanja homogenog elinog nosaa.

5.2.2. isto savijanje

Ako se element nosaa duine dx deformie momentom savijanja Mo, deo vlakana e se izduiti, deo skratiti. Dijagram deformacija spregnutog nosaa, pod pretpostavkom da preseci ostaju ravni i posle savijanja, prikazan je slikom A.5.1/3. Shodno toj slici, oigledno je da postoji samo jedno vlakno koje zadrava prvobitnu duinu, te nije ni napregnuto, prema jednaini (A.5.1). ako je r poluprenik krivine ovog nultog vlakna, tada je specifino izduenje ( E = l / l ) proizvoljnog vlakna na rastojanju z.

Slika A.5.1. Elementi spregnutog nosaa izloenog savijanju

z =

dx d z z = = dx dx r

( luk = r rad )

(A.5.2)

Naponi u betonu i eliku dobijaju se iz jednaine (A.5.1), u vidu jednaine (A.5.3):

b = Eb

z r

odnosno =

z E r

(A.5.3)

Ako se kolinik modula elastinosti betona i elika oznai prema taki 3 Pravilnika [4] sa:

A. Spregnute konstrukcije u visokogradnji

33

n=

E Eb

(A.5.4.)

Jednaine napona glase:

z z E odnosno = E (A.5.5) r r Za raspodelu napona u spregnutom nosau, prema tome, vai uslov da su pri istim rastojanjima od neutralne osovine naponi elika n puta vei od napona betona. Ako se u dijagramu napona nosaa, prema slici A.5.1/4., nanese napon betona uvean n puta, dobie se poznata pravolinijska raspodela napona homogenog preseka. Poloaj neutralne osovine poprenog preseka proizilazi iz uslova da, ako ne postoji poduna sila u preseku, zbir napona u preseku mora biti jednak nuli, kako je to i prikazano jednainom (A.5.6): n b =
Ab

b dAb + dA = 0

(A.5.6)

Na osnovu jednaine (A.5.5) dobija se relacija (A.5.7):

A A E 1 b z dAb + z dA = 0 (A.5.7) r n Izraz u zagradi jednaine (A.5.7) predstavlja statiki momenat radnih povrina poprenog preseka spregnutog nosaa u odnosu na neutralnu osovinu, pri 1 . Da bi uslov jednaine (A.5.7) bio emu se povrina betona mnoi faktorom n ispunjen, statiki momenat povrina poprenog preseka mora da bude jednak nuli, to znai da neutralna osovina mora biti i teina osovina idealnog iliti spregnutog preseka (u daljem tekstu: spregnutog), iji se geometrijski poloaj odreuje putem raunskog pojma idealnih radnih povrina, prema slici A.5.1. Idealna povrina poprenog preseka spregnutog nosaa, sastavljenog od 1 betonske ploe bez armature povrine Ab i elinog nosaa povrine A, izraen na je jednainom (A.5.8):

Ai = A +

1 Ab n

(A.5.8)

Ako je u betonsku plou ugraena i armatura povrine Aa, idealna povrina se rauna prema jednaini (A.5.9), shodno lanu 4 Pravilnika [4]:

Ai = A + Aa +

1 Ab n

(A.5.9)

34

Spregnute konstrukcije

Shodno lanovima 3 i 5 Pravilnika [4], pored obine armature u betonsku 1 plou se moe ugraditi i elina ica za prednaprezanje povrine Az , pri emu nz je nz = E / Ez :

Ai = A + Aa +

1 1 Az + Ab nz n

(A.5.10)

Poloaj neutralne, istovremeno i teine osovine spregnutog preseka nosaa sastavljenog od betonske ploe bez armature i elinog nosaa, prema slici A.5.1, proistie iz jednaine (A.5.11) - (A.5.15):
1 Ab ab n a + ab = a ab = a a A a =

(A.5.11) (A.5.12)

Zamenom vrednosti jednaine (A.5.12) u jednainu (A.5.11) dobija se relacija (A.5.13):

1 1 A a + Ab a = Ab a n n A a = 1 Ab ( a a ) n iz koje proizilazi geometrijski poloaj ove osovine:

(A.5.13)

A a = b a 1 n Ai Ab + A n A A ab = a = a 1 Ai Ab + A n a =
U sluaju da je povrina aramature Aa ili ica za prednaprezanje

1 Ab n

(A.5.14)

(A.5.15)

1 Az vrlo nz mala u odnosu na ukupnu povrinu aramiranobetonske ploe (maksimalni procenat armiranja preseka 3%), poloaj teine osovine se moe sa dovoljnom tanou 1 zadrati prema jednainama (A.5.14) i (A.5.15). Ako su Aa i Az vei, moraju nz se uvoditi u proraun.

A. Spregnute konstrukcije u visokogradnji

35

Naponska stanja u spregnutom nosau odreuju se iz uslova da unutranji momenat normalnih napona mora da se dri u ravnotei sa spoljnim momentom savijanja Mo, to je izraeno jednainom (A.5.16):

Mo =

Ab

z b dAb + z dA

(A.5.16)

Uvodei u jednainu (A.5.16) vrednosti jednaine (A.5.5), dobie se relacija (A.5.17):

A A E E 1 b 2 Mo = z dAb + z 2 dA = I i r n r

(A.5.17)

Izraz u zagradi jednaine (A.5.17) odgovara definiciji momenta inercije homogene povrine, u koju je uvrten

1 deo betonske povrine. Prema takama 4 i n

5 Pravilnika [4], momenti inercije Ii idealnih povrina izraeni su jednainama (A.5.18) (A.5.20), analogno jednainama (A.5.8) (A.5.10) idealnih povrina poprenog preseka spregnutog nosaa, slika A.5.1. Za popreni presek bez meke armature u betonskoj ploi, idealni momenat inercije poprenog preseka spregnutog nosaa glasi: 1 2 2 I i = I + A a + I b + Ab ab n (A.5.18)

Ako se u betonskoj ploi nalazi i meka armatura, momenat inercije je izraen jednainom (A.5.19): 1 2 2 2 I i = I + A a + Aa aa + I b + Ab ab n (A.5.19)

Momenat inercije poprenog preseka spregnutog nosaa, sa betonskom ploom u koju je ugraena i ica za prednaprezanje, rauna se po jednaini (A.5.20):
2 2 I i = I + A a + Aa aa +

1 1 2 2 Az az + I b + Ab ab nz n

(A.5.20)

sa dopunskim oznakama: aa = rastojanje teita meke armature od teine (neutralne) osovine spregnutog preseka, slika A.5.1. rastojanje teita ice za prednaprezanje od teine (neutralne) az = osovine spregnutog preseka. Naponi u eliku i betonu na rastojanju z od neutralne osovine proistiu iz jednaine (A.5.5) i (A.5.17):

36

Spregnute konstrukcije

- u betonu - u eliku

Mo z n Ii M = o z Ii

b =

(A.5.21) (A.5.22)

Potpuno naponsko stanje spregnutog nosaa definisano je putem etiri ivina naponska stanja. Sa ivinim rastojanjima prema slici A.5.1, mogu se u proraun uvesti etiri vrednosti otpornog momenta: Wbo = Ii
o yb

; Wbu = Wo =

Ii
u yb

Ii
o y

Wu =

Ii
u y

(A.5.23)

Naponska stanja u sve etiri ivice spregnutog nosaa raunaju se po jednaini (A.5.24):
o b =

Mo n Wbo Mo u b = n Wbu Mo o = o W Mo u = u W

(A.5.24)

Zakljuujui prema jednaini (A.5.24), naponska stanja spregnutog nosaa raunaju se prema poznatim jednainama teorije savijanja homogenih preseka, pri 1 emu se za napone u betonu uvodi faktor . n

5.2.3. Savijanje nosaa sa podunom silom

Sloeno savijanje spregnutog nosaa najlake e se obuhvatiti odvojenim posmatranjem uticaja savijanja i podune sile sa superponiranjem (sabiranjem) napona. Ako u neutralnoj osovini spregnutog nosaa deluje normalna sila N, deformacije svih vlakana su iste, jednaina (A.5.25):

b = = const.
Kolinik napona u betonu i eliku proistie iz jednaine (A.5.1): E = =n b Eb

(A.5.25)

(A.5.4)

A. Spregnute konstrukcije u visokogradnji

37

Iz uslova ravnotee spoljnih i unutranjih sila proizilazi jednaina (A.5.26):

N = b Ab + A

(A.5.26)

Naponsko stanje u betonu i eliku dobija se iz jednaina (A.5.4) i (A.5.26):

b Ab = N A = N n b A
N N b = = 1 n Ai n Ab + A n

b ( Ab + n A ) = N

(A.5.27)

Analognim putem dobija se i napon u eliku:

Ab + A = N n N N = = Ab Ai n + A

(A.5.28)

Imenilac u zagradi jednaine (A.5.27) predstavlja idealnu povrinu spregnu1 tog nosaa, pri emu se opet beton uvodi redukovan faktorom . Jo jednom valja n naglasiti da se za proraun naponskog stanja u spregnutom nosau pod uticajem centrine normalne sile N primenjuju poznate jednaine teorije aksijalno optereenih homogenih nosaa. Naponska stanja spregnutog nosaa optereenog centrinom normalnom silom N i momentom savijanja Mo odreuju se po jednaini (A.5.29), sa ve poznatim oznakama:
o b ,u =

o ,u

M 1 n oou n Ai Wb , N M = oou , Ai W

(A.5.29)

5.2.4. Uticaj poprenih (transverzalnih) sila

Smiui napon z u spregnutom nosau na rastojanju z od neutralne osovine, prouzrokovan poprenom (transverzalnom) silom, moe se odrediti posmatra-

38

Spregnute konstrukcije

njem uticaja normalne sile na deo poprenog preseka iznad osovine z prema slici A.5.2. Ova normalna sila proistie iz sume svih normalnih napona ovog dela poprenog preseka, po jednaini (A.5.30):

Slika A.5.2. Smiui naponi u spregnutom nosau N z = ( b dAb + dA ) (A.5.30)

Unosei izraze (A.5.21) i (A.5.22) u jednainu (A.5.30) dobija se relacija (A.5.31):

y y0 M Mo 1 0 z dAb + z dA = o S z (A.5.31) Ii n z Ii z Vrednost u zagradi jednaine (A.5.31) predstavlja statiki momenat povrine iznad ili ispod z osovine u odnosu na neutralnu osovinu, pri emu se opet uvodi deo 1 betonske povrine poprenog preseka redukovan faktorom . n Smiua sila u poprenom preseku na rastojanju z jednaka je promeni normalne sile dela poprenog preseka iznad z linije:

Nz =

Tz =

dN z S dM o S = z = z Q u kN/cm dx Ii dx Ii

(A.5.32)

Ako se sa b oznai irina poprenog preseka, dobie se izraz za smiui z napon na rastojanju z od neutralne osovine, po jednaini (A.5.33):

z =

Q Sz Ii b

u kN/cm2

(A.5.33)

koja isto tako predstavlja izraz po kome se raunaju smiui naponi homogenih nosaa, prema zakonima osnovne otpornosti materijala. Radi potpunog razumevanja jednaine (A.5.32), valja se podsetiti na osnovnu vezu optereenja q, transverzalne sile Q i momenta savijanja M, prema slici A.5.3, na kojoj je prikazano proizvoljno optereenje q = f(x).

A. Spregnute konstrukcije u visokogradnji

39

Sa veliinom M momenat savijanja u taki c nosaa na slici A.5.3, prirataj dM momenta savijanja M' = M + dM u taki c1 na udaljenju dx iznosi: dM = Q dx q dx dx 2 (A.5.34)

Zanemarujui lan q dx 2 /2 kao beskonano malu veliinu drugog reda, dobija se veliina transverzlane sile u vidu jednaine (A.5.35): Q= dM dx (A.5.35) Slika A.5.3. Veza q, Q i M

Prirataj transverzalne sile u taki c1 iznosi: dQ = q dx iz ega proizilazi izraz za optereenje q: q= dQ d 2M = dx dx 2 (A.5.37) (A.5.36)

5.2.5. Ugib spregnutog nosaa

1. Poluprenik krivine r homogenog nosaa deformisanog pod optereenjem izraen je u Decart-ovom koordinatnom sistemu jednainom (A.5.38):

1 = r

y 1+ ( y ')

2 3/ 2

(A.5.38)

gde je r = poluprenik krivine elastine linije nosaa, y = ordinata elastine linije. U tehniku praksu uvedena je dovoljno tana pretpostavka da je ugib y nosaa vrlo mali u odnosu na raspon l, tako da je nagib y' tangente na elastinu liniju pri osloncu nosaa vrlo mali, to znai da se lan ( y ) u jednaini (A.5.38) moe u potpunosti zanemariti kao neznatan u odnosu na jedinicu. Sa ovakvom pretpostavkom, poluprenik krivine odreuje se iz pojednostavljenog izraza (A.5.39):
2

1 M = y = r EI

(A.5.39)

40

Spregnute konstrukcije

Uvodei u jednainu (A.5.39) vrednost idealnog momenta inercije Ii, prema jednoj od jednaina (A.5.18) (A.5.20), ugib spregnutog nosaa se odreuje po obrascu koji se primenjuje u proraunu homogenih nosaa. 2. Numeriki primer po slici A.5.4. - Greda je nainjena od elika .0361 sa dop = 16,0 kN/cm 2 . - Momenat savijanja iznosi: - Potreban otporni momenat:

Slika A.5.4. Prosta greda raspona l = 10,0 m

M = 10 10 / 4 = 25,0 kNm
W = 2500 /16,0 = 156, 25 cm3

- Odgovara elini nosa I 180 sa Wx = 161 cm3 , I x = 1450 cm 4 . - Jednaina ugiba nosaa u grani A 1 glasi: y= P l 3 x 4 x3 P l 2 x P x3 = 16 EI l 3l 3 16 EI 12 EI

Nagib tangente y = dy / dx predstavlja prvi izvod jednaine ugiba:

dy P l2 P x2 = dx 16 EI 4 EI

Nagib tangente elastine linije na osloncu za x = 0:

dy P l2 10 10002 = = = = 0,0205 dx 16 EI 16 2,1 104 1450 Vrednost ( dy / dx ) = 0,02052 = 4, 21 104 << 1,00 Izraz imenitelja jednaine (A.5.38) iznosi:
2

(1 + ( y ') )

2 3/ 2

= 1 + 4, 21 104

1,5

= 1,00063 1,00

ime su prethodni stavovi dokazani na oigledan nain.

5.2.6. Kratak izvod

Prethodno izvoenje jednaina pokazuje da se u proraunu spregnutih nosaa mogu primenjivati uobiajeni izrazi otpornosti materijala u svim vanim sluajevima spoljnog optereenja, pri emu valja obratiti panju na sledea pravila prorauna:

A. Spregnute konstrukcije u visokogradnji

41

1. Pri proraunu geometrijskih i statikih karakteristika poprenog preseka spregnutog nosaa (teina osovina, povrina preseka, momenat inercije, statiki momenat) popreni presek armiranobetonske ploe se uvodi redukovan faktorom 1 . n 2. Pri proraunu normalnih napona u betonu (ali ne i smiuih napona!) uvo1 diti uobiajene jednaine za naponska stanja redukovana faktorom . n