Datum: 08.09.2010.

Kalemljenje voaka na zrelo i prekalemljivanje voaka Kalemljenje na zrelo Postoji vie naina kalemljenja na zrelo, ali se u rasadniarskoj proizvodnji najvie primenjuje prosto i englesko spajanje. Ostali naini kalemljenja na zrelo se najee primenjuju pri prekalemljivanju voaka. Prosto spajanje primenjuje se kada su podloga i kalem-granica priblino iste debljine (sl.96). Prvo se na podlozi napravi kos presek, a zatim se uzme unapred pripremljena iseena granica i napravi se kos presek sa suprotne strane dobro razvijenog pupoljka.

Sl. 96. Kalemljenje prostim spajanjem

Kod kalemljenja kajsije, uzima se deo kalem-granice sa 34 pupoljka, a kod ostalih vonih vrsta obino sa po 2 pupoljka. Jedino se orah, zbog velikih internodija, kalemi sa delom kalem-granice koji najee ima samo jedan pupoljak. Kada su preseci napravljeni na podlozi i kalem-granici, oni se spajaju i veu jednim od napred navedenih veziva. Posle vezivanja vri se premazivanje spojnog mesta i vrha kalem granice kalem voskom ili parafinom. Ovaj nain kalemljenja se primenjuje ako se podloge kalemljene oenjem na spavajui pupoljak nisu primile i za podloge koje nisu okalemljene oenjem. Pored toga, moe se koristiti za proizvodnju sadnica i to preteno jabuke, tako to se vri direktno spajanje iz ruke, podloge i kalem-granice i onda se kalemovi dre u sanducima sa piljevinom na temperaturi 35C, dok se ne izvri potpuno kalusiranje spojnog mesta. Takvi

kalemovi se iznose i sade kada se ukau povoljni uslovi za sadnju napolju. Ovakvo kalemljenje se obavlja u februaru mesecu. Meutim, mogue je i kalemljenje iz ruke krajem marta ili u aprilu, kada krenu sokovi u podlogama. Ovakvi kalemovi se ne unose u stratifikalu ve se odmah sade napolju u dobro pripremljeno zemljite. Za kalemljenje na zrelo mora se imati gotov kalem vosak kako bi se spojno mesto kalema zatitilo od vlage, vazduha, isuivanja, infekcije itd. Moe se koristiti hladni i topli kalem vosak. Topli kalem vosak moe da se pripremi na jedan od sledeih naina: Istopi se i procedi 1 kg smole od etinara, pa se tome doda 100 g pelinjeg voska i 400 g topljenog loja. Zagrevanjem se sve to rastopi u jednom sudu. Kada se ohladi on je tvrd i mora se pre upotrebe zagrejati. Izmere se jednake koliine kolofonijuma, pelinjeg voska i smole i uz zagrevanje rastope. Uz meanje se dodaje terpentin. Hladni kalem vosak moe da se pripremi na jedan od sledeih naina: Potrebno je uzeti 730 g kolofonijuma, 75 g pelinjeg voska 75 g topljenog loja i 120 ml piritusa. Prve tri materije se rastope zagrevanjem, zatim se uz stalno meanje doda piritus. Izmeri se 1000 g kolofonijuma, 500 g pelinjeg voska, 300 ml piritusa i 250 ml jestivog ulja (po Korau). Prva dva sastojka se zagrevanjem rastope i kada smea pone da se hladi uz meanje se dodaju piritus i ulje. Za kalemljenje treba imati voarske testerice, voarske makaze, no kresa i kalemarski no. Sav alat treba da je otar i ist. Zakalemljenje treba imati materijal za vezivanje i kalem vosak za kalemljenje u prolee. Za vezivanje se koriste specijalne gumice, plastine trake, rafija itd. Bitno je da je materijal koji se koristi dovoljno rastegljiv kako bi se izbeglo usecanje veziva u kalem. Isti efekat se postie, a kalemi se lake vezuju, ako se umesto prostog spajanja primeni englesko spajanje (sl. 97). Ono se masovno koristi kod proizvodnje loznih kalemova i ne primenjuje se vezivanje kalemova, kao i kod oraha, dok se kod ostalih vonih vrsta spojno mesto vezuje.

Sl. 97. Kalemljenje engleskim spajanjem

Prekalemljivanje voaka Prekalemljivanje voaka se primenjuje u sluaju ako je izvren pogrean izbor sorti za odreene agroekoloke uslove, ako se eli uneti nova sorta opraiva, ako su vei zahtevi trita za odreenom sortom, kada treba da se obezbedi vea koliina kalem-granica, ako divlje vone vrste elimo privesti kulturi itd. U praksi se najee prekalemljuju jabuka, kruka i ljiva, neto ree trenja, vinja, breskva i dunja. Uzgred da napomenemo da se vinja moe kalemiti na trenju, a veina treanja na vinju ne mogu. Kajsija se moe kalemiti na ljivu, dok ljiva na kajsiju ne; zatim veina sorti kruka na dunju moe, dok dunja na kruku ne moe. U pogledu starosti, voke se mogu prekalemljivati do dvadesete godine starosti, mada je bolje ako su voke mlae jer se tada postie vei uspeh. Prilikom prekalemljivanja mora se voditi rauna da se sorte podudaraju u pogledu bujnosti, vremena cvetanja i zavretka vegetacije. Prekalemljivanje treba izbegavati kod slabo bujnih, obolelih i povreenih stabala. Pre prekalemljivanja voke treba na vreme pripremiti. Kod starijih voki treba skratiti grane koje e se prekalemiti i to obino krajem februara ili poetkom marta, dok se kod mlaih stabala to mora uraditi prilikom prekalemljivanja. Prekalemljivanje se moe uraditi direktno na deblu, prvim ramenim granama i na granama u kruni. Poeljno je da grane nisu deblje od 5 do 8 cm i da su donje due a gornje krae. Obavezno prilikom prekalemljivanja treba ostaviti grane hraniteljice i to 23 slabije razvijene granice po grani koje su poloenije i u donjem delu krune. Njihova je uloga da hrane stablo dok se ne razviju kalem-okca, da spreavaju pojavu velikog broja vodopija i da tite deblo od sunevih oegotina. Prekalemljivanje voaka se izvodi pre kretanja vegetacije, ili to je bolje, u

vreme kretanja vegetacije. Prekalemljivanje jabuastih vonih vrsta i ljive vri se u drugoj polovini marta. Pored toga, prekalemljivanje se moe uraditi i u avgustu na spavajui pupoljak. Ovo kalemljenje se preporuuje na starijim vokama i za sledee vone vrste: trenju, vinju, breskvu i kajsiju. U ovom sluaju ostavi se na svakoj grani 23 pravilno rasporeena mladara i izvri se kalemljenje pri njihovoj osnovi na spavajui pupoljak. Skraivanje mladara vri se u prolee iznad pupoljaka. Pri prekalemljivanju u prolee primenjuju se razliiti naini kalemljenja: spajanjem, kalemljenje pod koru (sl. 98), na iseak (sl. 99), sa strane u procep i dr.

Sl. 98. Kalemljenje pod koru

Sl. 99. Kalemljenje na iseak

Prema naem iskustvu, najbolje rezultate daje kalemljenje na iseak jer presek pre kalusira, manje je oenjivanje pri duvanju vetrova itd. Koliko emo ostaviti granica zavisi od debljine grane i kree se od 1 do 4 kalem-granice, ree vie. Poeljno je da presek na granicama koje se stavljaju pod koru ili na iseak bude to dui. Kalemgranice se stavljaju sa unutranje ili na bone strane grana. Kalem-granica koja se stavi pod koru ili u iseak vrsto se zavee rafijom ili specijalnim trakama za ovu namenu i posle vezivanja svi preseci na mestu kalemljenja se premau kalem-voskom. Ukoliko se pri ovom kalemljenju ne prime neke kalem-granice onda se u avgustu izvri kalemljenje na spavajui pupoljak. U toku godine treba uklanjati mladare stare sorte i narednih 23 godine formirati eljeni oblik krune.

Autori: Zoran Keserovi, Nada Kora, Nenad Magazin, Vukosav Grgurevi, Duan Gvozdenovi, Sandra Bijeli, Biserka Vraevi