Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
2Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Filosofija i teologija - razgovor sa Gorazdom Kocijancicem

Filosofija i teologija - razgovor sa Gorazdom Kocijancicem

Ratings: (0)|Views: 147 |Likes:
Published by Bl_P
Filosofija i teologija - razgovor sa Gorazdom Kocijancicem, in: "Pravoslavlje", br. 1102.
Filosofija i teologija - razgovor sa Gorazdom Kocijancicem, in: "Pravoslavlje", br. 1102.

More info:

Published by: Bl_P on Feb 24, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/24/2013

pdf

text

original

 
15. фебруар — 1102ПРАВОСЛАВЉЕ20
„Хришћанску философи ју“, по мишљењу Горазда Коци- јанчича који је засигурно  један од најзначајни јих хри- шћанских философа дана- шњице, треба разликовати од теологи је, пре свега, по томе коме је она упу ћена; адре-сат такође одређу  је и сво је- врстан дискурс. Коци јанчич сматра да је „
тео логи ја
знањекоје се прихвата, изражава и посреду  је у заједници веру  ју- ћих, где стварност откривења и несумњивост опита ника- да нису у питању, док је
 хри-шћанска философи ја
– веру  ју-ће мишљење као такво оноли-ко колико стално води рачу-на и хермене у тички мисли и позици ју неверу  ју ћег као и сво ју духовну пред-поставље- ност и мистагошки степенова- ну разлику у обавезности сво-  јих увида.“ Као хришћански философ, Коци јанчич насту- па критички према водећим акту елним философским правцима, и том критиком ствара простор за, како каже,„слу шање, простор за истин- ско незнање и зачу ђеност, при јемчивости за оно у шта нас уводе темељни списи хри- шћанског Предања...“, а то је, пре било чега дру гог, „напо-бедива посто јаност заиста Истинитог“.Са господином Коци јанчи- чем разговарали смо о односу  грчке и савремене философи-  је и хришћанске теологи је, тј. о оним философским мишље-њима који оспорава ју могућ- ност да се теологи ја фило- софски изражава, односно могућност саме
 хришћанске
 философи је.
Грци и теологи ја
Да сте се након проповеди Апостола Павла на Ареопагу случајно задесили у близи- ни храма непознатом Богу и разговарали са једним од  јелинских философа који нису прихватили веру која им је управо проповедана,  јер сам појам „Бого-човек“сматра ју логичком грешком – мешање родова, како би тајразговор текао?
– Узмимо, да бих био један од„осталих“, који су се преобра- тили заједно сa Диониси јем Ареопагитом. У симболичком смислу заправо то и јесам (пресам читао Хегела него Јеван-ђеље; био сам крштен каоодрастао човек, са 19 година).Дакле, почео бих, наравно, да убеђу јем јелинске филозофе да нису у праву. Да је оно што онираз умева ју као логичку грешку заправо
Светлост Живота
,која ме је управо обасјала и која може обасјати и њих, само акосе за њу отворе, Светлост, којанема никакве везе с логиком ицепидлачењем, сперматологи-  јом, за коју су оптужили Апо-стола Павла. Да је вера у Ису-са – оваплоћенога Бога – пут, који нас води у живи контакт, узаједницу са апсолутном Реал- ношћу. Неисказивом и неми- сливом. А ипак са апсолут-ним Смислом, Логосом, који јекритери јум целокупне и сваке
Разгова рао Благо је Панте лић
Философи ја и тео логи ја – три занимљива сусрета
Разговор са словеначким хришћанским философом Гораздом Коци јанчичем
 
ПРАВОСЛАВЉЕ15. фебруар 110221
РАЗГОВОР
логике. Да отвара водопад бла- годати Духа Светога. Да нам на Исусовом лицу сја ји оташтво Оца. Да нас ослобађа греха, смрти, ништавила и ђавола. Вероватно у свом убеђивању не бих био баш успешан, као штоније био успешан Павле и каошто на први поглед нисмо вео-ма успешни сви који се данаструдимо да покажемо „разлог (логос) за наду, која је у нама“(упор. 1 Пет. 3, 15) и да сведо-чимо за Христа као „пут, исти-ну и живот.“ Али веру јем да јето само привид. Треба истра- јати. И не одустати ни од нај- непри јатни јих разговора. Из неуспеле проповеди Апостола Павла никла је дивна цивили-заци ја Византи је и целокупна
Slavia ort hodoxa
; цела Грчка се, упркос свој сво јој високој кул- тури, која се чинила сасвимаутархичном, на кра ју обрати- ла Христу. Треба се надати да се и Европи то може догодити поново.
Хајдегер и теологи ја
У писму Бултману, упуће- ном 27. 3. 1927, недуго наконпредавања „Феноменологи-  ја и теологи ја“ (14. 2) које је одржао у Марбургу, Хајдегер  је, говорећи о подели посла између њих дво јице, дакле, говорећи о односу философи-  је и теологи је, у свом препо- знатљивом маниру направио радикалну разлику између онога што треба да се тичефилософи је, одн. теологи је. У писму, Бултман од Хајде-гера доби ја следећу понуду: „Ствари ћемо покренути само ако будемо радикално ради- ли полазећи са најекстремни-  јих позици ја. Ви, са теолошке стране, позитивно-онтички, при чему оно што је онтоло-шко, додуше, не ишчезава, али бива расправљено нете- матски и увек само са знакомпитања – ја са философске стране, онтолошко-критички, при чему оно што је онтич-ко у смислу позитивитета онога што је хришћанско оста је нетематско и има свој знак питања.“ Да је Хајдегер то писмо упутио Вама, какобисте му одговорили?
– „Драги Мартине, уозбиљи се, немој више да ми пишеш таквеглупости.“ Шалу на страну,  у тој понуди, која је заправозахтев и диктат, већ се кри је сва проблематика Хајдегеро- ве тематизаци је хришћанства, нешто мрачно, скоро демон-ско, што се десило у души тогвеликог мислиоца између пре- давања о
Фено мено логи ји рели- гиозног живота
и године публи-ковања
Бивства и вре мена
.Наравно, то није само Хајдеге- рова лична авантура, него се у тој позици ји изражава нешто много универзални је, нешто што карактерише модерни Запад. Мисао која уображавада је баш она та која постављатемељни (онтолошки) оквир за све, па и Божи је откривење, и све раз уме само као некакав пример који се може и морасместити у тај оквир, а заправо  је један страшни
hybris
, како бирекли стари Јелини, или
 plani
,прелест, како би рекли цркве-ни оци. Веру јући човек, наи-ме, зна и дубински осећа да јеБог сâм једини оквир, да башњегово
apo-kalyptein
, од-кри-вање, откривење, представља темељну онтолошку конфигу- раци ју света и свих бића. Нико није то лепше формулисао од великога теолога и Бултмано- вог критичара Карла Барта: „Није Библи ја дакле истори- ја нашега спасења – у истори-  ји, него је истори ја у Библи ји. Није Библи ја у свету, него јесвет у Библи ји.“ Како год пара-доксално то данас звучало за савремену секуларну, нату- ралистичку, сци јентистичку и атеистичку памет – у тим речима се кри је дубока истина.
Жижек и теологи ја
Преводите Нови Завет у сво-  јој радној соби и у једномтренутку чујете звоно на вра- тима. Отвара Ваша супруга и након пар тренутака зове Вас да дођете јер „трговачки путник“ прода је неке књиге које ће Вас можда занима-ти. Одлазите и испред врата
 Горазд Коци јанчич је доиста ренесансна личност
,тако несвакидашња за наше доба. За чувеног руског религијског философа Алексе ја Лосева речено је да је „бачен у двадесети век“, а то исто можемо рећи и за Гора- зда Коци јанчича; он ни по чему не припада нашој епохи лењих медиокритета. Он је гени јални и креативни поли- глота и полихистор... Коци јанчич течно говори 12 језика, врло активно преводи – до сада је успео да преведе (на словеначки) читав опус Платона и Диониси ја Ареопагита, преводио је фрагменте Еле јаца, Свето Писмо, списе апо- столских отаца, Мелитона Сардског, ранохришћанских апологета, Оригена, Григори ја Ниског, Евагри ја Понтиј- ског, Прокла Дијадоха, Максима Исповедника, Боетија, Екарта, Соловјова, Рилкеа, Ничеа, Левинаса, Ранера, Бал- тазара, Лаута, Јанараса, Јевремови ћа, као и многе, многе друге древне и савремене ауторе; тако ђе је публиковао и знача јан број оригиналних радова, есе ја и расправа, а објавио је и неколико збирки песама. Коци јанчичева про- дукци ја је доиста огромна; његова библиографи ја бро ји око 370 јединица!

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->