P.D.

OUSPENSKY

delovi nepoznatog uenja

SADRAJ
POGLAVLJE I Povratak iz Indije. Rat i potraga za udesnim. Stare misli. Pitanje kola. Planovi za naredna putova nja. Istok i Evropa. Beleka u moskovskim novinama. Predavanja o Indiji. Susret sa G. Preruen ovek. Prvi razgovor. Miljenje G o kolama. Grupa G. Od bljesci istine. Dalji susreti i razgovori. Organizacija moskovske grupe G. Pitanje plaanja i sredstava za rad. Pitanje tajnosti i obaveza koje preuzimaju ueni ci. Razgovor o Istoku. Filozofija, teorija i prak sa. Kako je sistem pronaen? Ideje G. ovek je maina kojom vladaju spoljanji uticaji. Sve se deava. Niko nita ne ini. Da bi se inilo po trebno je biti. ovek je odgovoran za svoja dela a maina to nije. Da li je psihologija potrebna za prouavanje maine? Obeanje injenica. Mogu li se ratovi zaustaviti? Razgovor o planetarna i mesecu kao ivim biima. Inteligencija sunca i zemlje. Subjek tivna i objektivna umetnost. POGLAVLJE II Petersburg 1915. G. u Petersburgu. Razgovor o grupama. Pominjanje ezoterinog rada. Zatvor i Beg iz zatvora. ta je neophodno za beg? Ko moe pomoi i kako? Poeci susreta u Petersburgu. Pitanje reinkarnacije i budueg ivota. Kako se moe postii besmrtnost? Borba izmeu da i ne. Kristalizacija na pravilnim i pogrenim temeljima. Neophodnost rtvovanja. Razgovori sa G. i posmatranja. Prodaja ilimova i razgovori o njima. ta je G. rekao o sebi. Pitanje prastarih znanja i zbog ega su skrivena. Od govor G. Znanje nije skriveno. Materijalnost znanja i 13

44

ovekovo odbijanje znanja koje mu je dato. Pitanje be smrtnosti. etiri tela oveka. Primer retorte ispu njene metalnim prahom. Put fakira, put monaha i put jogija. etvrti put. Postoji li civilizacija i kultura? POGLAVLJE III Osnovne ideje G. po pitanju oveka. Nedostatak jedinstva. Mnogostrukost Ja. Sklop ljudske maine. Psihiki centri. Metode G. o izlaganju ideja sistem. Neizbeno ponavljanje. ta znai evolucija oveka. Mehaniki napredak je nemogu. Evropska ideja o evoluciji oveka. Spoj svega u prirodi. oveanstvo i mesec. Prednost oveka jedinke nad masom. Neo phodnost poznavanja ljudske maine. Nepostojanje konstantnog Ja u oveku. Uloga malih Ja. Nedostatak individualnosti i volje u oveku. Istonjaka alegori ja okui i njenoj posluzi. Zamenik nadzornika. Raz govori o fakiru na klinovima i budistikoj magiji. POGLAVLJE IV Opti utisci o sistemu G. Pogled unazad. Jedan od osnovnih predloga. Linija znanja i linija bia. Bie na razliitim nivoima. Razlika izmeu linije znanja i linije bia. ta daje razvoj znanja bez odgovarajue izmene bia izmena bia bez uveavanja znanja. ta znai razumevanje. Razumevanje kao rezultat zna nja i bia. Razlika izmeu razumevanja i znanja. Ra zumevanje kao rad tri centra. Zbog ega ljudi pokuavaju da pronau nazive za stvari koje ne razumeju. Na jezik. Zbog ega ljudi ne razumeju jedni druge. Re ovek i razliita znaenja te rei. Jezik koji je prihvaen u sistemu. Sedam gradacija pojma ovek. Princip relativiteta u sistemu. Gradacije ko je su paralelne gradaciji oveka. Re svet. Razliita znaenja te rei. Ispitivanje rei svet sa take gle dita principa relativnosti. Osnovni zakon univerzu ma. Zakon tri principa ili tri sile. Neophodnost tri sile za pojavu fenomena. Trea sila. Zbog ega mi ne vi72

85

dimo treu silu. Tri sile u prastarim uenjima. Stva ranje svetova prema volji Apsolutnog. Lanac svetova ili zrak stvaranja. Broj zakona u svakom svetu. POGLAVLJE V Predavanje o mehaninosti univerzuma. Zrak stvaranja i njegov rast od Apsolutnog. Protivurenost naunih pogleda. Mesec na kraju zraka stvaranja. Vo lja Apsolutnog. Ideja o udu. Nae mesto u svetu. Me sec se hrani organskim ivotom. Uticaj meseca i oslobaanje od njega. Razliite materijalnosti raznih svetova. Svet kao svet vibracija. Vibracije uspora vaju proporcionalno udaljenosti od Apsolutnog. Se dam vrsta materije. etiri tela oveka i njihov odnos prema razliitim svetovima. Gde je zemlja. Tri sile i kosmika svojstva materije. Atomi kompleksnih ma terija. Definicija materije prema silama koje se oitu ju kroz nju. Ugljenik, kiseonik, azot i vodonik. Tri sile i etiri materije. Da li je ovek be smrtan ili nije? ta je zapravo besmrtnost? ovek ima etvrto telo. Pria o bogoslovu i bojoj svemoi. Raz govori o mesecu. Mesec kao teg na asovniku. Razgo vor o univerzalnom jeziku. Objanjenje o Poslednjoj Veeri. POGLAVLJE VI Razgovor o ciljevima. Moe li uenje stremiti ka konanom cilju? Cilj postojanja. Lini ciljevi. Znati budunost. Postojati posle smrti. Biti sopstveni gospo dar. Biti Hrianin. Pomagati oveanstvu. Zaustavi ti ratove. Objanjenja G. Sudbina, sluajnost i volja. Lude maine. Ezoterino Hrianstvo. ta bi treba lo da bude ovekov cilj? Uzroci unutranjeg ropstva. Sa ime poinje put osloboenja. Spoznaj sebe. Ra zliita razumevanja ovih ideja. Samo-prouavanje. Ka ko prouavati? Samo-posmatranje. Registrovanje i analiza. Osnovni principi rada ljudske maine. etiri centra: centar miljenja, emocionalni centar, centar 105

124

kretanja i instinktivni centar. Razluivanje rada centa ra. Vrenje izmena u radu centara. Poremeaj ravno tee. Kako maina vraa ravnoteu? Sluajne promene. Pogrean rad centara. Mata. Sanjarenje. Navike. Na vike koje su u suprotnosti sa svrhom samo-posmatranja. Borba protiv izraavanja negativnih emocija. Registrovanje mehaninosti. Izmene koje se dogaaju kao rezultat pravilnog samo-posmatranja. Ideja o cen tru kretanja. Klasifikacija zasnovana na podeli centa ra. Automatizam. Instinktivne radnje. Razlika izmeu funkcija instinktivnog centra i centra kretanja. Podela emocija. Razliiti nivoi centara. POGLAVLJE VII Moe li se postii kosmika svest? ta je svest? Pitanja G. o tome ta primeujemo pri samo-posmatranju. Nai odgovori. Primedba G. o tome da pro putamo najvaniju stvar. Zbog ega ne primeujemo da se ne seamo sebe? To posmatra, to misli, to govori. Pokuaji seanja sebe. Objanjenja G. Znaaj novih problema. Nauka i filozofija. Naa iskustva. Po kuaji da se podeli panja. Prvi oseaj samo-seanja. ega se seamo iz prolosti. Dalja iskustva. Spavanje u budnom stanju i buenje. ta je previdela evropska psihologija. Razlika u razumevanju ideje svesti. Paralelno prouavanje oveka i sveta. Sledei za kon trojstva dolazimo do osnovnog zakona univerzu ma: zakona sedam ili zakona oktava. Nedostatak kontinuiteta kod vibracija. Oktave. Sedmotonska lestvica. Zakon intervala. Neophodnost dodatnih stre sova. ta se dogaa u odsustvu dodatnih stresova. Da bi se moglo initi neophodno je biti sposoban kontrolisati dodatne stresove. Sporedne oktave. Unutranje oktave. Organski ivot na mestu intervala. Planetar ni uticaji. Bona oktava soldo. Znaenje nota la, sol, fa. Znaenje nota do, si. Znaenje nota mi, re. Uloga organskog ivota u promeni povrine zemlje. 145

POGLAVLJE VIII Razliita stanja svesti. Spavanje. Stanje buenja. Samosvest. Objektivna svest. Odsustvo samosvesti. Koji je prvi uslov za postizanje samosvesti? Via sta nja svesti i vii centri. Budno stanje obinog oveka kao spavanje. ivot uspavanog oveka. Kako se ovek moe probuditi? ta je ovek kada se rodi. Kako na njega deluje obrazovanje i njegova okolina. Mo gunosti oveka. Samo-prouavanje. Mentalne foto grafije. Razliiti ljudi u jednom oveku. Ja i Ouspensky. Ko je aktivan a ko pasivan? ovek i nje gova maska. Podela sebe kao prva faza rada na sebi. Osnovni kvalitet ovekovog bia. Zbog ega se ovek ne sea sebe. Poistoveenje. Uvaavanje. Unu tranje uvaavanje i spoljanje uvaavanje. ta znai spoljanje uvaavanje maine. Nepravda. Iskrenost i slabosti. Priguivai. Savest. Moralnost. Da li je ideja morala ista za sve? Da li postoji hricanska moralnost. Da li su pojmovi dobra i zla isti za sve? Niko nita ne radi u ime zla. Razliita poimanja dobra i zla dolaze ba zbog razliitih poimanja. Na emu je potrebno da se zasniva postojana ideja o dobru i zlu? Ideja istine i lanosti. Borba izmeu priguivaa i protiv laganja. Metode rada kola. Podreenost. Ostvarenje sopstvenog nitavila. Linost i sutina. Mrtvi ljudi. Opti zakoni. Pitanje novca. POGLAVLJE IX Zrak stvaranja u obliku 3 oktave zraenja. Od nos materija i sila na razliitim planovima sveta prema naem ivotu. Intervali u kosmikim oktavama i stre sovi koji ih ispunjavaju. Taka univerzuma. Gustina vibracija. Tri sile i etiri materije. Ugljenik, Kiseonik, Azot, Vodonik. Dvanaest trijada. Tabela Vodonika. Materija u svetlu hemijskih, fi zikih, psihikih i kosmikih svojstava. Inteligencija materije. Atom. Sve ljudske radnje i stanja zavise od energije. Materija u oveku. ovek ima dovoljno ener-

174

205

gije da zapone rad na sebi, ako je tedi. Rasipanje energije. Naui da izdvaja fino od grubog. Proiz vodnja finih vodonika. Izmena bia. Rast unutranjih tela. Ljudski organizam kao trospratna fabrika. Tri vrste hrane. Ulazak hrane, vazduha i utisaka u organi zam. Pretvaranjem materije vlada zakon oktava. Ok tava hrane i oktava vazduha. Izdvajanje viih vodonika. Oktava utisaka se ne razvija. Mogunost stvaranja vetakog stresa u trenutku primanja utisaka. Svestan napor. Samo-seanje. Rezultirajui razvitak utisaka i oktava vazduha. Drugi svesni stres. Napor povezan sa emocijama. Pripreme za taj napor. Analo gija izmeu ljudskog organizma i univerzuma. Tri stadijuma evolucije ljudske maine. Pretvaranje emocija. Alhemija. Centri rade sa razliitim vodonicima. Dva via centra. Pogrean rad niih centara. Materijalnost svih unutranjih procesa. POGLAVLJE X 242 Od ega poinje put. Zakon sluajnosti. Vrste uticaja. Uticaji stvoreni u ivotu. Uticaji stvoreni izvan ivota, svesni samo u svom zaetku. Magnetski cen tar. Traei put. Pronalaenje oveka koji zna. Trea vrsta uticaja: svesna i direktna. Osloboenje od zako na sluajnosti. Korak, stepenite i put. Specijal ni uslovi etvrtog puta. Mogu je pogrean magnetski centar. Kako ovek moe prepoznati pogrene puteve? Uitelj i ak. Znanje poinje sa uenjem kosmosa. Uo biajeni pojam dva kosmosa: Makrokosmos i Mikrokosmos. Potpuno uenje o sedam kosmosa. Odnos izmeu kosmosa: kao nule prema besko nanom. Princip relativiteta. Put gore je isto to i put dole. ta je udo. Period dimenzija. Pregled siste ma kosmosa sa take gledita teorije mnogo dimenzi ja. Komentar G. da je Vreme dah. Da li je Mikrokosmos ovek ili atom?

POGLAVLJE XI 264 Ako zrno penice ne umre nee doneti ploda. Knjiga aforizama. Probuditi se, umreti, da bi se rodio. ta spreava oveka da se ponovo rodi? ta spreava oveka da umre? ta spreava oveka da se probu di? Odsustvo shvatanja o sopstvenoj nitavnosti. ta znai shvatanje sopstvene nitavnosti? ta spreava da se doe do ovog shvatanja? Hipnotiki uticaj u ivo tu. San u kome ovek ivi je hipnotiki san. Maio niar i ovce. Kundalini. Mata. Budilnici. Organizovani rad. Grupe. Da li je mogue raditi u gru pama bez uitelja? Rad na samo-prouavanju u gru pama. Ogledala. Razmena posmatranja. Opti i pojedinani uslovi. Pravila. Osnovna greka. Shva tanje sopstvene nitavnosti. Opasnost od oponaajueg rada. Prepreke. Istina i lanost. Iskrenost prema samom sebi. Napori. Akumulatori. Veliki aku mulator. Intelektualni i emocionalni rad. Potreba za oseanjem. Mogunost razumevanja preko oseanja onoga to se ne moe razumeti preko uma. Emocio nalni centar je mnogo suptilniji aparat od intelektual nog centra. Objanjenje zevanja u vezi sa akumulatorima. Uloga i znaaj smeha u ivotu. Odsu stvo smeha u viim centrima. 288 POGLAVLJE XII Rad u grupama postaje intenzivniji. Svaki ovek ima ogranien repertoar uloga. Izbor izmeu rada na sebi i mirnog ivota. Potekoe pri pokoravanju. Mesto zadataka. G. daje konaan zadatak. Reakcija prijatelja na ideje. Sistem izvlai iz ljudi ono najbolje ili ono najgore. Do ega ljudi mogu doi u radu? Pri preme. Razoaranje je potrebno. Pitanje koje boli oveka. Ponovno vrednovanje prijatelja. Razgovor o tipovima. G. daje dalji zadatak. Pokuaji da se setimo sopstvenog ivota. Intonacije. Sutina i linost. Iskrenost. Loe raspoloenje. G. obeava da odgovo-

ri na bilo koje pitanje. Veno vraanje. Opit deljenja linosti od sutine. Razgovor o seksu. Uloga seksa kao osnovne motivirajue sile sve mehaninosti. Seks kao osnovna mogunost osloboenja. Novo roenje. Pretvaranje seksualne energije. Zloupotreba seksa. Da lije apstinencija korisna? Pravilan rad centara. Posto jan centar gravitacije. POGLAVLJE XIII 315 Intenzitet unutranjeg rada. Priprema za inje nice. Poseta Finskoj. udo poinje. Mentalna konverzacija sa G. Ti ne spava. Vienje ljudi koji spavaju. Nesposobnost ispitivanja viih fenome na pomou uobiajenih sredstava. Izmenjen pogled na metode akcije. Osnovna karakteristika. G. odre uje osnovne karakteristike ljudi. Nova organizacija grupe. Oni koji naputaju rad. Sedenje na dve stolice. Potekoe kod vraanja. Apartman G. Reakcije na tiinu. Vienje lai. Oigledno prikazivanje. Kako se probuditi? Tri naina. Neophodnost rtvovanja. rtvovanje svoje patnje. Proirena tabela vodonika. Pokretni dijagram. Novo otkrie. Imamo veoma malo vremena. POGLAVLJE XIV 337 Tekoe u prenoenju objektivne istine na obian jezik. Objektivno i subjektivno znanje. Jedin stvo suprotnosti. Prenoenje objektivnog znanja. Vii centri. Mitovi i simboli. Verbalne formule. Kako gore tako dole. Spoznaj sebe. Dvoj nost. Pretvaranje dvojnosti u trojnost. Linija volje. etvornost. etvornost sklop pentagrama. Pet cen tara. Solomonov peat. Simbolika brojki, geometrij skih figura, slova i rei. Dalji simboli. Pravilno i nepravilno razumevanje simbola. Nivo razvitka. Uje dinjenje znanja i bia: Veliko Stvaranje. Niko ne moe dati oveku ono to nije ve posedovao. Posti zanje samo preko sopstvenih napora. Sistem i njego-

vo mesto. Jedan od osnovnih principa ovog uenja. Devetougao. Zakon sedmice u svom jedinstvu sa za konom trojstva. Ispitivanje devetougla. Ono to ovek ne moe staviti u devetougao on ne moe razumeti. Simbol u pokretu. Doivljavanje devetougla kretanjem. Vebe. Univerzalni jezik. Objektivna i subjektivna umetnost. Muzika. Objektivna muzika se zasniva na unutranjim oktavama. Mehanizovano oveanstvo moe imati samo subjektivnu umetnost. Razliiti nivoi ovekovog bia. POGLAVLJE XV 361 Religija kao relativan pojam. Religije odgovara ju nivou ovekovog bia. Moe li molitva pomoi? Uenje kako se moli. Opte neznanje u vezi Hrianstva. Hrianska crkva je kola. Egipatske kole po navljanja. Znaaj rituala. Tehnike religija. Gde u oveku zvui kad izgovori Ja? Dva dela stvarne re ligije i ta svaka ui. Kant i ideja lestvice. Organski ivot na zemlji. Rast zraka stvaranja. Mesec. Evolui rajui deo organskog ivota je oveanstvo. ovean stvo na mrtvoj taki. Promene mogue samo na raskrima. Proces evolucije uvek poinje formira njem svesnog nukleusa. Postoji li svesna sila koja se bori protiv evolucije? Razvija li se oveanstvo? Dve stotine svesnih ljudi bi bilo u stanju da izmeni ceo ivot na zemlji. Tri unutranja kruga oveanstva. Spoljanji krug. etiri puta kao etiri kapije prema ezoterinom krugu. kole etvrtog puta. Pseudoezoterini sistemi i kole. Istina u obliku lai. Ezote rine kole na Istoku. Inicijacija i Misterije. Mogua je samo samo-inicijacija. POGLAVLJE XVI 380 Istorijski dogaaji zime 1916, 1917. Sistem G. kao vodi u lavirintu protivurenosti ili kao Nojeva Barka. Svesnost materije. Stepeni njene inteligenci-

je. Trospratne, dvospratne i jednospratne maine. ovek sastavljen od oveka, ovce i crva. Podela svih bia na 3 kosmike karakteristike: po tome ta jedu, ta udiu i sredini u kojoj ive. Mogunost oveka da promeni svoju hranu. Dijagram svega to ivi. G. naputa St. Petersburg poslednji put. Intere santan dogaaj pretvaranje ili modelarstvo? Utisci novinara o G. Pad cara Nikole II. Kraj ruske istorije. Planovi za naputanje Rusije. Glas od G. Na stavak rada u Moskvi. Dalja prouavanja dijagrama i ideja o kosmosima. Razvoj ideje vreme je dah u od nosu na oveka, zemlju i sunce; velike i male elije. Stvaranje Tabele Vremena u Razliitim Kosmosima. Tri kosmosa zajedno ukljuuju u sebi sve zakone uni verzuma. Primena ideje kosmosa na unutranje proce se ljudskog organizma. ivot molekula i elektrona. Vreme dimanzija razliitih kosmosa. Primena formu le Minkovskog. Odnos razliitih vremena na centre u ljudskom telu. Odnos prema viim centrima. Kosmiko izraunavanje vremena u literaturi gnostika i indijskoj literaturi. Ako eli da se odmori doi kod mene. Poseta G. u Aleksandropolj. Odnos G. prema porodici. Razgovor o nemogunosti injenja bilo ega usred ma sovnog ludila. Dogaaji uopte nisu protiv nas. Kako ojaati oseanje o Ja? Kratak povratak u Peter sburg i Moskvu. Poruka grupama. Povratak u Piatigorsk. Grupa od dvanaest se sastaje u Essentuki. 415 P O G L A V L J E XVII Avgust 1917. est nedelja u Essentuki. G. otkri va plan celokupnog raa. kole su neophodne. Ek stra napori. Ujedinjenje centara je osnovna potekoa u radu na sebi. ovek je rob svog tela. Traenje ener gije na nepotrebnu muskulatornu napetost. G. poka zuje vebe za kontrolu miia i za relaksaciju. Vebe stani. Zahtevi vebe stani. G. prenosi sluaj koji se dogodio kod vebe stani u Centralnoj Aziji. Uti-

caj vebe stani u Essentuki. Navika prianja. Opit sa gladovanjem. ta je greh. G. pokazuje vebe panje. Eksperiment sa disanjem. Shvatanja o tekoama Puta. Nezamenljivost velikog znanja, na pora i pomoi. Zar ne postoji neki drugi put izvan 'puteva'? Putevi koji se daju ljudima kao pomo u odnosu na njihov tip. Subjektivni i Objektivni pu tevi. Obyvatel. ta znai biti ozbiljan? Samo je jed na stvar ozbiljna. Kako postii stvarnu slobodu? Teak nain ropstva i pokornosti. ta je ko spreman da rtvu je. Bajka o vuku i ovcama. Astrologija i tipovi. Prika zivanje. G. objavljuje rasturanje grupe. Konano putovanje u Petersburg. P O G L A V L J E XVIII 441 Petersburg: Oktobar 1917. Boljevika revoluci ja. Povratak G. na Kavkaz. Stav G. prema jednom od uenika. Malo drutvo sa G. u Essentuki. Stie jo lju di. Vebe su tee i razliitije od ranijih. Mentalne i fi zike vebe, plesovi dervia, prouavanje psiho trikova. Prodavanje svile. Unutranja borba i odlu ka. Izbor gurua. Odluka o odvajanju. G. ide u Sochi. Teko vreme: rat i epidemije. Dalja prouavanja devetougla. Dogaaji i neophodnost naputanja Rusi je. London kao konaan cilj. Praktini rezultati rada na sebi: oseanje novog Ja, udno poverenje. Saku pljanje grupe u Rostovu i proirenje G. sistema. G. ot vara svoj Institut u Tiflisu. Put u Constantinopole. Sakupljanje ljudi. G. stie. Nova grupa predstavljena G. Prevoenje pesme dervia. G. umetnik i pesnik. In stitut poinje sa radom u Constantinopoleu. G. doz voljava pisanje i tampanje knjige. G. ide u Nemaku. Odluka da se rad iz Constantinopolea nastavi u Lon donu 1921. G. organizuje svoj Institut u Fontainbleau. Rad u Dvorcu de la Prieure. Razgovor sa Katherine Mansfield. G. govori o razliitim vrstama disanja. Disanje kroz pokrete. Prikazivanje u pozoritu u Pa rizu. G. odlazak za Ameriku 1924. Odluka o nezavi snom nastavku rada u Londonu.

PRVO POGLAVLJE
Vratio sam se u Rusiju novembra 1914. godine, poetkom prvog svetskog rata, posle podueg puta po Egiptu, Cejlonu i Indiji. Rat me je zatekao u Kolombu, odakle sam se vratio pre ko Engleske. Na poetku svog putovanja, kada sam napustio Petersburg, rekao sam da idem da tragam za udesnim. udesno je veo ma teko definisati. Za mene ta re ima sastvim odreeno znae nje. Odavno sam doao do zakljuka da nema bekstva iz lavirinta protivurenosti u kojima ivimo, osim, sasvim novog puta koji je u potpunosti drugaiji od svega do sada znanog ili upotrebljenog. Nije mi bilo mogue rei gde je poinjao taj novi ili zabo ravljeni put. Tada sam ve znao, kao nepobitnu injenicu, da iza tanke koprene lane realnosti postoji druga realnost od koje nas je iz ko zna kog razloga neto odvojilo. udesno je bilo pro diranje u nepoznatu realnost. Meni je izgledalo da se put ka ne poznatom moe pronai na istoku. Zato na istoku? Teko je odgovoriti na ovo. U toj ideji je moda bilo neto romantike, ali rekao bih da je bilo sasvim realno ubeenje da se u Evropi nita nije moglo pronai. Na povratku, za vreme nekoliko nedelja provedenih u Lon donu, sve to sam mislio o rezultatima svojih traganja, upalo je u vrtlog zbog estoke apsurdnosti rata i emocija koje su se oseale u vazduhu i svim razgovorima i pogaale me esto i protiv mo je volje. Po povratku u Rusiju, nanovo doivljavajui sve te misli sa kojima sam otiao, oseao sam da moje traganje, i sve u vezi sa njim, bee vanije od bilo ega to se deavalo ili se moglo do-

goditi u svetu oiglednih apsurdnosti. * Rekao sam tada samom sebi da se na rat moe gledati kao na jednu od onih situacija opte katastrofe ivota, usred koje mora da ivi i radi, traga za od govorima i sumnjama. RAT, veliki evropski rat, mogunost u koju nisam eleo da verujem i realnost koju nisam hteo da prepoznam, postao je injenica. BILI SMO U NJEMU i shvatio sam da se mora uzeti kao veliko MEMENTO MORI, pokazujui da je potrebno pouriti i da je bilo nemogue verovati u ivot ko ji nije vodio nikuda. Mene lino rat nije mogao dodirnuti, u svakom sluaju sve do konane katastrofe koja mi se inila neizbenom za Rusiju, moda za celu Evropu, ali se jo uvek nije dogodila. U to vreme, nadolazea katastrofa se naravno inila kao neto privreme no i jo uvek niko nije shvatio svu razjedinjenost i destrukciju u kojoj je trebalo da ivimo u budunosti. Sakupivi utiske sa Istoka, naroito iz Indije, morao sam priznati da je, po mom povratku, problem izgledao ak tei i zamreniji, nego pre polaska. Indija i Istok, ne samo da nisu iz gubili svoj sjaj udesnog, nego naprotiv, taj sjaj je dobio nove prelive. Jasno sam video da se tamo moe pronai neto to je odavno prestalo da postoji u Evropi i stoga sam smatrao da je pravac kojim sam poao, istinski. Ali sam istovremeno bio ubeen da je tajna bolje i dublje skrivena nego to sam ranije mo gao pretpostaviti. Kada sam krenuo, ve sam znao da u traiti KOLU ili KOLE. Pre mnogo vremena sam doao do toga. Shvatio sam da su individualni napori nedovoljni i da je potrebno doi u do dir sa stvarnim i ivuim mislima koje sigurno negde postoje, ali smo izgubili dodir sa njima.
* To se odnosi na malu knjigu koju sam imao kao dete. Knjiga se zvala OIGLEDNE APSURDNOSTI, i pripadala je Stupinovoj Maloj bi blioteci, sastojei se od slika kao to su: ovek koji nosi kuu na leima, kola sa etvrtastim tokovima i slino. U to vreme, ova knji ga me je oarala, jer je u njoj bilo mnogo slika za koje nisam razumeo zato bi bile apsurdne. Izgledale su kao obine stvari u ivotu. Kasni je sam poeo da razmiljam da je knjiga sadravala slike iz stvarnog ivota, jer kako sam rastao sve sam vie bivao ubeen da se ivot sa stojao iz oiglednih apsurdnosti. Kasnija iskustva su samo uvrstila ovo ubedenje.

To sam razumeo; meutim, ideja o koli se veoma izmenila za vreme mojih putovanja i na neki nain postala jednostavnija i odreenija, a opet sa druge strane nekako hladnija i udaljenija. Hou da kaem da su kole izgubile dosta od svog bajkovitog karaktera. Kada sam kretao na put jo uvek sam priznavao mno go toga fantastinog u odnosu na kole. Priznavao je moda prejaka re. Bolje bi bilo rei da sam snivao o mogunosti ne-fizikog kontakta na drugom planu, da tako kaem. Nisam to mogao jasno obrazloiti, ali mi se inilo da bi ak i poetak ne kog kontakta sa kolom mogao biti UDESNE PRIRODE. Za miljao sam, na primer, mogunost stupanja u kontakt sa kolama iz daleke prolosti, Pitagorinim kolama, kolama Egipta, kolama onih koji su gradili Notre Dame i tako dalje. Iz gledalo mi je da prostome i vremenske barijere treba da nestanu po uspostavljanju takvog kontakta. Ideja o kolama, sama po se bi bee fantastina i nita mi nije izgledalo previe neverovatno u odnosu na tu ideju. Nisam video nikakvu protivurenost iz meu ovih ideja i mojih pokuaja da pronaem kole u Indiji. Izgledalo mi je da bi ba u Indiji bilo mogue zasnovati neku vrstu kontakta koji bi kasnije postao stalan i nezavistan od bilo kakvih spoljanjih proimanja. Po povratku, posle brojnih sastanaka i utisaka, ideja o kolam aje postala stvarnija i dodirljivija, izgubila je svoj fantastian karakter. Kako sam tada shvatio, to se najverovatnije dogodilo zbog toga to je kola zahtevala ne samo traganje ve i izbor, sa nae strane. Da su kole postojale nisam sumnjao. Meutim, istovreme no, postajao sam sve uvereniji da kole za koje sam ja uo i sa kojima sam mogao stupiti u kontakt, nisu bile za mene. To su bile kole ili istinski religiozne prirode ili polu-religioznog ka raktera, ali zasigurno posveene tom tonu. Ove kole me nisu privlaile, uglavnom zbog toga to sam, da je postojala potraga za religioznim putem, to mogao pronai i u Rusiji. Druge kole behu pomalo sentimentalnog, moralno-filozofskog tipa, sa primesama asketizma, kao kole uenika i sledbenika Ramakrine; bilo je dobrih ljudi povezanih sa tim kolama, ali nekako nisam oseao da oni poseduju prava znanja. Ostale, obino opisane kao jogi-kole koje se zasnivaju na stvaranju stanja transa, imaju,

za mene, neto od prirode spiritualizma. Nisam im verovao; sva njihova dostignua su bila ili samoobmana ili to bi ortodok sni mistici (mislim na rusku manastirsku literaturu) zvali lepotom ili oaravanjem. Postojao je drugaiji tip kole sa kojima nisam uspeo da uspostavim kontakt i o kojoj sam samo uo. Te kole su obeava le mnogo, ali su istovremeno mnogo i zahtevale. ONE SU ZAHTEVALE SVE ODJEDNOM. Bilo bi potrebno ostati u Indiji, odrei se svih svojih ciljeva, ideja i planova i nastaviti putem o kome nisam nita unapred znao. Ove kole su me veoma interesovale kao i ljudi koji su bili u dodiru sa njima i koji su mi o njima govorili, te su se izrazito isticale iznad obinih kola. Ipak mi je izgledalo da bi trebalo da postoje kole racionalnijeg tipa i da ovek ima prava, do odre ene take, da zna kuda hodi. Istovremeno sam doao do zakljuka da, bez obzira kako bi bilo ime kole: okultna, ezoterina ili jogi, trebalo bi da posto je na obinom zemaljskom planu kao bilo koja druga vrsta ko le: slikarska, medicinska, kola plesa. Shvatio sam da je misao o kolama na drugom planu bila jednostavno slabost, sanjanje koje je zauzelo mesto stvarnog traganja. I tada sam razumeo da su ti snovi najvea prepreka na naem putu ka udesnom. Na pu tu za Indiju pravio sam planove za dalja putovanja. Ovaj put sam eleo da ponem sa Muhamedanskim Istokom; uglavnom ru skom centralnom Azijom i Persijom. Meutim, nita od toga se nee ostvariti. Iz Londona, preko Norveke, vedske i Finske, pun raznih misli i patriotizma, stigao sam u Petersburg, kojem je u meuvre menu izmenjeno ime u Petrograd. Ubrzo posle toga otiao sam u Moskvu i poeo sa urednikim radom u novinama za koje sam pisao iz Indije. Tu sam ostao nekih est nedelja, u vreme kada se dogodila jedna mala epizoda koja je bila u vezi sa mnogim stvarima koje su se kasnije dogodile. Jednog dana sam u kancelariji redakcije, pripremajui se za sledee izdanje, pronaao noticu (mislim da je to bilo u GLASU MOSKVE) koja se odnosila na scenario baleta, Borba Maio niara, koji je napisao neki Hindi. Radnja baleta odvijala se

u Indiji i davala je kompletnu sliku Orijentalne magije, ukljuujui uda fakira, svete plesove i slino. Nije mi sa dopao previe samouveren ton kojim je paragraf bio napisan, ali poto su Hindi pisci bili prilino retki u Moskvi, isekao sam noticu i stavio je medu svoje papire. Ubrzo posle toga, iz vie razloga, napustio sam novine i vratio se u Petersburg. U njemu sam februara i marta 1915. go dine drao predavanja o svom putu po Indiji. Naslovi predavan ja su bili U potrazi za udesnim i Problemi Smrti. Ova predavanjaje trebalo da poslue kao upoznavanje sa knjigom ko ju sam imao nameru da napiem o svojim putovanjima i u njima sam govorio da se udesno u Indiji obino i ne trai tamo gde bi trebalo, da su svi uobiajeni putevi beskorisni i da je Indija uvala svoje tajne bolje nego to mnogi ljudi mogu da pretposta ve, ali da udesno tamo postoji i da se pokazuje kroz mnoge stvari pored kojih ljudi prolaze ne shvatajui njihov skriveni smi sao i znaenje ili bez spoznaje kako da im priu. Opet sam imao u pameti kole. Uprkos ratu, moja predavanja su proizvela prilino interesovanje. Bilo je vie od hiljadu ljudi na svakom, u Aleksandrovkom Holu petrogradske Gradske Kue. Primio sam mnogo pisama; ljudi su dolazili da me vide; i oseao sam da bi se na osnovu potrage za udesnim mogao ujediniti veliki broj ljudi koji nisu vie bili u stanju da gutaju uobiajene oblike obmane i ivljenja u lai. Posle Uskrsa otiao sam u Moskvu da odrim ista preda vanja. Meu ljudima koje sam tada sreo bila su dvojica, jedan muziar i jedan vajar, koji su ubrzo poeli da govore o grupi lju di u Moskvi okupljenih oko raznih okultnih istraivanja i ek sperimenata kojima rukovodi izvesni G., kavkaski Grk, vrlo Hindi, bar sam tako razumeo, onaj kome je pripadao scenario za balet, na koji sam pre par meseci naiao u novinama. Moram priznati da ono to su mi govorila ova dvojica ljudi o toj grupi i ono to se deavalo tamo, sve vrste samo-sugestivnih uda, nije izazivalo nimalo interesovanja kod mene. Iste takve prie sam sluao mnogo puta ranije i oblikovao sam konano miljenje o njima.

Dame koje najednom vide lebdee oi po svojim sobama i fascinirane slede ih sve dalje niz ulice da bi na kraju bile dove dene do odreenog orijentalca kome te oi pripadaju. Ili ljudi koji u prisustvu nekog orijentalca odjednom osete da on gleda kroz njih, videi sva njihova oseanja, misli i elje; a ovi imaju udan oseaj u svojim nogama i ne mogu se pokrenuti, padaju pod njegovu vlast do te mere da ovaj moe uticati na njih da uine sve to on eli, ak i sa vee udaljenosti. Sve ovakve i jo mno go drugih pria iste vrste na mene su delovale kao loa izmiljo tina. Ljudi izmiljaju uda i to ona koja se od njih oekuju. To je meavina sujeverja, samosugestije, iskrivljenog miljenja i, prema mojim posmatranjima, ove prie se nikada ne pojavljuju bez odreene saradnje sa ljudima na koje se odnose. Zbog svih ranijih iskustava, samo na uporni nagovor jed nog od moja dva nova poznanika, M., sloio sam se da sretnem G. i porazgovaram sa njim. Moj prvi sastanak sa njim u potpunosti je izmenio miljen je o njemu i o onome to sam od njega mogao oekivati. Tog sastanka se veoma dobro seam. Stigli smo u mali ca fe u bunoj, mada ne i jednoj od glavnih ulica. Video sam oveka orijentalnog tipa, ne vie tako mladog, crnih brkova i otrog pogleda, koji me je iznenadio time to je izgledao kao preruen i sasvim izvan mesta i atmosfere u kojoj smo se nalazili. Jo uvek sam bio pun utisaka sa Istoka. A ovaj ovek sa licem indijskog rade ili arapskog eika koga sam, ini se, trenutno video sa belom almom ili zlatastim turbanom, sedeo je u tom malom cafeu, u kojem se sastaju razni trgovci, imao je crni kaput sa somotskom kragnom i crni polucilinder, izazivao je udan, neoekivan, i skoro uznemirujui utisak oveka koji se loe preruio, izgled koji vas tera da se stidite jer vidite da on nije ono to bi hteo da bude a vi ipak morate da govorite i ponaate se kao da sve to ne primeujete. Ruski je govorio netano, sa veoma ja kim kavkaskim akcentom; i taj akcenat, sa kojim ni u kom sluaju ne povezujemo bilo kakve filozofske ideje, jo je pojaao oseaj udnog i neoekivanog. Ne seam se kako je zapoeo na razgovor; mislim da sam govorio o Indiji, ezoterizmu, i o kolama joge. Zakljuio sam da je G. mnogo putovao i bivao na mestima o kojima sam ja sa-

mo uo i koja sam jako eleo da posetim. Ne samo da ga moja pitanja nisu dovodila u nepriliku, ve mi se inilo da je veoma mnogo ulagao u svaki odgovor, ak i vie nego je pitanje zahtevalo. Svideo mi se nain na koji je govorio, paljiv i taan. M. nas je uskoro napustio. G. mi je govorio o svom radu u Moskvi. Nisam ga ba u potpunosti razumeo. Iz onoga to je govorio ini lo se da u njegovom radu koji je uglavnom psiholokog karak tera, HEMIJA igra veoma vanu ulogu. Sluajui ga prvi put, sve rei sam, naravno, shvatao bukvalno. - Ono to govorite, rekao sam, podsea me na neto to sam uo u koli u junoj Indiji. Braman, izuzetan ovek u mnogim stvarima, priao je mladom englezu u Travankoreu, o koli koja je izuavala hemi ju ljudskog tela, te da se uvoenjem ili uklanjanjem odreenih supstanci moe izmeniti ovekova moralna i psiholoka priroda. To je veoma slino onome to vi govorite. - Moe biti, ree G., ali, u isto vreme, moglo bi biti sa svim drugaije. Postoje kole koje, ini se, upotrebljavaju sline metode, ali ih sasvim drugaije razumeju. Slinost metoda ili ak i ideja, nita ne dokazuje. - Ima jo jedno pitanje koje me veoma interesuje, rekao sam. Postoje supstance koje jogini uzimaju da bi proizveli odreena stanja. Nisu li to, u odreenim sluajevima narkotici? Vrio sam i sam brojne eksperimente u toj oblasti i ono to sam itao o ma giji sasvim mi jasno dokazuje da su sve kole u sva vremena i u svim zemljama uvele iroku upotrebu narkotika za stvaranje ovih stanja koja ine 'magiju' moguom. - D a , rekao je G., u mnogim sluajevima te supstance su one koje zovete 'narkoticima'. Meutim one se mogu upotrebiti na sasvim drugaiji nain. Ljudi u tim kolama uzimaju ih za rad samoizuavanja, da bi videli ispred sebe, da bolje upoznaju svoje mogunosti, da vide 'unapred' ono to e kasnije postii kao rezultat dugotrajnog rada. Kada ovek vidi da ono to je uio u teoriji zaista postoji, tada svesno radi, zna kuda stremi. Pone kad je to najlaki put uverenja u istinsko postojanje tih moguno sti koje ovek esto nasluuje da ima u sebi. Odreena hemija se odnosi na ovo. Za svaku funkciju odreena supstanca. Svaka funkcija se moe ojaati ili oslabiti, probuditi ili uspavati. Da bi se ovo inilo, potrebno je ogromno znanje o ljudskoj maini i

hemiji. U svim tim kolama, koje se slue ovakvim metodama za eksperimentisanje, to ine samo kada je zaista potrebno i sa mo pod vodstvom iskusnih i vinih ljudi koji mogu predvideti sve rezultate i primeniti odreene mere u sluaju moguih neel jenih posledica. Ove supstance koje se upotrebljavaju u tim ko lama nisu samo 'narkotici' kako ih vi zovete, mada se mnoge od njih spravljaju od droga kao to su opijum, hai i druge. Osim ovih kola postoje i druge koje upotrebljavaju ovakve i sline supstance, ne za eksperimente i prouavanja, ve da bi dobili ko nano eljene rezultate, za kratko vreme. Vetom upotrebom tak vih supstanci ovek moe odreeno vreme postati veoma jak i pametan. Kasnije, naravno, umire ili poludi, ali to se ne uzima u obzir. Postoje i takve kole. Stoga i sami vidite da moramo bi ti veoma paljivi kada govorimo o kolama. One mogu praktino initi iste stvari, ali sa sasvim razliitim rezultatima. Duboko sam bio zainteresovan za sve to je G. govorio. Oseao sam neka nova gledita, nimalo slina bilo emu to sam do sada sretao. Pozvao me je da zajedno poemo u jednu kuu u kojoj su se sastali neki od njegovih uenika. Uzeli smo koiju i poli u pravcu Sokolnikia. Usput mi je G. rekao kako mu je rat poremetio mnoge pla nove; mnogi njegovi uenici su otili posle prve mobilizacije; izgubljeni su mnogi aparati i instrumenti narueni iz inostranstva. Zatim je govorio o velikim trokovima povezanim sa nje govim radom, o skupim apartmanima koje je uzeo i u koje smo, pretpostavljam, sada ili. Dalje je govorio o tome kako su mno gi poznati ljudi iz Moskve zainteresovani za njegov rad pro fesori i umetnici, kako se izrazio. Pitao sam ga odreeno ko su oni, meutim nije izgovorio nijedno ime. - Pitam, rekao sam, stoga to sam roeni moskovljanin; a radio sam i u novinskim kuama ovde, nekih desetak godina, ta ko da manje vie svakog poznajem. G. nita nije rekao na ovo. Stigli smo u ogroman, prazan stan, iznad optinske kole koji je oigledno pripadao uiteljima te kole. Mislim da je bila na mestu nekadanjeg Crvenog Jezera.

U stanu se nalazilo nekoliko uenika G.: tri ili etiri mlada oveka i dve dame koje su izgledale kao uiteljice. Bivao sam ranije u takvim stanovima. ak je i nedostatak nametaja potvrivao moju ideju, jer se optinskim uiteljima nije dodeljivao nametaj. Sa ovakvim mislima bilo je teko gledati u G. Zato mi je govorio o ogromnim trokovima vezanim za stan? Pre svega stan nije njegov, drugo, nije plaao stanarinu i tree, nije mogao da kota vie od deset funti meseno. Bilo je neeg tako udnog u toj prevari da sam tada mislio kako mora posto jati neko znaenje. Teko mi je da ponovim poetak razgovora sa uenicima G. Neke od stvari koje sam uo iznenadile su me. Pokuao sam da otkrijem u emu se sastoji njihov rad, meutim nisu mi davali direktne odgovore, insistirajui, u nekim sluaje vima, na udnoj i za mene neinteligentnoj terminologiji. Insistirali su na tome da se ita poetak prie koju je napi sao jedan od G. uenika koji trenutno nije bio u Moskvi. Prirodno, sloio sam se; i jedan od njih poe glasno da ita. Autor je opisao svoj susret i poznanstvo sa G. Panju mi je pri vukla injenica da je pria poinjala tako to je autor naiao na istu noticu o baletu Borba Maioniara, koju sam i ja zimus video u GLASU MOSKVE. Dalje to me je veoma zadovo ljilo, jer sam to i oekivao pri prvom susretu autor je imao oseaj da ga G. stavlja na dlan svoje ruke, odmerava i vraa na zad. Pria se zvala Nagovetaji Istine i oigledno je bila napi sana od strane oveka bez literarnog iskustva. Uprkos tome, proizvela je utisak, jer je sadravala nagovetaje sistema u kome sam oseao neto veoma interesantno, iako to neto nisam mo gao imenovati ili oblikovati, kao i neke veoma udne i neoeki vane ideje o umetnosti koje su izazvale veoma jak odjek u meni. Kasnije sam saznao da je autor prie izmiljena linost i da su je zapoela dva prisutna uenika G., elei da iznesu njegove ideje u literarnoj formi. Jo kasnije sam saznao da je sama ideja za priu dola od G. itanje prvog poglavlja je u tom trenutku bilo zaustavlje no. G. je sve vreme paljivo sluao. Sedeo je na sofi sa jednom nogom podvijenom ispod sebe, pijui crnu kafu, puei i povre meno pogledavajui prema meni. Svideli su mi se njegovi po kreti koji su odavali izvesnu sigurnost u sebe i dostojanstvo; ak

i u svom utanju razlikovao se od ostalih. Oseao sam da bi mi bilo mnogo milije da sam ga sreo, ne u Moskvi, ne u ovom sta nu, ve na jednom od onih mesta iz kojih sam se skoro vratio, na svetom mestu neke damije u Kairu, u nekom od ruevina gra dova na Cejlonu ili u jednom od hramova June Indije Tanjoreu, Trichinopolyu ili Madurai. - Kako vam se dopala pria? upitao je G. nakon kratke tiine po prestanku itanja. Rekao sam da je bilo interesantno sluati, ali da je sa mog stanovita malo teko razaznati o emu se tu radi. Pria je govorila o tome kako je autor bio impresio niran doktrinom sa kojom se susreo, ali ne i pravilnom idejom o samoj doktrini. Prisutni poee da se objanjavaju sa mnom, istiui da mi je promakao najinteresantniji deo cele stvari. G. nije rekao nita. Kada sam upitao koji sistem prouavaju i koje su mu naj istaknutije karakteristike, dobio sam prilino nedefinisane odgo vore. Tada su poeli da govore o radu na sebi, ali u emu se sastojao taj rad nisu uspeli da mi objasne. U celosti, moj razgo vor sa uenicima G. nije ba iao najbolje, oseao sam neto pro raunato i vetako u njima, kao da su igrali unapred nauenu ulogu. Osim toga, uenici nisu bili u skladu sa uiteljem. Svi su pripadali odreenom sloju ljudi Moskve, prilino siromanoj inteligenciji koju sam dobro poznavao i od kojih nisam mogao oekivati nita interesantno. ak sam pomislio kako je udno da sam ih uopte sreo na svom putu ka udesnom. U isto vreme svi su mi izgledali kao dobri i pristojni ljudi. Prie koje sam uo od M. oigledno nisu dolazile od njih i nisu se odnosile na njih. - Postoji neto to elim da vas pitam, rekao je G. posle izvesnog vremena. Moe li se ovaj lanak tampati u novinama? Mislili smo da bismo na taj nain mogli upoznati javnost sa svo jim idejama. - Potpuno nemogue, rekoh, to nije lanak, to je neto to nema poetak i kraj; to je samo uvod i previe je dugako za no vine. Mi merimo materijal prema broju redova. itanje je traja lo dva sata to bi bilo oko tri hiljade redova. Vi znate ta se naziva feljtonom u novinama obian feljton ima oko tri stoti ne redova. Znai ovaj deo prie bio bi koliina dovoljna za de set feljtona. U moskovskim novinama feljton u nastavcima se ne

tampa ee od jedanput nedeljno, to bi znailo deset nedelja. Mogao bi se tampati u nekom asopisu koji meseno izlazi, ali trenutno ne znam ni jedan koji bi bio prikladan. U svakom sluaju oni bi traili celu priu, pre bilo kakvog razgovora. G. nije nita odgovorio i razgovor se tu zavrio. Meutim u samom G. sam opet osetio neto neuobiajeno; a tokom veeri se taj utisak jo pojaao, kada sam polazio proletela mi je misao kroz glavu da moram ODMAH, BEZ ODLA GANJA, ugovoriti sledei sastanak, jer ako to ne uinim, mogu izgubiti svaki kontakt sa njim. Upitao sam ga da li mogu da ga vidim jo jedanput pre svog odlaska za Petrograd. Rekao je da e biti u onom cafeu sutradan, u isto vreme. Iz stana sam izaao sa jednim mladim ovekom. Oseao sam se veoma udno to dugo itanje koje nisam ba sasvim razumeo, ljudi koji nisu odgovarali na moja pitanja, G. sa svojim udnim ponaanjem i uticajem koji je imao na svoje ljude, proiz vodili su u meni neoekivanu elju da se smejen, da viem, da pevam, kao da sam pobegao iz kole ili kolskog pritvora. eleo sam da izgovorim svoje utiske ovom mladom oveku, da se malo naalim na raun G. i ove malo zamorne i nado budne prie. Zamislio sam sebe kako govorim nekim svojim prijateljima o svemu ovom. Sreom zaustavio sam se na vreme. Ali on e odmah otii da im telefonira. Svi su oni prijatelji. Stoga sam pokuao da se drim uzdrano i tako uglavnom u tiini stigosmo do tramvaja koji je vozio prema centru Moskve. Posle podueg puta stigosmo do Okhtony Nada, u ijoj sam bli zini stanovao, rekosmo do vienja jedan drugom i raziosmo se. U cafeu u kome sam sreo G., bejah sutradan, dan nakon tog i svih narednih dana. Te sedmice koju sam jo proveo u Moskvi, viao sam G. svaki dan. Veoma brzo mi je postalo jasno da on zna mnogo toga to sam ja eleo da saznam. Izmeu ostalog ob jasnio mi je jedan fenomen na koji sam naiao u Indiji i koji, do sada, jo niko nije uspeo da mi rasvetli, bilo tamo na licu mesta, bilo kasnije. U njegovom objanjenju sam osetio sigurnost oso be koja zna, prefinjenu analizu injenica i sistema koje nisam mogao sam da obuhvatim, ali iju prisutnost sam ve oseao; uglavnom zbog toga to su me objanjenja G. naterala da mislim

ne samo na injenice o kojima smo razgovarali, ve i o mnogim drugim stvarima koje sam primetio ili o kojima sam nagaao. Nisam se vie susreo sa G. grupom. O sebi je veoma malo govorio. Jedanput ili dvaput je pomenuo svoja putovanja na Istok. Zanimalo me je gde je sve bio, ali nikako nisam mogao tano da utvrdim. to se tie njegovog rada u Moskvi, G. je rekao da postoje dve grupe koje nisu u meusobnoj vezi i koje se bave razliitim poslovima, u skladu sa svojim pripremama i svojim moima, kako je on izrazio. Svaki lan je plaao hiljadu rubalja godinje za mogunost rada sa njim, dok bi u isto vreme nastavljali sa svojim uobiajenim ivotnim aktivnostima. Primetio sam da je hiljadu rubalja moda malo prevelika suma za mnoge ljude koji nemaju privatnih sredstava. G. je odgovorio da ne postoji nikakav drugaiji mogui spo razum, jer zbog prirode posla ne moe da ima mnogo uenika. Istovremeno, nije eleo i NIJE TREBALO ovo je naglasio da troi sopstveni novac na organizaciju rada. Njegov rad nije i ne moe biti dobrovoljne prirode, a njegovi uenici moraju sa mi pronai sredstva da bi se iznajmili apartmani u kojima e se sastajati, za eksperimente koje e vriti itd. Osim toga, dodao je, promatranje pokazuje ko je slab u ivotu, pokazuje slabost i u radu. - Postoji nekoliko aspekata koje prua ova ideja, rekao je G. Rad svake osobe ukljuuje trokove, putovanja, itd. Ako mu je ivot tako loe organizovan da bi hiljadu rubalja bilo previe da plati, bolje je da uopte ne poinje sa ovim radom. Pretposta vimo da u roku od godinu dana njegov rad zahteva da otputuje u Kairo ili neko drugo mesto. On mora imati sredstava da to uini. Postavljajui take zahteve vidimo da li je osoba sposob na da radi sa nama ili ne. Osim toga, nastavio je G., ja imam tako malo slobod nog vremena koje bih rtvovao za druge, kada ne bih bio sigu ran da e im to initi dobro. Vreme mi je veoma dragoceno, jer mi je potrebno za sopstveni rad i ne mogu, niti elim, da ga pro vodim neefikasno. Postoji i druga strana ovog problema, rekao je G. Ljudi ne vrednuju nita za ta nisu platili.

Sluao sam ovo sa nekim udnim oseanjem. S jedne stra ne bio sam zadovoljan svime to je G. rekao. Privukao me je ne dostatak bilo kakve sentimentalnosti, konvencionalnog razgovora o altruizmu, rei o radu za dobrobit oveanstva itd. S druge strane iznenadila me je oigledna elja G. da me UBEDI u neto to je vezano za pitanje novca KADA MI UBEIVANJE NIJE BILO POTREBNO. Ako je bilo ita u emu se nisam slagao to je injenica da e G. biti u stanju da sakupi dovoljno novaca na nain koji je opisao. Shvatio sam da niko od njegovih uenika koje sam vi deo nee biti u stanju da plati hiljadu rubalja godinje. Ako je zaista na Istoku pronaao vidljive i dodirljive tragove skrivenog znanja i eleo da nastavi traganja u tom pravcu, tada je jasno da njegov rad zahteva sredstva, kao bilo koja druga nauna ustano va, kao svaka ekspedicija koja ide u nepoznati deo sveta, kao za iskopavanje prastarog grada ili za brojne fizike ili hemijske ek sperimente. Zaista je bilo nepotrebno uveravati me u ovo. Na protiv, misao je ve bila u mojoj glavi, da bih moda bio u mogunosti ako bi mi G. dao priliku da se pribliim njegovim aktivnostima, da pronaem sredstva koja su mu potrebna i da dovedem jo spremnih ljudi. Tad sam, naravno, jo uvek imao samo maglovitu ideju o njegovom radu. Iako to nije glasno izgovorio, G. je uinio da shvatim da e me prihvatiti kao jednog od svojih uenika, ukoliko izrazim e lju. Rekao sam mu da je jedna od najveih prepreka trenutno to to nisam mogao da ostanem u Moskvi, jer sam ve imao dogo vor sa izdavaem u Petrogradu za nekoliko knjiga koje su bile u pripremi. G. mi je rekao da povremeno ide u Petrograd i obeao je da e doi tamo uskoro i obavestiti me o svom prispeu. - Ako se pridruim vaoj grupi, rekao sam, eka me veo ma teak problem. Ne znam da li traite od svojih uenika da dre u tajnosti ono to ue od vas, ali ja ne mogu dati takvo obeanje. U dva maha u ivotu bio sam u situaciji da se pridruim grupama koje su se bavile slinim radom kao to je va, barem po opisu i u to vreme sam bio veoma zainteresovan. Meutim, u oba sluaja je bila potrebna zakletva ili obeanje da u sve to nauim drati u tajnosti. U oba sluaja sam odbio, jer, pre sve ga, ja sam pisac, i elim da budem sasvim slobodan u svojim

odlukama ta u pisati, a ta ne. Ako obeam da uvam tajnu o neemu to mi je reeno, kasnije bi bilo veoma teko odvojiti ta mi je reeno a ta mi je samo palo na pamet, bilo da je u vezi sa tim ili ne. Na primer, jo uvek veoma malo znam o vaim ideja ma, ali znam i to da emo, kada budemo poeli da razgovaramo, ubrzo stii do pitanja vremena i prostora, viim dimenzijama, itd. To su pitanja na kojima sam ve radio mnogo godina. Ne sumnjam da ova pitanja okupiraju veliki prostor u vaem siste mu. G. je klimnuo glavom. Vidite, kada bismo sada razgova rali pod zakletvom, posle prvog razgovora ne bih znao ta mogu napisati, a ta ne. - Kakve su vae ideje o tom predmetu? upitao je G. ovek ne sme govoriti previe. Postoje stvari koje se govore samo uenicima. - Takve uslove bih mogao prihvatiti samo privremeno, re kao sam., naravno, bilo bi smeno kada bi odmah poeo da piem o onome to nauim od vas. Meutim, ako vi ne elite da tajite svoje ideje i jedino vodite rauna o tome da one ne budu prenete u iskrivljenom obliku, tada mogu prihvatiti takve uslo ve i saekati dok ne budem bolje razumevao vae uenje. Jed nom sam naiao na grupu ljudi koji su vrili razne naune eksperimente irokog spektra. Nisu tajili svoj rad. Meutim uslovili su da niko ne sme govoriti ili opisati bilo koji eksperi ment, ako nije u stanju da ga sam izvede. Dok sam nije bio spo soban da ponovi eksperiment morao je uvati tajnu. - Bolja formulacija ne bi mogla biti data, rekao je G., i ako se moete drati tog pravila ovo pitanje se nikada nee po javiti meu nama. - Postoje li ikakvi uslovi za pristup vaoj grupi? upitao sam, i da li je ovek koji joj se pridrui vezan za nju ili za vas? Drugim reima, elim da znam da li je slobodan da nesmetano ode i napusti va rad ili preuzima konanu obavezu? Na koji nain se ponaate prema njemu, ako ne izvrava svoje obaveze? - Ne postoje nikakvi uslovi, rekao je G., i ne moe ih bi ti. Naa polazna taka je da ovek ne poznaje sebe, da on NIJE (naglasio je ove rei), to znai, on nije ono to bi mogao biti i ono to bi mogao da bude. Stoga se on ne moe obavezati na izvrenje bilo kakvih obaveza. On ne moe odluivati nita u ve-

zi sa budunou. Danas je on jedna osoba, a sutra druga. Ni na koji nain nije vezan za nas i ako eli moe u bilo koje vreme na pustiti rad i otii. Ne postoje nikakve obaveze bilo u naem od nosu prema njemu ili njegovom prema nama. Ako mu se dopada, moe uiti. Morae da ui dugo vre mena i umnogome da sam radi. Kada je dovoljno nauio, situa cija se menja. Sam e uvideti da li mu se dopada na rad ili ne. Ako eli, moe raditi sa nama; ako ne, moe otii. Do tog tre nutka je slobodan. Ako nakon toga ostane, bie u mogunosti da odlui ili uini pripreme za budunost. Uzmimo ovakav primer; Moe se dogoditi, naravno ne u poetku ve kasnije, kada ovek mora uvati tajnu, ak i za krat ko vreme, o neemu to je nauio. Meutim, moe li uvati taj nu ovek koji ne poznaje sebe? On, naravno, moe obeati da e to initi, ali moe li on odrati obeanje? Jer, on nije jedan, vie razliitih ljudi je u njemu. ONAJ JEDAN U NJEMU obeava, i veruje da eli da uva tajnu. Ali sutradan ONAJ DRUGI U NJE MU e rei svojoj supruzi ili prijatelju uz flau vina ili e ga ne ko pametan upitati na takav nain da nee ni primetiti kako mu je sve izletelo. Konano, moe biti i hipnotisan, moe neko neoekivano da povie na njega i preplai ga i on e uiniti sve to eli. Kakve obaveze on moe preuzeti na sebe? Ne, sa tak vim ovekom neemo razgovarati ozbiljno. Da bi mogao da uva tajnu ovek mora POZNAVATI SEBE i on mora BITI. ovek koji je kao veina ljudi, veoma je daleko od toga. Ponekad uspostavimo privremene uslove sa ljudima, KAO TEST. Obino se prekidaju veoma brzo, ali nikada ne odajemo nikakve ozbiljne tajne oveku kome ne verujemo, tako da to ne znai mnogo. Mislim da nama ne znai mnogo, mada to znai prekid naeg kontakta sa tim ovekom i on gubi ansu da neto naui od nas, ako ima ta da se naui. Seam se da sam, u jednom od svojih razgovora sa G., te prve nedelje naeg poznanstva, pomenuo svoju nameru da pono vo idem na Istok. Da li vredi o tome razmiljati? Mogu li tamo pronai ono to elim? - upitao sam G. - Dobro je otii na odmor, rekao je G., ali ono zbog ega elite da idete, ne vredi. Sve se to moe ovde pronai.

Razumeo sam da je mislio na rad sa njim. - Zar kole koje su na licu mesta, da tako kaem, usred tra dicije, ne nude neke prednosti? - upitao sam. Odgovarajui na ovo pitanje G. mi je rekao nekoliko stva ri koje sam tek kasnije razumeo. - ak iako biste pronali kole, bile bi to 'filozofske' ko le, rekao je. U Indiji postoje samo 'filozofske' kole. Jo u davna vremena je izvrena ta podela; u Indiji je bila 'Filozofi ja', u Egiptu 'teorija' i u dananjoj Persiji, Mesopotamiji i Turkestanu 'praksa'. - Da li ta podela vai jo i danas? pitao sam. - Delimino ak i danas, rekao je. Meutim vi ne razumete sasvim jasno ta ja mislim kad kaem 'filozofija', 'teorija' i 'praksa'. Ove rei treba shvatiti na drugi nain, ne na uobiajen. Kada govorimo o kolama, postoje samo SPECIJALNE kole; ne postoje opte kole. Svaki uitelj ili GURU je specija lista za jednu stvar; jedan je astronom, drugi skulptor, trei mu ziar. Svi uenici, svakog od tih uitelja, prvo moraju izuavati predmet za koji je on specijalizovan, nakon toga drugi predmet, itd. Bilo bi potrebno hiljadu godina da se izui sve. - Kako ste vi uili? - Nisam bio sam. Meu nama je bilo specijalista svake vrste. Svako je izuavao redosledom svoj odreeni predmet. Nakon ga smo se sakupljali i iznosili sve to smo pronali. - Gde su sada vai drugovi? G. je bio tih za trenutak, a zatim je polagano rekao, zagle dan u daljinu: Neki su umrli, neki rade, a neki su otili u izo laciju... Ova re, primerena manastirskom reniku, neoekivana, dovela me je do udnih i nelagodnih oseanja. U isto vreme, osetio sam odreenu vrstu akcije kod G., kao da je namerno, s vremena na vreme, ubacivao odreene rei koje bi me zainteresovale i upravljale moje misli u odreenom pravcu. Kada sam pokuao da ga upitam odreenije gde je pronaao svoja znanja, gde im je bio izvor, kako daleko su dosezala, nije mi dao direktan odgovor.

Znate, rekao je G. jednom, kada ste otili u Indiju, pi sali su u novinama o vaem putu i ciljevima. Dao sam svojim uenicima zadatak da itaju vae knjige, da pomou njih odrede KAKVI STE VI, i da na osnovu toga utvrde ta ete biti u stan ju da pronaete. Tako smo mi znali ta ete vi otkriti jo dok ste bili tamo. Ovako se na razgovor zavrio. Jedanput sam pitao G. o baletu koji je pomenut u novina ma i na koji se odnosila pria Nagovetaji Istine; da li je ovaj balet imao prirodu misterioznog komada. - Moj balet nije 'misterija', rekao je G. Predmet koji sam imao u vidu bilo je proizvesti interesantan i divan spektakl. Na ravno da postoji odreeno skriveno znaenje unutar spoljanje forme, ali mi nije bio cilj da razgolitim i naglasim to znaenje. Vano mesto u baletu imaju odreeni plesovi. Ukratko u vam to objasniti. Zamislite da je u prouavanju pokreta boanskih te la, da kaemo-planeta solarnog sistema, proizveden specijalan mehanizam da bi vizuelno bili prikazani zakoni koji vladaju kre tanjem planeta. Ovaj mehanizam te podsea na sve ono to zna o solarnom sistemu. Neto od toga postoji u ritmu izvesnih ple sova. U strogo zacrtanim pokretima i rasporedu igraa, vizuel no su prikazani odreeni zakoni prepoznatljivi onima koji ili znaju. Takvi plesovi nazivaju se 'svetim plesovima'. Tokom svojih putovanja po Istoku mnogo puta sam bio svedok takvih igara izvedenih za vreme svetih slubi u raznim starim hramovi ma. Neki od ovih plesova su izvoeni u Borbi Maioniara. tavie, postoje tri ideje u osnovi Borbe Maioniara. Meutim ako bih postavo balet na obinu pozornicu publika ni kada ne bi razumela ove ideje. - Iz onoga to je govorio, shvatio sam da to nee bit balet u klasinom smislu te rei, ve serija dramskih i miminih scena povezanih zajednikim zapletom, uz muziku, ples i pevanje. Najbolji opis ovakvih scena bio bi revija, ali bez kominih ele menata. Balet ili revija e se zvati Borba Maioniara. Vane scene u baletu predstavljale su Crnog Maioniara i Belog Maioniara, sa vebama uenika obe kole i borbom izmeu te dve kole. Pozadina radnje bila bi ivot istonjakog

grada, pomean sa svetim plesovima, plesom Dervia i raznim nacionalnim istonjakim plesovima, sve to isprepletano ljubav nom priom koja sama po sebi ima alegorijsko znaenje. Naroito sam bio zainteresovan kada je G. rekao da e ISTI izvoai glumiti i plesati i u sceni Belog Maioniara i u sce ni Crnog Maioniara i da oni sami, kao i njihovi pokreti, u prvoj sceni treba da budu divni, a u drugoj sceni runi i nesklad ni. - Vi razumete da e oni na ovaj nain videti i prouiti sve strane samih sebe, tako da e balet posledino biti od ogromnog znaaja za samoprouavanje, rekao je G. U to vreme sam bio daleko od toga da jasno razumem, ali me je pogodila neka vrsta protivurenosti. - U notici koju sam video u novinama reeno je da e va 'balet', biti postavljen na sceni u Moskvi i da e uestvovati poz nati baletski igrai. - Kako se to slae sa idejom s a m o p r o u avanja? Oni nee igrati i plesati da bi sebe prouavali. - Sve je to jako daleko od konane odluke, rekao je G. A autor napisa koji ste proitali, nije bio u potpunosti obaveten. Sve e to moda sasvim drugaije izgledati. Mada, s druge stra ne, oni koji budu uestvovali u baletu mogu videti sebe, dopa dalo im se to ili ne. - Ko pie muziku?, zapitao sam. -To takoe jo nije odlueno, rekao je G. Nita vie ni je dodao, a ja sam ponovo naiao na balet 5 godina kasnije. Jednom prilikom razgovarao sam sa G. u Moskvi. Govorio sam o Londonu, u kojem sam pre kratkog vremena boravio, o zastraujuoj mehanizaciji koja se razvija u velikim gradovima Evrope i bez koje je moda nemogue iveti i raditi u tim ogrom nim, uskomeanim mehanikim igrakama. - Ljudi se pretvaraju u maine, rekao sam. - I, nesumnjivo, ponekad postaju savrene maine. Ali ne verujem da umeju da misle. Ako bi pokuali da misle, ne bi bili tako precizne maine. - Da, rekao je G., to je istina, ali samo delimino. Pre sve ga to zavisi od toga KOJI mozak upotrebljavaju za svoj rad. Ako upotrebljavaju pravilan, moi e ak bolje da misle usred svog

rada sa mainama. Ali samo u sluaju da upotrebljavaju pravi lan mozak. Nisam tada razumeo ta je G. mislio pod pravilnim moz gom, ve tek mnogo kasnije. Drugo, nastavio je, mehanizacija o kojoj govorite nije uopte opasna. ovek moe biti OVEK (naglasio je ovu re) radei sa mainama. Postoji druga vrsta mehanizacije koja je mnogo opasnija: biti sam maina. Jeste li ikada pomislili o inje nici da su svi ljudi i SAMI maine? Da, rekao sam, sa naunog gledita svi ljudi su maine kojima vladaju spoljanji uticaji. Ali je pitanje da li se nauni pogled moe u potpunosti prihvatiti? - Nauni ili nenauni za mene je to sve isto, rekao je G. elim da shvatite ono to govorim. Vidite, svi ovi ljudi, poka zao je niz ulicu, su jednostavno maine nita vie. Mislim da razumem ta mislite, rekao sam. I esto sam razmiljao kako ima veoma malo toga na ovom svetu to se moe odupreti tom obliku mehanizacije i izabrati sopstveni put. Ba tu inite najveu greku, rekao je G. Vi mislite da postoji neto to bira sopstveni put, neto to se moe odupreti mehanizaciji; vi mislite da postoji neto to bira sopstveni put, neto to se moe odupreti mehanizaciji; vi mislite da sve nije podjednako mehanizovano. - Pa naravno da nije!, rekao sam. Umetnost, poezija, mi sao, to su fenomeni sasvim drugaijeg reda. Sasvim su istog reda, rekao je G. I njihove aktivnosti su mehanike kao sve drugo. Ljudi su maine, a od maina se ne moe oekivati nikakva druga radnja osim mehanike. - Vrlo dobro, rekao sam. Ali zar ne postoje ljudi koji ni su maine? Moda postoje, rekao je G., samo to nisu ljudi koje vi dite. Vi ih ne poznajete. To je ono to elim da razumete. Bilo mi je malo udno da on toliko insistira na tome. Ono to je rekao izgledalo mi je o i t o i inilo se nepotrebno to liko govoriti o tome. Istovremeno, mogu rei da nikada nisam voleo tako kratke i sveobuhvatne metafore. Uvek su proputale take RAZLIKA. S druge strane ja sam uvek smatrao da su ra zlike najvanije i da bi se stvari mogle razumeti, neophodno je

videti take u kojima se razlikuju. Zbog toga mi je bilo neobino da G. insistira na ideji koja je bila oigledna pod uslovom da ni je data apsolutno i uz priznavanje izuzetaka. Ljudi se toliko razlikuju jedni od drugih - rekao sam. Mi slim da ih nije mogue sve staviti pod istu kapu. Postoje divlja ci, mehanizovani ljudi, intelektualci, geniji. Sasvim tano, rekao je G. ljudi su veoma razliiti, ali istinsku razliku meu njima vi ne znate i ne moete videti. Ra zlika o kojoj vi govorite jednostavno ne postoji. To morate razumeti. Svi ljudi koje vidite, svi ljudi koje poznajete, svi ljudi KOJE ETE MODA UPOZNATI su maine, samo maine ko je rade pomou sile spoljanjih uticaja. Raaju se kao maine i umiru kao maine. Kako se u ovo uklapaju divljaci i intelektual ci? ak i sad, u ovom trenutku, dok razgovaramo, nekoliko miliona maina pokuavaju da unite jedna drugu. Koja je razlika meu njima? Gde su intelektualci, a gde divljaci? Svi su oni isti... Ali postoji mogunost da se ne bude maina. O tome mo ramo razmiljati, a ne koliko vrsta maina postoji. Naravno da postoje razliite maine; automobil je maina, gramofon je maina i pitolj je maina. ta emo sa tim? Ista je to stvar sve su to maine. Vezano za ovaj razgovor, seam se jo neega. Kakvo je vae miljenje u vezi sa modernom psihologi jom? - jednom prilikom sam upitao G., elei da navedem raz govor na predmet psihoanalize u koju nisam imao poverenja od trenutka kada se pojavila. G. mi nije dozvolio da odem tako da leko. Pre bilo kakvog razgovora o psihologiji mora se raistiti na koga se odnosi, a na koga ne rekao je. PSIHOLOGIJA se odnosi na narod, ljude, ljudska bia. Koja PSIHOLOGIJA (na glasio je re) se moe odnositi na maine? Mehanika, a ne psi hologija, je potrebna za prouavanje maina. Zato i poinjemo sa mehanikom. Jo je veoma dug put do psihologije. Moe li ovek prestati da bude maina? - upitao sam. A! To je pravo pitanje, rekao je G., Da ste takva pitanja postavljali ee, moda bismo negde i dospeli u naim razgo-

vorima. Mogue je prestati biti maina, ali za to je potrebno pre svega poznavati MAINU. Maina, stvarna maina, ne poznaje sebe i ne moe poznavati sebe. Onog trenutka kad maina spoz na sebe, prestaje da bude maina, barem prestaje da bude maina tipa kakvog je bila ranije, i poinje da biva ODGOVORNA za svoje postupke. To znai, po vaem miljenju, da ovek nije odgovoran za svoje postupke? upitao sam. OVEK (naglasio je ovu re) je odgovoran. MAINA ni je odgovorna. Tokom naih razgovora upitao sam G.: ta je, po vaem miljenju, najbolja priprema za izuavan je vaeg metoda? Da li bi, na primer, bilo korisno prouavati ono to se zove 'okultna' ili 'mistina' literatura? Kada sam ovo govorio imao sam na umu neto odreenije Tarot i literaturu o Tarotu. Da, rekao je G. Veoma mnogo se moe pronai itanjem. Uzmite sebe za primer: vi biste ve znali veoma mnogo toga ka da biste ZNALI KAKO DA ITATE. Hou da kaem, kada bi ste RAZUMELI sve to ste proitali u svome ivotu, vi biste ve znali ono za im tragate. Kada biste razumeli sve to ste napisa li do sada u svojoj knjizi, kako se ono zove? napravio je ne ku nemoguu kombinaciju od rei Tertium Organum ja bih doao i poklonio vam se do zemlje, molei vas da me uite. Ali VI NE RAZUMETE ni ono to itate, niti ono to piete. Vi ak ne znate ta re 'razumeti' znai. Razumevanje je sutina, a ita nje moe biti korisno samo u sluaju da razumete ono to itate. Zapravo nijedna knjiga vam ne moe dati pravu pripremu. Sto ga je nemogue rei ta je bolje. Ono to ovek DOBRO zna (na glasio je re dobro) to je priprema. Ako ovek zna dobro da kuva kafu ili da dobro napravi izme, tada se ve moe sa njim razgovarati. Nevolja je u tome to niko ne zna nita dobro da uradi. Sve se zna samo onako, povrno. To je bio jo jedan od G. neoekivanih zaokreta u objanje njima. Kao dodatak njihovom uobiajenom znaenju, rei G. su nesumnjivo sadravale drugo, sasvim razliito znaenje. To sam ve poeo da shvatam; da bi se dolo do skrivenog znaenja G.

rei, ovek je morao poi od njihovog uobiajenog jednostav nog znaenja. Rei G. su uvek bile znaajne u svom obinom smislu, iako im to nije bio jedini znaaj. iri ili dublji znaaj bi jo dugo ostao skriven. Jo jedan razgovor mi je ostao u seanju. Upitao sam G. ta ovek treba da uini da bi upio u sebe ovo uenje. ta da UINI? upitao je G. na nain kao da je bio izne naen. Nemogue je UINITI bilo ta. ovek pre svega mora RAZUMETI odreene stvari. On ima hiljadu lanih ideja i lanih pojmova, uglavnom o samom sebi i mora se nekih oslo boditi da bi uopte poeo da prihvata bilo ta novo. Ako se to ne uini, novo e biti nadgradeno na pogrene temelje, a rezultat e biti jo gori od prethodnog stanja. Kako se moe osloboditi lanih ideja? - upitao sam. Mi zavisimo od oblika naeg opaanja. Lane ideje su proistekle iz oblika naeg opaanja. G. je odmahnuo glavom. Opet govorite o neem sasvim razliitom, rekao je. Go vorite o grekama koje proizilaze iz opaanja, meutim ja ne go vorim o njima. U granicama datih zapaanja, ovek moe greiti manje ili vie. Kao to sam ve rekao, osnovna iluzija oveka je njegovo ubedenje da on moe DA INI. Svi ljudi misle da oni mogu initi, svi ljudi ele da ine i prvo pitanje koje svi ljudi postavljaju je: ta treba da ine. Meutim niko ne ini nita i niko ne moe ita da uini. To je prva stvar koju treba razumeti. SVE SE DEAVA. Sve to se oveku deava, sve to on radi, sve to dolazi od njega SVE SE TO DEAVA. I to se deava na potpuno isti nain kao to kia pada kao rezultat promene tem perature u viim predelima atmosfere ili okolnih oblaka, kao to se sneg topi pod zracima sunca, kao to vetar die prainu. ovek je maina. Sva njegova dela, akcije, rei, misli, oseanja, ubedenja, miljenja, i navike, rezultati su spoljanjih uticaja, spoljanjih utisaka. ovek ne moe iz sebe proizvesti ni jednu misao niti akciju. Sve to on govori, radi, misli, osea sve se to deava. ovek ne moe nita otkriti, nita izmisliti. Sve se to deava.

Da bi uvrstio ovu injenicu u sebi, da bi je razumeo, da bi bio uveren u njenu istinitost, znai oslobaanje od hiljadu iluzi ja o oveku, o njegovoj kreativnosti, o tome kako on svesno organizuje sopstveni ivot itd. Nita slino ne postoji. Sve se deava uveni pokreti, ratovi, revolucije, promene vlada, sve se to deava. I to se deava na istovetan nain kao to se sve deava u ivotu jedinke. ovek se raa, ivi, umire, gradi kue, ita knjige, ali ne onako kako on to eli, ve kako se deava. Sve se deava. ovek ne voli, ne mrzi, ne eli sve se to deava. Niko vam nee poverovati ako mu kaete da on nita ne ini. To je najuvredljivija i najneprijatnija stvar koju moete ljudima rei. Naroito je neprijatno i uvredljivo jer je istina, a niko ne eli da zna istinu. Kada to budete razumeli, bie nam mnogo lake da razgo varamo, Meutim, jedno je razumeti mozgom, a drugo je osetiti to svojom 'celokupnom masom', biti zaista ubeen da je to tako i nikada ne zaboraviti. to se tie pojma INITI (G. je naglasio re) jo neto treba naglasiti. Ljudima uvek izgleda da drugi uglavnom ine stvari pogreno, ne na nain kako treba da budu uraene. Svako uvek misli da bi to uradio bolje. Oni ne razumeju i ne ele da razumeju da ono to je uraeno, naroito ono to JE VE UI NJENO na jedan nain, ne moe i nije moglo biti uraeno na drugi nain. Jeste li primetili na koji nain sada svi razgovaraju o ratu? Svako ima svoj plan, sopstvenu teoriju. Svakome se ini da nije uinjeno na nain na koji je trebalo. A, u stvari, uinje no je na jedini mogui nain. Kada bi JEDNA stvar mogla biti drugaija, SVE bi bilo drugaije. U tom sluaju moda ne bi ni bilo rata. Pokuajte da razumete ono to govorim: sve zavisi od sve ga drugog, sve je povezano, nita nije izdvojeno. Stoga sve ide na jedim mogu nain. Kada bi ljudi bili drugaiji, sve bi bilo drugaije. Oni su ono to jesu, tako da je sve onako kako jest. - Ovo je bilo veoma teko progutati. Zar ne postoji ama ba nita to bi se moglo uiniti? - upi tao sam. Apsolutno nita. (G) - I NIKO ne moe nita da uini? -

To je ve drugo pitanje. Da bi se INILO potrebno je BI TI. Pre toga je potrebno razumeti ta BITI znai. Ako budemo nastavili sa naim razgovorima videete da upotrebljavamo spe cijalan renik i da bi se sa nama moglo razgovarati potrebno je nauiti taj jezik. Nema svrhe razgovarati uobiajenim renikom jer upotrebljavajui njega ne moemo da se razumemo. To vam za sada verovatno udno zvui. Ali to je istina. Da bi se razumelo potrebno je nauiti drugi jezik. Ljudi se ne mogu razumeti iz meu sebe pomou jezika koji govore. Kasnije ete videti zato je to tako. Znai da ovek mora da naui da govori istinu. To vam se verovatno isto tako ini udnim. Vi shvatate da ovek mora da naui da govori istinu. Vama se ini da je dovoljno poeleti ili odluiti da to uinite. A rei u vam i to da ljudi veoma retko namerno govore lai. U veini sluajeva oni misle da govore isti nu. A ipak sve vreme lau, i onda kada ele da lau i onda kada ele da govore istinu. Oni sve vreme lau, i sebi i drugima. Sto ga niko nikada ne razume bilo sebe bilo ikog drugog. Razmisli te da li bi bilo mogue da postoji toliko nesuglasica, tako dubokog nerazumevanja, toliko mrnje prema miljenju i pogle dima drugih, kada bi ljudi bili u stanju da razumeju jedni dru ge? Ali ne mogu razumeti jer ne mogu prestati sa laganjem. Govoriti istinu je najtea stvar na svetu; i ovek mora dugo i mnogo uiti da bi bio sposoban da govori istinu. Samo poeleti da to ini nije dovoljno. DA BI OVEK GOVORIO ISTINU ON MORA ZNATI TA JE ISTINA A TA JE LA, A PRE SVEGA DA SPOZNA TO U SEBI SAMOME. A to niko ne eli da zna. Razgovori sa G. i neoekivani obrti koje je davao svakoj ideji, iz dana u dan su me sve vie zaokupljali. Meutim morao sam ii u Petersburg. Seam se naeg poslednjeg razgovora. Zahvalio sam mu na razumevanju koje je imao za mene, za objanjenja koja su u meni ve oigledno izmenila mnoga miljenja. Ali, znate, uprkos svemu, najvanije su INJENICE, - re kao sam. Kada bih mogao videti originalne i stvarne injenice

novog i nepoznatog karaktera, samo bi me one u potpunosti mo gle ubediti da sam na pravom putu. Opet sam mislio na uda. BIE INJENICA, rekao je G. Obeavam vam. Ali pre toga je jo potrebno mnogo toga. Tada nisam razumeo njegove poslednje rei, tek kasnije ka da sam se zaista suoio sa injenicama, jer G. je odrao re. To se obistinilo tek kroz godinu i po, avgusta 1916. Jo jedan od tih poslednjih razgovora u Moskvi mi je ostao u seanju kada je G. rekao nekoliko stvari koje su takoe kasni je postale jasne. Govorio je o oveku koga sam sreo dok sam bio sa njim u drutvu, i o njegovom odnosu sa odreenim ljudima. On je slabi, rekao je G. Ljudi ga iskoriavaju, nesvesno naravno. Razlog je taj to ih on UVAAVA. Kada ih on ne bi UVAAVAO sve bi bilo drugaije, i oni sami bi bili dru gaiji. Bila mi je udna ideja da ovek ne uvaava druge. ta mislite pod reju 'uvaava'? - upitao sam. - Istovreme no vas i razumem i ne razumem. Ta re ima veoma mnogo znaenja. Sasvim suprotno, rekao je G. Postoji samo jedno znaen je. Pokuajte malo da razmislite o tome. Kasnije sam razumeo ta je G. zvao uvaavanjem i shva tio koliki to prostor zauzima u ivotu i koliko ga uzdie. G. je zvao uvaavanjem onaj stav koji stvara unutranje ropstvo, unutranju zavisnost. Kasnije nam se pruila prilika da vie raz govaramo o tome. Seam se jo jednog razgovora o ratu. Sedeli smo u Filipo vom Cafeu na Tverskayi. Bio je pun ljudi i buan. Rat i ar su stvorili neprijatnu, grozniavu atmosferu. ak sam odbio da idem tamo. G. je insistirao i kao i uvek kada je on bio u pitan ju, popustio sam. Do tada sam ve shvatio da je on ponekad namerno stvarao situacije u kojima e uslovi za razgovor biti teki, kao da je eleo da se uloi neki dodatni napor i pokae sprem nost mirenja sa neprijatnim i neudobnim okolnostima, ZARAD RAZGOVORA SA NJIM. Ovaj put rezultat nije ba bio slavan

jer zbog buke najinteresantniji delovi onoga to mi je govorio jednostavno nisu dopirali do mene. U poetku sam razumeo ono to je G. govorio. Meutim nit se polako gubila. Posle nekoli ko pokuaja da sledim njegove primedbe, od kojih su do mene stizale samo poneke rei, odustao sam od sluanja i jednostavno posmatrao NAIN NA KOJI JE GOVORIO. Razgovor je zapoeo mojim pitanjem: Moe li se rat zau staviti? G. je odgovorio: DA, MOE. - A ipak sam iz ranijih razgovora koje smo vodili, bio ubeen da bi trebalo da odgovo ri: - NE, NE MOE. Stvar je u tome: kako? rekao je. Potrebno je znati mno go toga da bi se razumelo. ta je rat? REZULTAT UTICAJA PLANETA. Tamo negde gore dve ili tri planete su se previe pribliile jedna drugoj; rezultat je tenzija. Da li ste primetili da kada neki ovek prolazi sasvim blizu pored vas na uskom puteljku, postajete jako napeti? Ista vrsta napetosti javlja se i medu planetarna. To se moda deava sekund ili dva. Meutim ovde na zemlji, ljudi poinju da ubijaju jedan drugog, i moda nastav ljaju sa pokoljem nekoliko godina. U to vreme im se ini da mrze jedan drugog; ili da moraju da brane nekoga ili neto i to im se ini veoma otmenim opravdanjem, ili ve neto slino. Jedno stavno ne shvataju da su samo pioni u igri. Oni misle da neto znae; misle da se mogu kretati onako kako oni ele; da odluuju o tome da li e raditi ovo ili ono. U stvarnosti sva njihova kre tanja su pod uticajem planeta. Oni sami po sebi ne znae nita. Osim toga i mesec ima veoma vanu ulogu. Meutim o tome emo posebno razgovarati. Ono to mora biti jasno je da ni car Wilhelm, ni generali, ni ministri, niti parlamenti ne znae nita, niti mogu uiniti bilo ta. Sve to se deava na irokom planu je pod spoljanjim uticajem, i time vladaju sluajne kombinacije uticaja ili opti kosmiki zakoni. To je bilo sve to sam uo. Tek mnogo kasnije sam shvatio ta je hteo da mi kae a to je, kako se sluajni uticaji mogu pretvoriti ili okrenuti u neto to je relativno bezopasno. Bila je to zbilja interesantna ideja koja se odnosila na ezoterino znae nje rei rtvovanje. Meutim u sadanjem trenutku ideja je imala samo istorijsku i psiholoku vrednost. Ono to je zbilja bi lo vano a to je rekao sasvim leerno, tako da u poetku nisam

ni primetio, i tek kasnije se toga setio pri pokuaju da rekonstruiem na razgovor, bile su rei koje su se odnosile na razli ku vremena planeta i vremena oveka. ak i kada sam se toga setio, dugo vremena nisam u potpu nosti shvatao znaenje ove ideje. Kasnije je mnogo toga bilo ba zirano na tome. Negde u to vreme, veoma me je pogodio razgovor o SUN CU, PLANETAMA i MESECU. Ne seam se kako je taj razgo vor zapoeo. Ali se seam da je G. nacrtao mali dijagram i pokuao da objasni ta misli pod onim to je zvao 'korelacija si la u razliitim svetovima'. To je bilo u vezi sa prethodnim raz govorom, to znai, u vezi uticaja koji deluju na oveanstvo. U grubim crtama bi to bilo: oveanstvo, ili tanije, ORGANSKI IVOT NA ZEMLJI, je pod simultanim uticajem koji dolaze iz razliitih izvora i razliitih svetova: Uticajima planeta, uticajima meseca, uticajima sunca, uticajima zvezda. Svi ti uticaji de luju simultano; jedan uticaj preovlada u jednom trenutku a drugi u nekom drugom trenutku. ovek ima mogunost da IZABERE UTICAJE; drugim reima da prede iz jednog uticaja u drugi. Da bi se objasnilo KAKO, bio bi potreban veoma dug raz govor, rekao je G. Tako da emo o tome razgovarati neki dru gi put. Za sada elim da razumete samo jedno: da nije mogue osloboditi se jednog uticaja a ne upasti pod drugi. Cela stvar, sav rad na sebi, se sastoji u izboru uticaja pod koji elite da pad nete i pod koji zapravo padate. Zbog toga je potrebno unapred znati koji je uticaj korisniji. Ono to me je zainteresovalo u ovom razgovoru je bilo to to je G. govorio o planetarna i mesecu kao o IVIM BIIMA, koja imaju odreeno doba, odreeni period ivota i mogunost razvoja i prelaza na druge planove postojanja. Iz onoga to je go vorio proizilazilo je da mesec nije mrtva planeta, kao to je uo biajeno prihvaeno, ve, naprotiv, planeta u raanju; planeta na poetnim stadijumima svog razvoja, koja jo nije dostigla stepen inteligencije koji zemlja poseduje, kako je on to izra zio. Meutim mesec raste i razvija se, rekao je G., i u nekom periodu e moda dostii isti stepen koji ima zemlja. Tada e, u

njegovoj blizini da se pojavi novi mesec a zemlja e postati nji hovo sunce. Nekada je sunce bilo kao zemlja a zemlja kao me sec. Jo mnogo pre toga sunce je bilo kao mesec sada. Ovo mi je trenutno zaokupilo panju. Nikada mi nita nije zvualo nestvarnije, vie vetako i dogmatski od svih onih uo biajenih teorija o poreklu planeta i solarnih sistema, poevi sa Kant-Laplaceovom teorijom pa sve do najnovijih, sa svim nji hovim dodacima i varijacijama. Opta javnost smatra ove teo rije, ili bar poslednje koje su im poznate, kao nauno dokazane. Ali u stvarnosti zapravo nema nita manje naunog i manje do kazanog od njih. Stoga mi se injenica da G. prihvata sasvim drugu teoriju, ije poreklo ima sasvim nove principe i prikazu je drugaiji univerzalni red, uinila veoma interesantnom i vanom. U kakvom odnosu je inteligencija zemlje prema inteligen ciji sunca? - upitao sam. Inteligencija sunca je boanska, rekao je G. Meutim i zemlja bi mogla postati ista; naravno nema garancija za to, zem lja moe umreti ne postigavi nita. Od ega to zavisi? - upitao sam. Njegov odgovor je bio veoma nejasan. Postoji odreeni period, rekaoje, da bi se odreena stvar uinila. Ako se, do odreenog vremena, ne uini ono to je po trebno, zemlja moe nestati a da ne postigne nita. Je li taj period poznat? - upitao sam. Jeste, rekao je G. Ali ne bi bilo ni od kakve koristi za ljude da ga znaju. ak bi bilo loe. Neki bi verovali, neki ne, a neki bi opet zahtevali dokaze. Nakon toga bi poeli da razbijaju glave jedni drugima. Sa ljudima se sve tako zavrava. U Moskvi smo, istovremeno, imali nekoliko interesantnih razgovora o umetnosti. Bili su povezani sa priom koja je ita na prvo vee kada sam video G. U ovom trenutku vama jo uvek nije jasno, rekao je G. jednom, da ljudi koji ive na zemlji mogu biti veoma razliitih nivoa, iako su izgledom isti. Kao to postoje razliiti nivoi lju di, tako postoje i razliiti nivoi umetnosti. Samo to u ovom tre nutku vi ne shvatate da je razliitost ovih nivoa mnogo vea nego

to moete pretpostaviti. Vi postavljate razliite stvari na isti ni vo, preblizu jednu drugoj, i mislite da su vam ti razliiti nivoi shvatljivi. Ja ne zovem umetnou sve ono to vi zovete tako, ono to je jednostavno reeno mehanika reprodukcija, imitacija priro de ili drugih ljudi, ili jednostavno fantazija, ili pokuaj da se bu de originalan. Stvarna umetnost je neto sasvim drugo. U umetnikim radovima, naroito radovima prastarih umetnosti sreete mnoge stvari koje ne moete objasniti i koje sadre ono neto to ne oseate da postoji u modernim umetnikim radovi ma. Meutim poto ne shvatate koja je razlika ubrzo to zabora vljate i nastavljate da sve uzimate kao jednu vrstu umetnosti. A ipak postoji ogromna razlika izmeu vae umetnosi i umetnosti o kojoj ja govorim. U vaoj umetnosti sve je subjektivno umetnikovo opaanje ovog ili onog oseaja; oblici kojima po kuava da izrazi svoje oseaje kao i vienje ovih oblika od strane drugih ljudi. U jednom istom fenomenu jedan umetnik moe osetiti jednu stvar a drugi neto sasvim drugo. Jedan te isti zalazak sunca moe izazvati sreu u jednom umetniku, a tugu u drugom. Dva umetnika mogu pokuati da izraze jedno te isto vienje sa svim razliitim metodama, razliitim oblicima; ili pak sasvim razliita vienja istim oblicima u skladu sa nainom po duavanja koji su imali, ili sasvim suprotno tome. A gledaoci, sluaoci, ili itaoci e videti, ne ono to umetnik eli da im pre nese ili ono to je on oseao, ve ono na ta ih oblici, kojima se umetnik izraava, podseaju. Sve je subjektivno i sluajno, hou da kaem, zasnovano na sluajnim asocijacijama utisak umet nika i njegove 'KREACIJE' (naglasio je re kreacija), vien je gledalaca, slualaca ili italaca. U stvarnoj umetnosti ne postoji nita sluajno. To je ma tematika. Sve u njoj se moe izraunati, sve se moe znati unapred. Umetnik ZNA i RAZUME ta eli da prenese i njegov rad ne moe u jednom oveku izazvati jedan utisak a u drugom dru gi, pretpostavljajui, naravno da govorimo o ljudima istog ni voa. Uvek e, sa matematikom tanou, izazvati jedan te isti utisak. U isto vreme isti umetniki rad e izazvati razliite utiske na ljude razliitih nivoa. Ljudi niih nivoa ne mogu iz takvog

rada primiti ono to mogu ljudi vieg nivoa. To je stvarna, OB JEKTIVNA umetnost. Zamislite neki nauni rad knjigu o astronomiji ili herniji. Nemogue je da ih jedna osoba razume na jedan nain a druga na drugi. Svako ko ima dovoljnu pripremu i ko je sposoban da proita takvu knjigu e shvatiti ta je pisac hteo da kae i to ba onako kako je pisac i rekao. Objektivni umetniki rad bi bio kao takva knjiga, osim to deluje i na emo tivnu a ne samo na intelektualnu stranu oveka. Da li takvi objektivni umetniki radovi postoje i danas? - upitao sam. Naravno da postoje, odgovorio je g. Velika Sfinga u Egiptu je takvo umetniko delo, kao i neki istorijski znani arhi tektonski radovi, odreene statue bogova, i jo mnogo drugih stvari. Postoje figure bogova, raznih mitolokih bia koji se mo gu itati kao knjige, samo ne umom, ve emocijama, uz uslov da su dovoljno razvijene. Tokom naih putovanja po Centralnoj Aziji pronali smo u pustinji pod nogama Hindu Kusha, udnu figuru za koju smo prvo mislili da je neki prastari bog ili avo. U poetku je ona u nama jednostavno izazivala radoznalost. Meutim posle izvesnog vremena poeli smo da OSEAMO da je ova figura sadravala mnogo toga, veliki, sveobuhvatan i ne odvojiv kosmoloki sistem. Polagano, korak po korak, poeli smo da odgonetamo taj sistem. Bilo je to u telu figure, u njenim nogama, u njenim rukama, u njenoj glavi, u njenim oima i nje nim uima; svuda. Na celoj statui nije bilo nieg sluajnog, ni bez odreenog znaenja. Polagano smo poeli da shvatamo cilj ljudi koji su sagradili statuu. Poeli smo da oseamo njihove mi sli, njihova oseanja. Neki od nas su ak mislili da vide njihova lica, da uju njihove glasove. Na kraju smo shvatili znaenje onoga to su eleli da nam prenesu od pre mnogo hiljada godi na, i ne samo znaenje, ve sva oseanja i emocije. To je zbilja bila umetnost. Veoma me je zainteresovalo ono to je G. govorio o umetnosti. Njegov PRINCIP podele umetnosti na subjektivnu i ob jektivnu mi je mnogo govorio. Jo uvek nisam sve razumeo to je mislio ovim reima. Ja sam uvek oseao izvesne podele i gra dacije u umetnosti koje nisam mogao definisati niti formulisati i

nikog jo nisam uo da je to izgovorio na taj nain. To me nije spreilo da budem siguran da te podele i gradacije postoje. Sto ga su mi svi razgovori o umetnosti koji nisu sadravali te pode le i gradacije bili prazni i beskorisni, puko dokazivanje rei. U onome to je G. rekao, njegovom naglaavanju postojanja ra zliitih nivoa koje proputamo da vidimo i razumemo, oseao sam pristup onim istim gradacijama koje sam ja oseao ali nisam mogao da ih definiem. Uopte, mnogo stvari koje je G. rekao bile su mi izne naujue. Bilo je tu ideja koje su mi bile neprihvatljive, koje su mi se inile fantastine i bez osnova. Druge stvari, naprotiv, be u u velikom skladu sa onim to sam i sam mislio i do ega sam ve odavno doao. Ono to mi je najvie zainteresovalo bio je SPOJ svega to je govorio. Ve tada sam oseao da njegove ide je nisu izdvojene jedna od druge, kao to su sve filozofske i naune ideje, ve sainjavaju celinu, od kojih sam ja jo uvek sagledavao samo neke delove. Razmiljao sam o tome u nonom vozu, na putu iz Moskve u Petersburg. Pitao sam se, da li sam zaista pronaao ono za ini sam tragao. Da li je bilo mogue da je G. zapravo ZNAO ono to treba znati, da bi se nastavilo, nakon rei i ideja, ka delima, ka injenicama? Jo uvek nisam ni u ta bio siguran, niti sam ita mogao tano formulisati. Meutim imao sam unutranje ubedenje da se neto ve promenilo i da e od sada sve ii dru gaije.

DRUGO POGLAVLJE
U Petersburgu leto je prolo uz uobiajen knjievni rad. Pripremao sam svoje knjige za nova izdanja, itao odobrenja, i slino. Bilo je to uasno leto 1915. godine, sa atmosferom koja je vukla nadole, iz koje, uprkos svim naporima, nisam mogao da se oslobodim. Rat je sada bio prenet na teritoriju Rusije i do lazio nam je sve blie. Sve je postalo nestabilno. Skrivena sa moubilaka aktivnost koja je toliko toga odreivala ruskom ivotu, postajala je sve vidljivija. Iskuavanje snage bilo je u napretku. tampari su esto trajkovali. Moj rad je trpeo. Ve sam poeo da razmiljam o tome kako e se katastrofa spustiti na nas pre nego to uspem da uradim ono to sam naumio. Mi sli su mi se esto vraale na razgvore u Moskvi. Nekoliko puta seam se, kada su stvari bivale naroito teke, govorio sam se bi, Odustau od svega i otii G. u Moskvu. Ova misao bi uvek uinila da se oseam bolje. Vreme je prolazilo. Jednog dana, bila je ve jesen, dobio sam telefonski poziv od G. Doao je u Petersburg na nekoliko dana. Odmah sam otiao da ga vidim i, izmeu razgovora sa dru gim ljudima koji su doli da ga vide po pitanju raznih stvari, go vorio mi je ba kao i u Moskvi. Sutradan kada je polazio, rekao mi je da e uskoro opet doi. Prilikom te druge posete, kada sam mu rekao da poseujem odreene grupe u Petersburgu u kojima se razgovara o raznim predmetima, od rata do psihologije, rekao je da upoznavanje sa slinim grupama moe biti korisno poto on ima nameru da pone sa istom vrstom rada u Petersburgu kakav ve sprovodi u Moskvi.

Vratio se u Moskvu i obeao da e doi za dve nedelje. Go vorio sam nekim svojim prijateljima o njemu, i poeli smo da iekujemo njegov dolazak. Ponovo se vratio nakratko. Uspeo sam ipak da mu predsta vim neke ljude. Rekao je da zbog svojih planova i namera eli da organizuje svoj rad na irim osnovama, da dri javna preda vanja, organizme seriju eksperimenata i predstavljanja i da pri dobije za svoj rad ljude sa irim i raznolikim pripremama. Sve ovo podsetilo me je na deo koji sam uo u Moskvi. Meutim ni sam sasvim jasno razumeo o kakvimje eksperimentima i pred stavljanjima govorio; tek kasnije mi je postalo jasno. Seam se jednog razgovora sa G kao i obino u malom cafeu na trgu Nevsky. G. mi je malo detaljnije govorio o organi zaciji grupa za njegov rad i o njihovoj ulozi u tom radu. Jedanput ili dvaput je upotrebio re ezoterino, koju nisam od njega ra nije uo, i interesovalo me je njegovo objanjenje. Meutim ka da sam pokuao da ga zaustavim i pitam ta misli pod reju ezoterino, izbegao je odgovor. To nije vano; pa zovite to kako hoete, rekao je. Nije u tome stvar; stvar je u tome da 'grupa' poinje od svega. Jedan ovek ne moe uiniti nita, ne moe postii nita. Grupa sa pra vim voom moe vie uiniti. Grupa ljudi moe uiniti ono to sam ovek ne moe nikada. Vi ne shvatate sopstvenu situaciju. Vi ste u zatvoru. Sve to treba da elite, ako ste mudri, je da pobegnete. Ali kako pobei? Potrebno je probiti tunel ispod zida. Sam ovek ne moe uiniti nita. Ali pretpostavimo da postoji deset ili dvadeset lju di, ako rade na smenu, ako jedan pokriva drugog, tada mogu prokopati tunel i pobei. Dalje, niko ne moe pobei iz zatvora bez pomoi onih ko ji SU RANIJE POBEGLI. Samo im oni mogu rei na koji nain treba beati, slati im alatke, pile, ili ta im je ve potrebno. Zat vorenik kada je SAM nemoe stupiti u kontakt sa tim ljudima ni ti ih moe uopte pronai. Potrebna je organizacija. Nita se ne moe postii bez organizacije. G. se kasnije esto vraao na primer zatvora i bega iz zatvora u svojim razgovorima. Ponekad bi zapoinjao razgovor time i tada bi njegova omiljena izjava bila da ako bi ovek ika-

da imao ansu bega iz zatvora tada pre svega mora SHVATITI DA JE U ZATVORU. Dok god to ne shvata, dok god misli da je slobodan, on nema nikakve anse. Niko mu ne moe pomoi niti ga osloboditi na silu, protiv njegove volje i njegovih elja. Ako je osloboenje mogue onda e to biti rezultat velikog rada i ogromnih napora i pre svega, svesnih napora ka odreenom cil ju. Postepeno sam G. predstavljao sve vei broj ljudi. Svaki put kada bi dolazio u Petersburg, ja bih organizovao razgovore i predavanja u kojima je on uestvovao, bilo u privatnim kuama ili sa nekim ve postojeim grupama. Obino bi dolazilo tride set ili etrdeset ljudi. Nakon januara 1916. godine, G. je poeo da poseuje Petersburg svakih petnaest dana, ponekad sa nekim od njegovih uenika iz Moskve. Nisam razumevao ba sve u vezi naina na koji su ovi sa stanci bili organizovani. inilo mi se da je G. esto mnogo to ga inio nepotrebno tekim. Na primer, retko mi je dozvoljavao da unapred zakaem sastanak. Prethodni sastanak bi se obino zavravao na taj nain to bi G. objavio da se sutradan vraa u Moskvu. Sledeeg jutra bi rekao kako je odluio da ostane do uvee. Ceo dan bi provodio u cafeima sa ljudima koji su eleli da ga vide. Tek uvee, sat ili sat i po pre uobiajenog poetka naih sastanaka, on bi mi rekao: Zato ne bismo imali sastanak veeras? Telefoniraj onima koji ele da dou i reci im da emo biti na tom i tom mestu. Obino sam jurnuo do telefona, meutim u sedam ili pola osam uvee svi bi ve imali neku obavezu i mogao sam sakupi ti samo nekoliko ljudi. Neki koji su iveli izvan Petersburga, u Tsarkoye, i slino, nikada nisu uspevali da dou na nae sastan ke. Mnogo toga sam kasnije razumeo na drugi nain. Osnovni motivi G. su mi bili jasniji. On ni u kom sluaju nije eleo da OLAKA ljudima koji su hteli da se upoznaju sa njegovim ide jama. Naprotiv, smatrao je da samo prevazilaenjem potekoa, koliko god bile nevane i sluajne, ljudi mogu ceniti njegove ideje.

Ljudi ne cene nita do ega dolaze lako, rekao je. A ako ovek ve neto osea, verujte mi, ekae ceo dan kraj telefona u sluaju da bude pozvan. Ili e sam pozvati, traiti i pitati. Svi oni koji oekuju da e biti traeni, da e im biti najavljeno unapred, tako da mogu da organizuju svoje poslove, treba ih pusti ti i dalje da oekuju. Za one koji nisu u Petersburgu naravno da je teko. Tu ipak ne moemo pomoi. Kasnije emo imati redov ne sastanke, odreenih datuma. Sada to nije mogue. Ljudi se moraju prikazati, koliko cene ono to su uli. Sve ovo i jo mnogo toga je u to vreme bilo pod znakom pi tanja. to se tie predavanja i svega to je G. govorio u to vreme, na sastancima i izvan njih, sve me je vie i vie interesovalo. Jednom prilikom, na jednom od ovih sastanaka, neko je pomenuo mogunost reinkarnacije i da li se moe verovati u mo gunost komunikacije sa mrtvima. Mnoge stvari su mogue, rekao je G. Meutim potreb no je razumeti da je ovekovo postojanje u ivotu i posle smrti, ako postoji posle smrti, veoma razliitog kvaliteta. 'ovekmaina', kod koga sve zavisi od spoljanjih uticaja, kod koga se sve deava, koji je u jednom trenutku jedno a u drugom neto drugo, a u sledeem tree, nema nikakvu budunost; on je sa hranjen i to je to. PRAH SE VRAA PRAHU. To se moe primeniti na njega. Da bismo mogli da govorimo o bilo kakvom buduem ivotu, neke stvari se moraju svakako kristalizovati, odreeni spoj ovekovih unutranjih kvaliteta, odreena nezavi snost spoljanjih uticaja. Ako postoji bilo ta u ovekovoj spo sobnosti da se odupre spoljanjim uticajima, onda to isto moe da se odupre smrti fizikog tela. Razmislite sami ta to moe da podnese fiziku smrt u oveku koji pada u nesvest ili sve zabo ravlja u trenutku kada posee prst? Ako postoji bilo ta u ove ku, to moe opstati; ako ne postoji nita, tada nema ta da opstane. Ali ako ak i neto opstane, budunost bi mu mogla bi ti raznolika. U odreenim sluajevima potpunije kristalizacije, ono to ljudi zovu 'reinkarnacijom' bi moglo postojati posle smrti, a u drugim sluajevima, ono to ljudi nazivaju 'postoja nje na drugoj strani'. U oba sluaja je to nastavak ivota u

'astralnom telu', ili uz pomo 'astralnog tela'. Vi znate ta znai izraz 'astralno telo'. Meutim sistemi sa kojima ste upoznati i koji upotrebljavaju ovaj izraz, kau, da SVI LJUDI imaju 'as tralno telo'. To je sasvim pogreno. Ono to bi se zvalo 'astral no telo' postie se spojem, to znai, veoma tekim unuranjim radom i borbom. ovek se ne raa sa tim. Samo nekoliko ljudi dobijaju 'astralno telo'. Kada se uoblii, ono moe da nastavi dalji ivot posle smrti fizikog tela i moe se ponovo roditi u drugom telu. To je 'reinkarnacija'. Ako se ne rodi ponovo, ta da, vremenom, takoe umire; nije besmrtno ali moe iveti du go posle smrti fizikog tela. Spoj, unutranje jedinstvo, postie se putem 'trenja', bor bom izmeu 'da' i 'ne' u oveku. Ako ovek ivi bez unutranje borbe, ako se u njemu sve deava bez suprotstavljanja, ako ide gde god je zacrtao ili kako vetar duva, ostae onakav kakav je. Ali ako se u njemu zane borba, naroito ako u toj borbi posto ji odreeni pravac, tada se, postepeno, u njemu oblikuju stalne pretnje, on poinje sa 'kristalizacijom'. Kristalizacija je mogua na pravim osnovama ali isto tako i na pogrenim. Trenje, bor ba izmeu 'da' i 'ne', moe lako nastati na pogrenim osnova ma. Na primer, fanatino verovanje u ovu ili onu ideju, ili strah od greha, moe izazvati veoma jaku borbu izmeu 'da' i 'ne', i ovek se moe kristalizovati na pogrenim osnovama. To bi bi la pogrena, nepotpuna kristalizacija. Takav ovek nee posedovati mogunost daljeg razvoja. Da bi mogunost daljeg razvoja bila mogua on mora biti ponovo ralanjen, a to se postie kroz teke patnje. Kristalizacija je mogua na bilo kakvoj osnovi. Uzmite pri mer hajduka, stvarno dobrog, istinskog hajduka. Poznavao sam takve na Kavkazu. On bi stajao sa pukom iza nekog kamena po red puta po osam sati, ne pomerivi se. Moete li vi to? Narav no, u njemu se sve vreme vodi borba. On je edan, toplo mu je, muve ga napadaju; ali on stoji mirno. Drugi primer bi bio mo nah; on se plai avola; celu bogovetnu no on udara glavom o pod i moli. Postignuta je ta vrsta kristalizacije. Na ovaj nain ljudi mogu sakupiti ogromnu unutranju energiju u sebi; oni mo gu podneti muenja; oni mogu postii ono to ele. To znai da u njima postoji neto vrsto, neto postojano. Takvi ljudi mogu

postati besmrtni. Ali kakvo je dobro u tome? ovek te vrste po staje 'besmrtna stvar', mada je ponekad u njemu zadrana odreena koliina svesti. Ali moramo zapamtiti da se ak i ovo dogaa veoma retko. Seam se da su me razgovori koji su sledili dalje, te veeri, pogodili time to je mnogo ljudi ulo neto sasvim drugo od ono ga to je G. govorio; oni su obratili panju na drugorazredne i nevane primedbe G. i samo njih zapamtili. Samo ih je nekoli ko postavljalo pitanje o bitnim stvarima o kojima je govorio. Jedno od tih pitanja mi je ostalo u seanju. Na koji nain se moe izazvati borba izmeu 'da' i 'ne' u samom sebi? upitao je neko. Potrebna je rtva, rekao je G. Ako se nita ne rtvuje nita se ne dobija. Potrebno je rtvova ti neto dragoceno, sada, rtvovati za dugo i rtvovati mnogo. ALI IPAK NE ZAUVEK. To morate shvatiti jer tu esto posto ji nerazumevanje. Kada je kristalizacija postignuta, odricanje, liavanje i rtvovanje nisu vie potrebni. Tada ovek moe ima ti sve to eli. Za njega vie ne postoje nikakvi zakoni, on je za kon sam sebi. Od onih koji su dolazili na naa predavanja formirala se ma la grupa ljudi koja nije proputala mogunost da slua G. i koja se sastajala i u njegovoj odsutnosti. Bio je to poetak prve gru pe u Petersburgu. U to vreme provodio sam dosta vremena sa G. i poeo bo lje da ga razumem. oveka je pogaala njegova ogromna unu tranja jednostavnost i prirodnost, koja je inila da zaboravimo da je on za nas bio predstavnik sveta udesnog i nepoznatog. Da lje, veoma jasno se osealo u njemu kompletno odsustvo izvetaenosti ili elje da ostavi utisak. Uz ovo oseao se nedostatak linog interesa u bilo emu to je radio, nezainteresovanost za udobnost i lagodnost i ogroman potencijal za rad ka kav god bio taj rad. Ponekad je voleo da bude u veselom drutvu; voleo je da organizuje velike veere, kupujui velike koliine vi na i hrane a da je sam veoma malo jeo i pio. Mnogo ljudi je ste klo utisak da je gurman, ovek koji voli dobar ivot uopte, i inilo nam se da je esto ELEO da stvori takav utisak, iako smo svi ve videli da je to bila gluma.

Na oseaj ove glume u G. bio je veoma jak. Meusob no smo esto govorili kako ga ne poznajemo i kako nikad i neemo. Toliko glume kod svakog drugog oveka proizvelo bi utisak lanog. U njemu je gluma proizvodila utisak snage, mada, kako sam ve ranije pomenuo, ne uvek; ponekad je toga bilo previe. Naroito me je privlaio njegov smisao za humor i odsu stvo svakog pretvaranja svetosti ili bilo kakvog naglaavanja da poseduje udesne moi, mada smo kasnije postali sasvim ubeeni u to da je posedovao znanje i sposobnost da stvori neo bine fenomene psiholokog karaktera. A uvek se smejao onima koji su od njega oekivali uda. Bio je izuzetno svestran ovek; znao je sve i mogao je uini ti sve. Jedanput mi je rekao daje sa jednog od svojih putovanja po Istoku doneo dosta tepiha meu kojima je bio prilian broj duplikata a ostali nisu imali neku naroitu umetniku vrednost. U vreme svojih poseta Petersburgu otkrio je da su cene tepiha mnogo vie nego u Moskvi, te je svaki put kada bi dolazio do nosio bale tepiha i prodavao ih. Prema drugoj verziji, tepihe je kupio u Moskvi kod Tolkutchke i donosio ih u Petersburg da ih prodaje. Nisam ba sasvim razumeo zbog ega je to radio ali sam oseao da je povezano sa glumom. Sama prodaja tih tepiha je bila interesantna. G. je dao oglas u novine i raznovrsni ljudi su se pojavljivali da kupuju. U tak vim prilikama oni su smatrali da je on obini prodava tepiha sa Kavkaza. esto sam satima sedeo i posmatrao ga kako razgova ra sa ljudima koji su dolazili. Primetio sam da esto igra na nji hovu slabost. Jednog dana je bio ili u urbi ili se umorio od glumca-prodavca tepiha ponudio je jednoj oigledno bogatoj dami, ali po hlepnoj, koja je izdvojila tuce finih tepiha, oajniki se cenjkajui, sve tepihe u sobi po ceni nioj za jednu etvrtinu. Prvo je bila iznenaena ali je ubrzo poela opet da se cenjka. G. se nasmeio i rekao da e razmisliti i odgovoriti joj sutradan. Meutim sledeeg dana vie nije bio u Petersburgu i ena nije dobila nita.

Stvari sline ovoj su se dogaale u skoro svim ostalim pri likama. Sa ovim tepisima opet je davao utisak oveka koji je preruen, neka vrsta Haroun-al-Raschida, ili oveka iz bajke sa nevidljivom kapom. Jednom prilikom, kada nisam bio prisutan, doao mu je okultista arlatanskog tipa, koji je imao odreenu ulogu u spiritualistikim krugovima Petersburga i koji je kasnije postao profesor pod boljevicima. Poeo je rekavi da je mnogo toga uo o G. i o njegovom znanju i zbog toga eleo da se upozna sa njim. G. je, kako mi je kasnije rekao, igrao ulogu istinskog prodavca tepiha. Svojim najjaim kavkaskim akcentom i na loem ruskom jeziku poeo je da ubeuje okultistu kako je pogreio i da on samo prodaje tepihe; istovremeno odmotavajui jedan nudei ga zduno. Okultista je otiao u potpunosti ubeden da su ga prijate lji prevarili. Bilo je oigledno da podlac ne poseduje ni trunicu iega, dodao je G., inae bih mu poveao cenu za par tepiha. Persijanci su dolazili k njemu da vre popravke na tepisi ma. Jednog dana sam primetio kako G. veoma paljivo prati ka ko persijanac radi. Hou da shvatim kako on to radi jer jo uvek ne razumem, rekao je G. Vidi li onu kuku koju ima? Sve je u njoj. Hteo sam da mu je otkupim ali nee da proda. Sledeeg dana sam doao ranije nego obino. G. je sedeo na tepihu i popravljao tepih na isti nain na koji je to radio per sijanac. Vunica razliitih boja je bila razbacana oko njega, a u njegovim rukama bila je ista kuka kakvu sam video kod persijanca. Napravio ju je sam odsekavi sa otrice jeftinog peroreza obinom pilom i tokom jutra savladao celokupnu misteriju po pravke tepiha. Mnogo toga mi je rekao o tepisima koji su, kako je esto govorio, predstavljali jedan od najstarijih oblika umetnosti. Go vorio je o starim obiajima vezanim za tkanje tepiha u odreenim delovima Azije; o celom selu koje zajedno radi na jednom tepi hu; o zimskim veerima kada se svi stanovnici sela, stari i mla di, sakupe u jednoj velikoj zgradi i podeljeni u grupe, sede ili

stoje na podu prema redu znanom od ranije i prema odreenoj tradiciji. Svaka grupa tada poinje svoj rad. Neki iste vunu. Drugi tuku vunu tapovima. Trea grupa elja vunu. etvrta prede. Peta grupa boji. esta ili moda dvadeset esta, tka taj te pih. Mukarci, ene i deca, stari mukarci i ene, svi imaju svoj tradicionalni deo posla. Ceo posao se odvija uz muziku i pesmu. ene koje predu, pleu specijalan ples sa vretenom u ruci, i po kreti svih ljudi koji tu rade razliite poslove su kao jedan pokret u istom ritmu. tavie svaki kraj ima svoj specijalan ton, sopstvene pesme i plesove, od pamtiveka vezane za pravljenje tepi ha. Kada je to govorio prolo mi je kroz glavu da moda are i boje na tepisima imaju veze sa muzikom, da su njen odraz obli kom i bojom; da su moda tepisi svedoanstva te muzike, NO TE prema kojima bi se mogli reprodukovati tonovi. Nita mi se nije inilo udno u toj ideji jer sam veoma esto video muzi ku u obliku sloenog dizajna. Iz nekoliko sluajnih razgovora sa G. dobio sam neku ideju o njegovom ranijem ivotu. Njegovo detinjstvo je prolo na granici Male Azije, u ud nim, veoma dalekim, skoro biblijskim uslovima ivota. Stada bezbrojnih ovaca. Lutanja sa mesta na mesto. Stupanje u dodir sa raznoraznim udnim ljudima. Njegovu matu je naroito zao kupio Yezidis, Oboavaoci avola, koji su od najranije mla dosti, privlaili njegovu panju svojim nerazumljivim obiajima i udnom zavisnocu od nepoznatih zakona. Izmeu ostalog mi je rekao da je kada je bio dete esto posmatrao kako Yezidi deaci nisu bili sposobni da iskoraknu iz kruga koji je bio nacrtan oko njih na zemlji. Godine mladosti su mu prole u atmosferi bajki, legendi i tradicije. udesno oko njega bila je injenica. Predskazanja budunosti koja je uo, i u koja se oko njega u potpu nosti verovalo, ispunila su se i tako ga naterala da veruje jo u mnoge druge stvari. Sve to zajedno stvorilo je kod njega jo u ranom dobu na klonost ka misterioznom, nerazumljivom i maginom. Rekao mi je da je jo kao veoma mlad bio na nekoliko dugih putovanja po Istoku. Nikada nisam bio sasvim siguran ta je bilo istinito u tim priama. Ali, kako je rekao, tokom tih putovanja naiao je na mnoge fenomene koji su mu govorili o postojanju odreenih

znanja, odreenih moi i mogunosti koje su prevazilazile oveije mogunosti, na ljude koji poseduju mo predskazanja i druge udesne moi. Rekao je da su postepeno, njegova odsustvovanja od kue i ta putovanja, poeli da slede jedan odreeni cilj. On je otiao u potragu za znanjem i ljudima koji poseduju ta znanja. I, kako je rekao, posle velikih tekoa, pronaao je iz vore tog znanja, u drutvu sa jo nekolicinom ljudi koji su, kao i on, bili u potrazi za udesnim. U svim ovim priama o njemu, bilo je dosta suprotnosti i stvari u koje se jedva moglo poverovati. Meutim ja sam ve shvatio da se njemu ne mogu postavljati uobiajeni zahtevi, ni ti se na njega mogu primeniti uobiajeni standardi. Kad je on bio u pitanju, nikad nisi bio siguran. On danas moe rei jednu stvar a sutra neto sasvim drugo, a ipak ga nekako nisi mogao optuiti za protivurenost; morao si razumeti i sve povezati. Veoma malo i povrno je govorio o kolama u kojima je pronaao znanja koja je nesumnjivo posedovao. Pominjao je ti betanske manastire, Chitral, Mount Athos; Sufi kole u Persiji, u Bokhari i istonom Turkestanu; pominjao je dervie razliitih redova, ali sve to prilino neodreeno. Za vreme jednog od razgovora sa G. u naoj grupi, koji su postali stalni, upitao sam: Ako su prastara znanja sauvana i uopteno govorei ako postoje znanja koja su daleko od nae nau ke i filozofije ili je ak prevazilaze, zato su tako briljivo skri vena, zato nisu opta? Zato ljudi koji poseduju ta znanja ne ele da ih daju da krue, zarad lake i uspenije borbe protiv prevara, zla i neznanja? Mislim da se ovo pitanje pojavi u svaijoj glavi pri prvom susretu sa ezoterinim idejama. Postoje dva odgovora na to, rekao je G. Pre svega to znanje nije skriveno; drugo, zbog svoje prirode ono ne moe po stati opte vlasnitvo. Prvo emo razmotriti ovo drugo. Kasnije u vam dokazati da je ZNANJE (naglasio je re) mnogo blie onima koji su sposobni da ga upiju nego to se pretpostavlja; i sva je nevolja u tome to ljudi ili ne ele ili ne mogu da ga prih vate.

Meutim pre svega treba razumeti jednu drugu stvar, a to je, da znanje ne moe pripadati svima, ak ne ni mnogima. Ta kav je zakon. Vi to ne moete razumeti jer nemate ta znanja, i da je kao i sve drugo na ovom svetu, ono MATERIJALNO. Ma terijalno je, a to znai da ima sve karakteristike materijalnog. Jedna od prvih karakteristika tog materijalnog je da je materija uvek ograniena, hou da kaem, da je koliina materije na datom mestu i pod datim okolnostima, ograniena. ak i pesak u pustinji i voda u moru imaju odreenu i nepromenljivu koliinu. To znai, ako je znanje materijalno, da postoji odreena koliina tog znanja na datom mestu i u dato vreme. Moe se rei, da to kom odreenog vremenskog perioda, recimo jednog veka, oveanstvo ima odreenu koliinu znanja na raspolaganju. Mi znamo, ak i uobiajenim posmatranjem ivota da, MATERIJA ZNANJA POSEDUJE sasvim drugaije kvalitete, u zavisnosti da li se uzima u malim ili velikim koliinama. Uzeto u velikim koliinama, na datom mestu, od strane jednog oveka ili male grupe ljudi, daje izvanredne rezultate; uzeto u malim koliina ma (znai od svakog pojedinca iz velike grupe ljudi), ne daje ni kakve rezultate; moe ak dati i negativne rezultate, suprotne onima koji se oekuju. Stoga ako se odreena koliina znanja ra sporedi na milione ljudi, svaki pojedinac e dobiti veoma malo, a ta mala koliina znanja nee nita izmeniti u njegovom ivotu niti e doprineti njegovom razumevanju stvari. I koliko god bio veliki broj ljudi koji primaju tu malu koliinu znanja, nita nee promeniti u njihovim ivotima, osim, moda, uiniti ih jo teim. Meutim, ako se velika koliina znanja sakupi u manjem broju ljudi tada to znanje moe dati ogromne rezultate. Gledano sa te sirane, mnogo je korisnije da se znanje uva izmeu ma njeg broja ljudi, da ne ispari meu masama. Ako uzmemo odreenu koliinu zlata i odluimo da pozla timo odreen broj predmeta, moramo znati ili izraunati koliki je taan broj predmeta koji se mogu pozlatiti sa tom koliinom zlata. Ako bismo pokuali da pozlatimo vei broj predmeta, oni e biti nejednako prekriveni zlatom, samo delimino, i mnogo gore e izgledati nego da su ostali nepozlaeni; zapravo, zlato nam propada.

Raspodela znanja se zasniva na potpuno istom principu. Ako bi znanje bilo dato svima niko ne bi nigde stigao. Ali ako se sauva izmeu nekolicine, svako e dobiti, ne samo dovoljno da uva, ve da poveava ono to dobije. Na prvi pogled ova teorija izgleda vrlo nepravedna, jer je pozicija onih kojima je, da tako kaem, uskraeno znanje, da bi drugi dobili vei deo, veoma tuna i nezasluena tea nego to bi trebalo da bude. Meutim to uopte nije tako; u raspodeli znanja nema ni najmanje nepravde. injenica je da ogroman broj ljudi uopte ne eli bilo kak vo znanje; odbijaju svoj deo, ak ne uzimaju ni onaj deo koji im je namenjen u optoj raspodeli, a potreban je za ivot. Ovo je prilino oigledno u vreme masovnih ludila kao to su ratovi, revolucije i slino, kada ljudi, ini se, gube i najmanju koliinu zdravog razuma koju su imali, pretvaraju se u automate, dajui sebe celokupnoj destrukciji, drugim reima, ak gube instinkt samo-ouvanja. Zbog ovoga, ogromne koliine znanja ostaju, da tako kaem, nezatraene i mogu se razdeliti izmeu onih ko ji shvataju njegovu vrednosti. U tome nema nieg nepravednog, jer oni koji dobijaju znanje ne uzimaju nita to pripada drugima, ne uskrauju dru ge ni na koji nain; oni samo uzimaju ono to su drugi odbacili kao nekorisno i ono to bi u svakom sluaju bilo izgubljeno da ga oni nisu uzeli. Sakupljanje znanja od strane jednih zavisi od odbacivanja znanja od strane drugih. Postoje periodi u ivotu oveanstva, koji se obino po klapaju sa poecima pada kultura i civilizacija, kada mase nepo vratno gube razum i poinju da unitavaju sve to je vekovima i milenijumima bilo stvoreno u kulturi. Takvi periodi masovnog ludila, esto bivaju u vreme geolokih kataklizmi, klimatskih promena i slinih fenomena planetarnog karaktera, oslobaaju veliku koliinu materije znanja. To, zauzvrat, zahteva rad na pri kupljanju te materije znanja koja bi inae bila izgubljena. Stoga rad na sakupljanju rasturene materije znanja esto pada u isto vreme sa poecima razaranja i padom kultura i civilizacija. Ova strana tog pitanja je jasna. Gomila, niti hoe niti trai znanje, a voe gomile, zbog sopstvene koristi, pokuavaju da

pojaaju strah mase i otpor prema novom i nepoznatom. Rop stvo u kome oveanstvo ivi zasniva se na tom strahu. Teko je ak i zamisliti sav uas tog ropstva. Mi ne razumemo TA ljudi gube. Da bi se razumeo uzrok ropstva dovoljno je videti kako ljudi ive, na emu se zasniva cilj njihovog postojanja, predmet njihovih elja, strasti i nakane, o emu razmiljaju, o emu go vore, emu slue i emu se dive. Uzmi u obzir na ta kulturno oveanstvo naeg doba troi novac; ak da izuzmemo rat, ta diktira najviu cenu; gde su najvee gomile ljudi. Ako za trenu tak razmislimo o ovim pitanjima postaje jasno da oveanstvo, kakvo je sada, sa interesima prema kojima ivi, ne moe oeki vati nita drugo od onoga to ima. Ali kao to ve rekoh to ne moe biti drugaije. Zamisli da se godinje dodeljuje za celo oveanstvo etvrt kilograma znanja. Ako bi se to znanje raspodelilo svima, svako ponaosob bi dobio tako malo da bi ostao ista budala kakva je i bio. Meutim zahvalni smo injenici da samo nekolicina eli to znanje, oni koji ga uzimaju mogu, da kaemo, dobiti zrno svaki, i postiu mogunost da postanu inteligentni ji. Ne mogu svi postati inteligentni ak i ako to ele. Ako bi i postali inteligentni to ne bi popravilo stvari. Postoji opta rav notea koja se ne moe poremetiti. To je jedna strana. Druga, kao to sam ve rekao, sadri injenicu da niko ne moe sakriti nita; nema tu nikakve tajno vitosti. Ali postizanje i prenoenje istinskog znanja zahteva ve liki rad i ogroman napor na obe strane, od onoga koji prima i od onoga koji daje. Oni koji poseduju ta znanja ine sve to je u nji hovoj moi da prenesu i komuniciraju to znanje to veem bro ju ljudi, da pripreme stav ljudi ka njemu i osposobe ih da se pripreme za primanje istine. Znanje se meutim ne moe niko me davati na silu, kao to sam ve rekao, ako bi se bez predra suda izvrio pregled ivota jednog oveka, ta ispunjava jedan njegov dan, stvari koje ga interesuju, odmah e se pokazati da li se ljudi koji poseduju znanje mogu optuiti za njihovo skrivan je, da li ne ele da ih daju ljudima ili moda ne ele da poduava ju ljude onome to sami znaju. Onaj ko eli znanje mora sam uiniti poetne napore da pronae izvore znanja i da im prie, koristei pomo i putokaze koji su svima dati, ali koje ljudi, po pravilu, ne ele da vide ili

prepoznaju. Znanje ne dolazi ljudima bez njihovog sopstvenog napora. Oni to dobro razumeju kada su u pitanju uobiajena znanja, ali kada je u pitanju VELIKO ZNANJE, kada priznaju mogunost njegovog postojanja, oni misle da mogu oekivati neto drugo. Svako zna, da ako ovek, na primer, eli da naui kineski to podrazumeva nekoliko godina intenzivnog rada; svi ma je poznato da je potrebno pet godina da se shvate principi medicine, i moda duplo due da bi se prouavalo slikarstvo i muzika. A ipak postoje teorije koje potvruju da znanje moe doi ljudima bez napora sa njihove strane da ga mogu postii AK U SNU. Samo postojanje tih teorija stvara dodatno ob janjenje zato znanje ne moe doi ljudima. U isto vreme veo ma je vano razumeti da POJEDINANI napori oveka da postigne bilo ta u tom pravcu takoe ne mogu dati rezultate. ovek moe doi do znanja samo uz pomo onih koji ga poseduju. To se mora razjasniti u samom poetku. OVEK MORA UITI OD ONOGA KO ZNA. Na jednom od sledeih sastanaka grupe G. je nastavio da odgovara na ranije postavljeno pitanje, da razvija svoje ideje o reinkarnaciji i buduem ivotu. Razgovor je poeo pitanjem jednog od prisutnih: Da li se moe rei da je ovek besmrtan? Besmrtnost je jedan od kvaliteta koji pripisujemo ljudima, iako nemamo dovoljno razumevanja za njeno znaenje, rekao je G. Drugi kvaliteti te vrste su 'individualnost', u smislu unu tranjeg jedinstva, 'stalno i nepromenljivo ja', 'svesnost' i 'vo lja'. Svi ovi kvaliteti MOGU pripadati oveku (naglasio je re mogu), ali to sigurno ne znai da mu oni PRIPADAJU ili da pripadaju svakome ili svima. Da bi se razumelo TA je ovek u ovom vremenu, to znai na sadanjem nivou razvoja, potrebno je zamisliti do odreene granice ta bi on mogao biti, zapravo ta on moe postii. Samo razumevanjem pravilnih delova razvoja moda e ljudi prestati sebi da pripisuju ono to u ovom trenutku ne poseduju i to, moda, mogu postii, samo uz veliki napor i mnogo rada. Prema starim uenjima, iji tragovi se mogu pronai u mnogim sistemima, starim i novim, ovek koji je postigao pot-

puni mogui razvoj, ovek u pravom smislu te rei, SADRI ETIRI TELA. Ova 4 tela su sastavljena od supstanci koje postupno postaju sve finije i finije, zajedniki prodiru jedna u drugu i oblikuju 4 nezavisna organizma, koji stoje u sasvim odreenom odnosu jedan prema drugom, a u isto vreme sposob ni za nezavisne akcije. Razlog za mogunost postojanja 4 tela je da ljudski or ganizam, fiziko telo, ima tako sloenu organizaciju da, pod odreenim uslovima, unutar njega moe da se razvija novi nezavistan organizam, koji je mnogo zgodniji i osetljiviji instrument za rad svesti nego to je fiziko telo. Svesnost koja se manifestuje u ovom novom telu ima sposobnost vladanja njime, i ima potpunu mo i putpunu kontrolu nad fizikim telom. U drugom telu, uz odreene uslove, moe rasti tree telo, imajui sopstvene karakteristike. Svest izraena u ovom treem telu ima punu mo i kontrolu nad prva dva; poseduje mo sticanja znanja koja nisu dostupna ni prvom niti drugom telu. Pod odreenim uslo vima, u treem telu moe rasti etvrto telo, koje se od treeg ra zlikuje koliko tree od drugog i drugo od prvog. Svest izraena u etvrtom ima potpunu mo i kontrolu nad prva tri. U razliitim uenjima su ova etiri tela drugaije definisana. G. je nacrtao prikaz dat na sl. 1, i rekao: Prvo je fiziko telo, u hrianskoj terminologiji 'puteno' telo; drugo, u hrianskoj terminologiji je 'prirodno' telo; tree je 'duhovno' telo; i etvrto, u terminologiji EZOTERINOG HRIANSTVA je 'boansko telo'. U teozofskoj terminologiji prvo je 'fiziko' telo, drugo je 'astralno', tree je 'mentalno' a etvrto je 'uzrono'.* U terminologiji nekih istonjakih uenja prvo telo je 'no siljka' (telo), drugo telo je 'konj' (oseanja, elje), tree je 'vo za' (um), i etvrto je 'uitelj' (ja, svest, volja). *

To je telo koje nosi UZROKE sopstvenih akcija unutar sebe, nezavi sno je od spoljanjih uzroka i telo je VOLJE.

prvo telo Puteno telo Vozilo (telo) Fiziko telo

drugo

telo

tree

telo

etvrto telo Boansko telo Gospodar (ja, svest, volja) Uzrono telo

Prirodno telo Konj (oseanja, elje) Astralno telo

Spiritualno telo Voza (um) Mentalno telo

Sl. 1 Ovakva poreenja i paralele mogu se pronai u veini siste ma i uenja koje prepoznaju neto vie u oveku od fizikog te la. Meutim skoro sva ova uenja su, ponavljajui manje vie poznate oblike, definicije i podele starih uenja, zaboravile ili ispustile najvanije; da se ovek ne raa sa tim tananijim telima, i da se ona stiu u njemu pod povoljnim spoljanjim i unutranjim uslovima. 'Astralno telo' nije neodvojiv deo oveka. To je veliki luk suz koji samo nekolicina moe sebi dozvoliti. ovek moe sa svim dobro iveti bez 'astralnog tela'. Njegovo fiziko telo ima sve potrebne funkcije za ivljenje. ovek bez 'astralnog tela' ak moe odavati utisak veoma intelektualnog ili ak i DUHOVNOG OVEKA, toliko da prevari druge, ali i samog sebe. Ovo se, naravno, jo vie moe primeniti na 'mentalno' telo i na etvrto telo. Obian ovek ne poseduje ova tela niti od govarajue funkcije. Meutim esto se deava da on misli da ih poseduje pa ak i druge natera da isto misle. Razlozi za ovo po stoje u injenici da fiziko telo radi pomou istih supstanci od kojih su sastavljena via tela, samo to ove supstance nisu kristalizovane u njemu, ne pripadaju mu; i drugo, ono ima sve ana logne funkcije viih tela, iako se one u mnogome razlikuju. Osnovna razlika izmeu funkcija oveka koji ima samo fiziko telo i funkcija ETIRI TELA, je u prvom sluaju, da funkcije FIZIKOG TELA vladaju svim drugim funkcijama, drugim reima, telo vlada svime, a njime vladaju spoljanji uticaji. U drugom sluaju komande ili kontrole izviru iz vieg tela. Funkcije fizikog tela mogu biti predstavljene paralelno funkcijama etiri tela. G. je napravio jo jedan nacrt (sl. 2),

predstavljajui paralelne funkcije oveka sa fizikim telom i oveka koji poseduje etiri tela.
Automat koji radi pod spoljanjim uticajima elje koje proizvodi auto mat Misli koje izla ze iz elja Razliite i protivrene 'volje' koje stvaraju elje

Telo koje sledi elje i emocije koje su po dreene inteligenciji

Emocionalne Misaone funkci moi i elje ko je koje slede je slede misao i svest i volju inteligenciju

Ja Ego Svest Volja

Sl. 2 U prvom sluaju, rekao je G., to se odnosi samo na fun kcije oveka koji ima samo fiziko telo, automat koji zavisi od spoljanjih uticaja, a sledee tri funkcije zavise od fizikog tela i spoljanjih uticaja koje ono prima. elje ili odbojnosti 'Ja hou', 'Ja neu', 'Svia mi se', 'Ne svia mi se' su funkcije ko je zauzimaju mesto drugog tela, zavise od sluajnih potresa i uti caja. Miljenje, koje odgovara funkcijama treeg tela je u potpunosti mehaniki proces. 'Volja' ne postoji u obinom me hanikom oveku, on ima samo elje; a vea ili manja POSTO JANOST u eljenju i htenju zove se jaka ili slaba volja. U drugom sluaju, kada su u pitanju funkcije etiri tela, automatizam fizikog tela zavisi od uticaja ostalih tela. Umesto neusaglaenih i esto protivurenih aktivnosti zbog razliitih e lja, postoji JEDNO JEDINO JA, celo, nedeljivo i postojano; po stoji INDIVIDUALNOST, koja dominira fizikim telom i njegovim eljama i koje je sposobno da prevazie njegov otpor i oklevanje. Umesto mehanikog procesa miljenja postoji SVEST. Postoji i VOLJA, a to je mo, koja nije sastavljena od raznih, esto, protivurenih elja koje pripadaju razliitim Ja, ve izlaze iz svesti i njima vlada individualnost ili jedinstveno i postojano ja. Samo se takva volja moe zvati slobodnom, jer ne zavisi od sluajnosti, nepromenljiva je i njome se ne upravlja spolja.

Istonjako uenje opisuje funkcije etiri tela, njihov po stepeni rast, uslove tog rasta, na sledei nain: Pokuajmo da zamislimo posudu ili retortu ispunjenu pra hom raznih metala. Prah ni jednog od tih metala nije povezan ni na koji nain i svaka sluajna promena mesta retorti, menja re lativnu poziciju praha. Ako bi retortu protresli ili kucnuli prstom, prah koji je bio na vrhu otiao bi na dno ili u sredinu, a onaj sa dna bi se pojavio na vrhu. Nema nieg postojanog to se tie mesta koje zauzima prah i pod tim uslovima nita ne moe biti postojano. Ovo je tana slika naeg psiho ivota. Svakog sledeeg trenutka novi uticaj moe izmeniti poziciju praha koji je na vrhu i smestiti ga na sasvim suprotno mesto. Nauka, ovo stan je praha, zove stanje mehanike meavine. Osnovna karakteri stika meuodnosa samog praha u ovoj vrsti meavine je nestabilnost ovog meuodnosa i njegove promenljivosti. Nije mogue stabilizovati meuodnos praha u stanju me hanike meavine. Meutim prah se moe sjediniti; priroda pra ha to dozvoljava. Da bi se ovo uinilo potrebno je upaliti plamen ispod retorte, koji grejanjem dovodi do topljenja praha i konano ga sjedinjuje. Ovako sjedinjen prah dolazi u vrsto hemijsko stanje. Sada se vie ne moe razdvojiti jednostavnim metodama kao dok je bio u stanju mehanike meavine. Sadraj retorte je postao nedeljiv, 'individualan'. To bi bila slika oblikovanja dru gog tela. Plamen pomou koga je postignuto spajanje je nastao 'trenjem', koje se u oveku postie borbom izmeu 'da' i 'ne'. Ako se ovek prepusti svim svojim eljama, u njemu nema bor be, nema 'trenja', nema plamena. Ali ako se, u cilju, postizanja krajnjeg cilja, bori sa eljama koje ga opsedaju, stvorie vatru koja e njegov unutranji svet postepeno preobraziti u jedinstve nu celinu. Vratimo se naem primeru. Hemijska vrstoa postignuta spajanjem, poseduje odreene kvalitete, odreenu specifinu gravitaciju, odreenu elektrinu provodljivost, itd. Ovo su kva liteti koji sadre karakteristike supstanci koje su u pitanju. Meutim odreenom vrstom rada na njima, broj ovakvih karak teristika se moe poveati, to znai da se leguri moe dodati no vih tvari koje u poetku nije imala. Mogue ih je namagnetisati, uiniti ih radioaktivnim, itd.

Proces dodavanja novih tvari leguri, odgovara procesu oblikovanja treeg tela i dostizanju novih znanja i moi pomou treeg tela. Kada je tree telo oblikovano i dostiglo sva znanja i moi koje su mogue za njega, ostaje problem uvrivanja tog zna nja i moi, jer, time to su dodate, trpe odreene uticaje pomou kojih mogu biti odstranjene. Specijalnom vrstom rada mogu po stati postojane i bliski deo treeg tela. Proces uvrivanja ovih steenih tvari odgovara procesu oblikovanja etvrtog tela. Samo onaj ovek koji poseduje etiri u potpunosti razvije na tela moe se zvati 'ovekom' u pravom smislu te rei. Ova kav ovek sadri mnogo toga to obian nema. JEDNA OD TIH TVARI JE BESMRTNOST. Sve religije i sva stara uenja sadre u sebi tu ideju da se dostizanjem etvrtog tela stie besmrtnost; i sva sadre putokaz za dostizanje etvrtog tela, tojest, besmrtno sti. Odreena uenja porede oveka sa kuom koja ima etiri sobe. ovek ivi u jednoj sobi, najmanjoj i najsiromanijoj od svih, i dok mu se ne kae, on ne sumnja u postojanje drugih so ba koje su pune raznog blaga. Kada mu se to saopti on poinje da traga za kljuevima tih soba, naroito za etvrtu najvaniju sobu. Kada ovek pronae svoj put do te sobe on zaista postaje gazda kue, jer tek tada mu kua u potpunosti i zauvek pripada. etvrta soba daje oveku besmrtnost i sva religiozna uen ja tee da prikau put ka njoj. Postoje mnogi putevi, neki krai neki dui, neki tei neki laki, ali svi, bez izuzetka vode ili tee u jednom pravcu, a to je ka besmrtnosti. Na sledeem sastanku G. je nastavio na mestu na kome je stao prethodnog sastanka. Proli put sam rekao da BE SMRTNOST nije vlasnitvo sa kojim se ovek raa. Ali moe je postii. Svi postojei i opte poznati naini za postizanje be smrtnosti mogu se podeliti u tri kategorije: 1. PUTEM FAKIRA. 2. PUTEM MONAHA. 3. PUTEM JOGIJA.

Fakir nain je put borbe sa fizikim telom, nain rada na prvoj sobi. To je dug, teak i nesiguran nain. Fakir tei tome da razvije fiziku volju, mo nad telom. To se postie velikim patnjama, muenjem tela. Ceo put fakira se sastoji iz raznih neverovatno tekih fizikih vebi. Fakir ili stoji nepokretan satima u istoj poziciji, danima, mesecima ili godinama; ili sedi raire nih ruku na golom kamenu po kii, snegu ili na suncu; ili mui sebe pomou vatre, stavlja noge u mravinjak, itd. Ako se ne raz boli i ne umre pre nego to se u njemu razvije ono to se moe zvati fizika volja, tada on dosee etvrtu sobu ili mogunost da oblikuje etvrto telo. Meutim njegove ostale funkcije emo cionalne, intelektualne i druge, ostaju nerazvijene. On je posti gao volju ali nema gde da je primeni, ne moe je upotrebiti za sticanje znanja ili samozatite. Po pravilu je prestar da poinje novi rad. Na mestima na kojima postoje kole fakira postoje i kole jogija. Jogiji obino dre fakire na oku. Ako fakir postigne eljeni stupanj pre nego to je prestar, oni ga uzimaju u jogi kolu, gde ga prvo lee i vraaju mu mo pokreta, i tada poinju sa po duavanjem. Fakir mora kao beba da ui da hoda i govori. Meutim on sada poseduje volju kojom e prevazii neverovatne potekoe na drugom delu puta, a to je razvoj intelektualnih i emocionalnih funkcija. Ne moete ni zamisliti kakve tekoe preduzima fakir. Ne znam da li ste videli prave fakire. Ja sam video mnoge; video sam, na primer, jednog u unutranjem delu hrama u Indiji, ak sam i spavao u njegovoj blizini. Dan i no, dvadeset godina, on je stajao na vrhovima prstiju ruku i nogu. Vie nije bio u stanju da se ispravi. Njegovi uenici su ga prenosili sa jednog mesta na drugo, nosili ga do reke da ga operu, kao neku stvar. Ovo nije postignuto odjednom. Razmislite ta je on sve morao da podne se, kakve je muke morao da propati da bi dostigao taj stupanj. ovek ne postaje fakir zbog toga to razume mogunosti i rezultate tog puta, niti zbog religioznih oseanja. U svim istonim zemljama u kojima postoje fakiri, obiaj je da se dete roeno posle nekog srenog dogaaja obea fakirima. Osim ovog naina, fakiri veoma esto usvajaju siroie ili kupuju de-

cu od siromanih roditelja. Ta deca postaju njihovi uenici i imi tiraju ih, postajui kasnije fakiri. Neki ljudi postaju fakiri nakon posmatranja fakira, dobijajui elju da i sami to postanu. U blizini fakira u hramovima mogu se videti ljudi koji ih imitiraju, koji sede ili stoje u istim pozama. Naravno ne dugo vremena, ali ponekad i po nekoliko sati. Ponekad se deava da ovek ode u hram sluajno u povodu nekog praznika i pone da imitira fakira koji mu se naroito do padne, i da se nikada vie ne vrati kui, ve se pridrui uenici ma fakira i kasnije tokom vremena i sam postane fakir. Morate razumeti da re 'fakir' stavljam pod znake navoda. U Persiji re FAKIR znai prosjak; u Indiji gomila onglera sebe naziva FAKIRIMA. Evropljani, naroito ueni, esto nazivaju fakirima JOGIJE, a isto tako i MONAHE raznih redova. U stvarnosti putevi fakira, putevi monaha i putevi jogija su potpuno razliiti. Do sada sam govorio o fakirima. To je prvi put. Drugi put je nain monaha. To je put vere, nain religioz nog oseanja, religioznog rtvovanja. Samo ovek jakih reli gioznih emocija i veoma jake religiozne mate moe postati 'monah' u pravom smislu te rei. Put jednog monaha je takode veoma dug i teak. Monah provodi godine, desetine godina u borbi sa samim sobom, ali se sav njegov rad koncentrie na dru gu osobu, na drugo telo, to znai na OSEANJA. Sve svoje emo cije podreuje jednoj, veri, on razvija JEDINSTVO u sebi, volju nad oseanjima, i na taj nain stie do etvrte sobe. Meutim njegovo fiziko telo i kapacitet miljenja mogu ostati nerazvije ni. Da bi mogao da upotrebi ono to je postigao mora razvijati svoje telo i sposobnost da misli. To se moe postii jedino pu tem novih rtava, novih tekoa, novim odricanjem. MONAH MORA POSTATI JOGI I FAKIR. Veoma malo njih dostigne ovo; jo manje prebrodi sve tekoe. Veina ih ili umire pre to ga ili postaju monasi samo spoljanjim izgledom. Trei put je jogi put. To je put znanja, uma. Jogi put sadri rad na treoj sobi i u tenji da se ue u etvrtu sobu pomou zna nja. Jogi stie u etvrtu sobu razvijanjem svog uma, meutim njegovo telo i emocije ostaju nerazvijeni i isto kao i fakir i mo nah, on ne moe da upotrebi rezultate svojih napora. On zna sve

ali da uini, ne moe nita. Da bi bio u stanju da pone neto da ini mora da nadvlada svoje telo i emocije, a to znai, put pre ko druge i tree sobe. Da bi to uinio mora ponovo poeti da ui i postie rezultate pomou produenih napora. U ovom sluaju on zapravo ima prednost poto razume svoju poziciju, zna ta mu nedostaje, ta mora uiniti i u kom pravcu treba da ide. Meutim kao i na putu fakira i monaha, veoma mali broj posti gne ovo razumevanje na jogi putu, nivo u radu, kada ovek zna kuda ide. Veliki broj se zaustavlja postigavi odreene re zultate i ne ide dalje. Putevi se razlikuju jedan od drugog odnosom prema uite lju ili vodi. Putem fakira ovek nema uitelja u pravom smislu te rei. U ovom sluaju uitelj ne poduava ve jednostavno slui kao primer. Rad uenika se sastoji u imitiranju uitelja. Monahov put ima uitelja, i deo njegove dunosti, deo nje govog rada se sastoji u apsolutnoj veri u uitelja, potpunom po davanju uitelju, U POSLUNOSTI. Najvanija stvar na putu monaha je vera u Boga, u ljubav Boga, u stalnom naporu da slui Bogu, mada, u svom razumevanju ideje Boga i sluenja Bogu, ima mnogo toga to je subjektivno i protivureno. Na jogi putu ovek ne moe i ne sme uiniti nita bez uite lja. U poetku mora oponaati uitelja kao fakir i verovati u nje ga kao monah. Kasnije, ovek na jogi putu postepeno postaje sam sebi uitelj. On ui metode svog uitelja i postepeno ui ka ko da ih primeni na sebi. Svi putevi, fakira, monaha i jogija, imaju neto zajed niko. Svi poinju najteom stvari, kompletnom izmenom ivo ta, naputanjem svih ovozemaljskih stvari. ovek mora napustiti svoju kuu, porodicu, ako je ima, da odustane od svih zadovolj stava, dunosti koje ima u ivotu, i ode u pustinju, ili u mana stir ili jogi kolu. Od prvog dana, od prvog koraka na njegovom putu, on mora umreti za svet; samo na taj nain se moe nadati da e postii neto na jednom od tih puteva. Da bi se obuhvatila sutina ovog uenja potrebno je jasno razumeti ideju da su PUTEVI, JEDINI mogui metodi za razvi tak ovekovih skrivenih mogunosti. To zauzvrat pokazuje ka-

koje teak i redak takav razvoj. Razvoj ovih mogunosti nije za kon. Zakon za oveka je postojanje u krugu mehanikih uticaja, stanje 'ovek-maina'. Nain razvoja skrivenih mogunosti je nain PROTIV PRIRODE, PROTIV BOGA. To objanjava tekoe i izuzetnosti tih naina. Putevi su uski i pravi. A samo njima se moe bilo ta postii. U optem haosu svakodnevnog ivota, naroito modernog ivota, putevi su maleni, nevidljivi, i sa ivome take gledita ne treba ni da postoje. Ali taj maleni fenomen sadri u sebi SVE to ovek ima za razvoj svojih skri venih mogunosti. Ti naini su u suprotnosti sa svakodnevnim ivotom, zasnovani na drugim principima i podleu drugaijim zakonima. U tome je sadrana njihova mo i znaaj. U svakod nevnom ivotu, ak u ivotu ispunjenom naukom, filozofskim, religioznim ili drutvenim interesovanjima, nema nieg, I NE MOE BITI NIEG to daje mogunost koja je sadrana u putevima. Oni vode, ili bi trebalo da vode oveka ka besmrtnosti. Svakodnevni ivot, ak i u svom najboljem obliku, vodi oveka samo u smrt. Ideja o putevima se ne moe razumeti ako se prih vata mogunost ovekove evolucije pomou naina. Po pravilu, oveku je teko da se pomiri sa ovom milju; ini mu se preterana, nepravedna i apsurdna. On ne razume ba dobro znaenje rei 'mogunost'. On smatra da ako poseduje ne ke mogunosti u sebi da se one mogu razvijati, da sigurno posotje naini za njihovo razvijanje u njegovoj okolini. Od totalnog odbijanja, do prepoznavanja bilo kakvih mogunosti u sebi, ovek uglavnom nastavlja odmah da zahteva neminovni razvoj ovih mogunosti. Teko mu je da prihvati pomisao da njegove mogunosti mogu ostati nerazvijene i nestati, i da njihov razvoj, s druge strane, zahteva od njega ogroman napor. Ustvari, ako pogledamo sve ljude koji nisu fakiri, monasi ili jogiji, i za koje sa sigurnou moemo tvrditi da nikada nee postati fakiri, mo nasi ili jogiji, tada moemo sa nesumnjivom sigurnou tvrditi da se njihove mogunosti NE MOGU RAZVITI I DA SE NEE RAZVITI. To mora biti jasno da bi se razumelo sve to dalje sle di. U uobiajenim uslovima kulturnog ivota ovekova pozi cija, ak inteligentnog oveka, koji traga za znanjem, biva beznadena, jer, u okolnostima koje ga okruuju, nema nieg to

podsea na kole jogija ili fakira, a religije Zapada su degenerisane do te mere da zadugo tu nee biti nieg ivog. Razna okul tna i mistina drutva i naivni eksperimenti spiritualne prirode ne mogu dati nikakve rezultate. Situacija bi zbilja bila beznadena da ne postoji mogunost ETVRTOG PUTA. etvrti put ne trai odlazak u pustinju, ne zahteva da se ovek odrekne svega u dotadanjem ivotu. etvrti put poinje sa mnogo udaljenije take od puta jogija. To znai da ovek mo ra biti pripremljen za etvrti put, a ta priprema se moe vriti u svakodnevnom ivotu i ipak biti veoma ozbiljna, da obuhvata mnogo raznih strana. Dalje, ovek mora iveti u uslovima pri godnim za rad na etvrtom putu, ili, barem, u uslovima koji ne ine taj rad nemoguim. ovek u svom unutranjem i spoljanjem ivljenju ima veoma mnogo uslova koji stvaraju nepre mostive barijere za etvrti put. Dalje, etvrti put nema konane oblike kao to su putevi fakira, monaha i jogija. I, pre svega, treba ga PRONAI. To je prva proba. On nije tako dobro poz nat kao tri tradicionalna naina. Ima mnogo ljudi koji nikada ni su uli za etvrti put a ima i onih koji odbijaju njegovog postojanja ili mogunost njegovog postojanja. Istovremeno, poetak etvrtog putaje laki od poetka pu ta fakira, monaha i jogija. Postoji mogunost rada na etvrtom putu i u isto vreme ostati u uobiajenim uslovima ivota, nasta vljajui svoje uobiajene poslove, odnose sa ljudima, ne odusta jui od bilo ega to smo do tada sledili. Naprotiv, uslovi ivota u kojima je ovek na poetku svog rada, u kome ga, da tako kaem, rad sam pronalazi, su NAJBOLJI MOGUI za njega, u svakom sluaju barem za poetak. Ti uslovi su SAM OVEK, jer ovekov ivot i uslovi tog ivota odgovaraju onome to on jeste. Svaki drugi uslovi bi bili vetaki za njega i u takvim vetakim uslovima rad ne bi bio u stanju da dodirne svaku stra nu njegovog bia odjednom. Zahvaljujui tome, etvrti put dodiruje simultano svaku stranu ovekovog bia. To je rad na TRI SOBE ODJEDNOM. Fakir radi na prvoj sobi, monah na drugoj a jogi na treoj. Po prispeu do etvrte sobe fakir, monah i jogi ostavljaju iza sebe mnoge nezavrene stvari, i ne mogu upotrebiti ono to su posti-

gli jer nisu ovladali svim svojim funkcijama. Fakir je ovladao svojim telom ali ne i emocijama i umom; monah je ovladao svo jim emocijama ali ne telom i umom; jogi je ovlado svojim umom ali ne telom i emocijama. etvrti put se jo razlikuje od ostalih po svom zahtevu da ovek ovlada razumevanjem. ovek ne sme initi nita to ne ra zume, osim kao eksperiment, i to pod nadzorom uitelja. to ovek vie razume ono to radi, vei e biti rezultati njegovih napora. To je osnovni princip etvrtog puta. Rezultati rada su proporcionalni svesti rada. Za etvrti put nije potrebna 'vera'; naprotiv, verovanje bilo kakve vrste je u suprotnosti sa etvrtim putem. Na etvrtom putu ovek mora proveriti istinu koja mu je reena. Dok ga provera ne zadovolji on ne sme nita raditi. Metod etvrtog puta se sastoji u tome to se u isto vreme, radei u jednoj sobi simultano radi u ostale dve sobe to znai, dok se radi na fizikom telu istovremeno treba raditi na umu i emocijama; dok se radi na emocijama istovremeno raditi i na umu i fizikom telu. Ovo se moe postii zahvaljujui injenici da je na etvrtom putu mogue upotrebiti odreeno znanje koje fakirima, monasima i jogijima nije dostupno. Ovo znanje omo guava da se radi simultano u tri pravca. Cela serija paralelnih fizikih, mentalnih i emocionalnih vebi slui ovoj svrsi. Uz to, na etvrtom putu se moe izdvojiti rad svake osobe ponaosob, to znai da svaka osoba moe initi samo ono to je potrebno a ne i ono to je NEPOTREBNO ZA NJU. To je mogue zbog injenice da etvrti put umnogome deli ono to je povrno a isto vremeno preko tradicije uva ono to je potrebno. Tako da kada ovek dostigne volju na etvrtom putu on je moe i upotrebiti jer je postigao kontrolu nad svim telesnim fun kcijama, emocionalnim i intelektualnim. Osim toga utedeo je mnogo vremena radei simultano i paralelno na tri strane svoga bia. etvrti put se ponekad naziva PUT VETOG OVEKA. 'Vet ovek' zna neke tajne koje fakiri, monasi i jogiji ne zna ju. Kako je 'vet ovek' saznao tu tajnu nepoznato je. Moda je pronaao u nekim starim knjigama, moda je nasledio, kupio,

moda je ukrao od nekog. Nije ni vano. 'Vest ovek' zna tajnu i pomou nje prevazilazi fakira, monaha i jogija. Od sva etiri, fakir deluje najokrutnije; on veoma malo zna i razume. Pretpostavimo da se on ceo mesec podvrgava torturi i razvija u sebi odreenu energiju, odreenu supstancu koja vri izvesne izmene unutar njega. On to ini sasvim slepo, zatvore nih oiju, ne znajui cilj, metode, rezultate, jednostavno imiti ra druge. Monah zna malo bolje ta eli; njega vodi religiozno oseanje, religiozna tradicija, elja za postizanjem, elja za spa senjem; on veruje svom uitelju koji mu govori ta da ini, i veruje da su njegovi napori i rtvovanja 'na boju radost'. Pretpostavimo da mu nedelja dana posta, stalnih molitvi, odri canja, i drugo, omoguuju da postigne ono to fakir u sebi po stigne za mesec dana samo-muenja. Jogi zna neuporedivo vie. Zna ta eli, zna zbog ega to eli i zna kako da to postigne. On zna, na primer, da u svrhu onoga to eli da postigne mora proizvesti u sebi odreenu sup stancu. On zna da se tu supstancu on moe proizvesti u jednom danu, odreenim mentalnim vebama ili koncentracijom svesti. Stoga on obraa panju na te vebe ceo dan, ne dozvoljavajui nijednu misao koja bi dola spolja, i postie ono to mu je po trebno. Tako jogi upotrebi samo jedan dan na ono za ta je fakiru potreban ceo mesec, a monahu nedelju dana. Znanje etvrtog puta je jo tanije i savrenije. ovek ko ji sledi etvrti put zna sasvim odreeno koje su mu supstance po trebne za njegove ciljeve i zna da se te supstance mogu proizvesti u telu za mesec dana fizike patnje, za nedelju dana emocional nih napora ili u jednom danu mentalnim vebama kao i to, DA SE ONE MOGU UVESTI U ORGANIZAM IZVANA, AKO SE ZNA KAKO. I tako, umesto celog dana vebanja jo gija, nedelje dana molitvi monaha ili mesec dana samo-muenja koje ini fakir, on se jednostavno pripremi i proguta malu pilu lu koja sadri sve supstance koje eli, i na taj nain, bez gubit ka vremena, on postie potrebne rezultate. - Mora se naglasiti, rekao je G., da uz pravilan put posto je i vetaki putevi koji daju samo privremene rezultate, i loi

putevi koji daju stalne rezultate, samo pogrene. Na tim putevima ovek takode trai klju za etvrtu sobu i ponekad je i pro nae. Ali jo uvek se ne zna ta pronae u etvrtoj sobi. Takoe se deava da vrata etvrte sobe budu otvorena vetaki kalauzom. U oba ta sluaja moe se desiti da soba bu de prazna. Ovde je G. prekinuo. VE. U jednom od sledeih razgovora opet smo dotakli PUTE-

- Za oveka zapadnjake kulture, rekao sam, naravno da je teko da veruje i prihvati ideju fakira neznalice, naivnog mo naha ili jogija koji je napustio ivot i moda je na putu ka raz vitku, dok obrazovani evropljanin, naoruan 'egzaktnim znanjem' i svim najnovijim metodama izuavanja, nema ni naj manju ansu i ide po krugu iz koga nema izlaza. - Da, to je stoga to ljudi veruju u napredak i kulturu, re kao je G., NAPREDAK NE POSTOJI. Sve je isto kao to je bi lo pre mnogo hiljada godina. Bit se ne menja. ovek ostaje isti. 'Civilizovani' i 'kulturni' ljudi ive sa istim interesima kao i naj gori divljaci. Moderna civilizacija se zasniva na nasilju i ropstvu i finim reima. Ali sve te fine rei o 'napretku' i 'civilizaciji' su samo rei. Ovo je naravno proizvelo dubok utisak na nas, jer je izreeno 1916. godine, kada je poslednja re 'civilizacije', u vi du rata kakav jo nije vien u svetu, nastavljala da raste i razvi ja se, uvlaei u svoju orbitu milione i milione ljudi. Seam se da sam nekoliko dana pre ovog razgovora video dva ogromna kamiona natovarena, u visini prvog sprata neke zgrade, novim, neobojenim, drvenim TAKAMA. Iz nekog ra zloga veoma me je pogodio pogled na ove kamione. U tim hrpa ma taka ZA NOGE KOJE JO NISU BILE ODSEENE, bilo je nekog cininog izrugivanja mnogim stvarima kojima ljudi va raju sami sebe. Nesvesno sam zamiljao da isti takvi kamioni krue Berlinom, Parizom, Londonom, Beom, Rimom i Cari gradom. Svi ti gradovi, koje sam tako dobro poznavao i voleo zbog njihove razliitosti, su sada postali neprijateljski i prema

meni i prema drugima, odvojeni novim zidovima mrnje i kri minala. Govorio sam naim ljudima o tim kamionima punim taka i o mislima koje su me zaokupljale. - ta oekuje?, rekao je G. Ljudi su maine. Maine mo raju biti slepe i nesvesne, drugo nije mogue, i sva njihova dela moraju biti u skladu sa njihovom prirodom. SVE SE DEAVA. Niko ne ini nita. 'Napredak' i 'civilizacija' u pravom smislu te rei se pojavljuju samo kao rezultat SVESNIH napora. Oni se ne pojavljuju kao rezultat nesvesnih mehanikih radnji. A kak va svesna dela mogu imati maine? Ako je jedna maina nesvesna, onda su to hiljade, stotine hiljada ili milioni. A rezultat nesvesne radnje MILIONA MAINA je destrukcija ili istrebljenje. Svo zlo ba i lei u tim nesvesnim oitovanjima. Vi jo uvek ne moete razumeti i zamisliti sve rezultate ovog zla. Ali doi e vreme kada ete razumeti. Koliko se seam ovim se zavrio razgovor.

TREE POGLAVLJE
Poetkom novembra 1915. godine, ve sam dobro shvatao osnovne take G. sistema o oveku. Prva taka, koju je nagla sio, bila je ODSUSTVO JEDINSTVA U OVEKU. - To je najvea greka, rekao je, misliti da je ovek uvek jedan i isti. ovek nikada nije isti zadugo. On retko biva isti za vreme od pola asa. On se sve vreme menja. Mi mislimo da ako se ovek zove Ivan, on ostaje sve vreme Ivan. Nita slino. Sa da je Ivan, sledeeg trenutka je Petar a minut kasnije je Nikola, Sergej, Matthew, Simon. A vi sve vreme mislite da je Ivan. Vi znate da Ivan ne moe uiniti neku stvar. Ne moe lagati, na pri mer. Tada saznate da je slagao i zaprepaeni ste da je mogao uiniti. I, zaista, Ivan ne lae; Nikola je lagao. Kada se ukae mogunost Nikola NE MOE ODOLETI LAGANJU. Bili bi ste iznenaeni kada biste shvatili kako se umnoavaju ti Ivani i Nikole u jednom oveku. Ako nauite da ih posmatrate nema po trebe da idete u bioskop. - Ima li to neke veze sa sveu odvojenih delova i organa u telu?, upitao sam. Shvatam tu ideju i esto sam oseao realnost ovih svesti. Znam da, ne samo odvojeni organi, ve svaki deo tela ima od vojene funkcije, ima i odvojenu svest. Desna ruka ima jednu svest a leva drugu. Mislite li na to? - Ne ba sasvim, rekao je G. Ove svesti isto tako postoje ali su zapravo bezopasne. Svaka zna svoje mesto i ta treba da radi. Ruke znaju da moraju raditi; stopala znaju da moraju ho dati. Ali ti Ivani, Nikole i Petri su drugaiji. Svi oni sebe zovu 'Ja'. To znai da sebe smatraju glavnim i nijedan ne eli da pre pozna onog drugog. Svaki od njih je kalifa po jedan sat, im ono

to mu je volja, a ostali kasnije plaaju ceh. Meu njima nema reda. Koji god se izdigne, gazda je. On iba svakoga na sve stra ne i ni na ta se ne obazire. U sledeem trenutku drugi uzima bi i udara ga. I tako to ide ceo jedan ivot. Zamislite zemlju u ko joj svako moe biti kralj 5 minuta, i da za tih 5 minuta moe initi ta mu je volja sa celim kraljevstvom. To je na ivot. U jednom od naih razgovora G. se vratio na ideju razliitih tela oveka. - ovek moe biti nekoliko tela, rekao je, to se mora razumeti kao ideja, kao princip. Meutim to se ne moe primeniti na nas. Mi znamo da imamo jedno fiziko telo i ne znamo nita drugo. Fiziko telo moramo prouiti. Ali moramo zapamtiti da se pitanje ne moe ograniiti na fiziko telo i da postoje ljudi ko ji moda imaju dva, tri ili vie tela. Za nas nema razlike bilo jed no ili drugo. Neko kao to je Rockefeller u Americi moe imati mnogo miliona, ali meni oni nita ne pomau ako nemam ta da jedem. Svako mora misliti o sebi; nije korisno i besmisleno je oslanjati se na druge ili se teiti milju ta drugi poseduju. - Kako moe ovek znati da li poseduje 'astralno telo'? upi tao sam. - Postoje sasvim odreeni naini da se sazna, odgovorio je G. Pod odreenim uslovima se 'astralno telo' moe videti; moe se izdvojiti od fizikog tela, ak se moe i fotografisati po stra ni fizikog tela. Postojanje 'astralnog tela' se jo lake i jedno stavnije moe odrediti pomou SOPSTVENIH FUNKCIJA. 'Astralno telo' ima sasvim odreene funkcije koje fiziko telo ne moe imati. Prisustvo tih funkcija pokazuje prisustvo 'astral nog tela'. Odsustvo ovih funkcija pokazuje da 'astralnog tela' nema. O tome je jo uvek rano razgovarati. Sva naa panja mo ra biti usmerena na prouavanje fizikog tela. Neophodno je razumeti konstrukciju ljudske maine. Naa osnovna greka je ta to mislimo da imamo JEDAN UM. Mi funkcije mozga naziva mo 'svesnim'; sve to ne ulazi u taj mozak nazivamo 'nesvesnim' ili 'podsvesnim'. To nam je najvea greka. O svesnom i nesvesnom govoriemo kasnije. U ovom momentu elim da vam objasnim rad ljudske maine, i to, da fiziko telo nije kontrolisano jednim ve sa nekoliko UMOVA, nezavisnih jedan od dru-

gog, sa odvojenim funkcijama i sferama u kojima se oituju. Pre svega se mora ovo razumeti jer bez toga nema daljeg razumevanja. Posle ovoga G. je nastavio da objanjava razne funkcije i centre koji kontroliu ove funkcije na nain kako je to postavlje no u lekcijama psihologije. Ova objanjenja i svi razgovori u vezi sa njima, potrajali su dugo vremena, jer smo se u svakom razgovoru vraali na osnov ne ideje ovekove mehaninosti, na nedostatak jedinstva u oveku, na to kako ovek nema izbora, na to kako je nesposoban da INI. Ovi se razgovori ne mogu preneti na nain kako su voeni. Zbog toga sam prikupio sav psiholoki i kosmoloki materijal iz dve odvojene serije predavanja. U vezi sa tim mora se primetiti da nam ideje nisu date u onom obliku u kome su bile postavljene u mojim predavanjima. G. je davao ideje malo po malo, kao da ih brani ili titi od nas. Kada bi dodirnuo neku novu ideju prvi put, davao bi samo opte principe, zadravajui sutinu. Ponekad je i sam ukazivao na oigledna neslaganja u datim teorijama a te razlike su ustvari ba i bile posledica tih zadravanja. Sledei put, prilazei istoj temi, kad god je bilo mogue iz razliitog ugla, davao je vie. Trei put bi dobili jo vie. Pitanje funkcija i centara na primer. Prvi put je govorio o TRI CENTRA, intelektualnom, emocionalnom i pokretnom, terajui nas da pokuamo da ih razluimo, da pro naemo primere. Nakon toga dodat je bio instinktivni centar, kao nezavisna i samo-odriva maina. Posle toga polni centar. Seam se da su neke njegove primedbe izazvale moju panju. Na primer, kada je govorio o polnom centru rekao je da on skoro nikad ne radi nezavisno jer uvek zavisi od drugih centara, inte lektualnog, emocionalnog, instinktivnog i pokretnog. Tada se govorei o energiji centara esto vraao na ono to je zvao po grean rad centara i na ulogu polnog centra u tom radu. Veoma je mnogo govorio o tome kako svi centri potkradaju energiju pol nog centra i njome proizvode sasvim pogrean rad pun beskori snog uzbuenja i, zauzvrat, daju polnom centru beskorisnu energiju kojom nije mogao da funkcionie. Seam se njegovih rei.

- Velika je stvar kada polni centar radi sa sopstvenom ener gijom, ali to se deava veoma retko. Seam se jo jedne primedbe koja je kasnije dokazala osno vu za mnoga pogrena miljenja i mnoge pogrene zakljuke. Bi lo je to, da tri centra nieg stupnja: instinktivni, pokretni i polni, rade u odnosu jedan na drugi, po redosledu TRI SILE i da polni centar, u normalnim sluajevima, deluje kao neutralizujua sila u odnosu na instinktivni i pokretni centar, delujui kao aktivne i pasivne sile. Metod izlaganja o kome govorim, i G. uzdranost u prvim razgovorima, izazvali su nerazumevanje, naroito u kasnijim grupama koje nisu imale veze sa mojim radom. Mnogi su pro nalazili protivurenosti izmeu prvih izlaganja datih ideja i ka snijih objanjenja, a ponekad, pokuavajui da se vrsto dre prvog, stvarali su neverovatne teorije, koje nisu imale veze sa onim to je G. ustvari rekao. Tako je ideja o TRI CENTRA bi la zadrana od strane odreenih grupa (koje, ponavljam, nisu bi le povezane sa mnom). A ta ideja je, na neki nain, bila povezana sa idejom TRI SILE sa kojima u stvarnosti nema veze, pre sve ga zbog toga to ne postoje 3 centra u obinom oveku, ve 5. Ovo ujedinjenje dve ideje koje su sasvim drugaijeg reda, skale i znaaja, dovelo je do mnogo nerazumevanja dalje i sa svim je izokrenulo sistem za one koji su na taj nain mislili. Mogue je da je ideja o 3 centra (intelektualnom, emocio nalnom i pokretnom) koja su izraz 3 sile, dola zbog G. po greno primljenih primedbi o odnosima izmeu centara nieg stupnja. U vreme prvih i kasnijih razgovora o centrima G. je doda vao uvek poneto novo. kao to sam u poetku rekao on je prvo govorio o 3 centra, tada o 4, potom o 5 i kasnije o 7 centara. O delovima tih centara jedva da se govorilo. G. je rekao da su centri podeljeni na pozitivne i negativne delove, ali nije na glasio da te podele NISU IDENTINE u svim centrima. Tada je rekao da je svaki centar podeljen na 3 dela ili TRI SPRATA koji su opet podeljeni na 3; ali nije davao primere, niti je uka zivao na to da se posmatranjem panje moe izdvojiti rad delova centara. Sve ovo i jo mnogo toga je kasnije utvreno. Na

primer, iako je on nesumnjivo dao osnove za prouavanje uloge i znaaja negativnih emocija, kao i metode za borbu protiv njih, govorei o ne-identifikaciji, ne-uvaavanju i neizraavanju ne gativnih emocija, on nije zaokruio ove teorije i nije objasnio da su negativne emocije sasvim NEPOTREBNE i da za njih ne po stoji nijedan normalan centar. Ja u dalje preneti razgovore i predavanja odravanim u gru pama u St. Petersburgu i kasnijim, na nain kako ih se ja seam, pokuavi da izbegnem ono to je ve dato u prvoj i drugoj se riji predavanja. Meutim nemogue je izbei ponavljanje u odreenim sluajevima a izvorno iznoenje ideja sistema na nain kako ih je dao G. su po mom miljenju veoma vani. Neko je upitao na sastanku: - Na koji nain treba razumeti evoluciju? - Evolucija oveka, odgovorio je G, moe se razumeti kao razvoj sila i mogunosti u njemu koje se nikada ne razvijaju sa me od sebe, to znai mehaniki. Samo ova vrsta razvitka, samo ova vrsta rasta belei istinsku evoluciju oveka. Nema i ne moe biti bilo kakve druge vrste evolucije. Imamo ispred sebe oveka u sadanjem momentu njego vog razvoja. Priroda ga je uinila takvim kakav je, i koliko moemo videti, kada su mase u pitanju, takav e i ostati. Promene koje prete optim zahtevima prirode mogu se deavati sa mo izdvojeno. Da bi se razumeo zakon evolucije oveka potrebno je shva titi da je, nakon odreene take, ta evolucije nepotrebna, hou rei, to prirodi nije potrebno u datom trenutku njenog sopstvenog razvoja. Da se izrazimo preciznije: evolucija oveanstva odgovara evoluciji planeta, ali se evolucija planeta nastavlja, za nas, u beskonano produenim ciklusima vremena. Kroz vreme koje ljudska misao moe da obuhvati, nema sutinskih promena u ivotu planeta, tako je to i sa sutinskim promenama u ivotu oveanstva, nema ih. oveanstvo ne napreduje niti se razvija. Ono to se nama ini napretkom ili evolucijom je samo delimina izmena koja od mah ima protivtezu u odgovarajuoj izmeni u suprotnom prav cu.

oveanstvo, kao i ostali organski ivot, postoji na zem lji zbog potreba i u svrhu same zemlje. I ba je onakvo kakvi su u ovom trenutku zahtevi zemlje. Samo teoretska misao, daleko od injenice, je uinila moguom modernu evropsku misao o evoluciji oveka ODVOJENU OD OKRUUJUE PRIRODE ili je smatra postepenim OSVAJANJEM PRIRODE. To je ne mogue. ivljenjem, umiranjem, razvitkom, degeneracijom, ovek podjednako slui svrsi prirode ili, pre bi se reklo, pri roda podjednako upotrebljava, mada moda u razliite svrhe, proizvode evolucije i degeneracije. I tako, istovremeno, ove anstvo ne moe pobei od prirode, jer i pored borbe protiv pri rode ovek deluje u skladu sa njenom svrhom. Evolucija velikih masa oveanstva je u suprotnosti svrhe prirode. Evolucija odreenog malog procenta moe biti u skladu sa svrhom priro de. ovek sadri u sebi mogunost evolucije. Meutim evoluci ja celog oveanstva, a to bi bio razvoj ovih mogunosti u svim ljudima, ili u veini, ili ak u veem broju, nije potrebna u svrhu zemlje ili sveta planeta uopte, i mogla bi ak biti tetna ili fa talna. Stoga, postoje sile (planetarnog karaktera) koje se opiru evoluciji velikih masa oveanstva i dre je na nivou na kome treba da bude. Na primer, evolucija oveanstva koja bi prela odreenu taku, ili, tanije govorei, koja bi prela odreeni procenat, bi la bi fatalna za MESEC. Mesec je sada HRANJEN organskim ivotom, oveanstvom. oveanstvo je deo organskog ivota; to znai da je oveanstvo HRANA za mesec. Ako bi svi ljudi postali inteligentni oni ne bi eleli da budu pojedeni od strane meseca. Istovremeno, mogunosti evolucije postoje i mogu se raz vijati IZDVOJENO kod pojedinaca uz pomo pravilnog znanja i metoda. Takav razvoj moe biti samo u interesu samog ove ka, protiv interesa i sila planetarnog sveta. ovek mora razumeti sledee: njegova evolucija je potrebna samo njemu. Niko drugi nije za nju zainteresovan. I niko nema obavezu niti namerava da mu pomogne. Naprotiv, sile koje se protive evoluciji velikih ma sa oveanstva su takoe protiv evolucije pojedinca. ovek ih mora nadmudriti. Samo ih JEDAN ovek moe nadmudriti, oveanstvo NE MOE. Kasnije ete razumeti da su sve te pre-

preke korisne oveku; kada one ne bi postojale morale bi biti iz miljene namerno, jer prevazilaenjem prepreka ovek razvija kvalitete koji su mu potrebni. To je osnova pravilnog pogleda na evoluciju oveanstva. Ne postoji obavezna, mehanika evolucija. Evolucija je rezultat svesne borbe. Prirodi nije potrebna ta evolucija; ona je ne eli i bori se protiv nje. Evolucija moe biti potrebna samo samom oveku kada shvati svoj poloaj, svoje mogunosti za promenu tog poloaja, da ima moi koje ne upotrebljava, da ima bogat stva koja ne vidi. Evolucija je mogua, i to u smislu zadobijanja vlasnitva nad ovim silama i bogatstvima. Meutim ako bi SVI LJUDI, ili veina, shvatili ovo i poeleli da dobiju ono to im pripada pravom roenja, evolucija ne bi bila mogua. Ono to je mogue za pojedinca nemogue je za mase. Prednost pojedinca je da je veoma mali i u ekonomiji pri rode je zanemarljivo da li postoji jedan mehaniki ovek vie ili manje. Lako moemo razumeti korelacije ovih magnituda ako zamislimo odnos mikroskopske elije i naeg tela. Prisustvo ili odsustvo jedne elije nee promeniti nita u ivotu tela. Mi to ga nismo svesni, i to nema uticaja na ivot i funkcije organizma. Na isti nain je i pojedinac premalen da bi uticao na ivot kosmikog organizma sa kojim je u istom odnosu (po veliini) kao elija prema sopstvenom organizmu. I upravo je to ono to ini evoluciju moguom; na tome su zasnovane njegove 'moguno sti'. Govorei o evoluciji potrebno je razumeti od poetka da mehanika evolucija nije mogua. Evolucija oveka je evoluci ja njegove svesti. A 'SVEST' SE NE MOE RAZVIJATI NESVESNO. Evolucija oveka je evolucija njegove volje, a 'volja' se ne moe razvijati nesvesno. Evolucija oveka je evolucija nje govih moi delanja, a 'delanje' ne moe biti rezultat stvari koje se 'deavaju'. Ljudi ne znaju ta je ovek. Oni imaju posla sa veoma sloenom mainom, mnogo sloenijom od elektrine lokomoti ve, automobila ili aviona i ne znaju nita, ili skoro nita, o sklopu, radu i mogunostima te maine; oni ne razumeju ni naj jednostavnije funkcije, jer ne shvataju svrhu ovih funkcija. Oni maglovito zamiljaju kako bi ovek trebalo da naui da kontro-

lie svoju mainu, isto kao to treba da naui da kontrolie loko motivu, automobil ili avion, i to da je nestruno rukovanje ljud skom mainom isto toliko opasno kao i nestruno rukovanje sa bilo kojom drugom sloenom mainom. Svima je to jasno kada su u pitanju avioni, automobili ili lokomotive. Meutim to se veoma retko uzima u obzir kada je ovek u pitanju uopteno ili on sam. Smatra se pravilnim i zakonitim misliti da je priroda da la ljudima potrebno znanje o njihovoj maini. A ovek ipak ra zume da instinktivno znanje o maini ni izbliza nije dovoljno. Zato studiraju medicinu i koriste njene usluge? Jer, naravno shvataju, da ne poznaju sopstvenu mainu. Ali ne pomiljaju da se moe saznati mnogo vie nego to nauka zna; niti im pada na um da bi tada bilo mogue izvui sasvim drugaiji rad iz svega toga. Veoma esto, skoro u svakom razgovoru, G. se vraao na odsustvo jedinstva u oveku. Jedna od veoma vanih ovekovih greaka, rekao je, jed na koju moramo zapamtiti je iluzija o njegovom ja. ovek kakvog ga poznajemo, 'ovek-maina', ovek koji ne moe da 'dela' i kome se sve 'deava', ne moe imati posto jano i jedinstveno Ja. Njegovo Ja se menja brzinom kojom lete njegove misli, oseanja, raspoloenja, a on ini znaajnu greku smatrajui sebe uvek istom osobom; u stvarnosti on je UVEK DRUGA OSOBA, ne ona koja je bio prethodnog trenutka. OVEK NEMA POSTOJANO I NEPROMENLJIVO JA. Svaka misao, svako raspoloenje, svaka elja, svaki oseaj, kae ' Ja'. I u svakom od ovih sluajeva uzima se zdravo za gotovo da to Ja pripada CELINI, celom oveku, i da su misao, elja ili od bojnost izraene Celinom. Ustvari nema osnove za ovu tvrdnju. Svaka ovekova misao i elja se pojavljuju i ive sasvim odvo jeno i nezavisno od Celine. A Celina nikada ne izraava sebe, jer jednostavan razlog je da ona postoji kao takva, samo fiziki kao stvar a apstraktno kao ideja. ovek nema individualno Ja. Meutim postoje stotine i hiljade izdvojenih malih Ja, esto sa svim nepoznatih jedno drugom, nikada ne stupajui u dodir, ili naprotiv, neprijateljski raspoloeni jedno prema drugom, svi izuzetni i nespojivi. Svakog minuta, svakog trenutka, ovek mi-

sli ili kae 'Ja'. I svakog tog trenutka njegovo Ja je razliito. U ovom asu bila je to misao, zatim elja, pa oseaj, onda opet mi sao i tako redom bez kraja. OVEK JE MNOTVO. ovekovo ime je legija. Zamenu tih mnogobrojnih Ja, njihovu oiglednu borbu za primat, kontroliu sluajni spoljanji uticaji. Toplina, sunev sjaj, lepo vreme, odmah prozivaju celu jednu grupu Ja. Hladno vreme, magla, kia, prozivaju drugu grupu Ja, druge asocijaci je, oseanja izazivaju druge radnje. U oveku ne postoji nita to bi moglo kontrolisati ove Ja, uglavnom zbog toga to ih ovek ne primeuje ili ih ne zna; on uvek ivi sa poslednjim ja. Neka Ja su naravno jaa od drugih. Ali to nije njihova svesna snaga; ona je stvorena pomou snage sluajnosti ili spoljanjim meha nikim stimulansom. Obrazovanje, oponaanje, itanje, reli giozna hipnoza, kaste i tradicija ili sjaj novih slogana, stvaraju veoma jaka Ja u ovekovoj linosti, koja dominiraju celom seri jom slabijih Ja. Sva ta Ja koja sainjavaju ovekovu linost su rezultat spoljanjih uticaja. ovek nema individualnost. On ne ma jedinstveno veliko Ja. ovek je izdeljen na mnogobrojna ma la Ja. I svako to izdvojeno malo Ja je sposobno da sebe naziva imenom Celine, da deluje u ime Celine, da se sloi ili ne sloi, da daje obeanja, da donosi odluke sa kojima e se drugo Ja ili Celina morati suoiti. To je objanjenje zbog ega ljudi tako esto donose odluke a tako ih esto sprovode. ovek odlui da e od sledeeg jutra ustajati rano. Jedno Ja, ili grupa Ja, je to odluila. Ali ustajanje je posao koji treba da obavi drugo Ja ko je se uopte ne slae sa tom odlukom i moda ak nema pojma da je ta odluka doneta. Naravno da e ovek nastaviti da spava ujutru a uvee e opet odluiti da ustane rano. U nekim sluaje vima ovo moe imati velike posledice na oveka. Malo sluajno Ja moe obeati neto, ne sebi, ve nekom drugom, u nekom tre nutku, prosto iz tatine ili zadovoljstva. Tada nestaje, a ovek, kombinacija svih drugih Ja u njemu, koji je sasvim nevin, moe da plaa celog ivota. To je tragedija ljudskog bia da bilo kak vo malo Ja ima prava da potpisuje ekove i obeanja, a ovek tj. Celina su odgovorni. Ponekad se ceo ljudski ivot sastoji iz plaanja raznih obeanja datih od strane malih, sluajnih Ja.

Istonjaka uenja sadre razne alegorijske slike koje osli kavaju prirodu ovekovog bia sa te strane. Tako je u jednom uenju ovek uporeen sa kuom u ko joj postoji mnogobrojna posluga ali nema gospodara ni upravi telja. Posluga je zaboravila svoje dunosti; niko ne eli da radi ono to bi trebalo; svako pokuava da bude gospodar, makar i za trenutak; i u takvom rasulu kui preti opasnost. Jedini spas bi bio da se okupi grupa pametnijih slugu i izabere PRIVREME NOG upravitelja, to bi bio ZAMENIK UPRAVITELJA. Ovaj ZAMENIK UPRAVITELJA moe svakog lana posluge posta viti na njegovo mesto, i uiniti da svako radi svoj posao: kuvar u kuhinju, koija u talu, batovan u batu, itd. Na taj nain se 'kua' moe pripremiti za dolazak pravog upravnika, koji e je pripremiti za prispee gazde. Ovo poreenje oveka i kue koja eka gazdu esto se po javljuje u istonjakim uenjima koja su zadrala tragove prasta rih znanja, i kap to znamo, pojavljuje se u raznim oblicima u mnogim parabolama Jevandelja. Meutim ak ni najjasnije razumevanje ovih mogunosti nee dovesti oveka nimalo blie njihovom ostvarenju. Da bi bio u stanju da shvati ove mogunosti on mora imati veoma jaku e lju za osloboenjem i rtvovanjem svega, za rizikom, a u svrhu tog osloboenja. Za ovaj period, poetak predavanja u St. Petersburgu, ve zana su dva veoma interesantna razgovora. Jednom prilikom pokazao sam G. fotografiju koju sam sni mio u Benaresu, a predstavljala je 'fakira na klinovima'. Fakir nije bio samo mudri ongler kakve sam viao u Cej lonu, bio je nesumnjivo profesionalac. Reeno mi je, da je na dvoru Aurangzeb Damije na obalama Ganga, postojao fakir ko ji je leao na krevetu obloenom gvozdenim klinovima. Ovo je zvualo tajnovito i zastraujue. Meutim kada sam stigao tamo pronaao sam samo krevet sa klinovima, fakira nije bilo; reeno mi je da je otiao da uhvati kravu. Kada sam otiao drugi put, fakir je bio tamo. Nije leao na svom krevetu, i koliko sam razumeo legao bi samo kada bi bilo posetilaca. Za jedan rupi po kazao mi je svoju celokupnu vetinu. On je zbilja leao skoro

nag na krevetu obloenom dugim otrim klinovima. I mada je oigledno pazio da ne uini nijedan brz pokret, on se okretao na klinovima, leao na njima, na leima, postrance, na stomaku, nije dobio nijedan ubod ili ogrebotinu. Napravio sam dve foto grafije, ali nikako nisam sebi mogao da objasnim znaenje ovog fenomena. Fakir nije davao utisak inteligentnog ili religioznog oveka. Njegovo lice je delovalo priglupo, odavalo dosadu i uopte je izgledalo ko da je sasvim nezainteresovan, nita u nje mu nije odavalo naklonost ka samo-rtvovanju ili samo-muenju. Sve sam to rekao G., pokazujui mu fotografije, upitavi ga ta on misli o tome. - Teko je to objasniti u dve rei, odgovorio je G. Pre sve ga, ovek nije 'fakir' u onom smislu u kome sam ja upotreblja vao tu re. Ali u isto vreme, u pravu si kada misli da to nije u potpunosti trik. MEUTIM ON SAM NE ZNA KAKO TO INI. Kada biste hteli da ga potkupite da vam otkrije tajnu ono ga to zna, on bi najverovatnije rekao kako zna ODREENU RE koju samo treba da izgovori u sebi i da je posle toga spre man da legne na klinove. On e vam moda i poveriti koja je to re. Naravno to vam ni najmanje nee pomoi jer bi to bila sa svim obina re koja na vas ne bi imala nikakvog efekta. Ovaj ovek dolazi iz kole, samo to nije bio uenik. ON JE BIO EK SPERIMENT. Oni su jednostavno eksperimentisali sa njim i na njemu. On je oigledno bio hipnotisan mnogo puta, i pod hip nozom je uinjeno da njegova koa prvo postane neosetljiva na klinove a kasnije da im bude otporna. U nekom manjem obimu to bi mogao postii i neki evropski hipnotizer. Kasnije je posthipnotikom sugestijom uinjeno da ta neosetljivost i neproboj nost koe postanu stalni. Vi znate ta je post-hipnotika sugestija. oveka uspavaju i kau mu da 5 sati nakon buenja treba da uini neku stvar; ili mu se kae da treba da izgovori ne ku re i da e odmah nakon izgovaranja osetiti ed, ili e misli ti da je mrtav, ili neto slino. Tada ga bude. Kada doe vreme on osea neodoljivu elju da uini ono to mu je reeno; ili, ako se sea rei koja mu je data, izgovarajui je on trenutno pada u trans. Upravo je to uinjeno tvom 'fakiru'. Pod hipnozom su ga navikli da lei na klinovima; tada su poeli da ga bude rekavi

mu da ako izgovori odreenu re opet biva u stanju da lei na klinovima. Ta re ga odvodi u hipnotiko stanje. Moda je to bio razlog njegovom uspavanom i apatinom izgledu. Ovo se esto deava u takvim sluajevima. Verovatno da su na njemu radili godinama i onda ga jednostavno pustili da ide da ivi ka ko ume. On je instalirao za sebe krevet sa gvozdenim klinovima i verovatno na taj nain zarauje nekoliko rupija nedeljno. Ima mnogo takvih u Indiji. kole ih uzimaju zarad eksperimentisanja, obino ih kupuju od roditelja, jo dok su deca, a ovi ih pro daju sa zadovoljstvom jer kasnije imaju koristi od toga. Ali sam ovek nema pojma niti razume ta radi ili na koji nain to radi. Ovo objanjenje me je veoma zainteresovalo jer nita slino do tada nisam uo. U svim pokuajima, koje sam do tada uo, da se objasni 'fakirsko udo', uvek se polazilo od pretpostavke da izvoa zna ta radi i kako to radi, i da je razlog njegovom utanju to to ne eli da kae ili da se plai. Sada je sve izgleda lo sasvim drugaije. Objanjenje koje mi je dao G. ne samo da je bilo mogue, ve se usuujem rei, jedino mogue. Sam fa kir nije znao na koji nain je inio svoja uda, i naravno da ih nije mogao ni objasniti. Drugom prilikom razgovarali smo o budizmu na Cejlonu. Izrazio sam miljenje da budisti MORA BITI POSEDUJU MA GIJU, ije postojanje ne priznaju, i mogunost koja se negira u zvaninom Budizmu. Sasvim nepovezano sa ovom primedbom, mislim u trenutku dok sam pokazivao slike G., poeo sam da go vorim o malom hramu u jednoj privatnoj kui u Kolombu u ko joj je kao i obino bila statua Bude a kraj njegovih nogu mala, dagoba* od slonovae u obliku zvona, mala izvajana replika dagobe, uplja iznutra. Otvorili su je u mom prisustvu i pokazali mi neto unutra to se smatralo relikvijom mala okrugla lop ta veliine veeg oblutka, izvajana, po mom miljenju, od slo nove kosti ili bisera.

Dagoba spomenik u obliku kupole, za koji se kae da sadri Budi ne moti ili moti Budinih svetaca.

G. je sluao paljivo. - Zar ti nisu objasnili ta ta loptica znai?, upitao je. - Rekli su mi da je to komad kosti jednog od budinih ueni ka; da je veoma stara i sveta. - To je istina, a i nije, rekao je G. ovek koji vam je po kazao ili nije znao ili nije hteo da vam kae. Nije to bio komad kosti ve naroita kost koja se kod odreenih ljudi oblikuje oko vrata u obliku ogrlice a rezultat je specijalnih vebi. Zar niste uli izraz 'Budina ogrlica'? - Da, rekao sam. - To je jedno znaenje izraza, ali ja govo rim o drugom znaenju. Ta ogrlica od kostiju ispod koe, na vra tu, je direktno povezana sa onim to zovemo 'astralno telo'. 'Astralno telo' je, da tako kaemo, pripojeno njoj, ili da bude mo odreeniji, ta 'ogrlica' povezuje fiziko telo sa astralnim. Ako 'astralno telo' nastavi da ivi posle smrti fizikog tela, oso ba koja poseduje ovakvu 'ogrlicu' uvek moe da komunicira sa 'astralnim telom' mrtvog oveka. To je magija. Ali oni nikada ne govore o tome otvoreno. U pravu si kada misli da poseduju magiju i ovo je jedna od njih. To naravno ne znai da je kost, koju si ti video, prava. Takve kosti e pronai skoro u svakoj kui; ali ja ti govorim o verovanju koje je osnova ovog obiaja. - Ponovo sam morao da priznam da se nikada ranije nisam susreo sa takvim objanjenjem. G. je nacrtao malu skicu poka zujui mi mesto malih kostiju ispod koe; one su ile u polukru gu oko pozadine vrata, polazei neto malo ispred uiju. Crte me je trenutno podsetio na uobiajeno predstavljanje limfnih ljezda u vratu, koje se moe videti u svakom anatom skom atlasu. Meutim o tome nisam mogao nita vie nauiti.

ETVRTO POGLAVLJE
Predavanja koja je G. odrao, vodila su do mnogih razgo vora u naim grupama. Bilo je jo toliko toga to mi nije bilo jasno, ali se dosta to ga ve povezalo jedno s drugim i esto bi se deavalo da jedna objanjena stvar objanjava drugu koja je izgledala kao da nema nikakve veze sa njom. Odreeni delovi sistema su ve maglovi to dobijali oblik, kao to se deava u procesu pravljenja fotogra fije, ali je jo mnogo toga ostalo prazno i necelovito. Istovremeno mnoge stvari su bile sasvim suprotne mojim oeki vanjima. Pokuavao sam da ne donosim zakljuke ve da ekam. esto bi samo jedna nova re, koju ranije nisam uo, izmenila celu sliku i morao sam ponovo da gradim neto to sam ve bio sagradio. Shvatio sam da je potrebno da proe mnogo vremena pre nego to budem u stanju da sebi kaem da imam pregled celog sistema postavljen na pravilan nain. Bilo mi je veoma ud no da ujem ljude kako izjavljuju posle samo jednog predavanja kako RAZUMEJU ono o emu govorimo, i da imaju sasvim sreena i konana miljenja o nama. U tim situacijama sam se esto priseao svog prvog susreta sa G. i te veeri provedene sa grupom u Moskvi. I ja sam tada skoro bio spreman da donesem konaan sud o G. i njegovim uenicima. Neto me je ipak tada zaustavilo. Sada, kada sam shvatio od kolike su vrednosti te ide je, prestraila me je pomisao kako sam ih lako mogao propusti ti, kako se moglo dogoditi da ne saznam za postojanje G., kako sam ga olako mogao ponovo izgubiti iz vida da nisam tada pitao moemo li se ponovo videti.

Skoro u svim svojim predavanjima G. se vraao na temu koju je oigledno smatrao od izuzetne vanosti, a koja je mno gima od nas bila veoma teka za prihvatanje. - Postoje, rekao je, 2 pravca kojima ide oveiji razvoj, linija ZNANJA i linija POSTOJANJA. Kod pravilnog razvoja pravac znanja i pravac postojanja razvijaju se istovremeno, pa ralelno, pomaui jedna drugoj. Ali ako pravac znanja ode pre daleko napred od pravca postojanja, ili ako pravac postojanja pretekne pravac znanja, razvitak oveka kree pogreno i pre ili kasnije dolazi u mrtvu taku. Ljudi razumeju znaenje rei 'znanje'. Takoe razumeju mogunost razliitih nivoa znanja. Oni razumeju da znanje moe biti manje ili vee, a moe se rei, i razliitog kvaliteta. Ali ga ne razumeju u odnosu na 'postojanje'. Za njih 'postojanje' jed nostavno znai ono to re kae, a ija suprotnost je 'neposto janje'. Oni ne razumeju da postojanje moe biti na razliitim nivoima i razliitih kategorija. Uzmimo za primer postojanje mi nerala ili biljke. To su razliita bia. Bie biljke i bie ivotinje su isto tako razliiti. Ali bie dva oveka moe biti jo razliitije nego bie minerala i ivotinje. Upravo je to ono to ljudi ne razumeju. Jo neto ne razumeju, da je ZNANJE u zavisnosti od POSTOJANJA. Ovo poslednje ne samo da ne razumeju ve i ne ele da razumeju. Naroito u zapadnjakoj kulturi se smatra da ovek moe imati velika znanja, na primer moe biti sposoban naunik, vriti razna otkria, unapreivati nauku, a da istovre meno on moe biti i ak ima i prava da bude, egoistian, uskogrud, zao, zavidan, tat, naivan i zaboravan ovek. Ovde se izgleda smatra da profesor mora uvek i svuda zaboravljati svoj kiobran. A ipak je to njegovo bie. Ljudi misle da njegovo znanje ne zavisi od njegovog bia. Ljudi zapadnjake kulture veoma vrednuju nivo ovekovog znanja ali ne vrednuju nivo njegovog bia i ne srame se niskog nivoa sopstvenog bia. ak ne razu meju ta to znai. Ne razumeju ni to da nivo ovekovog znanja zavisi od ovekovog bia (postojanja). Ako znanje ode predaleko napred u odnosu na bie, ono postaje teoretsko, apstraktno i neprimenljivo na ivot, zapravo tetno, jer umesto da slui ivotu i pomae ljudima da se lake

bore sa tekoama koje sreu, poinje da im komplikuje ivot, donosi nove potekoe u njega, nove nevolje kojih ranije nije bi lo. Razlog je taj to znanje koje nije u skladu sa postojanjem ne moe biti dovoljno veliko ili dovoljno dobro prilagoeno stvarnim potrebama oveka. To e uvek biti znanje JEDNE STVARI zajedno sa neznanjem DRUGE STVARI; znanje DE TALJA bez znanja CELINE; znanje oblika bez znanja SUTI NE. Takvo prevladavanje znanja nad biem se moe dobro videti u sadanjoj kulturi. Ideja vrednosti i vanosti nivoa posto janja je sasvim zaboravljena. Takoe je zaboravljeno da nivo znanja odreuje nivo bia. Zapravo na odreenom nivou bia, mogunosti znanja su ogra niene i konane. U okviru granica datog bia KVALITET zna nja se ne moe menjati i jedino je mogue sakupljati obavetenja jedne te iste prirode u ve znanim granicama. Izmena prirode znanja je mogua samo uz izmenu prirode bia. Posmatrano zasebno, ovekovo bie ima mnogo razliitih strana. Najizrazitija crta modernog oveka je ODSUSTVO JE DINSTVA U NJEMU SAMOME, dalje, odsustvo ak i trago va onoga to on jako voli da pripisuje sebi, a to je 'lucidna svest', 'slobodna volja', 'postojani ego ili Ja', i 'sposobnost da dela'. Moda e vas iznenaditi ako kaem da je osnovna crta bia mo dernog oveka ona koja objanjava da je SVE DRUGO TO NE DOSTAJE U NJEMU, USPAVANO. Moderan ovek ivi spavajui, spavajui se raa i spava jui umire. O spavanju, njegovom znaaju i ulozi u ivotu, govoriemo kasnije. U ovom trenutku razmiljajte samo o jednoj stvari, kakvo ZNANJE moe imati uspavani ovek? A ako raz miljate o tome, istovremeno se setite da je SPAVANJE osnov na crta naeg bia i odmah e vam biti jasno da ako ovek zbilja hoe znanje, pre svega mora razmiljati o tome kako da se pro budi, kako da izmeni svoje POSTOJANJE. Spolja gledano, ovekovo bie ima mnogo razliitih stra na: aktivnost ili pasivnost; istinoljubivost ili naklonost ka la ganju; iskrenost ili neiskrenost; hrabrost, kukaviluk; samokontrolu, nemoralnost; napetost, egoizam, spremnost za

samoportvovanja, ponos, tatinu, uobraenost, lenjost, moral nost, moralnu potkupljivost; sve ovo i jo mnogo toga ine ovekovo bie. Ali sve ovo je u potpunosti mehaniko u oveku. Ako lae to znai da ne moe a da ne lae. Ako govori istinu to znai da ne moe drugaije, a tako je i sve ostalo. Sve se deava, ovek ne moe uiniti nita, bilo u samom sebi bilo izvan sebe. Meutim naravno da postoje granice. Uopteno govorei, biti moderan ovek je prilino inferioran kvalitet. Moe biti ta ko loeg kvaliteta da nije mogua bilo kakva promena. To se mo ra uvek imati na umu. Ljudi ije se bie jo uvek moe izmeniti veoma su sreni. Postoje ljudi koji su konano zaraeni, slom ljene maine od kojih se nita ne moe uiniti. Takva je veina. Ako razmiljate o ovom shvatiete zato samo nekolicina moe primiti pravo znanje. Njihovo bie ga uva. Uopteno govorei, RAVNOTEA izmeu znanja i bia je ak vanija od pojedinanog razvoja bilo jednog ili drugog. Pojedinani razvoj znanja ili bia nije poeljan ni na koji nain. Iako se ljudima ini ovaj JEDNOSTRANI razvoj mnogo atrak tivnijim. Ako znanje pretegne bie, ovek ZNA, ALI NEMA MO DA DELA. To je beskorisno znanje. S druge strane ako bie pretegne znanje, ovek IMA MO DA DELA, ali ne zna, to znai da moe initi, ali ne zna ta. Postojanje koje je stekao po staje besciljno i napor utroen za postizanje se pokazuje besko risnim. U istoriji oveanstva znani su mnogi primeri kada su ne stajale itave civilizacije jer je znanje preteglo bie ili je bie preteglo znanje. Kakvi rezultati se dobijaju kod razvitka pravca znanja bez bia ili razvitka bia bez znanja? - upitao je neko tokom razgo vora. Razvoj pravca znanja bez razvitka bia daje SLABOG JOGIJA, rekao je G., to znai, oveka koji mnogo zna a ne moe nita da ini, oveka koji NE RAZUME (naglasio je ove rei) ono to zna, oveka koji ne CENI, hou rei oveka koji ne pra vi razliku izmeu raznih vrsta znanja. A razvitak pravca bia bez

znanja daje GLUPOG SVECA, oveka koji moe mnogo toga da uini ali ne zna ta ili ne zna kojoj stvari da pristupi; a ako neto i uini to je uz poslunost subjektivnim oseanjima koja ga mogu odvesti sasvim u stranu, zapravo ini neto to je sasvim suprotno onome to eli. U oba sluaja, i SLABI JOGI kao i GLUPI SVETAC dovedeni su do mrtve take. Nijedan ni dru gi se ne mogu dalje razvijati. Da bi se ovo razumelo i uopte priroda znanja i priroda bia, kao i njihov meuodnos, potrebno je razumeti odnos zna nja i bia prema 'razumevanju'. ZNANJE JE JEDNA STVAR A RAZUMEVANJE DRU GA. Ljudi ovo esto brkaju ne shvatajui zapravo razliku. Znanje samo po sebi ne daruje razumevanje. Niti se razu mevanje poveava poveanim znanjem. Razumevanje zavisi od odnosa znanja prema biu. Razumevanjeje rezultat znanja i bia. Znanje i bie se ne smeju razlikovati previe, inae e razume vanje biti daleko i od jednog i od drugog. Istovremeno odnos znanja prema biu se ne menja tako to znanje jednostavno ra ste. Ono se menja samo kada bie raste istovremeno sa znanjem. Drugim reima, razumevanje raste samo uz rast bia. Pri uobiajenom razmiljanju ljudi ne razlikuju razume vanje od znanja. Oni misle da razumevanje uslovljava vee zna nje. Stoga oni sakupljaju znanje ili ono to nazivaju znanjem, ali ne znaju kako da sakupe razumevanje i ne trude se oko toga. Meutim osoba koja je navikla da posmatra sebe, sasvim sigurno zna da u razliitim periodima njegovog ivota jednu te istu misao moe razumeti na potpuno drugaiji nain. esto mu je udno da je neto to sada razume pravilno, mogao do te me re da. razume pogreno. Istovremeno on shvata da se njegovo znanje nije promenilo i da je i tada isto znao o tom predmetu ko liko i sada. ta se onda izmenilo? Njegovo bie se izmenilo. Ka da se to dogodi i razumevanje se mora izmeniti. Razlika izmeu znanja i razumevanja postaje jasna kada shvatimo da ZNANJE moe biti u funkciji jednog centra. Razu mevanje, meutim, je funkcija tri centra. Znai aparat za miljenje moe neto ZNATI. A RAZUMEVANJE se pojavlju-

je samo onda kada ovek OSEA i NASLUUJE ono to je povezano sa tim. Ranije smo govorili o mehaninosti. ovek ne moe rei da razume ideju mehaninosti ako o njoj ZNA samo svojim moz gom. On je mora OSEATI celom svojom masom, celim svo jim biem; tada e je razumeti. U sferi praktinih aktivnosti ljudi veoma dobro razlikuju znanje od razumevanja. Oni shvataju da su, znati i ZNATI KA KO INITI, dve razliite stvari, i da se ZNATI KAKO INITI ne stvara samo znanjem. Meutim izvan sfere praktine aktiv nosti ljudi ne razumeju sasvim jasno ta 'razumevanje' znai. Po pravilu, kada ljudi shvate da ne razumeju stvar oni po kuaju DA PRONADJU IME za ono to ne 'razumeju', a kada ga pronau oni kau da 'razumeju'. Ali 'pronai ime' ne znai 'razumeti'. Naalost, ljudi se uglavnom zadovoljavaju imenima. ovek koji zna mnogo imena, tj. mnogo rei, smatra da razume mnogo toga ponovo izuzimajui svakojake sfere praktinih aktivnosti u kojima njegovo neznanje ubrzo postaje oigledno. Jedan od razloga za toliki raskorak izmeu pravca znanja i pravca razvitka bia u ivotu i za nedostatak razumevanja koje je delimino uzrok a delimino posledica ovog raskoraka, bi bio jezik kojim ljudi govore. Taj jezik je pun pogrenih pojmova, pogrenih klasifikacija, pogrenih asocijacija. A osnovna stvar bi bila, da zbog osnovnih karakteristika uobiajenog miljenja, tj. zbog njegove netanosti i maglovitosti, svaka re moe ima ti hiljade razliitih znaenja ve prema materijalu koji govornik ima na raspolaganju i sloenih asocijacija koje trenutno rade u njemu. Ljudi ne razumeju u potpunosti do kog stepena je njihov jezik subjektivan, to jest, koliko razliitih stvari oni govore upo trebljavajui jednu re. Nisu svesni da svaki od njih govori sopstvenim jezikom, razumevajui jezik drugih ljudi maglovito ili ga uopte ne razumevajui, i nemajui pojma da svaki od njih govori njima nepoznatim jezikom. Ljudi imaju veoma vrsta ubedenja, ili verovanja, da govore istim jezikom, da razumeju jedni druge. A takvo verovanje zapravo nema nikakve osnove. Jezik kojim govore je ustvari samo prilagoen praktinom ivo tu. Ljudi mogu komunicirati izmeu sebe pomou informacija

praktinog karaktera, ali im preu u malo sloenije sfere od mah su izgubljeni, nesposobni da razumeju jedni druge, iako to ga nisu svesni. Ljudi esto, iako ne ba uvek, zamiljaju da razumeju jedni druge, ili da mogu ako hoe da razumeju druge ili da bar mogu pokuati; oni zamiljaju da razumeju autore knji ga koje itaju i da to i drugi ljudi mogu. To je jo jedna od ilu zija koju ljudi stvaraju za sebe i usred kojih ive. A zapravo niko nikog ne razume. Dva oveka mogu rei istu stvar veoma ubedljivo, ali nazivajui je razliitim imenima, ili objanjavajui jed no drugom beskonano dugo stvari za koje veruju da su potpuno iste. Ili obrnuto, dva oveka mogu rei iste rei i zamiljati ka ko su u saglasnosti i razumevanju jedan sa drugim, dok zapravo govore o potpuno razliitim stvarima i ne razumeju se nimalo. Ako uzmemo najjednostavnije rei koje se esto javljaju u govoru i pokuamo da im analiziramo znaenje, odmah emo videti da, svaki ovek u svakom trenutku svoga ivota u svaku re koju izgovara stavlja specijalno znaenje koje drugi ovek nika da ne bi, niti bi posumnjao u njega. Uzmimo re 'ovek' i zamislimo razgovor koji bi se vo dio u grupi ljudi u kojoj se re 'ovek' esto uje. Bez ikakvog preterivanja moe se rei da e re 'ovek' imati onoliko znae nja koliko ljudi uestvuje u razgovoru, i da ta znaenja nee ima ti nita zajedniko. Izgovarajui re 'ovek' svako e je nesvesno povezati sa stavom kakav on obino ima prema oveku, ili koji, iz ovog ili onog razloga, trenutno ima. Jedan ovek moe u ovom trenutku biti zaokupljen pitanjem odnosa polova. Tada re 'ovek' za nje ga nee imati opte znaenje, pa e u trenutku kada je uje upi tati sebe Koji? ovek ili ena? Drugi je moda religiozan i prvo pitanje e mu biti Hrianin ili ne? Trei ovek je moda lekar i njegov pojam 'oveka' znai 'bolestan ovek' ili 'zdrav ovek', i naravno, moda e i neto ue to posmatrati, u zavi snosti od njegove specijalnosti. Duhovnik e pojam oveka doiveti kroz njegovo 'astralno telo', kao 'ivot na drugoj stra ni', i tako dalje, mogao bi rei, ako je upitan, da se ljudi dele na medijume i one koji to nisu. Prirodnjak e govorei o oveku, u centar svojih misli postaviti ideje o oveku kao zoolokom tipu. to jest, kada govori o oveku on e misliti o sklopu njegove vi-

lice, prstiju, uglovima kostiju lica, razmaku izmeu oiju. Ad vokat e videti 'oveka' kao jedinicu statistike ili predmet na ko ji se primenjuje zakon ili kao potencijalnog kriminalca ili kao mogueg klijenta. Moralista e svakako izgovarajui re 'ovek' uvesti u svoje ideje dobro i zlo, i tako dalje, i tako dalje. Ljudi ne primeuju sve te protivurenosti, ne primeuju da nikada ne razumeju jedni druge, da uvek govore o razliitim stvarima. Sasvim je jasno da je za pravilno prouavanje, za tanu izmenu misli, potreban taan jezik, koji bi omoguio utvriva nje ta zapravo znai ovek, a to ukljuuje ukazivanje na taku gledita sa koje je uzet dati pojam i odrediti gravitacioni centar pojma. Ideja je savreno jasna i svaka grana nauke se trudi da ut vrdi i zasnuje taan jezik za sebe. Ali ne postoji univerzalni je zik. Ljudi sve vreme meaju jezike razliitih nauka i nikako da utvrde njihov zajedniki odnos. ak i u svakoj posebnoj grani nauke se pojavljuju novi termini, nove nomenklature. to dalje ide to gore. Nerazumevanje raste i poveava se, umesto da ne staje i s puno razloga se moe pomiljati da e se nastaviti u tom pravcu. A ljudi e sve manje i manje razumevati jedni druge. Za tano razumevanje potreban je taan jezik. Prouava nje sistema starih znanja poinje prouavanjem jezika koji e omoguiti trenutno utvrivanje onoga to je reeno, sa te take gledita i u vezi sa onim to je reeno. Taj novi jezik jedva da sadri neki novi termin ili novu nomenklaturu ali se ZASNIVA NA KONSTRUKCIJI GOVORA NA NOVOM PRINCIPU, PRINCIPU RELATIVNOSTI; to znai da uvodi relativnost u sve pojmove i stoga omoguava tano odreivanje ugla misli jer ono to nedostaje obinom jeziku su izrazi relativnosti. Kada ovek zagospodari ovim jezikom, tada mu se moe preneti velika koliina znanja i informacija koje se ne mogu preneti obinim jezikom ak i kad bi se upotrebljavala nauna ili fi lozofska terminologija. Osnovna vrednost novog jezika je da su SVE ideje u nje mu sakupljene oko JEDNE ideje, to jest, uzima se njihov zajed niki odnos s take gledita jedne ideje. To je ideja EVOLUCIJE. Naravno to nije ideja MEHANIKE evolucije, jer takva ne postoji, ve u smislu svesne evolucije i evolucije volje.

Sve na ovom svetu, od solarnog sistema do oveka, i od oveka do atoma, se ili die ili pada, ili se razvija ili degenerie, stremi napred ili propada. ALI SE NITA NE RAZVIJA ME HANIKI. Samo degeneracija i destrukcija napreduju meha niki. Ono to ne moe da se razvija svesnobiva degenerisano. Pomo spolja je mogua samo do one mere do koje je vrednova na i prihvaena, ak iako je u poetku samo uz pomo oseanja. Jezik pomou koga je mogue razumevanje, zasniva se na ukazivanju odnosa predmeta koji se posmatra prema njegovoj moguoj evoluciji; prema ukazivanju njegovog MESTA na ste penici evolucije. Zbog toga mnoge nae uobiajene ideje bivaju PODELJENE u skladu sa tom evolucijom. Uzmimo jo jednom ideju OVEK. U jeziku o kome ja govorim, umesto rei 'ovek' upotrebljava se SEDAM REI: ovek broj jedan, ovek broj dva, ovek broj tri, ovek broj eti ri, ovek broj pet, ovek broj est i ovek broj sedam. Pomou tih sedam ideja ljudi bi ve bili sposobni da razumeju jedni dru ge kada govore o oveku. ovek broj 7 je ve dostigao potpuni razvitak mogu za oveka i poseduje sve to ovek moe da poseduje, a to su volja, svest, postojano i nepromenljivo Ja, individualnost, be smrtnost i jo mnogo toga to u svom slepilu i neznanju pripisu jemo sebi. Samo ako razumemo do odreenog stepena oveka broj 7 u stanju smo da razumemo gradacije preko kojih mu moemo prii, to jest moemo da razumemo proces razvitka ko ji nam je mogu. ovek broj 6 je veoma blizu oveka broj 7. Od nje ga se razlikuje samo po tome to neke od njegovih osobina nisu postale jo sasvim POSTOJANE. ovek broj 5 jo uvek za nas ima neuhvatljiv standard, jer to je ovek koji je postigao JEDINSTVO. ovek broj 4 je meufaza. O njemu u govoriti kasni je. ovek broj jedan, dva i tri, su ljudi koji sainjavaju me haniko ljudstvo na istom nivou na kome su roeni. OVEK BROJ JEDAN znai ovek kome je centar gravi tacije psihikog ivota u pokretnom centru. To je ovek sa fi-

zikim telom, ovek ije pokretne i instinktivne funkcije sve vreme preteu emocionalne i funkcije miljenja. OVEK BROJ DVA znai da je ovek na istom stupnju razvitka ali je njegov gravitacioni centar psihikog ivota u emo cionalnom centru, a to znai oveka ije EMOCIONALNE funk cije preteu nad svim drugim; ovek oseanja, emocionalan ovek. OVEK BROJ TRI znai ovek koji je na istom stupnju razvitka ali kome je centar gravitacije psihikog ivota u inte lektualnom centru, to jest ovek ije funkcije miljenja nadvla davaju pokretne, instinktivne i emocionalne funkcije: ovek rezona, koji u sve polazi od teorija, mentalnih uvaavanja. Svaki ovek se raa kao broj jedan, broj dva i broj tri. OVEK BROJ ETIRI se ne raa gotov. On se raa kao jedan, dva i tri, a etiri postaje samo uz pomo napora odlunog karaktera. ovek broj 4 je uvek PROIZVOD KOLSKOG RADA. On se ne moe roditi niti razvijati sluajno ili postati to kao rezultat uobiajenih uticaja vaspitanja, obrazovanja i slino. ovek broj 4 ve stoji na drugaijem nivou od oveka broj jedan, dva i tri; on ima POSTOJAN CENTAR GRAVITACIJE koji se sastoji od njegovih ideja, od sopstvenog vrednovanja ra da, i njegovog odnosa prema koli. Uz to njegovi psihiki cen tri su ve zapoeli svoje uravnoteenje; jedan centar u njemu ne moe prevladati drugi kao to je sluaj sa ljudima iz prve tri ka tegorije. On ve poinje da poznaje sebe i da zna kuda ide. OVEK BROJ PET je ve kristalizovan; on se ne moe menjati kao ovek broj jedan, dva i tri. Meutim treba znati da ovek broj 5 moe biti rezultat pravilnog i nepravilnog rada. On moe postati broj 5 od oveka broj 4 a moe postati broj 5 A DA NIJE BIO BROJ ETIRI. U tom sluaju ne moe se dalje razvijati, ne moe postati broj 6 i broj 7. Da bi postao broj 6 mora nanovo da pretopi svoju kristalizovanu sutinu, mora namerno izgubiti svoje bie oveka broj 5. To se postie samo kroz stranu patnju. Sreom ovakvi sluajevi su veoma retki. Podela oveka na 7 kategorija ili 7 brojeva, ob janjava hiljade stvari koje inae ne bismo mogli da razumemo. Ova podela daje prvi pojam RELATIVNOSTI primenjen na

oveku. Stvari moraju biti ovakve ili onakve u skladu sa vrstom oveka ija se taka gledita uzima u obzir. U skladu sa tim, sva spoljanja i unutranja oitovanja oveka, sve to pripada oveku, sve to je stvorio, deli se u se dam kategorija. Sada moemo rei da postoji znanje broj jedan, zasnova no na oponaanju ili instinktima, ili naueno napamet, ugurano u oveka. Broj jedan, ako je ovek broj jedan u pravom smislu te rei, ui sve kao papagaj ili majmun. Znanje oveka broj dva je znanje onoga to on voli; ono to ne voli to ne zna. Uvek i u svemu eli neto prijatno. Ili, ako je bolestan ovek, on e, naprotiv, znati samo ono to ne voli, to ga odbija i ono to proizvodi u njemu strah, uas i prezir. Znanje oveka broj tri je ono koje se zasniva na subjektiv no logikom miljenju, na reima, na bukvalnom razumevanju. To je znanje knjikih moljaca, suvih kolaraca. ovek broj tri, na primer izraunava koliko puta se odreeno slovo arapskog pi sma ponavlja u Kuranu, i na tome zasniva ceo sistem tumaenja Kurana. Znanje oveka broj etiri se u mnogome razlikuje. To je znanje koje dolazi od oveka broj pet a koji ga prima od oveka broj est, koji opet svoje prima od oveka broj sedam. ovek broj etiri naravno prima to znanje onoliko koliko dozvoljavaju njegove moi. Ali u poreenju sa ovekom broj jedan, dva i tri, ovek broj etiri se polako oslobaa subjektivnih elemenata u svom znanju i kree se prema objektivnom znanju. Znanje oveka broj pet je celokupno, nedeljivo znanje. On sada poseduje jedno, nedeljivo Ja i SVO njegovo znanje pripa da tome Ja. On nema jedno Ja koje zna neto to drugo ne zna. Ono to on zna, zna i njegova celina. Njegovo znanje je blie objektivnom znanju nego oveka broj etiri. Znanje oveka broj est je potpuno znanje koje ovek moe da ima; ali jo uvek moe biti izgubljeno. Znanje oveka broj sedam je njegovo sopstveno znanje, ne moe mu se oduzeti; to je OBJEKTIVNO i potpuno OBJEKTIV NO znanje SVEGA. Potpuno je ista stvar sa biem. Postoji bie oveka broj je dan, onoga koji ivi prema instinktima i osetima; bie oveka

broj dva, sentimentalno bie emocionalnog oveka; bie oveka broj tri, racionalno bie teoretiara, i tako dalje. Sasvimje jasno zato znanje ne moe biti daleko od bia. ovek broj jedan, dva i tri ne moe rezonovanjem svoga bia posedovati znanje ove ka broj etiri, pet ili vie. ta god da mu da, on e protumaiti na svoj nain, on e umanjiti svaku ideju na nivo na kome je on sam. Isti red podele u sedam kategorija mora se primeniti na sve to se odnosi na oveka. Postoji broj jedan umetnosti, to je umetnost oveka broj jedan, umetnost koja oponaa, kopira, ili vrlo primitivna i senzualna umetnost kao to su ples i muzika divlja ka. Postoji umetnost broj dva, sentimentalna; umetnost broj tri, intelektualna, izmiljena umetnost; i tako mora postojati umet nost broj etiri, pet i tako dalje. Na isti nain, postoje religije oveka broj jedan, religije koje se sastoje od rituala, spoljanjih formi, rtvovanja i cere monija ogromnog sjaja, ili nasuprot, mrane, okrutne i di vljakog karaktera. Postoji religija oveka broj dva; religija vere, ljubavi, oboavanja, impulsa, entuzijazma, koja se ubrzo pretvara u religiju progona ogranienja i izgona 'jeretika' i 'bez bonika'. Postoji religija oveka broj tri; intelektualna, teoret ska religija dokaza i argumenata, zasnovana na loginoj dedukciji, uvaavanju i interpretacijama. Religije broj jedan, dva i tri su zapravo jedine koje poznajemo; sve poznate i posto jee religije na svetu pripadaju jednoj od ove tri kategorije. Kak ve su religije oveka broj etiri, pet i dalje, ne moemo znati dok god smo ono to jesmo. Ako umesto religije uopteno, uzmemo Hrianstvo, i ta da postoji Hrianstvo broj jedan, a to je paganizam preruen u Hrianstvo. Hrianstvo broj dva je emocionalna religija, po nekad veoma ista ali bez snage, ponekad puna krvoprolia i uasa i vodi ka Inkviziciji, religioznim ratovima. Hrianstvo broj tri, instance koje omoguavaju razni oblici Protestantizma, zasniva se na dijalektici, argumentu, teorijama i tako dalje. Ta da postoji Hrianstvo broj etiri o kome ovek broj jedan, dva i tri nemaju pojma. Ustvari Hrianstvo broj jedan, broj dva i broj tri su za pravo spoljanje imitacije. Samo ovek broj etiri stremi da bu-

de hrianin a samo ovek broj 5 zapravo moe biti hrianin, a to znai, da ivi u skladu sa Hristovim naelima. ovek broj jedan, broj dva, i broj tri ne mogu iveti u skla du sa Hristovim naelima jer sa njima se sve 'deava'. Danas e to biti jedna stvar sutra sasvim druga. Danas je spreman da da svoju poslednju koulju a sutra e isei oveka na komadie jer mu ne da koulju. Njih ljulja svaki sluajan dogaaj. Oni nisu sopstveni gospodari i stoga ne mogu odluiti da budu Hriani i da stvarno budu Hriani. Nauka, filozofija, i sva oitovanja i aktivnosti ovekovog ivota se mogu podeliti na potpuno isti nain, u sedam katego rija. Meutim obian jezik kojim se ljudi slue je daleko od tak vih podela, i zbog toga je jako teko ljudima da razumeju jedni druge. Analizirajui raznorazna subjektivna znaenja rei 'ovek' videli smo do koje mere se razlikuju i koliko su protivurena a pre svega koliko su jedva primetna ak i samom govorniku sva znaenja i nijanse tih znaenja stvorenih asocijacijama navika koje se mogu staviti u re. Uzmimo za primer neku drugu re, na primer 'svet'. Sva ki ovek je razume na svoj nain a svaki ovek opet na sasvim razliit nain. Svako kada uje izgovorenu re 'svet' dobije aso cijaciju koja je strana i neuporediva sa asocijacijom drugog ove ka. Svaki 'pojam sveta', svaki ustaljeni oblik miljenja nosi sa sobom sopstvenu asocijaciju, sopstvene ideje. U oveku religioznih nazora sveta, Hrianinu, re 'svet' e prizvati seriju religioznih ideja, neizostavno postaje poveza no sa idejom Boga, sa idejom stvaranja sveta ili pak sa krajem sveta, ili sa 'grenim' svetom, i tako dalje. Sledbeniku Vedantike filozofije svet e biti pre svega dru gog, iluzija, 'Maja'. Duhovnik e pomisliti na svet 'posle', na svet duhova. Fiziar e na svet gledati sa take gledita strukture mate rije; bie to svet molekula, atoma ili elektrona.

Astronomu e svet biti svet zvezda i galaksija. I tako dalje, i tako dalje. Svet fenomena i noumenalni* svet, svet etvrte i drugih dimenzija, svet dobra i svet zla, ma terijalni svet i nematerijalni svet, proporcija moi u raznim na cijama sveta, mogu se 'sauvati' u svetu, i tako dalje, i tako dalje. Ljudi imaju hiljade razliitih ideja o svetu ali ne i jednu je dinstvenu koja bi im omoguila da razumeju jedni druge i da mo gu trenutno da odrede sa koje take gledita ele da posmatraju svet. Nije mogue prouavati sistem univerzuma bez proua vanja oveka. Istovremeno je nemogue prouavanje oveka bez prouavanja univerzuma. ovek je slika sveta. ovek je stvoren prema istim zakonima po kojima je stvoren svet. Poznavanjem i razumevanjem samog sebe ovek e znati i razumeti ceo svet, sve zakone koji su stvorili i koji vladaju svetom. Istovremeno prouavanjem sveta i zakona koji njime vladaju nauie i razumee zakone koji vladaju njime. U vezi sa tim neki zakoni se ra zumeju i prihvataju lake izuavanjem objektivnog sveta, dok ovek moe razumeti druge zakone samo prouavanjem samog sebe. Prouavanje sveta i oveka stoga moraju ii paralelno, po maui jedno drugom. U vezi sa reju 'svet' mora se razumeti da postoji mnogo svetoga, da mi ne ivimo u jednom svetu ve u nekoliko. To se ne moe odmah razumeti jer u obinom reniku re 'svet' se uglavnom upotrebljava kao jednina. A ako se i upotrebljava mnoima 'svetovi' to je samo onda kada se neto eli naglasiti ili izraziti ideja vie svetova koji postoje paralelno. Na jezik ne ma u sebi ideju svetova koji se sadre jedan u drugom. A ipak ideja da ivimo u razliitim svetovima ba dobro prikazuje svetove sadrane jedan u drugome prema kojima stojimo u razliitim odnosima. Ako elimo odgovor na pitanje ta je to svet u svetovima u kojima ivimo, moramo pre svega sebe upitati ta je to to mi zovemo 'svet' u najintimnijem i najbliem odnosu prema nama.

svet shvaen umom (ili razumom)

Na ovo moemo odgovoriti da esto dajemo ime, 'svet' sve tu ljudi, oveanstva, u kome ivimo, i iji smo deo. Meutim oveanstvo oblikuje neodvojiv deo organskog ivota na zemlji, stoga bi bilo pravilno da kaemo da je svet najblii nama, OR GANSKI IVOT ZEMLJE, svet bilajka, ivotinja i oveka. Ali organski ivot je takoe u svetu. ta je onda 'svet' za organski ivot? Na ovo moemo odgovoriti da je za organski ivot nae planete zemlja 'svet'. Ali zemlja je isto tako u svetu. ta je onda 'svet' za zem lju? 'Svet' za zemlju je planetarni svet solamog sistema, iji je ona deo. ta je 'svet' za sve planete zajedno? Sunce, ili sfera sunevog uticaja, ili solarni sistem, iji su planete deo. Za sunce, 'svet' je svet zvezda, ili Mleni Put, akumula cija ogromnog broja solarnih sistema. Dalje, prelazei na filozofske zakljuke, moemo rei da 'svi svetovi' oblikuju neku, za nas neshvatljivu i neznanu CELINU ili JEDNO (kao to je jabuka jedna). Ta Celina, ili Jed no, ili SVE, to se moe nazvati 'Apsolutno', ili 'Nezavisno', jer ukljuujui sve unutar samog sebe ne zavisi ni od ega, je 'svet' za 'sve svetove'. Logino je da se moe misliti o stanju stvari kao o Svim oblicima jedne jedinstvene Celine. Takva celina e svakako biti Apsolutna, to znai Nezavisna, jer je to Sve, beskonano i nedeljivo. Apsolutno je znai, stanje stvari kada Sve konstituie jed nu Celinu, to bi bilo praiskonsko stanje stvari, iz koga, deljenjem i razliitostima, biva uzdignuta raznolikost fenomena koji posmatramo. ovek ivi u svim tim svetovima ali na razliite naine. To znai da na njega pre svega utie NAJBLII svet, onaj koji mu je tu prvi, iji je on deo. I oni dalji svetovi utiu na ove ka, direktno a i preko ostalih meusvetova, mada je njihovo delovanje ublaeno u zavisnosti od udaljenosti ili od poveanja razlike izmeu njih i oveka. kao to emo kasnije videti, DI REKTAN uticaj Apsolutnog ne dostie oveka. Ali uticaj sle-

deeg sveta i uticaj sveta zvezda su ve sasvim jasni u ivotu oveka, iako svakako nisu poznati nauci. Na ovaj nain je G. zavrio predavanje. Sledei put smo imali veoma mnogo pitanja koja su se uglavnom odnosila na uticaje raznih svetova i na to zato nas Ap solutno ne dostie. Pre nego to prouimo te uticaje, poeo je G., i zakone transformacije Jedinstva u Mnoinu, moramo izuiti OSNOV NI ZAKON koji je stvorio sve fenomene u razliitosti ili jedin stvu svih svetova. To je 'Zakon Trojstva' ili zakon TRI PRINCIPA ili TRI SILE. Sadri se od injenice da svaki fenomen, na kojoj god ska li bio, ili u kome god svetu bio, od molekularnog do kosmikog fenomena, je rezultat kombinacije ili susreta tri razliite ili oprene sile. Moderna misao shvata postojanje dve sile i neop hodnost ove dve sile da bi se prizveli fenomeni; sile i otpora, pozitivan i negativan magnetizam, pozitivan i negativan elektri citet, muke i enske elije, i tako dalje. Meutim ona ak ni ove dve sile ne vidi uvek i svuda. Pitanje o treoj se nikada nije ni postavilo, a ako i jeste, jedva da se ulo. Prema stvarnom egzaktnom znanju, jedna sila ili dve sile nikada ne proizvode fenomen. Prisustvo tree sile je neophod no, jer samo uz pomo tree sile prve dve mogu proizvesti ono to zovemo fenomenom, bez obzira u kojoj sferi. Uenje o trima silama je koren svih starih sistema. Prva sila se moe zvati aktivna ili pozitivna; druga, pasivna ili nega tivna; trea, neutralizujua. To su SAMO IMENA, jer u stvar nosti su sve tri sile podjednako aktivne i pojavljuju se kao aktivna, pasivna i neutralizujua, samo u svojini takama susre ta, to jest, SAMO U ODNOSU JEDNE PREMA DRUGOJ U DATOM TRENUTKU. Prve dve sile su manje vie razumljive oveku a trea se ponekad moe otkriti bilo u taci primene si la, ili u medijumu ili u 'rezultatu'. Ali uopteno govorei, trea sila se ne moe tako lako uoiti i razumeti. Razlog se moe pro nai u funkcionalnim ogranienjima ovekovih obinih psiho lokih aktivnosti i u fundamentalnim kategorijama naeg vienja

sveta fenomena. Ljudi ne mogu direktno videti treu silu kao to ne mogu shvatiti 'etvrtu dimenziju'. Meutim prouavajui sebe, oitovanje svojih misli, svest, aktivnost svoje navike, svoje elje, i tako dalje ovek moe nauiti da posmatra i vidi u sebi aktivnost sve tri sile. Pret postavimo, na primer, da ovek eli da radi na sebi da bi izmenio svoje odreene karakteristike, da bi potigao vii nivo bia. Njegova elja, njegova inicijativa je aktivna sila. Inercija celog njegovog uobiajenog psiholokog ivota koja pokazuje opozi ciju inicijativi e biti pasivna ili negativna sila. Dve sile e ili bi ti protivtea jedna drugoj, ili e jedna sasvim preovladati drugu, ali istovremeno e postati preslaba za bilo kakvu dalju akciju. Tako e se dve sile sviti jedna oko druge, jedna upijajui drugu i na taj nain nee biti sposobne da daju nikakav rezultat. To se moe nastaviti kroz ceo ivot. ovek moe oseati elju i inici jativu. Meutim sva ta inicijativa moe biti upijena prevazilaenjem uobiajene ivotne inercije, ne ostavljajui nita u svrhu pravca za koji inicijativa postoji. I tako to moe ii sve dok se ne pojavi trea sila, u obliku, na primer, NOVOG ZNANJA, odmali pokazujui prednost ili potrebu rada na sebi i na taj nain podravajui i ojaavajui inicijativu. Tada inicijativa, uz po mo ove tree sile, moe osvojiti inerciju i ovek postaje akti van u eljenom pravcu. Primeri rada tree sile i trenuci njenog ulaska, mogu se ot kriti u svim oitovanjima naeg psihikog ivota, u svim feno menima ivota ljudskih zajednica i u oveanstvu u celini, u svim fenomenima prirode oko nas. Za poetak dovoljno je razumeti opti princip: svaki feno men, koliki god bio, je neizbeno oitovanje 3 sile; jedna ili dve sile ne mogu proizvesti fenomen i ako posmatramo zausta vljanja u bilo emu, ili beskonana oklevanja na istom mestu, moemo rei da na datom mestu, nedostaje trea sila. Da bi se ovo razumelo istovremeno moramo znati da ljudi ne mogu primetiti fenomen kao manifestaciju 3 sile jer nismo u stanju da posmatramo objektivni svet u naem subjektivnom stanju svesti. A u subjektivnom posmatranju sveta fenomena mi u fenomenu vidimo samo oitovanje jedne ili dve sile. Kada bismo mogli vi deti oitovanje 3 sile u svakoj radnji, videli bismo svet onakav

kakav je (stvari same u sebi). Samo se ovde mora rei da feno men koji se ini jednostavnim moe zapravo biti veoma sloen, hou rei, to moe biti veoma sloena kombinacija trojstva. Ali mi znamo da ne moemo videti svet onakav kakav je i to bi tre balo da nam pomogne da razumemo zato ne moemo da vidi mo treu silu. Trea sila je vlasnitvo stvarnog sveta. Subjektivni ili svet fenomena naeg posmatranja je samo relativno stvaran, u svakom sluaju nije potpun. Vraajui se svetu u kome ivimo sada moemo rei da su u Apsolutnom, kao i u svemu ostalom, aktivne 3 sile: aktivna, pasivna i neutralizujua. Meutim poto se po prirodi svega u Apsolutnom stvara jedna celina, 3 sile stvaraju jednu celinu. tavie oblikujui jednu nezavisnu celinu 3 sile poseduju pot punu i nezavisnu volju, potpunu svest, puno razumevanje sebe i svega to ine. Ideja jedinstva 3 sile u Apsolutnom oblikuje osnovu za mnoga stara uenja sutastveno i nedeljivo Trojstvo Brama, Vina i iva, i tako dalje. Tri sile Apsolutnog, sainjavaju jednu celinu, odvojenu i ujedinjenu prema sopstvenoj odluci, i na takama raskra one stvaraju fenomene, ili 'svetove'. Ovi svetovi stvoreni voljom Apsolutnog, u potpunosti zavise od te volje u svemu to se tie njihovog postojanja. U svim ovim svetovima opet deluju sve 3 sile. Poto svaki od ovih svetova sada nije celina, ve samo deo, tada 3 sile u njima ne formiraju jedinstvenu celinu. To je sada sluaj 3 volje, 3 svesti, 3 jedinstva. Svaka od ove 3 sile sadri u sebi mogunosti sve 3 sile, ali u taci susreta 3 sile svaka od njih oituje samo jedan princip aktivan, pasivan ili neutralizujui. Tri sile zajedno formiraju trojstvo koje proizvodi nove fenomene. Ali to trojstvo je drugaije, to nije ono koje je bilo u Apsolutnom, u kome 3 sile formiraju neraskidivu celinu i po seduju jednu jedinstvenu volju ijednu jedinstvenu svest. U sve tovima drugog reda 3 sile su sada podeljene i njihove take susreta sada imaju drugu prirodu. U Apsolutnom, momenat i taka njihovog susreta su odreeni njihovom jedinstvenom vo ljom. U svetovima drugog reda u kojima nema vie jedinstvene volje ve su 3, take izlaska su svaka odreena posebnom vo ljom, nezavisnom od onih drugih i stoga taka susreta postaje

sluajna ili mehanika. Volja Apsolutnog stvara svetove drugog reda i vlada njime, ali ne vlada njihovim kreativnim radom, u kome se pojavljuje mehaniki element. Zamislimo Apsolutno kao krug i u njemu druge krugove, svetove drugog reda. Uzmimo jedan od tih krugova. Apsolutno je odreeno brojem 1, jer tri sile stvaraju jednu celinu u Apso lutnom, a male krugove emo odrediti brojem 3, jer u svetu dru gog reda tri sile su ve podeljene. Tri podeljene sile u svetovima drugog reda, zajedniki su sret u svakom od ovih svetova, stvara nove svetove treeg reda. Uzmimo jedan od tih svetova. Svetovi treeg reda stvoreni po mou tri sile koje deluju polumehaniki, vie ne zavise od jedin stvene volje Apsolutnog ve od 3 mehanika zakona. Ovi svetovi su stvoreni pomou 3 sile. A poto su stvoreni oni oitu ju 3 nove sopstvene sile. Tako e broj sila koje deluju u sveto vima treeg reda biti 6. U crteu, krug treeg reda je odreen brojem 6 (3 plus 3). U tim svetovima stvoreni su svetovi novog reda, etvrtog. U svetovima etvrtog reda deluju 3 sile sveta drugog reda, 6 sila sveta treeg reda, i 3 sopstvene, sve sku pa 12 sila. Uzmimo jedan od tih svetova i odredimo ga brojem 12 (3 plus 6 plus 3). Poto je predmet delovanja veeg broja zakona ovi svetovi stoje jo dalje od jedinstvene volje Ap solutnog i jo su vie mehaniki. Svetovi stvoreni unutar tih sve tova e biti pod vladavinom dvadeset i etiri sile (3 plus 6 plus 12 plus 3). Svetovi stvoreni unutar ovih svetova bie predmet vladanja etrdeset i osam sila, a broj 48 je stvoren kako sledi: tri sile sveta koji odmah sledi Apsolutno, est u sledeem, dvana est u narednom, dvadeset i etiri u onom posle njega, i tri sop stvene (3 plus 6 plus 12 plus 24 plus 3), etrdeset i osam sve skupa.. Svetovima stvaranim unutar svetova 48 vladaju devede set i est sila (3 plus 6 plus 12 plus 24 plus 48 plus 3). Svetovi ma sledeeg reda, ako postoje vladae 192 sile, i tako dalje. Ako uzmemo jedan od mnogo svetova u Apsolutnom, re cimo svet 3, bie to svet koji predstavlja ukupan broj zvezdanih svetova slinih naem Mlenom Putu. Ako uzmemo svet 6 bie to jedan od svetova stvorenih unutar sveta, akumulacija zvezda koje zovemo Mleni Put. Svet 12 e biti jedan od sunaca koji stvaraju Mleni Put, nae sunce. Svet 24 e biti planetarni svet,

to znai sve planete solarnog sistema. Svet 48 bi bio zemlja. Svet 96 e biti mesec. Kada bi mesec imao satelit, bio bi to svet 192, i tako dalje. Lanac svetova, spojevi koji ine Apsolutno, svi svetovi, sva sunca, nae sunce, planete, zemlja i mesec oblikuju 'zrak stvaranja' u kome nalazimo nas. Zrak stvaranja je za nas 'svet' u najirem smislu te rei. Naravno, zrak stvaranja ne ukljuuje 'svet' u pravom smislu te rei, jer Apsolutno raa broj, moda beskonaan broj razliitih svetova, od kojih svaki zapoinje no vi, izdvojeni zrak stvaranja. Dalje, svaki od ovih svetova sadri brojne svetove koji predstavljaju dalje cepanje zraka i opet iz tih svetova izdvajamo samo jedan na Mleni Put; Mleni Put sadri brojna sunca, ali mi izdvajamo samo jedno, ono koje nam je najblie, od koga zavisimo, u kome ivimo, kreemo se i bivstvujemo. Svako od tih drugih sunca znai novo cepanje zraka, ali te zrake ne moemo prouavati na isti nain kao nas, to jest, zrak u kome smo smeteni. Dalje, unutar solarnog sistema pla netarni svet nam je blii od samog sunca, a unutar planetarnog sistema najblia nam je zemlja, planeta na kojoj ivimo. Nema mo potrebu da prouavamo druge planete na isti nain na koji prouavamo zemlju, dovoljno nam je da ih posmatramo sve za jedno, a to znai, u mnogo manjem obimu nego to inimo sa zemljom. Broj sila u svakom svetu, 1, 3, 6, 12, i tako dalje, poka zuje broj zakona koji vladaju odreenim svetom. to je manje zakona u datom svetu, blii je Apsolutnom; to vie zakona postoji u datom svetu vea je mehaninost, vea je udaljenost od volje Apsolutnog. Mi ivimo u svetu kojim vla da etrdeset i osam zakona reda, a to znai, veoma daleko od vo lje Apsolutnog, u sasvim udaljenom i tamnom uglu univerzuma. Na taj nain nam zrak stvaranja pomae da odredimo i shvatimo nae mesto u svetu. Meutim, kao to vidite, jo uvek nismo stigli do pitanja uticaja. Da bi se razumela razlika izmeu uticaja razliitih svetova, moramo bolje razumeti zakon trojstva, a potom jo fundamentalniji zakon Zakon broja Sedam, ili ZAKON OKTAVA.

PETO POGLAVLJE
Mi univerzum posmatramo trodimenzionalno i svet sma tramo svetom MATERIJE i SILE, u najjednostavnijem i najelementarnijem smislu te rei. Vie dimenzije i nove teorije o materiji, prostoru i vremenu, kao i druge kategorije znanja o sve tu koje su nepoznate nauci, razmotriemo kasnije. Sada je po trebno predstaviti univerzum u obliku dijagrama 'zraka stvaranja', od Apsolutnog do meseca. APSOLUTNO SVI SVETOVI SVA SUNCA SUNCE SVE PLANETE ZEMLJA MESEC Sl. 3 Na prvi pogled 'zrak stvaranja' izgleda kao vrlo elemen taran plan univerzuma, meutim kako se ide dalje u prouava nju, postaje jasno da se uz pomo jednostavnog plana moe dovesti u sklad, napraviti jedinstvena celina, mnogostrukost ra zliitih i neskladnih filozofskih, religioznih i naunih pogleda o

svetu. Ideja o zraku stvaranja pripada starim znanjima i mnogi naivni geocentrini sistemi o univerzumu, koji su nam poznati, su zapravo nedovoljno dobro izlaganje ideje o zraku stvaranja ili izvrnutost ove ideje nastale zbog bukvalnog nerazumevanja. Mora se posmatrati tako da je zrak stvaranja i njegov rast od Apsolutnog u izvesnoj protivurenosti sa nekim modernim, mada ne ba naunim pogledima. Uzmimo, na primer sunce, zemlju i mesec. Prema uobiajenom shvatanju mesec je hladno, mrtvo nebesko telo, koje je nekad bilo isto kao i zemlja, hoe rei, posedovalo je unutranju toplotu, a jo ranije je bilo kao sunce otopljene mase. Zemlja, prema standardnim shvatanjima, bee jednom ista kao i sunce, i takoe se postepeno hladi i pre ili kasnije, postae smrznuta masa kao mesec. Obino se pretpo stavlja da se i sunce hladi i da e vremenom postati slino zem lji a jo kasnije, mesecu. Pre svega, ovakav pogled se ne moe uzeti kao 'nauni' u strogom smislu te rei, jer u nauci, to jest astronomiji ili bolje reeno astrofizici, postoje mnoge protivurene hipoteze i teori je o tome, ali zapravo nijedna nema ozbiljnih osnova. Meutim ovo shvatanje je najire rasprostranjeno i postalo je shvatanje prosenog oveka modernih vremena o svetu u kome ivimo. Ideja o zraku stvaranja i njegovom rastu od Apsolutnog je u protivurenosti sa optim shvatanjima dananjice. Prema toj ideji mesec je jo neroena planeta. Ona se po lako zagreva i vremenom (uz pogodan zrak stvaranja) postae kao zemlja i imae sopstveni satelit, novi mesec. Nova karika e biti pridodata zraku stvaranja. Zemlja, se takoe ne hladi, ona se zagreva i moe vremenom postati kao sunce. Takav proces se moe videti na Jupiteru, koji je sunce za svoje satelite. Saimajui sve to smo rekli u vezi zraka stvaranja, od sve ta 1 do sveta 96, moramo dodati da brojke po kojima su stvore ni svetovi ukazuju na broj sila, ili redove zakona koji vladaju pomenutim svetovima. U Apsolutnom postoji samo jedna sila i samojedan zakon jedinstvena i nezavisna volja Apsolutnog. U sledeem svetu su tri sile ili tri reda zakona. U sledeem je est redova zakona; u narednom dvanaest; i tako dalje. U naem svetu, to jest na zemlji, delaju etrdeset i osam redova zakona po kojima se ceo na ivot upravlja. Da ivimo na mesecu na nas

bi delovalo devedeset i est redova zakona, to jest, na ivot i aktivnosti bi bili jo vie mehaniki i ne bismo imali mogunost da izbegnemo mehaninost koju sada imamo. Kao to je ve reeno, volja Apsolutnog se manifestuje sa mo u svetu koji je ona stvorila u samom sebi, u svetu 3; volja Apsolutnog ne dosee svet 6 i manifestuje se u njemu samo u obliku mehanikih zakona. Dalje, u svetovima 12, 24, 48 i 96, volja Apsolutnog ima sve manje i manje mogunosti da manife stuje sebe. To znai da u svetu 3 Apsolutno stvara opti plan za ostatak univerzuma, koji se dalje razvija mehaniki. Volja Ap solutnog se ne moe oitovati u narednim svetovima odeljena od svog plana, i manifestujui sebe u skladu sa ovim planom oformljuje se u mehanike zakone. To znai da ako bi Apsolutno elelo da manifestuje svoju volju, recimo, u naem svetu, u su protnosti sa mehanikim zakonima koji ovde vladaju, moralo bi da uniti sve meusvetove izmeu sebe i naeg sveta. Ideja udesnog u smislu krenja zakona pomou volje ko ja ih je stvorila, nije samo u suprotnosti sa zdravim razumom ve u suprotnosti sa samom idejom volje. 'udo' moe biti samo oitovanje zakona koji nisu znani oveku ili ih on veoma retko sree. 'udo' je manifestacija, u ovom svetu zakona, drugog sveta. Ovde na zemlji smo veoma udaljeni od volje Apsolutnog, redom od etrdeset i osam mehanikih zakona. Kada bismo bili u stanju da se oslobodimo polovine tih zakona tada bi na nas uti calo samo dvadeset i etiri zakona, a to znai, zakoni planetar nog sveta, i tada bismo bili jednu stepenicu blii Apsolutnom i njegovoj volji. Kada bismo tada uspeli da se oslobodimo polo vine tih zakona tada bi na nas uticali zakoni sunca (dvanaest za kona) i u skladu s tim bili jo blii Apsolutnom. Ako bismo zatim oslobodili sebe polovine tih zakona, nama bi vladali zakoni sve ta zvezda i tada bismo samo jednu stepenicu bili odvojeni od vo lje Apsolutnog. A ovek ima mogunost da se postepeno oslobodi posto jeih mehanikih zakona. Prouavanje reda etrdeset osam zakona koji vladaju ovekom ne moe biti apstraktno kao prouavanje astronomije; oni

se mogu prouavati posmatranjem tih zakona u nama i OSLO BAANJEM OD NJIH. U poetku ovek jednostavno mora razumeti da je on zapravo nepotrebno pod uticajem hiljada iritirajuih zakona koje su za njega stvorili drugi ljudi i on sam. Kada pokae nameru da ih se oslobodi uvidee da ne moe. Du gi i uporni pokuaji za oslobaanjem od njih, uverie ga u sopstveno ropstvo. Zakoni koji vladaju ovekom mogu se prouavati jedino kroz borbu sa njima, pokuavajui da ih se oslobodi. Meutim potrebna je ogromna koliina znanja da bi se moglo osloboditi jednog zakona a da se sebi ne stvori drugi umesto njega. Redovi zakona i njihovi oblici se razlikuju od take gle dita sa koje uvaavamo zrak stvaranja. U naem sistemu kraj zraka stvaranja, rastui kraj, da ta ko kaem, ogranak, je mesec. Energija potrebna za rast i razvi tak meseca i za oblikovanje novih stvaranja, dolazi mesecu sa zemlje, na kojoj se, stvara udruenim radom sunca, svih ostalih planeta solarnog sistema i same zemlje. Energija se sakuplja i uva u ogromnom akumulatoru smetenom na povrini zemlje. Akumulator je organski ivot na zemlji. Organski ivot na zem lji hrani mesec. Sve to ivi na zemlji, ljudi, ivotinje, biljke, su hrana za mesec. Mesec je ogromno ivo bie koje se hrani svi me to ivi i raste na zemlji. Mesec ne bi mogao postojati bez organskog ivota na zemlji, kao to organski ivot na zemlji ne bi postojao bez meseca. tavie, mesec je u odnosu na organski ivot na zemlji kao ogroman elektromagnet. Ako bi rad elektromagneta odjednom stao, organski ivot bi se rasuo u nita. Proces rasta i zagrevanja meseca je povezan sa ivotom i smru na zemlji. Sve to je ivo pri smrti oslobaa odreenu ko liinu energije koja ih je 'oivljavala'; ta energija ili 'due' sve ga ivog biljaka, ivotinja, ljudi biva privuena mesecu kao to ine elektromagneti i daje mu toplotu i ivot od koga za visi njegov rast, to jest, rast zraka stvaranja. U ekonominosti univerzuma nita nije izgubljeno i odreena energija poto je zavrila svoj rad na odreenom planu ide na drugi. Due koje idu na mesec, moda imajui ak odreenu ko liinu svesti i seanja, pronalaze sebe pod devedeset i est zako na, u uslovima mineralnog ivota, ili da se izrazimo drugaije,

u uslovima iz kojih nema bega osim opte evolucije u nemerljivo dugim planetarnim ciklusima. Mesec je 'na periferiji', na kra ju sveta; to je 'spoljanja tmina' hrianske doktrine 'tamo gde e biti pla i krgut zuba.'. Uticaj meseca na sve ivue oituje se u svemu to se deava na zemlji. Mesec je glavna ili bolje rei, najblia motivirajua sila svega u organskom ivotu na zemlji. Svi pokreti, ak cije i manifestacije ljudi, ivotinja i biljaka zavise od meseca i pod kontrolom su meseca. Osetljiva skrama organskog ivota koja pokriva na globus je u potpunoj zavisnosti od uticaja ogromnog elektromagneta koji mu isisava ivot. ovek, kao i svako drugo ivo bie, ne moe, u uobiajenim uslovima ivo ta da se oslobodi meseca. Sva njegova kretanja pa samim tim i sve njegove akcije kontrolie mesec. Ako on ubije drugog oveka, mesec je to uinio; ako se on rtvuje za druge i to je uinio mesec. Sva zlodela, sav kriminal, sve samortvovanje, sva he rojska dela, kao i sve to se ini svakodnevno, kontrolie mesec. Osloboenje koje dolazi sa rastom mentalne moi i spo sobnosti je osloboenje od meseca. Mehaniki deo naeg ivota je u zavisnosti od meseca. Ako razvijemo u sebi svest i volju i povinujemo im na mehaniki ivot i sve nae mehanike mani festacije, oslobodiemo se moi meseca. Sledea ideja kojom je potrebno zagospodariti je materijalnost univerzuma koja se uzima u obliku zraka stvaranja. Sve u ovom univerzumu se moe vagati i meriti. Apsolutno je mate rijalno, moe se i vagati i meriti, kao mesec ili kao ovek. Ako je Apsolutno Bog, to znai da se Bog moe vagati i meriti, ra zluiti u komponente elemenata, izraunati i izraziti u obliku ko nane formule. Meutim pojam 'materijalnosti' je relativan kao i sve osta lo. Ako se prisetimo kako je pojam 'ovek' i sve to mu pripa da dobro, zlo, istina, lanost, i tako dalje podeljeno u razliite kategorije ('ovek broj jedan', 'ovek broj dva', i tako dalje), bilo bi nam lake da razumemo taj pojam 'sveta', i sve to se odnosi na svet takoe se deli u razliite kategorije. Zrak stvaranja utvruje 7 planova u svetu, 7 svetova unutar jedan drugog. Sve to se odnosi na svet deli se na 7 katego rija, jedna kategorija unutar druge. Materijalnost Apsolutnog je

drugaijeg reda od materijalnosti 'svih svetova'. Materijalnost 'svih svetova' je drugaijeg reda od naeg sunca. Materijalnost naeg sunca je drugaijeg reda od materijalnosti 'svih planeta'. Materijalnost 'svih planeta' je drugaijeg reda od materijalnosti zemlje, a materijalnost zemlje je drugaijeg reda od materijalno sti meseca. U poetku je teko prihvatiti ovu ideju. Ljudi su na vikli da misle da je MATERIJA svuda ista. Cela fizika, astrofizika, hernija, metode kao to su spektroanaliza, i tako da lje, su zasnovane na pretpostavkama. I tano je da je materija ista ali je materijalnost drugaija. Razliiti stepeni materijalno sti direktno zavise od kvaliteta energije koja se oituje u datoj taki. Materija ili supstanca unapred pretpostavljaju postojanje sile ili energije. Ovo ne znai daj e potrebno dualistiko poima nje sveta. Ovi pojmovi materije i sile su isto toliko relativni ko liko i sve drugo. U Apsolutnom gde je sve jedinstveno i materija i sila su jedinstvene. Ali u vezi sa ovim materija i sila se ne uzi maju kao stvarni principi sveta, ve kao karakteristike sveta fe nomena koje mi posmatramo. Da bi se zapoelo prouavanje univerzuma dovoljno je imati elementarnu ideju o materiji i ener giji, kakvu dobijamo posmatranjem organa naih ula. 'Konstan ta' se uzima kao materijalna, kao materija, a 'promene' stanja 'konstante', ili materije, zovu se manifestacije sile ili energije. Sve ove promene mogu se smatrati kao rezultat vibracija ili va lovitog kretanja koja poinju iz centra, a to znai u Apsolutnom, i prostiru se u svim pravcima, prelazei jedne preko drugih, su darajui se, sjedinjujui se, dok se sasvim ne zaustave na kraju zraka stvaranja. Sa ove take gledita, svet se sastoji iz vibracija i materi je, ili od materije u stanju vibracija, vibrirajue materije. Stepen vibracija je u obrnutom stepenu prema gustini materije. U Apstraktnom vibracije su najbre i materija je najmanje gusta. U sledeem svetu vibracije su sporije i materija je gua; i idui dalje materija je jo gua a vibracije, u skladu sa tim, jo sporije. Moe se smatrati da se 'materija' sastoji od 'atoma'. Ato mi u ovom smislu su takoe uzeti kao rezultat konane podele materije. U svakom redu materije oni su jednostavno odreene

male ESTICE date materije, koji su nedeljivi na odreenom planu. Atomi Apsolutnog su zaista nedeljivi, a atom sledeeg plana, to jest sveta 3, sadri tri atoma Apsolutnog, ili drugim reima, tri puta je vei i tri puta tei, a njegovo kretanje obliku je jedan atom. Opet u skladu sa tim i kretanje mu je sporije. Atom sledeeg sveta sadri dvanaest iskonskih estica a u sledeem, dvadeset etiri, etrdeset i osam, devedeset i est. Atom sveta 96 je ogroman u poredenju sa svetom 1; u skladu sa tim njegovo kretanje je sporije a materija od koje je sainjen takav atom je gua. ATOM APSOLUTNOG ATOM SVIH SVETOVA ATOM SVIH SUNACA ATOM SUNCA ATOM SVIH PLANETA ATOM ZEMLJE

ATOM MESECA Sl. 4 Sedam svetova zraka stvaranja predstavljaju sedam redo va materijalnosti. Materijalnost meseca je drugaija od materijalnosti zemlje; materijalnost zemlje je drugaija od materijalnosti planetarnog sveta; materijalnost planetarnog sve ta je drugaija od materijalnosti sunca, i tako dalje. Tako umesto jednog pojma materije imamo sedam vrsta materije, meutim na uobiajen pojam materijalnosti uz velike potekoe moe da shvati materijalnost svetova 96 i 48. Materi ja sveta 24 je isuvie razreena da bi se smatrala materijom sa

naune take gledita naih fiziara i hemiara; takva materija je praktino hipotetika. U svetu 12 materija je jo finija i za uo biajeno istraivanje nema uopte karakteristike materijalnosti. Sve te materije koje pripadaju razliitim redovima univerzuma nisu podeljene u slojeve ve su smetene, bolje reeno, prodiru jedna u drugu. Slinu ideju prodiranja materija jedne u drugu a razliite gustine, moemo videti iz primera koji su nama pozna ti. Pare drveta se moe natopiti vodom, a voda se moe natopi ti gasom. Potpuno je isti odnos izmeu razliitih vrsta materija koji se moe videti u celom univerzumu; finije materije prodiru u grublje. Materija koja poseduje karakteristike materijalnosti koje su nama shvatljive deli se na nekoliko stanja u zavisnosti od gu stine: vrsto, teno, gasovito; dalje gradacije materije su: sijajua energija, to jest, elektricitet, svetlo, magnetizam; i tako dalje. Ali na svakom planu, to jest, u svakom redu materijalno sti, mogu se pronai slini odnosi i podele razliitih stanja date materije; ali, kao to je ve reeno, materija vieg plana nije uopte materijalna za pojmove niih planova. Sva materija svega koja nas okruuje, hrana koju jedemo, voda koju pijemo, vazduh koji diemo, kamen od koga su na pravljene nae kue, naa sopstvena tela u sve to prodiru sve materije koje postoje u univerzumu. Nema potrebe prouavati i istraivati sunce da bi se otkrila materija solarnog sveta: ova ma terija postoji u nama samima i rezultat je podele naih atoma. Na isti nain u nama postoji materija svih drugih svetova. ovek je u punom smislu te rei 'univerzum u minijaturi'; u njemu su sve materije od kojih se univerzum sastoji; od istih sila, istih zako na koji vladaju univerzumom, koji delaju u njemu; stoga, prouavanjem oveka moemo prouiti ceo svet, kao to prouavanjem sveta moemo prouiti oveka. Meutim potpuna paralela izmeu oveka i sveta se moe povui samo ako posmatramo 'oveka' u punom smislu te rei, a to znai oveka ije su sutinske moi razvijene. Nerazvijeni ovek, ovek koji nije zavrio evolucioni proces, ne moe se uze ti kao potpuna slika ili plan univerzuma on je nezavren svet. Kao to je ve reeno, prouavanje samog sebe, mora ii rame uz rame sa prouavanjem fundamentalnih zakona univer-

zuma. Zakoni su svuda isti, na svim planovima. Ali ti isti zako ni oituju se u razliitim svetovima, a to znai, pod razliitim uslovima i tako proizvode razliite fenomene. Prouavanje od nosa zakona na planovima na kojima se oituju, dovodi nas do izuavanja RELATIVITETA. Ideja relativiteta zauzima veoma vano mesto u ovom uenju, i kasnije emo se vratiti na nju. Meutim pre svega osta log potrebno je razumeti relativitet svake stvari i svake manife stacije u SKLADU SA MESTOM koje ona zauzima u kosmikom redu. Mi smo na zemlji i u potpunosti zavisimo od zakona koji deluju na zemlji. Zemlja je veoma loe mesto sa kosmike take posmatranja bilo bi to kao najudaljeniji deo severnog Sibira, veoma udaljeno od svega, hladno, ivot je tamo jako teak. Sve to bi na nekom drugom mestu bilo lako postii, ili to bi dolo samo od sebe, tu se postie tekim radom; za sve se mora boriti i u ivotu i u radu. U ivotu se ipak ponekad deava da ovek dobije nasledstvo i posle toga ivi ne radei nita. Ali, takve stva ri se ne deavaju u radu. Svi su jednaki i svi su podjednako pro sjaci. Vraajui se zakonu trojstva, moramo nauiti da pro naemo oitovanje ovih zakona u svemu to radimo i u svemu to prouavamo. Primena ovog zakona u svakoj sferi, odmah ot kriva mnogo toga novog, mnogo toga to ranije nismo videli. Uzmimo hemiju, na primer. Uobiajena nauka ne zna zakon troj stva i prouava materiju ne uzimajui u obzir njene kosmike sadraje. Meutim pored uobiajene hemije postoji i druga, spe cijalna, ili ako hoete alhemija, koja prouava materiju uzima jui u obzir njene kosmike sadraje. Kao to je ranije reeno, kosmiki sadraj svake supstance se pre svega odreuje NJENIM MESTOM, a zatim silom koja deluje kroz nju u datom trenut ku. ak i na istom mestu priroda date supstance prolazi kroz ve like promene u zavisnoti od sile koja se kroz nju oituje. Svaka supstanca moe biti provodnik bilo koje od tri sile, u skladu sa tim moe biti AKTIVNA, PASIVNA i NEUTRALIZUJUA. Ali moe biti ni prva, ni druga, ni trea, ako se nijedna sila ne manifestuje kroz nju u datom trenutku ili ako se uzme bez odno-

sa prema manifestaciji sila. Na ovaj nain svaka supstanca se po javljuje u 4 razliita aspekta ili stanja. U vezi sa ovim mora se primetiti da kada govorimo o materiji mi ne govorimo o hemijskim elementima. Specijalna hemija o kojoj ja govorim, gle da na svaku supstancu kao da ima izdvojenu funkciju, ak i najsloeniju, kao na elemenat. Samo je na ovaj nain mogue prouavati kosmike sadraje materije, jer sva sloena jedinjenja imaju svoje kosmiku svrhu i znaaj. Sa te take gledita atom date supstance je najmanja koliina te supstance koja zadrava sve svoje hemijske, fizike i KOSMIKE sadraje. Posledino, veliina 'atoma' razliitih supstanci nije ista. A u nekim sluaje vima 'atom' moe biti estica vidljiva ak i golim okom. etiri aspekta ili stanja svake supstance imaju odreena imena. Kada je supstanca provodnik prve ili aktivne sile, zove se 'ugljenik', i kao i ugljenik u hemiji, odreuje se slovom C. Kada je supstanca provodnik druge ili pasivne sile, zove se 'kiseonik', i kao i kiseonik u hemiji, odreuje se slovom O. Kada je supstanca provodnik tree ili neutralizujue sile, zove se 'azot', i kao i azot u hemiji, odreuje se slovom N. Kada se uzme supstanca bez odnosa prema sili koja manifestuje sebe kroz nju, zove se 'vodonik', i kao i vodonik u he rniji, odreuje se slovom H. Aktivne, pasivne i neutralizujue sile su odreene broje vima 1, 2, 3, a supstance slovima C, O, N i H. Ova odreenja se moraju razumeti. Da li ovi elementi odgovaraju starim alhemijskini elemen tima, vatri, vazduhu, vodi, zemlji? - upitao je neko od nas. Da, odgovaraju, rekao je G., ali mi emo upotrebiti ove. Kasnije ete razumeti zbog ega. Ono to samo uo veoma me je zainteresovalo, jer je pove zivalo sistem G. sa sistemom Tarota, koji mi je u svoje vreme izgledao kao mogu klju za skrivena znanja. tavie, pokazi vao mi je odnos TROJSTVA prema ETIRI, to je bila novina za mene i to nisam uspeo da razumem iz Tarota. Tarot je zasi gurno zasnovan na ZAKONU ETIRI PRINCIPA. Do sada je G. govorio samo o ZAKONU TRI PRINCIPA. Meutim sada sam video kako TRI prelazi u ETIRI i razumeo potrebu ove

podele dok god se podela SILE i MATERIJE moe odmah tu posmatrati. Tri se odnosi na silu a etiri se odnosi na materiju. Naravno da je dalje znaenje ovoga jo uvek bilo nerazumljivo, ali ak i ovo malo to je G. izgovorio, obeavalo je mnogo toga za budunost. Veoma su me interesovala imena elemenata: ugljenik, kiseonik, azot i vodonik. Moram ovde da napomenem da iako je G. zasigurno obeao da e tano objasniti zato su uzeta ova imena a ne neka druga, nikada to nije uinio. Kasnije u se ponovo vratiti na ova ime na. Pokuaji da se utvrdi poreklo ovih imena u mnogome su mi objasnili ceo sistem G., kao i njegovu istoriju. Na jednom od sastanaka, na koji je bio pozvan veliki broj novih ljudi koji ranije nisu uli G., bio je upitan: Da li je ovek besmrtan ili ne? Pokuau da odgovorim na to pitanje, rekao je G., ali upozoravam vas da se to ne moe uiniti ni izbliza dovoljno do bro sa materijalom koji prua uobiajeno znanje i uobiajeni je zik. Pitate da li je ovek besmrtan ili ne. Odgovoriu sa Obe rei, i da i ne. Ovo pitanje ima vie strana. Pre svega ta znai BE SMRTAN? Govorite li o apsolutnoj besmrtnosti ili priznajete razliite stepene? Ako, recimo, posle smrti neto ostaje to ivi neko vreme zadravajui svoju svest, moe li se to zvati besmrtnou ili ne? Ili postavimo to ovako: koliko dug period je potreban za to postojanje da bi se nazvalo besmrtnim? Zatim, da li to pitanje ukljuuje mogunot razliitih 'besmrtnosti' za ra zliite ljude? Ima tu jo raznih pitanja. Ovo govorim samo da bih pokazao koliko su ona nejasna i koliko takve rei kao to je 'besmrtnost' mogu voditi iluziji. Ustvari nita nije besmrtno, ak je i Bog smrtan. Ali postoji velika razlika izmeu oveka i Boga, naravno Bog je smrtan na drugaiji nain od oveka. Bi lo bi mnogo bolje ako bismo re 'besmrtnost' zamenili reima POSTOJANJE POSLE SMRTI. Tada u odgovoriti da ovek ima mogunost postojanja posle smrti. Meutim MOGUNOST je jedna stvar a ostvarenje mogunosti je sasvim druga.

Hajde da sada pokuamo da vidimo od ega zavisi ta mo gunost i ta znai to ostvarenje. G. je tada ukratko ponovio sve to je ranije reeno o struk turi oveka i sveta. Nacrtao je dijagram zraka stvaranja i dija gram etiri tela oveka (vidi sl. 1,3). A u odnosu na tela oveka, uveo je jedan detalj koji tu nije ranije postojao. ovek je sloena organizacija, rekao je, u kojoj su sadrana 4 dela koja mogu biti povezana a i ne moraju, ili su pak loe povezana. Koija je rudom povezana sa konjem, konj je povezan sa vozaem preko uzda, a voza je povezan sa gaz dom, njegovim glasom. Meutim voza mora uti i razumeti gazdin glas. On mora znati kako da vozi a konj mora biti istre niran da se pokorava uzdama. to se tie odnosa izmeu konja i koije, konj mora biti pravilno upregnut. Znai postoje 3 veze izmeu 4 odeljka ove sloene organizacije (vidi sl. 5b). Ako neto nedostaje u jednoj od veza, organizacija ne moe da deluje kao celina. Stoga veze nisu nita manje vane od stvarnih 'te la'. Radei na sebi ovek istovremeno radi na 'telima' i na 'vezama'. Ali, to je razliit rad. Rad na sebi mora poeti od vozaa. Voza je mozak. Da bi bio u stanju da uje gazdin glas, voza pre svega, NE SME DA SPAVA, a to znai da se mora probuditi. Tada se moe de siti da gazda govori jezikom koji voza ne razume. Voza mora nauiti taj jezik. Kada ga je nauio, razumee gospodara. Uz to on jo mora nauiti da upravlja konjima, da ih upregne u koiju, da ih hrani i timari, da dri koiju u redujer kakva bi bila vaj da od toga to razume gospodara a nije u situaciji da bilo ta uini? Gazda mu kae da ide onamo. Ali ovaj nije sposoban da se pokrene jer konj nije nahranjen, nije upregnut i ne zna gde su uzde. Konj su nae emocije. Koija je nae telo. Mozak mora nauiti da kontrolie emocije. Emocije uvek vuku telo za sobom. To je red kojim se mora raditi na sebi. Rad na 'telima', to jest na vozau, konju i koiji, je jedna stvar. A rad na 'vezama' to jest, na 'razumevanju vozaa', koje ga sjedinjuje sa gazdom; na 'uzdama' koje ga vezuju sa konjem; i na 'rudi' i 'uprezanju' koje povezuju konja i koiju to je sasvim druga stvar. Ponekad se deava da su tela sasvim dobra i u redu, ali ve ze ne rade. Kakva je onda korist od cele organizacije? Kao i u

sluaju nerazvijenih tela, celom se organizacijom upravlja ODOZDO, to znai, ne voljom gospodara, ve sluajnou. U oveku sa dva tela, drugo telo je aktivno u odnosu na fi ziko telo; to znai da svest u 'astralnom telu' moda ima mo nad fizikim telom. G. je stavio plus iznad 'astralnog tela' a minus iznad fi zikog (vidi sl. 5c). U oveku sa 3 tela, tree ili 'mentalno telo' je aktivno u odnosu na 'astralno telo' i na fiziko telo; to znai da svest u 'mentalnom telu' ima potpunu vlast nad 'astralnim telom' i nad fizikim telom. G. je stavio plus iznad 'mentalnog tela' i minus iznad 'as tralnog' i fizikog tela, ograenim zajedno. U oveku sa 4 tela, etvrto je aktivno. To znai da svest u etvrtom telu ima potpunu vlast nad 'mentalnim', 'astralnim' i fizikim telom. G. je stavio plus iznad etvrtog tela i minus iznad tri osta la ograena zajedno. + a.

b.

c. Sl. 5

Kao to vidite, rekao je, postoji 4 sasvim razliite si tuacije. U jednom sluaju sve funkcije su kontrolisane od strane fizikog tela, aktivno je; u odnosu na njega sve ostalo je pasiv no (vidi sl. 5a). U drugom sluaju drugo telo ima mo nad fi zikim. U treem sluaju 'mentalno' telo ima mo nad 'astralnim' i fizikim. I u poslednjem sluaju etvrto telo ima mo nad prva tri. Ranije smo videli da je u oveku koji ima sa mo fiziko telo, sasvim isti red odnosa mogu, izmeu njegovih razliitih funkcija. Fizike funkcije mogu kontrolisati oseanja, misli i svest. Oseanje moe kontrolisati fizike funkcije. Misao moe kontrolisati fizike funkcije i oseanja. A SVEST moe kontrolisati fizike funkcije, oseanja i misli. U oveku sa dva, tri i etiri tela, najaktivnije telo je ono ko je najdue ivi, to znai, da je besmrtno u odnosu na nie telo. Ponovo je nacrtao dijagram zraka stvaranja i pored zemlje je postavio fiziko telo oveka. To je obian ovek, rekao je, ovek broj jedan, dva, tri i etiri. On ima samo fiziko telo. Fiziko telo umire i nita ne ostaje. Fiziko telo je sastavljeno od zemaljskih materijala i po sle smrti vraa se zemlji. PRAH JE I PRAHU SE VRAA. Tu je nemogue govoriti o bilo kakvoj 'besmrtnosti'. Ali ako ovek ima drugo telo (postavio je drugo telo na dijagramu paralelno sa planetarna), ono je sastavljeno od materijala planetarnog sve ta i moe nadiveti smrt fizikog tela. Nije besmrtno u punom smislu te rei, poto posle odreenog perioda takoe umire. Ali u svakom sluaju ne umire sa fizikim telom. Ako ovek ima tree telo (postavio je tree telo na dija gram paralelno sa suncem), sastavljeno je od materijala sunca i moe postojati posle smrti 'astralnog' tela. etvrto telo je sastavljeno od materijala ZVEZDANOG SVETA, a to znai, od materijala koji ne pripada solarnom si stemu, stoga, ako se kristalizovalo u granicama solarnog siste ma, ne postoji nita u sistemu to ga moe unititi. TO ZNAI DA JE OVEK KOJI POSEDUJE ETVRTO TELO BE SMRTAN U GRANICAMA SOLARNOG SISTEMA. (Sl. 6).

APSOLUTNO SVI SVETOVI SVA SUNCA SUNCE SVE PLANETE ZEMLJA MESEC Sl. 6
ETVRTO TELO. 6 zakona
MENTALNO TELO. 12 zakona ASTRALNO TELO. 24 zakona

FIZIKO TELO. 48 zakona

Vidite zato je nemogue odmah odgovoriti na pitanje: da li je ovek besmrtan? Jedan je besmrtan, drugi nije, trei po kuava da bude, etvrti smatra da jeste a ustvari je hrpica tkiva. Kada je G. otiao u Moskvu naa stalna grupa je nastavila da se sastaje bez njega. Ostalo mi je u seanju nekoliko razgo vora u naoj grupi koji su bili vezani za ono to smo pre kratkog vremena uli od G. Vodili smo mnogo razgovora o ideji udesnog i o injenici da Apsolutno ne moe oitovati svoju volju u obliku mehanikih zakona i ne moe oitovati sebe krenjem tih zakona. Ne seam se ko se prvi od nas setio poznate, mada ne i vredne potovanja kolske prie, u kojoj smo nekada videli ilustra ciju ovog zakona. Pria je o prestarelom ueniku bogoslovije, koji na za vrnom ispitu nije razumeo ideju Boje svemoi. Pa, dajte mi primer neega to Bog ne moe da uradi, re kao je biskup ispitiva. Za to ne treba mnogo vremena vaa Eminencijo, odgovo rio je uenik. Svako zna da ak ni Gospod ne moe da pobedi keca aduta obinom dvojkom. Nita jasnije nije moglo biti reeno.

Bilo je vie smisla u toj glupoj prii nego u hiljadama teo lokih traktata. Zakoni igre ine sutinu igre. Krenje ovih za kona bi upropastilo celu igru. Apsolutno se nita manje ne moe meati u na ivot i nadomestiti druge rezultate od prirodnih re zultata koji su prouzrokovani sa nae strane, ili stvarani sluaj no, koliko ne moe pobediti keca aduta dvojkom. Turgenjev je negde napisao da se sve obine molitve mogu svesti na jednu: Gospode, uini da dva puta dva ne bude etiri. To je isto to i kec adut u bogosloviji. Drugi jedan razgovor se vodio o mesecu i njegovom odno su prema organskom ivotu na zemlji. Opet je neko iz grupe pro naao dobar primer pokazujui odnos meseca prema organskom ivotu. Mesec je teg na asovniku. Organski ivot je mehanizam asovnika koji se pokree pomou teine tega. Gravitacija te teine, trzaj lanca na zupaniku, pokreu tokie i kazaljke na asovniku. Ako se ukloni teina, sva kretanja u mehanizmu asovnika trenutno prestaju. Mesec je kolosalna teina koja visi na organskom ivotu i na taj nain ga pokree. ta god da ini mo, bilo dobro ili zlo, pametno ili glupo, svi pokreti tokova i kazaljki naeg organizma zavise od te teine, koja bez prekida vri pritisak na nas. Lino sam bio veoma zainteresovan za pitanje relativiteta u odnosu na MESTO, to jest na mesto u svetu. Odavno sam doao na ideju da relativitet zavisi od meuodnosa veliina i brzina. Ali ideja o MESTU, u kosmikom redu, bila je sasvim nova i meni i ostalima. Kako mi je bilo udno kada sam neto kasnije bio uveren da je to ista stvar izreena drugim reima, da veliina i brzina odreuju MESTO a da MESTO odreuje veliinu i brzi nu. Seam se jo jednog razgovora iz tog perioda. Neko ga je upitao o mogunosti UNIVERZALNOG JEZIKA NE SEAM SE VIE U VEZI SA IM. Univerzalni jezik je mogu, rekao je G., samo ljudi ga nikada nee izmisliti. - Zato nee? - upitao je neko od nas.

Pre svega zbog toga to je ve odavno izmiljen, odgovo rio je G., a drugo, zbog toga to, da bi se ovaj jezik razumeo i da bi se ideje izrazile na njemu, ne zavisi samo od poznavanja tog jezika, ve takode od POSTOJANJA. Rei u jo neto. Po stoji ne samo jedan, ve tri univerzalna jezika. Prvi se moe go voriti i pisati a da se ostane u granicama sopstvenog jezika. Jedina razlika bi bila ta da ljudi govorei uobiajenim jezikom ne razumeju jedni druge, ali ovaj drugi jezik im omoguava razumevanje. U drugom jeziku pisani jezik je isti za sve ljude, kao to su na primer brojke i matematike formule; ali ljudi i dalje govore svoj jezik, ipak svaki od njih razume onog drugog iako onaj drugi govori nepoznatim jezikom. Trei jezik je isti za sve, i pisan i govorni. Na tom nivou razlika sasvim nestaje. - Zar nije ista stvar opisana u Delima apostolskim kada Sve ti Duh silazi Apostolima, i oni poinju da razumevaju razliite jezike? - upitao je neko. Primetio sam da su takva pitanja uvek uznemiravala G. - Ne znam, nisam bio tamo, rekao je. Behu neke druge prilike kada su razna pitanja vodila novini i neoekivanim objanjenjima. Jednom prilikom neko ga je upi tao da li postoji neto stvarno i neto to vodi kraju uenja i ri tualima postojeih religija. Da i ne, rekao je G. Zamislite da sedimo ovde i razgo varamo o religijama i da naa slukinja Maa uje taj razgovor. Ona e ga, naravno, razumeti na njen nain i ponovie ga vrata ru Ivanu onako kako ga je ona razumela. Vratar Ivan e opet ra zumeti na svoj nain i ponovie onako kako je razumeo, koijau Petru iz susedstva. Koija Petar ide na selo i priae tamo o ono me o emu razgovaraju gospoda iz grada. Mislite da e to i ma lo liiti na ono to smo mi rekli? To bi bila slika odnosa postojeih religija i ono to im je osnova. Imate uenje, tradici je, molitve, rituale, ne iz pete, ve iz dvadeset i pete ruke, i na ravno da je skoro sve uniteno do neprepoznatljivog a sve to je sutinsko je odavno zaboravljeno. Na primer, u svim imeniteljima Hrianstva veliki deo igra tradicija Poslednje Veere Hristove sa njegovim uenicima. Li turgije i cela serija dogmi, rituala i rtvovanja se na njoj bazira ju. To je osnova za otpadnitvo, za odvajanje od crkava, za

formiranje sekti; koliko je ljudi nestalo jer nisu hteli to da prih vate ili objanjenje o tome. Meutim niko ne razume o emu se tu zapravo radi, ta su Hrist i njegovi uenici uinili to vee. Ne postoji objanjenje koje bar imalo nalikuje istini, jer ono to je izvorno napisano u Jevanelju bee izvrnuto prepisivanjem i pre voenjem; a pored toga ono je i napisano ZA ONE KOJI ZNA JU. Za one koji ne znaju, Jevanelje ne objanjava nita, a poto se oni nisu trudili da razumeju, sve dublje su se uvlaili u greku. Da bi se razumelo ono to se deavalo na Poslednjoj Veeri, pre svega je potrebno poznavati odreene zakone. Seate se ta sam govorio o 'astralnim telima'? Da pono vimo ukratko. Ljudi koji imaju 'astralno telo' mogu da ko municiraju sa drugima na razdaljini, bez uobiajenih naina komuniciranja. Da bi takva komunikacija bila mogua oni mo raju utvrditi neku 'vezu' meu sobom. U tu svrhu oni, kada idu na razliita mesta i u razliite zemlje, ponekad uzimaju jedni od drugih neku linu stvar, naroito neto to je bilo u kontaktu sa njihovim telima. Na isti nain se, da bi se zadrala veza sa mrtvi ma, zadravaju stvari tih osoba. Te stvari ostavljaju TRAG iza sebe, neto kao nevidljive niti koje ostaju zategnute kroz pro stor. Ove niti vezuju dati predmet sa osobom, ivom ili u odreenim sluajevima mrtvom, i onom kojoj sada pripadaju. Ljudi su ovo poznavali jo od prastarih vremena i na razne naine su upotrebljavali to znanje. Tragovi o tome mogu se pronai u obiajima mnogim na roda. Znate, na primer, da vie nacija ima obiaj zvan BRAT STVO PO KRVI. Dva oveka, ili vie ljudi, pomeaju svoju krv u istu posudu pijui potom iz nje. Posle toga se smatra da su BRAA PO KRVI. Meutim, poreklo ovog obiaja lei mnogo dublje. Izvorno, to je magijska sveanost za uspostavljanje veze meu 'astralnim telima'. Krv ima naroite kvalitete. Odreeni narodi, Jevreji na primer, pripisali su specijalan znaaj ma ginom sastavu krvi. Vidite, ako je uspostavljena veza izmeu 'astralnih tela', tada, prema verovanju nekih naroda, ni smrt ne moe da je prekine. Hrist je znao da mora umreti. To je ve ranije bilo odlueno. On je to znao, a znali su i njegovi uenici. Svaki od njih je znao ulogu koju e odigrati. Meutim, istovremeno su

eleli da stvore vezu sa Hristom, vezu zauvek. Iz tog razloga im je dao da piju njegovu krv i da jedu njegovo meso. Nisu to uopte bili hleb i vino, ve pravo meso i prava krv. Poslednja Veera je bila MAGIJSKA SVEANOST, slino 'bratstvu po krvi', za stvaranje veze izmeu 'astralnih te la'. Ali ko to zna u postojeim religijama i ko razume znaaj to ga? Sve to je davno zaboravljeno, i svemu je dat sasvim drugaiji znaaj. Rei su ostale ali znaaj im je odavno izgubljen. Ovo predavanje, a naroito njegov kraj, prouzrokovali su mnogo razgovora u naoj grupi. Mnogi su bili zgroeni onim to je G. rekao o Hristu i Poslednjoj Veeri; drugi su, naprotiv, oseali ISTINU u tome, istinu koju nikada ne bi sami dokuili.

ESTO POGLAVLJE
Jedno od sledeih predavanja poelo je pitanjem jednog od prisutnih: TA JE BIO CILJ NJEGOVOG UENJA? - Ja naravno imam sopstveni cilj, rekao je G. Meutim dozvoliete mi da o tome ne govorimo. U ovom trenutku moj cilj nema nikakvog znaaja za vas, jer je neophodno da vi imate sopstveni cilj. UENJE SAMO PO SEBI NE MOE DA OSTVARI NIJEDAN KONAAN CILJ. Moe samo pokazati najbolji put ljudima da postignu koje god ciljeve imaju. Pitanje cilja je veoma vano. Sve dok god ovek ne utvrdi sebi cilj nee biti u stanju ak ni da pone da 'ini' bilo ta. Kako je mogue 'initi' bilo ta, a nemati cilj? Pre bilo kakvog 'delanja' treba unapred utvrditi cilj. Meutim, pitanje cilja postojanja je jedno od najteih fi lozofskih pitanja, rekao je neko od prisutnih. Vi hoete da ponemo da razreavamo to pitanje. Meutim mi smo moda ovde doli traei odgovor na to pitanje. Vi oekujete da ga mi zna mo unapred. Ako ovek to zna, on zna sve. - Niste me razumeli, rekao je G. Nisam govorio o filozof skom znaaju cilja postojanja. ovek ga ne zna i ne moe ga zna ti sve dok god je ono to je, pre svega, zbog toga to ne postoji jedan, ve mnogo ciljeva postojanja. Naprotiv, pokuaji da se odgovori na to pitanje upotrebom uobiajenih metoda je sasvim beznadeno i beskorisno. Ja sam pitao neto sasvim drugo. Pi tao sam za va LINI cilj, o onome ta vi elite da postignete, a ne o razlogu za vae postojanje. Svako mora imati sopstveni cilj: jedan ovek eli bogatstvo, drugi zdravlje, trei eli nebesko car stvo, etvrti hoe da bude general, i tako dalje. O takvim cilje-

vima sam pitao. Ako mi budete rekli va cilj, biu u stanju da vam kaem idemo li istim putem ili ne. Razmislite o tome kako ste sami sebi formulisali svoj cilj, pre dolaska ovamo. Ja sam jo pre nekoliko godina jasno formulisao svoj cilj, rekao sam. Tada sam rekao sebi da elim DA ZNAM BU DUNOST. Prouavajui ovo pitanje teorijski, doao sam do zakljuka da budunost MOE biti znana, i ak sam nekoliko puta uspeno eksperimentisao u saznavanju tane budunosti. Iz toga sam zakljuio da mi treba, i da imamo prava da znamo bu dunost, i da, dok god je ne budemo znali neemo moi da organizujemo nae ivote. Mnogo toga je kod mene bilo vezano za ovo pitanje. Smatrao sam, na primer, da ovek moe znati, da ima prava da zna, koliko mu je tano vremena ostalo, koliko vre mena ima na raspolaganju, ili drugim reima, on moe znati i ima prava da zna dan i as svoje smrti. Uvek mi se inilo po niavajuim da ovek ivi a da to ne zna i odluio sam u jednom trenutku da nita ne poinjem ni u kom smislu dok to ne saznam. Jer emu poinjati bilo kakav posao ako ne zna da li e imati vremena da ga zavri? - Vrlo dobro, rekao je G., znati budunost je prvi cilj. Ko jo moe formulisati svoj cilj? - Ja bih eleo da se uverim da u nastaviti svoje postojanje i posle smrti fizikog tela, ili, ako to od mene zavisi, eleo bih da radim na tome da bih postojao posle smrti, - rekao je neko iz drutva. - Mene nije briga hou li znati budunost ili ne, ili da li u biti siguran u postojanje posle smrti, rekao je drugi, ako osta nem ono to sam sada. Ono to najsnanije oseam je da nisam sopstveni gospodar, i ako bi trebalo da formuliem svoj cilj, re kao bih da elim da budem GOSPODAR SAMOG SEBE. - Ja bih eleo da razumem Hristovo uenje, i da budem hrianin u pravom smislu te rei, rekao je sledei. - Ja bih eleo da budem sposoban da POMAEM LJUDI MA, rekao je drugi. - Ja bih eleo da saznam kako da zaustavim ratove, rekao je neko.

Pa, to bi bilo dovoljno, rekao je G., imamo sada dovolj no materijala da nastavimo. Najbolja formulacija od svih do sa da iznetih je ona u kojoj je izraena elja da se bude sopstveni gospodar. Bez toga nita drugo nije mogue i bez toga nita dru go nema vrednosti. Meutim ponimo sa prvim pitanjem, to jest sa prvim ciljem. Da bi se saznala budunost pre svega je potrebno znati sa danjost u detalje, kao i dobro poznavanje prolosti. Danas je ovako kako je jer je jue bilo onako kako je bilo. A ako je danas kao to je bilo jue, sutra e biti kao to je danas. Ako eli da sutra bude drugaije, mora se potruditi da danas bude drugaije. Ako je danas jednostavno posledica jueranjeg dana, sutra e biti posledica dananjeg dana. Ako se podrobno proui ta se de silo jue, prekjue, pre nedelju dana, pre godinu dana, pre de set godina, moe se nepogreivo rei ta e se dogoditi sutra. Meutim trenutno nemamo dovoljno materijala na raspolaganju da govorimo o tom pitanju ozbiljno. Ono to nam se deava ili nam se moe desiti zavisi od 3 uzroka: od sluajnosti, od sud bine ili od nae sopstvene volje. Takvi kakvi jesmo, mi smo sko ro u potpunosti u zavisnosti od sluajnosti. Ne moemo imati sudbinu u pravom smislu te rei nita vie nego to moemo ima ti sopstvenu volju. Kada bismo imali volju tada bismo kroz nju ve znali budunost, jer bismo tada stvarali nau budunost ona ko kako bismo eleli da bude. Kada bismo imali sudbinu, takoe bismo znali budunost jer sudbina odgovara tipu oveka. Ako je tip poznat, tada njegova sudbina moe biti poznata, a to znai, i prolost i budunost. Ali sluajnosti se ne mogu predvideti. Da nas je ovek jedan, sutra je drugaiji: danas mu se jedna stvar dogodi, sutra druga. - Zar niste sposobni da predvidite ta e se dogoditi svakom od nas, upitao je neko, hou da kaem, da predvidite ta e svako od nas postii u radu na sebi i da li je vredno da bilo ta zapoinje? -To je nemogue rei, rekao je G. Moe se samo predvi deti budunost za ljude. Nije mogue predvideti budunost LU DE MAINE. Njen pravac se menja svakog trenutka. U jednom trenutku maina te vrste ide u jednom pravcu i moe izrauna ti dokle e stii, ali 5 minuta kasnije ona ve ide u sasvim dru-

gom pravcu i svi vai prorauni su pogreni. Stoga, pre bilo kak vog razgovora o saznavanju budunosti ovek mora znati na ko ju budunost misli. Ako ovek eli da sazna sopstvenu budunost on prvo mora da zna samog sebe. Tada e videti da li mu se ispla ti da sazna budunost. Ponekad je moda bolje ne znati je. Zvui paradoksalno ali mi imamo prava da kaemo da zna mo nau budunost. Ona e biti sasvim ista kakva nam je bila i prolost. Nita se samo od sebe ne moe izmeniti. U praksi, da bi se prouila budunost ovek mora nauiti da opaa i da se sea trenutaka kada zaista znamo budunost i ka da delamo u skladu sa tim znanjem. Tada sudei po rezultatima, moe biti mogue demonstrirati da zaista znamo budunost. To se na jednostavan nain dogaa u poslovima, na primer. Svaki dobar poslovni ovek zna budunost. Ako ne zna budunost nje gov posao ide u propast. Radei na sebi ovek mora biti dobar poslovan ovek, dobar trgovac. A saznavanje budunosti jedino vredi ako je ovek sopstveni gospodar. Neko je postavio pitanje o buduem ivotu, kako da ga stvara, kako da izbegne konanu smrt, kako da ne umre. - Za to je neophodno 'biti'. Ako se ovek menja svakog tre nutka, ako u njemu ne postoj i nita to moe da odoli spoljanjim uticajima, to znai da u njemu ne postoji nita to moe da op stane posle smrti. Meutim ako postane nezavistan od spoljanjih uticaja, ako se u njemu pojavi neto to moe iveti SAMO OD SEBE, to neto moda nee umreti. U uobiajenim okolnostima umiremo svakog trenutka. Spoljanji uticaji se menjaju i mi sa njima, to znai, umiru mnoga naa Ja. Ako ovek razvije u sebi trajno Ja koje moe opstati uz izmene spoljanjih uticaja, ono moe opstati smrt fizikog tela. Tajna je u tome da ovek ne moe raditi na buduem ivotu ako ne radi za ovaj sa danji. U radu za ivot ovek radi za smrt, ili bolje reeno, za besmrtnost. Stoga rad za besmrtnost, ako se to moe tako zvati, ne moe biti izdvojen iz opteg rada. Postiui jedno, ovek po stie i drugo. ovek moe teiti da BUDE, jednostavno zarad sopstvenih ivotnih interesa. Samo kroz to on moe postati be smrtan. Mi ne govorimo naroito o buduem ivotu i ne prouavamo da li on postoji ili ne, jer su zakoni svuda isti. U prouavanju sopstvenog ivota onako kako ga on zna, i ivota

drugih ljudi, od roenja do smrti, ovek prouava sve zakone koji vladaju ivotom i smru i besmrtnou. Ako postane gospo dar sopstvenog ivota on moe postati gospodarem svoje smrti. Drugo pitanje je bilo KAKO POSTATI HRIANIN. Pre svega potrebno je razumeti da Hrianin nije ovek koji sebe naziva hrianinom ili koga drugi nazivaju tako. Hrianin je onaj koji ivi u skladu sa Hristovim zapovestima. Ovakvi kakvi smo ne moemo biti Hriani. Da biste bili Hrianin morate biti u stanju da 'inite'. Mi ne moemo initi; nama se sve 'dogaa'. Hrist kae: 'Volite svoje neprijatelje', ali kako da volimo svoje neprijatelje kada nismo u stanju da voli mo ni svoje prijatelje? Ponekad 'to voli' a ponekad 'to ne voli'. Takvi kakvi smo mi zapravo ne moemo ni poeleti da budemo Hriani, jer, opet ponekad 'to eli' a ponekad 'to ne eli". Jed na te ista stvar se ne moe eleti dugo vremena, jer odjednom, umesto elje da bude Hrianin, ovek se seti veoma lepog ali skupog tepiha koji je video u radnji. I umesto elje da bude Hrianin on poinje da razmilja o tome kako e sakupiti novac za kupovinu tepiha, zaboravljajui Hrianstvo potpuno. Ili opet, ako neko drugi ne veruje kako je on izvanredan Hrianin ovaj e ga ivog pojesti ili ispei na eravici. Da bi neko bio do bar Hrianin on mora BITI. Biti, znai, biti gospodar samog se be. Ako ovek nije sopstveni gospodar on nema nita i ne moe imati nita. Ne moe biti ni Hrianin. On je jednostavno maina, automat. Maina ne moe biti Hrianin. Razmislite, da li je mo gue da automobil ili pisaa maina ili gramofon budu Hriani? To su samo stvari kojima rukovode sluajnosti. One nisu odgo vorne. To su maine. Biti Hrianin znai biti odgovoran. Od govornost dolazi kasnije kada ovek barem delimino prestaje da bude maina, i ustvari poinje da, i ne samo reima, eli da bude Hrianin. - Kakav je odnos postavke vaeg uenja prema Hrianstvu kakvo mi poznajemo? upitao je neko od prisutnih. - Ne znam ta vi znate o HRIANSTVU, odgovorio je G., naglaavajui re. Potrebno je da razgovaramo malo vie o tome da bi se razjasnilo ta vi razumete pod tim izrazom. Meutim, u korist onih koji ve neto znaju o tome, rei u da je to, ako ve elite, EZOTERINO HRIANSTVO. Tokom

vremena emo razgovarati o znaenju ovih rei. Za sada emo nastaviti razgovor o naim pitanjima. Najpravilnija elja koja je izraena je bila ona o elji da se bude SOPSTVENI GOSPODAR, jer bez toga nita drugo nije mogue. U poreenju sa tom eljom sve druge su samo deiji snovi, elje koje su oveku beskorisne ak i kada bi bile ispu njene. Reeno je, na primer, da neko eli da pomae ljudima. Da bi se moglo POMAGATI LJUDIMA ovek mora da naui da pomogne sebi. Veliki broj ljudi je opsednut mislima i oseanjima za pomaganjem drugima, prosto iz lenjosti. Oni su previe lenji da rade na sebi; i istovremeno im ini zadovoljstvo da raz miljaju o tome kako su sposobni da pomau drugima. To je lano i neiskreno u odnosu na njih same. Ako se ovek pogleda zaista onakav kakav je, on nee ni poeti da misli o tome da po mae drugima: bilo bi ga sramota da o tome misli. Ljubav za oveanstvo, altruizam, su veoma lepe rei, ali one imaju znaaj samo onda ako je ovek sposoban, sopstvenim izborom i odlu kom, da voli ili ne voli, da bude altruista ili egoista. Tada nje gov izbor ima vrednost. Ali ako ne postoji izbor uopte, ako on ne moe biti drugaiji, ako je on ono to od njega ini sluaj nost, altruistu danas, egoistu sutra, ponovo altruistu prekosutra, tada ne postoji ba nikakva vrednost u tome. Da bi se drugima pomoglo ovek mora prvo da naui da bude egoista, svesni egoi sta. Samo svesni egoista moe pomagati ljudima. Onakvi kakvi smo sada ne moemo uiniti nita. ovek odluuje da bude egoi sta ali poklanja svoju poslednju koulju. On odluuje da da svo ju poslednju koulju, ali umesto toga, on otima poslednju koulju oveku kome je hteo da pokloni svoju. Ili, on odluuje da po kloni svoju koulju ali daje neiju tuu i uvreen je ako neko od bije da mu da svoju koulju da bi je on dao nekom drugom. Najee se to dogaa. I tako to ide. Iznad svega, da bi se uinilo ono to je teko, ovek prvo mora nauiti da ini ono to je lako. Ne moe se poeti sa naj teim. Neko je postavio pitanje o RATU. KAKO ZAUSTAVITI RATOVE? Ratovi ne mogu biti zaustavljeni. Rat je rezultat rop stva u kome ljudi ive. Ozbiljno govorei, odgovornost za rato-

ve se ne moe baciti na ljude. Rat je posledica kosmikih sila, planetarnih uticaja. Ali u ljudima ne postoji ni najmanji otpor protiv tih uticaja, a ne moe ga ni biti, jer su ljudi robovi. Da su oni LJUDI i sposobni da 'ine', bili bi u stanju da prue otpor tim uticajima i da se uzdre od ubijanja jedni drugih. - Valjda ipak mogu uiniti neto oni koji to shvataju? re kao je ovek koji je i postavio pitanje o ratu. Ako dovoljan broj ljudi doe do konanog zakljuka da ne treba da bude rata, zar oni ne mogu uticati na druge? - Oni koji ne vole ratove su pokuavali da to uine skoro od poetka stvaranja sveta, rekao je G. A ipak nije bilo takvog ra ta kao to je ovaj sada. Ratovi se ne smanjuju, oni su u porastu i ne mogu biti zaustavljeni uobiajenim nainima. Sve te teorije o univerzalnom miru, o mirovnim konferencijama, su opet lenjost i licemerje. Ljudi ne ele da razmiljaju o sebi, ne ele da rade na sebi, ve razmiljaju o tome kako da nateraju druge ljude da ine ono to oni hoe. Ako bi se dovoljan broj ljudi koji ele da zaustave rat, zaista okupili, oni bi pre svega poeli da vode rat protiv onih koji se ne slau sa njima. Isto tako je sigurno da bi oni ratovali protiv ljudi koji isto tako ele da zaustave rat ali moda na neki drugi nain. I tako bi se borili. Ljudi su ono to jesu i ne mogu biti drugaiji. Ima mnogo uzroka ratu, a koji su nam nepoznati. Neki su u ljudima a neki opet izvan njih. Mora se poeti sa uzrokom koji je u samom oveku. Kako se moe osloboditi spoljanjih uticaja jakih kosmikih sila kada je rob svega to ga okruuje? On je pod kontrolom svega oko njega. Ako se oslobodi stvari tada postaje slobodan od planetarnih uti caja. Sloboda, osloboenje, to mora biti oveiji cilj. Postati slobodan, osloboditi se ropstva: tome bi ovek trebalo da tei kada barem malo ostane svestan svog poloaja. Za njega ne po stoji nita drugo, nita drugo nije mogue dok god je rob i spolja i iznutra. Meutim on ne moe prestati da bude rob spolja dok god ostaje rob iznutra. Stoga, da bi postao slobodan, ovek mora postii unutranju slobodu. Prvi razlog za oveje unutranje ropstvo je njegovo nez nanje, i pre svega, neznanje o samom sebi. Bez samo-saznanja, bez razumevanja rada i funkcija maine, ovek se ne moe oslo-

boditi, ne moe vladati sobom i zauvek e ostati robom, igraka za sile koje deluju na njega. Zbog toga je u svim starim uenjima prvi zahtev na poet ku puta ka oslobaanju bio: 'UPOZNAJ SEBE'. Sada emo govoriti o tim reima. Sledee predavanje je zapoelo ba tim reima: UPOZNAJ SEBE. - Ove rei, rekao je G., koje se obino pripisuju Sokratu, zapravo su osnova mnogih sistema i kola mnogo starijih od So krata. I mada je moderna misao svesna postojanja ovih principa ona ima samo maglovitu ideju njenog znaenja i znaaja. Mode ran ovek naeg vremena, ak i ovek koji ima filozofska i nauna interesovanja, ne shvata da principi 'upoznaj sebe' go vore o potrebi upoznavanja svoje maine, 'ljudske maine'. Maine su u svim ljudima napravljene manje vie isto: stoga, ovek mora prvo prouiti konstrukciju, rad i zakone svog orga nizma. U ljudskoj maini sve je tako povezano meusobno, jed na stvar toliko zavisi od druge da je potpuno nemogue prouiti bilo koju funkciju ne prouavajui sve druge. Da bi se jedna stvar znala potrebno je znati sve. Mogue je znati SVE u oveku, ali za to je potrebno mnogo vremena i rada, i pre svega, primena pravilnog metoda kao i, podjednako potrebnog, pravilnog vodstva. Princip 'upoznaj sebe' obuhvata veoma bogat sadraj. Pre svega zahteva da ovek koji hoe da upozna sebe, razume ta to znai, sa ime je povezano i od ega neophodno zavisi. Znanje o samom sebi je veoma veliki, ali maglovit i uda ljen cilj. ovek u sadanjem stanju je veoma daleko od tog zna nja. Stoga, pravilno govorei, njegov se cilj ne moe ak ni definisati kao samo-saznanje. Samo-prouavanje bi trebalo da bude njegov veliki cilj. Sasvim je dovoljno ako ovek razume da mora prouavati sebe. ovekov cilj mora biti da pone da prouava sebe, da UPOZNA SEBE na pravilan nain. Samo-prouavanje je rad ili put koji vodi do samo-saznanja. Meutim da bi se moglo prouavati samog sebe ovek prvo mora da naui KAKO DA PROUAVA, gde da pone, koje me-

tode da upotrebi. ovek mora da naui kako da prouava sebe i mora prouiti metode samo-izuavanja. Glavni metod samo-prouavanja je samo-posmatranje. Bez primene pravilnog samo-prouavanja ovek nikada nee ra zumeti vezu i odnos izmeu razliitih funkcija svoje maine, ni kada nee razumeti kako i zato mu se u svakom posebnom sluaju sve 'deava'. Da bi se prouili metodi samo-posmatranja i pravilnog sa mo-prouavanja potrebno je odreeno razumevanje funkcija i karakteristika ljudske maine. Stoga, u posmatranju funkcija ljudske maine je potrebno razumeti pravilne podele funkcija ko je se posmatraju i biti u mogunosti tano ih definisati odmah; a definicija ne sme biti verbalna ve unutranja definicija; uku som, oseajem, na isti nain na koji definiemo sva unutranja iskustva. Postoje dva metoda samo-posmatranja: ANALIZA, ili po kuaji analize, a to znai, pokuaji da se pronau odgovori na pitanja: od ega odreena stvar zavisi, i zbog ega se deava; a drugi metod registruje, jednostavno SNIMA u ovejem moz gu ono to se tog trenutka posmatra. Samo-posmatranje, naroito na poetku, ne sme da posta ne analiza ili pokuaj analize. Analiza e postati mogua tek mnogo kasnije kada ovek spozna sve funkcije svoje maine i sve zakone koji njima vladaju. U pokuaju da se analizira neki fenomen na koji nailazi u sebi, ovek obino pita: 'ta je ovo? Zato se to deava na ovaj nain a ne na neki drugi?' I on poinje da traga za odgovorom na ta pitanja, zaboravljajui sasvim na dalja posmatranja. Posta jui sve vie zaokupljen ovim pitanjima on sasvim gubi nit sa mo-posmatranja i ak ga zaboravlja. Posmatranje prestaje. Iz ovoga je jasno da samo jedna stvar moe da se vri: ili posma tranje ili pokuaji analize. Meutim i pored ovoga, pokuaji da se analiziraju izdvo jeni fenomeni bez poznavanja optih zakona su potpuno besko risni i samo su gubljenje vremena. Pre bilo kakve mogunosti analiziranja ak i najelementarnijih fenomena, ovek mora saku piti dovoljnu koliinu materijala pomou 'snimanja'. 'Snimanje' je rezultat direktnih posmatranja onoga to se trenutno deava, i

najdragoceniji je materijal u radu samo-prouavanja. Kada se sa kupi odreena koliina 'snimljenog', i kada su istovremeno, do odreenog stupnja, proueni i shvaeni zakoni, analiza postaje mogua. Od samog poetka, posmatranje ili 'snimanje' se mora za snivati na razumevanju osnovnih principa rada ljudske maine. Samo-posmatranje se ne moe pravilno primeniti bez poznava nja tih principa koje je potrebno imati stalno na umu. Tako nam postaje jasno da uobiajeno samo-posmatranje, koje ljudi ine celog ivota, biva potpuno beskorisno i ne vodi nigde. Posmatranje mora poeti podelom funkcija. Celokupan rad ljudske maine je podeljen u 4 otro definisane grupe, od kojih je svaka pod kontrolom sopstvenog specijalnog uma ili 'centra'. Posmatranjem samog sebe, ovek mora razluiti te eti ri osnovne funkcije svoje maine: miljenje, emocije, kretanje i instinkt. Svaki fenomen koji ovek posmatra u sebi je u odnosu sa nekom od ovih funkcija. Stoga, pre poetka posmatranja, ovek mora razumeti na koji nain se funkcije razlikuju; ta znai intelektualna aktivnost, emocionalna aktivnost, aktivnost kre tanja i aktivnost instinkta. Posmatranje se mora vriti od poetka. Sva prethodna isku stva, rezultati svih prethodnih samo-posmatranja, moraju se za boraviti. Ona bi mogla sadrati dragoceni materijal, meutim sav taj materijal se zasniva na pogrenim podelama posmatranih funkcija i sam je pogreno podeljen. Zbog toga se ne moe upotrebiti ili barem ne u poetku rada na samo-posmatranju. Ono to je vredno u tome bie u odreeno vreme upotrebljeno. Meutim potrebno je poeti od iste situacije. ovek mora za poeti sa posmatranjem samog sebe kao da se uopte ne pozna je, kao da nikada nije sebe posmatrao. Kada zapone sa posmatranjem sebe mora pokuati da od mah odredi kojoj grupi, kom centru, pripada fenomen koji po smatra u tom trenutku. Nekim ljudima je teko da razumeju razliku izmeu misli i oseanja, drugi imaju potekoa da razumeju razliku izmeu oseanja i oseta, izmeu misli i impulsa kretanja.

Uopteno govorei, moe se rei da funkcija miljenja uvek radi pomou uporedivanja. Intelektualni zakljuci su uvek rezultat poreenja dva ili vie utisaka. Oset i oseaj ne rezonuju, ne porede, oni jednostavno odreuju dati utisak na osnovu njegovih aspekata, po tome da li je prijatan ili neprijatan u jednom ili drugom smislu, po boji, ukusu ili mirisu. tavie, OSETI mogu biti neodreeni, ni topli ni hladni, ni prijatni ni neprijatni: 'beli papir', 'crvena olovka'. U odnosu na belo ili crveno nema nieg prijatnog ili neprijat nog. U svakom sluaju ne mora biti nieg prijatnog ili neprijat nog vezanog za bilo koju boju. Ti oseti, takozvanih '5 ula', i ostali, kao to je oseaj toplote, hladnoe, i tako dalje, su instin ktivni. Funkcije oseaja ili emocija su uvek ili prijatne ili nepri jatne; neodreene emocije ne postoje. Potekoe u razluivanju izmeu funkcija poveavaju se injenicom da se ljudi veoma razlikuju meu sobom, u nainu kako oseaju svoje funkcije. To je ono to obino ne razumemo. Smatramo da su ljudi mnogo sliniji nego to oni to jesu. U stvar nosti, izmeu njih postoje velike razlike u oblicima i metodama njihove percepcije. Neki primaju preko uma, neki oseanjima a neki osetima. Veoma je teko, skoro nemogue, ljudima ra zliitih kategorija i razliitih naina percepcije da razumeju jed ni druge, jer oni jednu te istu stvar nazivaju razliitim imenima, a razliite stvari istim imenima. Osim ovih, mogue su jo raz norazne druge kombinacije. Jedan ovek prima mislima i oseti ma, drugi mislima i oseanjima, i tako dalje. Jedan ili drugi nain percepcije se odmah povezuje sa jednom ili drugom vrstom re akcija na spoljanje dogaaje. Rezultat ovih razlika u percepciji i reakciji na spoljanje dogaaje izraava se pre svega injeni com da ljudi ne razumeju jedni druge, i drugo, injenicom da ne razumeju sebe. Veoma esto ovek svoje misli ili intelektualna opaanja naziva oseanjima, svoja oseanja naziva mislima, a svoje osete naziva oseanjima. Ovo poslednje je najuobiajeni je. Ako dvoje ljudi primaju istu stvar razliito, moemo rei da je jedan prima oseanjima a drugi osetima oni se mogu ceo ivot objanjavati oko toga i da nikada ne shvate u emu je ra zlika njihovih stavova o datom predmetu. Ustvari, jedan vidi je dan aspekt toga, a drugi vidi drugaiji aspekt.

Da bi se pronaao nain diskriminacije moramo razumeti da je svaka normalna psihika funkcija sredstvo ili instrument znanja. Uz pomo uma vidimo jedan aspekt, uz pomo emocija drugi aspekt, uz pomo oseta trei aspekt. Najkompletnije zna nje o datom predmetu koje moemo mi da postignemo, dobija se ako ga istovremeno prouavamo umom, oseanjima i osetima. Svaki ovek koji tei pravom znanju mora imati ovaj cilj. U obinim uslovima ovek vidi svet kroz iskrivljen i nejednak pro zor. ak iako to shvata, on ne moe nita izmeniti. Ovakav ili onakav nain percepcije zavisi od rada njegovog organizma u celini. Sve su funkcije meusobno povezane i slue jedna drugoj kao ravnotea, i sve tee da jedna drugu zadre u stanju u kome su. Stoga, kada ovek pone da prouava sebe, mora razumeti da ako u sebi otkrije neto to mu se ne dopada, nee biti u sta nju da to i izmeni. Prouavanje je jedna stvar a izmena je neto drugo. Meutim prouavanje je prvi korak prema mogunosti izmene u budunosti. U poetku, da bi sebe prouavao mora ra zumeti da e se njegov rad dugo vremena sastojati samo iz prouavanja. Izmena u uobiajenim uslovima nije mogua, jer, u elji da neto izmeni ovek eli da menja samo jednu stvar. Ali u maini je sve meusobno povezano i svaka funkcija je neizbeno ravnotea drugoj ili celoj seriji drugih funkcija, iako mi zapra vo nismo svesni te meusobne povezanosti tih raznih funkcija u nama. Maina je u ravnotei svakim svojim detaljem i u svakom trenutku svoje aktivnosti. Ako ovek primeti u sebi neto to mu se ne dopada i uloi napor da to ispravi on e moda i postii ne ki rezultat. Meutim zajedno sa tim rezultatom on e postii i drugi koji nije ni najmanje oekivao ili eleo. Tenjom da uniti sve to mu nije po volji, inei napore u tom pravcu, on remeti ravnoteu maine. Maina tei da se ponovo vrati na staro, to jest, da uspostavi ravnoteu i to i ini tako to stvara novu fun kciju koju ovek nije mogao predvideti. Na primer, ovek primeuje da je veoma zaboravan, da sve zaboravlja, sve gubi, i tako dalje. On poinje borbu sa tom navikom i ako je dovoljno metodian i odluan, on uspeva posle izvesnog vremera da po stigne eljeni rezultat: on prestaje da zaboravlja i gubi stvari. To primeuje, ali postoji neto drugo to ne primeuje, to pri-

meuju drugi ljudi, daje postao razdraljiv, pedantan, sitniav i nepomirljiv. Razdraljivost se pojavila kao rezultat gubitka za boravnosti. Zato? Nemogue je na ovo odgovoriti. Samo detalj na analiza odreenih oveijih mentalnih kvaliteta moe pokazati zato je gubitak jednog kvaliteta uzrokovao pojavu drugog. Ovo ne znai da e gubitak zaboravnosti uvek prouzrokovati raz draljivost. Meutim veoma lako se deava da se pojavi neka druga karakteristika koja nema veze sa zaboravnou uopte, na primer cicijaluk ili zavis ili neto sasvim drugo. Ako neko radi na sebi pravilno, mora uzeti u obzir mogue promene, i mora sa njima unapred raunati. Samo na taj nain je mogue izbei neeljene izmene, ili pojavu kvaliteta koji su u totalnoj suprotnosti sa ciljem i pravcem rada. Opti plan rada i funkcija ljudske maine sadri odreene take u kojima se izmene mogu postii bez dodatnih pojava. Potrebno je znati koje su to take i kako im prii, jer ako se ne pone SA NJIMA, ili nema rezultata uopte, ili se dobijaju pogreni i neeljeni rezultati. Poto je dobro utuvio sebi u glavu razliku izmeu intelek tualnih, emocionalnih i funkcija kretanja, ovek mora u posmatranju sebe, odmah da svrstava svoje utiske u ovu ili onu kategoriju. Pre svega mora mentalno da zabelei samo ona posmatranja koja su za njega nesumnjiva, to znai, ona u kojima odmah vidi kojoj kategoriji pripadaju. Mora odbacivati sve ma glovite ili sumnjive sluajeve i seati se samo onih koja su jasna. Ako se rad odvija pravilno, broj jasnih posmatranja e se po veavati velikom brzinom. I ono to je ranije izgledalo sumnji vo veoma e jasno moi da se smesti u prvi, drugi, trei centar. Svaki centar ima sopstvenu memoriju, sopstvene asocijacije, sopstveno miljenje. Ustvari svaki centar se sastoji od 3 dela: miljenja, emocija i kretanja. Meutim, o tom delu prirode zna mo veoma malo. U svakom centru znamo samo jedan deo. Samo-posmatranje, meutim, e nam veoma brzo pokazati da je na mentalni ivot mnogo bogatiji nego to mislimo, ili, u sva kom sluaju da ima mnogo vie mogunosti nego to mi to mi slimo. Istovremeno, kako posmatramo rad centara, posmatraemo i njihov pravilan i nepravilan rad a to znai, rad jednog

centra umesto drugog: pokuaje centra miljenja da osea ili da se pretvara da osea, pokuaje emocionalnog centra da misli, po kuaje centra kretanja da misli i osea. Kao to je ranije reeno, jedan centar radi za drugi i to je u odreenim sluajevima kori sno, jer uva kontinuitet mentalne aktivnosti. Meutim ako to postane navika, postaje tetno, jer poinje da se mea u pravilan rad, onemoguavajui svakom centru da izbegava sopstvene dunosti i da ne radi ono to treba da radi, ve ono to mu se naj vie dopada u tom trenutku. U normalnom, zdravom oveku, svaki centar radi svoj posao, a to znai, rad za koji je odreen i koji moe najbolje vriti. Postoje situacije u ivotu sa kojima se centar miljenja moe sam izboriti i pronai izlaz. Ako bi ume sto njega poeo da radi centar emocija upropastie sve, a rezul tat tog meanja e biti sasvim nezadovoljavajui. U oveku koji je neuravnoteen, zamena centara se dogaa skoro sve vreme i to je upravo ono to rei 'biti neuravnoteen' ili 'neurotian' znae. Svaki centar tei da preda svoj rad drugom centru, a isto vremeno, tei da radi posao drugog centra za koji nije oprem ljen. Emocionalni centar radei za centar miljenja dovodi do nepotrebne nervoze, grozniavosti, urbu i situacije u kojima bi, naprotiv, bila potrebna smirenost i pravilno prosuivanje. Kada centar miljenja radi za emocionalni centar on dovodi do razma tranja tamo gde je potrebna brza odluka i ini oveka nesposob nim da razlikuje tanane niti te situacije. Misao je prespora. Ona razradi odreeni plan akcije i nastavlja da ga sledi iako su se okolnosti izmenile i bio bi potreban sasvim drugaiji pravac ak cije. Osim toga, u odreenim sluajevima meanjem centra miljenja dobijaju se sasvim pogrene reakcije, jer je centar miljenja jednostavno nesposoban da shvati finese i razlike mno gih dogaaja. Dogaaji koji su sasvim razliiti za centar kreta nja i centar emocija mogu ispasti sasvim slini njemu. Njegove odluke su previe uoptene i nisu u skladu sa odlukama koje bi doneo emocionalni centar. To postaje sasvim jasno ako zamisli mo meanje misli, to jest, teoretskog uma, podruje oseaja ili oseta ili kretanja; u sva 3 sluaja meanje uma dovodi do neeljenih rezultata. Mozak ne razume tananosti oseanja. To emo jasno videti ako zamislimo jednog oveka koji razmilja o oseanjima drugog. On nita ne osea i oseanja onog drugog za

njega ne postoje. SIT OVEK NE RAZUME GLADNOG. Meutim za drugog ONA SASVIM SIGURNO POSTOJE. Ta ko ga odluka prvog, to jest uma, ne moe nikada zadovoljiti. Na potpuno isti nain um ne ceni osete. Za njega oni su mrtvi. Ni ti je sposoban da kontrolie pokrete. Ovo se najlake moe primetiti. ta god da ovek radi, lako mu je da svaku radnju ini namerno, svojim umom, sledei svaki pokret, uvidee da se kvalitet njegovog rada trenutno menja. Ako kuca na maini, njego vi prsti, koje kontrolie centar za kretanje, sami pronalaze odreena slova, ali ako pokua da upita sebe pre svakog slova: 'Gde je k?' 'Gde je zarez?' 'Kako se ovo pie?' on trenutno poinje da pravi greke ili da pie veoma polako. Ako ovek vo zi kola pomou uma, moe ii jedino prvom brzinom. Um ne moe ii ukorak sa potrebnim pokretima za razvijanje vee brzi ne. Obinom oveku je sasvim nemogue da vozi punom brzi nom uz pomo uma, naroito ulicama velikog grada. Centar za kretanje koji radi umesto centra miljenja, proiz vodi, na primer, mehaniko itanje ili mehaniko sluanje, kao kada bi ovek itao ili sluao samo rei i bio potpuno nesvestan ta ita ili slua. Obino se to deava kada je panja, to jest, pra vac aktivnosti centra miljenja, okupiran neim drugim dok centar za kretanje pokuava da nadoknadi odsutan centar za miljenje; i to postaje navika veoma lako, jer centar miljenja obino biva zaokupljen nekorisnim radom, a ne mislima, razma tranjima, ve jednostavno sanjarijama ili matanjem. 'Mata' je jedan od glavnih izvora pogrenog rada centa ra. Svaki centar ima sopstveni oblik matanja i sanjarenja, ali po pravilu i centar kretanja i centar emocija koriste centar miljenja koji im se veoma brzo stavlja na raspolaganje u tu svrhu, jer sni vanje odgovara njegovim sopstvenim tenjama. Snivanje je u potpunoj suprotnosti 'korisnoj' mentalnoj aktivnosti. 'Korisno' u ovom sluaju znai aktivnost koja je usmerena prema ko nanom cilju i zapoeta u cilju postizanja konanih rezultata. Motiv za sanjarenje uvek lei u emocionalnom ili u centru kre tanja. Zapravo proces vri centar miljenja. Namera snivanja delimino dolazi iz lenjosti centra za miljenje, a to znai, njegov pokuaj da izbegne napore direktnog rada i kretanja prema ko nanom cilju, a delimino zbog tenje emocionalnog i centra kre-

tanja da ponavljaju sebi, da se odravaju u ivotu, ili da ponovo stvaraju iskustva, i prijatna i neprijatna, koja su ranije proivlje na ili 'matana'. Snivanje o neprilinim, morbidnim stvarima, veoma je kratakteristino za neuravnoteeno stanje ljudske maine. Najzad, snivanje se moe razumeti kada je o prijatnim stvarima i za to se moe pronai logino opravdanje. Snivanje o neprijatnim stvarima je kompletna besmislica. A ipak devet de setina svog ivota, mnogo ljudi snivanju bolne snove o ne sreama koje bi mogle da pogode njihove porodice ili njih same, o bolestima koje e moda dobiti i patnjama koje e trpeti. Mata i snivanje su momenti pogrenog rada centra miljenja. Posmatranje aktivnosti matanja i snivanja oblikuje veo ma vaan deo samo-prouavanja. Sledei predmet samo-posmatranja treba da budu navike. Svaki odrastao ovek sadri veliki broj navika, iako ih esto ni je ni svestan, ak odbija da ima ikakve navike. To ne postoji. Sva 3 centra su puni navika i ovek nikada ne moe da upozna sebe ako ne proui sve svoje navike. Posmatranje i prouavanje navika je naroito teak posao jer da bi ih video i 'snimio', ovek mora beati od njih, osloboditi ih se, pa ak i za trenutak. Do god ovekom vlada odreena navika on je ne posmatra, ali pri prvom pokuaju, ma kako bio slab, da se bori protiv nje, osea je i primeuje je. Stoga, da bi se posmatrale i prouavale navi ke, ovek se mora boriti protiv njih. To otvara praktian metod samo-posmatranja. Ve je ranije reeno da ovek ne moe nita promeniti u sebi, da moe samo posmatrati i 'snimati'. To je isti na. Ali takoe je istina da ovek ne moe nita posmatrati i sni mati ako ne pokua da se bori sa sobom, a to znai, sa svojim navikama. Ova borba ne donosi direktne rezultate, to e rei, ne vodi nikakvoj promeni, naroito nikakvoj konanoj i trajnoj izmeni. Meutim, to ukazuje o emu se radi. Bez borbe ovek nije u stanju da vidi od ega se sam sastoji. Borba sa malim na vikama je veoma teka i dosadna, meutim bez nje samo-posmatranje nije mogue. ak i pri prvom pokuaju da se proue elementarne aktiv nosti centra za kretanje ovek nailazi na navike. Na primer, ovek eli da proui svoje pokrete, moda eli da prati svoj hod. Meutim to mu nikada nee uspeti due od jednog trenutka, ako

nastavi da hoda uobiajenim tempom. Meutim ako shvati da se njegov uobiajeni hod sastoji iz velikog broja navika, na primer, od koraka koji su odreene duine, hoda koji je odreene brzi ne, i tako dalje, i ako pokua da ih izmeni, to jest, da hoda bre ili sporije, da mu koraci budu dui ili krai, bie u mogunosti da prouava svoje pokrete tokom hoda i da posmatra sebe. Ako ovek eli da posmatra sebe dok pie, on mora da obrati panju na to kako dri olovku i da pokua da je dri na neki drugi nain razliit od uobiajenog; tada je posmatranje mogue. Da bi posmatrao sebe ovek mora da hoda na drugaiji nain a ne na onaj na koji je navikao, on mora da sedi na nain na koji nije navikao da ini, on mora da stoji kada je navikao da sedi, mora da sedi onda kada je navikao da stoji, mora levom rukom da ini pokre te koje inae ini desnom i obrnuto. Sve to e mu omoguiti da posmatra sebe i prouava navike i asocijacije centra kretanja. U sferi emocija veoma je korisno pokuati borbu sa navi kom davanja trenutnih izraavanja o neprijatnim emocijama oveka. Mnogim ljudima je jako teko da se uzdre od izraava nja svojih oseanja u vezi sa loim vremenom. Jo im je tee da ne izraavaju neprijatne emocije kada osete da neto ili neko kri ono to oni smatraju redom ili pravdom. Osim to je to veoma dobar metod samo-posmatranja, bor ba protiv izraavanja neprijatnih emocija ima istovremeno jo jedan znaaj. To je jedan od nekoliko pravaca kojima ovek moe izmeniti sebe ili svoje navike a da ne stvara druge neeljene na vike. Stoga, samo-posmatranje i samo-prouavanje moraju, od poetka, ii ukorak sa borbom protiv IZRAAVANJA NEPRI JATNIH EMOCIJA. Ako se dri svih ovih pravila u procesu posmatranja sa mog sebe, ovek e uoiti celu seriju vanih aspekata svog bia. Za poetak e sa nepogreivom jasnoom uoiti injenicu da su njegova dela, misli, oseanja i rei, rezultat spoljanjih uticaja i da nita ne dolazi iz njega. Razumee i videe da je on ustvari automat koji dela pod uticajem spoljanjih stimulansa. Osetie svoju celokupnu mehaninost. Sve se 'deava', on ne moe nita da 'ini'. On je maina koju kontroliu spoljanji sluajni stre sovi. Svaki stres priziva na povrinu jedno od njegovih Ja. No vi stres i to Ja nestaje a drugo zauzima njegovo mesto. ovek e

poeti da razume da uopte nema kontrolu nad sobom, da ne zna ta e rei ili uiniti sledeeg trenutka, poee da shvata da ne moe biti odgovoran za sebe ak i za najkrai mogui period. Razumee, da ako ostane isti i ne uini nita neoekivano, to je jednostavno zbog toga to se ne deavaju nikakve neoekivane promene spolja. Razumee da su njegove radnje pod kontrolom spoljanjih uslova i shvatie da u njemu ne postoji nita stalno iz ega bi proizala kontrola, ni jedna stalna funkcija, ni jedno konano stanje. Veoma me je zainteresovalo nekoliko taaka u psiholokim teorijama G. Prva je bila mogunost samo-promene, a to je, i njenica da u poetku posmatranja sebe NA PRAVILAN NAIN ovek odmah poinje da se menja, i da nikada nije PRAVILAN. Druga stvar je bio zahtev da se ne izraavaju neprijatne emoci je. Iza ovog sam trenutno osetio neto veliko. Budunost je po kazala da sam bio u pravu, jer je prouavanje emocija i rad na njima postao osnova daljeg razvoja celog sistema. Ali to je bilo mnogo kasnije. Trea stvar, koja je nekada privlaila moju panju i o kojoj sam poeo da razmiljam im sam je uo, je bila ideja o CEN TRU KRETANJA. Osnovna stvar koja me je interesovala bilo je pitanje odnosa u koji je G. smestio funkcije kretanja prema in stinktivnim funkcijama. Da li su to bile razliite ili iste stvari? Dalje, u kakvom odnosu su bile podele koje je uinio G. prema uobiajenim podelama standardne psihologije? Uz ogradu i ne ke dodatke smatrao sam moguim prihvatanje starih podela, a to znai, podela ovekovih radnji na svesne radnje, automatske radnje (koje prvo moraju biti svesne), instinktivne radnje (pri kladne, ali bez svesne svrhe) i reflekse, jednostavne i kompleksnije, koji nikada nisu svesni i koji u odreenim sluajevima mogu biti neprikladni. Osim ovih jo postoje radnje koje se vre pod uticajem skrivenih emocionalnih stremljenja ili nepoznatih unutranjih impulsa. G. je celu konstrukciju izvrnuo naopake. Pre svega je potpuno odbacio svesne radnje, jer, kako je izgledalo prema onome to je rekao, nije postojalo nita svesno. Izraz podsvesno koji igra tako veliku ulogu u teorijama nekih

autora postao je beskoristan i ak je mogao zavesti na pogrean put, jer su fenomeni sasvim drugaijih kategorija razvrstani pre ma kategorijama podsvesnog. Podela radnji prema centrima koji ih kontroliu je udaljila sve nesigurnosti i sve mogue sumnje u tanost tih podela. Ono to je bilo naroito vano u sistemu G. je ukazivanje na to da neke radnje mogu izvorno dolaziti iz razliitih centara. Primer za to su regrut i stari vojnik kod kopanja rova. Jedan tre ba da izvri kopanje uz pomo centra za miljenje a drugi to ini pomou centra za kretanje, i ini to MNOGO BOLJE. Meutim G. nije nazvao radnje centra kretanja automat skim. On je re automatski upotrebio samo za radnje koje ovek izvodi a NE OPAA IH. Ako bi ovek PRIMEIVAO te iste radnje one ne bi bile automatske. On je dao veliko mesto automatizmu, ali smatra da su funkcije kretanja neto drugo ne go automatske funkcije, i to je jo vanije, on nalazi automat ske funkcije u SVIM CENTRIMA; govorio je, na primer, o automatskim mislima i automatskim oseanjima. Kada sam ga upitao o refleksima, nazvao ih je instinktivnim radnjama. Iz onoga to je sledilo ja sam razumeo da meu spoljanjim po kretima on samo reflekse smatra INSTINKTIVNIM radnjama. Veoma me je interesovao meuodnos instinktivnih i fun kcija kretanja prema njegovom opisu i esto sam se vraao na to u naim razgovorima. Pre svega, G. je skrenuo panju na zloupotrebu rei in stinkt i instinktivno. Prema onome to je govorio te rei su se mogle s pravom primeniti samo na UNUTRANJE funkcije organizma. Otkucaji srca, disanje, cirkulacija, varenje su IN STINKTIVNE FUNKCIJE. Jedine spoljanje funkcije koje pripadaju toj kategoriji su REFLEKSI. Razlika izmeu instin ktivnih i funkcija kretanja su: funkcije kretanja, oveka kao i ivotinja, ptice, psa, MORAJU SE NAUITI; a instinktivne funkcije su uroene. ovek ima samo nekoliko uroenih spoljanjih pokreta; ivotinja ima neto vie, iako se i one razliku ju, neke imaju vie druge manje; meutim ono to se uobiajeno objanjava kao instinkt veoma esto je serija sloenih funkci ja kretanja koje mlade ivotinje ue od starijih. Jedna od glav nih osobina centra kretanja je sposobnost oponaanja. Centar

kretanja bez razmiljanja oponaa ono to vidi. To je poreklo le gendi koje postoje o boanstvenoj inteligenciji ivotinja ili o instinktu koji zauzima mesto inteligencije i im da izvode ita vu seriju veoma kompleksnih radnji. Ideja o nezavisnom centru kretanja, koji s jedne strane ne zavisi od uma, nije mu potreban um, i koji je sam um, koji s dru ge strane ne zavisi od instinkta i pre svega mora da ui, postavi la je mnogo problema na sasvim novu osnovu. Postojanje centra kretanja koji radi pomou oponaanja objanjava ouvanje po stojeeg reda kod pela, termita i u mravinjacima. Dirigovana oponaanjem, jedna generacija mora sebe da oblikuje u potpu nosti prema modelu druge. Ne moe biti nikakvih promena, ne ma izlaska iz modela. Meutim oponaanje nije objasnilo kako je takav red nastao. Veoma esto sam eleo da razgovaram sa G. o tome. Meutim on je izbegavao tu temu i navodio je razgovo re na oveka i na stvarne probleme samo-prouavanja. Mnogo toga mi je tada bilo pojanjeno idejom da je svaki centar ne samo uzrona sila ve i prijemni aparat, radei kao prijemnik razliitih, a ponekad i veoma udaljenih uticaja. Kada sam razmiljao ta je sve reeno o ratovima, revolucijama, seo bama naroda, i tako dalje; kada sam zamislio kako se mase oveanstva mogu pokretati pod planetarnim uticajem, poeo sam polako da razumem nau fundamentalnu greku u odreivanju aktivnosti individue. Smatramo da su akcije indivi due nastale izvorno u njoj. Ne moemo zamislit da se mase mogu sastojati od automata koji posluno slede spoljanji stimu lans i da se mogu kretati ne pod uticajem volje, svesti i namere individua, ve pod uticajem spoljanjih podsticaja koji dolaze izdaleka. - Mogu li instinktivne i funkcije kretanja biti kontrolisane od strane dva udaljena centra? - upitao sam jednom G. - Mogu, rekao je G., njima se mora dodati i polni centar. To su 3 centra nieg reda. Polni centar je neutralizujui u od nosu na instinktivni i centar kretanja. Nii red moe postojati sam za sebe, jer 3 centra u njemu predstavljaju provodnike 3 sile. Centri miljenja i emocija nisu nezamenljivi za ivljenje. - Koji od njih je aktivan a koji pasivan u tom niem redu?

- To se menja, rekao je G., u jednom trenutku centar kre tanja je aktivan a instinktivan je pasivan. Morate u sebi pronai primere i jednog i drugog sluaja. Kod nekih ljudi centar kre tanja je aktivniji a kod drugih je to instinktivni. Meutim zarad pogodnosti u razmiljanju i to naroito u poetku kada je vano samo objasniti principe, uzmimo ih kao jedan centar sa razliitim funkcijama koje su na istom nivou. Ako uzmete centar milje nja, emocija i kretanja, tada oni rade na razliitim nivoima. Cen tar kretanja i instinktivni na jednom nivou. Kasnije ete razumeti ta ovi nivoi znae i od ega zavise.

SEDMO POGLAVLJE
Jednom prilikom u razgovoru sa G. upitao sam ga da li on smatra da je mogue postii kosmiku svest, i to ne samo za trenutak ve na due vreme. Izraz kosmika svest sam razumeo u smislu vie svesti koja bi bila mogua za oveka a o ko joj sam ranije pisao u svojoj knjizi Tertium Organum. - Ne znam ta zovete 'kosmika svest', rekao je G., to je malo maglovit i neodreen izraz; svako moe zvati bilo ta tim imenom. U veini sluajeva ono to se naziva radom emocional nog centra. Ponekad to dostie ekstazu ali najee je prosto sub jektivno emocionalno iskustvo na nivou snova. Meutim ak ne uzimajui ovo u obzir, pre bilo kakvog razgovora o 'kosmikoj svesti' moramo definisati TA JE SVEST. - Kako vi definiete svest? - SVEST se smatra neim to se ne moe definisati, rekao sam, i zaista kako se moe definisati ako je to unutranji kvalitet? Uobiajeni naini koji nam stoje na raspolaganju nisu do voljni da dokau postojanje svesti u drugom oveku. Znamo to samo u nama samima. - Sve su to gluposti, rekao je G., uobiajena nauna mu drost. Vreme je da se toga oslobodite. Samo je jedna stvar tana u onome to ste rekli: da MOETE ZNATI svest samo u sebi. Obratite panju da sam rekao MOETE ZNATI, jer moete zna ti samo u sluaju ako je imate. A ako je ne posedujete, moete znati da je nemate, ne odmah, ve kasnije. Hou da kaem, da kada se ponovo pojavi moete videti da je bila odsutna dugo vre mena, i moete pronai ili se setiti trenutka kada je nestala i ka da se ponovo pojavila. Takode moete definisati trenutke kada ste blie svesti ili dalje od nje. Meutim posmatranjem u samom

sebi, pojavljivanje ili nestajanje svesti, neizbeno ete videti jed nu injenicu koju niti vidite niti priznajete sad, a to je da je kre tanje svesti veoma kratko i izdvojeno dugim intervalima potpune besvesnosti, mehanikih radnji maine. Tada ete videti da moete misliti, oseati, delati, govoriti, raditi, A DA NISTE TOGA SVESNI. Ako nauite da u sebi vidite trenutke svesti i duge periode mehaninosti, tada ete i u drugim ljudima videti kada su svesni onoga to ine a kada nisu. Vaa osnovna greka se sastoji u tome to mislite da ste UVEK SVESNI, bilo da je svest UVEK PRISUTNA ili da NI KADA NIJE PRISUTNA. U stvarnosti svest je neto to se stal no menja. Sada je prisutna, sada nije. Postoje i razliiti stepeni i razliiti nivoi svesti. I svest i razliiti nivoi svesti se u samom sebi moraju razumeti osetom, ukusom. U ovom sluaju vam ni kakve definicije nee pomoi, a nisu ni mogue dok god ne razumete TA treba da definiete. Nauka i filozofija ne mogu definisati svest jer one ele da je definiu tamo gde ona ne po stoji. Veoma je vano razluiti SVEST od MOGUNOSTI SVESTI. Mi imamo samo mogunost svesti i retke trenutke nje nog bljeska. Stoga ne moemo definisati svest. Ne mogu rei da mi je ono to je reeno o svesti odmah bi lo jasno. Meutim jedan razgovor koji je usledio kasnije, obja snio mi je principe na kojima su se zasnivali ovi argumenti. Jednom prilikom na poetku sastanka G. je postavio pita nje na koje su svi prisutni redom morali odgovoriti. Pitanje je glasilo: Koja je najvanija stvar koju primeujemo za vreme samo-posmatranja? Neki od prisutnih su rekli da je za vreme njihovih pokuaja samo-posmatranja veoma jako dolazio do izraaja neprekidan tok misli koje nisu bili u stanju da zaustave. Drugi su govorili o tekoama razluivanja rada jednog centra od rada drugog. Ja, oigledno, nisam sasvim dobro razumeo pitanje, ili sam odgo vorio sopstvenim mislima, jer sam rekao da ono to me je naj vie pogodilo bee spoj jedne stvari sa drugom u sistemu, celokupnost sistema, da se inilo kao da je to bio organizam, i sasvim novo znaenje rei ZNATI koja ukljuuje ne samo ideju znanja ove ili one stvari, ve vezu izmeu te stvari i svega dru gog.

G. je oigledno bio nezadovoljan naim odgovorima. Sa svim jasno sam poeo da ga razumem i shvatio sam da je od nas oekivao indikaciju neeg definitivnog to smo mi ili propustili da razumemo ili jednostavno nismo uopte razumeli. - Niko od vas nije primetio najvaniju stvar na koju sam vam ukazao, rekao je. A to znai, da niko od vas nije primetio da SE VI NE SEATE SEBE, (Naroito je naglasio ove rei) Ne oseate SEBE; niste SEBE svesni. Kod vas 'to posmatra' kao to 'to govori', 'to misli', 'to se smeje'. Vi ne oseate: Ja posmatram, Ja primeujem, Ja vidim. Jo uvek se sve 'primeuje', 'vi di'... Da bi se zbilja moglo posmatrati samog sebe, ovek pre svega mora DA SE SEA SEBE. (Ponovo je naglasio ove rei) Pokuajte se SETITI SEBE kada posmatrate sami sebe i kasni je mi saoptite rezultate. Samo tako dobijem rezultati imaju ne ku vrednost, oni koji idu uz samo-seanje. Inae vi zapravo ne postojite u vaem samo-posmatranju. U tom sluaju kakva je vrednost vaeg posmatranja? Rei G. su me naterale na razmiljanje. Odmah mi se uini lo da bi one mogle biti klju za ono to je on ranije govorio, o svesti. Meutim odluio sam da ne izvodim nikakve zakljuke, ve da pokuam da se SETIM SEBE u procesu samo-posmatranja. Ve prvi pokuaji su mi pokazali kako je to bilo teko. Po kuaji SAMO-SEANJA nisu dali nikakve rezultate osim to su mi pokazali da se mi zapravo nikada ne seamo sebe. - ta jo hoete? rekaoje G. Najvanije je to shvatiti. Lju di koji TO ZNAJU (naglasio je rei) ve mnogo znaju. Nevo lja je u tome to to niko ne zna. Ako upita oveka da li se moe sebe setiti, on e naravno, odgovoriti da moe. Ako mu kaete da zapravo ne moe, on e se ili naljutiti na vas ili e misliti da ste potpuna budala. Ceo se ivot na tome zasniva, celokupno ljudsko postojanje, celokupno ljudsko slepilo. Ako ovek zaista zna da se ne moe setiti sebe, on je ve blizu razumevanju svo ga bia. Sve ono to je G. rekao, sve ono to sam ja mislio i naroito svi moji pokuaji samo-seanja, pokazali su mi i ubrzo su me ubedili da sam suoen sa SASVIM NOVIM PROBLEMOM NA KOJI NAUKA I FILOZOFIJA DO SADA NISU NAILE.

Prvo u pokuati da opiem svoje pokuaje u seanju samog sebe. Prvi utisak je bio da su pokuaji seanja sebe, ili svesti o sebi, da kaem samom sebi Ja hodam, Ja inim, i da sve vreme oseam to Ja, ZAUSTAVLJALI MISAO. Kada sam oseao Ja, nisam mogao ni misliti ni govoriti; ak su i oseti postali zama gljeni. Osim toga, sebe moe osetiti na taj nain samo na krat ko. Ranije sam vrio odreene eksperimente u zaustavljanju mi sli koje se pominju u knjigama o Joga praksi. Takav opis posto ji, na primer, u knjizi Edwarda Carpentera OD ADAMOVOG VRHUNCA DO ELEFANTA, iako veoma uopten. Ti prvi po kuaji samo-seanja su me podsetili ba na ove moje prve ekspe rimente. Zapravo bila je to potpuno ista stvar, uz jednu iznimku, da je u zaustavljanju misli panja u potpunosti upravljena prema naporu neprihvatanja misli, dok je u samo-seanju panja posta jala podeljena, jedan njen deo je bio upravljen prema tom istom naporu a drugi deo na oseanje sebe. Shvativi ovo, mogao sam doi do odreenih, moda sa svim nekompletnih, definicija samo-seanja, koje nisu nita manje dokazivale svoju korisnost u praksi. Govorim o podelama panje koja je karakteristika samoseanja. Predstavio sam sebi to na sledei nain: Kada neto posmatram moja panja je upravljena prema onome to posmatram linija sa jednom strelicom: Ja.... > posmatrani fenomen.

Kada, istovremeno, pokuavam da se setim sebe, moja panja se deli na predmet koji posmatram i na sebe. Druga stre lica se pojavljuje na liniji: Ja < > posmatrani fenomen.

Poto sam ovo sebi definisao shvatio sam da je problem bio u tome kako upraviti panju na sebe a da se ne oslabi ili uniti

panja upravljena na neto drugo. tavie, to neto drugo bi moglo biti u meni kao i izvan mene. Ve prvi pokuaji kod ovih podela panje pokazali su mi svoje mogunosti. Istovremeno sam dve stvari video jasno. Prvo sam shvatio da samo-seanje kao rezultat ovog meto da nema nieg zajednikog sa samo-oseanjem ili samo-analizom. Bilo je to novo, veoma interesantno stanje sa udno znanim ukusom. Drugo to sam shvatio bilo je da se trenuci samo-seanja dogaaju u ivotu, mada retko. Oseaj novog stvarala je samo namerna navala tih momenata. Zapravo sa njima sam bio blizak od ranog detinjstva. Dolazili su ili u novim i neoekivanim okol nostima, na novim mestima, na putovanjima, medu novim lju dima, kada, na primer, odjednom ovek pogleda oko sebe i kae: KAKO JE TO UDNO! JA NA OVOM MESTU; ili u veoma emocionalnim trenucima, u trenucima opasnosti, u trenucima kada je potrebna hladna glava, kada ovek uje sopstveni glas i posmatra i vidi sebe spolja. Sasvim jasno sam video da su moja prva seanja u ivotu, u mom sluaju veoma rana, bila SAMO-SEANJA. Shvativi ovo mnogo toga se prosvetlilo. Uvideo sam da se seam samo onih trenutaka prolosti u kojima sam se SEAO SEBE. Za dru ge SAMO ZNAM DA SU SE DESILI. Nisam u stanju da ih prizovem u potpunosti, da ih ponovo iskusim. Meutim trenuci u kojima sam se setio sebe, bili su ivi i ni na koji nain se nisu razlikovali od sadanjosti. Jo uvek sam se plaio donoenja za kljuaka. Ali sam ve video da stojim na pragu velikog otkria. Uvek me je iznenaivala moja slaba i nedovoljna memorija. Ta ko mnogo stvari nestaje. Iz ovog ili onog razloga za mene je to bila osnovna apsurdnost ivota. Zato se toliko toga iskusi da bi se kasnije zaboravilo? Bilo je u tome i neeg uniavajueg. ovek osea neto to mu se ini velikim, misli da to nikada nee zaboraviti; prou godina, dve a od toga ne ostaje nita. Sada mi je postalo jasno zato je to bilo tako i zbog eg ne moe bi ti drugaije. Ako u naem seanju ostaju ivi samo trenuci sa mo-seanja jasno je zato je ono tako jadno. Sve sam shvatio prvih dana. Kasnije, kada sam poeo da uim kako da delim panju, video sam da samo-seanje daje di-

van oseaj, koji, prirodnim putem, to jest, pomou nas samih, dolazi veoma retko i pod specijalnim uslovima. Stoga sam, na primer, u to vreme obiavao da lutam St. Petersburgom nou da bi osetio kue i ulice. St. Petersburg je pun takvih oseta. Kue, naroito stare kue, behu sasvim ive da sam skoro razgovarao sa njima. Nije tu bilo mate. Nisam razmiljao ni o emu, jed nostavno sam etao i pokuavao da se setim sebe i posmatrao okolo; oseti su dolazili sami od sebe. Kasnije u otkriti mnogo neoekivanih stvari na isti nain. Meutim nastaviu da govorim o ovome dalje. Ponekad samo-seanje nije ba bilo uspeno; ponekad je bi lo pomeano sa nekim udnim posmatranjima. etao sam jednom du Liteinya prema Nevsky trgu i uprkos svim svojim naporima nisam bio u stanju da zadrim panju na samo-seanje. Buka, kretanja, sve me je odvlailo. U svakom trenutku gubio sam nit panje, ponovo je pronalazio i opet je gu bio. Na kraju sam se oseao smeno razdraljivim, skrenuo na levo u prvu ulicu, vrsto odluivi da odrim panju na injeni cu da U SE SETITI SEBE barem za neko vreme, u svakom sluaju dok ne stignem do sledee ulice. Stigao sam do Nadejdinskaya ne izgubivi nit panje, osim moda zakratko. Tada sam opet skrenuo prema Nevsky trgu shvativi da mi je u mir nim ulicama bilo lake da odrim nit panje i da sam zapravo te stirao svoju panju u bunijim ulicama. Stigao sam na Nevsky jo uvek se seajui sebe i ve sam poeo da doivljavam udno emocionalno stanje unutranjeg mira i sigurnosti koje dolazi na kon velikih napora te vrste. Iza ugla na Nevskom bila je prodavnica duvana u kojoj su pravili moje cigarete. Jo uvek se seajui, pomislio sam da bi bilo dobro da svratim do njih i naruim ci garete. Dva sata kasnije PROBUDIO SAM SE u Tavricheskaya, a to znai, daleko. Iao sam IZVOSTCHIKOM u tampariju. Oseaj buenja bio je neverovatno iv. Skoro mogu rei da sam BIO U EKSTAZI. Svega se seam odjednom. Kako sam etao du Nadejdinskaya, kako sam se seao sebe, kako sam pomislio na cigarete, i kako sam pri toj misli kao najednom propao i ne stao u duboki san.

Istovremeno sam, upadajui u taj san, nastavio da izvodim suvisle radnje. Napustio sam duvandinicu, svratio u svoj stan i Liteinyu, telefonirao tamparima. Napisao sam dva pisma. Opet izaao iz kue. Hodao levom stranom Nevsky trga do Gostinoy Dvora nameravajui da idem do Offitzerskaya. Tada sam se pre domislio jer je bilo kasno. Popeo sam se u IZVOSTCHIK i do vezao se do Kavalergardskaya gde su bili moji tampari. Usput dok sam se vozio du Tavrischeskaya poeo sam da oseam udan nemir, kao da sam zaboravio neto I ODJEDNOM SAM SE SETIO DA SAM ZABORAVIO DA SE SETIM SE BE. Govorio sam ljudima u naoj grupi o svojim posmatranjima, kao i nekim svojim prijateljima. Govorio sam im da je to bio centar gravitacije celog siste ma i celokupnog rada na sebi; da rad na sebi sada nisu bile praz ne rei ve stvarna injenica puna znaaja i to zahvaljujui tome to psihologija postaje egzaktna, i u isto vreme, praktina nau ka. Rekao sam da su evropska i zapadnjaka psihologija previdele veoma vanu injenicu, a to je, da SE MI NE SEAMO SEBE; da ivimo, delujemo, razmiljamo u dubokom snu, ne metaforiki ve zbilja. Da, istovremeno, MOEMO da se setimo sebe ako uinimo dovoljno napora, da se MOEMO PRO BUDITI. Pogodila me je razlika izmeu razumevanja ljudi koji pri padaju naim grupama i onih izvan. Ljudi u naim grupama su razumeli, mada ne sve odjednom, da smo doli u dodir sa udom, da je to bilo neto novo, neto to nikada ranije nigde nije postojalo. Drugi ljudi to nisu razumeli; sve su to uzimali olako, ak pokuavajui da mi dokau da su takve teorije postojale i ranije. A. L. Volinsky, koga sam esto sretao i sa kojim sam vo dio mnogo razgovora od 1909. godine, i ije sam miljenje veo ma cenio, nije pronaao u ideji samo-seanja bilo ta to je ranije poznavao. To je SAMOSVEST. Rekao mi je, Jesi li itao Wundtovu LOGIKU? U njoj e pronai njegovu najsveiju definiciju samosvesti. To je upravo ono o emu govori. 'Jednostavno po-

smatranje' je opaanje. 'Posmatranje sa samo-seanjem', kako ti to zove, je samosvest. Naravno da je Wundt znao za to. Nisam eleo da se objanjavam sa Volinskym. itao sam Wundta. Naravno, ono to je Wundt napisao nije uopte bilo ono o emu sam ja Volinskom govorio. Wundt je doao blizu ideje ali je kasnije otiao u sasvim drugom pravcu. Nije shvatio vanost ideje skrivenu iza njegovih misli, o razliitim oblicima OPAANJA. A poto nije shvatio vanost ideje, naravno da ni je mogao videti centralno mesto koje je odsustvo svesti i ideje o mogunosti dobrovoljnog stvaranja te svesti, to bi trebalo da se deava u naem miljenju. Mada mi je bilo malo udno da Volinsky ne vidi KADA SAM MU UKAZAO NA TO. Malo po malo sam postajao ubeen da je ova ideja skrive na iza neprobojnog zida za mnoge ljude, iako veoma inteligen tne a jo kasnije sam shvatio ZATO je to bilo tako. Sledeeg puta kada je G. doao iz Moskve naao nas je upo slene eksperimentisanjem sa samo-seanjem, i u razgovorima o njima. Meutim njegovo prvo predavanje bilo je o neemu dru gom. - U pravom znanju prouavanje oveka mora ii paralelno sa prouavanjem sveta, a prouavanje sveta ide paralelno sa prouavanjem oveka. Zakoni su svuda isti, u svetu kao i u oveku. Ako zagospodarimo principima bilo kog zakona, moramo traiti njegove manifestacije u svetu i u oveku simultano. Neki od zakona lake posmatraju u svetu, a drugi lake u oveku. Sto ga je u odreenim sluajevima bolje poeti sa svetom a potom ih preneti na oveka, a u drugim sluajevima bolje je poeti sa ovekom i to proslediti na svet. To paralelno izuavanje sveta i oveka pokazuje ueniku fundamentalno jedinstvo svega i pomae mu da pronae analo gne stvari u fenomenima razliitog reda. Broj fundamentalnih zakona koji vladaju svim procesima i sveta i oveka, veoma je mali. Razliite numerike kombinaci je nekoliko elementarnih sila stvaraju naizgled veliki izbor feno mena. Da bi se razumela mehaninost univerzuma potrebno je ra staviti sloene fenomene na te elementarne sile.

Prvi fundamentalni zakon univerzuma je zakon 3 sile, ili 3 principa, ili kako se esto naziva ZAKON TROJSTVA. Pre ma tom zakonu svaka akcija, svaki fenomen, u svim svetovima bez iznimke, je rezultat simultane akcije 3 sile pozitivne, ne gativne i neutralizujue. O tome smo ve govorili, a u budunost emo se vratiti na ovaj zakon sa nekim novim prouavanjima. Sledei fundamentalan zakon univerzuma je ZAKON BROJA SEDAM ili ZAKON OKTAVA. Da bi se shvatilo znaenje ovog zakona potrebno je sma trati da se univerzum SASTOJI OD VIBRACIJA. Ove vibraci je su svih vrsta, aspekata i gustina materije od koje je sainjen univerzum, od najfinijih do najgrubljih: one izviru iz razliitih izvora i prostiru se u raznim pravcima, seku jedne drugu, suda raju se, ojaavaju, slabe, zarobljavaju jedna drugu, i tako dalje. U vezi sa ovim, prema uobiajeno prihvaenom shvatanju Zapada, vibracije su kontinualne. To znai da se vibracije uzi maju kao neto to se prostire neprekidno, u usponu ili padu dok god deluje sila izvornog impulsa koja je prouzrokovala vibraci je i koja prevazilazi otpor materije u kojoj se vibracije prostiru. Kada se sila impulsa istroi i otpor materije nadvlada vibracije prirodno zamiru i prestaju. Meutim do tog trenutka, do trenut ka prirodnog slabljenja, vibracije se razvijaju ujednaeno i po stepeno, i u odsustvu otpora, mogu ak biti beskonane. Tako je jedan od fundamentalnih predloga nae fizike, KONTINUI TET VIBRACIJA, mada nikada nije tano formulisano jer nika da nije bilo nekog protiv stava. Sigurno je da su najnovije teorije malo uzdrmale ovaj predlog. Fizika je ipak dosta daleko od pra vilnog stava o prirodi vibracija, ili od onoga to odgovara naem poimanju vibracija u stvarnom svetu. U ovom trenutku vienje starih znanja je u suprotnosti sa modernom naukom, jer u osnovi razumevanje vibracija, stara znanja postavljaju princip PREKINUTOSTI VIBRACIJA. Princip PREKINUTOSTI VIBRACIJA znai konanu i potrebnu karakteristiku svih vibracija u prirodi, bilo da su u usponu ili padu, da bi se razvijale NEUJEDNAENO uz perio dina ubrzanja i usporenja. Ovaj princip se jo tanije moe formulisati ako kaemo da sila izvornog impulsa u vibracijama, ne deluje ujednaeno, ve kao to biva, postaje naizmenino jaa ili

slabija. Sila impulsa deluje a da ne menja svoju prirodu i vibra cije se razvijaju pravilno samo izvesno vreme koje je odreeno prirodom impulsa, materije, uslova i tako dalje. Ali u odreenom trenutku deava se vrsta promene u njoj, i vibracije, da tako kaemo, prestaju da je sluaju, za kratak period usporavaju i do odreenog stupnja menjaju svoju prirodu ili pravac; na primer, vibracije u usponu, u odreenom trenutku usporavaju, a vibra cije u padu poinju sporije da padaju. Nakon tog privremenog usporavanja, i jedne i druge, nastavljaju da se kanaliu i odreeni period su u usponu ili padu, ujednaeno, opet do odreenog tre nutka, kada nastupa provera u njihovom razvoju. U vezi sa ovim znaajno je da periodi ujednaenog rada trenutka nisu jednaki i da trenuci usporavanja vibracija nisu jednaki. Jedan period je krai, drugi dui. Da bi se ovi trenuci usporavanja odredili, ili bolje reeno, provere uspona i pada vibracija, linija razvoja vibracija deli se na periode koji odgovaraju DUPLIRANJU ili SMANJENJU NA POLA broja vibracija u datom prostoru vremena. Zamislimo liniju vibracija koje se uveavaju. Uzmimo ih u trenutku kada vibriraju pri skali od hiljadu u sekundi. Posle odreenog vremena broj vibracija se udvostruuje, znai dostie dve hiljade. 1000
|----------------------------------------------|

2000

Sl. 7 Pronaeno je i utvreno da se u ovom intervalu vibracija, izmeu datog broja vibracija i broja dva puta veeg, nalaze dva mesta u kojima se deava USPORAVANJE U POVEANJU VIBRACIJA. Jedno je na poetku ali ne na samom poetku. Dru go mesto je pred sam kraj. Otprilike: 1000
|--------------|-------------------------|------|

2000

Sl. 8

Zakoni koji vladaju usporavanjem ili izmenom vibracija od njihovog prvobitnog pravca, bili su znani starim naukama. Ovi zakoni su bili dati odreenom formulom ili dijagramom ko ji je ouvan do naih vremena. U toj formuli period u kome su vibracije udvostruene bio je podeljen u OSAM nejednakih ko raka koji odgovaraju stepenu uveanja vibracija. Osmi korak po navlja prvi sa udvostruenim brojem vibracija. Taj period udvostruenja vibracija, ili linija razvoja vibracija, izmeu datog broja vibracija i udvostruenog tog broja, zove se OKTA VA, a to znai, KOMPONOVANO OD OSAM. Princip podele perioda na osam nejednakih delova, u ko jima su vibracije udvostruene, zasniva se na posmatranju neu jednaenih uveanja vibracija u celoj oktavi, a izdvojeni 'koraci' oktave pokazuju ubrzanje i usporavanje u razliitim trenucima razvoja. Ideja oktave izraena tom formulom bila je prenoena sa uitelja na uenike, iz jedne kole u drugu. U davna vremena jedna kola je pronala da je mogue primeniti ovu formulu na muziku. Na taj nain je nastala sedmo-tonska skala poznata jo u prastara vremena, zatim zaboravljena, i ponovo otkrivena ili 'pronaena'. Sedmo-tonska skala je formula kosmikog zakona koji su razradile stare kole i primenile na muziku. Ako u isto vreme prouavamo oitovanja zakona oktava u vibracijama drugih vrsta videemo da su zakoni svuda isti, i da vibracije svetla, toplote, hemijske, magnetske i druge potpadaju pod iste zakone kao i vi bracije zvuka. Na primer, skala svetlosti je znana u fizici; perio dini sistem elemenata u hemiji je bez sumnje tesno vezan sa principom oktave, iako ta veza nije jo sasvim jasna nauci. Prouavanje strukture sedmo-tonske muzike skale daje dobru osnovu za razumevanje kosmikog zakona oktava. Pogledajmo opet uzlaznu oktavu, to jest, oktavu u kojoj se frekvencija vibracija uveava. Pretpostavimo da ta oktava poinje sa hiljadu vibracija u sekundi. Odredimo tih hiljadu vi bracija notom do. Vibracije rastu, to jest, njihova frekvencija se uveava. U taki u kojoj dostie dve hiljade vibracija u sekundi bie drugo do, a to znai, nota do sledee oktave.

do

Sl. 9

do

Period izmeu jednog do i sledeeg, to jest, oktave, podeljeno je na sedam NEJEDNAKIH delova jer se frekvencija vi bracija ne uveava ujednaeno. do re mi fa sol la si do
|---------|---------|---------|--------|--------|---------|--------|---------|

Sl. 10 dea: Odnos vrhunca note, ili frekvencija vibracija e biti sle-

Ako notu do uzmemo kao 1 tada e nota re biti 9/8, mi 5/4, fa 4/3, sol 3/2, la 5/3, si 15/8, do 2. 1 9/8 5/4 4/3 3/2 5/3 15/8 2

do-----re----mi-----fa-----sol-----la-------si------do Sl. 11 Razlika u ubrzanju ili uveanju nota ili razlika u tonu bie sledea: izmeu do i re 9/8 : 1 = 9/8 izmeu re i mi 5/4 : 9/8 = 10/9 izmeu mi i fa 4/3 : 5/4 = 16/15 usporeno uveanje izmeu fa i sol 3/2 : 4/3 = 9/8 izmeu sol i la 5/3 : 3/2 = 10/9 izmeu la i si 15/8 : 5/3 = 9/8 izmeu si i do 2 : 15/8 = 16/15 uveanje ponovo uspore no Razlika izmeu nota ili razlike u vrhuncima nota zovu se INTERVALI. Vidimo da u oktavi ima tri vrste intervala: 9/8, 10/9 i 16/15, to u celim brojevima odgovara 405, 400 i 384. Najmanji interval 16/15 se deava izmeu mi i fa i izmeu si i do. Ba su to mesta usporavanja u oktavi. U odnosu na muziku (sedmo-tonsku) skalu uopteno se smatra (teoretski) da postoje dva polu-tona izmeu svake dve no-

te, sa izuzetkom intervala mifa i sido, koji imaju samo je dan polu-ton i u kome se smatra da je jedan polu-ton izostavljen. Na ovaj nain se postie DVADESET nota, od kojih je osam osnovno: do, re, mi, fa, sol, la, si, do te: i dvanaest meu-tonova: dva izmeu svake sledee dve no dore remi fasol solla lasi i jedan izmeu svake sledee dve note: mifa sido Meutim u praksi, to jest u muzici, umesto dvanaest po lu-tonova uzimaju se samo pet, a to znai po jedan polu-ton iz meu: dore remi fasol solla lasi ma. Izmeu mi i fa i izmeu si i do, polu-ton se uopte ne uzi

Na taj nain struktura muzike sedmo-tonske skale daje emu kosmikog zakona 'intervala', ili odsutnih polu-tonova. I zato kada se govori o oktavama u 'kosmikom' ili 'mehanikom' smislu, samo intervali izmeu mi-fa i si-do se nazivaju 'interva lima'.

Ako u potpunosti shvatimo zakon oktava dobiemo sasvim novo objanjenje celog ivota, napretka i razvoja fenomena na svim planovima univerzuma. Ovaj zakon objanjava zbog ega ne postoje prave linije u prirodi i zbog ega ne moemo ni mi sliti niti initi, i zbog ega je sve u vezi sa nama MISAO, zato nam se sve DEAVA i to obino na nain suprotan od onoga to elimo ili oekujemo. Sve je to jasan i direktan efekat 'interva la', ili usporavanja razvoja vibracija. ta se zapravo tano deava u trenutku usporavanja vibra cija? Skretanje sa izvornog pravca. Oktava poinje u pravcu ko ji pokazuje strelica: do re Sl. 12 Skretanje se deava izmeu mi i fa; linija poinje da menja pravac mi

Sl. 13 i kroz fa, sol, la i si, pada pod uglom koji menja izvorni pravac prve tri note. Izmeu si i do dogaa se drugi 'interval' novo skretanje, dalja izmena pravca.

Sl. 14

Sledea oktava daje jo jae oznaeno skretanje, ona posle nje daje jo jae oznaen pravac, tako da poslednji okret moe dati krug i nastaviti u pravcu suprotnom od izvornog.

Sl. 15 U daljem razvoju, linija oktava ili linija razvoja vibracija se moe vratiti na izvorni pravac, drugim reima, da uini ceo krug.

Sl. 16

Ovaj zakon samo pokazuje zato se prave linije nikada ne pojavljuju u naim aktivnostima, zato, poinjui da radimo jed nu stvar, u stvari sve vreme inimo neto sasvim drugo, esto suprotno od onoga to smo poeli, iako to zapravo ne primeujemo i nastavljamo da mislimo da inimo istu stvar koju smo za poeli. Sve ovo i jo mnogo drugih stvari se mogu objasniti uz po mo zakona oktava i zajedno sa razumevanjem uloge i znaaja 'intervala' koji uzrokuju stalnu promenu linije razvoja sile, na taj nain da bude izlomljena, da zaokree, da postane sama 'se bi suprotnost' i tako dalje. Takav tok stvari, to jest, izmena pravca, moe se primetiti u svemu. Posle odreenog perioda energetske aktivnosti ili ja ke emocije ili pravog razumevanja, dolazi reakcija, rad postaje zamoran i dosadan; trenuci zamora i nezainteresovanosti ulaze u oseanja; i umesto pravilnog miljenja nastaje potraga za kom promisima; uzdranost, teki problemi. Meutim linija nastavlja razvoj, iako sada u drugom pravcu. Rad postaje mehaniki, oseanje sve vie slabi, pada na nivo svakodnevnih dogaaja; misao postaje dogmatska, bukvalna. Sve traje na taj nain izvesno vreme, i tada se nanovo deava reakcija, ponovno zaustav ljanje, ponovo iskrivljenje. Razvoj sile se moe nastaviti ali rad koji je poeo sa velikim elanom i entuzijazmom postaje obave za i beskorisna formalnost; veliki broj sasvim stranih elemenata je uao u oseanja uvaavanje, razdraljivost, antagonizam; misao krui, ponavlja ono to je ve znano i izlaz koji je ve bio pronaen postaje sve vie izgubljen. Ista stvar se deava u svim sferama ljudske aktivnosti. U literaturi, nauci, umetnosti, filozofiji, religiji, u individualnim, a pre svega, u drutvenim i politikim ivotima, moemo primetiti kako linija razvoja sila menja pravac u odnosu na prvobitan i posle izvesnog vremena ide u sasvim suprotnom pravcu, I DALJE ZADRAVAJUI SVOJ PRETHODNI NAZIV. Prouavanje istorije sa ovog aspekta pokazuje iznenaujue i njenice koje mehaniko oveanstvo ni izdaleka ne eli da primeti. Moda su najinteresantniji primeri takvih izmena pravca linije razvoja sila, u istoriji religije, naroito u razvoju hrianstva, ako se prouava bez jakih emocija. Razmislite o tome, ko-

liko je izmena pravaca, bilo u liniji razvoja sila da bi se dolo od Jevanelja koje propoveda ljubav, do Inkvizicije; ili od asketa ranih vekova koji su prouavali EZOTERINO hrianstvo do sholastika koji su izraunavali koliko se anela moe postaviti na vrh igle. Zakon oktava objanjava mnoge fenomene u naim ivo tima koji su inae nepojmljivi. Pre svega, princip devijacije sila. Drugo je injenica da nita na svetu ne ostaje na istom mestu, niti ostaje ono to je, sve se kree, sve ide nekuda, sve se menja, i NEIZOSTAVNO SE, ILI RAZVIJA ILI IDE NA DO LE, slabi ili se degenerie, a to znai, kree se ili du uzlazne, ili silazne linije oktave. I tree, je zapravo razvoj samih sebe i uzlazne i silazne ok tave, njihanje, usponi i padovi se deavaju sve vreme. Do sada smo govorili uglavnom O ISPREKIDANOSTI VIBRACIJA I O DEVIJACIJAMA SILA. Osim toga moramo jasno spoznati jo dva principa: neizbenost bilo uspona bilo pa da kod svake linije razvoja sila, kao i periodina njihanja, to jest, uspone i padove, u svakoj liniji, bilo da je uzlazna bilo da je si lazna. Nita se ne moe razvijati ako ostaje na istom nivou. Uspon i pad su neizbeni kosmiki uslovi bilo kakve akcije. Mi, niti vi dimo niti razumemo ta se oko nas deava niti u nama, bilo zbog toga to ne dozvoljavamo neizbean pad kada nema uspona, ili zbog toga to smatramo da je pad uspon. Postoje dva osnovna razloga naeg varanja samih sebe. Prvi ne vidimo, jer sve vre me mislimo da stvari mogu ostati dugo vremena na istom nivou; a drugi ne vidimo jer USPONI tamo gde ih mi vidimo, su zapra vo nemogui, toliko nemogui kao to bi bilo poveanje svesti pomou mehanikih sredstava. Nauivi da razlikujemo uzlazno od silaznog u oktavama u ivotu, moramo nauiti da razlikujemo uspon i pad u samim oktavama. Koju god sferu naeg ivota uzmemo, moemo videti da nita ne moe ostati stalno i na istom nivou; svuda i u sve mu se nastavlja ljuljanje viska, svuda i u svemu se talasi diu i padaju. Naa energija koja se najednom povea u jednom ili dru gom pravcu i onda odjednom oslabi; naa raspoloenja koja 'po-

staju bolja' ili 'postaju loija' bez nekog vidljivog razloga; naa oseanja, nae elje, nae namere, nae odluke sve to s vre mena na vreme prolazi kroz periode uzdizanja ili padova, posta je jae ili slabije. Moda ima stotine viskova koji se kreu tamo-amo u oveku. Usponi i padovi, to talasasto njihanje raspoloenja, misli, oseanja, energije, odluka, su periodi razvoja sila izmeu 'inter vala' u oktavama kao i samih 'intervala'. Od 3 osnovna oitovanja zakona oktava, zavise mnogi fe nomeni psiho prirode kao i oni koji su neposredno vezani za na ivot. Od zakona oktava zavise i nesavrenosti i necelovitosti naeg znanja u svim sferama, i to bez izuzetka, uglavnom zbog toga to mi uvek poinjemo u jednom pravcu a potom, ne primeujui, nastavljamo drugim. Kao to je ve reeno, zakon oktava je u svim svojim oito vanjima bio poznat starom znanju. ak i naa podela vremena, a to znai, dani u nedelji kao radni, i Nedelje, je vezana istim sadrajima i unutranjim uslovima nae aktivnosti koja zavisi od opteg zakona. Biblijski mit o stvaranju sveta za 6 dana i sedmog dana koji je Bog odredio za svoj odmor je takode izraz zakona oktava ili ukazuje na nje ga, iako je nepotpun. Posmatranja zasnovana na razumevanju zakona oktava po kazuju da se 'vibracije' mogu razvijati u razliitim pravcima. U prekinutim oktavama oni samo poinju i padaju, bivaju utoplje ne ili progutane od drugih, jaih vibracija koje ih seku ili idu u suprotnom pravcu. U oktavama koje skreu od izvornog pravca vibracije menjaju svoju prirodu i daju suprotne rezultate od onih koji bi se mogli oekivati na poetku. I samo se u oktavama kosmikog reda, i silaznim i uzlaz nim, vibracije razvijaju na konsekutivan i redovan nain, sledei isti pravac kojim su zapoele. Dalja posmatranja pokazuju da se pravilan razvoj oktava, iako redak, moe videti u svim ivotnim situacijama i u aktiv nosti prirode, pa ak i ljudskih aktivnosti. Pravilan razvoj ovih oktava zasniva se na onome to izgle da kao SLUAJNOST. Ponekad se deava da oktave idu para-

lelno sa datom oktavom, sreu se ili se presecaju, na ovaj ili onaj nain ISPUNJAVAJU SVOJE 'INTERVALE' i omoguavaju vibracijama date oktave da se razvija slobodno i bez provera. Posmatranje takvih pravilnih razvoja oktava utvruje injenicu da u potrebnom trenutku, to jest, u trenutku kada data oktava pro lazi kroz 'interval', u nju ulazi 'dodatni stres' koji i silom i ka rakterom odgovara, razvijae se dalje bez prepreka u izvornom pravcu, a da nita ne gubi, niti menja svoju prirodu. U takvim sluajevima postoji bitna razlika izmeu uzlaz nih i silaznih oktava. U uzlaznim oktavama prvi 'interval' dolazi izmeu mi i fa. Ako odgovarajua dodatna energija ue u tom trenutku, ok tava e se razvijati bez prepreka prema si, ali izmeu si i do po treban joj je MNOGO JAI 'DODATNI STRES' za pravilan razvoj, nego to je izmeu mi i fa, jer vibracije oktave u ovoj taki su mnogo vie i da bi se prevazila provera u razvoju ok tave potreban je jai intenzitet. U silaznoj oktavi, najvei 'interval' se deava na samom poetku oktave, odmah posle prvog do i materijal za ispunjenje se esto pronalazi ili u samom do ili u postraninim vibracijama provociranim OD STRANE DO. Iz tog razloga silazna oktava se razvija mnogo lake od uzlazne, i kada pree si, dostie fa bez prepreke; ovde je potreban 'dodatni stres', mada MANJE JAINE od prvog 'stresa' izmeu do i si. U velikoj kosmikoj oktavi, koja do nas dolazi u obliku ZRAKA STVARANJA, moemo videti prvi kompletan primer zakona oktava. Zrak stvaranja poinje sa Apsolutnim. Apsolut no je SVE. SVE, to poseduje jedinstvo, potpunu volju i potpu nu svest, stvara svetove u samom sebi, i na taj nain zapoinje SILAZNA oktava sveta. Apsolutno je delanje te oktave. Svetovi koje Apsolutno stvara u samom sebi su nota si. 'Interval' iz meu do i si u ovom sluaju je ispunjen VOLJOM APSOLUTNOG. Proces stvaranja se dalje razvija silom izvor nog impulsa i 'dodatnog stresa'. Si prelazi u la koje je, za nas, na svet zvezda, MLENI PUT. La prelazi u sol nae SUN CE, solarni sistem. Sol prelazi u fa planetarni svet. I tu iz meu celokupnog planetarnog sveta i nae zemlje deava se 'INTERVAL'. To znai da planetarna zraenja koja nose razne

uticaje na zemlju, nisu sposobna da je dostignu, ili, da se tanije izrazimo, nisu primljeni, zemlja ih reflektuje. Da bi se ispu nio 'interval' u ovoj taki zraka stvaranja stvoren je specijalan aparat za prijem i prenos uticaja koji dolaze sa planeta. Taj apa rat je ORGANSKI IVOT NA ZEMLJI. Organski ivot alje na zemlju sve uticaje koji su joj namenjeni i ini da dalji razvoj i rast zemlje budu mogui, nota mi iz kosmike oktave a potom meseca ili re, posle ega sledi druga nota do NITA: Izmeu SVE i NITA prolazi zrak stvaranja. Vi znate molitvu 'Sveti Boe, Sveti Nepromenljivi, Sveti Besmrtni'? Ta molitva dolazi iz starih znanja. SVETI BOG znai Apsolutno ili Sve. SVETI NEPROMENJIVI takoe znai Ap solutno ili Nita. SVETI BESMRTNI oznaava ono to je iz meu njih, a to znai, 6 nota zraka stvaranja sa organskim ivotom. Sva 3 uzeta zajedno, ine jedno. To je zajednitvo i nedeljivost Trojstva. Sada se moramo pozabaviti idejom 'dodatnog stresa' koji omoguava linijama sila da stignu do projektovanog cilja. Kao to sam ranije rekao, stresovi se mogu dogoditi sluajno. A sluaj je naravno veoma nesigurna stvar. Ali te linije razvoja sila koje su sluajnou ispravljene, i koje ovek ponekad moe videti, ili pretpostaviti, ili oekivati, stvaraju u njemu, vie od bilo ega drugog, iluziju PRAVIH LINIJA. To znai, on misli da su pra ve linije pravilo a da su izlomljene i prekinute linije izuzetak. To u njemu stvara iluziju da je mogue DA DELA; da je mogue da postigne projektovani cilj. U stvarnosti ovek ne moe nita da ini. Ako sluajnou njegova aktivnost da rezultat, iako on samo podsea pojavom ili imenom na izvorni cilj, ovek ubedi sebe i druge da je postigao cilj koji je sebi postavio i da svako drugi moe postii svoj cilj, i drugi mu veruju. U stvarnosti to je iluzija. ovek MOE dobiti na ruletu. Ali to je sluajnost. Postii cilj koji neko stavi ispred sebe u ivotu ili u bilo kojoj odreenoj sferi ljudske aktivnosti je samo neka vrsta sluajno sti. Jedina razlika u odnosu na rulet je ta da ovek barem zna da je u odreenim situacijama dobio ili izgubio. Ali u ivotnim ak tivnostima, naroito u aktivnostima za koje su mnogi ljudi zain-

teresovani i kada prou godine izmeu poetka neega i rezulta ta, ovek se veoma lako moe prevariti i 'postignute' rezultate moe smatrati eljenim rezultatima, to jest, verovae da je pobedio, a zapravo je izgubio. Najvea uvreda za 'oveka-mainu' je rei mu da on nita ne moe initi, nita postii, da se nikada ne moe kretati ka bi lo kakvom cilju i da u svojoj tenji ka nekom cilju, on neminov no stvara neki drugi. To zapravo ne moe biti drugaije. 'ovek-maina' je mo sluaja. Njegove aktivnosti mogu sluaj no upasti u kanal stvoren kosmikim ili mehanikim silama, i mogu se sluajnou kretati tim kanalom neko vreme, dajui ilu ziju da su neki ciljevi postignuti. Takve sluajnosti postignutih rezultata za ciljeve koje smo ranije postavili sebi, ili postizanje ciljeva u manjim stvarima KOJE NEMAJU POSLEDICA, stva raju u mehanikom oveku ubeenje da je sposoban za postiza nje bilo kakvog cilja, 'da je sposoban da osvoji prirodu' to bi se reklo, sposoban da 'uredi ceo svoj ivot', i tako dalje. Iako ustvari on nije sposoban da uini bilo ta slino, jer ne samo da nema kontrolu nad stvarima izvan sebe ve nema kon trolu ni nad svojom unutranjou. Ovo poslednje mora biti sa svim jasno i shvaeno; istovremeno se mora razumeti to da kontrola nad stvarima poinje kontrolom nad naom unu tranjou, SA KONTROLOM NAD NAMA SAMIMA. ovek koji ne moe kontrolisati sebe ili sled stvari u samom sebi, ne moe kontrolisati nita. Na koji se nain moe postii kontrola? Tehniki deo je objanjen u zakonu oktava. Oktave se mo gu razvijati konsekutivno i kontinualno u eljenom pravcu ako 'dodatni stresovi' uu u njih u trenucima kada je to potrebno, a to je, u trenucima kada vibracije usporavaju. Ako 'dodatni stre sovi', ne uu u potrebnom trenutku, oktave menjaju pravac. Da bi se odrale nade u sluajne 'stresove' koji sami od sebe dola ze odnekud u potrebnim trenucima, je naravno nezamislivo. oveku ostaje ansa ili da pronae pravac za svoje aktivnosti ko ji odgovara mehanikoj liniji dogaaja u datom trenutku, dru gim reima 'da ide kako vetar duva' ili 'da ga nosi tok', ak iako je to u suprotnosti sa njegovim unutranjim namerama, ubeenjima, i simpatijama, ili da se pomiri sa tim da gubi u svemu to

pone da radi; ili moe da naui da prepozna trenutke 'interva la' u svim pravcima svojih aktivnosti i da naui da STVARA 'dodatne stresove' u drugim svetovima, da naui kako da na svo je aktivnosti primeni metod koji koriste kosmike sile u STVA RANJU 'DODATNOG STRESA' u trenucima kada je to potrebno. Mogunost vetakog, to jest, specijalno stvorenog 'do datnog stresa', daje praktino znaenje izuavanju zakona okta va i im ovo prouavanje obaveznim i potrebnim ako ovek eli da iskorai iz uloge pasivnog gledaoca onoga to se deava u nje mu i oko njega. 'ovek-maina' ne moe uiniti nita. U njemu i oko nje ga se sve DEAVA. Da bi mogao neto INITI potrebno je da zna zakon oktava, da zna trenutke 'intervala' i da bude sposoban da stvori 'dodatne stresove'. To je jedino mogue nauiti u KOLI, a to znai, u pra vilno organizovanoj koli koja sledi sve ezoterine tradicije. Bez pomoi kole sam ovek ne moe nikada razumeti zakon okta va, take 'intervala' i red stvaranja 'stresova'. Ne moe shvati ti, jer su potrebni odreeni uslovi u tu svrhu, a uslovi se mogu stvoriti samo u koli KOJA JE SAMA STVORENA NA TIM PRINCIPIMA. U nastavku e biti objanjeno kako je kola stvorena na principima zakona oktava. A samim tim e vam biti objanjen jedan aspekt jedinstva ZAKONA SEDAM sa ZAKONOM TROJSTVA. U meuvremenu moe se rei samo to da u kol skom uenju, oveku bivaju dati primeri obe, i silazne (kreativ ne) i uzlazne (ili razvojne) kosmike oktave. Zapadnjaka misao, ne znajui nita o oktavama niti o zakonu trojstva, mea uzlaz ne i silazne linije i ne razume da je linija evolucije u suprotnosti sa linijom stvaranja, to jest, ide protiv nje kao kada bi ila uz vodno. U prouavanju zakona oktava mora se pamtiti da su okta ve u odnosu jedna na drugu, podeljene na FUNDAMENTAL NE i NIE. Fundamentalne oktave se mogu spojiti na deblo drveta koje se grana bonom oktavom. Sedam osnovnih nota ok tave i dva 'intervala', NOSIOCI NOVIH PRAVACA, daju sve skupa 9 veza u lancu, 3 grupe od po 3 veze svaka.

 Fundamentalne oktave su povezane sa sekundarnim ok tavama na odreeni nain. Iz niih oktava prvog reda dolaze nie oktave drugog reda i tako dalje. Sklop oktava se moe porediti sa konstrukcijom drveta. Iz prvog, osnovnog debla, izlaze glav ne grane na sve strane, koje se opet dele na svoje grane koje su sve manje i manje, da bi na kraju bile prekrivene liem. Isti pro ces se dogaa i kod sklopa lia, u formiranju ila, ilica i tako dalje. Kao i sve u prirodi, ljudsko telo koje predstavlja odre enu celinu, nosi obe oktave, bilo da jesu ili nisu u nekom od nosu. Prema broju nota u oktavi i njenim 'intervalima', ljudsko telo ima 9 osnovnih mera izraenih veim brojevima odreenih mera. Ovi brojevi bivaju naravno veoma razliiti kod raznih osoba, ali ipak imaju odreenu granicu. Ovih 9 osnovnih mera, dajui celu oktavu prvog reda, kombinovanjem na odreeni nain, prelaze u mere niih oktava, to daje uspon drugim niim oktavama i tako dalje. Na ovaj nain je mogue postii mere bilo kog dela oveijeg tela jer su svi u konanom odnosu jedan prema drugom. Prirodno je da je zakon oktava podstakao mnoge razgovo re u naoj grupi, kao i uenja. G. nas je sve vreme upozoravao da mnogo ne teoretiemo. Taj zakon morate razumeti i oseati u vama, rekao je. Tek tada ete ga videti izvan sebe. To je naravno istina. Meutim to nije bila jedina tekoa. Samo tehniko razumevanje zakona oktava zahteva mnogo vremena. Sve vreme smo se vraali na njega, ponekad smo ini li neoekivana otkria, ponekad gubili ak i ono to nam se ini lo ve utvrenim. Sada je teko preneti to kako je u razliitim periodima na stupila smena ideja koje su postajale centar gravitacije u naem radu, kako bi jedna zaokupila svu nau panju, sve nae razgo vore. Ideja zakona oktava je na neki nain postala stalni centar gravitacije. Vraali smo joj se u svakoj prilici; govorili o njoj, raspravljali o njenim razliitim aspektima, i to na svakom sastan ku, dok god nismo postepeno poeli da o svemu mislimo sa take gledita te ideje.

U svojim prvim razgovorima G je dao opti pogled na tu ideju, a zatim se sve vreme vraao na nju, ukazujui nam njene razliite aspekte i znaenja. Najednom od sledeih sastanaka dao nam je veoma interesantnu sliku jo jednog znaenja zakona ok tava, koji je duboko zadirao u stvari. Da bi se bolje razumeo znaaj zakona oktava potrebno je imati jasnu ideju o jo jednoj osobini vibracija, takozvanih 'unu tranjih vibracija'. To znai da unutar vibracija delaju vibracije i da svaka oktava moe biti razluena u veliki broj unutranjih oktava. Svaka nota bilo koje oktave moe se smatrati kao oktava na drugom planu. Svaka nota ovih unutranjih oktava opet sadri celu okta vu i tako dalje, jo neki deo puta, ALI NE, AD INFINITUM, jer postoji konana granica razvoja unutranjih oktava.

Sl. 17 Ove unutranje vibracije deluju simultano u 'materiji' ra zliite gustine, prodirui jedna u drugu, povisujui jedna drugu; zaustavljaju, podstiu ili menjaju jedna drugu. Zamislimo vibracije u supstanci ili materiji odreene gu stine. Pretpostavimo da se ova supstanca ili materija sastoje od relativno grubih atoma sveta 48, od kojih je svaki, da se tako izrazimo, skup etrdeset i osam iskonskih atoma. Vibracije ko je deluju u ovakvoj materiji su deljive u oktave a oktave su deljive na note. Zamislimo da smo uzeli jednu oktavu ovakvih vibracija u svrhu nekakvog ispitivanja. Moramo znati da u ok viru granica ove oktave deluju vibracije finije supstance. Sup stanca sveta 48 je zasiena supstancom sveta 24; vibracije supstance sveta 24 su u konanom odnosu prema vibracijama u

supstanci sveta 48; to jest, svaka nota vibracija u supstanci sve ta 48 sadri celu oktavu vibracija u supstanci sveta 24. To su UNUTRANJE oktave. Supstanca sveta 24 se opet pro do imaju sa supstancama sveta 12. U ovoj APSOLUTNO supstanci takoe postoje vibracije i sva ka nota vibracija sveta 24 sadri celu ok tavu vibracija sveta 12. Supstanca sveta 12 se proima sa supstancom sveta 6. SVI SVETOVI si Supstanca sveta 6 prodiru u supstance sveta 3. Svet 3 se proima sa supstancom sveta 1. Odgovarajue vibracije postoje u svakom od ovih svetova i red uvek Ia ostaje isti, a to znai, svaka nota vibra SVA SUNCA cija grublje supstance sadri celu oktavu vibracija finije supstance. Ako ponemo sa vibracijama sve ta 48, moemo rei da jedna nota vibra SUNCE sol cija u ovom svetu sadri oktavu ili sedam nota vibracija planetarnog sveta. Svaka nota vibracija planetarnog sveta sadri sedam nota vibracija sveta sunca. Svaka fa vibracija sveta sunca e sadrati sedam SVE PLANETE nota vibracija zvezdanog sveta, i tako dalje. Prouavanje unutranjih oktava, prouavanje njihovog odnosa prema ZEMLJA mi spoljanjim oktavama i moguem uticaju prvih na druge, predstavljaju veoma vaan deo izuavanja sveta i oveka. Na sledeem sastanku G. je ponovo MESEC re govorio o zraku stvaranja, delimino po navljajui a delimino dodajui i razvi jajui ono o emu je ve govorio. Zrak stvaranja, kao i svaki drugi do proces koji je kompletan u datom trenut APSOLUTNO ku, moe se smatrati oktavom. Bila bi to SI. 18

silazna oktava u kojoj do prelazi u si, si u la, i tako dalje. Apsolutno ili SVE (svet 1) e biti do; svi svetovi (svet 3) si; sva sunca (svet 6) la; nae sunce (svet 12) sol; sve planete (svet 24) fa; zemlja (svet 48) mi; mesec (svet 96) re. Zrak stvaranja poinje sa Apsolutnim. Apsolutno je SVE. To je do. Zrak stvaranja se zavrava kod meseca. Iza meseca ne po stoji NITA. To je takode Apsolutno do. U prouavanju zraka stvaranja ili kosmike oktave vidimo da 'intervali' treba da dou u razvoj te oktave: prvo izmeu do i si, a to znai izmeu sveta 1 i sveta 3, izmeu Apsolutnog i 'svih svetova', zatim izmeu fa i mi, to jest izmeu sveta 24 i sveta 48, izmeu 'svih planeta' i zemlje. Ali je prvi 'interval' ispunjen voljom Apsolutnog. Jedna od manifestacija volje Apsolutnog se sadri u ispunjavanju ovog 'intervala' pomou svesnih oitova nja neutralizujue sile koja puni 'interval' izmeu aktivnih i pa sivnih sila. Kod drugog 'intervala' situacija je neto sloenija. Neto nedostaje izmeu planeta i zemlje. Planetarni uticaji ne mogu proi konsekutivno do zemlje i u potpunosti. Neophodan je 'dodatni stres'; potrebno je stvaranje nekih novih uslova da bi se osigurao pravilan prolaz sila. Uslovi potrebni za osiguranje prolaza sila stvaraju se ra sporedom specijalnih mehanikih ureaja izmeu planeta i zem lje. Mehaniki ureaj, ta 'prenosna stanica sila' je ORGANSKI IVOT NA ZEMLJI. Organski ivot na zemlji je stvoren da ispuni interval izmeu planeta i zemlje. Organski ivot predstavlja ZEMALJSKI ORGAN PER CEPCIJE. Organski ivot oblikuje neto kao osetljivi film koji prekriva celu zemaljsku kuglu i preuzima uticaje koji dolaze iz planetarnih sfera, koji u protivnom ne bi bili u stanju da dose gnu zemlju. U odnosu na ovo, podjednako je vaan domen bi ljaka, ivotinja i ljudi. Polje prekriveno travom preuzima planetarne uticaje odreene vrste i prenosi ih na zemlju. Isto po lje sa gomilom ljudi na njemu, preuzee i odaslati druge utica je. Populacija Evrope preuzima jednu vrstu planetarnih uticaja i prenosi ih na zemlju. Populacija Afrike preuzima uticaje druge vrste, i tako dalje.

Svi veliki dogaaji u ivotu ljudskih masa su prouzroko vani planetarnim uticajima. Oni su rezultat preuzimanja plane tarnih uticaja. Ljudsko drutvo je veoma osetljiva masa za prijem planetarnih uticaja. Svaka i najmanja sluajna tenzija u planetar nim sferama moe se godinama odraziti na poveanje oivljava nja u jednoj ili drugoj sferi ljudske aktivnosti. Neto sluajno i vrlo prolazno se deava u planetarnom prostoru. Odmah se vri prijem toga od strane ljudskih masa, ljudi poinju da mrze i ubi jaju jedni druge, pravdajui svoja dela nekom teorijom o brat stvu, ili jednakou, ljubavlju ili pravdom. Organski ivot je organ percepcije zemlje i u isto vreme je i organ zraenja. Uz pomo organskog ivota svaki deo zemljine povrine naseljen u datom prostoru alje u svakom trenutku odreenu vrstu zraka u pravcu sunca, planeta i meseca. U vezi sa tim suncu je potrebna jedna vrsta zraenja, planetarna druga vrsta, mesecu opet sasvim druga. Mnoge se stvari esto DO GAAJU ba zbog odreenih vrsta zraenja koje su potrebne sa odreenih mesta zemaljske povrine. Rekavi ovo G. je naroito skrenuo panju na neusaglaenost vremena, to jest, na trajanje dogaaja u planetarnom svetu i u ljudskom ivotu. Znaaj njegovog insistiranja na ovo me mi je tek kasnije postao jasan. Istovremeno je sve vreme naglaavao injenicu da bez ob zira ta se deavalo u tankom filmu organskog ivota, uvek slui interesima zemlje, sunca, planeta i meseca; ne moe da se dogo di nita to je nepotrebno i nezavisno u njemu, jer je stvoren u odreenu svrhu i jednostavno je podreen. * Razgovarajui jednom o ovoj temi dao nam je dijagram strukture oktave u kojoj je jedna veza bio organski ivot na zem lji. Ova dodatna ili bona oktava u zraku stvaranja poinje u suncu, rekao je. Sunce, sol kosmike oktave, poinje u odreenom trenut ku da zvui kao do, SOL-DO.

Potrebno je shvatiti da svaka nota bilo koje oktave, u ovom trenutku, svaka nota kosmike oktave moe predstavljati notu do neke druge bone oktave. Ili bi jo tanije bilo rei da bilo koja nota bilo ko je oktave moe u isto vreme biti bilo ko ja nota bilo koje druge oktave prolazei kroz nju. Ono o emu sada govorimo je, da sol poinje da zvui kao do. Opadajui do nivoa planeta ta nova oktava prelazi u si; jo uvek opadajui ona proizvodi tri note, la, sol, fa, koje stvaraju i obli kuju organski ivot na zemlji, onakav kakav mi poznajemo; nota mi iz te okta ve se pretapa sa notom mi iz kosmike oktave, to znai, sa ZEMLJOM, a re se pretapa sa re iz kosmike oktave, to znai, sa MESECOM. Odmah smo osetili da je ova bona Sl. 19 oktava veoma znaajna. Pre svega pokazala je organski ivot, predstavljen u dijagramu sa tri note, ima la dve vie note, jednu na nivou planeta i jednu na nivou sunca, i da je POINJALA U SUNCU. Ovo poslednjeje bilo najvani je jer je jo jednom, kao i mnogo puta u sistemu G., bilo u pot punoj suprotnosti sa uobiajenim modernim idejama ivota koje su poticale, da se tako izrazim, ODOZDO. U objanjenjima ko je je on dao, ivot je dolazio odozgo. Bilo je mnogo razgovora i o notama mi, re, bone oktave. Naravno, nismo mogli odredit ta je nota re bila. Ali je sasim jasno bila povezana sa idejom hrane za mesec; to mora biti re. to se tie mi, moe se govoriti prilino odreeno. Organski ivot je nesumnjivo nestao u zemlji. Uloga organskog ivota u strukturi zemaljske povrine je neosporna. Postojao je rast koralnih ostrva i krenjakih stena, formacija ugljenih naslaga i akumulacija nafte; promena zemljita pod uticajem vegetacije, njen rast u jezerima, formacija obogaene zemlje crvima, pro mena klime nastala isuivanjem movara i unitavanjem uma, i jo mnogo drugih stvari za koje znamo ili ne znamo.

Uz sve ostalo, bona oktava je pokazala sa odreenom ja snoom kako se lako i tano mogu klasifikovati stvari u sistemu koji smo prouavali. Sve nepravilnosti, neoekivanosti i sluaj nosti su nestale, i ogroman i tano zamiljen plan univerzuma se poeo pomaljati.

OSMO POGLAVLJE
sti. Na jednom od sledeih predavanja G. se vratio pitanju sve

Ni psihike ni fizike funkcije oveka se ne mogu razumeti, rekao je, ako se ne shvati injenica da obe mogu da delaju u razliitim stanjima svesti. Postoje 4 stanja svesti koja su mogua za OVEKA (naglasio je re ovek). Ali, obian ovek, a to znai, ovek broj jedan, broj dva i broj tri, ivi samo u dva najnia stanja sve sti. Dva via stanja svesti su za njega neuhvatljiva, i mada on moe imati ponekad odbljeske tih stanja, on nije sposoban da ih razume i o njima sudi sa take gledita stanja u kojima se uo biajeno nalazi. Dva uobiajena, to jest, najnia, su prva stanja svesti, SPAVANJE, drugim reima pasivno stanje u kome ovek pro vede treinu ili veoma esto polovinu svog ivota. Drugo, je stanje u kome ovek provede drugu polovinu svog ivota, u ko me eta ulicama, pie knjige, razgovara o uzvienim stvarima, uzima uea u politici, ubija, koje smatra aktivnim i zove ga 'ista svest' ili 'budno stanje svesti'. Izraz 'ista svest' ili 'bud no stanje svesti' se ini kao da je dat neozbiljno, pogotovu kada shvatite ta bi ISTA SVEST u stvarnosti trebalo da bude i kak vo je zapravo stanje u kome ovek ivi i dela. Tree stanje svesti je SAMO-SEANJE ili samo-svest ili svest jednog bia. Obino se smatra da mi posedujemo to stanje svesti ili da ga moemo imati ako elimo. Naa nauka i filozofi ja su previdele injenicu da MI NE POSEDUJEMO to stanje svesti i da mi ne moemo da je stvorimo u sebi samo odlukom ili eljom.

etvrto stanje svesti naziva se OBJEKTIVNO STANJE SVESTI. U ovom stanju ovek moe videti stvari ONAKVE KAKVE ONE JESU. Odbljesci ove svesti se takode deavaju oveku. Od svih pojmova, religiozni su oni u kojima se pokazu ju mogunosti stanja svesti ove vrste i naziva se 'prosvetljenje' i raznim drugim imenima, ali se ono ne moe opisati reima. Meutim jedini pravi put do objektivne svesti je kroz razvoj samo-svesti. Ako bi obian ovek bio vetaki doveden do stanja objektivne svesti i potom vraen nazad u svoje uobiajeno sta nje ne bi se niega seao i mislio bi da je izvesno vreme izgubio svest. Meutim u stanju samo-svesti ovek moe imati odblje ske objektivne svesti i seati je se. etvrto stanje svesti u oveku znai sasvim drugaije sta nje bia; ono je rezultat unutranjeg rasta i dugog i tekog rada na sebi. Meutim tree stanje svesti stvara prirodno pravo oveku KAKAV JE, i ako ga ovek nema, razlog je samo u pogrenim uslovima njegovog ivota. Moe se bez preterivanja rei da se u sadanjem trenutku, tree stanje svesti deava u oveku samo u odbljescima a kao manje vie stalno stanje postie se samo po mou specijalne obuke. Za veinu ljudi, ak i veoma obrazovanih, osnovna pre preka za postizanje samo-svesti je u tome to ONI misle DA JE POSEDUJU, to jest, da poseduju samo-svest i sve to ide uz nju; individualnost u smislu postojanog i nepromenljivog Ja, volju, sposobnost DA INE, i tako dalje. Oigledno je da ovek nee biti zainteresovan ako mu kaete da dugotrajnim i tekim radom moe postii neto to, po njegovom miljenju, on ve ima. Na protiv, on e misliti, ili da ste ludi ili da hoete da ga prevarite zbog neke line dobiti. Dva via stanja svesti 'samo-svest' i 'objektivna svest' su povezani su radom VIIH CENTARA u oveku. Uz one centre o kojima smo ve govorili postoje jo dva centra u oveku, 'vii emocionalni' i 'vii misaoni'. Ovi centri su u nama; oni su u potpunosti razvijeni i rade sve vreme, ali nji hov rad ne dosee nau uobiajenu svest. Uzrok ovome lei u specijalnim kvalitetima nae takozvane 'iste svesti'.

Da bi se razumela razlika izmeu stanja svesti, vratimo se na prvo stanje svesti, spavanje. To je u potpunosti subjektivno stanje svesti. ovek je uronjen u snove, i nije vano da li ih pam ti ili ne. ak iako ga dodirnu neki stvarni utisci, kao to su zvu i, glasovi, toplota, hladnoa, oseaj sopstvenog tela, oni samo bude u njemu fantastine subjektivne slike. Tada se ovek budi. Na prvi pogled to je sasvim drugaije stanje svesti. On se moe pokretati, moe govoriti sa drugim ljudima, moe unapred pro raunavati, moe videti opasnost i izbei je, i tako dalje. Sa ra zlogom se moe rei da je u boljem poloaju nego kad spava. Ali ako odemo malo dublje u stvari, ako pogledamo u njegov unu tranji svet, u njegove misli, u uzroke njegovih akcija, videemo da je u skoro istom stanju kao kada spava. Jo je i gore, jer u spavanju je pasivan, to jest, ne moe nita initi. U budnom sta nju meutim, on sve vreme moe neto initi a rezultati svih nje govih akcija e se reflektovati na njemu ili na onima oko njega. A ON SE IPAK NE SEA SEBE. On je maina, sve mu se DEAVA. On ne moe zaustaviti tok svojih misli, ne moe kontrolisati svoju matu, svoje emocije, svoju panju. On ivi u sub jektivnom svetu 'Ja volim', 'Ja ne volim', 'Dopada mi se', 'Ne dopada mi se', 'Ja elim', 'Ja ne elim', a to znai, ono to on misli da eli ili ono to misli da ne eli. On ne vidi stvarni svet. Stvarni svet je skriven od njega zidom mate. ON IVI SPAVA JUI. On spava. Ono to se zove 'ista svest' je spavanje i to mnogo opasnije spavanje od onog nou u krevetu. Uzmimo neki dogaaj iz ivota oveanstva. Na primer, rat. U ovom trenutku vodi se rat. ta to oznaava? To znai da nekoliko miliona uspavanih ljudi pokuava da uniti nekoliko miliona drugih uspavanih ljudi. Oni to naravno ne bi inili da su probueni. Sve to se deava je zbog te uspavanosti. Oba stanja svesti, spavanje i probuenst su podjednako subjektivni. Samo poevi da se SEA SEBE ovek se moe pro buditi. Tada ceo okruujui ivot za njega dobija drugaiji aspekt i drugaije znaenje. On vidi da je to IVOT USPAVANIH LJUDI, ivot u snu. Sve to ljudi govore, sve to rade, oni kau i ine u snu. Sve je to bez ikakve vrednosti. U stvarnosti, samo buenje i ono to vodi buenju, ima vrednosti.

Koliko puta su me pitali mogu li se ratovi zaustaviti? Na ravno da mogu. Za to bi jedino bilo potrebno da se ljudi probu de. To izgleda veoma lako. Meutim to je najtea stvar na svetu koja postoji, jer je taj san utvren i odravan celim okruujuim ivotom svim uslovima oko nas. Kako se moe probuditi? Kako se moe umai snu? To su najvanija pitanja, najvitalnija pitanja sa kojima se ovek moe sukobiti. Meutim pre ovoga potrebno je ubediti sebe u samu injenicu sna. U ovo se moe ubediti samo pokuajem buenja. Kada ovek shvati da se ne sea sebe a da se setiti sebe znai pro buditi se do izvesnog stepena, i kada istovremeno vidi kroz isku stvo kako je teko setiti se sebe, razumee da se ne moe probuditi jednostavno eljom da se to uini. Moe se rei jo tanije da se ovek ne moe probuditi SAM OD SEBE. Ali ako se recimo 20-ak ljudi sporazume da ko god se od njih prvi probudi uini to sa ostalima, tada imaju neku ansu. ak je i to nedovoljno, jer svih 20 moe zaspati u isto vreme i sniva ti da su probueni. Znai potrebno ih je jo vie. Na njih mora paziti ovek koji nije uspavan ili koji ne upada u san tako brzo kao oni, ili koji biva uspavan svesno kada je to mogue, kada to nee nakoditi ni njemu ni drugima. Moraju pronai takvog oveka i IZNAJMITI GA da ih probudi i da im ne dozvoli da se opet uspavaju. To je ono to treba razumeti. Mogue je misliti 1000 godina; mogue je napisati knji ga za itave biblioteke, stvarati na milione teorija, i sve to u snu, bez i najmanje anse za buenjem. Naprotiv, ove knjige i teori je, napisane i stvorene u snu, samo e poslati druge ljude u san, i tako dalje. Ideja o snu nije nova. Ljudima je reeno skoro od stvara nja sveta, da su uspavani i da se moraju probuditi. Koliko je pu ta reeno u Jevandelju, 'Probudi se', 'Posmatraj', 'ne spavaj'. Hristovi uenici su ak spavali dok se on poslednji put molio u Gethsemane bati. Sve je tu. Ali razumeju li to ljudi? Za ljude je to jednostavno oblik govora, kao izraz, metafora. Oni pro putaju da razumeju da se to mora uzeti bukvalno. A opet razum ljivo je i zato je to tako. Da bi se moglo bukvalno razumeti mora se biti bar malo probuen, ili barem uiniti pokuaj buenja. Oz biljno vam kaem da sam vie puta bio upitan zato se u Jevane-

lju ne govori nita o spavanju. A zapravo na svakoj stranici se govori o tome. I to pokazuje da ljudi itaju Jevanelje spavajui. Dok god ovek spava i dok god je u potpunosti umotan u svoje snove ne moe ak ni razmiljati o tome da je uspavan. Ako bi razmiljao o tome, probudio bi se. I tako sve to ide. Ljudi ne maju pojma ta gube tim spavanjem. Kao to sam ve rekao, ona ko kako je ovek organizovan, to jest, bivi takav kakvim ga je priroda stvorila, ovek moe biti svesno bie. Takvim je stvo ren i roen. Meutim roen je meu spavaima, i naravno, i on pada u san u trenutku kada bi trebalo da zapone da biva svestan. Na ovo utie mnogo to ta: nesvesno oponaanje starijih ljudi od strane deteta, svesne ili nesvesne sugestije, i ono to se nazi va 'obrazovanje'. Svaki pokuaj deteta da se probudi trenutno se zaustavlja. To je neminovno. Potrebno je mnogo napora i po moi da bi se kasnije probudilo, kada su ve formirane hiljade spavajuih navika. A retko se to dogaa. U veini sluajeva ovek jo kao dete izgubi mogunost za buenje; on ivi ceo svoj ivot spavajui i umire tako. Dalje, mnogo ljudi umire dugo pre svoje fizike smrti. O takvim sluajevima emo kasnije govo riti. Sada obratite panju na ono o emu sam ranije govorio. Potpuno razvijen ovek, koga ja nazivam 'ovek u pravom smi slu te rei', treba da ima 4 stanja svesti. Obian ovek, to jest, ovek broj 1, broj 2 i broj 3, ivi samo sa dva sta nja svesti. On zna, ili barem moe znati, za postojanje etvrtog stanja svesti. Sva ta 'mistina stanja' su pogreno definisana, ali ako nisu prevara ili oponaanje, ona su odbljesci onoga to zo vemo objektivno stanje svesti. Meutim ovek ne zna za postojanje treeg stanja svesti, ak i ne pretpostavlja da postoji. Jer ako pokuate da mu obja snite ta je tree stanje svesti i od ega se sastoji, on e vam rei da je to njegovo uobiajeno stanje. On sebe smatra svesnim biem koje vlada sopstvenim ivotom. injenice koje bi bile u suprotnosti sa ovom tvrdnjom on smatra sluajnim ili privreme nim, koje e se izmeniti same od sebe. Smatrajui da poseduje samosvest, po prirodi, ovek nee ni pokuati da joj prie ili je postigne. A bez samo-svesti, ili treeg stanja svesti, etvrto sta nje, osim u retkim odbljescima, nije mogue. Znanje, stvarao

OBJEKTIVNO znanje, prema kome ovek, kako on pretposta vlja, tei, biva mogue samo u etvrtom stanju svesti, a to znai, uslovljeno je potpunim posedovanjem etvrtog stanja svesti. Znanje koje se stie u uobiajenom stanju svesti izmeano je sa snovima. To vam je potpuna slika bia oveka broj jedan, dva i tri. Sledei razgovor G. je zapoeo na ovaj nain: Mogunosti oveka su ogromne. Ne moete naslutiti ak ni senku onoga to sve ovek moe postii. Meutim nita se ne moe postii spavajui. U svesti uspavanog oveka, njegove ilu zije, 'snovi', se meaju sa realnou. On ivi u subjektivnom svetu i nikada ne moe pobei iz njega. To je razlog zbog koga on nikada ne moe da upotrebi moi koje poseduje i uvek ivi samo malim delom sebe. Ve je reeno da samo-prouavanje i samo-posmatranje, ako su pravilno voeni, dovode do toga da ovek shvata inje nicu da neto nije u redu sa njegovom mainom i njenim radom, kada je u uobiajenom stanju. ovek shvata da je osnovni razlog za to njegova uspavanost i da ivi i radi samo svojim malim de lom. To je osnovni razlog da ogromna veina njegovih moguno sti ostaje neostvarena a ogromna veina njegovih moi neupotrebljena. ovek osea da od ivota ne izvlai sve to mu ovaj moe pruiti, a da se to deava upravo zbog greaka u nje govoj maini, u njegovom prijemniku. Ideja samo-prouavanja za njega dobija novo znaenje. On osea da moda ak ne bi bi lo vredno da prouava sebe takav kakav je sada. On vidi sve kako je sada ili kakvo bi moglo ili trebalo da bude. Samo-po smatranje dovodi oveka do shvatanja potrebe za samo-izmenom. A posmatranjem samog sebe on primeuje da samo-posmatranje, samo po sebi, donosi odreene izmene u nje govim unutranjim procesima. On poinje da razume da je sa mo-posmatranje sredstvo samo-izmene, nain buenja. Posmatranjem samog sebe on baca zrake svetla na svoje unu tranje procese koji su do tada radili u potpunom mraku. Pod uticajem tog svetla sami procesi poinju da se menjaju. Postoji veliki broj hemijskih procesa koji se mogu deavati samo bez svetla. Na isti nain kao to se i odreeni psiho fenomeni mogu

deavati samo u tami. ak i bleda svetlost svesti bila bi dovolj na da sasvim izmeni karakter procesa, a neke u potpunosti one moguuje. Nai unutranji psiho procesi (naa unutranja alhemija) imaju mnogo zajednikog sa tim hemijskim procesima u kojima svetlo menja karakter procesa i podleu analognim za konima. Kada ovek shvati potrebu ne samo za samo-prouavanjem i samo-posmatranjem, ve i za radom na sebi u svrhu menjanja samog sebe, karakter njegovih samo-posmatranja se mora menjati. Do sada je prouavao detalje rada centara, pokuavajui da registruje ovaj ili onaj fenomen, da bude nepristrasni svedok. Prouio je rad maine. Sada mora poeti da vidi sebe, to jest, da vidi, ne izdvojene detalje, ne rad malih tokova i poluga, ve da vidi sve skupa kao celinu celog sebe onako kako ga drugi vi de. U tu svrhu ovek mora nauiti da snima, da se tako izra zim, 'mentalne slike' samog sebe u razliitim trenucima svog ivota i u razliitim emocionalnim stanjima: a ne slike detalja, ve slike celine onako kako ju je on video. Drugim reima ove slike treba da sadre u isto vreme sve to ovek moe videti u se bi u datom trenutku. Emocije, raspoloenja, misli, oseanja, po loaje, pokrete, tonove u glasu, izraze lica, i tako dalje. Ako ovek uspe u sakupljanju iteresantnih trenutaka za ove slike, veo ma e brzo sakupiti ceo album slika samog sebe, koje zajedno mogu da mu prikau sasvim jasno koje on. Meutim nije ba la ko nauiti kako se snimaju ove fotografije i to u najinteresantni jim i karakteristinim trenucima, kako uhvatiti karakteristian poloaj, karakteristian izraz lica, karakteristine emocije i ka rakteristine misli. Ako su slike snimljene zadovoljavajue i ako ih ima dosta, ovek e videti da je ono to je mislio o sebi i sa im je iveo iz godine u godinu, veoma daleko od istine. Umesto oveka kakav je pretpostavljao da je, videe sa svim drugaijeg. Taj 'drugi' ovek je on sam a istovremeno i ni je. To je on kakvog ga drugi ljudi znaju, kakvog on sebe zamilja i kakvim se pojavljuje kroz razne radnje, rei, i tako dalje; ali ne sasvim onakav kakav je u stvari. Jer sam ovek zna da posto ji mnogo toga to je nerealno, izmiljeno i vetako u tom dru-

gom oveku koga poznaju drugi ljudi i koga on sam poznaje. Morate nauiti da izdvajate stvarnost od izmiljotine. A za poetak samo-posmatranja i samo-prouavanja potrebno je izvriti to izdvajanje u sebi. ovek mora shvatiti da se on zbilja sastoji od dva oveka. Jedan je ovek koga on naziva 'Ja' a koga drugi ljudi na zivaju 'Ouspensky', 'Zaharov', ili 'Petrov'. Drugi je njegovo stvarno ON, stvarno JA, koje se pojavljuje u njegovom ivotu samo zakratko i koje moe postati vrsto i postojano samo posle veoma dugog perioda rada. Do god ovek smatra sebe JEDNOM OSOBOM nee se pomeriti sa mesta na kome je. Njegov rad na samom sebi za poinje u trenutku kada poinje da osea DVA OVEKA u se bi. Jedan je pasivan i najvie to moe uiniti je da registruje i posmatra ta mu se deava. Drugi, koji sebe naziva 'Ja', je akti van, i govori o sebi u prvom licu, u stvarnosti je samo 'Ouspen sky', 'Petrov' ili 'Zakharov'. To je prvo shvatanje koje ovek moe postii. Poevi da razmilja pravilno on ubrzo uvidi da je u vlasti svog 'Ouspenskog', 'Petrova' ili 'Zakharova'. Bez obzira ta on planira ili na merava da radi ili kae, to nee izvriti 'on' ili 'Ja', ve njegov ' Ouspensky',' Petrov' ili' Zakharov', a oni e to naravno izvriti ili rei ne na nain kako bi to izvrio ili rekao 'Ja', ve na nji hov nain i sa njihovim primesama znaenja, a esto ba te primese znaenja sasvim menjaju ono to je 'Ja' elelo da uini. Sa ovog stanovita postoji sasvim odreena opasnost koja nastupa u prvom trenutku samo-posmatranja. 'Ja' poinje samoposmatranje, meutim odmah preuzima 'Ouspensky', 'Zakha rov' ili 'Petrov'. Ali 'Ouspensky', 'Zakharov' ili 'Petrov' od prvog koraka vre male izmene u samo-posmatranju, izmenu ko ja izgleda prilino nevana meutim ona u stvarnosti iz osnova menja celu stvar. Pretpostavimo na primer, da ovek po imenu Ivanov uje opis metoda samo-posmatranja. Njemu je reeno da ovek mo ra podeliti sebe, 'on' ili 'Ja' sjedne strane i 'Ouspensky', 'Pe trov' ili 'Zakharov' sa druge strane. I on deli sebe BUKVALNO KAKO JE UO. 'To sam Ja', kae on, 'a to je Ouspensky , Petrov ili Zakharov .' Nikada nee rei 'Ivanov'. To mu je

neugodno, stoga e nesumnjivo upotrebiti ime ili prezime nekog drugog. tavie on naziva 'Ja' ono to mu se u njemu samome dopada ili barem ono to smatra jakim, dok 'Ouspensky', 'Pe trov' ili 'Zakharov' naziva ono to mu se ne dopada ili ono to smatra slabim. Na osnovu toga poinje da razmilja o sebi na razne naine, sasvim pogreno naravno i to od poetka, jer je ve prevario sam sebe u najvanijoj taki i nije posmatrao stvarnog sebe, to jest, Ivanova, ve zamiljenog 'Ouspenskog', 'Petrova' ili 'Zakharova'. Teko je ak i zamisliti koliko esto ovek ne voli da upo trebljava svoje ime kada govori o sebi u treem licu. Na svaki nain pokuava to da izbegne. Naziva sebe drugim imenom ba kao to smo malopre pomenuli; on izmilja vetako ime za se be, ime kojim ga niko nikada nije nazivao, ili jednostavno za se be kae 'on', i tako dalje. U vezi sa ovim ljudi koji uobiavaju u svojim mentalnim razgovorima da sebe nazivaju sopstvenim imenom ili prezimenom ili nadimkom, nisu izuzetak. Kada doemo do samo-posmatranja oni radije sebe nazivaju 'Ouspen sky ' ili kau 'Ouspensky u meni', kao da 'Ouspensky' moe po stojati u njima. 'Ouspenskog' ima sasvim dovoljno u njemu samome. Meutim kada ovek shvati svoju bespomonost u liku 'Ouspenskog', njegov stav prema samom sebi i prema 'Ouspenskom' u njemu, prestaje da bude nezainteresovan. Samo-posmatranje postaje posmatranje 'Ouspenskog'. ovek shvata da nije 'Ouspensky', ve da je 'Ouspensky' samo maska koju nosi, deo koji on nesvesno igra i koji na alost ne moe prestati da igra, deo koji vlada njima i ini da on ini i iz govara hiljade glupih stvari, hiljade stvari koje on nikada ne bi uinio ili rekao. Ako je iskren sa sobom on osea da je u vlasti 'Ouspen skog' i istovremeno osea da on nije 'Ouspensky'. Poinje da se plai 'Ouspenskog', poinje da osea da mu je ovaj 'neprijatelj'. Bez obzira ta bi ovaj eleo da uini sve bi va izmenjeno od strane 'Ouspenskog'. 'Ouspensky' je njegov 'neprijatelj'. elje, ukus, simpatije, antipatije, miljenja, raz miljanja, 'Ouspenskog' su ili u suprotnosti sa njegovim pogle dima, oseanjima, raspoloenjima ili nemaju nieg zajednikog

sa njima. A istovremeno 'Ouspensky' je njegov gospodar. On je njegov rob. On nema sopstvenu volju. On nema naina da izra zi svoje elje jer ta god bi on eleo da uini ili kae uinie to za njega 'Ouspensky'. Na ovom stupnju samo-posmatranja ovek mora razumeti da je njegov jedini cilj da oslobodi sebe od 'Ouspenskog'. A poto on to ne moe uiniti jer je on ono to je, on mora nadvla dati 'Ouspenskog' i naterati sebe da uini, ne ono to 'Ouspen sky' eli u datom trenutku, ve ono to on eli da uini. 'Ouspensky' mora biti premeten sa mesta gospodara na mesto sluge. Prva stepenica u radu na sebi sastoji se u izdvajanju samog sebe mentalno od 'Ouspenskog', a potom i odravanje te izdvo jenosti . Meutim mora se imati stalno na umu injenica da panja mora biti usredsredena na 'Ouspenskog' jer je ovek nesposo ban da objasni TA JE ON ZAPRAVO. Meutim on moe se bi objasniti 'Ouspenskog' i time mora zapoeti, imajui istovremeno na umu da on nije 'Ouspensky'. Najopasnija stvar u ovom sluaju je osloniti se na sopstveni sud. Ako ovek ima sree on u ovom periodu moe imati ne kog kraj sebe ko mu moe rei gde je on, a gde je 'Ouspensky'. Ali on mora imati poverenja u tu osobu, jer e nesumnjivo mi sliti da i sam sve razume i da zna gde je on a gde 'Ouspensky'. I ne samo u odnosu na samog sebe ve i u odnosu na druge ljude, mislie da zna i vidi njihove 'Ouspenske'. Sve ovo je naravno samoobmana. U ovom stadijumu ovek ne vidi nita, bilo da se odnosi na njega samog ili na druge. to je ubedeniji da moe, tim vie grei. Ali ako bi mogao barem sasvim malo da bude iskren sa samim sobom i zbilja eli da sazna istinu, moe pro nai tanu i nepogreivu osnovu da pravilno sudi o sebi a zatim i o drugim ljudima. Sve lei u iskrenosti prema samom sebi. A to je bez sumnje teko. Ljudi ne shvataju da se iskrenost mora uiti. Oni zamiljaju da, biti iskren ili ne biti iskren, zavisi od elje ili odluke. Kako moe ovek biti iskren sa samim sobom kada ustvari on ISKRENO ne vidi ono to treba da vidi u samom sebi? Neko mu mora ukazati na to. Njegov stav prema osobi ko ja mu ukazuje mora biti pravilan, to jest, da se ne dogodi da on misli da sve na ta mu ta osoba ukazuje, on ve zna bolje.

Ovo je veoma ozbiljan trenutak u radu. ovek koji izgubi pravac u ovom trenutku nikada ga vie nee pronai. Mora se imati na umu da ovek takav kakav je ne poseduje nain da ra zlui 'Ja' i 'Ouspensky' u sebi. ak i ako pokuava, lagae sa mom sebi i izmiljae stvari, tako da nikada nee biti u stanju da vidi samog sebe kakav je zaista. Jedna stvar mora biti jasna, da ovek nikada ne moe videti sebe bez pomoi spolja. Da biste shvatili razloge za ovo morate se setiti mnogo to ga to je ranije reeno. Kao to smo rekli samo-posmatranje do vodi oveka da shvati injenicu da se on ne sea sebe. Osnovna karakteristika njegovog bia je injenica da se on ne moe setiti sebe i ona uzrokuje sve u njemu. Nesposobnost seanja sebe oituje se na mnogo naina. ovek se ne sea svojih odluka, ne sea se obeanja koja je dao sebi, ne sea se ta je rekao ili oseao pre mesec dana, pre nedelju dana ili ak pre jednog sata. On za poinje neki posao i posle izvesnog vremena ne sea se ZATO ga je zapoeo. Naroito kada je u pitanju rad na sebi. ovek se sea svog obeanja drugoj osobi samo uz pomo vetakih aso cijacija koje su UVASPITANE u njega, a one su opet povezane sa pojmovima koji su takode vetaki stvoreni, 'ast', 'iskre nost', 'dunost', i tako dalje. Govorei uopteno moe se rei da ako se ovek seti jedne stvari on zaboravi 10 drugih koje bi bile mnogo vanije da ih se seti. ovek naroito lako zaborav lja ono to se odnosi na njega, te 'mentalne slike' samog sebe koje je moda ve snimio. Sve to liava ovekova vienja i miljenja neke stabilnosti i tanosti. ovek se ne sea o emu je mislio ili ta je rekao; i ne sea se KAKO je mislio ili KAKO je govorio. Ovo je pak povezano sa jednom od osnovnih karakteristi ka ovekovog stava prema samom sebi i prema okolini. To znai, da postoji stalno 'poistoveenje' sa onim to mu je trenutno zao kupilo panju, njegove misli ili elje, i njegovu matu. 'Poistoveenje' je tako uobiajen kvalitet da je veoma teko izdvojiti ga od svega ostalog, a u svrhu posmatranja. ovek se sve vreme poistoveuje, samo se predmet poistoveenja menja. ovek se poistoveuje sa malim problemima sa kojima se suoava i sasvim zaboravlja velike ciljeve sa kojima je zapoeo

rad. On se poistoveuje sa jednom milju i zaboravlja drugu; poistoveuje se sajednim oseanjem, raspoloenjem i zaboravlja svoje ire misli, emocije i raspoloenja. U radu na sebi ljudi se do te mere poistoveuju sa izdvojenim ciljevima da previde umu zbog drvea. Dva, tri drveta koja su mu najblia, za njega pred stavljaju celu umu. 'Poistoveenje' je jedan od najveih neprijatelja jer se proima svuda i vara oveka u trenutku kada mu se ini da se sa tim bori. Naroito je teko osloboditi se poistoveenja jer se ovek veoma lako i prirodno poistoveuje sa stvarima koje ga najvie interesuju, kojima on posveuje vreme, rad i panju. Da bi se mogao osloboditi poistoveenja ovek sve vreme mora bi ti u odbrambenom stavu i mora biti nemilosrdan sa samim so bom, to znai, ne sme se plaiti da vidi sve skrivene i tanane oblike u kojima se poistoveenje pojavljuje. Neophodno je videti i prouiti ih do korena u samom se bi. Potekoe u borbi sa poistoveenjem se jo poveavaju inje nicom da kada ga ljudi posmatraju u sebi, oni misle da su to dobre osobine i nazivaju ih 'entuzijazam', 'strast', 'spontanost', 'voljnost', 'inspiracija' i slino, i smatraju da se samo u stanju poi stoveenja moe dobro delati, bez obzira na sferu rada. U stvarnosti, to je naravno iluzija. ovek ne moe nita pametno uiniti kada je u stanju poistoveivanja. Kada bi ljudi mogli zai sta videti ta znai stanje poistoveivanja izmenili bi miljenje. ovek postaje stvar, komad mesa; on gubi ak i malo slinosti sa ljudskim biem koje ima. Na Istoku gde ljudi pue hai i dru ge droge, esto se deava da se ovek toliko poistoveti sa svo jom lulom da poinje da smatra sebe lulom. To nije ala ve injenica. On zapravo postaje lula. To je poistoveenje. Narav no za ovo nisu uopte potrebni hai i opijum. Pogledajte samo ljude u prodavnicama, pozoritima, restoranima; ili osmotrite kako se poistoveuju sa reima kada se objanjavaju oko neega ili kada pokuavaju neto da dokau, naroito neto to ni sami ne znaju. Oni postaju pohlepa, elje, ili REI; od njih samih ne ostaje nita. Poistoveenje je osnovna prepreka za samo-oseanje. ovek koji se poistoveti sa bilo im, nije u stanju da se seti se be. Da bi se mogao setiti sebe pre svega je potrebno da se NE

POISTOVEUJE. Ali da bi nauio da se ne poistoveuje on pre svega mora BITI NEPOISTOVEEN SA SOBOM, ne sme na zivati sebe 'Ja' u svakoj prilici. Mora znati da postoje dvojica u njemu, da postoji ON SAM, a to je 'Ja' u njemu, i da postoji DRUGI, sa kojim se mora boriti i koga mora savladati, ako eli bilo ta da postigne. Do god se ovek poistoveuje ili moe biti poistoveen, on je rob svega to mu se moe dogoditi. Sloboda, pre svega sloboda od poistoveenja. Nakon optih oblika poistoveenja panja se mora obrati ti na poseban oblik poistoveenja, poistoveenje sa ljudima, a to uzima oblik 'uvaavanja'. Postoji nekoliko razliitih vrsta 'uvaavanja'. Najee se ljudi poistoveuju sa onim ta drugi ljudi mi sle o njemu, kako se ponaaju prema njemu, koji stav zauzima ju u odnosu na njega. On uvek misli da ga ljudi ne vrednuju dovoljno i da nisu ljubazni prema njemu koliko on misli da je potrebno. Sve ga to mui, tera na razmiljanje i sumnju, tako da troi ogromnu koliinu energije na pogaanje, pretpostavke, raz vija u njemu nepoverljiv i odbojan stav prema ljudima. Kako ga je neko pogledao, ta je neko pomislio o njemu, ta je neko re kao o njemu sve to poprima za njega ogroman znaaj. On 'uvaava' ne samo jedinke ve drutvo i istorijski stvo rene uslove. Sve to nije po volji takvog oveka njemu izgleda nepravedno, nezakonito, pogreno i nelogino. On uvek pro suuje da se te stvari mogu promeniti i da je to potrebno uini ti. 'Nepravda' je jedna od rei iza koje se esto krije uvaavanje. Kada je ovek ubedio sebe da je ljut zbog neke nepravde, tada za njega prestanak uvaavanja znai 'njegovo mirenje sa neprav dom'. Postoje ljudi koji su u stanju da uvae ne samo nepravdu ili propust drugih da ih uvae dovoljno, ve su u stanju da uvae na primer vremenske uslove. To zvui smeno ali je injenica. Ljudi uvaavaju klimu, toplotu, hladnou, sneg, kiu: vremen ski uslovi ih mogu razdraiti, oni mogu biti ljuti zbog njih. ovek sve uzima tako lino kao da je sve na svetu ureeno tako da slui za njegovo zadovoljstvo ili suprotno tome, da bi mu sme talo ili izazivalo nezadovoljstvo u njemu.

Sve ovo i jo mnogo toga je samo oblik poistoveenja. Ta kav stav se zasniva na 'zahtevima'. Unutar sebe ovek 'zahteva' da svako treba da vidi kako je on izuzetan i da svi treba sve vreme da mu ukazuju potovanje, divljenje njegovom intelektu, lepoti, pameti, duhovitosti, originalnosti i svim ostalim kvalitetima koje poseduje. Zahtevi opet bivaju zasnovani na sa svim fantastinim pojmovima o samom sebi to se veoma esto deava i sa ljudima sasvim skromnog izgleda. Razni pisci, glum ci, muziari, umetnici i politiari, na primer, su skoro bez izu zetka bolesni ljudi. Od ega? Pre svega od izuzetnog miljenja o sebi, potom od zahteva i na kraju od uvaavanja, a to znai, da su spremni i pripravni unapred da se uvrede na nedostatak razumevanja i divljenja. Postoji jo jedan oblik uvaavanja koji moe crpsti ovekovu energiju. Ovaj oblik poinje u trenutku kada ovek poi nje da misli da on NE UVAAVA DOVOLJNO DRUGU OSOBU, da je ta druga osoba uvreena jer je on ne uvaava do voljno. On poinje da misli da o toj drugoj osobi ne misli dovolj no dobro, da ne obraa dovoljno panje na nju, da mu se ne daje dovoljno. Sve ovo je jednostavno slabost. Ljudi se plae jedni drugih. Meutim ovo moe daleko da odvede. Video sam mno go takvih sluajeva. Na ovaj nain ovek moe izgibiti ravno teu, ako ju je uopte imao, i poee da se ponaa sasvim besmisleno. Ljuti se na samog sebe i osea da je to glupo, ali ne moe da se zaustavi, a sve to je ovde potrebno je 'ne uvaava ti'. Isti je sluaj, moda jo malo gori, kada ovek prema svom miljenju smatra da 'treba' da uini neto, a zapravo ne treba to da ini nikako. 'Treba' ili 'ne treba' je isto tako teka stvar, to jest, teko je shvatiti kada ovek stvarno 'treba' a kada 'ne tre ba'. Ovome se moe prii samo sa take 'cilja'. Kada ovek ima cilj onda 'treba' da ini samo ono to vodi njegovom cilju a 'ne treba' da ini nita to ga spreava da se kree prema njegovom cilju. Kao to sam ve rekao, ljudi veoma esto misle da ako ponu borbu sa uvaavanjem samih sebe da e ih to uiniti 'nei skrenima' i plae se toga jer smatraju da e time neto izgubiti, moda deo sebe. U ovom sluaju deava se ista stvar kao i kod

pokuaja borbe protiv izraavanja neprijatnih emocija. Jedina ra zlika je da se ovek u jednom sluaju bori sa spoljanjim izraavanjima emocija a u drugom sluaju sa unutranjim oito vanjem moda istih emocija. Strah od gubljenja iskrenosti je naravno samo-obmana, jedna od onih formula na kojima se zasnivaju ljudske slabosti. ovek se ne moe osloboditi poistoveenja i uvaavanja unutar sebe i ne moe a da ne izraava svoje neprijatne emocije, iz pro stog razloga to je slab. Poistoveenje, uvaavanje, izraavanje neprijatnih emocija su oitovanja njegovih slabosti, nesposob nosti i nemogunosti da kontrolie samog sebe. A nepostojanje elje da prizna sebi sopstvene slabosti on naziva 'iskrenou' ili 'asnou', i govori sebi kako ne eli da se bori protiv iskreno sti, a ustvari nije sposoban da se bori protiv svojih slabosti. Iskrenost i asnost u stvarnosti su sasvim neto drugo. Ono to ovek naziva 'iskrenou' u ovom sluaju je samo neposto janje elje da se obuzda. Negde duboko u sebi ovek je svestan toga. Ali lae sebe kada kae da ne eli da izgubi iskrenost. Do sada sam govorio o unutranjem uvaavanju. Mogue je dati jo mnogo primera. Meutim vi to morate sami uiniti, to jest, morate traiti primere u vaim posmatranjima samih se be i drugih oko vas. Suprotno unutranjem uvaavanju je spoljanje uvaava nje a ono bi delimino bilo sredstvo za borbu protiv unutranjeg uvaavanja. Spoljanje uvaavanje se zasniva na sasvim dru gaijem odnosu izmeu ljudi, od unutranjeg uvaavanja. To je privikavanje na ljude, na njihovo razumevanje na njihove zahteve. Uvaavajui spolja, ovek im ono to olakava ivljenje drugih ljudi i njega samog. Spoljanje uvaavanje zahteva zna nje o ljudima, razumevanje za njihov ukus, navike i predrasude. Istovremeno spoljanje uvaavanje zahteva veliku mo nad sa mim sobom, jaku kontrolu samog sebe. esto ovek ISKRENO eli da izrazi i pokae na neki nain drugom oveku ta zaista misli i osea o njemu. Ako je slab on e naravno popustiti toj svojoj elji i nakon toga e opravdati sebe govorei da nije eleo da lae i da se pretvara, da je eleo da bude iskren. Zatim ubedi sebe kako je to zapravo greka onog drugog oveka. On je zbi-

lja eleo da ga uvai, da mu se da, a ne da se svaa, i tako dalje. Meutim DRUGI OVEK uopte nije eleo njega da uvai i ta ko se nita nije moglo uiniti. Veoma esto se deava da ovek zapoinje sa blagoslovom a zavrava psovanjem. Poinje tako to odlui da nee uvaiti a potom optui druge ljude kako ga ne uvaavaju. Ovo je primer kako spoljanje uvaavanje prelazi u unutranje. Meutim ako se ovek zaista sea sebe on shvata da je drugi ovek maina ba kao i on sam. Tada e on STUPITI NA NJEGOVO MESTO i bie zbilja u stanju da razume i oseti ta drugi ovek misli i osea. Ako moe ovo da uradi bie mu laki rad na sebi. Meutim ako pristupi oveku sa sopstvenim zahtevima ne moe da postigne nita osim novog unutranjeg uvaavanja. Pravilno spoljanje uvaavanje je veoma vano u radu. esto se deava da ljudi koji dobro shvataju potrebu spoljanjeg uvaavanja u ivotu ne razumeju potrebu spoljanjeg uvaava nja u radu; oni odluuju da poto su u radu imaju prava da ne uvaavaju. U stvarnosti, u radu, to znai u ovekovom sopstvenom uspenom radu, spoljanje uvaavanje je 10 puta potreb nije nego u ivotu, jer mu SAMO spoljanje uvaavanje ukazuje na sopstvene vrednosti rada i na njegovo razumevanje tog rada; a uspeh u radu je uvek u proporciji sa vrednovanjem i razumevanjem tog vrednovanja. Zapamtite da rad ne moe biti ni zapoet niti se moe nastaviti na niem nivou od OBYVATEL-a, a to znai, na nivou niem od ivota. To je veoma vaan princip ko ji se iz nekog razloga veoma lako zaboravlja. Kasnije emo iz dvojeno govoriti o ovome. Jedan od sledeih razgovora G. je zapoeo injenicom da mi zaboravljamo potekoe nae pozicije. Vi veoma esto, sasvim naivno, razmiljate, rekao je. Vi ve mislite kako moete INITI. Tee je osloboditi se ovog ubeenja nego bilo ega drugog. Ne razumete sadrajnost sop stvene organizacije i ne shvatate da svaki napor, uz eljene re zultate, ako ih i ostvari, DAJE hiljade neoekivanih i esto neeljenih rezultata, a osnovna stvar koju zaboravljate je da ne poinjete od poetka sa lepom, istom, novom mainom. Iza vas su mnoge godine pogrenog i glupog ivljenja, poputanja mno gim slabostima, zatvaranja oiju pred sopstvenim grekama,

vaeg stremljenja ka izbegavanju svih neprijatnih istina, stalnog laganja samog sebe, opravdavanja samog sebe, optuivanja dru gih, i tako dalje, i tako dalje. Sve ovo je delovalo na mainu. Maina je prljava, na nekim mestima i zarala, na nekim mestima su stvorene vetake tvari, a sve to je stvoreno pogrenim nainom rada maine. Ti nanosi vetakih tvari se mnogo ne meaju u vae do bre namere. Oni se nazivaju 'priguivai'. ' Priguiva' je re koja zahteva dodatno objanjenje. Zna mo ta znae priguivai na vagonima. Oni umanjuju udarce ka da vagoni udaraju jedan u drugi. Kada ne bi postojali ovi priguivai udarci bi bili veoma neprijatni i ak opasni. Pri guivai ublaavaju stres i ine da uopte ne primeujemo udar ce. Potpuno ista stvar se moe primeniti na ovekovu unu tranjost. Stresovi se stvaraju, ne prirodno, ve od strane oveka, iako nenamerno. Uzrok ovih pojava je postojanje mnogih protivurenosti u oveku; protivurenost miljenja, oseanja, rei i radnji. Ako bi ovek kroz ceo svoj ivot oseao sve proti vurenosti koje su u njemu ne bi bio u stanju da ivi i dela tako mirno kao to ivi i dela sada. Imao bi stalan nemir i varnienje u sebi. Proputamo da sagledamo do koje su mere protivurena i neprijateljski raspoloena mnoga Ja nae linosti, jedan prema drugom. Kada bi ovek oseao sve te pritovurenosti on bi osetio kakav JE ON ZBILJA. Oseao bi da je lud. Nikome nije pri jamo da osea da je lud. tavie, takva misao osujeuje ovekovo poverenje u samog sebe, slabi njegovu energiju, i uskrauje mu 'samo-potovanje'. Na neki nain on mora da zagospodari ovom milju ili da je se oslobodi. ovek ne moe unititi protivureno sti. Meutim ako su stvoreni 'priguivai' u njemu on prestaje da ih osea i naravno nee oseati udarac koji proistie iz suda ra protivurenih pogleda, protivurenih emocija i protivurenih rei. 'Priguivai' se stvaraju polagano i postepeno. Veliki broj 'priguivaa' je stvoren na vetaki nain, 'obrazovanjem'. Ostali su stvoreni pod hipnotikim uticajem okruujueg ivo ta. ovek je okruen ljudima koji ive, govore, misle i oseaju

uz pomo 'priguivaa'. Oponaajui ih u miljenjima, radnja ma i reima, ovek nenamerno stvara sline 'priguivae' u sa mom sebi. 'Priguivai' ine ovekov ivot lakim. Veoma je teko iveti bez 'priguivaa'. Meutim oni osujeuju ovekovu mogunost unutranjeg razvoja, jer su 'priguivai' stvoreni da ublae stresove a samo stresovi vode oveka iz stanja u kome ivi, to jest, bude ga. 'Priguivai' ga uljuljkuju u san, daju mu miran i prihvatljiv oseaj da e sve biti dobro, da ne postoje ni kakve protivurenosti i da moe u miru spavati. POMOU 'PRI GUIVAA' OVEK MOE UVEK BITI U PRAVU. 'Priguivai' mu pomau da ne osea svoju savest. Re 'Savest' takoezahteva dodatno objanjenje. U obinom ivotu pojam 'savest' se uzima previe jedno stavno. Kao da imamo savest. Zapravo pojam 'savesti' u sferi emocija je isti to i pojam 'svesnosti' u sferi intelekta. A poto ne posedujemo svesnost nemamo ni savest. SVESNOST je stanje u kome ovek ODMAH ZNA sve to uopte zna i u kome moe sagledati koliko malo toga zna i koliko protivurenosti postoji u onome to zna. SAVEST je stanje u kome ovek ODMAH OSEA sve to uopte osea ili moe oseati. A poto svako ima u sebi hiljade protivurenih oseanja koja se razlikuju od njihovih skrivenih shvatanja o sopstvenom nitavluku i strahova svih vrsta, do naj glupljih vrsta uobraenosti u sebe, sigurnosti u sebe, samo-zadovoljstava i samo-hvale, bilo bi jednostavno, bolno i nemogue podneti kada bi se sve ovo ZAJEDNO osealo. Kada bi ih ovek, iji je unutranji svet sazdan od protivu renosti, odjednom sve osetio u sebi, kada bi odjednom osetio da voli sve to mrzi i da mrzi sve to voli; da lae kada govori istinu i da govori istinu kada lae; kada bi osetio sramotu i uas svega toga, to bi bilo stanje koje se naziva 'savest'. ovek ne moe iveti u takvom stanju; on mora uiniti jednu od dve mo gue stvari, ili unititi protivurenosti ili unititi savest. Savest ne moe da uniti ali moe da je uspava, a to znai, da moe jed no oseanje sebe, izdvojiti od drugog, pomou neprobojnih ograda, nikada ih ne videvi zajedno, nikada ne oseajui njiho vu nespojivost, apsurdnost postojanja jedne kraj druge.

 Sreom po oveka, to jest, za njegov mir i njegov san, ovo stanje savesti je veoma retko. Od ranog detinjstva 'pri guivai' se razvijaju u njemu, jaaju, oduzimajui mu mo gunost da vidi protivurenosti unutar sebe i stoga postoji opasnost da se on odjednom probudi. Buenje je mogue samo za one koji ga trae i ele, za one koji su spremni na dugotrajnu borbu sa sobom i na dugotrajan rad na sebi, i sve to vrlo upor no. Za ovo je neophodno unitenje 'priguivaa', to jest, izlaenje u susret unutranjih patnji koje su povezane sa osetima protivurenosti. tavie, unitenje 'priguivaa' samo po sebi zahteva veoma dug rad i ovek mora biti u saglasnosti sa tim ra dom, shvaajui da e rezultat njegovog rada doneti svaku mo guu neugodnost i patnju prouzrokovanu buenjem njegove savesti. Savest je meutim vatra koja sama za sebe moe upaliti barut u staklenoj retorti, o kojoj smo ranije govorili, i stvoriti jedinstvo koje nedostaje oveku u stanju kada poinje prouavanje samog sebe. Pojam 'savesti' nema nieg zajednikog sa pojmom 'morala'. Savest je opti i STALNI fenomen. Savest je ista za sve ljude i mogua je samo u odsustvu 'priguivaa'. Sa take gle dita razumevanja razliitih kategorija ljudi, kaemo da postoji savest oveka u kome ne postoje protivurenosti. Savest nije pat nja naprotiv, ona je radost sasvim novog karaktera, koji nismo sposobni da razumemo. Meutim, ak i trenutno buenje save sti u oveku koji ima hiljade razliitih Ja, mora ukljuiti patnju. Ako ti trenuci savesti bivaju dui i ako ih se ovek ne plai, ve sarauje sa njima, i pokua da ih zadri i produi, pojavite se u tim trenucima element vrlo tanane sree, upozorenje budue 'iste svesnosti' koja postepeno ulazi u te trenutke. U pojmu 'morala' nema nieg opteg. Moralnost se sa stoji od priguivaa. Ne postoji opta moralnost. Ono to je mo ralno u Kini nemoralno je u Evropi, a ono to je moralno u Evropi nije u Kini. Ono to je moralno u Petersburgu nemoralno je na Kavkazu. Ono to je moralno u jednom drutvenom sloju nemo ralno je u drugom i obrnuto. Moralnost je uvek i svuda vetaki fenomen. Sadri razne 'tabue', to jest, ogranienja, razne zahte-

ve, ponekad u svojoj osnovi mudre a ponekad sasvim izgublje nog znaaja, ili bez postojanja ikakvog znaaja u svojoj osnovi koja je lana, zasnovana na tlu praznoverja i lanih stavova. Moralnost sadri 'priguivae'. Poto postoje 'pri guivai' razliitih vrsta, a uslovi ivota u raznim zemljama i u raznim dobima i medu raznim drutvenim slojevima se u mno gome razlikuju, moralnost koju oni stvaraju nije nimalo slina i protivurena je. Moralnost koja bi bila primerena svima, ne po stoji. ak se moe rei da ne postoji bilo kakva opta ideja mo ralnosti, u Evropi na primer. Ponekad se kae da je opta moralnost koja vai za Evropu 'Hrianska moralnost'. Me utim ideja 'Hrianske moralnosti' sama za sebe ima veoma mnogo razliitih tumaenja i mnogo razliitih zloina je oprav dano 'Hrianskim moralom'. Osim toga, moderna Evropa ima veoma mnogo zajednikog sa 'Hrianskim moralom', bez ob zira kako mi shvatamo pojam morala. U svakom sluaju ako je 'Hrianski moral' doveo Evro pu do rata koji je sada u toku, treba se kloniti to dalje od tak vog morala. Mnogi ljudi govore da ne razumeju moralnu stranu vaeg uenja, ree neko od nas. A drugi opet kau da vae ue nje nema uopte morala u sebi. Naravno da nema, rekao je G. Ljudi veoma vole da govore o moralu. A moral je zapravo samo-sugestija. ONO TO JE NEOPHODNO JE SAVEST. Mi ne poduavamo mo ral. Mi uimo kako pronai savest. Ljudima se ne dopada kada ovo uju. Kau kako u nama nema LJUBAVI. I to samo zato to ne ohrabrujemo slabost i licemerje, ve naprotiv, skidamo sve maske. Onaj koji eli istinu nee govoriti o ljubavi i Hricanstvu, jer zna koliko je daleko od toga. Hriansko uenje je za Hriane. A Hriani su oni koji ive, to jest, rade sve u skladu sa Hristovim zapovestima. Mogu li oni koji govore o ljubavi i moralu iveti u skladu sa Hristovim zapovedima. Naravno da ne mogu; meutim uvek e biti ovakvih razgovora, uvek e biti lju di kojima su rei vanije od bilo ega drugog. To je meutim pravi znak. Onaj koji ovako govori, prazan je ovek; ne vredi gubiti vreme na njega.

 Moral i savest su dve sasvim razliite stvari. Jedna savest nee nikada protivureiti drugoj. Ali jedna moralnost lako moe protivureiti drugoj i ak je sasvim negirati. ovek koji poseduje 'priguivae' moe biti veoma moralan. I 'priguivai' mogu biti veoma razliiti, to jest, dva moralna oveka mogu je dan drugog smatrati veoma nemoralnim. Po nekom pravilu to biva skoro neizbeno. to je ovek 'moralniji', druge ljude smatra 'nemoralnijim'. Ideja moralnosti je povezana sa idejom dobra i zla. Ali ideja dobra i zla je uvek drugaija za razliite ljude, uvek sub jektivna u oveku broj 1, broj 2 i broj 3, i povezana je samo sa datim trenutkom ili datom situacijom. Subjektivan ovek ne moe imati opti pojam dobra i zla. Za subjektivnog oveka zlo je sve ono to je suprotno njegovim eljama, njego voj koristi ili njegovom poimanju dobra. ovek moe rei da zlo uopte ne postoji za subjektiv nog oveka, da postoje samo razliiti pojmovi dobrog. NIKO NITA NAMERNO NE INI U KORIST ZLA, ZARAD ZLA. Svi delaju u korist dobra, ONAKVOG KAKVIM GA POIMA JU. Meutim, svi ga razumeju na razliite naine. Posledino tome ljudi dave, kolju i ubijaju jedni druge ZARAD DOBRA. Razlog je opet isti, ovekovo neznanje i duboki san u kome ivi. Ovo je toliko oigledno da je zauujue da ljudi nika da ranije nisu razmiljali o tome. inenica ostaje, da oni ne ra zumeju sve to i da svaki smatra SVOJE DOBRO jedinim dobrom a sve ostalo je zlo. Naivno je i beskorisno nadati se da e ljudi ikada ovo razumeti i da e razviti optu i podjednaku ideju do bra. Zar dobro i zlo ne postoje sami za sebe izvan oveka? , upitao je neko od prisutnih. Postoje, rekao je G., samo, to je jako daleko od nas i nemojte ni pokuati da ih razumete u ovom trenutku. Pam tite samo jednu stvar. Jedina mogua postojana ideja dobra i zla za oveka, je povezana sa idejom evolucije; ne mehanike evo lucije naravno, ve sa idejom razvitka oveka kroz svesne napo re, kroz promenu njegovog bia, stvaranjem jedinstva u njemu i oblikovanjem postojanog Ja.

 Postojana ideja dobra i zla moe se oblikovati u oveku samo u vezi sa postojanim ciljem i postojanim razumevanjem. Ako ovek shvata da je uspavan i ako eli da se probudi, tada e sve to mu pomae da se probudi biti DOBRO a sve to mu odmae, sve to produava njegov san, biti ZLO. Na potpuno isti nain on e shvatiti ta je dobro a ta zlo za druge ljude. Ono to im pomae da se probude dobro je a ono to im odmae, zlo je. Meutim to vai samo za one koji ele da se probude, a to znai, za one koji shvataju da su uspavani. Oni koji ne shvataju da spa vaju i oni koji nemaju elju da se probude, ne mogu imati razumevanje dobra i zla. A poto velika veina ljudi ne shvata i nikada nee shvatiti da su uspavani, za njih zapravo ne postoji dobro i zlo. Ovo je u suprotnosti sa opte prihvaenim idejama. Lju di su naviknuti da misle da dobro i zlo mora biti isto za svakog i iznad svega da dobro i zlo postoji za svakog. U stvarnosti, meutim, postoji samo za nekolicinu, za one koji imaju cilj i ko ji ga slede. U tom smislu, ono to onemoguava taj cilj je zlo a ono to mu pomae je dobro. Naravno da e veina uspavanih ljudi rei da imaju cilj i da streme nekuda. Shvatanje injenice da ne ide nikuda, prvi je znak buenja u oveku, ili da je zbilja buenje mogue za nje ga. Buenje poinje kada ovek shvati da ne ide nikuda i da ne zna kuda bi iao. Kao to je ranije objanjeno, postoje mnogi kvaliteti ko je ljudi sebi pripisuju, koji zapravo pripadaju samo ljudima vieg stupnja razvitka i vieg stupnja evolucije nego to je stupanj oveka broj 1, broj 2 i broj 3. Osobenost, jedno i posto jano Ja, svesnost, volja, SPOSOBNOST DELANJA, stanje unu tranje slobode, su kvaliteti koje obian ovek ne poseduje. Istoj kategoriji pripada ideja dobra i zla, ije je samo postojanje po vezano sa POSTOJANIM ciljem, sa POSTOJANIM pravcem i POSTOJANIM centrom gravitacije. Ideja dobra i zla je neto to je povezano sa idejom isti ne i lai. Ali kao to dobro i zlo ne postoje za obinog oveka, ne postoji ni istina i la.

 Postojana istina i postojana la mogu postojati samo kod postojanog oveka. Ako se ovek stalno menja, tada se i istina i la takode menjaju. A ako su ljudi u razliitim stanjima u sva kom datom momentu, njihovo poimanje istine mora se razliko vati na isti nain kao i njihovo poimanje dobra. ovek nikada ne primeuje kada pone da smatra istinom neto to je jue sma trao lanim i obrnuto. On ne primeuje te promene kao to ne primeuje promene sopstvenog Ja kada prelaze jedno u drugo. U ivotu obinog oveka istina i la nemaju moralnu vrednost jer ovek nikada ne moe ostati veran jednoj istini. Nje gova istina se menja. Ako se ona za neko vreme ne menja, ra zlog su 'priguivai'. ovek nikada ne moe GOVORITI ISTINU. Ponekad 'TO KAE' ISTINU, ponekad 'TO KAE' LA. Posledica je da ni istina ni la nemaju vrednost; nijedna ne zavisi od njega, obe zavise od sluajnosti. Ovo se podjedna ko odnosi na rei koje ovek izgovara, na njegove misli, njego va oseanja i na njegova poimanja istine i lai. Da bi razumeo odnos istine i lai u ivotu, ovek mora razumeti la u sebi, neprekidne lai koje sebi govori. Te lai su stvorene pomou 'priguivaa'. Da bi se lai mogle unititi u sebi kao i one koje se govore drugim ljudima, 'priguivai' moraju biti uniteni. Ali ovek ne moe iveti bez 'priguivaa'. 'Priguivai' automatski kontroliu ovekova delanja, rei, misli i oseanja. Ako bi 'priguivai' bili uniteni ne stala bi svaka kontrola. ovek ne moe opstati bez kontrole ak iako je to samo automatska kontrola. Samo ovek koji poseduje volju, a to znai, svesnu kontrolu, moe iveti bez 'priguivaa'. To znai da kada ovek pone da unitava u sebi 'priguivae' on mora poeti da razvija volju. A poto se volja ne moe stvo riti na zapovest i za kratko vreme, moe se desiti da ovek osta ne sa rasturenim 'priguivaima' i sa voljom koja jo nije dovoljno ojaana. U tom periodu on ima samo jednu ansu a to je da bude kontrolisan od druge volje koja je ve ojaana. Zbog toga, na primer, u kolskom radu, koji ukljuuje razaranje 'priguivaa', ovek mora biti spreman da se povinu je volji drugog oveka sve dok god njegova sopstvena ne bude u potpunosti razvijena. Obino ovo potinjavanje volji drugog oveka biva prouavano pre svega ostalog. Upotrebljavam re

'prouavano' jer ovek mora razumeti zbog ega je potrebna ta potinjenost, i mora nauiti da se povinuje. Ovo poslednje nije nimalo lako. ovek koji poinje da radi na samo-prouavanju a da bi postigao kontrolu nad samim sobom uobiajio je da veruje sopstvenim odlukama. ak i injenica da je uvideo potrebu da se menja, ukazuje mu da su njegove odluke pravilne i ojaava njegovu veru u njih. Meutim kada pone da radi na sebi ovek mora odustati od sopstvenih odluka, mora 'rtvovati sopstvene odluke', jer u suprotnom, volja oveka koji upravlja njegovim radom nee biti u stanju da kontrolie njegovo delanje. U kolama religioznog karaktera 'pokoravanje' je zahtev koji se postavlja pre svih, a to znai, potpuno i neosporno podnoenje, iako bez ikakvog razumevanja. kole etvrtog pu ta zahtevaju razumevanje pre svega. Rezultati napora su uvek u proporciji sa razumevanjem. rtvovanje prema sopstvenoj odluci, potinjavanje vo lji drugog, moe predstavljati nepremostive tekoe za oveka ako prethodno nije shvatio da on zapravo nita ne rtvuje niti menja bilo ta u svom ivotu, jer je celog ivota bio predmet ne ke spoljanje volje i nikada zapravo nije imao neku sopstvenu odluku. Meutim ovek toga nije svestan. On smatra da ima pra vo slobodnog izbora. Sada mu je teko da menja iluziju da on sam upravlja i organizuje sopstveni ivot. Rad na samom sebi nije mogu dok god se ovek ne oslobodi ovih iluzija. On mora shvatiti da ON NE POSTOJI; mora shvatiti da ne moe nita da izgubi jer nema ta da izgubi; on mora shvati ti svoju 'nitavnost' u pravom smislu te rei. Ta SVESNOST ovekove NITAVNOSTI sama za se be moe pobediti strah od potinjavanja volji drugog. Koliko god da se to ini udnim, taj strah je zapravo jedna od najozbilj nijih prepreka na ovekovom putu. ovek se plai da e biti nateran da ini stvari koje su u suprotnosti sa njegovim principima, pogledima i idejama. tavie, taj strah odmah u njemu stvara varljivu sliku da on zapravo ima principe, poglede i uverenja ko ja u stvarnosti nikada nije mogao imati. ovek koji nikada u svom ivotu nije mislio o moralnosti odjednom poinje da se plai da e ga naterati da uini neto nemoralno. ovek koji ni kada nije razmiljao o svom zdravlju i koji je inio sve da ga

upropasti, poinje da se plai da e biti nateran da uini neto tetno po zdravlje. ovek koji je celog ivota svima i uvek la gao poinje da se plai da e biti nateran da govori lai, i tako dalje u beskraj. Poznavao sam pijanca koji se na smrt plaio da e biti nateran da pije. Strah od potinjavanja volji drugog oveka se pokazuje kao jai od bilo ega drugog. ovek ne shvata da je potinjavanje kome se on postepeno predaje, jedim nain da on doe do sopstvene volje. Na sledeem sastanku G. je ponovo poeo razgovor o volji. Pitanje volje, sopstvene volje i volje drugog oveka je mnogo komplikovanije nego to izgleda na prvi pogled. ovek nema dovoljno jaku volju da INI, a to znai, da kontrolie se be i sve svoje radnje, ali ima dovoljnu volju da se povinuje dru goj osobi. Samo na taj nain on moe izbei ZAKON SLUAJNOSTI. Ne postoji drugi nain. Ranije sam pomenuo SUDBINU i SLUAJNOST u ivotu oveka. Sada emo detaljnije razgovarati o znaenju ovih rei. Sudbina postoji, ali ne za svakog. Veina ljudi je odvoje na od svoje sudbine i ivi samo u skladu sa zakonima sluajno sti. Sudbina je rezultat planetarnih uticaja koji odgovaraju tipu oveka. Kasnije emo govoriti o tipovima. U meuvremenu mo rate shvatiti jedno. ovek moe imati sudbinu koja odgovara nje govom tipu ali praktino je on skoro nikada nema. To se deava stoga to je sudbina samo u odnosu sa jednim delom oveka, nje govom SUTINOM. Treba razumeti da se ovek sastoji iz dva dela: SUTI NE i LINOSTI. Sutina u ovekuje ono to je NJEGOVO SOPSTVENO. Linost u oveku je ono to 'nije njegovo sopstveno'. 'Nije njegovo sopstveno' znai ono to dolazi spolja, ono to je on nauio, ono to reflektuje, svi tragovi spoljanjih utisaka ko ji su ostali u njegovom seanju i njegovim osetima, sve rei i po kreti koje je nauio, sva oseanja stvorena oponaanjem sve to je ono to 'nije njegovo sopstveno', sve to je linost. Sa take gledita uobiajene psihologije podela oveka na linost i sutinu jedva je shvatljiva. Bilo bi tanije rei da tak va podela ne postoji u psihologiji uopte.

 Malo dete nema linost kao takvu. On je ono to je. On je sutina. Njegove elje, ukusi, svianja, nesvianja, izraava ju njegovo bie onakvo kakvo je. Meutim, im zapone takozvano 'obrazovanje' linost poinje da raste. Linost se delimino stvara namemim uticajem drugih ljudi, to znai, 'obrazovanjem', a delimino nenamernim oponaanjem samog deteta. U stvaranju linosti velikim delom uestvuje 'otpor' deteta prema ljudima koji ga okruuju i pokuajima da sakrije od njih neto to je 'njegovo sopstveno' ili 'stvarno'. Sutina je istina u oveku; linost je lana. Proporcio nalno, kako linost raste, sutina oituje sebe sve ree, i slabije, pa se esto deava da se rast sutine zaustavlja u ranom dobu i vie ne raste. esto se deava da sutina odraslog oveka, ak i veoma razvijenog intelektualno, u opte prihvaenom smislu te rei, pa i visoko 'obrazovanog' oveka, biva zaustavljena na ni vou deteta od 5, 6 godina. To znai da je sve to vidimo u oveku u stvarnosti 'nije njegovo sopstveno'. Ono to je njego vo sopstveno u oveku, a to je njegova sutina, obino se oitu je u njegovim instinktima i u njegovim najjednostavnijim emocijama. Postoje sluajevi, meutim, kada ovekova sutina raste paralelno sa njegovom linou. To su veoma retki sluaje vi , naroito u uslovima kulturnog ivljenja. Sutina ima vie an se za razvoj u ljudima koji ive blie prirodi, u tekim uslovima ivljenja u kojima je potrebna stalna borba, uopte u uslovima punim opasnosti. Meutim, kao pravilo, linost takvih ljudi se veoma sla bo razvija. Oni imaju vie onoga to je njihovo sopstveno, ali veoma malo onoga to 'nije njihovo sopstveno', a to znai, ne dostaje im obrazovanje i uputstva, nedostaje im kultura. Kultu ra stvara linost i u isto vreme je proizvod i rezultat linosti. Mi ne shvatamo da je na ceo ivot, sve to nazivamo civilizacijom, naukom, filozofijom, umernou i politikom, stvoreno ljudskom linou, a to znai, onim to 'nije njihovo sopstveno' u njima. Elemenat 'nije njegovo sopstveno' se razlikuje od onog to je ovekovo 'sopstveno' injenicom da moe biti izgubljeno, izmenjeno ili oduzeto pomou vetakih sredstava.

 Postoji mogunost eksperimentalne potvrde odnosa linosti prema sutini. U istonjakim kolama su poznati naini i sredstva pomou kojih se moe izdvojiti ovekova linost od njegove sutine. U tu svrhu se nekada upotrebljava hipnoza, po nekad specijalni narkotici, ponekad odreene vrste vebi. Ako su linost i sutina izdvojeni na neko vreme na bilo koji od ovih naina, dva bia u njemu se oblikuju, koja govore razliitim gla som, imaju sasvim razliite ukuse, ciljeve i interesovanja, i obino se pokae da je jedno od ta dva bia na nivou deteta. Ako se eksperiment dalje nastavi, mogue je uspavati jedno od ta dva bia, ili sam eksperiment moe zapoeti tako to se jedno od tih bia uspava, bilo linost bilo sutina. Odreeni narkotici imaju svojstvo da uspavaju linost a da ne deluju na sutinu. Posle izvesnog vremena nakon uzimanja narkotika, linost oveka ne staje i ostaje samo njegova sutina. Deava se da ovek pun raznih, egzaltiranih ideja, pun simpatija i antipatija, ljubavi, mrnje, privrenosti, patriotizma, navika, ukusa, elja, ubeenja, i tako dalje, odjednom prikae sebe kao veoma praznog, bez misli, bez oseanja, bez ubeenja i bez pogleda. Sve to ga je ne kada nosilo sada ga ostavlja potpuno nezainteresovanog. Pone kad on uvia vetaki i umiljen karakter svojih uobiajenih raspoloenja ili svojih gromoglasnih rei, ponekad ih on jedno stavno zaboravlja kao da nikada nisu ni postojale. Stvari za ko je je bio spreman da rtvuje svoj ivot sada mu se ine smene, beznaajne i nimalo vredne njegove panje. Sve to moe pro nai u sebi je mali broj naklonosti. On voli slatkie, voli toplotu, ne voli hladnou, ne voli pomisao na rad ili nasuprot tome voli kretanje. I to bi bilo sve. Ponekad, mada veoma retko i neoekivano, sutina se u oveku pokae kao sasvim razvijena, ak i u sluajevima kada linost to nije, te se deava da sutina same sve to je ozbiljno i stvarno u oveku. Meutim to se veoma retko dogaa. Po pravilu sutina ovekova je ili primitivna, divljaka i detinjasta ili je jednostav no glupa. Razvoj sutine zavisi od rada na sebi. Veoma vaan trenutak u radu na sebi je kada ovek poin je da ini podelu izmeu linosti i sutine. ovekovo stvarno Ja, njegova individualnost, moe se razvijati samo iz sutine. Moe

se rei da je ovekova individualnost njegova sutina, odrasla, zrela. Da bi se sutini omoguio razvoj, pre svega je potrebno oslabiti stalni pritisak linosti za nju, jer prepreke za rast suti ne sadrane su u linosti. Ako uzmemo proseno kulturnog oveka, videemo da je u velikom broju sluajeva njegova linost aktivan elemenat u njemu, dok je sutina pasivna. Unutranji razvoj oveka ne moe zapoeti dok god se ovaj sled ne izmeni. Linost mora postati pasivna a sutina aktivna. Ovo se moe dogoditi samo ako se uklone ili oslabe 'priguivai', jer su oni osnovno oruje pomou koga linost dri sutinu potinjenom. Kao to je ranije reeno kod manje kulturnih ljudi suti na je esto mnogo razvijenija nego kod kulturnih. ini se da bi oni trebalo da budu mnogo blii mogunosti razvoja, meutim u stvarnosti to nije tako jer se njihova linost pokazuje kao ne dovoljno razvijena. Za unutranji razvoj, za rad na sebi, potre ban je odreeni stepen razvitka linosti kao i odreena jaina sutine. Linost se sastoji od 'naslaga' i od 'priguivaa', koji nastaju kao posledica rada centara. Nedovoljno razvijena linost znai nedostatak 'naslaga', a to znai, nedostatak znanja, nedo statak obavetenja, nedostatak materijala na kome se zasniva rad na sebi. Bez odreenog skladita znanja i bez odreene koliine materijala 'koja nije njegova', ovek ne moe poeti rad na se bi, ne moe prouavati sebe, ne moe se boriti protiv svojih me hanikih navika, jer jednostavno ne postoji razlog i motiv za preuzimanje takvog posla. To ne znai da su mu svi putevi zatvoreni. Ostaju mu ot voreni putevi fakira i monaha, koji ne zahtevaju intelektualnu razvijenost. Meutim metodi i naini koji su mogui za oveka razvijenog intelekta nisu mogui za fakire i monahe. Takva evo lucija je podjednako teka za obrazovanog kao i za neobrazova nog oveka. Obrazovan ovek ivi daleko od prirode, daleko od prirodnih uslova postojanja, u vetakim uslovima ivljenja, raz vijajui svoju linost na raun sutine. ovek koji je manje kul turno razvijen a ivi u normalnijim i prirodnijim uslovima, razvija svoju sutinu na raun linosti. Uspean poetak rada na sebi zahteva srenu okolnost podjednako razvijene linosti i sutine. Takva sluajnost daje najbolje rezultate. Ako je sutina

veoma malo razvijena potreban je veoma dug period priprema za rad, a ni on nee biti uspean ako je ovekova sutina trula ili ako je razvila neke nepopravljive greke. Ovakvi uslovi se do sta esto stvaraju. Nenormalan razvitak linosti esto zaustavlja razvitak sutine u tako ranom periodu da sutina postaje mala deformisana stvar. Iz male deformisane stvari nita se ne moe do biti. tavie, dosta esto se dogaa da sutina umire u oveku dok su njegova linost i telo jo uvek ivi. Prilian broj lju di koje sreemo u velikim gradovima su ljudi prazni iznutra, to zapravo znai, da su VE MRTVI. Naa je srea to to ne vidimo i ne znamo. Kada bismo zapravo znali koliki broj ljudi je mrtav i koliki broj tih istih lju di vlada naim ivotima, poludeli bismo od uasa. Mnogo ljudi i poludi shvativi to, a da nisu imali pravilnu pripremu, to znai, videli su neto to nije trebalo da vide. Da bi se stvari mogle videti i shvatiti bez opasnosti, ovek mora biti na pravom putu. Ako ovek koji ne moe nita initi vidi istinu on e naravno poludeti. Ovo se ipak retko dogaa. Obino je sve tako ureeno da ovek ne moe prerano da vidi. Linost vidi samo ono to voli da vidi i ono to mu se ne mea u ivot. Ona nikada ne vidi ono to ne voli. Ovo je istovremeno i dobro i loe. Dobro je ako ovek eli da spava a loe ako eli da se probudi. Ako je sutina pod uticajem sudbine, da li to znai da uporeenje sa sluajnom sudbinom uvek biva dobro za oveka? upitao je neko od prisutnih. I moe li sudbina dovesti ove ka do rada na sebi? Ne, to uopte ne znai to, odgovorio je G. Sudbi na je bolja od sluajnosti samo utoliko to je mogue, uzeti je u obzir, znati je unapred; mogue je pripremiti se za ono to je pred nama. Kada je u pitanju sluaj, ne moemo nita znati. Meutim sudbina moe biti i veoma neprijatna ili teka. U tom sluaju, meutim, postoje sredstva za izolovanje oveka od nje gove sudbine. Kao to postoje pojedinane sluajnosti, tako po stoje i opte i kolektivne sluajnosti. I kao to postoje pojedinane sudbine tako postoje i opte i kolektivne. Kolektiv nom sluajnou i kolektivnom sudbinom vladaju OPTI ZA KONI. Ako ovek eli da stvori sopstvenu individualnost on pre

svega mora da se oslobodi OPTIH zakona. Opti zakoni su bez sumnje obavezni za svakog oveka; on se moe osloboditi mno gih ako oslobodi sebe od 'priguivaa' i od matanja. Sve ovo je povezano sa osloboenjem od linosti. Linost pothranjuje matu i lanost. Ako se laganje u kojima ovek ivi uveavaju, uveava se i mata; linost ubrzo slabi i ovekom poinje da vla da ili sudbina ili PRAVAC RADA koji opet kontrolie volja dru gog oveka; a koja ga vodi dok njegova sopstvena volja ne bude oblikovana tako da moe da podnese i sluajnost i kada je po trebno i sudbinu. Ovi razgovori su voeni u periodu od nekoliko meseci. Ja sno je da nije mogue preneti razgovore ba onako kako su se odvijali jer je G. esto doticao i po dvadesetak razliitih pred meta u jednoj veeri. Mnogo toga je ponavljano, mnogo je za visilo od pitanja koja su bila postavljena od strane prisutnih, a mnoge ideje su bile toliko povezane da bi ih bilo mogue razdvo jiti samo vetakim putem. U ovo vreme odreena vrsta ljudi je poela da pokazuje negativan stav prema naem radu. Osim ne dostatka ljubavi mnogi su imali otpor i prema zahtevu za naplatu rada, prema novcu. U vezi sa ovim, veoma je karakteris tino da oni koji su pruali otpor nisu bili oni koji su plaali uz teka odricanja, ve dobrostojei ljudi, za koje je suma koja je traena bila sitnica. Oni koji nisu mogli platiti ili oni koji su mogli platiti veo ma male sume, uvek su shvatali da ne mogu dobiti neto za nita i da rad G., njegova putovanja u Petersburg i vreme koje on i ostali daju tom radu, kotaju. Samo oni koji su imali novaca ni su shvatali niti su hteli da shvate. Da li to znai da moramo platiti da bismo uli u Kraljev stvo Neba? govorili su. Ljudi ne plaaju za to, niti se trai novac za takve stva ri. Hrist je svojim uenicima govorio: 'Ne primaj nagrade niti pohvale', a vi traite 1000 rubalja. Dobar se posao moe na praviti od toga. Pretpostavimo da imate stotinu lanova. To bi znailo stotinu hiljada, a ta ako bi bilo dve stotine lanova, tri stotine? Tri stotine hiljada godinje je dobra para. G. se uvek smekao kada sam mu govorio o ovim razgovo rima.

 'Ne primaj nagrade niti pohvale'. Ni voznu kartu ne bi trebalo kupiti? Ni hotel platiti? Vidi koliko lanosti i licemerja ima u svemu tome. ak i kada nam uopte ne bi bio potreban no vac jo uvek bi bilo potrebno naplaivati. To nas odmah oslo baa beskorisnih ljudi. Oni su spremni da protrae koliko god hoete na razne line matarije, a kada je u pitanju vrednovanje rada drugih ljudi, to jednostavno za njih ne postoji. Moram ra diti za njih i podariti im besplatno sve to oni smatraju da privilegovano mogu uzeti od mene. 'Kako je mogue TRGOVATI ZNANJEM? ONO bi trebalo da bude besplatno. 'Upravo zbog toga je potreban zahtev za plaanjem. Neki ljudi nikada nee proi ovu barijeru. A ako ne prou ovu, to znai da nikada nee proi drugu. Osim ovoga treba jo neke stvari uzeti u obzir. Ka snije ete videti. Te druge stvari bile su veoma jednostavne. Bilo je zbilja mnogo ljudi koji nisu mogli da plate. A G. koji je bio veoma strog po ovom pitanju, u praksi nikada nije odbijao nikoga zbog toga to nije imao novaca. Uenik koji je platio hiljadu rubalja za sebe, platio je zapravo i za druge.

DEVETO POGLAVLJE
Na jednom od predavanja G. je nacrtao dijagram univer zuma, na sasvim nov nain. Do sada smo govorili o silama koje stvaraju svetove, rekao je, o procesu stvaranja poevi od Apsolutnog. Sada emo govoriti o procesima koji se deavaju u ve stvorenom i postojeem svetu. Meutim, morate imati na umu da se proces stvaranja nikada ne zaustavlja, mada se rast na planetarnom ni vou tako sporo odvija, da ako ga posmatramo u naem vreme nu, ti uslovi se mogu smatrati nepromenljivim. Stoga, razmotrimo 'zrak stvaranja' posle stvaranja uni verzuma. Delanje Apsolutnog na svet ili svetove koje je stvorio unutar sebe, nastavlja se. Delovanje svakog od tih svetova na na redni nastavlja se na potpuno isti nain. 'Sva Sunca' iz Mlenog puta imaju uticaja na nae Sunce. Sunce utie na planete. 'Sve planete' imaju uticaja na nau Zemlju, a Zemlja utie na Mesec. Ovi uticaji se prenose pomou zraenja koje prolazi kroz zvezdani i meuplanetarni prostor. Da bi se prouila ta zraenja uzeemo 'zrak stvaranja' u skraenom obliku: Apsolutno Sunce Zemlja Mesec, ili drugim reima, zamislimo 'zrak stvaranja' u obliku TRI OKTA VE ZRAENJA: prva oktava izmeu Apsolutnog i Sunca, dru ga oktava izmeu Sunca i Zemlje i trea oktava izmeu Zemlje i Meseca; potom ispitajmo putanju zraenja izmeu te 4 osnovne take univerzuma. Moramo pronai nae mesto i shvatiti koje su nae fun kcije u ovom univerzumu posmatranom u obliku TRI OKTAVE ZRAENJA izmeu etiri take.

 U prvoj oktavi Apsolutno ukljuuje dve note, do i si, sa 'intervalom' izmeu njih.
Interval APSOLUTNO

Sl. 20 Potom slede note la, sol, fa: i to je,

Interval
la sol fa

APSOLUTNO

Sl. 21 Tada sledi interval, pa 'stres' koji ga ispunjava, nama ne poznat, ali zasigurno postojei; potom sledi mi, re.

Interval
la sol fa

APSOLUTNO

Interval

Prvi stres
mi re

Sl. 22 Zraenja dostiu Sunce. Dve note su ukljuene u samo Sunce, do, 'interval', pa nota si, potom sledi la, sol, fa zrae nja idu prema Zemlji.

Interval
la sol fa

AS L T BO U E

Interval

mi re

Prvi stres

Interval
la sol fa

SUNCE

Sl. 23 Tada sledi 'interval' i 'stres' organskog ivota, koji ga ispunjava, pa zatim mi i re. Zemlja: do, 'interval', si, pa potom la, sol, fa zraenja idu ka Mesecu; zatimopet 'interval', 'stres' nama nepoznat, tada mi, re, Mesec, do. Ove tri oktave radijacija, u ijem obliku emo sada za misliti univerzum, omoguie nam da objasnimo odnose mate rija i sila razliitih planova sveta prema naem sopstvenom ivotu. Potrebno je uoiti, mada postoji est 'intervala' u ove tri oktave, samo tri zapravo zahtevaju da budu dovrena spolja. Prvi 'interval' do-si je ispunjen uticajem suneve mase na zraenja koja prolaze kroz nju. Samo 'intervali' izmeu fa i mi moraju biti ispunjeni 'dodatnim stresovima'. Ovi 'dodatni stresovi' mo gu doi bilo od oktave koja prolazi kroz daru taku ili od para lelnih oktava koje kreu iz viih taaka. Mi ne znamo nita o prirodi 'stresa' izmeu mi-fa u prvoj oktavi Apsolutno-Sunce. Meutim, 'stres' u oktavi Sunce-Zemlja je ORGANSKI IVOT NA ZEMLJI, a to znai, tri note LA, SOL, FA, oktave koja poinje u Suncu, Priroda 'stresa' izmeu mi i fa u oktavi Zemlja-Mesec, nije nam poznata.

 Potrebno je obratiti panju na izraz 'taka univerzuma' koji sam upotrebio, koji ima sasvim drugaije znaenje, i to, 'taka' predstavlja odreenu kombinaciju Interval APSOLUTNO vodonika postavljenu na odreeno mesto i la ispunjava odreenu sol funkciju u jednom ili fa drugom sistemu. Po jam 'taka' se ne moe Interval Prvi stres zameniti pojmom 'vomi donik', jer 'vodonik' re jednostavno znai ma teriju koja nije ograni SUNCE ena u prostoru. Taka je uvek ograniena u la prostoru. Istovremeno, sol 'taka univerzuma' moe se odrediti BRO fa JEM 'vodonika' koji Drugi stres Interval (organski ivot na Zemlji) dominira u njoj ili je u mi njenom centru. Ako sada pro re uimo prvu od tri okta ZEMLJA ve zraenja, a to je oktava Apsolutno-Sunla ce, sa take gledita sol zakona trojstva, videemo da e nota do fa biti provodnik aktivne Trei stres sile, odreena brojem Interval 1, dok e materija u ko mi joj sila deluje, biti 'ugre ljenik' (C). 'Aktivna' sila koja stvara notu do MESEC u Apsolutnom, pred stavlja maksimum fre Sl. 24 kvencije vibracija ili

najveu gustinu vibracija. Izraz 'gustina vibracija' odgovara 'frekvenciji vibracija' i upotrebljen je kao suprotnost izrazu 'gustina materije', to e rei, to vea 'gustina materije' to je manja 'gustina vibracija' i obrnuto, to vea 'gustina vibracija' to je manja 'gustina mate rije'. Najvea 'gustina vibracija' moe se nai u najfinijoj, najrazreenijoj materiji. U najguoj moguoj materiji vibracije usporavaju, skoro se zaustavljaju. Prema tome, najfinije mate rije odgovaraju najveoj 'gustini vibracija'. Aktivna sila u Apsolutnom predstavlja maksimalnu 'gu stinu vibracija', dok materija u kojoj delaju te vibracije, to jest prvi 'ugljenik', predstavlja minimalnu gustinu materije. Nota si u Apsolutnom bie provodnik pasivne sile koja je odreena brojem 2. Materija u kojoj dela ova pasivna sila ili u kojoj e biti zvuci note si, bie 'kiseonik' (O). Nota la e biti provodnik neutralizujue sile koja je odreena brojem 3, a materija u kojoj zvui nota la bie 'azot' (N). Prema njihovom delanju, redosled ovih sila je 1,2, 3, a to znai, da odgovaraju materijama 'ugljeniku', 'kiseoniku', 'azotu'. Meutim, prema gustini materije one stoje u sledeem poretku: 'ugljenik', 'azot', 'kiseonik', a to znai, 1, 3, 2, jer 'azot' zadravajui broj 3 i poto je provodnik neutralizujue si le prema svojoj gustini materije stoji izmeu 'ugljenika' i 'kiseonika', a 'kiseonik' se pojavljuje kao najgui od sve tri materije. 'Ugljenik', 'kiseonik' i 'azot' zajedno daju materiju et vrtog reda, 'vodonik' (H), iju gustinu odreujemo brojem 6 (kao zbir brojeva 1,2, 3), a to je H6: Prva trojnost do C si O la N 1 2 3 1 3 2 1 2 3 H6

C, O, N, zadravaju svoje brojeve, 1, 2, 3. 'Ugljenik' je uvek 1, 'kiseonik' je uvek 2, a 'azot' je uvek 3.

 Meutim, postoje 'azot' aktivniji od 'kiseonika', on ula zi kao aktivan princip u sledeu trojnost sa gustinom 2. Drugim recima 'azot' ima gust inu 2 a 'kiseonik' 3. Tako je nota la iz prve trojnosti, provodnik aktivne sile u sledeoj trojnosti u koju ulazi sa gustinom 2. Ako 'ugljenik' ue sa gustinom 2, tada e 'kiseonik' i 'azot' morati da mu od govaraju svojim gustinama, ponavljajui stepen gustina iz prve trojnosti. U prvoj trojnosti stepen gustine je bio 1,2, 3; u dru goj trojnosti bi trebalo da bude 2, 4, 6, a to znai, da e 'uglje nik' iz druge trojnosti imati gustinu 2, 'azot' gustinu 4, 'kiseonik' gustinu 6. Zajedno daju 'vodonik' 12 (H12): Druga trojnost la C sol O fa N 2 4 6 2 6 4 2 4 6 H12

Prema istom planu i redu bie sainjena sledea trojnost: fa, 'stres', mi. 'Ugljenik' koji je bio 'azot' u drugoj trojnosti ulazi sa gustinom 4; 'azot' i 'kiseonik' koji mu odgovaraju, mo raju imati gustinu 8 i 12; zajedno daju 'vodonik' 24 (H24): Trea trojnost fa C 4 4 4 O 8 12 8 mi N 12 8 12 H24

Sledea trojnost mi, re, do, prema istom planu i redu daju 'vodonik' 48 (H48): etvrta trojnost mi C 8 8 8 re O 16 24 16 do N 24 16 24 H48

Trojnost do, si, la e dati 'vodonik' 96 (H96): Peta trojnost do C 16 16 16 si O 32 48 32 la N 48 32 48 H96

 Trojnost la, sol, fa 'vodonik' 192 (H192): esta trojnost la C 32 32 32 sol O 64 96 64 fa N 96 64 96 H192

fa, 'stres', mi 'vodonik' 384 (H384): Sedma trojnost fa C 64 64 64 O 128 192 128 mi N 192 128 192 mi, re, do 'vodonik' 768 (H768): Osma trojnost mi C 128 128 128 re O 256 384 256 do N 384 256 384 H768 H384

- do, si, la 'vodonik' 1536 (H1536): Deveta trojnost do C 256 256 256 si O 512 768 512 la N 768 512 768 la, sol, fa 'vodonik' 3072 (H3072): Deseta Trojnost la C 512 512 512 sol O 1024 1536 1024 fa N 1536 1024 1536 H3072 H1536

- fa, 'stres', mi - 'vodonik' 6144 (H6144): Jedanaesta trojnost fa C 1024 1024 1024 O 2048 3072 2048 mi N 3072 2048 3072 H6144

 mi, re, do - 'vodonik' 12288 (H 12288): Dvanaesta trojnost mi C 2048 2048 2048 re O 4096 6144 4096 do N 6144 4096 6144 H12288

Dvanaest 'vodonika' se postiu gustinama od 6 do 12288 (vidi tabelu 1.). Tih dvanaest 'vodonika' predstavljaju dvanaest kategorija materija sadranih u univerzumu, od Apsolutnog do Meseca; ka da bi bilo mogue tano utvrditi koja od ovih materija sainjava ovekov organizam i deluje u njemu, to bi bilo dovoljno za odreivanje ovekovog mesta u svetu. Meutim, na mestu na kome smo mi smeteni, u grani cama naih uobiajenih moi i kapaciteta 'vodonik' 6 je nerazloiv; stoga ga moemo uzeti kao 'vodonik' 1; sledei 'vodonik' 12, kao 'vodonik' 6. Umanjujui sve 'vodonike' koji slede, za 2, postiemo skalu od 'vodonika' 1 do 'vodonika' 6144 (vidi ta belu 2.). 'Vodonik' 6 je za nas jo uvek nerazloiv. Zbog toga ga takoe uzimamo kao 'vodonik' 1, a sledei 'vodonik' posle njega kao 'vodonik' 6 i svaki sledei umanjiti za dva. Skala dobijena na ovaj nain, od 1 do 3072, moe nam posluiti za prouavanje oveka. (Vidi tabelu 3.). Sve materije od 'vodonika' 6 do 'vodonika' 3072 igraju ulogu i mogu se pronai u ljudskom organizmu. Svaki od ovih 'vodonika' ukljuuje veliku grupu hemijskih supstanci koje su nam poznate, povezane nekom funkcijom u naem organizmu. Drugim reima, ne sme se zaboraviti da izraz ' vodonik' ima veo ma iroko znaenje. Svaki jednostavan elemenat je 'vodonik' odreene gustine, meutim, svaka kombinacija elemenata koji poseduju odreenu funkciju, bilo u svetu ili ljudskom organiz mu, takoe je 'vodonik'. Ova vrsta definicije materije omoguava nam da ih ras poredimo u red njihovog odnosa prema ivotu i funkcijama u naem organizmu.

 Ponimo sa 'vodonikom' 768. Ovaj 'vodonik' je definisan kao HRANA, drugim reima, 'vodonik' 768 sadri u sebi sve supstance koje slue oveku kao 'hrana'. Supstance koje ne slue kao 'hrana', pare drveta na primer, odnose se na 'vodo nik' 1536; pare gvoa na 'vodonik' 3072. Nasuprot tome, 'tanka' materija, sa slabim hranljivim tvarima, bie blia 'vodoniku' 384. 'Vodonik' 384 se definie kao VODA. 'Vodonik' 192 je vazduh nae atmosfere, onaj koji diemo. 'Vodonik' 96 je predstavljen razreenim gasovima koje ovek ne moe udisati, ali koji igraju veoma vanu ulogu u nje govom ivotu; nadalje, to je materija ivotinjskog magnetizma, izvorno iz ljudskog tela, iz 'n-zraka', hormona, vitamina i tako dalje; drugim reima, sa 'vodonikom' 96 zavrava se ono to se naziva materija ili ono to se smatra materijom, od strane nae

psihe i hemije. 'Vodonik' 96 takode ukljuuje materije koje su skoro nevidljive naoj hemiji ili vidljive samo u tragovima ili re zultatima; esto samo pretpostavljene od strane jednih i ospora vane od drugih. 'Vodonici' 48, 24, 12 i 6 su materije nepoznate fizici i hemiji, to su tvari nae psihe i duhovnog ivota na razliitim ni voima. Kod prouvanja 'tabele vodonika' uvek treba imati na umu da svaki 'vodonik' sa ove tabele ukljuuje ogroman broj ra zliitih supstanci koje su povezane jednom istom funkcijom u naem organizmu i predstavljaju odreenu 'kosmiku grupu'. 'Vodonik' 12 odgovara 'vodoniku' hemije (atomska teina 1). 'Ugljenik', 'azot' i 'kiseonik' (hemije) imaju atomske teine: 12, 14 i 16. Kao dodatak ovome treba istai na tabeli atomskih teina, elemente koji odgovaraju odreenim vodonicima, a to znai, ele mente, ije atomske teine stoje skoro u pravilnom odnosu OK TAVE jedan prema drugom. Tako 'vodonik' 24 odgovara Fluoru, Fl., atomska teina 19; 'vodonik' 48 odgovara Hloru, Cl., atomska teina 35.5; 'vodonik' 96 odgovara Bromu, Br., atomska teina 80; a 'vodonik' 192 odgovara Jodu, J., atomska teina 127. Atomske teine ovih elemenata stoje skoro u odno su oktave jedan prema drugome, drugim reima, atomska teina jednog od njih je skoro 2 puta vea od atomske teine drugo ga. Dogaa se mala netanost, to jest, nedovreni odnos oktave, zbog injenice da obina hemija ne uzima u obzir sve tvari supstance, hou rei, ne uzima u obzir 'kosmike tvari'. Hemija o kojoj mi ovde govorimo prouava materiju na drugaijim osno vama od obine hemije i uzima u obzir ne samo hemijske i fi zike tvari, ve takoe psiho i kosmike tvari materije. Ova hemija ili alhemija posmatra materiju, pre svega, sa take gledita njenih funkcija koje odreuju njeno mesto u uni verzumu i njene odnose prema drugim materijama, a potom tek sa gledita njenog odnosa prema oveku i njegovim funkcijama. Kada se kae atom supstance misli se na odreenu malu koliinu date supstance, koja zadrava sve hemijske, kosmike i fizike tvari, jer, kao dodatak njenim kosmikim tvarima, svaka supstanca takoe poseduje fizike tvari, to znai, odreeni stepen

inteligencije. Tako, pojam 'atom' moe da se odnosi ne samo na elemente, ve i na sva jedinjenja materija koje imaju odreene funkcije u univerzumu ili ivotu oveka. Postoji atom vode, atom vazduha (atmosferski vazduh pogodan za ovekovo disa nje), atom hleba, atom mesa i tako dalje. U ovom sluaju e atom vode biti jedan deseti od jedne desetine kubnog milimetra vode uzet specijalnim termometrom pri odreenoj temperaturi. To je malena kap vode koja se pod odreenim uslovima moe videti golim okom. Ovaj atom je najmanja mogua koliina vode koja zadrava SVE SASTOJKE VODE. Daljom podelom neki od ovih sastojaka nestaju, to e rei, to vie nee biti voda, ve neto to se pribliava gasovitom stanju vode, pari, koja se ni na koji nain hemijski ne razlikuje od vode u tenom stanju, ali, ima drugaiju funkciju i stoga razliite kosmike i psiho tvari. 'Tabela vodonika' omoguava prouavanje svih supstanci koje sainjavaju oveiji organizam sa take gledita njihovog odnosa prema raznim planovima univerzuma. Poto je svaka funkcija oveka rezultat rada konanih supstanci, a svaka supstanca je povezana sa odreenim planom u univerzumu, ta inje nica nam omoguava da utvrdimo odnos izmeu ovekovih funkcija i planova univerzuma. U ovom trenutku je potrebno da kaem da su za nas tri oktave zraenja i tabela vodonika izvedena iz njih, predsta vljale kamen spoticanja dugo vremena. Osnovni i sutinski prin cip prenosa trajnosti i strukture materije sam tek kasnije razumeo i govoriu o tome na pravom mestu. Kada predstavljam lekcije G. pokuavam da sagledam hronoloki red, mada to nije uvek mogue, jer su neke stvari mno go puta ponavljane i u raznim oblicima uvoene u skoro sve lekcije. Tabela vodonika je na mene lino ostavila veoma snaan utisak, koji e kasnije jo vie ojaati. Oseao sam u tim merdevinama koje spajaju Zemlju i nebo neto to je liilo na oseaj sveta koji mi se ukazao nekoliko godina pre toga, u vreme ud-

nih eksperimenata, kada sam osetio jaku povezanost, celovitost i matematinost svega u svetu.* To predavanje uz razne izmene, ponavljano je mnogo puta, a to znai, bilo u vezi objanje nja o 'zraku stvaranja' ili u vezi objanjenja zakona oktava. Meutim, i pored udnog oseaja koji je ona izazvala u meni, jo uvek sam bio daleko od pravilnog vrednovanja pri prvom su sretu. A, iznad svega, nisam odmah razumeo iz njihovog jedno stavnog prikaza koliko je teko prihvatiti te ideje i koliko su one duboke u sadraju. Jedna epizoda mi je ostala u seanju. Dogodila se pri ponav ljanju lekcije o strukturi materije u vezi sa mehaninou univer zuma. Lekciju je itao P., mladi inenjer iz moskovske grupe G., koga sam ve ranije pomenuo. Lekcija je ve zapoela kada sam stigao. uvi poznate rei lekcije koju sam ve uo pre toga, seo sam u ugao velike dnev ne sobe, puio i razmiljao o neem drugom. G. je takode bio prisutan. Zato nisi sluao lekciju? upitao me je posle zavret ka. Pa, ve sam je uo, rekao sam. G. je prekorno odmah nuo glavom. Sasvim iskreno da kaem nisam razumeo ta je oekivao od mene, zbog ega je trebalo drugi put da sluam istu lekciju. Tek mnogo kasnije sam shvatio, kada vie nije bilo lekcija i kada sam mentalno pokuavao da sakupim sve to sam uo. esto sam se, razmiljajui ponovo o nekom pitanju, priseao da je o njemu bilo govora na predavanjima. Ali ta je o njemu bilo tano izreeno, naalost nisam mogao prizvati, i ne znam ta bih dao da ga ponovo ujem. Skoro dve godine kasnije, u no vembru 1917. godine, mala grupa, nas estoro, ukljuujui i G., ivela je na obali Crnog mora, dvadeset i pet milja severno od Tuapse, u maloj seoskoj kui, skoro milju daleko od najblieg naselja. Jedne veeri smo sedeli i razgovarali. Bilo je ve kasno, vreme veoma loe, duvao je severac nosei na smenu, kiu i sneg. *
NOVI MODEL UNIVERZUMA, Poglavlje 8, Eksperimentalni mi sticizam P.D. Uspenski.

Ja sam razmiljao o 'tabeli vodonika', uglavnom o jednoj nedoslednosti u ovom dijagramu, kada se uporedi sa drugim, o kome smo kasnije uli. Moje pitanje se odnosilo na vodonike ispod minimalnog nivoa. Kasnije u tano objasniti ta sam pi tao i ta je, mnogo kasnije, G. odgovorio. Ovog puta nije mi dao direktan odgovor. Trebalo bi to da zna, rekao je, o tome se govori lo u lekciji odranoj u St. Petersburgu. Nisi sluao. Sea li se lekcije koju nisi hteo da slua, rekavi da je ve zna? Tada je upravo reeno ono to sada pita. Posle krae pauze nastavio je: Da li bi sada otiao peke do Tuapse kada bi znao da ta mo neko dri istu lekciju? Otiao bih, rekao sam. Iako sam znao kako bi put bio teak, dug i hladan, ipak sam znao da me to ne bi zaustavilo. G. se nasmejao. Da li bi zbilja iao? upitao je. Razmisli dvade set i pet milja, tmina, sneg, kia, vetar. O emu tu ima uopte da se razmilja? rekao sam. Zna da sam hodao tim putem vie nego jedanput, kada nije bi lo konja ili kada nije bilo mesta za mene na kolima, bez ikakve nagrade koja me je ekala, jednostavno zbog toga to se nita drugo nije moglo initi. Naravno da bih bez rei iao ako bi ne ko govorio o tim stvarima u Tuapseu. Da, rekao je G., kada bi ljudi zaista razmiljali na taj nain. U stvarnosti oni razmiljaju sasvim suprotno. Bez ikak ve naroite potrebe oni e se uhvatiti u kotac sa bilo kakvim po tekoama. Meutim, kod nekog vanog pitanja koje im zbilja moe doneti neto, oni nee mai ni prstom. Takva je ljudska priroda. ovek nikada, ni po koju cenu, nee nita da plati; a iz nad svega ne eli da plati za neto to mu je od velike vanosti. Ti sada zna da se za sve mora platiti i to u proporciji prema ono me to se prima. ovek obino misli sasvim suprotno. Za glu posti, za stvari koje su potpuno beskorisne, platie bilo koju cenu. Za neto zaista vano, nikada. On misli da mu to mora doi samo od sebe.

 A to se tie lekcije, o tvom pitanju se govorilo u St. Petersburgu. Da si tada sluao, sada bi razumeo da ne postoji bilo kakva protivurenost medu dijagramima i da je ne moe biti. Vratimo se u St. Petersburg. Gledajui unazad, ne mogu da se naudim brzini kojom nam je G. preneo osnovne ideje svog sistema. Naravno da je mnogo toga zavisilo od naina na koji ih je prenosio, od njegovog za panjujueg kapaciteta da istakne sve principe i sutinske take, ne ulazei u nepotrebne detalje dok glavne take ne bi bile shvaene. Posle 'vodonika' G. je odmah krenuo dalje. Mi elimo da 'inimo', meutim (zapoeo je sledee predavanje) u svemu to radimo vezani smo i ogranieni ko liinom energije koju proizvodi na organizam. Sve funkcije, sva stanja, sva delanja, sve misli, sva oseanja, zahtevaju odreenu energiju, odreenu supstancu. Dolazimo do zakljuka da se moramo 'seati sebe'. A je dino se moemo 'seati sebe' ako posedujemo u sebi energiju za 'samoseanje'. Moemo neto prouavati, razumeti ili oseati, samo ako imamo energiju za razumevanje, oseanje ili pro uavanje. ta treba ovek da radi kada pone da shvata da nema do voljno energije da postigne ciljeve koje je sebi postavio? Odgovor na to bi bio, da svaki normalan ovek ima sa svim dovoljno energije da PONE sa radom na sebi. Potrebno je samo da naui kako da utedi vei deo energije koji poseduje mo, za koristan rad, umesto to e ga beskorisno traiti. Energija se uglavnom troi na nepotrebne i neprijatne emocije, na oekivanje neprijatnih stvari, moguih ili nemo guih, na loa raspoloenja, na nepotrebnu brzopletost, nervo zu, razdraljivost, matanje, sanjarenje i tako dalje. Energija se trai na pogrean rad centara; na nepotrebnu napetost miica, iz van svih proporcija, u odnosu na rezultat rada; na beskrajno askanje koje zahteva ogromnu koliinu energije; na stalno interesovanje za stvari koje se deavaju oko nas ili drugim ljudi ma, a zapravo nas sve to uopte ne interesuje; na stalno traenje snage na 'pokazivanje panje'; i tako dalje, i tako dalje.

 U poetku ovek tedi veliku koliinu energije borei se sa ovim navikama svog ivota, a uz pomo te energije moe la ko zapoeti rad na samoprouavanju i samousavravanju. Dalje, meutim, problem postaje tei. Poto je donekle doveo svoju mainu u ravnoteu i uverio sebe da ona proizvodi mnogo vie energije nego to je oekivao, ovek ipak dolazi do zakljuka da ta energija nije dovoljna i da ako eli da nastavi sa radom, mora uveati koliinu energije. Studija rada ljudskog organizma pokazuje da je to sasvim mogue. Ljudski organizam predstavlja hemijsku fabriku koja je planirana za veoma veliki obim proizvodnje. U uobiajenim uslovima ivota obim proizvodnje te fabrike nikada ne dostie pun kapacitet, jer se upotrebljava samo mali deo mainerije ko ji proizvodi samo onoliku koliinu materijala koji je potreban za odranje. Takav rad fabrike oigledno nije ekonomian. Zapra vo ona ne proizvodi nita sva ta mainerija, sva ta razraena oprema ne slui niemu, samo, uz mnogo potekoa, odrava sopstveno postojanje. Rad fabrike sastoji se u pretvaranju jedne vrste materije u drugu, to jest, grublje materije u kosmikom smislu te rei, pretvara u finije. Fabrika prima sirovine iz spoljanjeg sveta, odreeni broj grubljih 'vodonika', i pretvara ih u finije vodonike, pomou cele serije komplikovanih ALHEMIJSKIH procesa. U obinim uslovima ivota proizvodnja finijih 'vodonika' od strane ljudske fabrike nije dovoljna i svi budu protraeni na pu ko opstajanje fabrike. A mi smo zainteresovani za te finije 'vodonike' sa take gledita viih stanja svesti i rada viih centara. Ako bismo uspeli poveati proizvodnju do maksimuma, tada bi smo bili u stanju da tedimo te fine 'vodonike'. Tada bi celo telo, celo tkivo, sve elije, postalo zasieno tim finim 'vodonicima' koji bi se postepeno smestili u njima, kristalizovali na specija lan nain. Ova kristalizacije finih 'vodonika' postepeno bi do vela ceo organizam na vii nivo, na vii plan bia. Meutim, u uobiajenim uslovima ivota to se ne moe dogoditi jer 'fabrika' troi sve to proizvede. 'Nauite da izdvajate fino od grubog' princip iz 'Eme rald Tablets of Hermes Trismegistus' se zapravo odnosi na rad

ljudske fabrike. Ako ovek naui da 'izdvaja fino od grubog', to jest, ako pone da proizvodi fine 'vodonike' do njihovog mak simuma, pomou njih e biti u stanju da sebi stvori mogunost unutranjeg rasta do koga se ne moe doi na bilo koji drugi nain. Unutranji rast, rast unutranjih tela u oveku, astralnog, mentalnog, i tako dalje, je materijalni proces sasvim analogan rastu fizikog tela. Da bi raslo, dete mora dobro da jede, njegov organizam mora biti u zdravom stanju da bi iz te hrane mogao pripremiti potreban materijal za rast tkiva. Ista stvar je potreb na za rast 'astralnog tela'; od razne hrane koja ulazi u njega, or ganizam mora proizvesti potrebne supstance za rast 'astralnog tela'. tavie, 'astralno telo' zahteva rast istih supstanci koje su potrebne i za odravanje fizikog tela, samo u veim koliina ma. Ako fiziki organizam pone da proizvodi dovoljnu koliinu tih finih supstanci a 'astralno telo' unutar njega biva oblikova no, taj astralni organizam e za svoje odravanje zahtevati ma nje tih supstanci nego to mu je bilo potrebno u toku rasta. Viak tih supstanci moe se upotrebiti za oblikovanje i rast 'mentalnog tela' koje e se razvijati uz pomo istih supstanci koje hrane 'as tralno telo', ali rast 'mentalnog tela' e naravno zahtevati vie ovih supstanci od koliine koja je potrebna za rast 'astralnog te la'. Viak preostalih supstanci koje su sluile rastu 'mentalnog tela' ii e na razvoj etvrtog tela. Meutim, u svim ovim sluaje vima, viak bi morao biti veoma veliki. Sve fine supstance koje su potrebne za rast i hranjenje viih tela moraju biti proizvede ne u fizikom organizmu, a on je sposoban da ih proizvede pod uslovom da ljudska fabrika radi pravilno i ekonomino. Sve potrebne supstance za odravanje ivota organizma, za psiho rad, za vie funkcije svesnosti i rast viih tela bivaju proizvedene od strane organizma a kao rezultat hrane koja se unosi u njega spolja. Ljudski organizam prima 3 vrste hrane: 1. obina hrana koju jedemo 2. vazduh koji diemo 3. nai utisci. Nije teko sloiti se da je vazduh vrsta hrane za organi zam. Ali moe biti pomalo teko razumeti kako utisci mogu bi ti hrana. No, moramo se setiti da sa svakim utiskom, bilo da je

u pitanju zvuk, vienje, miris, primamo spolja odreenu ko liinu energije, odreeni broj vibracija; ta energija koja ulazi u organizam spolja, je hrana. tavie, kao to je ve reeno, ener gija se ne moe preneti bez materije. Ako spoljanji utisak do nese sobom spoljanju energiju u organizam, to znai da je takoe ula i spoljanja materija koja hrani organizam u pravom smislu te rei. Za svoje normalno postojanje organizam mora primati sve tri vrste hrane, a to znai, fiziku hranu, vazduh i utiske. Or ganizam ne moe opstati sa jednom ili ak sa dve vrste hrane, potrebne su sve tri. Ali odnos ovih hrana jedne prema drugoj i njihov znaaj za organizam, nije isti. Organizam moe opstati relativno dug period bez unoenja svee fizike hrane. Poznati su sluajevi gladovanja preko 60 dana, a da organizam ni je izgubio ni jednu od svojih vitalnih funkcija i veoma brzo se oporavio poto je poeo da uzima hranu. Naravno ova vrsta hra ne se ne moe smatrati potpunom, jer su u svim tim sluajevima ljudi pili vodu. Bez obzira na to, ovek i bez vode moe izdrati nekoliko dana. Bez vazduha moe opstati samo nekoliko minu ta, ne vie od dva, tri; po pravilu ovek umire ako je 4 mi nuta bez vazduha. Bez utisaka ovek ne moe iveti ni jedan trenutak. Ako bi se zaustavio pritok utisaka na neki nain ili ako bi se organizmu uskratio kapacitet primanja utisaka, umro bi istog trenutka. Dotok utisaka koji nam dolazi spolja je kao remenik koji nam prenosi pokret. Na osnovni motiv je priroda, svet koji nas okruuje. Priroda nam preko utisaka prenosi ener giju koja nam je potrebna za ivot, kretanje i postojanje naeg bia. Ako bi priticanje ove energije bilo spreeno, naa maina bi odmah prestala da radi. Znai, najvanija vrsta hrane za nas, od tri navedene, su utisci, iako ovek ne moe dugo opstati sa mo na utiscima. Utisci i vazduh omoguavaju opstanak oveku neto due. Utisci, vazduh i fizika hrana omoguavaju organiz mu da ivi do kraja svog prirodnog zavretka i da proizvodi po trebne supstance, ne samo za odranje ivota, ve i za stvaranje i rast viih tela. Procesom pretvaranja supstanci u finije, od onih koje ulaze u organizam, vlada zakon OKTAVA.

 Uzmimo ljudski organizam u obliku trospratne fabrike. Gornji sprat te fabrike bila bi glava; srednji sprat grudni ko; a donji sprat stomak, lea i donji deo tela.

GLAVA GRUDNI KO LEA I DONJI DEO TELA Sl. 25 Fizika hrana je H768, ili la, sol, fa, tree trajnosti kosmike oktave zraenja. Ovaj 'vodonik' ulazi u donji sprat or ganizma kao 'kiseonik', do 768.

Ulazak hrane (H768) u organizam Sl. 26

 'Kiseonik' 768 sree se sa 'ugljenikom' 192 koji je pri sutan u organizmu. Iz spoja O768 i C192 dobija se N384. N384 je sledea nota re.

Poetak varenja hrane (H768) u organizmu

Primedba: 'Ugljenici' koji su prisutni u organizmu obeleeni su kao

Sl. 27 Re 384 koji postaje 'kiseonik', u sledeoj trajnosti sree se sa 'ugljenikom' 96 u organizmu i zajedno sa njim stvara no vi 'azot' 192, a to je nota mi 192.

Nastavak varenja hrane (H768) u organizmu Sl. 28

 Kao to je poznato iz zakona oktava, nota mi ne moe nezavisno da pree u fa u uzlaznoj oktavi; potreban je 'dodatni stres'. Ako 'dodatni stres' ne bude primljen, supstanca mi 192 ne moe sama od sebe prei u potpunu notu fa. Na datom mestu u organizmu na kome bi mi 192 treba lo da se zaustavi, ulazi 'druga hrana' vazduh, u obliku do 192, a to znai, mi, re, do druge kosmike oktave zraenja. Nota do poseduje sve polu tonove, a to znai svu potrebnu energiju za prenos do sledee note, dajui je noti mi kao da je deo te ener gije, a koja ima istu gustinu kao i ona sama. Energija note do da je noti mi 192 dovoljno snage, dok se sjedinjuje sa 'ugljenikom' 48 koji je ve u organizmu, da prede u 'azot' 96. 'Azot' 96 bi bila nota fa.

Ulazak vazduha (H192) u organi zam i 'stres' koji vazduh stvara u intervalu mi fa oktave hrane. Sl. 29 Fa 96 u spoju sa 'ugljenikom' 24 koji je prisutan u or ganizmu prelazi u 'azot' 48 to je nota sol.

Nastavak oktave hrane, prelaz hranljivih proizvoda u sol 48. Sl. 30 Nota sol 48 spajanjem sa 'ugljenikom' 12 prisutnim u organizmu, prelazi u 'azot' 24 u notu la 24.

Nastavak oktave hrane, prenos hranljivih proizvoda u la 24. Sl. 31 La 24 spaja se sa 'ugljenikom' 6 koji je prisutan u orga nizmu, prelazi u 'azot' 12 ili si 12. Si 12 je najvia supstanca proizvedena u organizmu, iz fizike hrane, a uz pomo 'dodat nog stresa' dobijenog od vazduha.

Nastavak oktave hrane, prenos hranljivih proizvoda u si 12. Sl. 32 Do 192 (vazduh) ulazei u srednji sprat fabrike kao 'kiseonik' i dajui deo svoje energije mi 192, ujedinjuje se na odreenom mestu sa 'ugljenikom' 48 koji je prisutan u organiz mu i prelazi u re 96.

Poetak varenja vazduha u orga nizmu Sl. 33 Re 96 prelazi u mi 48 uz pomo 'ugljenika' 24 i time se zaustavlja razvoj druge oktave. Za prelaz iz mi u fa potreban je 'dodatni stres' ali u ovoj taki priroda nije pripremila nikakav

'dodatni stres' i druga oktava, to jest, oktava vazduha, ne moe dalje da se razvija pa se u uobiajenim uslovima ivota dalje ne razvija.

Nastavak oktave vazduha u orga nizmu Sl. 34 Trea oktava poinje sa do 48. Utisci ulaze u organizam u obliku 'kiseonika' 48, a to je, la, sol, fa druge kosmike oktave Sunce-Zemlja. Do 48 ima dovoljno energije da pree u sledeu notu, ali na ovom mestu u organizmu na kome nota do 48 ulazi, 'ugljenik' 12 koji je potreban za taj proces, ne postoji. Istovremeno do 48 ne dolazi u dodir sa mi 48, tako da niti moe samo prei u sledeu notu niti predaje deo svoje energije mi 48.

Ulazak utisaka u organizam Sl. 35

 Pod normalnim uslovima, to jest, uslovima normalnog postojanja, stvaranje finih materija od strane fabrike, u ovoj taki se zaustavlja i trea oktava zvui samo kao do. Najvia supstanca koju stvara fabrika je si 12 i fabrika je sposobna da upotre bljava samo te vie tvari za svoje vie funkcije.

Tri vrste hrane i varenje H768 i H192 u organizmu, uz pomo jed nog mehanikog 'stresa'. Normal no stanje organizma i normalno stvaranje finih supstanci iz hranljivih proizvoda Sl. 36 Postoji meutim, mogunost uveanja obima proizvod nje, i to, omoguavanjem oktavi vazduha i oktavi utisaka da se dalje razvijaju. U tu svrhu je potrebno stvoriti specijalnu vrstu 'vetakog stresa' u taki u kojoj se trea oktava zaustavlja. To znai, da je potrebno izazvati 'vetaki stres' na NOTI DO 48. ta je zapravo 'vetaki stres'? Povezan je sa trenutkom primitka utiska. Nota do 48 odreuje trenutak kada utisak ulazi u nau svest. 'Vetaki stres' u ovoj taki znai odreenu vrstu napora u trenutku prijema utiska. Ve je ranije objanjeno da se mi uobiajenim uslovima ivota NE SEAMO SEBE; ne seamo se, a to znai, ne oseamo sebe, nismo sebe svesni u trenutku posmatranja, emocije, misli ili delanja. Ako ovek shvati ovo i pokua da se seti sebe, svaki utisak koji primi dok se sea sebe, bie, da se tako izrazim, ud-

vostruen. U obinom psihikom stanju ja jednostavno posmatram ulicu. Meutim, ako se seam sebe, ja je ne posmatram tek tako; ja oseam da posmatram, kao da govorim sebi: 'Ja gle dam' . Umesto samo jednog utiska, utiska ulice, postoje dva, je dan utisak ulice i drugi utisak mene koji je posmatram. Drugi utisak, stvoren iz injenice da se seam sebe, je 'dodatni stres'. tavie, veoma esto se dogaa da dodatni oseaj koji je pove zan sa samoseanjem donese sobom elemenat emocije, a to znai, rad maine izaziva odreenu koliinu 'ugljenika' 12 na datom mestu. Napor upotrebljen za seanje sebe, posmatranje sebe u trenutku primitka utiska, posmatranje sopstvenih utisaka u tre nutku prijema, registrovanje, da tako kaem, prijema utisaka i njihovo simultano izdvajanje, sve to zajedno udvostruuje inten zitet utisaka i nosi notu do 48 do re 24. Istovremeno napor ve zan za prenos jedne note do druge i sam prolaz 48 do 24 omoguava noti do 48 tree oktave da doe u dodir sa mi 48 dru ge oktave i da joj da potrebnu koliinu energije za prenos od mi do fa. Na taj nain se 'stres' koji je dat noti do 48 produava do note mi 48 i omoguava razvoj druge oktave. Nota mi 48 prelazi u fa 24; fa 24 prelazi u sol 12; sol 12 prelazi u la 6. Nota la 6 je najvia materija koju organizam stva ra iz vazduha, a to znai, iz druge vrste hrane. OVO SE MEUTIM POSTIE SVESNIM NAPOROM U TRENUTKU PRIJEMA UTISKA. (Vidi sl. 37). Potrebno je razumeti ta ovo znai. Svi mi diemo isti vazduh. Osim elemenata koji su poznati naoj nauci, vazduh sadri jo i veliki broj supstanci koje joj nisu poznate, za nju nedefinisane i nevidljive. Meutim, mogua je tana analiza i vaz duha koji se udie i koji se izdie. Takva tana analiza pokazuje da iako je vazduh koji udiu razliiti ljudi, isti, onaj koji izdiu je sasvim razliit. Pretpostavimo da je vazduh koji diemo sasta vljen od dvadeset razliitih elemenata nepoznatih naoj nauci. Odreeni broj tih elemenata upija svaki ovek kada die. Pret postavimo sada da se pet od tih elemenata uvek upija. Posledino tome, vazduh koji svaki ovek izdie je sastavljen od 15 elemenata; 5 je otilo na hranjenje organizma. Neki ljudi ne izdiu 15 elemenata ve samo 10, a to znai, da upijaju jo plus 5 elemenata. Tih 5 elemenata su vii 'vodonici'. Ovi

Razvoj oktave vazduha posle prvog SVESNOG stresa Sl. 37 vii 'vodonici' su prisutni u svakoj maloj estici vazduha koji udiemo. Udisanjem vazduha mi unosimo te vie 'vodonike' u sebe, meutim, ako na organizam ne zna kako da ih izdvoji iz estica vazduha, oni e biti izdahnuti natrag u vazduh. Ako je organizam sposoban da ih izdvoji i zadri, oni ostaju u njemu. Na taj nain, svi mi udiemo isti vazduh ali izdvajamo razliite supstance iz njega. Neki izdvajaju vie neki manje. Da bi se izdvajalo vie, potrebno je imati u organizmu odreenu koliinu odgovarajuih finih supstanci. Tada te fine supstance sadrane u organizmu deluju KAO MAGNET za fine supstance iz udahnutog vazduha. Opet dolazimo do starog zako na alhemije: 'Da bi se napravilo zlato, pre svega je potrebno ima ti odreenu koliinu pravog zlata '. 'Ako se uopte ne poseduje ni malo zlata, ne postoji nikakav nain da se ono napravi'. Cela alhemija nije nita drugo nego alegorini opis ljudske fabrike i njenog rada pretvaranja osnovnih metala (grubih substanci) u drago kamenje (fine supstance). Sledili smo razvoj dve oktave. Trea oktava, to jest, oktava utisaka, poinje preko SVESNOG napora. Nota do 48 prelazi u re 24; re 24 prelazi u notu mi 12. U toj taki oktava se zaustavlja. (Vidi sl. 38.).

Razvoj oktave utisaka posle prvog SVESNOG stresa. Sl. 38 Ako sada prouimo rezultat razvoja ove 3 oktave, videemo da je prva oktava dostigla notu si 12, druga la 6, a trea mi 12. Tako se prva i trea oktava zaustavljaju kod nota koje ni su sposobne da preu u sledee note.

Potpuna slika intenzivnog rada organizma i intenzivne proizvodnje supstanci iz hranljivih proizvoda posle prvog SVESNOG stresa. Sl. 39

 Da bi se dve oktave dalje razvijale, potreban je drugi SVESTAN stres, u odreenoj taki maine, novi svestan napor, koji e omoguiti dvema oktavama njihov razvitak. Priroda ovog napora zahteva specijalno prouavanje. Sa take gledita opteg rada maine, moe se uopteno rei da je taj rad povezan sa emo tivnim ivotom, da je to specijalna vrsta uticaja na oveije emo cije. Ali ta je zapravo taj uticaj i na koji nain se stvara, moe se objasniti samo u vezi sa optim opisom rada ljudske fabrike ili ljudske maine. Navika neizraavanja neprijatnih emocija, 'neprepoznavanja', 'unutranjeg neuvaavanja', je priprema za DRUGI na por. Ako sada pogledamo rad ljudske fabrike kao celine, biemo u stanju da vidimo da u trenucima kada se zaustavlja stva ranje finih supstanci pomou kojih poveavamo obim proizvod nje fabrike. Videemo da pod odreenim uslovima i radom sa jednim mehanikim 'stresom' fabrika stvara samo malu koliinu finih supstanci, zapravo samo notu si 12. Radei sa jednim me hanikim i jednim svesnim 'stresom' fabrika stvara mnogo veu koliinu finih supstanci. Radei sa dva svesna 'stresa' fabrika e proizvoditi onoliku koliinu finih supstanci koja e u dogledno vreme sasvim izmeniti karakter same fabrike. Trospratna fabrika predstavlja univerzum u malom i konstruisana je prema istim zakonima i prema istom planu kao i uni verzum. Da bi se mogla razumeti analogija izmeu oveka, ljud skog organizma i univerzuma, posmatraemo svet, kao to smo ve uinili, u obliku 3 oktave, od Apsolutnog do Sunca, od Sun ca do Zemlje i od Zemlje do Meseca. Svakoj od ove 3 oktave nedostaje polu ton izmeu fa i mi i u svakoj oktavi na mesto tog polu tona koji nedostaje zauzima odreena vrsta 'stresa' koji se vetaki izaziva u datoj taki. Ako sada pokuavamo da naemo analogiju izmeu trospratne fabrike i 3 oktave univerzuma, tre ba da shvatimo da 3 'dodatna stresa' u 3 oktave univerzuma odgovaraju trima vrstama hrane koje ulaze u ljudski organizam. 'Stres' u donjoj oktavi odgovara fizikoj hrani; taj 'stres' je no ta do 768, kosmike trospratne fabrike. 'Stres' u srednjoj okta vi odgovara vazduhu. To je nota do 192, kosmike fabrike.

'Stres' u gornjoj oktavi odgovara utiscima; to je nota do 48 kosmike fabrike. Unutranji rad ove trospratne kosmike fabrike podrazumeva da sve 3 vrste hrane prolaze kroz istu transforma ciju kao i u ljudskoj fabrici, na istom planu i u skladu sa istim zakonima. Dalje prouavanje analogije izmeu oveka i univer zuma je mogue samo nakon tanog prouavanja ljudske maine i poto su tano odreena 'mesta' svakog ' vodonika' u naem or ganizmu. To znai, da bismo mogli dalje nastaviti sa prouava njem moramo pronai tanu svrhu svakog ' vodonika', a to znai, svaki 'vodonik' mora biti definisan hemijski, psiholoki, fizio loki i anatomski, drugim reima, mora se odrediti njihovo mesto u ljudskom organizmu i ako je mogue naroiti oseti, vezani za njih. Prouavanje rada ljudskog organizma kao hemijske fa brike ukazuje nam na 3 stadijuma evolucije ljudske maine. Prvi stadijum se odnosi na rad ljudskog organizma onak vog kakvim ga je priroda stvorila, a to znai, na funkcije i ivot oveka broj 1, broj 2 i broj 3. Prva oktava, oktava hra ne, razvija se na normalan nain do note mi 192. U ovoj taki ona prima automatski 'stres' od poetka druge oktave i njen raz voj konsekutivno ide do note si 12. Druga oktava, oktava vazduha, poinje sa notom do 192 i razvija se do note mi 48, gde se zaustavlja. Trea oktava, oktava utisaka, poinje sa notom do 48 i tu se zaustavlja. Tako, 7 nota prve oktave, 3 note druge oktave i jedna nota tree oktave predstavljaju potpunu sliku ra da 'ljudske fabrike' u njenoj prvoj ili prirodnoj fazi. Priroda je obezbedila samo jedan 'stres', to jest, 'stres' koji se prima kod ulaska druge oktave, a koji pomae noti mi prve oktave da pree u fa. Meutim, priroda nije predvidela i obezbedila drugi 'stres' koji bi pomogao razvitak tree oktave i time omoguio noti mi druge oktave da pree u fa. Ovaj 'stres' mora da stvori ovek sopstvenim naporima ako eli da uvea obim proizvodnje finih vodonika u svom organizmu. Drugi stadijum se odnosi na rad ljudskog organizma ka da ovek stvara od svoje volje, svesni 'stres' u taki note do 48. Ovaj 'stres' se pre svega prenosi do druge oktave koja se razvi ja do sol 12, ili ak dalje do note la 6, i tako dalje, ako je rad or ganizma dovoljno intenzivan. Isti taj 'stres' omoguava treoj

oktavi da se razvija, a to je oktava utisaka koja u tom sluaju do stie notu mi 12. Tako u drugoj fazi rada ljudskog organizma, vidimo puni razvoj druge oktave i 3 note tree oktave. Prva ok tava se zaustavila kod note si 12, trea kod note mi 12. Nijedna od ovih oktava ne moe dalje bez sveeg 'stresa'. Priroda dru gog 'stresa' se ne moe tako lako opisati kao priroda prvog namernog 'stresa' kod note do 48. Da bi se razumela priroda ovog 'stresa' potrebno je razumeti znaenje note si 12 i note mi 12. Napor koji stvara ovaj 'stres' mora sadrati rad na emo cijama, njihovom pretvaranju i izmeni. Ta promena emocija e potom pomoi izmeni note si 12 u ljudskom organizmu. Znai, nikakav ozbiljan rast, to jest, rast viih tela u organizmu, nije mogu bez promene. Ideja promene bila je poznata jo mnogim starim uenjima kao i nekim relativno skorijim, na primer alhemiji u srednjem veku. Meutim, alhemiari su o toj promeni go vorili u alegorijskom obliku, o pretvaranju sirovina u drago kamenje. U stvarnosti, meutim, mislili su na pretvaranje gru bih ' vodonika' u finije, u ljudskom organizmu, uglavnom o pro meni note mi 12. Kada se ova promena postigne, moe se rei da je ovek postigao ono za im je teio; a dokle god se ova pro mena ne postigne svi rezultati koje ovek dosegne, izgubljeni su, jer nema ta da ih dri u njemu; tavie, oni su postignuti samo u sferi misli i emocija. Stvarni, objektivni rezultati se mogu po stii samo nakon poetka promene note mi 12. Oni alhemiari koji su govorili o toj promeni, sa njom su i zapoinjali. Nita nisu znali, ili barem nita nisu govorili, o prirodi prvog namernog 'stresa'. A od njega sve zavisi. Drugi namerni 'stres' i promena postaju fiziki mogui samo posle du ge prakse prvog namernog 'stresa', koji se sastoji iz samoseanja i posmatranja primljenih utisaka. Na putu monaha i fakira rad na drugom 'stresu' poinje pre rada na prvom 'stresu', ali poto se nota mi 12 stvara samo kao rezultat prvog 'stresa', u nedostatku drugog materijala, njihov rad se mora usmeriti na no tu si 12, dajui naravno veoma esto pogrene rezultate. Pravi lan razvitak na etvrtom putu mora poeti sa prvim namernim 'stresom' prelazei potom na drugi 'stres' kod note mi 12. Trei stadijum rada na ljudskom organizmu poinje ka da ovek stvori u sebi nameran drugi 'stres' u taki note mi 12,

kada u njemu pone pretvaranje i izmena 'vodonika' u vie 'vodonike'. Drugi stadijum i poetak treeg, odnose se na ivot i funkcije oveka broj 4. Potreban je prilino dug period za promenu i kristalizaciju kod oveka broj 4, da bi preao na nivo oveka broj 5. Kada se dovoljno dobro shvati 'tabela vodonika', odmah je jasno da postoji mnogo novih trenutaka u radu ljudske maine, utvrujui pre svega razloge za razlike izmeu centara i njiho vih funkcija. Centri ljudske maine rade sa razliitim 'vodonicima'. U tome je njihova osnovna razlika. Centar koji radi sa teim, grubljim i guim 'vodonicima', radi sporije. Centar koji radi sa lakim, pokretljivijim 'vodonicima', radi bre. Miljenje ili intelektualni centar je najsporiji od sva 3 centra koje smo do sada prouavali. Radi sa 'vodonikom' 48 (prema treoj skali 'tabele vodonika'). Centar kretanja radi sa 'vodonikom' 24. 'Vodonik' 24 je mnogo puta bri i pokretljiviji od 'vodonika' 48. Intelektual ni centar nikada ne moe da sledi rad centra kretanja. Mi nismo u stanju da sledimo bilo nae sopstvene pokrete ili pokrete dru gih ljudi osim ako oni nisu usporeni. Jo manje smo sposobni da sledimo rad unutranjeg, instinktivnog uma koji sainjava jed nu stranu centra kretanja. Emocionalni centar moe da radi sa 'vodonikom' 12. U stvarnosti, on veoma retko radi sa ovim finim 'vodonikom'. U veini sluajeva njegov rad se pomalo razlikuje u brzini i inten zitetu od rada centra kretanja ili centra instinkta. Da bi se mogao razumeti rad ljudske maine i sve njene mogunosti, potrebno je znati, osim ova 3 centra i onih koji su povezani sa njima, jo 2 centra, koji su u potpunosti razvije ni i pravilno rade ali nisu povezani sa naim obinim ivotom niti sa ostala 3 centra kojih smo svesni u sebi. Postojanje ovih viih centara u nama je mnogo vea za gonetka od skrivenog blaga. Ljudi koji veruju u postojanje taj novitog i udesnog trae ih od najstarijih vremena. Svi sistemi mistinog i okultnog prepoznaju postojanje viih sila i sposobnosti u oveku, mada u mnogim sluajevima, priznaju postojanje 3 sile i viih sposobnosti samo u obliku mo-

gunosti, govorei o potrebi RAZVIJANJA skrivenih sila u oveku. Ovo uenje se razlikuje od mnogih drugih zbog inje nice da potvruje da vii centri postoje u oveku i da su u pot punosti razvijeni. NII CENTRI NISU RAZVIJENI. Upravo ta nerazvi jenost ili nepotpuno funkcionisanje niih centara nam onemo guava korienje rada viih centara. Kao to je ve ranije reeno, postoje dva via centra: Vii emocionalni centar koji radi sa vodonikom 12 i Vii centar miljenja koji radi sa vodonikom 6. Ako uzmemo u obzir rad ljudske maine sa take gledita 'vodonika' pomou koj ih rade centri, videemo zbog ega se vii centri ne mogu povezati sa niim. Intelektualni centar radi sa vodonikom 48; centar kreta nja sa vodonikom 24. Kada bi emocionalni centar radio sa vodonikom 12, nje gov rad bio bi povezan sa radom vieg emocionalnog centra. U tim sluajevima, kada rad emocionalnog centra dostigne inten zitet i brzinu postojanja koji je dat vodonikom 12, deava se privremena veza sa viim emocionalnim centrom, ovek proivljava nove emocije, nove utiske, koji su mu do tada bili nepoznati i za koje ne moe da pronae rei. Meutim, u uo biajenim uslovima, razlika u brzini naih uobiajenih emocija i brzini viih emocija se moe dogoditi i tada proputamo da uje mo unutranje glasove koji nam govore i ZOVU NAS iz viih centara. Vii centar miljenja koji radi sa vodonikom 6 je jo udaljeniji od nas, jo tei za dostizanje. Veza sa njim je mogua jedino preko vieg emocionalnog centra. Samo iz opisa mistinih iskustava, stanja ekstaza, znamo za tu vezu. Ta stanja se mogu dogoditi na osnovu religioznih emocija ili na kratko preko odreenih narkotika; ili u odreenim patolokim stanjima kao to su epileptini napadi ili sluajne povrede mozga iz kojih je teko izvui ta je uzrok a ta posledica, to jest, da li patoloko stanje biva posledica ili je uzrok. Ako bismo mogli povezati centre nae uobiajene svesnosti sa viim centrom miljenja namerno i po elji, nita nam to ne bi koristilo u naem sadanjem optem stanju. U veini

sluajeva u kojima su se dogodile sluajne veze sa viim centrom miljenja ovek se onesvecuje. Um odbija da se preda poplavi misli, emocija, slika i ideja koje se najednom javljaju u njemu. I umesto jasne misli, jasne emocije, dobija se suprotan rezultat, potpuna praznina, stanje nesvesnosti. Seanje se zadrava samo u prvom trenutku kada je poplava navalila na um i u poslednjem trenutku kada je poplava oslabila i svest se vratila. Meutim, i ti trenuci su tako puni neobinih senki i boja da ne postoji nita to bi se moglo porediti sa tim a da pripada obinim osetima ivo ta. To je obino sve to ostaje iz takozvanog 'mistinog' isku stva i iskustva ekstaze, koje predstavlja privremenu vezu sa viim centrom. Meutim retko se dogaa da um koji je ve priprem ljen, uspe da obuhvati i seti se neega od onog to je osetio i razumeo u trenutku ekstaze. ak i u tim sluajevima, centri miljenja, kretanja i emocija se seaju i prenose sve na njihov nain, prevode, nove i prethodno nedoivljene osete, na jezik uobiajenih svakodnevnih oseta, prenose u trodimenzionalne oblike stvari koje su potpuno izvan granica merenja ovog sveta; na taj nain, naravno, oni potpuno izvru svaki trag onome to je ostalo u seanju od tih neobinih iskustava. Nai obini cen tri, u prenoenju utisaka viih centara, mogu se porediti sa slepim ovekom koji govori o bojama, ili gluvim koji govori o muzici. Da bi se postigla tana i postojana veza izmeu niih i viih centara, potrebno je regulisati i ubrzati rad niih centara. tavie, kao to je ve ranije pomenuto, nii centri rade na pogrean nain, jer veoma esto, umesto da vre sopstvene pravilne funkcije oni preuzimaju rad drugih centara. To prilino usporava opti rad maine i oteava bri rad. Stoga, da bi se regulisao i ubrzao rad niih centara, primarno je osloboditi svaki centar od neprirodnog rada, dovesti ga nazad na sopstveni rad koji on ini mnogo bolje od bilo kog drugog centra. Velika koliina energije se troi na rad koji je sasvim ne potreban i tetan u svakom smislu, kao to je delanje neprijatnih emocija, izraavanje neprijatnih oseta, zabrinutost, nemir, uur banost i veliki broj automatskih radnji koje su potpuno beskori sne. Moe se pronai koliko god hoete primera beskorisnih aktivnosti. Pre svega, postoji stalan protok misli kroz na um,

koji ne moemo zaustavljati ili kontrolisati, a troi nam ogrom nu koliinu energije. Drugo, postoji sasvim nepotrebna stalna napetost MIIA u naem organizmu. Miii su napeti ak i kad ne radimo nita. im ponemo da radimo makar i najbeznaajniji posao, ceo sistem miia, koji je inae neophodan za teke poslove, odmah se aktivira. Diui iglu sa poda potroimo istu koliinu energije kao i kada bi podizali oveka nae sopstvene teine. Piui kratko pismo upotrebljavamo onoliku koliinu miine energije kao da piemo celo poglavlje jedne knjige. Meutim, osnovna stvar je u tome da mi troimo miinu ener giju sve vreme i stalno, ak i onda kad nita ne radimo. Kada ho damo, miii ruku i ramena su bez potrebe napregnuti; kada sedimo miii naih nogu, ruku, vrata, lea i stomaka su napre gnuti bez ikakve potrebe. ak i spavamo napetih miia lica, ru ku, nogu i uopte celog tela, ne shvatajui da troimo vie energije na tu stalnu spremnost za rad koji nikada neemo uini ti, nego na stvarni, koristan rad tokom naeg ivota. Pored ovoga moe se jo navesti primer, kako bez pre stanka priamo sa nekim o bilo emu, a ako nema nikoga pored nas, sami sa sobom; navika uranjanja u matarije i sanjarenja; stalna promena raspoloenja, oseanja i emocija kao i ogroman broj sasvim nepotrebnih stvari koje ovek smatra da mora da osea, misli, radi ili kae. Da bi se mogao regulisati i uravnoteiti rad 3 centra ije funkcije ine na ivot, potrebno je nauiti kako ekonomisati sa nepotrebnim funkcijama i tedeti ih za onu delatnost koja e po stepeno spojiti nie centre sa viim. Sve to je ve reeno o radu na sebi, o oblikovanju unu tranjeg jedinstva i o prelasku oveka broj 1, broj 2 i broj 3 na nivo oveka broj 4 i dalje, sledi jedan jedini cilj. Ono to se naziva, prema jednoj vrsti terminologije, 'astralnim telom', u drugoj terminologiji bi bilo nazvano 'vii emocionalni centar', mada razlika zapravo nije samo u terminologiji. Da se tanije izrazimo, postoje razliiti aspekti sledeeg stadijuma ovekove evolucije. Moe se rei da je 'astralno telo' potrebno zarad potpunog i pravilnog funkcionisanja 'vieg emocionalnog centra' u jedinstvu sa niim. Jo se moe rei da je 'vii emocio nalni centar' potreban za rad 'astralnog tela'.

 'Mentalno telo' odgovara 'viem centru miljenja'. Bi lo bi pogreno rei da je to ista stvar. Meutim, jedno je potreb no drugom, jedno ne moe opstati bez drugog, jedno je izraz odreenih strana i funkcija drugog. etvrto telo zahteva sveobuhvatan i uravnoteen rad svih centara; i namee ili je izraz potpune kontrole nad tim radom. Ono to je potrebno shvatiti i u emu nam pomae 'tabe la vodonika', je ideja potpune materijalnosti celokupne psihe, intelekta, emocija, voljnosti i drugih unutranjih procesa, ukljuujui i najegzaltiranije pesnike inspiracije, religiozne ek staze i mistina buenja. Materijalnost procesa znai njihovu zavisnost od kvali teta materijala ili supstance koja je za njih upotrebljena. Jedan proces zahteva irenje, a to je na primer, gorenje vodonika 48; drugi opet ne moe biti postignut uz pomo vodonika 48; zahte va finiju, LAKE GORLJIVU supstancu vodonik 24. Za trei proces je vodonik 24 preslab; zahteva vodonik 12. Tako moemo videti da na organizam ima razliita go riva potrebna za razliite centre. Centri se mogu porediti sa mainama koje rade na goriva razliitih kvaliteta. Jedna maina radi na kerozin, druga na gasolin. Fine supstance u naem orga nizmu mogu se okarakterisati kao supstance razliitih blictaaka, dok se sam organizam moe porediti sa laboratorijom u kojoj ima goriva razliitih jaina, koja zahtevaju razliiti centri, bivaju pripremljena od razliitih vrsta sirovina. Naalost, neto nije u redu sa laboratorijom. Sile koje kontroliu rasporeivanje goriva u razliitim centrima esto prave greke i centri primaju gorivo koje je ili preslabo ili se suvie brzo pali. tavie, velika koliina svog goriva koje se proizvede potroi se beskorisno; jednostavno odtee; izgubljeno je. Osim toga, u laboratorijama se esto deavaju eksplozije, koje u jednom trenutku unite svo pripremljeno gorivo za sledei dan, ak i za dui period, te tako uzrokuju nepopravljivu tetu celoj fabrici. Treba uzeti u obzir da organizam tokom jednog dana obino stvori sve potrebne supstance za sledei dan. Veoma esto se deava da sve te supstance bivaju utroene ili upotrebljene za neku beskorisnu i, po pravilu, neprijatnu emociju. Loa raspo loenja, brinost, iekivanje neeg neprijatnog, sumnja, strah,

oseanje nepravde, razdraljivost, svaka od ovih emocija do stiui odreeni stepen intenziteta moe, u roku od pola sata ili ak pola minuta, upotrebiti sve pripremljene supstance za sledei dan; dok jedan bljesak ljutnje ili neka druga emocija nasi lja, moe trenutno razoriti sve supstance pripremljene u laboratoriji i ostaviti oveka sasvim praznog iznutra za dug vre menski period ili ak zauvek. Svi psiho-procesi su materijalni. Ne postoji nijedan pro ces koji ne zahteva irenje odreenih supstanci koje mu odgova raju. Ako je ta supstanca prisutna, proces se nastavlja. Kada se supstanca istroi, proces se zaustavlja.

DESETO POGLAVLJE
U jednoj prilici bio je sastanak velikog broja ljudi koji ra nije nisu bili na naim sastancima. Jedan od njih je upitao: Odakle poinje put? Osoba koja je postavila pitanje nije ula opis G. o etvrtom putu i upotrebio je re put u uobiajenom religiozno-mistinom smislu. Osnovna tekoa u razumevanju ideje o putu, rekao je G., sastoji se u injenici da ljudi obino misle da PUT (naglasio je ovu re) poinje na istom nivou na kome se od vija ivot. To je sasvim pogreno. Put poinje na drugom, mnogo viem, nivou. Ba je to ono to ljudi obino ne razumeju. Misli se da je poetak puta laki i jednostavniji nego to je to u stvarnosti. Pokuau da objasnim to na sledei nain. ovek ivi ivot PREMA ZAKONU SLUAJNOSTI i pod dve vrste uticaja kojima takoe vladaju sluajnosti. Prva vrsta su uticaji stvoreni U SAMOM IVOTU ili od strane samog ivota. Uticaji rase, nacije, zemlje, klime, po rodice, obrazovanja, drutva, zanimanja, ponaanja i obiaja, bogatstva, siromatva, tekuih ideja, i tako dalje. Druga vrsta su uticaji stvoreni IZVAN OVOG IVOTA, uticaji unutranjeg kruga, ili ezoterini uticaji uticaji, koji su stvoreni prema ra zliitim zakonima, iako takoe na Zemlji. Ovi uticaji se razliku ju od prethodnih, pre svega, to su izvorno SVESNI. To znai da su oni stvoreni pomou svesti oveka a u odreenu svrhu. Uti caji ove vrste su obino utelovljeni u oblik religioznih sistema i uenja, filozofskih doktrina, umetnikih dela, i tako dalje. Oni su puteni u ivot u odreenu svrhu, te se meaju sa uticajima prve vrste. Meutim, mora se imati na umu da su ovi uticaji samo izvorno svesni. Dolazei u opti tok ivota oni pot-

padaju pod opti zakon sluajnosti i poinju da delaju MEHA NIKI, a to znai, oni mogu delovati na odreenog oveka ili ne delovati; oni ga mogu dostii ili ne dostii. U promeni koja se deava i iskrivljenosti u ivotu, kroz prenoenje i interpreta ciju, uticaji druge vrste su pretvoreni u uticaje prve vrste, a to znai, da oni bivaju pretvoreni u uticaje prve vrste. Ako razmislimo o tome, videemo da nam nije teko da razluimo uticaje stvorene u ivotu iz uticaja iji izvor lei izvan ivota. Obeleiti ih, kataloki srediti, naravno nije mogue. Po trebno je RAZUMETI; cela stvar zavisi od tog razumevanja. Go vorili smo o poetku puta. Poetak puta zavisi ba od tog razumevanja ili od sposobnosti razlikovanja izmeu dve vrste uticaja. Naravno, njihova raspodela nije jednaka. Jedan ovek prima vie uticaja iji je izvor izvan ivota, a drugi manje; trei ih ne prima uopte. Tu nema pomoi. To je ve sudbina. Uopteno govorei i posmatrajui normalan ivot pod normalnim okol nostima i normalnog oveka, uslovi su manje vie isti za sve, da se izrazim tanije, tekoe su iste za sve. Tekoe lee u izd vajanju dve vrste uticaja. Ako ih ovek pri prijemu ne izdvaja, to jest, ne vidi ili ne osea njihovu razliku, njihovo delovanje na njega takoe nije izdvojeno, to jest oni delaju na isti nain, na istom nivou i proizvode iste rezultate. Meutim, ako ovek pri prijemu uticaja pone da ih razluuje i stavlja na jednu stranu one koji nisu stvoreni u samom ivotu, tada razluivanje poste peno postaje lake i posle izvesnog vremena ovek ih vie ne brka sa obinim uticajima ivota. Rezultati uticaja iji je izvor u spoljanjem ivotu i koji se sakupljaju u njemu su da ih se on SEA zajedno, da ih OSEA zajedno. Oni poinju da oblikuju u njemu odreenu celinu. On ih ne primeuje u sebi kao ta, kako i zato, ili ako ih primeuje tada ih pogreno tumai. Meutim, nije u tome stvar, ve u inje nici da se rezultati ovih uticaja sakupljaju u njemu i posle odreenog vremena oblikuju u njemu neku vrstu MAGNET SKOG CENTRA, koji poinje da privlai sebi sline uticaje i na taj nain raste. Ako magnetski centar prima dovoljno hrane i ako ne postoji jak otpor na drugim stranama ovekove linosti a ko je su rezultat uticaja stvorenih u ivotu, magnetski centar poi nje da deluje na ovekovu orijentaciju, terajui ga da se okrene

oko sebe ili ak da se kree u odreenom pravcu. Kada magnet ski centar postigne dovoljnu snagu i razvoj, ovek ve shvata ideju o putu i poinje da ga trai. Potraga za putem moe potra jati godinama i moe voditi nikuda. To sve zavisi od uslova, okolnosti, od moi magnetskog centra, od moi i pravca unu tranjih stremljenja koja nemaju nikakve veze sa ovim traganjem i koja mogu skrenuti oveka ba u trenutku kada se pojavi mo gunost pronalaska puta. Ako magnetski centar radi pravilno i ako ovek zbilja trai, ili ak iako on ne traga aktivno a osea pravilno, on e moda sresti DRUGOG OVEKA koji zna put i koji je direkt no povezan ili preko drugih ljudi, sa centrom koji postoji izvan zakona sluajnosti, iz koga dolaze ideje koje stvaraju magnetski centar. Ovde sada postoje mnoge mogunosti. Ali, o tom emo govoriti kasnije. Zamislimo za trenutak da je on sreo oveka ko ji zaista zna put i koji je spreman da mu pomogne. Uticaj tog oveka ide kroz njegov magnetski centar. Tada, U TOJ TAKI, ovek se oslobaa od zakona sluajnosti. Ovo je veoma vano razumeti. Uticaj oveka koji zna put, na prvog oveka, je speci jalna vrsta uticaja, razlikuje se od prva dva, pre svega, po tome to je to DIREKTAN uticaj, a zatim po tome to je to SVESTAN uticaj. Uticaji druge vrste, oni koje stvara magnetski centar, iz vorno su svesni uticaji, ali kasnije bivaju baeni u opti tok ivo ta, meaju se sa uticajima koje stvara sam ivot i podjednako potpadaju pod zakon sluajnosti. Uticaji tree vrste nikada ne mogu potpasti pod zakon sluajnosti; oni sami su izvan zakona sluajnosti i njihovo delanje je takode izvan zakona sluajnosti. Uticaji druge vrste mogu dolaziti preko knjiga, filozofskih siste ma, rituala. Uticaji tree vrste mogu doi samo od jedne osobe drugoj, direktno, putem izgovorene rei. U trenutku kada ovek koji trai put sree oveka koji ga zna, zove se PRVI PRAG ili PRVI KORAK. Od ovog prvog praga poinju STEPENICE. Izmeu 'ivota' i 'puta' stoje 'ste penice'. Samo uz penjanje ovim 'stepenicama' ovek moe stu piti na 'put'. Osim toga, ovek se penje ovim stepenicama uz pomo oveka koji ga vodi; sam ne moe gore. PUT poinje sa mo na mestu na kome se STEPENICE zavravaju, a to znai na-

kon POSLEDNJEG PODESTA na stepenicama, na nivou koji je mnogo vii od obinog ivotnog nivoa. Stoga je nemogue odgovoriti na pitanje ODAKLE POINJE PUT? Put poinje sa neim ega nema uopte u ivo tu i zbog toga je nemogue rei odakle. Ponekad se kae: na ste penicama koje idu gore ovek nikada nije siguran niuta, moe sumnjati u sve, u sopstvene moi, u to da li je ono to radi do bro, u VODIA, u njegove moi i znanje. Istovremeno, ono to postie, veoma je nestabilno; ak iako se popeo dosta visoko na stepenicama, moe pasti u bilo kom trenutku a potom opet sve iz poetka. Meutim, kada je preao poslednji podest i stupio na put, sve se to menja. Pre svega, sve sumnje koje je imao o svom vodiu, nestaju, ali istovremeno mu on nije potreban vie u onoj meri kao ranije. U mnogome e biti nezavisan i znae kuda ide. Zatim, sada ne moe tako lako izgubiti rezultate svog rada i ne moe se vie nai u obinom ivotu. ak iako bi napustio put, vie ne bi bio sposoban da se vrati na mesto sa koga je poao. Kada se govori uopteno o 'stepenicama', ovo bi otpri like bilo sve to se moe rei, a to isto vai i za 'put'. Ali puteva ima razliitih. O tome smo ve ranije govorili. A na etvrtom putu jo postoje i specijalni uslovi kojih nema na drugim putevima. Tako je jedan od uslova penjanja stepenicama na etvrtom putu taj, da ovek ne moe da se popne jednu stepenicu vie ako ne postavi drugog oveka na onu na kojoj stoji. Zatim, taj dru gi ovek mora postaviti treeg oveka do sebe da bi on mogao gore. To znai, da to se ovek vie penje tim vie zavisi od onih koji ga slede. Ako se oni zaustave i on se zaustavlja. Ista takva situacija se moe dogoditi i na putu. ovek moe postii neto, na primer, neke naroite moi, pa ih kasnije rtvovati da bi omo guio drugim ljudima da se popnu na njegov nivo. Ako ljudi sa kojima radi dostignu njegov nivo, vratie mu se sve to je rtvo vao. Meutim, ako se ne popnu, on gubi sve. Postoje takode razliite mogunosti to se tie situacije uitelja u odnosu na ezoterini centar, to jest, on moe znati vie ili manje o ezoterinom centru, on moe znati gde je on tano i kako se znanje i pomo primaju iz njega; a moe ne znati nita o tome i poznavati samo oveka od koga je on primio svoje zna nje. U veini sluajeva ljudi poinju tano od take za koju zna-

ju da je samo jedan korak via od njih. I samo u proporciji sa njihovim sopstvenim razvojem poinju da vide dalje i da prepoz naju odakle je ono to znaju dolo. Rezultat rada oveka koji je preuzeo ulogu uitelja ne za visi od toga da li on zna ili ne zna taan izvor onoga to poduava, ve u mnogome zavisi od toga da li njegove ideje ZAPRAVO dolaze iz ezoterinog centra i da li ih on razume i moe da ih odredi kao EZOTERINE IDEJE, a to znai, da li moe da raz lui objektivno znanje od subjektivnog, naune i filozofske ide je. Do sad sam govorio o pravom magnetskom centru, o pra vom vodiu i o pravom putu. Meutim, postoji situacija u kojoj je magnetski centar pogreno oblikovan. Moe biti podeljen, to jest, moe imati u sebi protivurenosti. tavie, u njega mogu ulaziti uticaji prve vrste, a to su oni koje stvara ivot, a sve pod maskom uticaja druge vrste, ak mogu biti i neki tragovi uticaja druge vrste samo iskrivljeni do te mere da su postali sopstvena suprotnost. Takav pogreno oblikovan magnetski centar ne daje dobar pravac. ovek koji ima ovu vrstu magnetskog centra isto tako moe tragati za putem i moe sresti drugog oveka ko ji e sebe nazivati uiteljem i govoriti kako zna put i kako je po vezan sa centrom koji je izvan zakona sluajnosti. U stvarnosti, mogue je da on ne zna put i da ne bude povezan sa takvim cen trom. Tu sad postoji mnogo mogunosti deavanja: 1. mogue je da on iskreno grei i misli da zna neto, a u stvarnosti ne zna nita. 2. on moda veruje drugom oveku koji zapravo grei. 3. mogue je da namerno vara. Tako, u sluaju da mu ovek koji traga za putem, poveruje, ovaj ga moe odvesti u sasvim suprotnom pravcu a ne ta mo gde je obeao da e uiniti; moe ga odvesti veoma daleko od pravog puta i pribaviti mu rezultate koji su potpuno suprotni od rezultata pravog puta. Sreom ovo se dogaa veoma retko, hou rei, pogreni putevi su brojni ali u veini sluajeva oni ne vode nigde. Tako da se ovek samo obre u krug mislei da ide napred.

 Na koji nain se moe prepoznati pogrean put? upi tao je neko. Na koji nain se moe prepoznati? rekao je G. Ne mogue je prepoznati pogrean put bez znanja pravog puta. To znai da nema svrhe muiti sebe time kako prepoznati pogrean put. O tome govorimo sve vreme. ovek mora imati na umu ka ko da pronae pravi put. To se ne moe objasniti u dve rei. Ali, iz onoga to sam rekao moete izvui mnogo korisnih zakljuaka ako se setite svega to je izreeno i svega to proizilazi iz reenog. Na primer, moete videti da uitelj uvek odgovara nivou ueni ka. to je vii nivo uenika, vii je uiteljev. Meutim, uenik iji nivo nije naroito visok ne moe raunati na uitelja visokog nivoa. Zapravo uenik nikada ne moe sagledati nivo uitelja. To je zakon. Niko ne moe videti vie od sopstvenog nivoa. Obino ljudi ne samo da to ne znaju, ve naprotiv, to im je ni vo nii tim pre zahtevaju uitelja vieg nivoa. Razumeti ovo ve spada u prilino dobro razumevanje. Ovo se ipak retko dogaa. Obino sam ovek ne vredi pet para a zahteva Isusa Hrista za uitelja. Na manje ne pristaje. I naravno nikada mu ne ue u gla vu da ak i ako bi sreo uitelja kao to je Isus Hrist, onakvog ka kav je opisan u Jevanelju, nikada ne bi bio sposoban da ga sledi jer je potrebno da bude na nivou apostola da bi bio uenik Isusa Hrista. Ovo je konaan zakon. to je uitelj vieg nivoa tim je tee ueniku. A ako je razlika u nivoima izmeu uitelja i ueni ka izvan odreenih granica, tada potekoe uenika na njegovom putu postaju nepremostive. Ba u vezi sa ovim zakonom poja vljuje se jedno od osnovnih pravila etvrtog puta. Na etvrtom putu ne postoji JEDAN uitelj. Ko god je stariji, uitelj je. I ko liko god je uitelj nezamenljiv za uenika toliko je uenik nezamenljiv za uitelja. Uenik ne moe napred bez uitelja, meutim, ni uitelj ne moe napred bez uenika ili vie njih. Ovo nije samo opta pretpostavka ve nezamenljivo i injenino pra vilo na kome se zasniva zakon ovekovog uspona. Kao to je ve reeno, NIKO SE NE MOE POPETI NA VIU STEPENICU DOK NE POSTAVI DRUGOG OVEKA NA SVOJE MESTO. Ono to ovek primi odmah mora da vrati; samo tada moe da primi vie. U suprotnom, oduzee mu se i ono to mu je ve dato.

Na jednom od sledeih sastanaka, u prisustvu G., naterao me je da ponovim ono to je rekao o putu i magnetskom centru. Sledeim dijagramom sam utelotvorio njegovu ideju:

V... ivot H ... ovek A ... uticaji stvoreni u ivotu, to jest, u samom ivotu prva vrsta uticaja B ... uticaji stvoreni izvan ivota ali ubaeni u tok ivota druga vrsta uticaja Hl... ovek, povezan posredno sa ezoterinim centrom ili se pretvara da je povezan E ... ezoterini centar, koji je izvan opteg zakona ivota M ... magnetski centar u oveku C ... uticaj oveka hl na oveka h; u sluaju da zapravo bu de povezan sa ezoterinim centrom, direktno ili posredno, to je trea vrsta uticaja. Ovaj uticaj je svestan i pod njegovim delovanjem u taki m, to jest, u magnetskom centru, ovek postaje slobodan od zakona sluajnosti. H2... ovek koji vara sam sebe ili druge, nepovezan, ni di rektno niti posredno sa ezoterinim centrom. Sl. 40

Na jednom od sledeih sastanaka, posle prilino dugog raz govora o znanju i biu, G. je rekao: Precizno govorei, jo uvek ne moete govoriti o znanju jer ne znate ime poinje znanje. ZNANJE POINJE SA UENJEM O KOSMOSU. Vi znate za izraz 'makrokosmos' i 'mikrokosmos'. To znai 'veliki kosmos' i 'mali kosmos', 'veliki svet' i 'mali svet'. Univerzum se smatra 'velikim kosmosom' a ovek 'malim kosmosom'. To utvruje ideju o jedinstvu i slinosti izmeu sveta i oveka. Uenje o kosmosu ispituje sedam kosmosa: prvi kosmos je PROTOKOSMOS prvi kosmos, drugi kosmos je AJOKOSMOS, sveti kosmos, ili MEGALOKOSMOS, 'veliki kosmos', trei kosmos je MAKROKOSMOS 'veliki kosmos', etvrti kosmos je DEUTEROKOSMOS 'drugi ko smos', peti kosmos je MEZOKOSMOS 'srednji kosmos', esti kosmos je TRITOKOSMOS 'trei kosmos', sedmi kosmos je MIKROKOSMOS 'mali kosmos'. PROTOKOSMOS je Apsolutno u zraku stvaranja ili svet. AJOKOSMOS je svet 3 ('svi svetovi' u zraku stvaranje). MAKROKOSMOS je na zvezdani svet ili Mleni put (svet 6 u zraku stvaranje). DEUTEROKOSMOS je Sunce, Solami sistem (svet 12). MEZOKOSMOS je 'sve planete' (svet 24) ili Zemlja kao predstavnik planetarnog sveta. TRITOKOSMOS je ovek. MIKROKOSMOS je 'atom'. Kao to sam ve ranije objasnio, rekao je G., ono to se naziva 'atomom' je najmanja koliina bilo koje supstance u kojoj supstanca zadrava svoja svojstva, fizika, hemijska, psi hika i kosmika. Sa ove take gledita moe, na primer, posto jati 'atom vode'. Moete videti da u optem redu sedam kosmosa, Mikro kosmos i Makrokosmos stoje na takvoj udaljenosti da je nemo gue videti ili utvrditi bilo kakvu direktnu analogiju izmeu njih.

 Svaki kosmos je ivo bie koje ivi, die, misli, osea, koje je roeno i koje umire. Svi kosmosi proizilaze iz delanja istih sila i istih zako na. Zakoni su isti svuda. Meutim, oitovanja su im razliita, ili bi se moglo rei, oituju se ne ba na isti nain na razliitim planovima univerzuma, to jest, na razliitim nivoima. Posledino tome kosmosi nisu analogni jedan drugom. Kada ne bi po stojao zakon oktava analogija izmeu njih bila bi potpuna, ali poto on postoji, analogija izmeu njih nije potpuna kao to je nema ni izmeu nota oktave. Samo su TRI kosmosa uzeta zajed no slina i analogna jedan drugome. Uslovi delanja zakona na svakom planu, to jest, u sva tom kosmosu, odreeni su sa 2 sledea kosmosa, jednim iznad i jednim ispod. Tri kosmosa koji stoje jedan do drugoga daju potpunu sliku oitovanja zakona univerzuma. Jedan kosmos ne daje potpunu sliku. Stoga, da bi se upoznao jedan kosmos, po trebno je znati 2 sledea kosmosa, jedan iznad i jedan ispod, to jest, jedan vei i jedan manji. Uzeti zajedno, ova 2 kosmo sa odreuju onaj koji je smeten izmeu njih. Tako Mezokosmos i Mikrokosmos zajedno, odreuju Tritokosmos. Deuterokosmos i Tritokosmos odreuju Mezokosmos, i tako dalje. Odnos jednog kosmosa prema drugom razliit je u od nosu jednog sveta prema drugom u astronomskom zraku stva ranja. U zraku stvaranja svetovi su uzeti u stvarnom odnosu u kome postoje za nas u univerzumu, sa nae take gledita: Mesec, Zemlja, planete, Sunce, Mleni put i tako dalje. Stoga, kvantitativni meuodnos svetova jednog prema drugom, u zra ku stvaranja, nije stalan. U jednom sluaju ili na jednom nivou je vei, na primer, odnos 'svih sunca' prema naem Suncu; u drugom sluaju, na drugom nivou je manji, na primer, odnos Zemlje prema Mesecu. Ali je meuodnos kosmosa stalan i uvek isti. Tako se moe rei, da je jedan kosmos u odnosu na drugi kao to su NULA prema BESKONANOSTI. To znai da je od nos Mikrokosmosa prema Tritokosmosu isti kao nule prema be skonanosti; odnos Tritokosmosa prema Mezokosmosu kao nula prema beskonanosti; odnos Mezokosmosa prema Deuterokosmosu kao nula prema beskonanosti; i tako dalje.

 Da bi se razumelo znaenje podele na kosmose i odnos kosmosa jednih prema drugima, potrebno je razumeti ta znai odnos nule prema beskonanosti. Ako bismo ovo razumeli od mah bi nam postao jasan princip podele univerzuma na kosmo se, potreba te podele, nata nemogunost da dobijemo manje vie jasniju sliku o svetu, bez te podele. Ideja kosmosa nam pomae da shvatimo nae mesto u svetu; uz to reava mnoge probleme, kao to je povezanost sa prostorom, vremenom i tako dalje. A iznad svega ta ideja slui da utvrdi taan PRINCIP RELATIVITETA. Ovo je jako vano, jer je nemogue stei taan pojam o svetu a da princip relativiteta nije utvren. Ideja kosmosa omoguava nam da prouavamo relativitet na vrstim osnovama. Na prvi pogled ima dosta toga to iz gleda paradoksalno u sistemu kosmosa. U stvarnosti, meutim, taj paradoks je zapravo relativitet. Ideja o mogunosti irenja ovekove svesti i poveanja njegovih sposobnosti saznanja, u direktnom je odnosu prema izuavanju kosmosa. U svom uobiajenom stanju ovek je svestan sebe u JEDNOM KOSMOSU, a na sve ostale kosmose gle da, sa svoje take posmatranja, kao na jedan kosmos. irenje njegove svesti i pojaavanje njegovih psiho-funkcija vodi ga si multano u sfere delanja i ivota DRUGA DVA kosmosa, jedan iznad i jedan ispod, a to znai, jedan vei i jedan manji. irenje svesti se deava u vie pravaca, to jest, u pravcu viih kosmosa: u kretanju na gore, a u isto vreme silasku na dole. Ova poslednja ideja e vam moda objasniti neke izraze koje ste sreli u okultnoj literaturi; na primer, reenica 'put na gore je istovremeno put na dole'. Po pravilu se ovaj izraz sasvim pogreno tumai. U stvarnosti to znai, da na primer, ovek poinje da osea ivot planeta, ili ako njegova svest prelazi na nivo plane tarnog sveta on poinje istovremeno da osea ivot atoma ili pak njegova svest prelazi na njihov nivo. na taj nain se deava si multano irenje svesti u dva pravca, prema veem i prema ma njem. I veliko i malo zahtevaju za njihovo prepoznavanje istovetnu promenu u oveku. U traenju paralela i analogija iz meu kosmosa moemo posmatrati svaki kosmos u 3 odnosa:

 1. u odnosu prema samom sebi, 2. u odnosu prema viem ili veem kosmosu, i 3. u odnosu prema niem ili manjem kosmosu. Oitovanje zakona jednog kosmosa u drugom kosmosu stvara ono to nazivamo UDOM. Ne postoji nikakva druga vrsta uda. udo nije krenje zakona, niti je bilo kakav fenomen koji se oituje izvan zakona. To je fenomen koji se deava u skla du sa zakonima drugih kosmosa. Ti zakoni su nama nepoznati i neshvatljivi i stoga su UDESNI. Da bi se razumeli zakoni relativiteta, veoma je korisno prouiti ivot i fenomene jednog kosmosa kao da ih posmatramo iz drugog kosmosa, a to znai, da ih prouavamo sa take gledita zakona iz drugih kosmosa. Svi fenomeni ivota datog kosmosa, proueni iz drugog kosmosa, pretpostavljaju sasvim drugaiju sliku i imaju sasvim razliito znaenje. Pojavljuju se mnogi novi fenomeni a mnogi drugi nestaju. To naravno sasvim menja sliku sveta i stvari. Kao to je ve ranije reeno, sama ideja kosmosa daje vrstu osnovu za utvrivanje zakona relativiteta. Prava nauka i prava filozofija bi trebalo da budu zasnovane na razumevanju za kona relativiteta. POSLEDINO TOME MOGUE JE REI DA NAUKA I FILOZOFIJA, U PRAVOM SMISLU TIH REI, POINJU SA IDEJOM KOSMOSA. Izrekavi ove rei, a posle prilino duge pauze, G. se okre nuo prema meni: Pokuaj da prodiskutuje o svemu ovome to sam sada govorio, sa take gledita tvojih dimenzija. Sve to ste govorili, rekoh, odnosi se, bez sumnje, na problem dimenzija. Ali pre nego to preem na njih, hteo bih da rasvetlim jednu taku, koja mi nije sasvim jasna. Odnosi se na ono to ste rekli o Mikrokosmosu. Mi smo uobiajili da po vezujemo ideju Mikrokosmosa sa ovekom. To znai da ovek predstavlja u sebi, svet. Analogni svet velikom svetu, Makrokosmosu. Meutim, oveka ste nazvali Tritokosmos a to je trei kosmos. Zato trei? Prvi je Protokosmos; drugi, Sunce ili Deuterokosmos. Zato je ovek trei kosmos? U ovom trenutku je to teko objasniti, rekao je G.; kasnije e to razumeti.

 Da li zbilja mislite da se pojam Mikrokosmosa ne moe upotrebiti u odnosu na oveka? pitao je neko iz publike. To stvara udnu razliku po pitanju terminologije. Da, da, rekao je G. ovek je Tritokosmos. Mikrokosmos je atom ili bolje reeno (napravio je pauzu kao da trai bolju re) mikrob. Ali nemojte zaboraviti ovo pitanje. Sve emo to kasnije objasniti.* Potom se opet okrenuo prema meni. Vidi ta moe rei sa tvoje take gledita uzevi sve ona ko kako sam je rekao. Pre svega moramo prouiti ta znai odnos nule prema beskonanosti, rekao sam. Ako bismo to shvatili, razumeemo odnos jednog ko smosa prema drugom. U svetu koji je nama pristupaan za prouavanje imamo sasvim jasan primer odnosa nule prema be skonanosti. U geometriji je to odnos jednog tela odreenih di menzija prema drugom telu sa veim brojem dimenzija. Odnos take prema liniji, linije prema ravni, ravni prema trodimenzio nalnom telu, trodimenzionalnog tela prema etvorodimenzionalnom, i tako dalje. Ako prihvatimo ovu taku gledita, moramo priznati da je odnos jednog kosmosa prema drugom isti kao odnos dva tela razliitih dimenzija. Ako je jedan kosmos trodimenzionalan ta da e sledei, onaj iznad, biti etvorodimenzionalan, naredni e biti petodimenzionalan, i tako dalje, ako posmatramo 'atom' ili 'mikrob', kako vi kaete, znai da je Mikrokosmos taka, a ovek e u odnosu na tu taku biti linija, to jest, oblik sa jednom dimenzijom. Sledei kosmos, Zemlja, e biti ravan u odnosu na oveka, imae dve dimenzije, to je zapravo sluaj direktnog vienja. Sunce, Solarni sistem, e u odnosu na Zemlju biti tro dimenzionalno. Zvezdani svet e biti etvorodimenzionalan u odnosu na Sunce. 'Svi svetovi' su petodimenzionalni a Apsolut no ili Protokosmos je estodimenzionalno. Ono to mene lino najvie interesuje u ovom sistemu kosmosa je to to u njima vidim puni 'period dimenzija', iz mo*
Pominjem ovo sada jer je G. to kasnije izmenio.

je knjige NOVI MODEL UNIVERZUMA. To ne moe biti pu ka sluajnost detalja potpuno je identian. Ne znam kako je dolo do toga; nikada ranije nisam uo o sedam kosmosa koji stoje u odnosu jedan prema drugome kao odnos nule prema be skonanom. Moj 'period dimenzija' poklapa se sa ovim u pot punosti. Period dimenzija sadri u sebi sedam dimenzija: nuladimenzija, prvu, drugu, i tako dalje, do este dimenzije. Nuladimenzija ili taka je GRANICA. To znai da mi vidimo neto kao taku, ali ne znamo ta se stvara iza te take. To moe biti zapravo taka, to jest, telo bez dimenzija a mogao bi biti i ceo svet, ali tako daleko od nas, ili tako mali, da nam se ukazuje kao taka. Kretanje ove take u prostoru nama izgleda kao linija. Na isti nain, sama taka e prostor kojim se kree videti kao lini ju. Kretanje linije prema njoj samoj e biti ravan, a sama linija e prostor kojim se kree videti u obliku ravni. Do sada sam prouavao liniju sa take gledita take, a ravan sa take gledita linije, ali i taka i linija i ravan mogu se posmatrati sa take gledita trodimenzionalnog tela. U tom sluaju ravan bi bila granica tela, ili njegova stranica, ili njegov deo. Linija bi bila granina crta ravni ili odeljak ravni. Taka bi bila granica ili deo linije. Trodimenzionalno telo se razlikuje od take, linije i rav ni injenicom da ono ima stvarno fiziko postojanje za nau per cepciju. Ravan je, u stvari, samo projekcija tela, linija je projek cija ravni a taka je projekcija linije. 'Telo' ima nezavisno fiziko postojanje, to jest, poseduje odreen broj razliitih fizikih svojstava. Ali kada kaemo 'postojanje', time mislimo postojanje u vremenu. Meutim, u trodimenzionalnom prostoru ne posto ji vreme. Vreme postoji izvan trodimenzionalnog prostora. Vreme, onako kako ga mi oseamo, je etvrta dimenzija. Za nas postojanje znai postojanje u vremenu. Postojanje u vremenu je kretanje ili irenje du etvrte dimenzije. Ako postojanje uzme mo kao irenje du etvrte dimenzije, ako mislimo o ivotu kao etvorodimenzionalnom telu, tada e trodimenzionalno telo biti njegov odeljak, njegova projekcija ili njegova granica.

 Meutim, postojanje u vremenu ne obuhvata sve aspek te postojanja. Osim postojanja u vremenu, sve to postoji, po stoji takoe i u venosti. Venost je beskonano postojanje svakog trenutka vre mena. Ako smatramo vreme kao liniju, tada e ta linija biti u svakoj taki seena od strane linija venosti. Svaka taka linije vremena e biti linija venosti. Linija vremena e biti ravan venosti. Venost ima jednu dimenziju vie od vremena. Stoga, ako je vreme etvrta dimenzija, venost je peta dimenzija. Ako je prostor vremena etvorodimenzionalan, tada je prostor veno sti petodimenzionalan. Dalje, da bi se mogla razumeti ideja pete i este dimen zije, potrebno je utvrditi odreene injenice u vezi sa vremenom. Svaki trenutak vremena sadri odreeni broj moguno sti, ponekad mali broj, a ponekad veliki broj, ali nikada besko naan broj. Pptrebno je shvatiti da postoje mogunosti i nemogunosti. Ja mogu baciti sa ovog stola na pod pare papi ra, olovku ili pepeljaru, ali ne mogu sa stola baciti na pod pomorandu koje nema na stolu. Ovo jasno odreuje razliku izmeu mogunosti i nemogunosti. Postoji nekoliko kombina cija mogunosti u odnosu na stvari koje mogu biti baene sa ovog stola. Ja mogu baciti olovku, pare papira, pepeljaru ili olovku i pare papira, ili olovku i pepeljaru, ili pare papira i pepelja ru, ili sve tri stvari zajedno, ili ni jednu. Samo ove mogunosti postoje. Ako kao trenutak vremena uzmemo onaj trenutak kada ove mogunosti postoje, tada e sledei trenutak biti onaj u ko me se jedna od ovih mogunosti deava. Olovka je baena na pod. To je deavanje jedne od mogunosti. Tada dolazi novi tre nutak. Taj trenutak takoe ima odreeni broj mogunosti u izvesnom konanom smislu. A trenutak posle toga e opet biti trenutak deavanja jedne od mogunosti. Uzastopnost ovih tre nutaka deavanja jedne mogunosti ine liniju vremena. Meutim, svaki trenutak vremena ima beskonano postojanje u venosti. Mogunosti koje su se desile nastavljaju beskonano da se deavaju u venosti, dok one mogunosti koje se nisu de sile nastavljaju da se ne deavaju i nije im mogue da se dese.

 Meutim, sve mogunosti koje su stvorene ili su izvor ne u svetu, moraju se dogoditi. Deavanje svih mogunosti, iz vornih ili stvorenih, sainjavaju bie sveta. Istovremeno, ne postoji mesto za deavanje tih mogunosti u granicama venosti. U venosti sve to se dogodilo nastavlja da se dogaa, a sve to se nije dogodilo nastavlja da se ne dogaa. Venost, meutim, je samo ravan preseena linijom vremena. U svakoj taki ove linije ostaje odreeni broj mogunosti koje se nisu do godile. Ako zamislimo limju deavanja ovih mogunosti, one e nastaviti du radiusa izlazei iz jedne take pod razliitim uglo vima prema liniji vremena i liniji venosti. Ove linije e nastaviti izvan venosti, izvan petodimenzionalnog prostora, u 'viu venost' ili estodimenzionalni prostor, u estu dimenziju. esta dimenzija je linija deavanja svih mogunosti. Peta dimenzija je linija venog postojanja ili ponavlja nje mogunosti koje su se desile. etvrta dimenzija je sekvenca trenutaka deavanja jedne mogunosti. Kao to sam rekao, sedam dimenzija, od nula-dimenzije do este dimenzije, sainjavaju pun period dimenzija. Nakon ovog perioda ili ne postoji nita, ili se isti period moe ponovi ti na drugoj skali. Kao to sam ve rekao, sistem kosmosa, izlaganje koje smo upravo uli, pre svega je ostavilo na mene utisak zbog inje nice da se u potpunosti podudara sa 'periodom dimenzije' koji je osnova moje knjige NOVI MODEL UNIVERZUMA, samo to ovaj sistem kosmosa ide jo dalje i objanjava mnoge stvari koje nisu jasne u mom MODELU UNIVERZUMA. Stoga, ako posmatramo Mikrokosmos, to jest, atom' ili 'mikrob', kao to ih je G. obrazloio, tada e Tritokosmos za njega biti etvorodimenzionalni prostor, Mezokosmos e biti petodimenzionalni prostor a Deuterokosmos estodimenzionalni prostor. To znai da su sve mogunosti 'atoma' ili mikroba' ostvarene u granicama Solarnog sistema. Ako posmatramo oveka kao Tritokosmos, tada e, za njega, Mezokosmos biti etvorodimenzionalni prostor, Deute-

rokosmos petodimenzionalni prostor, a Makrokosmos estodimenzionalni. To znai da su sve mogunosti Tritokosmosa ostvarene u Makrokosmosu. Paralelno sa ovim ostvarene su sve mogunosti Mezokosmosa u Ajokosmosu i sve mogunosti Deuterokosmosa, ili Sun ca, u Protokosmosu ili Apsolutnom. Poto svaki kosmos ima stvarno fiziko postojanje, to znai da je svaki kosmos trodimenzionalan sam za sebe ili u se bi. U odnosu na nii kosmos on je etvorodimenzionalan, a u odnosu na vii kosmos on je taka. Da se izrazim drugaije, on je, sam za sebe, trodimenzionalan, ali etvrta dimenzija postoji za njega u kosmosu iznad i u kosmosu ispod. Ova poslednja taka je moda najparadoksalnija, no, bez obzira na to, ona je tano onakva kakva treba da bude. Za trodimenzionalno telo, kao to je kosmos, etvrta dimenzija je smetena isto onoliko u domenu veoma prostranih magnituda koliko i u domenu veoma malih ma gnituda; i isto toliko u domenu onoga to je stvarno beskonanost koliko i u domenu onoga to je zapravo nula. Dalje moramo razumeti da trodimenzionalnost, ak i jed nog te istog tela, moe biti razliita. Samo estodimenzionalno telo moe u potpunosti biti stvarno. Petodimenzionalno telo je samo nepotpuna slika estodimenzionalnog tela, etvorodimenzionalno telo je nepotpuna slika petodimenzionalnog tela, trodi menzionalno telo je nekompletna slika etvorodimenzionalnog tela. Naravno, ravan je nepotpuna slika trodimenzionalnog tela, a to znai, pogled na jednu njegovu stranu. Na isti nain je lini ja nepotpuna slika ravni a taka je nepotpuna slika linije. Stavie, iako ne znamo kako, estodimenzionalno telo moe da vidi sebe kao trodimenzionalno. Neko ko ga posmatra spolja moda takoe moe da ga vidi kao trodimenzionalno, ali u sasvim drugaijoj vrsti trodimenzionalnosti. Na primer, mi sa mi sebi predstavljamo Zemlju kao trodimenzionalnu. Ta trodi menzionalnost je imaginarna. Kao trodimenzionalno telo, Zemlja kao takva, je neto sasvim drugo od onoga to nama pred stavlja. Naa slika Zemlje je nepotpuna, mi je vidimo kao deo jednog dela koji je opet deo njenog kompletnog bia. 'Zemalj ska kugla' je imaginarno telo. Ona je deo jednog dela koji je deo estodimenzionalne Zemlje. Ali ova estodimenzionalna Zemlja

takoe moe biti trodimenzionalna za nju samu, samo to mi ne znamo i ne moemo pojmiti oblik u kome Zemlja vidi sebe. Mogunosti Zemlje deavaju se u Ajokosmosu; to znai da je Zemlja u Ajokosmosu estodimenzionalno telo. Zapravo, mi moemo, do odreene granice, videti, na koji nain se oblik Zemlje mora menjati. U Deuterokosmosu, to jest, u odnosu pre ma Suncu, Zemlja vie nije taka (uzimajui taku kao redukci ju skale trodimenzionalnog tela), ve linija koju pratimo kao putanju Zemlje oko Sunca. Ako posmatramo Sunce u Makrokosmosu, to jest, ako zamislimo liniju Sunevog kretanja, tada e linija kretanja Zemlje postati spiralna okruujua linija Sunevog kretanja. Ako zamislimo zaetak bonog kretanja ove spirale, tada e to kretanje napraviti oblik koji ne moemo zami sliti , jer mi ne znamo prirodu njenog kretanja, ali ipak e ona bi ti estodimenzionalni oblik Zemlje, koji sama Zemlja moe videti kao trodimenzionalni oblik. Ovo je potrebno utvrditi i razumeti, jer e u protivnom ideja trodimenzionalnosti kosmosa postati povezana sa NAOM idejom o trodimenzionalnim telima. TRODIMENZIONALNOST AK I JEDNOG TE ISTOG TELA MOE BITI RAZLIITA. Ovo poslednje mi je nekako izgledalo povezano sa onim to G. naziva 'principom relativiteta'. Njegov princip relativiteta nema nieg zajednikog sa principom relativiteta u mehani ci ili sa Ajntajnovom teorijom relativiteta. Ali je ista kao i ona u knjizi NOVI MODEL UNIVERZUMA; to je princip relativi teta postojanja. Tako sam zavrio svoj pregled sistema ko smosa sa take gledita teorije mnogih dimenzija. Ima dosta materijala u onome to si rekao, rekao je G., ali se mora obraditi. Ako pronae nain kako da obradi materijal koji sada ima, razumee mnogo toga to ti do sada nije palo na um. Na primer, obrati panju na to da je VREME razliito u razliitim kosmosima. Ono se moe tano izraunati, to jest, mogue je tano utvrditi kako se vreme u jednom kosmosu odnosi prema vremenu u drugom kosmosu. Dodau samo jo jednu stvar: Vreme je dah; pokuajte to shvatiti. Nita dalje nije rekao.

Kasnije, jedan od uesnika G. iz Moskve, dodao je na to, da je G. jednom, govorei sa njima o kosmosima i razliitom vremenu u razliitim kosmosima, rekao, da SPAVANJE i BUENJE ivih bia i biljaka, to jest, 24 sata, dan i no, ine 'dah organskog ivota'. Lekcije G. o kosmosu i razgovori koji su sledili nakon to ga, budili su u meni radoznalost. Bio je to direktan prelaz iz tro dimenzionalnog univerzuma sa kojim smo poeli, u probleme koje sam obradio u NOVOM MODELU UNIVERZUMA, a to su, problemi prostora, vremena i viih dimenzija, na kojima sam radio ve nekoliko godina. Preko godinu dana G. nije nita dodao onome to je rekao o kosmosima. Vie nas je pokualo da prie ovim problemima sa mnogo strana i, mada smo svi oseali veliku potencijalnu ener giju u ideji o kosmosima, zadugo nismo dobijali nikakve rezul tate. Naroito nas je zbunjivao Mikrokosmos. Kada bi bilo mogue posmatrati oveka kao Mikroko smos a Tritokosmos kao ljudsku rasu, ili bolje reeno, kao or ganski ivot, bilo bi mnogo lake utvrditi odnos oveka prema drugim kosmosima, rekao je jedan od nas, Z., koji je zajed no samnom nameravao da shvati i dalje razvije ideju o kosmosi ma. Meutim, G. je ostao uporan pri svojim definicijama, ka da smo nekoliko puta pokuali da govorimo o tome. Seam se, jednom prilikom, kada je odlazio iz St. Petersburga, moda je to bio njegov konaan odlazak 1917, jedan od nas ga je upitao na stanici neto u vezi sa kosmosima. Pokuajte da shvatite ta znai Mikrokosmos, odgo vorio je G. Ako uspete to da razumete, sve ostalo o emu me sada pitate, postae vam jasno. Seam se da, kada smo kasnije razgovarali o tome, pitanje je bilo sasvim lako reiti kada smo Mikrokosmos uzeli kao oveka. Bilo je to naravno uslovno, ali nita manje nije bilo u pot punom skladu sa celim sistemom koji je prouavao svet i ove ka. Svako pojedino ivo bie, pas, maka, drvo, moe biti pretpostavljeno kao Mikrokosmos; udruenje svih ivih bia sainili su Tritokosmos ili organski ivot na Zemlji. Ova ob-

janjenja su bila jedina logino mogua. Nisam razumeo zato im se G. protivio. U svakom sluaju, neto kasnije, kada sam se ponovo vra tio na problem kosmosa, odluio sam da posmatram oveka kao Mikrokosmos, a Tritokosmos kao organski ivot na Zemlji. Pri takvoj konstrukciji, mnoge stvari su poele da bivaju povezanije. Jednom prilikom, pregledajui rukopis Odbljesci istine koji sam dobio od G., koji je, u stvari, bio poetak prie koja je bila proitana u moskovskoj grupi, kada sam ja prvi put otiao tamo, pronaao sam u njoj izraze Makrokosmos i Mi krokosmos; tavie, Mikrokosmos je znaio ovek. Sada imate neku ideju o zakonima koji vladaju ivotom Makrokosmosa a vraeni su na Zemlju. Prisetite se: Kako gore, tako dole. Ja mislim da se, bez bilo kakvog daljeg objanjenja, vi neete suprotstavljati izjavi da ivotom oveka pojedinca Mikrokosmos vladaju isti zakoni. Odbljesci Istine Ovo nas je jo dalje ubedilo da je potrebno da shvatimo Mi krokosmos primenjen na oveka. Kasnije nam je postalo jasno zbog ega je G. eleo da nas natera da primenimo pojam Mikrokosmosa na male magnitude kao poreenje sa ovekom, a ime je eleo da usmeri nae misli na to. Seam se naeg razgovora o tome. Ako bismo hteli grafiki da prikaemo meuodnos ko smosa, rekao sam, moramo posmatrati Mikrokosmos, a to znai, oveka, kao taku, to jest, posmatrati ga na veoma maloj skali i na velikoj udaljenosti od nas. Potom e njegov ivot u Tritokosmosu, a to znai, meu drugim ljudima i u sred priro de, biti linija koju on sledi po povrini Zemljine kugle, kreta njem s jednog mesta na drugo. U Mezokosmosu, a to znai, posmatrano u vezi sa 24-asovnim kretanjem Zem lje oko njene ose, ta linija e postati ravan, dok e, posmatrana u odnosu na Sunce, to jest, uzevi u obzir kretanje Zemlje oko Sunca, postae trodimenzionalno telo, ili drugim reima, bie neto to zbilja postoji, neto ostvareno. Ali kao osnovna taka, to jest, ovek ili Mikrokosmos je bio trodimenzionalno telo.

 U tom sluaju sve mogunosti oveka su ostvarene u Sun cu. Ovo odgovara onome to je ranije reeno, da ovek broj se dam POSTAJE BESMRTAN U GRANICAMA SOLARNOG SISTEMA. Iza Sunca, to jest, iza Solarnog sistema, za njega nema i ne moe biti bilo kakvog postojanja, ili drugim reima, sa take gledita sledeeg kosmosa, on uopte ne postoji. ovek uopte ne postoji u Makrokosmosu. Makrokosmos je kosmos u kome su mogunosti Tritokosmosa ostvarene i ovek postoji u Makro kosmosu samo kao atom Tritokosmosa. Mogunosti Zemlje su ostvarene u Megalokosmosu a mogunosti Sunca u Protokosmosu. Ako je Mikrokosmos, ili ovek, trodimenzionalno telo, tada je Tritokosmos organski ivot na Zemlji etvorodimenzionalno telo. Zemlja ima pet dimenzija a Sunce est. Uobiajeni nauni stav posmatra oveka kao trodimen zionalno bie; uzima organski ivot na Zemlji kao celinu, vie kao fenomen nego kao trodimenzionalno telo; Zemlju smatra trodimenzionalnim telom; Sunce trodimenzionalnim telom, So lanu sistem trodimenzionalnim telom; Mleni put trodimenzio nalnim telom. Netanost ovakvog pogleda postaje oigledna ako po kuamo da zamislimo postojanje jednog kosmosa unutar drugog, a to znai, nieg kosmosa u vie, manjeg kosmosa u veem, kao to je, postojanje oveka u organskom ivotu ili u odnosu na or ganski ivot. U ovom sluaju, organski ivot se neminovno mo ra posmatrati u vremenu. Postojanje u vremenu je irenje du etvrte dimenzije. Ni Zemlja se ne moe smatrati trodimenzionalnim telom. Da se ne kree bila bi trodimenzionalna. Kretanje Zemlje oko sopstvene ose inije petodimenzionalnim biem, a njeno kreta nje oko Sunca etvorodimenzionalnim. Zemlja nije lopta, ve spirala koja okruuje Sunce; Sunce takoe nije lopta ve neka vrsta vretena unutar te spirale. Spirala i vreteno zajedno, mora ju imati bono kretanje u sledeem kosmosu, ali, rezultate tog kretanja ne znamo, jer ne znamo ni prirodu ni pravac kretanja. Dalje, 7 kosmosa predstavljaju 'period dimenzija', ali to ne znai da se lanac kosmosa zavrava sa Mikrokosmosom.

Ako je ovek Mikrokosmos, to jest, sam kosmos, tada mikro skopske elije koje sainjavaju njegovo telo, stoje u odnosu na njega u otprilike istom odnosu kao on sam prema organskom ivotu na Zemlji. Mikroskopska elija koja je na graninoj lini ji mikroskopske vizije, sainjena je od milijardi molekula koje ukljuuju sledei korak. Idui jo dalje, moemo rei da e sledei kosmos biti elektron. Tako smo dobili Mikrokosmos-eliju; trei Mikrokosmos-molekul; i etvrti Mikrokosmos-elektron. Ove podele i definicije, imenom elije, molekuli i elektro n i , su moda sasvim nesavreni; moda e vremenom nauka ut vrditi neke druge, ali princip uvek ostaje isti i nii kosmos e uvek biti u potpuno istom odnosu prema Mikrokosmosu. Veoma je teko vratiti u seanje sve razgovore koje smo u to vreme vodili o kosmosu. Ja sam se naroito esto vraao na rei G. o razlici vremena u razliitim kosmosima. Oseao sam da je tu zagonetka koju mogu i moram reiti. Konano sam, odluivi da pokuam da sakupim sve svoje misli o tome, prihvatio oveka kao Mikrokosmos. Sledei ko smos u odnosu na oveka, koji sam uzeo bio je organski ivot na Zemlji, koji sam nazvao Tritokosmos, iako nisam razumeo taj naziv, jer ne bih bio sposoban da odgovorim na pitanje zato je organski ivot na Zemlji trei kosmos. Samo ime je nevano. Nakon toga sve je bilo u skladu sa sistemom G. Ispod oveka, to jest, sledei mali kosmos, bila je elija. Ne bilo ko ja elija i ne elija pod bilo kojim uslovima, ve prilino velika elija, kao to je embrion-elija ljudskog organizma. Kao sle dei kosmos moe se uzeti mala, ULTRAMIKROSKOPSKA elija. Ideja o dva kosmosa u mikroskopskom svetu, to jest, dve mikroskopske individue koje se razlikuju u toj meri kao to se ovek razlikuje od velike elije, sasvim je jasna u bakteriologiji. Sledei kosmos je molekul a naredni elektron. Ni moleku li ni elektron mi se nisu inili najprikladniji izrazi, ali u ne dostatku drugih mogli su biti upotrebljeni. Ovakav sled je nesumnjivo uveo ili zadrao potpunu neuporedivost kosmosa, to jest, zadrao je odnos nule prema beskonanosti. A kasnije, ovaj sistem je omoguio mnoge, veoma interesantne dogradnje.

Ideja o kosmosima dobila je u svom razvoju ve godinu da na kasnije, poto smo je prvi put uli, u prolee 1917. godine, kada sam ja po prvi put uspeo da sainim tabelu vremena u ra zliitim kosmosima. Kasnije u govoriti o toj tabeli. Samo u dodati da G. nikada nije objasnio, iako je obeao, imena kosmosa i izvor tih imena.

JEDANAESTO POGLAVLJE
esto mi postavljaju pitanja u vezi sa raznim tekstovima i alegorijama iz Jevanelja, rekao je G., jednom prilikom. Po mom miljenju jo nije dolo vreme da govorimo o Jevanelju. Za to bi bilo potrebno mnogo vie znanja. Ali, s vremena na vreme, uzeemo poneki tekst iz Jevanelja kao polaznu taku za nae razgovore. To e vas nauiti da im prilazite na pravi nain, a pre svega, da shvatite da u tekstovima koji su nama poznati, obino nedostaju najvanije take. Za poetak emo uzeti dobro poznat tekst o semenu ko je mora umreti da bi bilo roeno. 'Osim ako zrno penice pad ne u zemlju i umre, ostaje da eka samo; ali, ako umre, donosi mnogo plodova'. Ovaj tekst ima mnogo razliitih znaenja i esto emo se vraati na njega. Meutim, pre svega je potrebno znati princip koji je sadran u ovom tekstu, njegovo potpuno merilo primenjeno na oveka. Postoji knjiga aforizama koja nikada nije bila tampana niti e biti. Pomenuo sam je ranije u vezi sa pitanjem znaenja znanja i citirao sam jedan aforizam iz te knjige. U odnosu na ono o emu sada govorimo knjiga kae sledee: OVEK MOE BITI ROEN, ALI DA BI BIO ROEN PRVO MORA UMRETI, A DA BI UMRO MORA SE PRVO PROBUDITI. Na drugom mestu kae: KADA SE OVEK PROBUDI ON MOE UMRETI; KADA UMRE MOE BITI ROEN. Moramo pronai ta ovo znai.

 'Probuditi se', 'umreti', 'biti roen'. Ovo su 3 stadijuma koji slede jedan za drugim. Ako paljivo prouavate Jevanelje videete da se u njemu esto pojavljuju reference koje se odnose na mogunost roenja, na nekoliko mesta se govori o neophodnosti 'umiranja', a mnogo puta se govori o potrebi 'buenja' 'posmatrajte, jer ne znate ni dan ni as...' i tako dalje. Meutim, ove 3 mogunosti oveka, da se probudi ili da ne spava, da umre i da bude roen, nisu date u vezi jedna sa dru gom. Bez obzira na to, u tome je cela stvar. Ako ovek umre a da se nije probudio, ne moe biti roen. Ako je ovek roen a da nije umro moe postati 'besmrtno bie'. Tako ga injenica da nije 'umro', spreava da bude 'roen'; i ako bi bio roen a da nije umro spreen je u 'postojanosti'. Ve smo dovoljno govorili o znaenju toga biti 'roen'. To se odnosi na poetak novog rasta sutine, poetak oblikova nja osobenosti, poetak pojavljivanja jednog nedeljivog Ja. Meutim, da bi se ovo postiglo ili barem poelo sa po stizanjem, ovek mora umreti, a to znai, mora osloboditi sebe od hiljadu besmislenih privrenosti i poistoveivanja koje ga dre prikovanog za mesto na kome je. On je privren svemu u svom ivotu, svojoj mati, svojoj gluposti, ak i svojoj patnji, moda ba njoj najvie. On se mora osloboditi ovih privreno sti. Znai, poistoveenje sa stvarima, privrenost i odravanje hiljada Ja u oveku. Ta Ja moraju umreti da bi se veliko Ja mo glo roditi. Ali ta uiniti da ona umru? Ona ne ele da umru. U ovom trenutku mogunost buenja dolazi kao spas. Probuditi se, znai, shvatiti sopstvenu nitavnost, a to zapravo znai, shvati ti svoju potpunu i apsolutnu mehaninost i potpunu bespo monost. Ali nije dovoljno shvatiti to samo filozofski, reima. Potrebno je shvatiti jasne, jednostavne injenice u sopstvenim injenicama. Kada ovek poinje malo da zna sebe, videe u se bi mnogo toga to e ga bez sumnje prestraviti. Do god se to ne dogodi on nita ne zna o sebi. ovek je video neto u sebi to ga je prestravilo. Odluuje da to izbaci, zaustavi i prekine. Meutim, koliko god napora da ulae, osea da ne moe nita uiniti, da sve ostaje isto kao to je i bilo. Ovde e sagledati svo ju nemo, bespomonost i nitavilo; ili e, kada bude poeo da zna sebe, videti da nema nita to je njegovo sopstveno, to jest,

da sve to je do tada smatrao svojim, svoje poglede, misli, ubedenja, ukus, navike, ak i greke i poroke, zapravo ne poseduje, ve da je sve to stvoreno bilo oponaanjem ili pozajmlje no od nekud gde je ve bilo pripremljeno. Oseajui ovo, ovek moe osetiti svoje nitavilo. A kroz oseanje nitavila ovek bi trebalo da vidi sebe kakav je on zapravo, i to ne samo za trenu tak, ve stalno, nikada ne zaboravljajui. Ta postojana svesnost sopstvenog nitavila i bespo monosti e najzad dati oveku hrabrost da 'umre', a to znai, da umre, ne mentalno ili u svesti, ve da zapravo umre i da se zauvek odrekne tih aspekata sebe koji su nepotrebni s take gle dita njegovog unutranjeg rasta ili ga spreavaju u tome. Ovi aspekti, pre svega njegovo 'lano Ja', potom sve fantastine ide je o njegovoj 'osobenosti', 'volji', 'svesti', 'sposobnosti za i njenje', njegovim moima, njegovom podsticaju, odlunosti, i tako dalje. Ali da bi mogao UVEK da vidi, ovek pre svega mora progledati makar za sekund. Sve nove moi i ostvarenja dolaze na jedan te isti nain. Prvo se pojavljuju u obliku bljeska u retkim i kratkim trenucima; zatim, se pojavljuju ee i traju neto due, da bi konano posle dueg rada, postale postojane. Isto se moe primeniti na buenje. Nije mogue probuditi se odjednom. ovek se prvo mora buditi na kratko. MEUTIM, OVEK MORA UMRETI ODMAH I ZAUVEK posle odreenih napo ra, nakon to je prebrodio odreene prepreke, donevi odreenu odluku posle koje nema povratka. Ako buenje koje prethodi ne bi bilo polagano i postepeno, oveku bi bilo veoma teko, ak nemogue, da to uini. Postoji, meutim, hiljadu stvari koje spreavaju bue nje oveka, koje ga dre zarobljenog u snovima. Da bi se delalo svesno u nameri za buenjem, potrebno je znati prirodu sila koje dre oveka uspavanim. Pre svega, potrebno je shvatiti da san u kome ovek bivstvuje, nije normalan ve je hipnotiki san. ovek je hipnotisan, a to stanje se odrava u njemu i jaa. ovek bi pomislio da po stoje sile za koje bi bilo korisno da ovek bude odravan u hipnotikom stanju i spreavan da vidi istinu i razume svoju situaciju.

 Postoji istonjaka pria koja govori o veoma bogatom maioniaru koji je imao mnogo ovaca. Inae je on bio veoma zao maioniar. Nije hteo da iznajmljuje pastire, da podigne ogradu na mestu na kome su ovce pasle. Stoga su ovce esto lu tale po umi, padale u provalije, i tako dalje. Najee su beale jer su znale da je maioniar eleo njihovo meso i kou, a to im se naravno nije dopadalo. Konano je maioniar pronaao lek. On je HIPNOTISAO svoje ovce i ubedio ih da su, pre svega, besmrtne, da im se nikakvo zlo nee dogoditi ako ih oderu, naprotiv, to je bilo do bro za njih, ak prijatno; drugo u ta ih je ubedio bila je ideja da je on DOBRI GOSPODAR koji voli svoje stado do te mere da bi za njega uinio sve na svetu; i kao tree ubedio ih je da, ako e im se ita dogoditi, to nipoto nee biti sada, svakako ne tog dana i STOGA nema potrebe da o tome razmiljaju. Sledee u ta ih je ubedio bilo je to da one uopte nisu ovce; neke je ube dio da su LAVOVI, druge da su ORLOVI, tree da su LJUDI, a neke opet da su MAIONIARI. Posle toga nestale su sve njegove brige oko ovaca. Ni kada vie nisu beale, pokorno su ekale trenutak kada je mainiaru bila potrebna njihova koa i meso. Ova slika odlino ilustruje ovekovu situaciju. Verovatno ste se u takozvanoj 'okultnoj' literaturi sreli sa izrazom 'Kundalini', 'Kundalinijeva vatra' ili 'Kundalinijeva zmija'. Ovaj izraz se esto upotrebljava da bi odredio neku vrstu udne sile koja postoji u oveku i koja se moe probuditi. Meutim, nijedna znana teorija ne daje pravo objanjenje Kundalina sile. Ponekad je povezano sa seksom, seksualnom ener gijom, to jest, sa idejom mogunosti upotrebe seksualne energije u druge svrhe. Ovo poslednje je sasvim pogreno jer Kundalini moe biti u bilo emu. Ne bi se uopte reklo da je Kundalini bi lo ta poeljno ili korisno za ovekov razvoj. Veoma je udno kako su ti okultisti doli do te rei odnekud i potpuno izmenili njeno znaenje i od veoma opasne i strane stvari napravili neto emu se treba nadati i oekivati ga kao blagoslov. U stvarnosti Kundalini je sila mate, sila fantazije, KO JA PREUZIMA MESTO PRAVE FUNKCIJE. Kada ovek sni va umesto da dela, kada njegovi snovi zauzmu mesto stvarnosti,

kada ovek zamilja sebe kao orla, lava ili maioniara, to je Kundalini sila koja deluje u njemu. Kundalini moe da deluje u svim centrima i uz njenu pomo svi centri mogu biti zadovolje ni matanjem umesto stvarnou. Ovca koja sebe smatra lavom ili maioniarem, ivi u vlasti Kundalini sile. Kundalini je sila uneta u oveka da ga dri u sadanjem stanju. Kada bi ljudi zbilja videli svoju istinsku situaciju i razumeli sav njen uas, ne bi mogli ostati na mestu na kome su, ni za sekund. Poeli bi da trae izlaz i brzo bi ga pronali, JER IZLAZ POSTOJI, ali ljudi ga ne vide iz prostog razloga hipnotisani su. Kundalini je sila koja ih dri u hipnotikom stanju. Biti 'probuen' znai biti 'osloboen hipnoze'. U tome lei osnovna potekoa ali i garancija te mogunosti, jer ne postoji organski razlog za san i ovek MOE biti probuen. Teoretski moe, meutim, praktino je skoro nemogue, jer im se ovek probudi za trenutak i otvori oi, sve sile koje su prouzrokovale uspavanost, poinju da deluju na njega desetostrukom energijom i on trenutno pada u san ponovo, esto SNI VAJUI da je budan ili da se budi. Postoje odreena stanja u obinom snu u kojima ovek eli da se probudi ali ne moe. On govori sebi kako je budan ali zapravo on nastavlja da spava i ovo se moe dogoditi nekoli ko puta pre nego to se konano probudi. Meutim, u obinom snu kada se probudi, ovek je u drugaijem stanju; kod hipnotikog sna je sasvim drugaije; ne postoje objektivne karakteri stike, barem ne u poetku buenja; ovek ne moe da utine sebe da bi video da li je budan. I ako je, ne daj boe, ovek uo neto o OBJEKTIVNIM KARAKTERISTIKAMA, Kundalini sve to odmah pretvara u matu i snove. Samo ovek koji u potpunosti shvata tekoe buenja moe razumeti potrebu dugog i mukotrpnog rada koje je potre ban za buenje. Uopteno govorei, ta je potrebno za buenje uspava nog oveka? Potreban je dobar stres. Ali ako ovek vrsto spa va nije dovoljan jedan stres. Potreban je dug period stalnih stresova. Takoe je potreban neko ko e sprovoditi te stresove. Ve sam ranije rekao da ako ovek eli da se probudi mora unaj miti nekoga ko e ga, jedan dui period, stalno drmusati. Ali ko-

ga da unajmi kada su svi uspavani? ovek unajmi nekoga da ga probudi, a ovaj se takoe uspava. Kakva korist od takvog ove ka? A ovek koji zbilja moe sebe odravati u budnom stanju moe i odbiti da gubi vreme na buenje ostalih: on moda ima sopstvenog, mnogo vanijeg posla. Takoe postoji mogunost buenja pomou mehanikih sredstava. oveka moe probuditi i sat svojom zvonjavom. Ne volja je u tome to se ovek prebrzo navikne na taj zvuk, presta je da ga uje. Mnogo satova je potrebno i uvek novih. Inae se ovek moe okruiti satovima koji mu nee dozvoliti da spava. I ovde postoje neke potekoe. Budilnike treba navijati; da bi bi li navijeni ovek ih se mora setiti; da bi se seao ovek se mora esto buditi. Meutim, ono to je jo gore, ovek se navikne na sve budilnike i posle izvesnog vremena on samo jo bolje spava uz njih. To bi bio razlog za stalnu zamenu budilnika, novi mo raju stalno biti izmiljani. Vremenom bi ovo moglo pomoi oveku da se probudi. Ali teko da ovek moe da obavi sam to liki posao, navijanje, izmiljanje i menjanje budilnika, bez po moi spolja. Mnogo je verovatnije da e on zapoeti taj rad i kasnije zaspati, a u snu e sanjati da izmilja nove budilnike, na vija ih, menja, i uz sve to jo bolje spavati. Stoga je za buenje potrebna kombinacija napora. Potre ban je neko ko e probuditi oveka; potrebno je da neko pazi na oveka koji budi; potrebno je imati budilnike i takode je potreb no stalno izmiljati nove budilnike. Da bi se sve ovo postiglo i zadrali rezultati, neophod no je da odreeni broj ljudi radi zajedno. Sam ovek ne moe nita uiniti. Pre svega, potrebna mu je pomo. Meutim, pomo ne dolazi oveku sama od sebe. Oni koji su sposobni da pomognu veoma vrednuju svoje vreme. I, naravno, oni bi rae pomogli grupi ljudi nego pojedincu. tavie, kako je ve ranije reeno, ovek sam sebe moe veoma lako varati da je budan i smatrati svoj novi san buenjem. Ako nekolicina odlui zajedno da se bo ri protiv spavanja, oni e buditi jedni druge. esto se dogaa da 20 ljudi spava ali da dvadeset i prvi biva probuen i sa mim tim budi i ostale. Ista se stvar deava sa budilnicima. Jedan ovek izmilja jedan budilnik, drugi izmilja drugi, pa se kasni-

je mogu zameniti. Sve skupa mogu biti jedan drugome od veli ke pomoi, a bez te pomoi niko nita ne moe postii. To znai da ovek koji eli da se probudi mora potraiti ljude koji takoe ele da budu probueni i raditi sa njima zajed no. To je, naravno, lake rei nego uiniti, jer poeti sa takvim poslom i organizovati ga, zahteva znanje koje obian ovek ne poseduje. Posao se mora organizovati i imati vou. Samo u tom sluaju moe dati rezultate koje oekujemo. Bez tih uslova ni najvei napori ne mogu dati nikakve rezultate. ovek moe staviti sebe na muke a da one ipak ne daju nikakav rezultat, to jest, da ne uine da se on probudi. Ovo je mnogim ljudima najtee da shvate. Sami po sebi oni mogu biti sposobni za velike napore i velike rtve. Ali poto njihov prvi napor i prva rtva treba da bude pokoravanje, nita na ovom svetu ih nee naterati da se po kore drugome. I ne ele da se pomire sa milju da su svi njiho vi napori i rtvovanja uzaludni. Rad mora biti organizovan. A to moe uiniti samo ovek koji poznaje probleme tog rada i njegove ciljeve; onaj koji zna njegove metode; ovek koji je i sam svojevremeno proao kroz tako organizovan rad. ovek obino poinje svoja prouavanja u maloj grupi. Takva grupa je obino povezana sa serijom slinih grupa na ra zliitim nivoima koje, zajedno, ine ono to bi se moglo nazva ti 'pripremnom kolom'. Osnovno i najvanije obeleje tih grupa je injenica da grupe nisu sastavljene prema eljama i izboru njihovih lanova. Uitelj sastavlja grupe, izdvaja tipove ljudi koji sa take gledita njegovih ciljeva mogu biti korisni jedni drugima. Grupni rad nije mogu bez uitelja. Rad grupa sa po grenim uiteljem daje pogrene rezultate. Sledee vano obeleje grupnog rada je to da grupe mo gu biti povezane sa nekim CILJEM o kome oni koji poinju sa radom nemaju pojma, jer im se ne moe niti objasniti dok ne shvate sutinu i principe rada i ideja povezanim sa njim. Ali taj cilj, kome streme bez znanja, i kome slue, je potreban za urav noteenje principa u njihovom sopstvenom radu. Njihov prvi za datak je da razumeju taj cilj, to jest, uiteljev cilj. Kada su ga shvatili, iako u poetku ne u potpunosti, njihov sopstveni rad

postaje svesniji i samim tim daje bolje rezultate. Meutim, kao to sam ve rekao, esto se deava da se cilj uitelja ne moe ob jasniti na samom poetku. Zbog toga, prvi cilj oveka koji poinje sa radom u gru pi, treba da bude SAMO-PROUAVANJE. Samo-prouavanje moe tei svojim tokom samo u organizovanim grupama. Sam ovek ne moe videti samog sebe. Ali kada odreena grupa lju di ujedini svoje snage u tu svrhu oni e ak i nenamerno poma gati jedni drugima. Ljudska je osobina da lake vidi greke drugih ljudi nego sopstvene. Istovremeno na putu samoprouavanja on ui da i sam poseduje iste greke koje vidi u dru gima. Ali ima mnogo toga to ne vidi u samom sebi a kroz druge ljude poinje da ih sagledava. Kao to rekoh, u tom sluaju e saznati da su te osobine i njegove sopstvene. Drugi lanovi gru pe mu slue kao ogledalo u kome se ogleda. Naravno, da bi bio u stanju da vidi sebe u grekama drugih a ne samo da sagledava njihove greke, ovek mora imati dobru kontrolu i duboku iskre nost sa samim sobom. Mora se seati da on nije jedan; da je jedan deo njega ovek koji eli da se probudi a da su drugi delovi njega 'Ivan ov', 'Petrov' ili 'Zakharov', koji nemaju nikakvu elju da budu probueni i koje mora nasilno buditi. Grupa je obino pakt sastavljen izmeu Ja odreene gru pe ljudi koja se zajedniki bori protiv 'Zakharova', 'Ivanova' i 'Petrova', to jest, protiv njihovih sopstvenih 'lanih linosti'. Uzmimo Petrova za primer. Petrov se sastoji iz dva dela 'Ja' i Petrov'. Ali 'Ja' je nemono protiv 'Petrova'. 'Pe trov' je gospodar. Pretpostavimo da se nae dvadeset ljudi; dvadeset 'Ja' sada poinje borbu protiv jednog 'Petrova'. Mo gla bi se pokazati kao jaa od njega. U svakom sluaju mogu mu smetati u spavanju; nee biti vie u stanju da spava mirno kao ranije. U tome je cilj. Dalje, u radu samo-prouavanja ovek poinje da saku plja materijal iz samo-posmatranja. Dvadeset ljudi e imati toli ko vie materijala. Svaki od tih 20 ljudi e biti u stanju da upotrebi sav taj materijal jer izmena utisaka posmatranja je jed na od svrha postojanja grupa.

 Kada se grupa organizuje, odreeni uslovi bivaju posta vljeni pred lanove; pre svega, opti uslovi za sve lanove i dru go, pojedinani uslovi za svakog lana. Opti uslovi na poetku rada su obino sledee vrste: pre svega, svim lanovima grupe biva objanjeno da sve to uju ili naue moraju uvati kao tajnu i ne samo dok su lanovi, nego zauvek. To su nezamenljivi uslovi ija ideja im mora biti jasna od samog poetka. Drugim reima, trebalo bi da im bude jasno da u tome uopte nema namere da se napravi tajna od onoga to sutinski nije tajna, niti postoji bilo kakva namera da im se ospo ri pravo na izmenu misli sa onima koji su im bliski i sa njihovim prijateljima. Ideja ove zabrane sadrana je u injenici da ONI NISU SPOSOBNI tano da prenesu ono to je reeno u grupi. Oni veo ma brzo naue IZ SOPSTVENOG ISKUSTVA koliko je napo ra, vremena i objanjenja potrebno da bi se shvatilo ono to se govori u grupi. Postaje im jasno da nisu sposobni da prenesu prave ideje svojim prijateljima od svega onoga to su nauili. Istovremeno poinju da shvataju da ako svojim prijateljima pre daju POGRENE IDEJE uskrauju im bilo kakvu mogunost da priu ovom radu bilo kada, ili da ikada shvate bilo ta u vezi sa ovim radom, a da i ne pomenemo injenicu da na taj nain stva raju mnoge tekoe i neprijatnosti za sopstvenu budunost. Ako ovek, uprkos ovome, pokuava da prense svojim prijateljima ono to uje u grupama, brzo e se uveriti da namere u tom prav cu daju sasvim neoekivane i neeljene rezultate. Ljudi ili poi nju da se svaaju sa njim, ne elei da sluaju ta on govori a oekivae da on slua NJIHOVE teorije, ili sve to im on kae tumae pogreno, pridajui tome sasvim drugaije znaenje. Videvi ovo i shvatajui besmislenost tih napora ovek poinje da shvata jedan aspekt te zabrane. Druga, nita manje vana strana, je injenica da je oveku veoma teko da uti o stvarima koje ga interesuju. On e hteti da govori o njima sa svakim sa kim je navikao da deli misli, kako on to naziva. To je najmehanikija od svih ovekovih e lja i utanje je u tom sluaju najtee uzdravanje od svih. Meutim, ako ovek ovo shvati ili barem sledi ovo pravilo, to

e biti najbolja mogua veba za njegovo samo-seanje i rast vo lje, samo ovek koji ume da uti kada je to potrebno, moe biti sopstveni gospodar. Za mnoge ljude je veoma teko da se pomire sa milju da je jedna od njihovih osnovnih karakteristika priljivost, naroito za one koji su navikli da sebe smatraju ozbiljnim i trezvenim lju dima, ili za one koji sebe smatraju utljivim osobama koje vole samou i meditiranje. Iz tog razloga ovaj zahtev je veoma vaan. Imajui ovo na umu i izvravajui ga, ovek poinje da vidi ne ke svoje osobine koje nikada ranije nije primeivao. Sledei zahtev koji se stavlja pred lanove grupe je, da UITELJU moraju da govore istinu. I ovo mora biti shvaeno pravilno. Ljudi ne shvataju ka ko veliko mesto u njihovom ivotu zauzima la ili ak samo na taj nain to ZADRAVAJU ISTINU. Ljudi nisu sposobni za iskrenost, bilo sami prema sebi ili drugima. Oni ak ne razumeju da je uenje iskrenosti, KADA JE POTREBNO, jedna od naj teih stvari na svetu. Oni zamiljaju da govoriti ili ne govoriti istinu, biti ili ne biti iskren, zavisi od njih samih. Stoga oni mo raju to nauiti, pre svega, u odnosu na UITELJA. Namerno govorei uitelju lai, zadravajui neto za sebe, ini njihovo prisustvo u grupi sasvim beskorisnim i ak je jo i gore nego bi ti nepristojan ili drzak prema njemu. Sledei zahtev koji se postavlja pred lanove grupe je da se SEAJU ZATO SU DOLI U GRUPU. Doli su da ue i da rade na sebi, ali ne onako kako oni to shvataju, ve kako im se kae. Rad je mogu samo ako ljudi imaju na umu da su doli da ue a ne da oni nekog ue. Ako ovek poinje da pokazuje nepoverenje prema uitelju, uitelj za njega postaje nepotreban kao i on za uitelja. U tom sluaju bilo bi mu mnogo bolje da ode i potrai drugog uitelja ili pokua da radi sam. To mu nee doneti mnogo do brog, ali u svakom sluaju bie manje tetno od laganja, uz dravanja, otpora ili nepoverenja u uitelja. Ovim osnovnim pravilima moe se dodati pretpostavka da lanovi grupe moraju raditi. Ako samo povremeno dolaze u grupu i ne rade, ve samo zamiljaju da rade, ili samo svoje pri sustvo u grupi smatraju radom, ili, ono to se esto deava, ako

na svoje prisustvo u grupi gledaju kao na dokolicu, na sklapanje finih poznanstava, i tako dalje, tada njihovo prisustvo postaje sasvim beskorisno. to pre ih se negde poalje ili sami napuste grupu, tim bolje za njih a i za ostale. Osnovni zahtevi koje sam naveo, daju materijal za pra vila koja su obavezna za sve lanove grupe. Pravila, pre svega, pomau svima koji ele da rade, da izbegnu sve to bi ograniava lo ili tetilo njihovom radu i drugo, POMAU MU DA SE SEA SEBE. Veoma esto se dogaa da se lanovima grupe, na poet ku rada, ne dopadaju neka pravila. Ponekad ak pitaju: ZAR NE MOEMO RADITI BEZ PRAVILA? Njima pravila izgledaju nepotrebna, kao ogranienje slobode ili dosadna formalnost, a potseanje na pravila im izgleda kao nevoljnost i nezadovoljstvo njihovog uitelja. U stvarnosti, pravila su osnovna i prva POMO koju dobijaju iz rada. Pravila slede odreeni cilj: teraju ih da se po naaju onako kako bi se ponaali 'ako bi postojali', a to znai, ako bi se seali sebe i shvatili kako treba da se ponaaju u odno su na ljude izvan ovog rada, na ljude koji uestvuju u ovom ra du i prema uitelju. Ako bi se seali sebe i shvatili ovo, pravila im ne bi bila potrebna. Meutim, na poetku rada oni nisu spo sobni da se seaju sebe i shvate sve to, tako da su pravila neo phodna, iako pravila nikada ne mogu biti ni laka ni prijatna. Naprotiv, potrebno je da budu teka i neprijatna; jer u protiv nom ne bi sluila svojoj svrsi. Pravila su budilnici koji bude uspavanog oveka. Kada ovek otvori oi za sekund, ljut je na budilnik i pita: ZAR SE OVEK NE MOE BUDITI BEZ BUDILNIKA? Osim optih pravila postoje pojedinani uslovi koji se daju svakom ponaosob i obino su povezani sa njegovom osnov nom grekom ili osnovnom osobinom. Ovo zahteva dodatno objanjenje. Svaki ovek ima odreenu osobinu u svom karakteru, koja je sredinja. To je kao osovina oko koje se vrte sve njego ve 'lane linosti'. To zapravo objanjava zbog ega ne mogu postojati opta pravila rada i zbog ega svi sistemi koji postepe no razvijaju takva pravila ne vode niemu ili uzrokuju zlo. Ka-

ko mogu postojat opta pravila? Ono to je korisno za jednu oso bu tetno je za drugu. Jedan ovek govori previe; mora nauiti da uti. Drugi ovek uti kada bi trebalo da govori, on mora nauiti da govori; tako je to u svemu. Opta pravila za rad gru pa odnose se na svakog. Lina usmerenja se mogu davati samo pojedincima. U vezi sa ovim treba rei da ovek ne moe sam pronai svoju osnovnu greku ili osobinu. To je zapravo zakon. Uitelj mu mora ukazati na nju i pouiti ga kako da se bori pro tiv nje. Niko drugi ne moe to da uini osim uitelja. Prouavanje osnovne greke i borba protiv nje, to je in dividualni put svakog oveka su jedno ali cilj mora biti isti za sve. Taj cilj je ostvarenje ovekovog nitavila. Samo kada ovek zbilja iskreno doe do ubeenja o sopstvenoj bespomonosti i nitavim i kada to oseanje biva postojano u njemu BIE SPRE MAN ZA SLEDEE, JO MNOGO TEE STADIUME RA DA. Sve to je do sada reeno odnosi se na grupe koje se ba ve pravim radom a to je opet povezano sa onim to se naziva 'etvrti put'. Postoje, meutim, mnogi putevi, grupe i rad koji ga samo oponaaju. To ak nije ni 'crna magija'. Na predavanjima je esto bilo postavljeno pitanje ta je 'crna magija' a ja sam odgovarao da ne postoji ni crvena, ni ze lena niti uta magija. Postoji mehanika, to jest, ono to se 'deava' i ono to se 'ini', dve vrste onoga to se 'ini'. Ali po stoji i krivotvorina, oponaanje spoljanje pojave 'injenja', ko je ne daje objektivne rezultate ali moe prevariti naivne ljude i stvoriti u njima veru, zaslepljenost, entuzijazam, ak i fanati zam. Zbog toga, u prvom redu, u pravom 'injenju', stvara nje zaslepljenosti u ljudima nije dozvoljeno. Ono to nazivate crnom magijom zasniva se na zalepljenosti i na igranju sa ljud skim slabostima. Crna magija, ni na koji nain, ne znai magija zla. Ve sam rekao da niko nita ne im zarad zla, u korist zla. Svako im sve u korist dobra, ONAKO KAKO GA ON RAZU ME. Na isti nain je pogreno smatrati da je crna magija zasi gurno EGOISTINA, da u crnoj magiji ovek tei rezultatima za samog sebe. To je sasvim pogreno. Crna mgija moe biti sa svim altruistika, moe teiti dobru oveanstva ili njegovom

spasenju od stvarnih ili zamiljenih zala. Karakteristina namera crne magije je upotreba ljudi za neke, ak i najbolje ciljeve, BEZ NJIHOVOG ZNANJA I RAZUMEVANJA, bilo tako to e u njima stvarati veru i zanesenost ili e delovati na njih pu tem straha. Treba znati da je maioniar crne magije bio on dobar ili zao, proao kroz kolu. On je nauio neto, uo neto, zna neto. On je zapravo 'poluobrazovan ovek' koga su ili otpu stili iz kole ili ju je sam napustio, odluivi da ve dovoljno zna, da ne eli vie da bude voen, da moe da radi nezavisno, pa ak da moe da usmerava rad drugih. Takav 'rad' moe doneti samo subjektivne rezultate, a to znai, da samo ojaava varku i uvruje san. Ipak se neto moe nauiti od 'maioniara crne magije', iako na pogrean nain. On ponekad moe sluajno rei istinu. Zbog toga sam rekao da postoje mnogo gore stvari od 'crne magije'. Takva su razna 'okultna' i teozofska drutva i gru pe. Njihovi uitelji ne samo da nikada nisu bili u koli ve nika da nisu ni sreli nekog koje bio u koli. Njihov rad je jednostavno majmunisanje. Ali oponaanje ovakvog rada daje ogromno samozadovoljenje. Jedan ovek se osea 'uiteljem' a ostali 'ueni cima' i svi su zadovoljni. Nema shvatanja sopstvene nitavnosti i ak iako ljudi potvrde da je shvataju, to je varka i samo-obmana, ista prevara. Naprotiv, umesto da shvate sopstvenu nitav nost, lanovi takvih grupa jaaju sopstvenu vanost i rast lane linosti. U poetku je veoma teko utvrditi da li je rad pravilan ili pogrean da li su pravci dobri ili loi. Teoretski deo rada se u tome moe pokazati veom korisnim, jer sa te take gledita ovek moe bolje prosuditi. On zna ta zna a ta ne zna. On zna ta se moe nauiti pomou obinih sredstava a ta ne moe. A ako naui neto novo, to se ne moe nauiti na uobiajen nain, kroz knjige na primer, a to znai, samo do odreenog stepena, bie mu garancija da bi druga strana, praktina, mogla biti pra vilna. Naravno da je to nepotpuna garancija, jer su i tu mogue greke. Sva okultna i spiritualistika drutva i grupe izjavljuju da poseduju nova znanja. Postoje ljudi koji veruju u to.

 U pravilno organizovanim grupama ne postavlja se zahtev verovanja; moda samo za kratko vreme jer to pre se ovek uveri u istinu onoga to uje tim bolje za njega. Borba protiv 'lanog Ja', protiv ovekove osnovne greke ili osobine, je najvaniji deo rada, mora se vriti delima a ne reima. U tu svrhu uitelj daje svakom oveku odreeni za datak, koji, da bi se mogao izvriti, osvaja njegove osnovne oso bine. Kada ovek izvrava te zadatke on se bori sa sobom, radi na sebi. Ako izbegava zadatke, pokuava da ih ne izvri, to znai da ne eli ili ne moe da radi. Po pravilu, u poetku se daju samo laki zadaci koje uitelj ak i ne naziva zadacima, ne govori mnogo o njima, ve ih pro sto natukne. Ako vidi da su ga razumeli i da je zadatak izvren, on prelazi na sve tee i tee. Tei zadaci, iako im je teina samo subjektivna, naziva ju se 'preprekama'. Osobenost prepreka je u injenici da, kada ovek jednom prevazide ozbiljnu prepreku on se ne moe vie vratiti u obian san, u obian ivot. Ako on, proavi prvu pre preku, osea strah od onih koje slede, ne nastavlja dalje, on e se zaustaviti izmeu dve prepreke, nesposoban da krene napred ili nazad. To je najgore to se moe desiti oveku. Zbog toga je uitelj veoma paljiv u izboru zadataka i prepreka; drugim reima, on preuzima rizik dajui konane zadatke koji zahtevaju pobedu nad unutranjim preprekama, samo onim ljudima ko ji su se ve pokazali dovoljno jaki kod malih prepreka. ak se deava da se ljudi, zaustavljajui se kod neke pre preke, obino najmanje i najjednostavnije, okrenu protiv rada, protiv uitelja i protiv ostalih lanova iz grupe, optuujui ih ba za ono to poinju da otkrivaju u sebi. Ponekad oni kasnije zaale i okrivljuju sebe, potom opet oseaju aljenje, i tako dalje. Nita bolje ne otkriva oveka od njegovog stava prema uitelju i radu, NAKON TO GA JE NA PUSTIO. Ponekad se organizuju namerno takvi testovi. ovek biva postavljen u takvu situaciju da MORA da napusti rad i nje gove albe na uitelja ili neku drugu osobu u potpunosti bivaju opravdane. Tada biva posmatran da bi se videlo kako e se po naati. Pristojan ovek se pristojno ponaa ak iako misli da je neko bio lo i nepravedan prema njemu. Meutim, mnogo ljudi

u takvim situacijama pokazuju onu stranu svoje prirode koja se inae nikada ne bi otkrila. Ponekad je to neophodan nain za pri kazivanje ljudske prirode. Do god si dobar prema oveku i on je prema tebi. Kakav li e biti ako ga malo zagrebe? Nije to najvanija stvar; osnovni je njegov lini stav, nje govo lino VREDNOVANJE ideja koje prima ili je primio, kao i zadravanje ili gubljenje tog vrednovanja. ovek moe, dug period i sasvim iskreno, misliti da eli da radi, i to uz velike na pore, da bi ipak sve to odbacio i konano se okrenuo protiv ra da; opravdavajui sebe, izmiljajui razne neistine, namerno pripisujui pogreno znaenje onome to je uo, i tako dalje. ta se deava sa njima? upitao je neko. Nita ta bi im se moglo dogoditi? rekao je G. ONI SU SAMI SEBI KAZNA. Koja bi kazna mogla biti gora? Nemogue bi bilo u potpunosti opisati na koji nain se sprovodi rad u grupi nastavio je G. ovek mora proi kroz to. Sve to je do sada reeno samo su nagovetaji, istinsko znaenje, koje e biti otkriveno samo onima koji nastavljaju sa radom i uenje iz iskustva ta znae 'prepreke' i kakve potekoe one predstavljaju. Uopteno govorei najtea prepreka je pobeda nad laga njem. ovek toliko lae i samom sebi i drugima, da uopte ne primeuje da to radi. Ipak se laganje mora pobediti. Prvi napor koji je potrebno uiniti u tom smislu je da pobedi laganje u od nosu na uitelja. ovek mora trenutno odluiti da li e govoriti samo istinu, u protivnom moe odmah da napusti celu stvar. Morate shvatiti da uitelj preuzima veoma teak zadatak na sebe, ienje i popravku ljudske maine. On naravno prih vata samo one maine za iju popravku ima dovoljno moi. Ako je neto bitno slomljeno ili pokvareno u maini on odbija po pravku. ak i takve maine koje se po prirodi jo uvek mogu oistiti postaju beznadene ako ponu da govore lai. ak i najbeznaajnije laganje uitelju, skrivanje bilo kakve vrste ak i to to bi ga neko zamolio da uva kao tajnu, trenutno predstavlja kraj rada tog oveka, naroito ako je on ve inio neke napore.

 Sad dolazimo do neega to morate zapamtiti. Svaki na por koji ovek ini uveava zahteve postavljene pred njega. Do god ovek nije uinio nikakav osobit napor zahtevi koji mu se postavljaju veoma su mali, ali njegovi napori trenutno poveava ju zahteve u odnosu na njega samog. to su vei napori uinje ni tim su vei novi zahtevi. Na ovom stadijumu rada ljudi veoma esto ine jednu uobiajenu greku. Oni misle da im napori koje su ranije inili, njihove ranije vrline, da se tako izrazim, daju neku vrstu prava ili prednosti, UMANJUJU zahteve postavljene pred njih i kao takvi opravdavaju eventualni nerad ili neku kasniju greku. To je naravno potpuna neistina. Nita to je ovek uradio jue ne opravdava ga za danas. Sasvim obrnuto, ako ovek nije jue nita uinio, danas mu nikakav zahtev nee biti postavljen; ako je jue neto uinio to znai da danas mora uiniti vie. Ovo naravno ne znai da je bolje ne raditi nita. Ko god ne radi nita, ne prima nita. Kao to sam ve ranije rekao, jedan od prvih zahteva je iskrenost. Postoje razliite vrste iskrenosti. Postoji mudra iskre nost i glupava iskrenost, kao to postoje mudra neiskrenost i glu pava neiskrenost. I glupava iskrenost i glupava neiskrenost su podjednako mehanike. Ako ovek eli da ui da bude MUDRO ISKREN on, pre svega, mora da bude iskren prema svom uite lju i ljudima koji su u radu stariji od njega. To e biti 'mudra iskrenost'. Ovde je potrebno naglasiti da iskrenost ne sme da po stane 'nedostatak uvaavanja'. Nedostatak uvaavanja u odnosu na uitelja ili one koje je uitelj naimenovao, unitava bilo kak vu mogunost rada. Ako eli da naui da bude MUDRO ISKREN on mora biti neiskren u vezi sa radom i mora nauiti da uti, kada je to potrebno, u odnosu na ljude izvan rada, koji niti mogu razumeti niti ceniti bilo ta od toga. Ali iskrenost u okviru grupe je apsolutan zahtev, jer, ako ovek nastavi da lae u grupi, na isti nain na koji lae sam sebe i druge u ivotu, ni kada nee nauiti da razluuje istinu od lai. Pobeda nad strahom je esto druga prepreka. ovek ima mnogo nepotrebnih, izmiljenih strahova. Lai i strahovi to je atmosfera u kojoj obian ovek ivi. Pobeda nad strahom kao i pobeda nad laima sasvim su individualne. Svaki ovek ima

sopstvene strahove koji su samo njemu neobini. Potrebno je, pre svega, pronai te strahove a zatim ih unititi. Strahovi o ko jima govorim obino su povezani sa laima koje ovek govori. Morate imati na umu da ova vrsta strahova nema nikakve veze sa strahom od pauka, mieva, mraka ili zanemarljivih nervnih strahova. Borba u sebi protiv laganja i borbe protiv strahova je prvi pozitivan rad koji ovek poinje. Potrebno je shvatiti da pozitivni napori, pa ak i rtve u radu, ne opravdavaju greke koje se mogu dogoditi. Naprotiv, stvari koje se mogu oprostiti oveku koji nije uinio nikakve na pore i rtve, ne mogu se oprostiti drugom oveku koji je ve uinio velike rtve. Ovo se moe uiniti kao nepravda, ali je potrebno razumeti zakon. Za svakog oveka ponaosob postoje podaci. Njego vi napori i rtve pribeleeni su na jednoj strani knjige a njegove greke i loa dela na drugoj strani. Ono to je napisano na pozi tivnoj strani ne moe da nadomesti ono to je napisano na nega tivnoj strani. Ono to pie na negativnoj strani moe se izbrisati samo pomou istine, to znai, trenutnim i potpunim priznanjem samom sebi i drugima a pre svega uitelju. Ako ovek uvidi svo ju greku a ipak nastavi da opravdava sebe, dovoljna je i mala zamerka pa da upropasti rezultate dugogodinjeg rada i napora. Stoga je esto mnogo bolje priznati svoju krivicu ak i kad nisi kriv. Ovo sad je veoma delikatna stvar i ne sme se preterivati. U suprotnom e rezultat opet biti laganje, na koje ga strah tera. kao: Drugom jednom prilikom, govorei o grupama, G. je re

Nemojte misliti da moemo odmah poeti sa radom, ti me to smo sastavili grupu. Grupa je velika stvar. Grupa je poetak SPORAZUMNOG rada koji vodi konanom cilju. Po trebno je da ja vama verujem u ovom radu i vi treba da verujete meni i jedni drugima. Tada e to biti grupa. Dok ne postoji opti rad, to je samo pripremna grupa. Pripremiemo sebe tako da to kom vremena moemo postati grupa. A priprema je mogua sa mo ako pokuamo da oponaamo grupu onakvu kakva bi ona trebalo da bude, naravno, oponaajui iznutra a ne spolja.

 ta je potrebno za to? Pre svega, morate shvatiti da su u grupi svi odgovorni jedni za druge. Greka jednog lana smatra se grekom svih lanova. To je zakon. Taj zakon ima dobre osno ve, to ete videti kasnije, ono to jedan postigne postigli su svi. Zakon zajednike odgovornosti se mora dobro utuviti u glavu. lanovi grupe su odgovorni ne samo za greku drugih ve i za njihov neuspeh. Uspeh jednog lana je uspeh svih. Neuspeh jednog je neuspeh ostalih. Velika greka od strane jednog lana, krenje osnovnog zakona na primer, neizostavno vodi do raspa da cele grupe. Grupa mora raditi kao jedna maina. Delovi maine mo raju poznavati jedan drugog i pomagati se meusobno. U grupi ne srne postojati linih interesa koji su u suprotnosti sa interesi ma ostalih ili u suprotnosti sa interesima ovog rada, ne sme po stojati lina simpatija ili antipatija koja bi ugroavala rad. Svi lanovi grupe su prijatelji i braa; ali ako jedan napusti, naroito ako ga uitelj poalje, on prestaje da bude prijatelj i brat i tre nutno postaje stranac, kao izopenik. Ponekad je to veoma stro go pravilo ali ipak neophodno. Ljudi mogu biti dugogodinji prijatelji i zajedno pristupiti grupi. Kasnije jedan od njih na puta. Onaj koji je ostao nema prava kasnije da mu govori o ra du u grupi. ovek koji je otiao, osea se uvreenim, ne razume i oni se svaaju. Da bi se izbegle ovakve situacije, u odnosima koji su bliski, mu i ena na primer, majka i ki, se raunaju kao jedan lan grupe. Tako, kada jedan od njih napusti grupu, dru gi lan se isto smatra krivim i mora napustiti. Dalje, morate upamtiti da vam ja mogu pomoi samo do stepena do koga vi meni moete pomoi. Vaa se pomo, na roito u poetku, ne rauna prema rezultatima koji e najverovatnije biti nula, ve po broju i koliini vaih napora koje ulaete. Nakon ovoga G. je preao na pojedinane zadatke i na defi niciju naih osnovnih greaka. Tada nam je dao uobiajene, odreene zadatke sa kojima je rad u naoj grupi zapoeo. Kasnije 1917. godine, kada smo bili na Kavkazu, G. je do dao nekoliko interesantnih opaski optim principima stvaranja grupa. Mislim da je potrebno da ih ovde citiram.

 Vi sve uzimate previe teoretski rekao je. Trebalo bi da znate neto vie do sada. Nema neke naroite koristi u po stojanju grupa i nema neke odreene nagrade u pripadanju gru pama. Korisnost grupa je odreena njenim rezultatima. Rad svakog oveka moe tei u 3 pravca. On moe bi ti koristan RADU. On moe biti koristan MENI. I on moe bi ti koristan SAMOM SEBI. Bilo bi naravno veoma korisno kada bi rad oveka davao rezultate u sva 3 pravca. Ako to ne uspe ovek se mora zadovoljiti sa 2. Na primer, ako je ovek kori stan meni, tom samom injenicom e biti koristan radu. Ako je koristan radu on je takoe koristan i meni. Ali, ako je ovek, na primer, koristan i meni i radu a nije sposoban da bude koristan sebi, ostajui onakav kakav je bio i ranije, ne menjajui se, tada injenica da je on koristan samo na kratko i sluajno, nikako mu ne ide u prilog, tavie, njegova korisnost ne traje zadugo. Rad raste i razvija se. Ako se sam ovek ne razvija i ne menja on ne moe drati korak sa radom. On zaostaje za radom i tada ono to je bilo korisno postaje tetno. U leto 1916. godine sam se vratio u St. Petersburg. Ubrzo po formiranju nae grupe ili pripremne grupe, G. nam je govorio o naporima vezanim sa zadacima koje je posta vio pred nas. Morate shvatiti, rekao je, da se obini napori ne raunaju. RAUNAJU SE SAMO IZUZETNI NAPORI. To je tako u svemu i uvek. Oni koji ne ele da ine izuzetne napore bolje da sve napuste i pobrinu se za svoje zdravlje. Zar izuzetni napori nisu opasni? upitao je neko koje inae bio veoma paljiv kada je njegovo zdravlje bilo u pitanju. Naravno da mogu, odgovorio je G., ali bolje je umreti inei napor ka buenju nego iveti uspavan. To je jedna stvar. A druga bi bila, da nije lako umreti od napora. Mi posedujemo mnogo vie snage nego to mislimo. Meutim, nikada je ne upotrebljavamo. Morate shvatiti jednu od osobina sklopa ljudske maine. Veoma vano pravilo u ljudskoj maini igra neka vrsta akumulatora. Postoje dva mala akumulatora blizu svakog cen-

tra, koja su ispunjena odreenom supstancom koja je potrebna za rad datog centra.

AKUMULATORI

Sl. 41. Kao dodatak, postoji organizam velikog akumulatora koji napaja male. Mali akumulatori su povezani, a dalje, svaki od njih je povezan sa centrom do koga stoji, kao i sa velikim aku mulatorom. G. je nacrtao ljudsku mainu i pokazao nam mesta veli kog i malih akumulatora i njihovu meusobnu povezanost.

Sl. 42.

Akumulatori rade na sledei nain: rekao je. Pretposta vimo da ovek radi ili ita teku knjigu i pokuava da razume to to radi, tada e se nekoliko 'naslaga' vrteti u aparatu za milje nje u njegovoj glavi. Ili moemo pretpostaviti da se on penje uz brdo i umorio se; u ovom sluaju 'naslage' se okreu u centru za kretanje. U prvom sluaju intelektualni centar a u drugom centar kretanja uzimaju energiju koja im je potrebna za rad, iz malih akumulatora. Kada je akumulator skoro prazan ovek se osea umornim. Osea da bi prekinuo, da bi seo ako je hodao, da smi sli neto drugo ako je reavao teak problem. Meutim, sasvim neoekivano on osea nalet snage i jo jedanput je sposoban da hoda ili radi. To znai da se centar povezao sa drugim akumula torom i uzima energiju iz njega. U meuvremenu se prvi aku mulator puni energijom iz velikog akumulatora. Rad centra se nastavlja. ovek nastavlja da hoda ili radi. Ponekad je potreban krai odmor da bi se osigurala veza. Ponekad je za to potreban stres, a ponekad napor. U svakom sluaju, rad se nastavlja. Po sle izvesnog vremena zaliha energije u drugom akumulatoru se takoe iscrpljuje. ovek se opet osea umornim. Da bi se ponovo povezao sa prvim akumulatorom potre ban je stres, kratak odmor, cigareta ili napor. Moe se dogoditi da je centar tako brzo iscrpeo energiju iz drugog akumulatora da prvi nije imao vremena da se napuni iz velikog akumulatora i da je uzeo samo polovinu energije od koliine koju moe da uskladiti; samo je do pola pun. Poto se ponovo prikljuio u prvi akumulator centar poinje da crpe energiju iz njega, dok se drugi akumulator ukljuuje u veliki akumulator i crpe energiju iz njega. Ali je ovaj put, prvi akumulator samo do pola pun. Centar brzo iscrpi nje govu energiju a u meuvremenu drugi akumulator je uspeo da se napuni samo do etvrtine. Centar se povezuje sa njim, ubrzo ga iscrpljuje, ponovo se povezuje sa prvim akumulatorom, i ta ko dalje. Posle izvesnog vremena organizam je doveden u takvo stanje da ni jedan od malih akumulatora nema ni trunku preosta le snage. U tom trenutku se ovek zbilja osea umornim. On sko ro pada, za malo e zaspati na nogama, ili e mu organizam reagovati glavoboljom, brzim pulsom ili muninom.

 Potom, posle kraeg odmora ili spoljanjeg stresa ili na pora koji donose novi protok energije i ovek je opet sposoban da misli, da hoda ili da radi. To znai da se centar direktno ukljuio u veliki akumu lator. Veliki akumulator sadri ogromnu koliinu energije. Po vezan sa velikim akumulatorom ovek zbilja moe da ini uda. Ali ako 'naslage' nastave da se okreu i energija koja se dobija iz vazduha, hrane i utisaka nastavi da curi iz velikog akumula tora bre nego to se uliva u njega, tada dolazi trenutak kada je veliki akumulator potpuno iscrpljen i organizam umire. Ovo se veoma retko dogaa. Obino organizam automatski prestaje sa radom mnogo pre tog trenutka. Potrebni su specijalni uslovi ko ji bi uzrokovali da organizam umre od iscrpljenja svih svojih energija. U uobiajenim uslovima ovek e zaspati ili se onesvestiti ili e mu se pojaviti neka unutranja komplikacija koja e ga zaustaviti mnogo pre istinske opasnosti. Stoga je jasno da se ovek ne treba bojati napora; opa snost od umiranja kao posledice napora je veoma mala. Mnogo je lake umreti od nerada, lenjosti i straha od napora. Na cilj, naprotiv, treba da bude kako nauiti povezati dati centar sa velikim akumulatorom. Do god nismo u stanju to da uinimo, sav na rad je uzalud i nee davati nikakve rezul tate. Mali akumulatori su dovoljni za obian, svakodnevni rad u ivotu. Meutim, za rad na sebi, za unutranji rast, za napore potrebne oveku koji stupa na put, nije dovoljna energija iz tih malih akumulatora. Moramo nauiti kako da crpimo energiju ravno iz veli kog akumulatora. Ovo je jedino mogue uz pomo emocionalnog centra. To se mora dobro razumeti. Veza sa velikim akumulatorom moe biti plodonosna samo preko emocionalnog centra. Centar kre tanja, instinktivni, intelektualni, sami za sebe, mogu se napaja ti samo iz malih akumulatora. To je upravo ono to ljudi ne mogu razumeti. Zbog to ga njihov cilj treba da bude razvoj aktivnosti emocionalnog centra. Emocionalni centar je aparat mnogo tananiji od intelek tualnog centra, naroito ako uzmemo u obzir injenicu da je u

celom intelektualnom centru jedini deo koji radi, aparat koji oblikuje i da je mnogo stvari sasvim nepristupano intelektual nom centru. Ako bilo ko eli da zna i razume vie od onog to zapravo zna i razume, mora shvatiti da e ovo novo znanje i no vo razumevanje proi kroz emocionalni centar a ne kroz intelek tualni. Kao dodatak onome to je rekao o akumulatorima G. je dao nekoliko veoma interesantnih napomena o ZEVANJU i SMEHU. Postoje dve nevidljive funkcije naeg organizma, sasvim neobjanjive sa naune take gledita, rekao je, iako ih nau ka naravno ne priznaje kao neobjanjive; to su zevanje i smeh. Nijedna od ove dve funkcije se moe ba pravilno razumeti i ob jasniti bez znanja o akumulatorima i njihovoj ulozi u organiz mu. Primetili ste da zevate kada ste umorni. To se naroito lako moe primetiti u planinama, kada ovek koji nije na njih navikao zeva skoro sve vreme dok se penje gore. Zevanje je pum panje energije u male akumulatore. Kada se prebrzo isprazne, to jest, kada jedan od njih nema vremena da se napuni dok se dru gi prazni, zevanje je skoro neprekidno. Postoje neke situacije kada srce moe da stane, ako ovek eli a ne moe da zeva, ili druga vrsta situacije kada neto prouzrokuje kvar pumpe, terajui je da radi bez efekta, to je kada ovek zeva sve vreme a ne upumpava nimalo energije. Prouavanje i posmatranje zevanja sa ove take gledita moe otkriti dosta toga novog i interesantnog. Smejanje je takoe direktno povezano sa akumulatori ma, samo to je smejanje sasvim suprotna funkcija od zevanja. Smejanje nije upumpavanje ve ispumpavanje energije, a to znai, ispumpavanje i izbacivanje vika energije koja se sakupi la u akumulatorima. Smeh ne postoji u svim centrima, samo u onima koji su podeljeni na dva dela pozitivan i negativan. Ako o tome jo nisam detaljno govorio uiniu to kada budemo po drobnije prouavali centre. U ovom trenutku emo posmatrati samo intelektualni centar. Postoje utisci koji trenutno padaju na obe polovine centra i odmah proizvedu sasvim jasno 'da' i ne'.

Takvo simultano 'da' i 'ne' stvaraju neku vrstu potresa u centru i poto on nije sposoban da uravnotei i svari ova dva potpuno suprotna utiska kao jednu injenicu, centar poinje da izbacuje energiju u obliku smeha, a iz akumulatora iji je red da napaja. Drugom prilikom e u centru biti previe energije koju centar ne moe da upotrebi. Tada e svaki, ak i najbanalniji utisak biti primljen udvojen, a to znai, moe trenutno pasti na dve polo vine centra i proizvesti smeh, to jest, izbacivae energiju. Morate razumeti da vam ja dajem samo uopteni prikaz u tome. Znajte da su i zevanje i smejanje veoma zarazni. A to pokazuje da su to zapravo sutinski funkcije instinktivnog i cen tra kretanja. Zato je smeh tako prijatan? upitao je neko. Zbog toga to nas smeh oslobaa suvine energije koja bi u sluaju da ostane neupotrebljena, mogla postati negativna, to jest, otrovna. Uvek imamo dosta tog otrova u sebi. Smeh je protivotrov. Ali taj protivotrov je potreban samo do granice do koje nismo sposobni da upotrebimo svu energiju za koristan rad. Za Hrista se kae da se nikada nije smejao. Zbilja nigde u Bibli ji ne moete pronai da se Hrist bilo kada smejao. Meutim, po stoje razliiti naini NE SMEJANJA. Postoje ljudi koji se ne smeju zbog toga to su potpuno okrueni negativnim emocija ma, strahom, mrnjom, sumnjama. A postoje i oni koji se ne smeju jer nemaju negativnih emocija. Shvatite jedno. U vaim centrima nema smeha, u viim centrima nema podele, ne posto ji 'da' i ne'.

DVANAESTO POGLAVLJE
Sredinom leta 1916. godine, rad u naoj grupi je dobio no ve i intenzivnije oblike. G. je vei deo vremena provodio u St. Petersburgu, odlazei u Moskvu samo na nekoliko dana i vraajui se, po pravilu, sa dva, tri svoja moskovska uenika. Naa predavanja i sastanci su do tada ve izgubili svoj formalni karakter; svi smo se ve bolje upoznali i predstavljali smo, uz mala trvenja, vrlo vrstu grupu ujedinjenu novim idejama koje smo uili i novim mogunostima znanja i samo-saznanja koja su se otvarala pred nama. U to vreme bilo nas je oko 30. Sre tali smo se skoro svako vee. Nekoliko puta, po dolasku iz Mos kve, G. je organizovao izlete na selo, za vee drutvo, koji su bili neto izvan sveta St. Petersburga. U mom seanju je ostao put u Ostrovski, koji se nalazi u gornjem toku reke Neve, na roito zbog toga to sam na tom putu odjednom shvatio zbog ega je G. organizovao naizgled besciljne zabave. Shvatio sam da on sve vreme posmatra i da mnogi od nas na tim izletima po kazuju sasvim nove aspekte svojih linosti koji su bivali veoma dobro skriveni na sastancima u St. Petersburgu. Moji sastanci sa uenicima G. iz Moskve su bili sasvim dru gaiji od prvih sastanaka koje sam imao sa njima u prolee pre thodne godine. Sada mi nisu izgledali izvetaeni niti kao da igraju neku ulogu unapred nauenu. Naprotiv, eljno sam ekao njihov dolazak i pokuavao da saznam iz ega im se sastoji rad u Moskvi i ta im je G. govorio a da mi nismo znali. Dosta sam saznao od njih to mi je kasnije dobro posluilo u sopstvenom radu. U svojim novim razgovorima sa njima video sam razvoj sasvim konanog plana. Ne samo da smo uili od G. ve smo uili i jedni od drugih. Poeo sam da gledam na grupe G. kao na

'kolu' nekog srednjevekovnog slikara iji su uenici iveli sa njim, radili sa njim i uei od njega, uili smo jedni od drugih. Istovremeno sam shvatio zbog ega uenici G. nisu u svoje vre me odgovarali na moja pitanja. Shvatio sam do koje mere su mo ja pitanja bila naivna: Na emu se zasniva rad na sebi? Iz ega se sastoji si stem koji prouavaju? Koje je izvorite ovog sistema? I ta ko dalje. Sada sam shvatio da se na ova pitanja nije moglo odgovo riti. ovek mora da UI da bi poeo ovo da razume. A u to vre me, pre godinu dana, mislio sam da imam prava da postavljam takva pitanja, kao to ljudi koji sada dolaze nama, postavljaju istu vrstu pitanja, i iznenauju se kada im ne dajemo odgovore mislei, kao to smo i mi, da smo izvetaeni i da igramo odreenu unapred nauenu ulogu. Novi ljudi su se pojavljivali samo na velikim sastancima na kojima je G. uestvovao. Izvorna grupa se u to vreme sastajala odvojeno. Bilo je sasvim jasno zbog ega je to tako. Mi smo ve poeli da se oslobaamo od samopouzdanja i oseaja da sve zna mo, sa im su ljudi prilazili radu, i mnogo smo bolje razumeli G. nego ranije. Na optim sastancima je bilo veoma interesantno sluati na koji nain su novi ljudi postavljali pitanja koja smo i mi posta vljali u poetku i kako nisu shvatali neke osnovne, elementarne stvari, koje smo mi ve razumevali. Ti sastanci sa novim ljudi ma davali su nam odreenu koliinu samozadovoljstva. Meutim, kada bismo opet bili samo sa G., on bi jednom reju razarao sve to smo sagradili i naterao nas je da shvatimo da zapravo jo ne razumemo i ne znamo nita, bilo to se tie nas samih ili drugih. Sva nevolja je u tome to ste vi sasvim sigurni da ste uvek jedan i isti, rekao je. Ja vas vidim sasvim drugaije. Na primer, vidim da je danas ovde doao jedan Ouspensky, dok je jue bio sasvim dru gi. Ili doktor na primer, pre nego to ste se pojavili mi smo sedeli i razgovarali zajedno; bio je jedna osoba. Tada ste se svi vi pojavili. Pogledao sam ga sluajno i video sasvim drugog dok-

tora. A onoga koga ja vidim kada smo sami, vi ostali veoma retko viate. Morate shvatiti da svaki ovek ima konaan repertoar svo jih uloga koje igra u obinim okolnostima, rekao je G. On ima ulogu za sve okolnosti koje mu se obino dogaaju u ivo tu; ali postavi li ga u malo drugaije uslove, a on ne moe da pronae pogodnu ulogu i ZA TRENUTAK POSTAJE ONO TO JESTE. Prouavanje uloga koje ovek igra, predstavlja vaan deo samo-saznanja. Repertoar svakog oveka je prilino ogranien. Ako ovek jednostavno kae 'Ja' i 'Ivan Ivanovi', on ne vidi celog sebe, jer 'Ivan Ivanovi' nije jedan; ima ih ba rem pet, est. Jedan ili dva za porodicu, isto toliko za kancela riju (jedan za pretpostavljenog i jedan za potinjene), jedan za prijatelje u restoranu i moda jedan zainteresovan za zanosne i intelektualne ideje. esto se ovek poistoveuje sa tim uloga ma i ne moe da se odvoji od njih. Znati svoje uloge, njihov re pertoar, naroito njegove granice, ve dosta znai. Ali stvar je u tome da se, izvan repertoara, ovek osea vrlo neudobno ako bi ga neto potreslo, makar i za trenutak, iz njegovog korena, pa iz sve snage pokuava da se vrati u bilo koju od svojih uloga. Pravo se vraa svojim korenima i sve je opet glatko i oseaj ne sporazuma i napetosti nestaje. Tako je to u ivotu; u radu, da bi posmatrao sebe, ovek se mora pomiriti sa napetocu i oseajem neugodnosti i bespomonosti. Samo iz iskustva te neugodnosti moe ovek istinski sam sebe posmatrati. Jasno je zbog ega. Kada ovek ne igra jednu od svojih uobiajenih uloga, kada ne moe da pronae pogodnu ulogu u svom repertoaru, osea se kao da je nag. Hladno mu je, stid ga je i eli da pobegne od svih. Meutim, postavlja se pitanje: ta zapravo eli? Miran ivot ili rad na sebi? Ako eli miran ivot ni u kom sluaju nikada ne sme da izae iz svog repertoara. U svojim uobiajenim ulogama on se osea mirno i udobno. Ali ako eli da radi na sebi on mora unititi svoj mir. Imati oba nije mogue. ovek mora uiniti iz bor. Ali pri izboru rezultat je esto prevara, to znai, da ovek pokuava da vara samog sebe. Reima on bira RAD ali u stvar nosti on ne eli da izgubi svoj MIR. Rezultat je njegovo sedenje izmeu dve stolice. Jedan od najneudobnijih poloaja. On uopte ne radi i uopte mu nije udobno. Ali oveku je veoma teko da

odlui da odbaci sve i pone sa stvarnim radom. Zbog ega je to teko? Uglavnom zbog toga to je NJEGOV IVOT PREVIE LAK, ak iako ga smatra loim, ve je navikao na njega. Bolje je i u loem ivotu, barem je znan. Ali ovde je neto novo, ne poznato. On ak ne zna da li e biti nekih rezultata ili ne. Osim toga teko je pokoriti se nekome. Kada bi ovek sam za sebe mo gao izmisliti potekoe i rtvovanja, otiao bi veoma daleko. Ali to nije mogue. Potrebno je pokoriti se drugome ili slediti pra vac opteg rada, koji kontrolie jedna osoba. Takvo pokorava nje je najtea stvar za oveka koji misli da je sposoban da odluuje o bilo emu ili da moe da ini bilo ta. Naravno, ka da se oslobodi tih matarija i vidi sebe onakvog kakav je, tekoe nestaju. To se moe dogoditi jedino tokom rada. Ali zapoeti sa radom a naroito nastaviti sa njim je veoma teko a razlog je to to ivot tee previe glatko. Osim pojedinanih zadataka daju se i opti zadaci za celu grupu i svi su tada odgovorni za njiho vo izvrenje ili neizvrenje, iako je u nekim sluajevima grupa odgovorna i za pojedinane zadatke. Prvo emo uzeti opte za datke. Trebalo bi da do sada imate neka opta razumevanja o pri rodi sistema i njegovim osnovnim metodama, i sposobnost prenoenja tih ideja drugima. Setiete se da sam u poetku bio protiv toga da govorite o idejama sistema izvan grupa. ak je postojalo pravilo da niko od vas, osim onih kojima sam ja doz volio da to ine, ne treba nikome da govori niti o grupama, pre davanjima ili idejama. Tada sam takoe objasnio zbog ega je to bilo potrebno. Ne biste mogli da steknete pravilnu sliku, pravi lan utisak. Umesto da ljudima date mogunost da dou do ideja vi biste ih samo odbili, i to zauvek; ak biste im uskratili mo gunost da dou do njih bilo kada kasnije. Sada se situacija promenila. Ve ste dovoljno uli. Ako ste zbilja uinili napore da biste razumeli ono to ste uli, tada bi trebalo da budete sposob ni da to prenesete drugima. Stoga vam svima dajem odreeni za datak. Pokuajte da vodite razgovore sa svojim prijateljima i poznanicima o onome to smo do sada prouili, pokuajte da pri premite one koji pokazuju neko interesovanje i ako trae, dove dite ih na nae sastanke. Svako od vas mora shvatiti da je ovo pojedinaan zadatak i ne oekujte da ga neko drugi izvri za vas.

Pravilno izvrenje ovog zadatka od strane svakog lana e poka zati, pre svega, da ste ve neto prihvatili, neto razumeli, a dru go, da ste sposobni da procenite ljude, da shvatite sa kim je vredno razgovarati a sa kim nije, jer veina ljudi nije sposobna da shvati bilo koju od ovih ideja i sa njima je sasvim beskorisno razgovarati. Ali postoje ljudi koji su sposobni da shvate ove ide je i sa kojima vredi ragovarati. Sastanak koji je sledio posle gore pomenutog, bio je veoma interesantan. Svi smo bili puni utisaka o razgovorima koje smo vodili sa prijateljima; svako je imao mnogo pitanja da postavi; svi smo bili pomalo razoarani i obeshrabreni. Prijatelji i poznanici su postavljali veoma lukava pitanja i na veinu nai ljudi nisu mogli odgovoriti. Pitali su nas, na pri mer, ta dobijamo iz tog rada i otvoreno pokazivali sumnju na nae seanje sebe. S druge strane imali smo i one koji uopte nisu sumnjali da se ONI seaju sebe. Drugi su opet zrak stva ranja i sedam kosmosa smatrali smenim i beskorisnim. Kakve veze ima 'geografija' sa tim? duhovito je upitao jedan moj prijatelj, parodirajui reenicu iz jednog zanimljivog koma da koji se ba u to vreme davao; drugi su pitali ko je video cen tre i kako se mogu videti; nekima je bila apsurdna ideja da mi zapravo ne moemo nita initi. Ideja o ezoterinom nekima je izgledala zabavna ali neubedljiva. Drugi su govorili da je ta ideja uopteno bila nova izmiljotina. Nisu bili spremni da rtvuju svoje poreklo od majmuna. Nekima se inilo da nema ideje ljubavi za oveanstvo u naem sistemu. Drugi su govo rili da su nae ideje potpuno materijalistike, da elimo da na pravimo maine od ljudi, da u tome nema ideje udesnog, da nema idealizma i tako dalje, i tako dalje. G.' se smejao kada smo mu prenosili te razgovore. Nije to nita, rekao je. Kada biste sve sastavili to ljudi govore o ovom sistemu ne biste bili u stanju ni sami da poverujete kako je to mogue. Ovaj sistem ima boanstveno svoj stvo: ak i sam dodir sa njim izaziva u ljudima ili ono najbolje ili ono najgore u njima. Moete poznavati oveka celog ivota i misliti kako nije lo, ak da je prilino inteligentan. Pokuajte da razgovarate sa njim o ovim idejama i trenutno ete shvatiti

kakva je on budala. Drugi ovek moe izgledati kao neko ko ne ma nita u sebi, ali porazgovarajte sa njim o ovim idejama i videete da ume da misli i to prilino ozbiljno. Na koji nain moemo prepoznati ljude koji su sposob ni za ovaj rad? upitao je neko od prisutnih. Kako ih PREPOZNATI je drugo pitanje, rekao je G. Da bi se to moglo, potrebno je 'biti' do odreene granice. Pre nego to budemo govorili o tome treba utvrditi koja vrsta ljudi je sposobna da doe da radi a koja nije. Morate shvatiti da ovek, pre svega, mora imati odreenu pripremu, odreeni prtljag. On treba da zna ta je mo gue znati preko UOBIAJENIH KANALA o ezoterinim ide jama, o skrivenim znanjima, o mogunostima unutranjeg razvoja oveka, i tako dalje. Hou da kaem da ove ideje ne bi trebalo da mu se pojave kao neto sasvim novo. U protivnom je veoma teko razgovarati sa njim. Bilo bi korisno ako bi imao neto naune ili filozofske pripreme. Ako ovek dobro poznaje religiju i to bi bilo korisno. Ali ako je sputan religioznim obli cima i nema nikakvog razumevanja sutine, bie mu vrlo teko. Uopteno govorei, ako ovek zna malo, ako je itao malo, ako je mislio malo, teko je razgovarati sa njim. Ako poseduje dobru sutinu postoji za njega drugi nain, bez razgovora, ali u tom sluaju on mora biti posluan, mora se odrei svoje volje. Mo ra doi do toga na ovaj ili onaj nain. Moe se rei da postoji jedno opte pravilo za sve. Da bi se ovom sistemu prilo ozbilj no, ljudi moraju biti RAZOARANI, pre svega u sebe, to jest, usvoje moi, a zatim u sve stare naine ivljenja. ovek ne moe oseati ono to je najvrednije u sistemu dogod ne bude razoaran u ono to je radio, razoaran u ono za im je tragao. Ako je naunik, mora biti razoaran u svoju nauku. Ako je religiozan ovek, potrebno je da bude razoaran u svoju religiju. Ako je politiar, treba da bude razoaran u politiku. Ako je filozof, mo ra biti razoaran u filozofiju. Ako je teozof, treba da bude ra zoaran u teozofiju. Ako je okultist, potrebno je da bude razoaran u okultizam. I tako dalje. Meutim, morate shvatiti ta to znai. Ja sam, na primer, rekao da religiozan ovek mora biti razoaran u religiju. To ne znai da treba da izgubi svoju ve ru. Naprotiv, to znai biti 'razoaran' SAMO U UENJE I ME-

TODE, shvatajui da religiozno uenje koje on poznaje nije vie dovoljno za njega, da ga ne vodi nikuda. Sva religiozna uenja, izuzev naravno sasvim degenerisanih religija divljaka i izmilje nih religija raznih modernih sekti, sastoje se iz dva dela, vidlji vog i skrivenog. Biti razoaran u religiju znai biti razoaran u vidljivo i oseati potrebu za pronalaenjem skrivenog i nepoz natog dela religije. Biti razoaran u nauku, ne znai izgubiti interesovanje za sticanjem znanja. To znai, biti ubeen da uobiajeni nauni metodi ne samo da su beskorisni, ve vode stvaranju apsurdnih i protivurenih teorija, i poto postane ubeen u to, treba da pone potragu za drugim. Biti razoaran u filozofiju, znai biti ubeen da je obina filozofija prosto ka ko kae ruska izreka sipanje iz upljeg u prazno, i da ljudi za pravo i ne znaju ta filozofija znai iako bi prava filozofija trebalo da postoji. Biti razoaran u okultizam, ne znai gubljenje vere u udesno, to je jednostavno ubeenje da je obian, prihvatljiv i reklamiran okultizam, pod bilo kojim imenom da se prikazuje, isto arlatanstvo i samo-obmana i da, iako NEGDE NETO po stoji, sve to ovek zna ili je sposoban da naui na obian nain, nije ono to mu je potrebno. I tako, sve to je radio ranije, bez obzira na vrstu interesovanja, ako je ovek doao u to stanje razoaranosti na nain koji je mogu i prihvatljiv, vredno je razgovarati sa njim o naem sistemu i tada e moda pristupiti radu. Ali ako nastavi da misli da je sposoban da pronae bilo ta na svom starom putu ili da jo nije pokuao sve naine, ili da sam moe da pronae ili uini bi lo ta, to znai da nije spreman. Time ne mislim da treba da od baci sve to je inio do sada. To je zbilja nepotrebno. Naprotiv, esto je bolje da nastavi da ini ono to je i do sada. Meutim, mora shvatiti da je to samo profesija, navika ili potreba. To bi bilo neto drugo; tada bi bio sposoban da se ne 'poistoveuje'. Postoji samo jedna stvar koja se ne slae sa radom a to je 'profesionalni okultizam', drugim reima, profesionalno ar latanstvo. Svi ti spiritualisti, iscelitelji, vraari i tako dalje, ili ak i ljudi tesno povezani sa njima, nama ne ine ni malo dobra. To morate uvek pamtiti i voditi rauna da im ne govorite mno go, jer sve to naue od vas mogu upotrebiti u sopstvene svrhe, a to znai, da druge ljude prave budalama.

 Postoje jo neke vrste koje nisu dobre ali o njima emo govoriti kasnije. U meuvremenu pamtite samo jednu stvar: ovek mora biti dovoljno razoaran u uobiajene naine a isto vremeno mora biti sposoban da prihvati ideju da moda postoji neto negde. Ako biste razgovarali sa takvim ovekom, on e moda osetiti ukus istine u onome to kaete bez obzira kako ne spretno vi to izlagali. Ali ako razgovarate sa ovekom koji je ubeen u neto drugo, sve to budete izgovorili zvuae mu ap surdno, ak vas nee ozbiljno sluati. Na njega ne vredi gubiti vreme. Ovaj sistem je za one koji su ve traili i sagoreli. Oni koji ga ne trae njima nije ni potreban. Oni koji jo uvek nisu sagoreli takoe im nije potreban. Ali to nije ono sa ime ljudi poinju, rekao je neko. Oni pitaju: da li mi priznajemo postojanje etera? Kako gleda mo na evoluciju? Zbog ega ne verujemo u napredak? Zbog ega mislimo da ljudi ne mogu organizovati ivot na osnovama prav de i opteg dobra? Uopte stvari te vrste. Sva su pitanja dobra, rekao je G., i od svakog moete poeti, SAMO AKO JE ISKRENO. Naravno ta pitanja o eteru, o napretku ili o optem dobru, mogu biti postavljena tek da se neto pita, ili da se ponovi neto to je ve reeno ili neg de proitano, a moe biti postavljeno zbog toga to neko vapije za odgovorom. Ako je u pitanju ovaj poslednji sluaj, moete mu dati odgovor i uvesti ga u sistem kroz bilo koje drugo pita nje. Ali je neophodno da ga pitanje zaista mui. Nai razgovori o ljudima koji bi bili zainteresovani za si stem i sposobni za rad, neminovno su vodili prema proceni naih prijatelja iz sasvim drugog ugla. to se toga tie svi smo imali gorka razoarenja. Jo pre nego to je G. zvanino traio od nas da razgovaramo sa prijateljima svi smo pokuali, na ovaj ili onaj nain, da inimo to, barem sa onima koje smo najee sretali. U veini sluajeva na entuzijazam nije nailazio na topao prijem. Nisu nas razumeli; ideje, koje su nama izgledale nove i original ne, naim prijateljima su bile zastarele i dosadne, nisu vodile ni kuda, ak su ih odbijale. To nas je udilo vie od svega. Bili smo iznenaeni injenicom da, ljudi sa kojima smo do tada oseali unutranju intimnost, sa kojima smo ranije mogli da razgovara-

mo o svemu to nas je brinulo i kod kojih smo nailazili na razumevanje, nisu mogli da vide ono to smo mi videli, naroito ono neto drugaije. Za sebe mogu samo da kaem, da sam bio bol no razoaran. Govorim o apsolutnoj nemogunosti da nateram ljude da nas razumeju. Na to smo, naravno, navikli u svako dnevnom ivotu, u domenu obinih pitanja, i znamo da su ljudi prema nama neprijateljski raspoloeni i uskogrudi i nesposobni da shvate, da nas moda ne razumeju, da sve to kaemo izvru, da nam pripisuju misli koje nikada nismo imali, rei koje nika da nismo izgovorili, i tako dalje. Ali smo sada uvideli da se to deava sa onima koje smo smatrali NAOM VRSTOM LJUDI, sa kojima smo ranije provodili dosta vremena i koji su nas for malno shvatali bolje od bilo koga drugog, i to je u nama stvori lo veoma razoaravajui utisak. Bilo je naravno izuzetaka; veina naih prijatelja je prosto bila nezainteresovana i svi nai pokuaji da ih zainteresujemo za sistem G. nisu vodili niemu. Ponekad su oni dobijali veoma udan utisak u odnosu na nas. Ne seam se ko je prvi primetio da se naim prijateljima inilo da se menjamo na gore. Smatrali su da smo manje interesantni nego to smo bili ranije; govorili su da smo postali bezbojni, kao da bledimo, da vie nismo spontani kao ranije, da smo postali maine, da smo prestali da mislimo originalno, da smo presta li da oseamo, da jednostavno ponavljamo kao papagaji ono to smo uli od G. G. se smejao kada smo mu govorili o tome. Saekajte, jo gore dolazi, rekao je. Shvatate li ta to zapravo znai? To znai da ste prestali da laete; u svakom sluaju vie ne laete tako dobro, to jest, vie niste u stanju da laete na zanimljiv nain. Za razliku od interesantnog oveka koji dobro lae vi se ve stidite laganja. Sada ste u stanju da pot vrdite sebi povremeno, da postoji neto to ne znate ili ne razumete i ne moete vie da govorite kao da sve znate o svemu. Naravno da to znai da ste postali manje interesantni, manje ori ginalni i manje, kako oni kau, SAOSEAJNI. Sada ste zbilja sposobni da shvatite kakvi su ljudi vai prijatelji. A oni, oni vas ale. Na neki njihov nain su u pravu. Vi ste ve poeli da UMI RETE. Naglasio je re. Jo je dug put do zavrnice smrti jer ima dosta gluposti koja izlazi iz vas. Vi niste u stanju vie da

varate sebe onako iskreno kao to ste inili ranije. Sada ste oku sili istinu. Zbog ega mi se ponekad im da ama ba nita ne razumem? rekao je neko od prisutnih. Ranije sam imao obiaj da ponekad pomislim kako sam poneto i razumeo ali sada ne razumem nita. To znai da ste poeli da shvatate, rekao je G. Ka da ne razumete nita od onoga to ste mislisli da razumete. Sada kada ste poeli da razumete vi mislite kako ne razumete. To se deava zbog toga to vam je UKUS RAZUMEVANJA bio ne poznat do sada. Tako da vam ukus razumevanja sada lii na ne dostatak razumevania. esto smo se u naim razgovorima vraali na utiske o naim prijateljima i na nove utiske koje smo sticali o njima. Naroito smo poeli da shvatamo da ove ideje ili ujedinjuju ljude ili ih razdvajaju. Jednom prilikom vodio se dug i interesantan razgovor o 'ti povima' . G. je ponovio sve to je ve rekao uz mnogo dodatnih informacija i ukaza potrebnih za lini rad. Svi ste vi verovatno ve sreli u ivotu jedan te isti tip lju di, rekao je. Takvi ljudi esto slino i izgledaju, njihove unutranje reakcije su potpuno iste. Ono to jedan voli, voli i drugi. Ono to jedan ne voli, ne voli ni dragi. Morate se setiti takvih situacija jer prouavanje NAUKE o TIPOVIMA moe da se sprovodi samo uz sretanje odreenih tipova. Ne postoji dragi nain. Sve drago bi bila mata. Jo neto morate shvatiti, da u uslovima u kojima ivite, ne moete sresti vie od est, se dam tipova, iako u ivotu postoji veliki broj osnovnih tipova. Sve ostalo su meavine osnovnih tipova. Koliko osnovnih tipova, sve u svemu, postoji? upitao je neko. Neki kau dvanaest, rekao je G. Prema legendi dva naest apostola predstavlja dvanaest tipova. Drugi kau da ih ima vie. Zastao je. Moemo li saznati tih dvanaest tipova, to jest, definici je i karakteristike? upitao je neko od prisutnih.

 Oekivao sam to pitanje, rekao je G. Nikada se ni je dogodilo da, kada sam govorio o tipovima, neko inteligentan nije postavio to pitanje. Kako to da ne shvatate da kada bi se to moglo objasniti zar ne bi bilo ve odavno objanjeno. Cela stvar je u tome da se tipovi i njihove razliitosti ne mogu definisati obinim jezikom, a jezik kojim se mogu odrediti vi jo uvek ne znate niti ete ga znati jo dug vremenski period. To je potpuno ista stvar sa 'etrdeset i osam zakona'. Neko uvek pita moe li saznati tih 48 zakona. Kao da je to mogue. Shva tite da vam je dato sve to se moe dati. Uz pomo onoga to vam je dato, sami morate pronai ostalo. Znam da govorei ovo sada samo traim vreme. Jo uvek me ne razumete niti ete za dugo. Mislite na razlike izmeu znanja i bia. Postoje stvari za razumevanje od kojih su potrebna razliita bia. Ali ako ne postoji vie od sedam tipova oko nas, zbog ega ih ne moemo znati, to jest, da znamo koja je osnovna razika izmeu njih i da, kada ih sretnemo, budemo u stanju da ih prepoznamo i razluimo? rekao je neko od nas. Morate zapoeti sa sobom i posmatranjem o kome sam ve govorio, tekao je G., inae bi to bilo znanje koje ne bi ste mogli da koristite. Neki od vas misle da mogu videti tipove, ali ono to vidite nisu tipovi. Da biste mogli videti tipove mora te znati svoj tip i biti u stanju da se 'izdvojite' iz njega. Da bi se znao sopstveni tip, ovek mora dobro da proui sopstveni ivot, ceo ivot od poetka; mora saznati zato i kako su se stvari do godile. Svima u vam dati zadatak. Bie to istovremeno opti i pojedinaan zadatak. Svakome od vas u grupi dozvolite da ispria svoj ivot. Sve se mora rei potpuno i detaljno, bez ulepavanja. Naglasite osnovne i sutinske stvari ne zadrava jui se na glupostima i sitnicama. Morate biti iskreni i ne plaiti se da e ostali to shvatiti na pogrean nain, jer svi su u istoj si tuaciji; svi se moraju ogoliti; svako se mora pokazati onakvim kakav je. Ovaj e vam zadatak jo jednom pokazati zbog ega se nita ne sme iznositi izvan grupe. Niko se ne bi usudio da govo ri kada bi posumnjao da e ono to ovde izgovori biti preneseno nekome van grupe. Potrebno je da u potpunosti bude ubeen da to nigde vie nee biti ponovljeno. Tada e biti u stanju da go vori bez straha i uz shvatanje da i drugi moraju to uiniti.

Ubrzo nakon toga G. je otiao u Moskvu, a mi smo u nje govom odsustvu pokuali, na razne naine, da izvrimo zadatke koje nam je dao. Pre svega, da bi izvrili zadatak koji nam je G. dao, neki od nas su, na moj predlog, pokuali da ispriaju svoj ivot u manjoj grupi, ljudima sa kojima su se najbolje poznava li, a ne na sastancima opte velike grupe. Moram da kaem da ti pokuaji nisu doveli ni do ega. Ne ki od nas su govorili previe a neki nedovoljno. Mnogi su ili u nepotrebne detalje i opise onoga to su smatrali svojim naroitim i originalnim karakteristikama; drugi su se zadravali na svojim gresima i grekama. Sve skupa nije dalo rezultate koje je G. oigledno oekivao. Rezultat su bile anegdote, hronoloki me moari koji nikoga nisu interesovali i porodina seanja od kojih su ljudi zevali. Neto nije bilo u redu, ali niko, ni oni koji su zbilja pokuali da budu to iskreniji, nije uspeo da odredi ta je to. Seam se sopstvenih pokuaja. Pre svega sam pokuao da se setim odreenih utisaka iz ranog detinjstva koji su mi izgledali psiholoki interesantni, jer sam se seao sebe iz ranog doba, a ti rani utisci su me uvek iznenaivali. Meutim, nikoga to nije interesovalo i ubrzo sam shvatio da to sigurno nije bilo ono to se od nas trailo. Nastavio sam ipak dalje ALI ODMAH SAM ZA SIGURNO OSETIO DA POSTOJE MNOGE STVARI KOJE UOPTE NEMAM NAMERU DA KAEM. Ovaj zakljuak je bio neobian. Prihvatio sam ideje G. bez protesta i mislio da u biti u stanju da ispriam priu svog ivota bez nekih potekoa. Ali u stvarnosti je ispalo sasvim nemogue. Neto u meni je registrovalo snaan protest protiv toga da ak nisam pokazivao ni nameru da se borim protiv njega, tako da sam govorei o odreenim periodima svog ivota davao samo opte slike i znaaj pojedinim injenicama. Primetio sam da se moj glas i intonaci ja menjao kada sam govorio o tim optim stvarima. To mi je po moglo da razumem druge ljude. Poinjao sam da ujem i prepoznajem razliite glasove i tonove kod ljudi kada su govo rili o svom ivotu. A ta neka odreena vrsta intonacije koju sam prvo uo u svom glasu mi je pokazivala da ljudi neto hoe da sakriju tokom svog izlaganja. Intonacija ih je odavala. Praenje

intonacije mi je kasnije pomoglo da shvatim mnoge druge stva ri. Kada je sledei put doao u St. Petersburg (bio je u Moskvi dve, tri nedelje) G. smo preneli svoje pokuaje; sluao je palji vo i samo nam rekao da nismo znali kako da odvojimo linost od sutine. Linost se krije iza sutine, rekao je, a sutina se krije iza linosti i one prirodno zakriljuju jedna drugu. Kako se sutina moe odvojiti od linosti? upitao je neko od prisutnih. Kako biste odvojili neto to je vae od onog to nije vae? odgovorio je G. Potrebno je misliti, znati odakle dolazi ova ili ona vaa karakteristika. Takode je potrebno shvatiti da veina ljudi, na roito u vaem drutvenom krugu, ima veoma malo onoga to je njihovo sopstveno. Sve to imaju nije njihovo i uglavnom je ukradeno; sve to nazivaju idejama, ubeenjima, pogledima, pojmanjem sveta, je pomalo kraeno iz razliitih izvora. Sve to zajedno ini linost i mora biti izbaeno. Ali vi sami ste rekli da rad zapoinje sa linou, re kao je neko. Sasvim tano, odgovorio je G. Stoga moramo, pre svega, utvrditi o emu govorimo, o kom trenutku oveijeg raz voja i o kom nivou bia. Sada sam govorio samo o oveku u ivo tu koji nema nikakve veze sa ovim radom. Takav ovek, naroito ako pripada 'intelektualnoj' klasi, je skoro sasvim sastavljen od linosti. U veini sluajeva njegova sutina se ne razvija i to od ranog doba. Poznajem vrlo uvaene porodice, profesore pune raznih ideja, poznate autore, vane velikodostojnike, ija suti na je prestala da se razvija otprilike u dobu kada im je bilo dva naest godina. To ak i nije tako loe. Ponekad se dogodi da se odreeni aspekti sutine zaustave u petoj, estoj godini i tu se sve zavrava; sve ostalo nije njihovo lino; to je repertoar, ili uzeto iz knjiga ili stvarano oponaanjem gotovih modela. Ka snije smo vodili mnogo razgovora u kojima je uestvovao i G., u kojima smo pokuali da pronaemo razlog naeg neuspeha u

ispunjenju zadatka koji nam je postavio G. to smo vie razgo varali manje smo shvatali ta je on zapravo hteo od nas. To nam samo pokazuje do koje mere vi ne poznajete se be, rekao je G. Ne sumnjam da je barem nekolicina vas istinski elela da uini ono to sam traio, da prenese priu svog ivota. Istovremeno vide da ne mogu to da urade i ne znaju ka ko uopte da ponu. Ali zapamtite da ete pre ili kasnije morati proi kroz to. To je takozvani prvi test na putu. Bez toga se ne moe ii dalje. ta je to to mi ne razumemo? upitao je neko. Vi ne shvatate ta znai biti iskren, rekao je G. Vi ste tako navikli na lai koje govorite i sebi i drugima da ne pro nalazite rei ni misli, kada elite da govorite istinu. Veoma je teko rei potpunu istinu o samom sebi. Pre kazivanja istine po trebno je znati je. A vi ak ne znate iz ega se sastoji istina o va ma. Jednom u vam rei, svakom ponaosob, ta mu je osnovna osobina ili osnovni nedostatak. Tada emo videti da li ete me razumeti ili ne. U to vreme voen je jedan veoma interesantan razgovor. Sve sam u to vreme oseao veoma izraeno; naroito sam dubo ko oseao da uprkos velikim naporima ne mogu da se setim se be za bilo koji vremenski period. U poetku bi neto izgledalo uspeno, ali je kasnije sve odlazilo i bez svake sumnje samoseao duboki san u kome sam lebdeo. Propali pokuaji kazivanja mo je ivotne prie, a naroito injenica da nisam zapravo u stanju da shvatim ta G. hoe, to je naravno jo pogoralo moje raspo loenje i oitovalo se, ne depresijom, ve razdraljivou. U takvom stanju sam jednom bio na ruku sa G., u resto ranu Sadovaya nasuprot Gostinoy Dvora. Verovatno sam bio po malo krut ili veoma tih. ta je danas sa tobom? pitao je G. Ni sam ne znam, rekao sam, samo poinjem da oseam da nita ne postiemo, ili bolje reeno, ja nita ne po stiem. Ne mogu da govorim u ime ostalih. Meutim, ja vas ne razumem a vi nita vie ne objanjavate kao to ste imali obiaj da inite u poetku. Oseam da na ovaj nain ne moe nita da se postigne.

 Saekaj malo, rekao je G. Uskoro e poeti razgo vori. Pokuaj da me shvati; do sada smo pokuavali da pro naemo mesto za svaku stvar. Uskoro emo stvari nazivati pravim imenom. Njegove rei su mi ostale u seanju, ali se nisam udubljivao u njih i nastavio sam da sledim svoj tok misli. Kakve to ima veze, rekao sam, na koji emo nain nazivati stvari kada nita ne mogu da poveem? Nikada ne od govarate na pitanja koja postavljam. Vrlo dobro, rekao je G. smejui se. Obeavam da u od sada odgovoriti na svako pitanje koje postavi, kao u baj kama. Osetio sam da je hteo da me izvue iz loeg raspoloenja i unutar sebe bio sam mu zahvalan, iako je neto u meni odbijalo da to prihvati. Odjednom sam se setio da sam iznad svega eleo da znam ta je G. mislio o 'venom vraanju', o ponavljanju ivota, ona ko kako sam ja to shvatao. Mnogo puta sam eleo da zaponem taj razgovor i iznesem G. svoje pogleda. Meutim, ti razgovori su nekako uvek ostajali monolozi. G. ih je sluao u tiini i tada poinjao da razgovara o neem drugom. Vrlo dobro, rekao sam, recite mi ta mislite o vraanju. Ima li istine u tome ili je uopte nema. Hou da kaem sledee: da li ivimo samo jedanput i nestajemo ili se sve pona vlja, moda bezbroj puta, samo mi to ne znamo i ne seamo se? Ideja vraanja, rekao je G., nije potpuna i apsolut na istina, ve je najblia mogua priblina istina. U ovom sluaju istina se ne moe izraziti reima. Meutim, ono to ti kae je najblie njoj. Ako bi ti razumeo zato ja o tome ne govorim, ti bi jo blie bio istini. U emu bi bila korist da ovek zna za vraanje ako nema svest o tome i ako se on sam ne menja? Moe se ak rei da, ako se ovek ne menja, ponavljanje za njega ne postoji. Ako mu govori o ponavljanju, to e samo ojaati nje gov san. Zbog ega bi on inio bilo kakve napore danas kada ima toliko vremena i toliko mogunosti ispred sebe celu venost? Zato bi se danas trudio? Upravo zbog ovoga ceo sistem uopte ne govori o ponavljanju i uzima u obzir samo ovaj ivot koji zna-

mo. Sistem nema ni znaaja ni smisla bez tenje za samo-promenom. A rad na samo-promeni mora poeti danas, odmah. Svi za koni se mogu sagledati u jednom ivotu. Znanje o ponavljanju ivota nee pomoi oveku ako on ne vidi kako se sve ponavlja u jednom ivotu, a to znai, u ovom ivotu, i ako on ne tei da menja sebe da bi pobegao od tog ponavljanja. Ako on izmeni neto sutinsko u sebi, to jest, ako neto postigne, to nikad ne moe biti izgubljeno. Da li bi bio pravilan zakljuak da sva stvorena ili formi rana stremljenja moraju rasti? upitao sam ja. Da i ne, rekao je G. To je istina u veini sluaje va, kao to je to istina u jednom ivotu. Meutim, na velikom planu nove sile se mogu pojaviti. To neu sada objasniti; ali raz misli o onome to u rei: planetarni uticaji se takoe mogu izmeniti. Oni nisu postojani. Osim toga, njihova stremljenja mogu biti razliita; postoje stremljenja koja, kada se jednom pojave, mehaniki se nastavljaju i razvijaju, a postoje i druga kojima je potrebno stalno podsticanje koje ih trenutno oslabljuje i mogu potpuno nestati ili se preokrenuti u sanjanje ako ovek ne radi na njima. tavie postoji KONANO vreme, odreen izraz, za sve. Mogunosti ZA SVE (naglasio je ove rei) postoji samo za konano vreme. Veoma me je zainteresovalo sve to je G. govorio. Mnogo toga sam ve 'nagaao'. injenica da je on prepoznao moja osnovna razmiljanja i sve ono to je uneo u njih bilo mi je naobino vano. Odjednom je sve poelo da se povezuje. Oseao sam da vidim plan 'prekrasne zgrade koja je opisana u Odbljescima istine. Moje loe raspoloenje je nestalo, nisam ak ni primetio kada se to dogodilo. G. je sedeo smeei se. Vidi kako te je lako PREOKRENUTI; moda sam ti ja samo PRIAO BAJKE, moda uopte ne postoji vraanje. Kak vo je to zadovoljstvo kada nadureni Uspenski sedi tu, ne jede nita, ne pije nita. 'Hajde da pokuamo da ga oraspoloimo', pomislio sam u sebi. A na koji nain se osoba moe ohrabriti? Neki vole smene prie. Drugima mora pronai hobi. A ja znam da Uspenski ima svoj hobi 'veno vraanje'. Tako sam ja po-

nudio odgovor na svako od njegovih pitanja. Znao sam ta e pi tati. Njegovo zadirkivanje me nije dotaklo. Dao mi je neto znaajno i nije to mogao sad oduzeti. Nisam verovao njegovim alama i mogunosti da je izmislio ono to je rekao o vraanju. Nauio sam da osetim njegove intonacije. Budunost je pokaza la da sam bio u pravu, iako G. nije izneo ideju vraanja u izla ganju svog sistema; onje nekoliko puta pominjao ideju vraanja, uglavnom kada je govorio o izgubljenim mogunostima ljudi ko ji su prilazili sistemu a potom se udaljavali od njega. Razgovori u grupama su se nastavljali uobiajenim tokom. Jednom prilikom G. je rekao da eli da izvri opit na izdvajanju linosti od sutine. Svi smo bili veoma zainteresovani jer je ve dugo obeavao opite, ali do tada nita nismo videli. Neu opi sivati njegove metode, samo u opisati ljude koje je izabrao za opit to prvo vee. Jedan ovek, ne vie tako mlad, koji je bio prilino uvaen u drutvu. On je na naim sastancima govorio esto i mnogo o sebi, svojoj porodici, o Hrianstvu i o dogaaji ma koji su u ovom trenutku bili vezani za rat, kao i o svim mo guim vrstama skandala koji su mi bili muni. Drugi je bio mlai. Mnogi od nas ga nisu smatrali ozbiljnom osobom. Veo ma esto je izigravao budalu; ili bi ulazio u beskrajna formalna objanjenja o ovom ili onom detalju sistema, nemajui ama ba nikakav odnos prema celini. Bilo je veoma teko razumeti ga. Govorio je rastrzano, dajui previe znaaja najjednostavnijim stvarima, povezujui na najnemoguniji nain razliite take gle dita i rei koje su pripadale razliitim kategorijama i nivoima.. Prenosim vam poetak opita. Sedeli smo u velikoj dnevnoj sobi. Razgovor je tekao uobiajeno. Sada posmatrajte, proaputao je G. Stariji od dvojice mukaraca koji je sa mrnjom govorio o neemu, odjednom je utihnuo usred reenice i izgledalo je da to ne u svojoj stolici gledajui pravo ispred sebe. Na znak koji nam je dao G. nastavili smo da razgovaramo ne gledajui oveka. Mladi je poeo da slua razgovor i tada je i sam progovorio. Svi

mi ostali smo se zgledali. Njegov glas se promenio. Rekao nam je o nekim posmatranjima samog sebe, na jasan, jednostavan i inteligentan nain bez suvinih rei, bez preterivanja i bez majmunisanja. Tada je uutao; puio je cigaretu i oigledno raz miljao o neemu. Prvi je sedeo mirno ne pomerajui se, kao da se skupio u loptu. Upitaj ga o emu razmilja, rekao je G. tiho. Ja? Podigao je glavu kao da se budi. O niemu. Nasmeio se slabano kao da se izvinjava ili kao da je iznenaen da ga neko uopte pita o emu razmilja. Sada ste ba razgovarali o ratu, rekao je neko od nas, o tome ta bi se dogodilo da sklopimo mir sa Nemcima; da li jo uvek tako mislite? Ja zapravo ne znam, rekao je nesigurnim glasom. Zar sam to rekao? Da, naravno, ba ste sada rekli da svako o tome treba da razmilja, da niko nema prava da ne razmilja o tome i da niko nema prava da zaboravi na rat; svako treba da ima odreeno miljenje; da ili ne, za ili protiv rata. On je sluao kao da ne shvata ta ovaj govori. Da? rekao je. Kako je to udno. Uopte se ne seam niega toje vezano za to. Ali zar niste zainteresovani za to? Ne, to me uopte ne interesuje. Zar ne razmiljate o posledicama svega to se sada deava, o posledicama za Rusiju, za celu civilizaciju? Odmahnuo je glavom kao da ali. Ne razumem o emu govorite, rekao je, uopte me to ne interesuje i nita ne znam o tome. Osim toga ste govorili i o svojoj porodici. Zar vam ne bi bilo mnogo lake da ste se zainteresovali za nae ideje i pri druili se radu? Da, moda, opet je rekao nesigurnim glasom. Ali zbog ega bih ja razmiljao o tome? Pa sami ste rekli da se plaite ambisa, kako ste se izrazi li, koji raste izmeu vas i njih. Nema odgovora. A ta vi o tome sada mislite?

 Ne razmiljam o tome uopte. Ako bi vas pitali ta biste hteli, ta ete odgovoriti? Opet upitan pogled: Ne elim nita. Ali razmislite, ta biste eleli? Na malom stolu pored njega stajala je poluprazna aa sa ajem. Zurio je u nju dugo vremena kao da razmilja o neemu. Nekoliko puta je bacio pogled oko sebe, tada je opet pogledao u au i rekao tako ozbiljnim glasom uz tako ozbiljnu intonaciju da smo se mi svi zgledali: MISLIM DA BIH VOLEO DEM OD MALINA. Zato ga ispitujete? rekao je glas iz ugla, koji smo jed va prepoznali. Bio je to drugi opit. Zar ne vidite da on spava? A vi? upitao je neko od nas. Ja sam se, naprotiv, probudio. Zbog ega je on zaspao, a vi se probudili? Ne znam. Ovim je opit bio zavren. Nijedan od njih se sledeeg dana nije seao nieg. G. nam je objasnio da je kod prvog oveka sve to je bilo predmet nje govih optih razgovora, njegovih uzbuna i uznemirenja, bilo u linosti. A kada je njegova linost bila uspavana, praktino nita nije ostajalo. U linosti drugog oveka takode je bilo mnogo nedosledne priljivosti, ali iza linosti postojala je sutina koja je znala isto onoliko koliko i linost, samo bolje, pa kada je linost zaspala sutina je zauzela njeno mesto na koje je inae imala vie prava. Primetili ste da je nasuprot svom obiaju, govorio veo ma malo, rekao je G. Ali je posmatrao sve vas i sve to se deavalo, nita mu nije promaklo. Ali kakvu on ima korist od toga kada se nieg ne sea? rekao je neko od nas. Sutina se sea, rekao je G., linost je zaboravila. To je bilo potrebno jer bi u suprotnom linost sve preokrenula i sve to pripisala sebi. Ali to je neka vrsta crne magije, ree neko.

 Jo gore, rekao je G. Saekaj i videe jo mnogo gore od toga. Kada je govorio o tipovima G. je jednom prilikom rekao: Da li ste primetili kako ogromnu ulogu igra 'tip' u od nosu izmeu mukarca i ene? Primetio sam, rekoh ja, da svaki ovek kroz ceo svoj ivot dolazi u odnos sa enama odreenog tipa a svaka ena dolazi u dodir sa mukarcima odreenog tipa. To je, kao da je za svakog mukarca predodreen tip ene, a tip mukarca pre dodreen za svaku enu. Ima mnogo istine u tome, rekao je G. Ali posta vljeno u takvom obliku je previe uopteno. Zapravo ti nisi vi deo tipove mukaraca i ena ve tipove dogaaja. Ono o emu ja govorim se odnosi na stvarni tip, a to znai, na sutinu. Kada bi ljudi iveli u sutini jedan tip bi uvek pronaao drugog tipa i pogreni tipovi nikada ne bi bivali zajedno. Meutim, ljudi ive u linosti. Linost ima sopstvene interese, sopstveni ukus koji nema nieg zajednikog sa interesima i ukusom sutine. Linost u naem sluaju je rezultat pogrenog rada centara. Iz tog razlo ga linost ne voli ba ono to sutina voli i voli ono to sutina ne voli. Tu poinje borba izmeu sutine i linosti. Sutina zna ta eli ali ne moe to da objasni. Linost ne eli da uje o tome nita i ne obraa panju. Ona ima sopstvene elje. Ona dela na sopstveni nain. Meutim, njena se mo ne nastavlja nakon ovog trenutka. Posle toga, na ovaj ili onaj nain, dve sutine moraju da ive zajedno a one mrze jedna drugu. Nikakva gluma ovde ne pomae, na ovaj ili onaj nain sutina ili tip preuzimaju prevlast i odluke. U ovom sluaju nita se ne moe uiniti rezonom ili pro raunom. Niti takozvana ljubav moe pomoi, jer u stvarnom znaenju te rei mehaniki ovek ne moe voleti, kod njega TO VOLI ili TO NE VOLI. Istovremeno, seks igra ogromnu ulogu u odravanju mehaninosti ivota. Sve to ljudi rade povezano je sa 'seksom': politika, religija, umetnost, pozorite, muzika, sve to je 'seks'. Zar mislite da ljudi idu u pozorite ili u crkvu da se mole ili da

vide neki novi komad? Sve je to samo zarad pojavljivanja. Osnovna stvar u pozoritu kao i u crkvi je, da e tamo biti mno go ena i mnogo mukaraca. To je centar gravitacije svih sakup ljanja. ta vi mislite da ljude dovodi u kafane, restorane, na razna slavlja? Samo jedna stvar. SEKS: to je osnovna motivaciona si la svih mehaninosti. Sva spavanja, sve hipnoze zavise od nje. Morate pokuati da razumete ta mislim. Mehaninost je naroito opasna kada ljudi pokuavaju da je objasne neim dru gim a ne onim to ona jeste. Kada je seks jasno svestan sebe i ne pokriva se bilo ime drugim, tada on nije mehaninost o kojoj govorim. Naprotiv, seks koji postoji sam za sebe i ne zavisi ni od ega drugog, ve je veliki uspeh. Zlo lei u stalnoj samoob mani! U emu je ovde sr; treba li da bude tako ili bi trebalo da se menja? upitao je neko. G. se nasmeio. To je neto to ljudi uvek pitaju, rekao je. O emu god da razgovaraju, oni pitaju: treba li to da bude tako i kako se moe izmeniti, to jest, ta treba uiniti u takvom sluaju? Kao daje mogue bilo ta izmeniti, kao da je mogue initi bilo ta. Kosmike sile su stvorile to stanje stvari i kosmike sile ga kontroliu. A vi pitate: moe li se to ostaviti tako ili treba li to menjati! Ni sam Bog nije mogao nita izmeniti. Da li se seate ta je reeno o 48 zakona? Oni se ne mogu izmeniti, ali je mogue oslo boenje od velikog broja njih, to jest, postoji mogunost izmene stanja stvari ZA SEBE SAMOG, mogue je pobei od opteg zakona. Treba da shvatite da se u ovom sluaju kao i u ostalima, opti zakon ne moe menjati. Ali pojedinac moe menjati sopstveni poloaj u odnosu na taj zakon; ovek moe pobei od opteg zakona. tavie, to je tako, jer su u ovaj zakon o kome ja govorim, to jest, u snazi seksa nad ljudima, ukljuene mnoge ra zliite mogunosti. To ukljuuje osnovni oblik ropstva a takode je i osnovna mogunost osloboenja. To je ono to morate shva titi. 'Novo roenje', o kome smo ve govorili, zavisi od sek sualne energije isto koliko i fiziko roenje i irenja vrsta. 'Vodonik' note si 12 je 'vodonik' koji predstavlja ko naan proizvod pretvaranja hrane u ljudskom organizmu. To je

stvar sa kojom seks radi i koju seks proizvodi. To je 'seme' ili 'voe'. 'Vodonik' note si 12 moe prei u notu do sledee okta ve uz pomo 'dodatnog stresa'. Ovaj 'stres' moe biti dvojne prirode i razliite oktave mogu poeti, jedna izvan organizma koji je proizveo notu si, a drugi u samom organizmu. Spoj muke i enske note si 12 i sve to ga prati stvaraju 'stres' prve vrste i nova oktava poinje uz njegovu pomo razvijajui se nezavisno kao novi organizam ili novi ivot. To bi bio normalan i prirodan nain upotrebe energije note si 12. Meutim, u istom organizmu postoji dalja mo gunost. A to je mogunost stvaranja novog ivota unutar datog organizma, u kome je proizvedena nota si 12, bez spoja dva prin cipa, mukog i enskog. Nova oktava se tada razvija unutar or ganizma, ne izvan njega. To je roenje 'astralnog tela'. Morate shvatiti da je 'astralno telo' roeno od istog materijala, od iste tvari, kao i fiziko telo, samo je proces razliit. Celo fiziko te lo, sve njegove elije su, da tako kaem, proete isparenjima ma terije note si 12. I kada postanu dovoljno zasiene, materija note si 12 poinje da se kristalie. Kristalizacija ove materije obliku je 'astralno telo'. Prenos materije note si 12 u isparenja i postepeno za sienje celog organizma njime je ono to alhemija naziva ' transmutacijom' ili preobraajem. Ba taj preobraaj fizikog tela u astralno koji alhemija naziva pretvaranjem 'grubog' u 'fino' ili pretvaranje osnovnih metala u zlato. Zavrena transmutacija, to jest, oblikovanje 'astralnog tela' je mogue samo u zdravom organizmu koji normalno funkcionie. Transmutacija nije mogua u bolesnom, bogaljastom organizmu. Da li je za transmutaciju potrebna potpuna seksualna ap stinencija i da li je seksualna apstinencija uopte korisna za rad na sebi? pitali smo ga. Ovo nije jedno, ve mnogo pitanja, rekao je G. Pre svega, seksualna apstinencija je kod transmutacije potrebna sa mo u nekim sluajevima, to jest, za odreene tipove ljudi. Za druge tipove uopte nije potrebna. A sa nekima je sluaj da se ona sama od sebe deava kad pone transmutacija. Malo u to

razjasniti. Za odreeni tip ljudi potrebna je duga i potpuna sek sualna apstinencija kada transmutacija treba da PONE; to znai da bez duge i potpune seksualne apstinencije nije mogue da transmutacija pone. Ali kada je ona jednom poela, apstinenci ja nije vie potrebna. U drugim sluajevima, to jest, kod drugih tipova, transmutacija moe zapoeti uz normalan seksualni ivot, ak na protiv, ranije poinje i nastavlja se bolje uz veliki izliv seksualne energije. U treem sluaju poetak transmutacije ne zahteva uopte seksualnu apstinenciju, ve, kada je ona poela, transmutacija preuzima svu seksualnu energiju i zausta vlja normalan seksualni ivot ili spoljanje prostiranje seksual ne energije. Drugo pitanje je bilo: da li je seksualna apstinencija ko risna za rad ili ne? Bila bi korisna kada bi postojala apstinencija u svim cen trima. Ako postoji apstinencija samo u jednom centru a potpu na sloboda matanja u drugim centrima, onda nema nieg goreg. tavie, apstinencija moe biti korisna ako ovek zna ta da ra di sa energijom koju bi na taj nain tedeo. Ako ne zna ta da ra di sa njom nita nee postii apstinencijom. Uopteno govorei, koji je najpravilniji oblik ivota u vezi sa naim radom? Nemogue je zapravo rei. Ponavljam da je mnogo bo lje nita ne pokuavati dok ovek NE ZNA. Dok nema nova i TANA znanja bie dovoljno da njegovim ivotom vladaju uo biajena pravila i principi. Ako ovek pone da teoretie i iz milja u toj sferi, nikuda to nee voditi osim u psihopatiju. Moramo zapamtiti da samo osoba koja je u potpunosti normal na to se seksa tie, ima bilo kakve anse u ovom radu. Svaka 'originalnost', udni ukusi, udne elje ili pak strahovi, 'pri guivai' koji stalno rade, moraju biti u samom poetku unite ni. Moderno obrazovanje i moderan ivot stvaraju ogroman broj seksualnih psihopata. Takvi nemaju nikakvih ansi u ovom ra du. Uopteno govorei, postoje samo dva pravilna puta za irenje seksualne energije, normalan seksualni ivot i transmu tacija. Sva izmiljanja u ovoj sferi su veoma opasna.

 Ljudi su pokuavali apstinenciju od pamtiveka. Pone kad, veoma retko, to je vodilo neemu, ali u veini sluajeva ono to se naziva apstinencija je prosto izmena normalnih oseta za abnormalne, jer se abnormalni mnogo lake skrivaju. Ali nisam hteo o tome da govorim. Morate shvatiti gde lei osnovno zlo i ta ini ropstvo. To se ne nalazi u samom seksu ve u ZLO UPOTREBI SEKSA. Meutim, ta se misli pod zloupotrebom seksa se opet pogreno razume. Ljudi obino misle da je to per verzija ili previe seksa. A to su zapravo nevini oblici zloupo trebe seksa. Potrebno je veoma dobro poznavati ljudsku mainu, da bi se moglo shvatiti ta je istinsko znaenje rei zloupotreba seksa. To znai, pogrean rad centara u odnosu na seks, a to znai, delanje seksualnog centra preko drugih centara, kao i delanje drugih centara preko seksualnog centra; ili, da budemo jo taniji, funkcionisanje seksualnog centra pomou pozajmljene energije iz drugih centara i funkcionisanje drugih centara po mou pozajmljene energije od seksualnog centra. Moe li se seks smatrati nezavisnim centrom? upitao je jedan od prisutnih. Moe, rekao je G. Istovremeno ako je ceo nii sprat uzet kao celina, tada se seks moe smatrati kao neutralizujui deo centra kretanja. Sa kojim 'vodonikom' radi seksualni centar? upitao je neko drugi. Ovo nas je pitanje muilo ve dugo vremena i nismo bili u stanju da pronaemo odgovor na njega. A ni G. kada smo ga ra nije to pitali nije davao direktne odgovore. Seksualni centar radi sa 'vodonikom' 12, rekao je ovom prilikom, a to znai, da bi trebalo da radi sa njim. To je nota si 12. Ali on zapravo vrlo retko radi sa pravilnim vodo nikom. Abnormalnosti rada seksualnog centra zahtevaju speci jalno prouavanje. Pre svega potrebno je primetiti da NORMALNO u sek sualnom centru kao i u viem emocionalnom i viem centru miljenja nije negativna strana. U svim ostalim centrima, osim vaih, to jest, u emocionalnom, misaonom, instinktivnom i cen tru kretanja, postoje, da tako kaem, dve polovine, pozitivne i negativne; potvrda i negacija, ili 'da' i 'ne', u centru miljenja,

prijatni i neprijatni oseti u instinktivnom i centru kretanja. Tak va podela ne postoji u seksualnom centru. U njemu nema nega tivne i pozitivne strane. Ne postoje prijatni i neprijatni oseti u njemu; postoji ili prijatan oset ili prijatno oseanje ili ne posto ji nita, odsustvo bilo kakvog oseta, potpuna indiferentnost. Meutim, kao posledica pogrenog rada centara esto se deava da se seksualni centar ujedini sa negativnim delom emocional nog centra ili negativnim delom instinktivnog centra. I tada, odreena stimulacija od strane seksualnog centra, ili ak bilo kakva stimulacija sa njegove strane, izaziva neprijatna oseanja i neprijatne osete. Ljudi koji iskuse neprijatna oseanja i osete, proizvedene u njima pomou ideja i matanja povezanim sa sek som, obino ih smatraju velikim vrlinama ili neim originalnim; a zapravo to je samo bolest. Sve to je povezano za seks je ili prijatno ili ravnoduno. Neprijatna oseanja i oseti svi dolaze iz emocionalnog ili instinktivnog centra. To je 'zloupotreba seksa'. Dalje je neophodno pamtiti da seksualni centar radi sa 'vodonikom' 12. To znai da je jai i bri od ostalih centara. Seks, zapravo, vlada svim centrima. Je dina stvar koja u uobiajenim okolnostima, kada ovek ne poseduje svesnost i volju, dri seks podinjenim su 'priguivai'. 'Priguivai' ga mogu dovesti na nulu, to jest, oni mogu zausta viti njegovo normalno oitovanje. Ali oni ne mogu unititi nje govu energiju. Energija ostaje i prelazi u druge centre, pronalazei preko njih nain za svoje izraavanje; drugim reima, drugi centri potkradaju energiju seksualnom centru, ko ju on sam ne koristi. Seksualna energija koja radi za emocional ni, centar miljenja ili centar kretanja, moe se prepoznati kroz naroite 'ukuse', naroito jaka interesovanja, estina kojom se neto radi a sam posao to ne zahteva. Misaoni centar pie knji ge, ali ako upotrebljava energiju iz seksualnog centra on se ne upoljava samo filozofijom, naukom ili politikom, ne, on se uvek uz sve to jo i bori protiv neega, osporava, kritikuje, stva ra nove subjektivne teorije. Emocionalni centar propoveda Hrianstvo, apstinenciju, asketizam ili strah od greha, pakla, muenja grenika, vene vatre, a sve to uz energiju seksualnog centra... Ili na drugoj strani die revolucije, krade, pali, opet uz pomo iste energije. Centar kretanja se bavi sportom, stvara no-

ve rekorde, osvaja planinske vrhove, skae, rve se, preskae pre pone i tako dalje. U svim ovim sluajevima, to jest, u radu cen tra miljenja kao i u radu emocionalnog i centra kretanja, kada rade uz pomo energije iz seksualnog centra, postoji jedna opta karakteristika, a to je odreena vrsta silovitosti koja prati sve to rade, u pitanju je BESKORISNOST rada. Nijedan od ovih cen tara, emocionalni, miljenja ili kretanja, nikada ne mogu stvo riti bilo ta KORISNO uz pomo energije iz seksualnog centra. To je primer 'zloupotrebe seksa'. Meutim, to je samo jedan aspekt. Drugi se sastoji u injenici da, kada se energija iz seksualnog centra zloupotreblja va od strane drugih centara i troi na beskoristan rad, tada za nje ga nita ne ostaje i mora da krade energiju od drugih centara koja je mnogo grublja i nia od njegove sopstvene. A seksualni cen tar je veoma vaan za optu aktivnost, naroito za unutranji rast organizma, jer radei sa 'vodonikom' 12, on prima vrlo finu HRANU UTISAKA, koju ni jedan od obinih centara ne moe da primi. Fina hrana utisaka je veoma vana za stvaranje viih 'vodonika'. Meutim, kada seksualni centar radi sa energijom koja nije njegova, to jest, sa niim 'vodonikom' 48 i 24, njego vi utisci postaju mnogo grublji i prestaju da igraju onu ulogu u organizmu koju bi mogli. Istovremeno, spoj sa centrom milje nja, kao i upotreba energije od strane ovog centra, stvaraju pre veliku koliinu matanja o seksu, k tome jo i previe NAMERE DA SE ZADOVOLJE TIM MATANJEM. Spoj sa emocional nim centrom stvara sentimentalnost ili naprotiv, ljubomoru, okrutnost. To bi takode bila slika 'zloupotrebe seksa'. ta je potrebno uiniti da bi se borilo protiv 'zloupotre be seksa'? upitao je neko od prisutnih. G. se nasmejao. Ba sam oekivao to pitanje, rekao je. Zapravo bi trebalo da ve razumete da je nemogue objasniti oveku koji jo nije zapoeo sa radom na sebi i ne poznaje sklop maine, ta znai 'zloupotreba seksa', kao i ta treba uiniti da bi se izbegle zlou potrebe. Pravilan rad na samom sebi poinje stvaranjem POSTO JANOG CENTRA GRAVITACIJE. Kada je stvoren postojan centar gravitacije sve ostalo poinje da mu se potinjava i raspo reuje u skladu sa njim. Dolazimo na sledee pitanje: iz ega i

kako se moe stvoriti postojan centar gravitacije? Na ovo se moe odgovoriti da, samo stav oveka prema radu, prema koli, nje govo vrednovanje rada i njegovo shvatanje mehaninosti i besciljnosti svega ostalog, moe stvoriti u njemu postojan centar gravitacije. Uloga seksualnog centra u stvaranju opteg ekvilibrijuma i postojanog centra gravitacije moe biti velika. Prema toj energiji, to jest, ako upotrebljava sopstvenu energiju, seksualni centar stoji na istom nivou sa viim emocionalnim centrom. A svi ostali centri su potinjeni njemu. Stoga bi bilo izuzetno znaajno kada bi on radio uz pomo sopstvene energije. Ovo sa mo za sebe bi ukazivalo na prilino visok nivo bia. U tom sluaju, to jest, kada bi seksualni centar radio uz pomo sopstve ne energije i na svom mestu, svi ostali centri bi mogli raditi pra vilno na svojim mestima i uz pomo sopstvene energije.

TRINAESTO POGLAVLJE
Ovaj period, sredina leta 1916. godine, ostao mi je u seanju, kao i ostalim lanovima grupe, kao vreme jakog intenzite ta u naem radu. Svi smo oseali da treba da pourimo, da nedovoljno radimo u poreenju sa golemim zadacima koje smo postavili ispred sebe. Shvatili smo da naa ansa veeg znanja moe nestati istom brzinom kojom je i dola i pokuavali smo da ojaamo pritisak rada na sebi, da bismo uradili sve to se moe, dok su okolnosti pogodne. Ja sam zapoeo seriju opita i vebi, upotrebljavajui odreena iskustva, ranije steena. Vrio sam seriju kratkih i veo ma intenzivnih poenja. Nazivam ih intenzivnih jer nisam po stio iz zdravstvenih razloga, ve naprotiv, pokuavao sam da priredim najjae mogue stresove organizmu. Osim toga, poeo sam da diem u skladu sa odreenim sistemom koji mi je, uz post, davao interesantne psiholoke rezultate ranije; takoe sam vrio ponavljanje iz metode MOLITVA UMA, koje mi je ranije veoma mnogo pomoglo u koncentrisanju panje i posmatranju samog sebe. Takoe sam vrio niz mentalnih vebi, pri lino sloenih, za poboljanje koncentracije panje. Ove opite i vebe ne opisujem detaljno jer su one ipak bile moji pokuaji da osetim moj put, ne posedujui ikakva tana znanja o tome kak vi e biti rezultati. Meutim, sve ovo posmatrano zajedno, kao i nai razgovo ri i sastanci, drali su me u stanju napetosti, koja nije bila uo biajena, i uveliko su me, naravno, pripremali za niz izuzetnih opita koje sam proao tokom avgusta 1916. godine, jer je G. odrao re i ja sam video INJENICE i istovremeno razumeo

ta je G. mislio kada je rekao da je potrebno jo mnogo stvari pre injenica.* Te druge stvari su bile pripreme u razumevanju odreenih ideja i bivanja u odreenom stanju. To stanje, koje je emocio nalno, je ba ono to mi ne razumemo, to jest, ne razumemo da je ono nedeljivo i da su injenice nemogue bez njega. Sada sam doao do najtee stvari jer uopte ne postoji mogunost opisi vanja samih injenica. Zbog ega? esto sam se i sam pitao. Samo sam mogao rei da u njima ima previe toga to je njihovo lino, da bi se javno obznanilo. Mislim da to nije bio samo moj sluaj VE DA JE TO UVEK TAKO. Seam se da su me pokuaji te vrste uvek inili nemonim kada bi naiao na njih u svojim zabelekama ili seanju ili u pribelekama ljudi koji su imali udna iskustva bilo koje vrste a ka snije odbijali da ih opiu. Oni su tragali za udesnim i na ovaj ili onaj nain, su mislili da su ga pronali. Ali kada bi pronali ono za im su tragali svi bi govorili isto: pronaao sam. Ali ne mogu opisati ono to sam pronaao. Uvek mi se to inilo neka ko vetaki i nameteno. Sada sam se i sam naao u potpuno istoj situaciji. Naao sam ono za im sam tragao. Video sam i posmatrao injenice koje su u potpunosti nadnaravne za sferu koju sma tramo moguom, koju prihvatamo, a ne mogu nita rei o njima. Osnovni deo tih iskustava je bio u unutranjem zadovoljstvu i novom znanju koje se pojavilo sa njima. ak bi se i spoljanji aspekt tih injenica mogao opisati samo povrno. Kao to sam ve rekao, posle svih mojih pocenja i ostalih opita bio sam u nekom prilino uzbuenom i razdraenom stanju a fiziki ne ba stabilan, barem ne na uobiajen nain. Stigao sam u seosku kuu E.N.M. u Finskoj, u ijoj kui u St. Petersburgu smo se u poslednje vreme sastajali. Bio je tu G. i jo oko osam naih ljudi. Uvee se na razgovor dotakao naih ranijih pokuaja da ispriamo nae ivote. G. je bio vrlo otar i sarkastian, kao da *
Vidi Prvo poglavlje.

je eleo da isprovocira sve nas na smenu, a naroito je naglaavao na kukaviluk i lenjost naih misli. Mene je naroito pogodilo, kada je poeo da ponavlja pred svima, neto to sam mu rekao u apsolutnom poverenju, a to je bilo, ono to sam mislio o Dr S. Ono to je govorio bilo je vrlo neprijatno jer sam uvek osuivao takve razgovore kod drugih. Mislim da je bilo oko 10 sati kada je pozvao mene, Dr. S. i Z. u malu posebnu sobu. Seli smo na pod prekrtenih nogu na turski nain i G. je poeo da objanjava i pokazuje nam odreene poloaje i fizike kretnje. Nisam mogao da ne primetim da je u njegovim kretnjama postojala neverovatna tanost a da sami po loaji nisu predstavljali nikakav problem i da bi ih dobar gimna stiar veoma lako uradio. Ja nikada nisam smatrao da sam neki atleta ali sam mogao da ih oponaam. G. je objasnio da bi gim nastiar, naravno, mogao da ih uradi, ali na drugaiji nain od njegovog i da ih je on radio sa oputenim miiima. Posle toga, G. je preao na pitanje zbog ega nismo mogli da ispriamo priu o svom ivotu. Time je poelo udo. Sa potpunom sigurnou mogu da kaem da G. nije upotrebio nikakav spoljanji metod, to jest, nije mi dao nikakav nar kotik niti me je hipnotisao nijednim od znanih metoda. Sve je poelo tako to sam poeo da UJEM NJEGOVE MISLI. Sedeli smo u maloj sobi na drvenom podu, bez tepiha, kao i u svim seoskim kuama. Sedeo sam nasuprot G., a Dr S. i Z. su mi bili sa obe strane. G. je govorio o osobinama, o naoj nesposobnosti da vidimo ili govorimo istinu. Njegove su me rei veoma uznemirile. Odjednom sam primetio da meu reima ko je nam je izgovarao postoje misli namenjene meni. Uhvatio sam jednu od tih misli i odgovorio na nju glasno. G. mi je klim nuo glavom i prestao da govori. Nastupila je prilino duga pau za. Sedeo je mirno nita ne govorei. Posle izvesnog vremena uo sam njegov glas unutar mene kao da je bio u grudima blizu srca. Postavio mi je odreeno pitanje. Pogledao sam ga; sedeo je i smeio se. Njegovo pitanje je u meni proizvelo snanu emo ciju. Ali sam mu odgovorio potvrdno. Zato li je to rekao? upitao je G., gledajui prema Dr. S i Z. Zar sam ga pitao neto?

Odmah mi je postavio novo jo tee pitanje, na isti nain kao i prvo. Ponovo sam odgovorio glasno. Z. i S. su vidno bili zaprepaeni onim to se deavalo, naroito Z. Ovaj razgovor, ako se moe tako nazvati, se nastavio jo nekih pola sata. G. mi je postavljao pitanja bez rei, a ja sam odgovarao na njih glasno. Bio sam veoma uznemiren pitanjima koja mi je postavljao i stva rima koje mi je govorio a koje ja nisam mogao preneti. Bila je u pitanju stvar koja se ticala uslova koje sam ja ili morao prihva titi ili NAPUSTITI RAD. G. mi je dao mesec dana vremena. Odbio sam taj period vremena i rekao da u bez obzira koliko je njegov zahtev teak moi da ga izvrim odmah. Meutim, G. je uporno zahtevao mesec dana vremena. Posle izvesnog vremena je ustao i izaao na verandu. Sa druge strane bila je druga veranda na kojoj su sedeli ostali. ta se dogodilo posle toga, ne bih mogao sasvim jasno opi sati, iako su se osnovne stvari i dogodile nakon toga. G. je raz govarao sa Z. i S. Potom je meni neto rekao to me je jako pogodilo i ja sam ustao sa stolice i poao u vrt. Odatle sam otiao u umu. Dugo sam etao po njoj, sve do u no, potpuno u vlasti najudnijih misli i oseanja. Ponekad je to izgledalo kao da sam neto pronaao a zatim da sam to ponovo gubio. Trajalo je to oko sat, dva. Konano, u trenutku koji se inio kao klimaks protivurenosti unutranjeg kovitlaca, prostrujala je kroz moj um, misao, koja se veoma brzo izbistrila i pojavilo se potpuno razumevanje svega to je G. govorio kao i mog sopstvenog poloaja. Video sam da je G. bio u pravu; da ono to sam u sebi smatrao jakim i ono na ta sam mislio da se mogu osloniti u samom sebi, u stvarnosti nije uopte postojalo. Pro naao sam jo neto drugo. Znao sam da mi nee verovati i da e mi se smejati ako bi mu pokazao tu drugu stvar. Meutim, za mene je bila nesumnjiva i stvari koje su se kasnije dogodile po kazale su mi da sam bio u pravu. Dugo vremena sam sedeo i puio u nekom lebdeem stanju. Kada sam se vratio u kuu bio je ve mrak na maloj verandi.Mi slei da su svi otili u krevet, otiao sam u svoju sobu i legao. A zapravo G. i ostali su veerali na velikoj verandi. Neto kasnije po mom odlasku u krevet, ponovo se u meni pojavilo udno uz buenje, puls je poeo ubrzano da mi radi, nanovo sam uo glas

G. u mojim grudima. Ovom prilikom, ne samo da sam uo pi tanje VE SAM I ODGOVORIO MENTALNO, G. je uo i obavestio me o tome. Bilo je neeg udnog u tom razgovoru. Pokuavao sam da pronaem neto to bi mi potvrdilo da je to injenica, ali nisam pronalazio nita. Ipak je to mogla biti mata ili budno snivanje, jer iako sam pokuao da pitam G. neto opipljivo, to ne bi ceo razgovor stavljalo pod sumnju, ni sam mogao da smislim nita to bi imalo dovoljno teine. A odreena pitanja koja sam mu postavljao mogao sam i sam sebi postaviti i dobiti odgovor. ak sam imao utisak da je izbegavao konkretne odgovore koji bi kasnije sluili kao dokaz, i na ne koliko pitanja je dao sasvim neodreene odgovore. Meutim, OSEANJE DA JE TO BIO RAZGOVOR bilo je veoma jako i sasvim novo i nimalo slino bilo emu drugom. Posle jedne veoma duge pauze G. me je pitao neto to me je trenutno postavilo u stanje pripravnosti, zatim je zautao kao da eka odgovor. Ono to je rekao zaustavilo je sve moje misli i oseanja. Ni je to bio strah, barem ne svestaii strah, ali sam sav drhtao i neto me je bukvalno paralisalo tako da nisam bio u stanju da artikuliem ni jednu re iako sam iz sve snage pokuavao, elei da dam potvrdan odgovor. Oseao sam da G. eka i da nee imati jo dugo strpljenja. Umoran si sada, rekao je najzad, ostaviemo za drugi put. Poeo sam neto da govorim, mislim da sam mu rekao da saeka, da mi da malo vremena da se priviknem na tu misao. Drugi put, rekao je njegov glas. Spavaj. I njegov glas je utihnuo. Dugo nisam mogao da zaspim. Ujutro, kada sam izaao na malu terasu na kojoj smo sedeli prethodno vee, G. je sedeo u bati za okruglim stolom, sa jo troje ljudi. Upitajte ga ta se sino dogodilo, rekao je G. Iz nekog razloga me je to razljutilo. Okrenuo sam se i poao prema terasi. Kada sam stigao do nje, ponovo uh njegov glas u mojim grudima. Stani! -

Zaustavio sam se i okrenuo prema G. On se smeio. Gde e, sedi ovde, rekao je obinim glasom. Seo sam sa njim ali nisam mogao da govorim, niti sam eleo. Istovremeno sam osetio izuzetnu jasnou misli i odluio sam da pokuam da se koncentriem na odreene probleme koji su mi se inili prilino teki. Nadola mi je misao da bih u tom neobinom stanju mogao moda nai odgovore na pitanja na ko ja nisam bio u stanju da odgovorim u uobiajenom stanju. Poeo sam da mislim o prvoj trajnosti zraka stvaranja, o tri sile koje ine jednu silu. ta bi one mogle da znae? Moemo li ih opisati? Moemo li shvatiti njihovo znaenje? Neto je poelo da se oblikuje u mojoj glavi ali ba kada sam pokuao da to pre vedem u rei, sve je nestalo. VOLJA, SVESNOST... i ta je bilo tree? Pitao sam se. Izgledalo mi je, ako uspem da imenu jem TREE da u biti u stanju da razumem sve ostalo. Ostavi to, rekao je G. glasno. Okrenuo sam glavu prema njemu i on me je pogledao. Dug je jo put do toga, rekao je. Odgovor jo uvek ne moe pronai. Bolje bi bilo da misli na sebe, na svoj rad. Ljudi koji su sedeli oko nas, gledali su nas zaprepaeno. G. je odgovorio na moje misli. Tada je poelo neto zbilja neobino, neto to je trajalo ceo dan i jo dalje. U Finskoj smo ostali jo 3 dana. U toku ta 3 dana bilo je mnogo razgovora o raznim temama. A ja sam bio u neobinom emocionalnom stanju sve vreme, poelo je ak po malo da me optereuje. Na koji nain se mogu osloboditi ovoga? Ne mogu vie da podnesem, upitao sam G. Hoe li da zaspi? pitao je G. Naravno da neu, odgovorio sam. Zbog ega me onda pita? To je ono to si hteo, upotre bi ga sad. U OVOM TRENUTKU TI NE SPAVA! Mislim da to nije ba u potpunosti bila istina. Nesumnjivo sam spavao u pojedinim trenucima. Mnogo stvari koje sam u to vreme rekao najverovatnije su iznenaivale moje drugare u ovoj udnoj avanturi. Mnoge stva ri su bile kao san, nisu imale nikakvu vezu sa realnou. Uopte

ne sumnjam da sam mnogo toga izmislio. Kasnije mi se inilo veoma udnim kada bih pokuao da se setim stvari koje sam ta da rekao. Najzad smo krenuli u St. Petserburg. G. je otiao u Moskvu a mi smo poli na Nikolaievsky stanicu, pravo sa finske stanice. Prilino veliko drutvo se okupilo da ga isprati. Otiao je. udesno je jo uvek bilo jako daleko od zavretka. Bilo je novih udnih fenomena opet, kasno te veeri, razgovarao sam sa njim DOK SAM GA VIDEO u kupeu voza koji ga je nosio prema Moskvi. Kasnije je usledio udan period vremena, trajao je oko 3 nedelje. U toku tog perioda video sam uspavane ljude. Ovo zahteva dodamo objanjenje. Dva, tri dana posle odlaska G. etao sam du Troitsky uli ce i odjednom sam video da ovek koji mi je iao u susret SPA VA. U to uopte nije bilo sumnje. Iako su mu oi bile otvorene, on je hodao obavijen oblacima svoga sna. Palo mi je na pamet da, ako bih ga gledao dovoljno dugo moda mogu da vidim nje gove sne, to jest, da mogu da razumem ta on to vidi u svojim snovima. Ali je on u meuvremenu proao. Nakon njega je naiao drugi takoe uspavan ovek. Proao je i spavajui IZVOSTCHIK sa dva uspavana putnika. Odjednom sam se naao u ulozi princa iz bajke Uspavana Lepotica. Svi oko mene su spa vali. Bio je to nesumnjiv i odreen oseaj. Shvatio sam ta znai to da se mnoge stvari mogu VIDETI naim oima, a koje obino ne vidimo. Ovaj oseaj je trajao nekoliko minuta. Ponovio se i sledeeg dana, samo mnogo slabijeg intenziteta. Meutim, tre nutno sam otkrio da POKUAVAJUI DA SE SETIM SEBE mogu pojaati i produiti taj oseaj do god imam dovoljno ener gije da ne budem preokrenut, to jest, da ne dozvolim da mi bilo ta oko mene ne privue panju. Kada je panja skrenuta pre stajao sam da vidim uspavane ljude jer sam oigledno i sam zaspao. Samo nekolicini naih ljudi sam rekao o tim opitima i dvoje je imalo slina iskustva kada su pokuali da se sete sebe. Posle toga je sve opet postalo normalno. Nisam ba bio sa svim siguran da znam ta se zapravo dogodilo. Meutim, sve u meni se okrenulo naglavake. Takoe nema sumnje da je u stva rima koje sam rekao i mislio bilo, za te tri nedelje, mnogo mate.

Ali ja sam video sebe, to jest, video sam stvari u sebi, ko je nikada ranije nisam video. U to nije bilo sumnje, iako sam ja kasnije postao onaj stari, nisam mogao da izbegnem injenicu da ZNAM da se to dogodilo i nita nisam mogao da zaboravim. Jednu stvar sam ve tada shvatio, bez sumnje, sasvim ja sno, da nijedan fenomen vieg reda, to jest, onaj koji prevazilazi kategoriju obinih stvari koje se mogu posmatrati svakodnevno, ili fenomeni koji se nekad nazivaju metafi zikim, ne moe biti posmatran i izuavan pomou UOBIAJE NIH SREDSTAVA i u uobiajenom stanju svesti, kao neki fiziki fenomeni. Sasvim je apsurdno misliti da je mogue po smatrati fenomen vieg poretka kao to je telepatija, pred vianje budunosti, medijumske fenomene, i tako dalje, na isti nain kao i elektrine, meteoroloke ili hemijske fenomene. Neto postoji u fenomenima vieg reda to zahteva odreeno emocionalno stanje za NJIHOVO POSMATRANJE I PROUAVANJE. Ovo iskljuuje bilo kakvu mogunost pra vilnog voenja laboratorijskih opita i posmatranja. Ja sam ve ranije doao do istih zakljuaka nakon opita ko ji su opisani u knjizi NOVI MODEL UNIVERZUMA u pogla vlju koje nosi naziv Eksperimentalni Misticizam, ali sam sada razumeo razlog zbog ega je to bilo nemogue. Drugi interesantan zakljuak do koga sam doao je mnogo tee opisati. Odnosi se na promenu koju sam primetio u nekim svojim pogledima, u odreenim formulacijama mojih ciljeva, elja i naklonosti. Mnogi aspekti toga su mi tek kasnije bili ja sni. A kasnije sam video sasvim jasno da su ba u ovo vreme poele neke konane promene u pogledu na samog sebe, na one oko mene, a naroito na 'metode delanja', ako se to moe rei bez neke odreenije definicije. Veoma je teko opisati same izmene. Mogu samo rei da one nisu ni na koji nain bile poveza ne sa onim to je bilo reeno u Finskoj, ve da su dole kao rezultat emocija koje sam tamo iskusio. Prvo to sam mogao da primetim je bilo slabljenje tog ekstremnog individualizma koji je do tada bio osnovna osobina u mom ivotnom stavu. Poeo sam vie da vidim ljude, da oseam vie jedinstvo sa njima. Dru ga stvar je bila da sam negde duboko u sebi razumeo ezoterini princip nemogunosti nasilja, to jest, beskorisnost postizanja bi-

lo ega nasilnim nainom. Video sam uz nesumnjivu jasnou, nikada vie ne izgubivi u potpunosti taj oseaj, da nasilni naini i metodi U BILO EMU, bez presedana donose negativne re zultate, a to znai, rezultati su u suprotnosti sa ciljevima za ko je su i postavljeni. Ono do ega sam stigao bilo je kao Tolstojeva neotpornost u pojavi, ali to uopte nije bila neotpornost jer sam ga dostigao, ne sa etike, ve sa praktine take gledita; ne sa gledita ta je BOLJE ili ta je GORE ve sa gledita ta je efektivnije i prilinije. Sledei dolazak G. u St. Petersburg bio je u septembru. Po kuao sam da ga ispitujem o tome ta se zapravo dogodilo u Fin skoj da li je zbilja rekao neto to me je preplailo, i zbog ega sam bio uplaen? Ako je to bio sluaj to samo znai da nisi bio spreman, rekao je G. Nita vie nije objanjavao. Pri ovoj poseti centralno mesto u naim razgovorima bila je osnovna osobina ili osnovna greka svakog od nas. G. je bio vrlo slikovit u definisanju osobina. Tom prilikom sam shvatio da se ne moe definisati svaija osnovna osobina. Kod nekih ljudi ta osobina moe biti toliko skrivena ispod raz nih formalnih oitovanja da ju je skoro nemogue pronai. Osim toga ovek moe smatrati SEBE svojom osnovnom osobinom kao to bi ja mogao svoju osnovnu osobinu smatrati Ouspenskim ili kako ju je G. uvek nazivao Piotr Demianovich. Tu ne moe biti greke jer Piotr Demianovich svake osobe se obli kuje, da tako kaem, oko njegove osnovne osobine. Kadgod se neko ne bi sloio sa definicijom njegove osnov ne osobine koju bi G. dao, on je uvek govorio da sama injeni ca da se osoba ne slae, njemu pokazuje da je u pravu. Ja se ne slaem samo sa onim to vi zapravo kaete da je moja OSNOVNA OSOBINA, rekao je jedan od prisutnih. Osnovna osobina koju ja vidim u sebi je mnogo gora. Ali ne od bijam da me ljudi vide onakvim kakvim me vi opisujete. Vi nemate pojma ta je u vama, rekao mu je G.; kada biste znali vi ne biste vie imali tu osobinu. A ljudi vas svakako vide onako kako sam vam rekao. Ali vi ne vidite kako oni vide vas. Ako biste prihvatili ono to sam vam ja rekao, kao vau

osnovnu osobinu, shvatili biste kako vas ljudi vide. A ako pro naete nain da se izborite sa tom osobinom i unitite je, to jest, da unitite njenu NENAMERNO OITOVANJE (G. je nagla sio ove rei), na ljude neete proizvesti utisak da znate, ve bi lo kakav utisak koji elite. Ovim su poeli dugi razgovori o utiscima koje ovek osta vlja na druge ljude i kako on moe da proizvede povoljan ili ne povoljan utisak. Ljudi oko nas vide nau osnovnu osobinu koliko god da je skrivena. Naravno ne mogu je uvek definisati. Meutim, veoma esto su njihove definicije vrlo dobre i sasvim blizu istini. Uz mimo nadimke. Nadimci ponekad veoma dobro odreuju osnov nu osobinu. Razgovor o utiscima nas je jo jednom doveo do unu tranjeg i spoljanjeg uvaavanja. Nema govora o spoljanjem uvaavanju do god je ovek udobno uvaljen u svoju osnovnu osobinu, rekao je G. Na primer taj i taj (imenovao je jednog lana grupe), njegova oso bina je da NIKADA NIJE KOD KUE. Kako on moe uvaava ti bilo ta ili bilo koga? Bio sam iznenaen umetnikom zavrnicom opisa te osobi ne koju je opisao G. Nije to vie bila psihologija, bila je to umetnost. Psihologija treba da bude umetnost, odgovorio je G., psihologija nikada ne moe biti samo nauka. Drugom lanu nae grupe rekao je da je njegova osobina bi la DA ON NIJE UOPTE POSTOJAO. Vi shvatate, JA VAS NE VIDIM, rekao je G. To ne znai da ste uvek takvi. Ali kada ste ovakvi kao to ste sada, ne postojite uopte. Jednom od lanova je rekao da mu je osnovna osobina sklo nost da se uvek i sa svakim objanjava. ALI JA SE NIKADA NE OBJANJAVAM, - ovek je odmah vatreno odgovorio. Nismo mogli da se uzdrimo od smeha. Sredovenom oveku, na kome je vren opit izdvajanja linosti od sutine i koji je traio dem od malina, G. je rekao, da je njegova osnovna osobina to to NEMA SAVESTI.

Sledeeg dana se ovek pojavio i rekao kako je bio u Na rodnoj biblioteci i pregledao enciklopedijske renike 4 jezi ka traei re savest. G. je samo odmahnuo rukom. Drugi ovek, njegov drugar iz ve pomenutog opita, dobio je definiciju svoje osnovne osobine, NIJE IMAO STIDA; od mah je napravio alu na sopstveni raun. Jednom prilikom G. je zaradio teak nazeb, pa smo se sa stajali u njegovom stanu, u malim grupama. Rekao je da nema smisla ovako dalje nastavljati i da treba da donesemo odluku hoemo li nastaviti sa njim, elimo li da ra dimo ili bi moda bilo bolje sve napustiti jer polovian stav ne daje nikakve rezultate. Rekao je jo, da e nastaviti da radi sa mo sa onima koji e doneti konanu i ozbiljnu odluku da se bo re protiv mehaninosti u sebi i protiv sna. Do sada ve znate, rekao je, da se nita strano ne zahteva od vas. Ali nema smisla sedeti izmeu dve stolice. Ko god ne eli da se probudi, ostavimo ga da spava mirno. Rekao je da e razgovarati sa svakim od nas ponaosob i da e svaki od nas morati da mu pokae dovoljno dobar razlog zbog koga on, G., treba da se bavi njime. Verovatno mislite da mi ovo daje ogromno zadovoljstvo, rekao je. Moda mislite da ne postoji nita drugo ime bi se ja bavio. Ako je to tako, onda greite u oba sluaja. Ima mno go stvari koje bi ja mogao da radim. A ako svoje vreme po sveujem OVOME to je samo zbog toga to imam konaan cilj. Sada bi bilo dobro da shvatite u emu se sastoji taj cilj, a bilo bi vreme takoe da vidite da li ste na istom putu na kome sam ja. Nita vie neu rei. Ali u budunosti u raditi samo sa onima koji mi mogu biti od koristi u dostizanju mog cilja. A mogu mi koristiti samo oni koji su vrsto odluili da se bore sa sobom, to jest, da se bore sa mehaninou. Ovim je razgovor bio zavren. Njegovi razgovori sa lano vima grupe trajali su oko nedelju dana. Sa nekima je razgovarao veoma dugo, sa drugima neto krae. Na kraju su skoro svi osta li.

P., sredovean ovek koga sam pomenuo u vezi sa opitom deljenja linosti od sutine, izaao je iz cele situacije veoma asno i ubrzo postao aktivan lan nae grupe, samo ponekad skreui, to jest, vraajui se formalistikim stavovima ili buk valnom razumevanju. Samo je dvoje ljudi otpalo koji su, ba kao nekom vrstom magije, kako nam je to izgledalo, odjednom prestali da razumeju bilo ta i sve to je G. rekao videli kao NERAZUMEVANJE SA NJEGOVE STRANE, a to se nas ostalih tie, oseali su ne dostatak oseanja i blagonaklonosti. Takav njihov stav, u poetku pomalo skriven a zatim sa svim otvoreno neprijateljski prema svima nama, za koji niko ni je shvatao odakle dolazi, udio nas je sve veoma mnogo. Sve smo tajili; nismo im govorili ta je G. iznosio u nji hovom odsustvu. Priali smo bajke G. o njima, pokuavajui da ga nateramo da im ne veruje. Sve nae razgovore sa njima smo mu prenosili, sve vreme ga vodei u greku tako to smo izvrta li injenice i teei da sve predstavimo u pogrenom svetlu. DA VALI SMO G. POGRENE UTISKE O NJIMA, navodei ga da sve vidi daleko od onog kako je bilo. U tom periodu G. se i sam sasvim promenio, postao pot puno drugaiji od onog kakav je ranije bio, postao je otar, pun zahteva, izgubio je sva oseanja i interesovanje za pojedince, prestao je da trai istinu od ljudi; kao da je vie voleo da bude okruen ljudima koji su se plaili da kau istinu, licemerima, ko ji su bacali cvee jedni na druge a istovremeno pijunirali jedni druge. Bili smo zaprepaeni svim ovim. Odmah su sobom doneli atmosferu koja do tada nije postojala meu nama. Bilo je na roito udno jer smo u to vreme mnogi bili u vrlo emocionalnom stanju u odnosu na ova 2 lana nae grupe. Mnogo puta smo pokuavali da razgovaramo sa G. o tome. Slatko se smejao kada smo pokuali da mu objasnimo kako smo mi, prema njihovom miljenju uvek pokuavali da mu prenese mo pogrene utiske o njima. Koliko oni cene rad, rekao je, i kakva sam ja bu dala sa njihove take gledita; kako me je lako prevariti! Vidite da ne shvataju najvaniju stvar. U radu, uitelj ne sme biti va-

ran. To je zakon koji proizilazi iz onoga to je reeno o znanju i biu. Ja vas mogu varati ako hou. Ali vi ne moete varati me ne. Kada bi bilo drugaije vi ne biste uili od mene i ja bi treba lo da uim od vas. Kako da razgovaramo sa njima i kako da im pomogne mo da se vrate u grupu? nekoje upitao G. Ne samo da ne moete nita, rekao im je G., ve ne treba ni da pokuavate jer bi tim pokuajima razorili poslednju priliku koju oni imaju da shvate i vide sebe. UVEK JE VEO MA TEKO VRATITI SE NAZAD. To mora biti potpuno samostalna odluka bez ikakvog pritiska. Trebalo bi da znate da sve to ste uli o meni i vama od njih, pokuaji samo-potvrde, pokuaji da se drugi okrive da bi oseali kako su u pravu. To znai sve vie laganja. Neophodno je to unititi, a jedina mo gunost je kroz patnju. Ako im je ranije bilo teko da sagledaju sebe sada e im biti 10 puta tee. Kako se to dogodilo? upitali smo ga. Zbog ega se njihov stav prema vama i prema nama tako neoekivano izmenio? To je prvi va sluaj, rekao je G., i zbog toga vam izgleda neobian, ali kasnije ete videti da se to esto dogaa i to uvek na isti nain. Osnovni razlog je taj da je nemogue sedeti izmeu dve stolice. A ljudi obino misle da mogu sedeti iz meu dve stolice, to jest, misle da mogu dobiti novo zadravajui staro; naravno oni to ne misle svesno ali nekako mu doe na isto. A ta je to to najvie ele da zadre? Pre svega, pravo na sopstvenu procenu ideja i ljudi, to jest, ono to je najtetnije za njih. Oni su budale i ve znaju to, to jest, shvatili su to u jed nom trenutku. Iz tog razloga su doli da ue. Meutim, sledeeg trenutka su ve to zaboravili; ve donose u rad njihov sopstveni podli, subjektivan stav; poinju da prenose svoje miljenje o me ni, o svima vama, kao da su sposobni da imaju miljenje o bilo emu. To se trenutno oslikava na njihov stav prema idejama i prema onome to ja kaem. Ve 'prihvataju jednu stvar' a 'ne prihvataju drugu stvar'; sa jednom stvari se slau sa drugom se ne slau; jednu stvar mi veruju drugu ne veruju.

 Najzanimljiviji deo je taj to oni zamiljaju da su spo sobni 'da rade' u takim uslovima, to jest, bez potpunog poverenja u mene i ne prihvatajui sve; zapravo je to potpuno nemogue. Ne prihvatajui neto i ne verujui neemu, oni tre nutno stvaraju neto njihovo, umesto onoga to ne veruju i ne prihvataju. Poinje 'podvaljivanje' nove teorije, nova ob janjenja, koja nemaju nikakve veze sa radom niti sa onim to ja govorim. Tada poinju da pronalaze greke i netanosti u sve mu to ja kaem ili radim ili u svemu to drugi kau ili ine. Od ovog trenutka poinjem da govorim o stvarima o kojima ne znam nita, ak o stvarima o kojima nemam pojma, ali koje ONI zna ju i razumeju mnogo bolje od mene; svi ostali lanovi grupe su budale i idioti. I tako dalje, i tako dalje, kao vergl. Kada ovek pone da govori na ovaj nain, znam ta e dalje da kae. I vi ete znati, uz pomo posledica. Zanimljivo je da ljudi vide ovo u odnosu sa drugima. Meutim, kada oni ine lude stvari, tre nutno prestaju da sagledavaju to u odnosu na sebe. To je zakon. Teko je penjati se uz brdo a veoma lako kliziti niz brdo. Oni ak ne oseaju ni stid govorei na ovaj nain sa mnom ili sa dru gim ljudima. A osnovno je to to misle da se ovaj nain moe preplitati sa nekom vrstom 'rada'. Ne ele ak da shvate da ka da ovek doe do ove take, da je otpevao svoju pesmicu. Jo neto treba da primetite. Oni su par. Kada bi bili od vojeni, svako sebi, bilo bi im lake da uvide situaciju i da se vra te. Ali, oni su par, oni su prijatelji, jedan drugog podravaju u njihovim slabostima. Jedan se ne moe vratiti bez drugog. ak i kada bi eleli da se vrate, uzeo bih samo jednog od njih. Zbog ega? upitao je neko. To je sasvim drugo pitanje, rekao je G., trebalo bi jednog upitati koje vaniji, ja ili njegov prijatelj. Ako bi rekao da je njegov prijatelj vaniji, onda nema vie o emu da se raz govara. Ako bi rekao da sam vaniji ja, u tom sluaju mora na pustiti svog prijatelja i sam se vratiti. Moda bi se u tom sluaju, kasnije, i drugi vratio. Ali kaem vam da se oni dre jedan dru gog; ovo je dobar primer kako ljudi ine najgore mogue stvari sami za sebe kada se izdvajaju od dobrog u njima. U oktobru sam bio u Moskvi sa G.

Iznenadio me je njegov mali stan na Bolshia Dmitrovka, svi podovi i zidovi u stanu su bili prekriveni istonjakim tepisima, sa plafona su visile svilene marame i alovi. Ljudi koji su dola zili tu, G. uenici, NISU SE PLAILI DA UTE. To je samo po sebi bilo malo neobino. Dolazili su, sedeli, puili, ak sati ma ne progovorivi. Ali u toj tiini nije bilo nieg odbojnog; na protiv, postojalo je oseanje sigurnosti i slobode od potrebe za igranjem nekih prisilnih i izmiljenih uloga. Meutim, ponekad su ovi udni posetioci i ta tiina, proizvodili izuzetno udne uti ske. Poeli su da govore i govorili su bez prestanka kao da su se plaili da se zaustave i osete neto. S druge strane, neki su bili uvreeni, mislili su da je tiina uperena protiv njih da bi im pokazala koliko su uenici G. bili nadmoniji i da ih se natera da shvate da sa njima nije vredno ak ni govoriti; drugima je to bilo glupo, zanimljivo, neprirodno, da je pokazivalo nae naj gore osobine, naroito nae slabosti i nau potpunu potinjenost G., koji nas ugnjetava. P. je ak odluio da hvata beleke o reakcijama raznih tipo va ljudi u tiini. Na tom mestu sam shvatio da su se ljudi plaili tiine vie od bilo ega drugog, da na poriv za govorom potie iz samo-odbrane i da se uvek zasniva na odbijanju da neto sa gledamo, odbijanju da neto priznamo sami sebi. Brzo sam primetio jo jedno svojstvo G. stana. U NJEMU NIJE BILO MOGUE GOVORITI LAI. La je trenutno bila providna, oigledna i nesumnjiva. Jednom se pojavio jedan poz nanik G. koga sam ja ve sreo i koji je povremeno dolazio u G. grupe. Osim mene bilo je prisutno jo dvoje, troje ljudi. Sam G. nije bio prisutan. Seli smo, a na gost je poeo da govori o tome kako je ba sreo oveka koji mu je ispriao neverovatno intere santne stvari o ratu, o mogunostima sklapanja mira i tako dal je. Odjednom, sasvim neoekivano, osetio sam DA LAE. Nikog on nije sreo i niko mu nita nije rekao. Sve je izmislio u trenutku jer nije mogao da podnese tiinu. Posmatrajui ga, oseao sam se pomalo nelagodno. inilo mi se da ako ga budem posmatrao on moe osetiti da ja znam da on lae. Bacio sam pogled oko sebe i video da i ostali isto oseaju, jedva su zadravali osmehe. Tada sam pogledao onoga koji je govorio, on nita nije primetio, nastavljao je da govori velikom

brzinom, sve vie se unosei u svoju priu, ne primeujui uopte poglede koje smo nenamerno izmenjivali. Nije to bio jedini sluaj. Setio sam se naih pokuaja sredi nom leta, da opiemo svoje ivote i intonacija kojima smo se sluili kada smo eleli da skrijemo neke injenice. I ovde je ce la stvar bila u intonacijama. Kada ovek aska ili eka mogunost da pone, on ne primeuje intonacije drugih i nije sposoban da razlui lai od istine. Ali ako sam uti, ako je malo probuen, on uje razliite intonacije i poinje da razlikuje ta su lai dru gih ljudi. Nekoliko puta smo razgovarali o ovome sa uenicima G. Rekao sam im ta se dogodilo u Finskoj i o uspavanim ljudima koje sam viao na ulicama St. Petersburga. Oseaj o meha nikom laganju ljudi ovde u stanu G., potsetio me je u mnogo me na oseaj o uspavanim ljudima. Veoma sam eleo da upoznam G. sa nekim od mojih mo skovskih prijatelja, ali od mnogih koje sam sretao tih dana, sa mo jedan, moj stari prijatelj novinar V.A.A., izgledao je dovoljno iv, iako je kao i obino bio pretrpan radom i trao s mesta na mesto. Meutim, bio je vrlo zainteresovan kada sam mu rekao za G. i uz G. dozvolu sam ga pozvao u njegov stan, na ruak. G. je sakupio oko 15-ak svojih ljudi i priredio ruak koji je, za to vreme, bio raskoan, sa ZAKUSKOM, pita ma, ALIKOM, Khaghetia vinom, i tako dalje, jednom reju, bio je to jedan od onih kavkaskih rukova koji je zapoeo u pod ne i trajao do uvee. G. je ponudio A. da sedne u njegovoj blizini, bio je veoma ljubazan prema njemu, zabavljao ga sve vreme, sipao mu vino. Srce mi je stalo u trenutku kada sam shva tio na kakav ispit sam doveo prijatelja. Svi su utali. A. je izdrao pet minuta. Tada je poeo da govori. Govorio je o ratu, o svim naim prijateljima i neprijateljima ponaosob i zajedno; prenosio je miljenje moskovskog mnjenja o svemu i svaemu; tada je priao o suenju povra za vojsku (to mu je bio dodatni posao uz novinarstvo), naroito o suenju crnog luka, zatim o vetakom ubrivu, poljoprivrednoj hemiji i uopte o hemiji; o melioraciji; o spiritualizmu; materijalizovanju ruku, i jo kojeemu, ega ne mogu sad da se setim. Ni G. niti bilo drugi nije progovio ni re. Ja sam bio na ivici da progovorim u strahu

da se A. ne uvredi, ali me je G. tako pogledao da sam se trenut no zaustavio. Osim toga, moji strahovi su bili uzaludni. Jadni A. nije nita primetio, tako se zaneo u svoje govornitvo, sedei srean za stolom sve do etiri sata. Tada se zanesen rukovao sa G. zahvaljujui mu na veoma interesantnom razgovoru. G. me je gledao smekajui se lukavo. Bilo me je stid. Napravili su bu dalu od jadnog A. On naravno nita slino nije oekivao pa se uhvatio na mamac. Shvatio sam da je G. priredio svojim ljudi ma oigledno predavanje. Vidite, rekao je, kada je A. otiao. Njega nazivaju pa metnim ovekom. A on ne bi primetio ni pantalone da mu ski nem. Samo ga pusti da govori. On nita drugo ne eli. Svi su takvi. Ovaj je ak mnogo bolji od drugih. On ne lae. I zbilja zna ono o emu govori, na svoj nain naravno. Ali razmislite, od kakve je on koristi? Vie nije mlad. Moda je ovo bila poslednja mogunost u njegovom ivotu da uje istinu. A on je sve vreme govorio. Od moskovskih razgovora sa G. seam se jednog koji je bio povezan sa drugim razgovorom u St. Petersburgu. Ovaj put sam G. je zapoeo. Od svih stvari koje si do sada nauio ta ti se ini naj vanije? upitao je mene. Iskustva iz avgusta meseca, naravno, rekao sam. Kada bih bio u stanju da ih izazovem po elji i upotrebim, sve bi mi elje bile ispunjene jer mislim da bih pomou toga mogao da pronaem i ostalo. Ali, istovremeno, znam da su ta isku stva, namerno biram tu re jer ne postoji druga, ali vi znate o emu govorim, klimnuo je zavisila od emocionalnog sta nja u kome sam tada bio. Znam da e ona uvek zavisiti od njih. Kada bih mogao da stvorim takvo emocionalno stanje u sebi veo ma brzo bi doao do tih iskustava. Meutim, oseam da sam veo ma daleko od takvog emocionalnog stanja, skoro kao da sam uspavan. Kako se takvo emocionalno stanje moe stvoriti? Reci mi. Postoje 3 naina, rekao je G. Prvo, ovo stanje moe doi samo od sebe, sluajno. Druugo, neko drugi ga moe

stvorit u tebi. Tree, ti ga sam moe stvoriti. Koji ti se najvie dopada? Priznao sam da sam za trenutak poeleo da kaem da mi se najvie dopada da to bude neko drugi, ko e stvoriti to emocio nalno stanje u meni. Ali sam odmah shvatio da je on to ve uinio jedanput i da sada treba ili da ekam dok TO ne doe samo o se be ili da ja treba neto da uradim da ga stvorim. Naravno da elim sam da ga stvorim, rekao sam. Ali kako se to radi? Ve sam ranije rekao da je potrebna rtva, rekao je G. Nita se ne moe postii bez rtvovanja. Ako ita postoji na ovom svetu to ljudi ne razumeju, to je ideja rtvovanja. Oni mi sle da treba da rtvuju neto to imaju. Na primer, jednom pri likom sam rekao da treba da rtvuju veru, mir, zdravlje. Oni su to shvatili bukvalno. Ali stvar je u tome da oni nemaju ni zdravlje, ni veru niti mir. Sve ove rei treba uzeti pod znaci ma navoda. Zapravo oni samo treba da rtvuju ono to zamilja ju da imaju a u stvarnosti oni to nemaju. Potrebno je da rtvuju svoje matanje. To im pada teko, veoma teko. Mnogo je lake rtvovati stvarno postojee stvari. Druga stvar koju ljudi moraju rtvovati je NJIHOVA PATNJA. rtvovanje sopstvene patnje je isto tako teko. ovek e se odrei bilo kakvog zadovoljstva ali nee odustati od svoje patnje. ovek je najodaniji svojoj patnji. A neophodno je oslobiditi se patnje. Niko ko se nije oslobodio svoje patnje i ko nije rtvovao svoju patnju, ne moe da radi. Kasnije e se dosta go voriti o patnji. Nita se ne moe postii bez patnje a istovreme no ovek mora zapoeti rtvovanjem patnje. Sada emo deifrovati znaenje ovoga to sam rekao. Ostao sam u Moskvi oko nedelju dana i vratio se u St. Pe tersburg sa puno sveih ideja i utisaka. Ovde se dogodilo neto interesantno, to mi je objasnilo mnogo toga u sistemu i o me todama G. Za vreme mog boravka u Moskvi G. uenici su mi objasni li razliite zakone koji se odnose na oveka i na svet; izmeu ostalog, pokazali su mi ponovo tabelu vodonika, kako smo je zvali u St. Petersburgu, ali u mnogo proirenijem obliku. Osim

3 skale vodonika koje je G. razradio za nas, oni su izvrili da lju redukciju i napravili svih 12 skala (vidi tabelu 4). U ovakvom obliku skala je bila jedva razumljiva. Nikako nisam uspeo sebe da ubedim da je potrebna redukcija skale. Uzmimo na primer sedmu skalu, rekao je P. Ap solutno je ovde 'vodonik' 96. Vatra moe posluiti kao primer 'vodonika' 96. Znai vatra je Apsolutno za pare drveta. Uzmi mo devetu skalu. Ovde je Apsolutno vodonik 384 ili VODA. Voda je Apsolutno za pare eera. Meutim, nikako nisam mogao da shvatim princip na osno vu koga bi bilo mogue tano odrediti kada se takva skala moe upotrebiti. P. mi je pokazao tabelu sainjenu do pete skale, ko ja se odnosi na paralelne nivoe u razliitim svetovima. Nita ni sam izvukao iz toga. Poeo sam da mislim da li bi bilo mogue ujediniti sve te skale sa razliitim kosmosima. Vagajui tu mi sao otiao sam u potpuno pogrenom pravcu jer kosmosi narav no nemaju nikakvu vezu sa podelom na skali. U isto vreme mi je izgledalo da nita ne razumem o 3 oktave zraenja iz koje je izvedena prva skala vodonika. Osnovni kamen spoticanja ovde je odnos tri sile 1,2,3 i 1, 3,2 kao i odnosi izmeu ugljenika, kiseonika i azota. Istovremeno sam shvatio da je tu sadrano neto vano. Na pustio sam Moskvu sa neprijatnim oseanjem da ne samo da ni sam nita novo nauio ve da sam izgubio i ono staro, to jest, ono to sam mislio da ve razumem. U grupi smo imali dogovor da ko god ide u Moskvu i uje neka nova objanjenja ili predavanja, po povratku u St. Peter sburg, prenese to ostalima. Ali na svom putu prema St. Petersburgu sam paljivo vraao kroz misli razgovore voene u Moskvi i osetio da neu biti u stanju da prenesem osnovne stva ri jer ih ni sam nisam razumeo. To me je veoma razdrailo i ni sam znao ta da radim. U takvom stanju sam stigao u St. Petersburg i sledeeg dana otiao na na sastanak. Pokuavajui da razvuem to je vie mogue poetak di jagrama, kako smo nazivali deo G. sistema, koji se bavi optim pitanjima i zakonima, poeo sam da prenosim opte utiske sa mog puta. Sve vreme sam govorio jednu stvar a druga mi je ila kroz glavu: kako da ponem ta znai prenos 1, 2, 3 i 1, 3,

2? Moe li se primer takvog prenosa pronai u fenomenima ko je mi znamo? Oseao sam da moram sada neto pronai, odmah, jer ako prvo sam ne pronaem neto, nita ne mogu preneti drugima. Poeo sam da crtam dijagram na tabli. Bio je to dijagram zraenja u tri oktave: APSOLUTNO SUNCE ZEMLJA MESEC. Ve smo sasvim navikli na ovu terminologiju i G. nain zlaganja. Ali nisam imao pojma ta da im kaem osim onoga to su ve znali. Odjednom, jedna re, koja se pojavila u mojoj glavi i KO JU NIKO U MOSKVI NIJE IZGOVORIO, povezala je i obja snila sve: pokretni dijagram. Shvatio sam da je potrebno zamisliti ovaj dijagram kao POKRETNI, kako sve veze u lancu menjaju mesto kao u nekom mistinom plesu. Ova re me je toliko pogodila da neko vreme nisam uopte uo ta govorim. Ali nakon to sam sakupio svoje misli video sam da me sluaju i da sam sve objasnio to mu nije bilo jasno na putu ovamo. To mi je dalo izuzetno jak i jasan oseaj kao da sam ja sam otkrio nove mogunosti, novi metod vienja i razumevanja DAJUI OBJANJENJE DRUGIM LJUDIMA. Pod silinom ovog oseaja, im sam rekao da se primeri i analogija prenosa sila 1, 2, 3 i 1, 3, 2 moraju pronai u stvarnom svetu, odjednom sam video te primere i u ljudskom organizmu i u astro nomskom svetu i u mehanici kretanja talasa. Kasnije sam vodio razgovor sa G. o razliitim skalama, iju svrhu nisam razumeo. Troimo vreme na pitalice, rekao je. Zar ne bi bi lo jednostavnije da pomognemo sebi da se to bre rei? Ti zna da su ispred nas mnoge tekoe, nikada ih neemo dostii idui ovim tempom. Sam si mnogo puta rekao da imamo vrlo malo vremena. Upravo zbog toga to ima malo vremena a ima dosta po tekoa ispred nas, potrebno je initi onako kako ja to radim, rekao je G. Ako se plai potekoa, kako e tek biti kasnije? Misli li da je u kolama sve dato u zavrnim oblicima? Prilino naivno gleda na to. Mora biti lukav, pretvarati se, navoditi raz govore na stvari koje te interesuju. Ponekad se ui iz ala i vice va, iz pria. A ti hoe sve jednostavno. To se nikada tako ne

deava. Mora znati kako da uzme i kada se ne daje, da KRADE ako je potrebno, a nikako da eka da neko doe i da ti da.

ETRNAESTO POGLAVLJE
Bilo je nekih taaka kojima se G. povremeno vraao u naim razgovorima, nakon formalnih predavanja, u kojima su uestvo vali ljudi spolja. Prvo pitanje bilo je o samo-seanju i potrebi stalnog rada na sebi da bi se to postiglo i drugo je bilo prenoe nje objektivne istine naim reima. Kao to sam ve ranije pomenuo, G. je imao obiaj da upo trebljava izraze objektivan i subjektivan u specijalnom smi slu, uzimajui kao osnovu podele subjektivnih i objektivnih stanja svesti. Sva naa obina znanja koja se zasnivaju na obinim metodama posmatranja i potvrda tih posmatranja, sve naune teorije izvedene iz posmatranja injenica a koje su nam dostup ne u subjektivnom stanju svesti, on naziva SUBJEKTIVNIM. Znanje zasnovano na prastarim metodama i principima posma tranja, znanje o stvarima u njima samima, znanje koje prati ob jektivno stanje svesti, ZNANJE SVEGA, za njega je OBJEKTIVNO znanje. Pokuau da prenesem ono to je usledilo, onako kako se seam, upotrebljavajui beleke nekih moskovskih uenika G. i delimino moje sopstvene pribeleke iz razgovora u St. Petersburgu. Jedan od centralnih ideja objektivnog znanja, rekao je G., je ideja o jedinstvu svega, o jedinstvu suprotnosti. Od prastarih vremena ljudi koji su razumeli znaenje ove ideje i u njoj videli osnovu objektivnog znanja, odluili su da pronau nain prenoenja ove ideje u nekom obliku koji bi bio razumljiv drugima. Uspean prenos ideja objektivnog znanja je oduvek bio deo zadatka onih koji su posedovali ova znanja. U takvim sluajevima ideja jedinstva svega, kao osnovna i centralna ideja

ovog znanja, treba da bude prenesena prvo, i to prenesena sveo buhvatno i tano. A da bi se to uinilo ideja se mora tako obli kovati da se osigura njeno pravilno vienje od strane drugih, i da se izbegne mogunost njenog iskrivljenja i izmene, tokom prenoenja. U tu svrhu, ljudi kojima se ideja prenosi, moraju proi kroz pravilne pripreme, i ideja im se servira ili u loginom obliku, kroz filozofske sisteme koji se trude da daju definiciju osnovnih principa ili * iz eg je sve ostalo proizalo, ili preko religioznih uenja koja se trude da stvore element vere i da evociraju talas emocija nosei ljude do nivoa 'objektivne svesnosti'. Oba pokuaja su ponekad uspena a ponekad manje uspena, ali idu kroz celu istoriju oveanstva od najstarijih vre mena do naeg doba i dobila su oblik religioznih i filozofskih verovanja koja stoje kao stene na putu onima koji pokuavaju da ujedine misao oveanstva i ezoterinu misao. Objektivno znanje, ideja jedinstava je ukljuena, pripa da objektivnoj svesti. Oblici koji izraavaju ovo znanje kada su primljeni od strane subjektivne svesti neminovno bivaju iskri vljeni i umesto, istine, stvaraju sve vee i vee varke. Sa objek tivnom sveu mogue je videti i osetiti jedinstvo svega. Ali za subjektivnu svest, sve je podeljeno u milione nepovezanih feno mena. Pokuaji da se ti fenomeni poveu u neku vrstu sistema na nauni ili filozofski nain, ne vode niemu, jer ovek ne moe da rekonstruie ideju celine poinjui od odvojenih injenica i ne moe da otkrije principe podele celine bez poznavanja zako na na kojima se podela zasniva. Ideja jedinstva postoji i u intelektualnoj misli ali u svom tanom odnosu prema suprotnosti nikada ne moe biti jasno izraena reima ili u loginim oblicima. Naravno uvek ostaje ne premostiva tekoa jezika. Jezik koji je stvoren kroz izraavanje utisaka pluralnosti i suprotnosti u subjektivnim stanjima svesti, ideju jedinstva, nikada ne moe preneti potpuno i jasno, to je inae sasvim inteligentno i oigledno za objektivno stanje sve sti. Shvatajui nesavrenosti i slabosti obinog jezika, ljudi koji su posedovali objektivno znanje, pokuali su da izraze ide*
poetak, uzrok, izvor, princip (grki)

ju jedinstva pomou mitova i simbola, a naroito odreenim verbalnim formulama koje su, prenete bez izmena, nosile ide ju iz jedne kole u drugu, esto iz jedne epohe u drugu. Ve je reeno da vii psiho centri rade u ovekovim viim stanjima svesti: 'viem emocionalnom' i 'viem mentalnom'. Cilj mitova i simbola je bio da dosegnu ovekove vie cen tre, da mu prenesu ideje koje su nepristupane intelektu i da ih prenesu u takvim oblicima koji iskljuuju mogunost lanih in terpretacija. 'Mitovi' su odreeni za vie emocionalne centre; 'simboli' za vie centre miljenja. Zbog valjanosti ove postav ke, propali su unapred svi pokuaji da se razumeju ili objasne 'mitovi' i 'simboli' umom, ili pomou formula ili nekih izraza koji su davali nekakav zbir njihovog sadraja, sve je mogue razumeti ali uz pomo pravog centra. Meutim, priprema za pri jem ideja koje pripadaju objektivnom znanju, treba da bude izvedena pomou uma, jer samo um koji je pravilno pripremljen moe da prenese ove ideje u vie centre a da u njih ne unosi ni kakve njemu strane elemente. Simboli koji su obiavali da prenose ideje koje pripada ju objektivnom znanju su ukljuivali dijagrame osnovnih zako na univerzuma i ne samo da su prenosili samo znanje ve su i ukazivali na put do njega. Prouavanje simbola, njihov sklop i znaenje, oblikuje veoma vaan deo priprema za prijem objek tivnog znanja i to je samo po sebi test jer bukvalno ili formalno razumevanje simbola odmah onemoguava prijem daljeg znanja. Simboli su bili podeljeni na osnovne i nie, gde prvi ukljuuju principe odvojenih domena znanja; a drugi izraavaju sutinsku prirodu fenomena u odnosu na jedinstvo. Meu formulama koje daju zbir sadraja mnogih simbo la postoji jedan koji ima naroito znaenje, to je formula 'KA KO GORE, TAKO DOLE', iz 'Emerald Tablets of Hermes Trismegistus'. Ova formula kae da se svi zakoni kosmosa mo gu pronai u atomu ili u bilo kom drugom fenomenu koji posto ji kao neto zaokrueno u odnosu na odreene zakone. Isto znaenje je sadrano u analogiji izmeu MIKROKOSMA ovek, i MAKROKOSMA univerzum. Osnovni zakoni trojstava i oktava prodiru kroz sve i potrebno ih je prouavati istovremeno i u svetu i u oveku. Ali u odnosu prema sebi, ovek

je blii i prihvatljiviji predmet za prouavanje i saznavanje od sveta fenomena izvan njega. Stoga, u tenji prema znanju o uni verzumu, ovek bi trebalo da pone prouavanjem sebe i poi manjem osnovnih zakona u njemu. Sa ove take gledita, jedna druga formula, SPOZNAJ SEBE, je puna naroitog znaenja i jedan je od simbola koji vo de do znanja o istini. Prouavanje sveta i prouavanje oveka e pomoi jedno drugom. Prouavajui svet i njegove zakone, ovek prouava sam sebe, a prouavajui sebe on prouava svet. U ovom smislu, svaki na simbol poneto ui o nama samima. Razumevanju simbola se moe prii na sledei nain: prouavanjem sveta fenomena ovek pre svega vidi u svemu oitovanjedva principa, koji stoje u suprotnostijedan prema dru gom, koji u spoju ili u suprotnosti, daju ovakav ili onakav re zultat, to jest, reflektuju sutinsku prirodu principa koji su ih stvorili. Ovo oitovanje velikih zakona o DVOJNOSTI i TROJNOSTI, ovek vidi istovremeno i u kosmosu i u sebi. Ali u od nosu na kosmos on je samo posmatra i neko ko vidi samo povrinu fenomena koji se kreu u razliitim pravcima, iako nje mu izgleda kao da se kreu u jednom pravcu. Meutim, u odno su na sebe, njegovo razumevanje zakona dvojnosti i trojnosti se moe izraziti u praktinom obliku, i to, poto je shvatio te zako ne u sebi, on moe, da tako kaem, ograniiti oitovanje zako na dvojnosti i trojnosti na postojanu liniju borbe sa samim sobom, na putu samo-saznanja. Na ovaj nain, on e uvesti LI NIJU VOLJE prvo u krug vremena a zatim u krug venosti, a ije e izvrenje stvoriti u njemu veliki simbol znan pod imenom SOLOMONOV PEAT. Prenoenje znaenja simbola oveku koji nije dostigao njihovo razumevanje, nije mogue. To zvui kao paradoks, ali znaenje simbola i sadraj njegove sutine se mogu predati i bi ti shvaeni od strane onih koji, da tako kaem, ve znaju od ega je sadran simbol. Tada simbol postaje sinteza njegovog znanja i slui mu za izraavanje i prenoenje znanja, isto kao to je sluio oveku koji ga je smislio.

 Evo nekoliko jednostavnijih simbola:

Sl. 43. ili brojevi 2, 3, 4, 5, 6, koji ih izraavaju, imaju odreeno znaenje u odnosu na unutranji razvoj oveka; pokazuju ra zliite stupnjeve na putu ovekovog samo-usavravanja i rast njegovog bia. ovek u normalnom svom stanju, uzima se kao DVOJ NOST. On je sadran iskljuivo od dvojnosti ili od parova ra zliitosti. Svi ovekovi oseti, utisci, oseanja, misli, su podeljeni na pozitivne i negativne, korisne i tetne, potrebne i nepotrebne, dobre i loe, prijatne i neprijatne. Rad centara se na stavlja u znaku ove podele. Misli su u suprotnosti sa oseanjima. Impulsi pokreta su u suprotnosti sa instinktivnom udnjom za mirom. To je dvojnost u kojoj se kreu sva vienja, sve reak cije, ceo ovekov ivot. Svaki ovek koji posmatra sebe, makar koliko malo to bilo, moe videti dvojnost u sebi. Meutim, ova dvojnost kao da se smenjuje; dananja pobeda je sutra pobeena; ono to nas danas vodi sutra postaje dru gorazredno i sporedno. I sve je podjednako mehanino, podjednako nezavisno od volje i vodi podjednako u besciljnost svake vrste. Shvatanje dvojnosti u sebi poinje sa razumevanjem mehaninosti i shvatanjem razlike izmeu mehanikog i svesnog. Razumevanje mora da se nastavi unitenjem samo-obmane u kojoj ovek ivi i koji smatra ak i svoje najmehanikije radnje voljnim i svesnim i da je on sam jedno i celina. Kada je samo-obmana unitena i ovek pone da sagle dava u sebi razliku izmeu mehanikog i svesnog, tada poinje borba za shvatanjem svesnog u ivotu i podinjavanjem meha nikog svesnom. U tu svrhu ovek poinje da se trudi da posta vi sebi konane ODLUKE, koje dolaze iz svesnih motiva, protiv mehanikih procesa koji se nastavljaju u skladu sa zakonima

dvojnosti. Stvaranje treeg postojanog principa je za oveka PRETVARANJE DVOJNOSTI U TROJNOST. Jaanje te odluke i njeno stalno unoenje u ove dogaaje u kojima su ranije delovali sluajni neutralizujui stresovi i da vali sluajne rezultate, sada daju postojanu liniju rezultata u vre menu i nastaje PRETVARANJE TROJNOSTI U ETVORNOST. Sledei stadijum, pretvaranje etvornosti u petornost i SKLAPANJE PENTAGRAMA (Solomonovo slovo) nema samo jedno, ve mnogo razliitih znaenja, ak i u odno su na oveka. Ovim je naueno, pre svega neto, to je bez sva ke sumnje u odnosu sa radom centara. Razvoj ljudske maine i obogaenje bia poinje sa no vim nenaviknutim funkcionisanjem maine. Mi znamo da ovek ima pet centara: centar miljenja, emocionalni centar, centar kre tanja, instinktivni centar i seksualni centar. U sluaju da se je dan centar razvije vie od drugih, rezultati su nepovoljni, to jest, razvija se jednostran tip oveka, nesposoban za dalji razvoj. Ali ako ovek usaglasi rad svih svojih pet centara on tada 'zakljuava pentagram u sebi' i postaje zavren tip fiziki savrenog oveka. Potpuno i pravilno funkcionisanje svih pet centara ih dovodi u jedinstvo sa viim centrima to uvodi princip koji nedostaje i sta vlja oveka u direktnu i postojanu vezu sa objektivnom sveu i objektivnim znanjem. Tada ovek postaje ESTOKRAKA ZVEZDA, to jest, bivi zatvoren u krug nezavisnog ivota i potpunog u samom se bi, on postaje izolovan za strane uticaje ili sluajne stresove; on je ugradio u sebe SOLOMONOV PEAT. U sadanjem trenutku, niz simbola koji je dat brojevima 2, 3, 4, 5 i 6 tumai se onako kako je primenljiv na jedan pro ces. Meutim, ni to objanjenje nije potpuno, jer se simbol ni kada ne moe u potpunosti objasniti. Moe se samo iskusiti, na isti nain kao, na primer, ideja SAMO-SAZNANJA. Isti proces harmoninog razvoja oveka moe se posmatrati sa take gledita zakona oktava. Zakon oktava daje drugi sistem simbola. U smislu zakona oktava svaki zavren proces je prenos note do preko niza sledeih tonova do note do sledee ok tave. Sedam osnovnih tonova oznaavaju zakon sedam. Doda tak na to je nota do sledee oktave, to jest, kruna celog procesa

daje osmi korak. Sedam osnovnih tonova zajedno sa 2 'inter vala' i 'dodatnim stresovima' daju 9 koraka. Poslednji, de seti korak, je kraj toka i poetak sledeeg ciklusa. Na taj nain zakon oktava i proces razvoja bivaju izraeni, ukljuujui bro jeve od 1 do 10. Sada dolazimo do neega to se moe nazvati SIMBOLOM BROJEVA. Simbolizam brojeva se ne moe razumeti bez zakona oktava ili bez jasnog pojmanja kako se oktave izraavaju u DECIMALNOM SISTEMU i obrnuto. U zapadnjakim sistemima okultizma postoji metod ko ji je znan pod imenom 'teozofski zbir', to jest, definicija broje va od dve ili vie cifara pomou zbira tih cifara. Za ljude koji ne razumeju simbolizam brojeva ovaj metod sintetizovanja brojeva izgleda apsolutno proizvoljan i kao da ne vodi nikuda. Ali za oveka koji shvata jedinstvo svega postojeeg i koji poseduje klju za to jedinstvo, metod teozofskog zbira ima bitno znae nje, jer on razreava sve suprotnosti u osnovnim zakonima koji njime vladaju i koji su izraeni u brojevima od 1 do 10. Kao to je ve pomenuto, u simbolizmu, kako je pred stavljen, BROJEVI su povezani sa odreenim GEOMETRIJ SKIM OBLICIMA, i komplementarni su jedan prema drugom. U Kabali je upotrebljen SIMBOLIZAM SLOVA a u kombina ciji sa njima SIMBOLIZAM REI. Kombinacija 4 metoda simbolizma, brojeva, geometrijskih oblika, slova i rei daje sloeniji ali savreniji metod. Osim toga postoji i SIMBOLIZAM MAGIJE, SIMBO LIZAM ALHEMIJE, SIMBOLIZAM ASTROLOGIJE, kao i sistem SIMBOLA TAROTA koji ih sve ujedinjuje u celinu. Svaki od ovih sistema moe posluiti kao sredstvo za PRENOENJE ideje jedinstva. Meutim, u rukama nesposob ne osobe ili neznalice, makako njene namere bile potene, sistem postaje 'instrument varke'. Razlog je u tome da se SIMBOL ni kada ne srne uzeti kao konano i definitivno znaenje. U izraavanju zakona jedinstva beskonanih suprotnosti sam sim bol poseduje beskonaan broj aspekata sa kojih se moe pro uavati i zahteva od oveka, koji mu pristupa, sposobnost da ih istovremeno vidi sa razliitih taaka gledita. Simboli pretvore ni u rei obinog jezika postaju nekako kruti, blede i lako posta ju 'sopstvene suprotnosti', ograniavajui znaenje uskim

dogmatskim okvirima, ne dajui mu ak ni relativnu slobodu LOGINOG ispitivanja predmeta. Uzrok ovome se nalazi u bukvalnom shvatanju simbola, davanju simbolu jedno znaenje. Istina je opet zamagljena spoljanjim omotom lai i za njihovo otkrivanje potrebni su ogromni napori negiranja u kome je sama ideja simbola izgubljena. Poznato je kakve su varke nastale iz simbola religije, alhemije, a naroito magije, za one koji su ih bukvalno shvatali i samo jednoznano. Istovremeno, pravilno razumevanje simbola nikada ne dovodi ni do kakvih rasprava. Ono produbljuje znanje i ne osta je teoretsko, jer ojaava tenju ka pravim rezultatima, prema sje dinjenju znanja i bia, to jest, prema VELIKOM DELANJU. isto znanje se ne moe prenositi, a izraeno u simbolima pre kriveno je njima kao velom, koji postaje providan za one koji ele i umeju da trae znanje. Moe se jo govoriti o simbolima govora iako taj sim bolizam nije ba razumljiv svakome. Shvatiti unutranje znae nje onoga to je reeno mogue je samo na odreenom nivou razvoja i uz odgovarajue napore i stanje od strane sluaoca. Meutim, obino se deava, da kada ovek uje neto to je no vo za njega, umesto da uloi napor da razume, ovek poinje da raspravlja o tanosti ili netanosti te stvari, ili ih odbija, zadravajui negativno miljenje o njoj, smatrajui ga jedinim pravilnim, a koje zapravo, po pravilu, nema nikakve veze sa tom stvari. Na taj nain on gubi svaku ansu za spoznajom neeg no vog. Biti u stanju shvatiti govor kada postane simbolian, po trebno je osim uenosti i znati kako sluati. Svaki pokuaj bukvalnog razumevanja, kada se govor bavi objektivnim zna njem i sjedinjenjem jedinstva i suprotnosti, osuen je unapred na propast i u veini sluajeva vodi u dalja zavaravanja. Potrebno je o tome razmiljati jer intelektualizam mo dernog obrazovanja prodire u ljude sa naglaenom tenjom za traenjem loginih definicija i loginih injenica protiv svega to uju, tako da ljudi i ne primeujui, nesvesno, kljukaju sebe e ljom za tanou u onim sferama u kojima egzaktne definicije, po svojoj prirodi, nalau nepostojanje egzaktnosti u znaenju. Stoga, zbog te tenje u naem miljenju, esto se deava da tano znanje koje se tie nekih detalja, a biva preneseno ove-

ku koji jo nije stekao razumevanje sutinske prirode stvari, moe u mnogome da mu otea shvatanje te sutinske prirode. Ovo naravno ne znai da na putu pravog znanja ne postoje tane definicije, na protiv, samo tu i postoje; meutim, veoma se ra zlikuju od onoga to obino mislimo o njima. Svako ko pretpo stavlja da moe ii putem samo-saznanja voen tanim znanjem svih detalja i ako oekuje takvo znanje a da se nije pomuio da shvati pokazatelje koje je primao o sopstvenom radu, tada e mo rati da shvati da to znanje nee postii sve dok ne uini napore za onim za im traga. Niko mu ne moe dati ono to ranije nije posedovao; niko ne moe da radi za njega ono to on mora sam. Sve to drugi moe da uini za njega je da mu da podstrek za rad i sa te take gledita, simbolizam, pravilno shvaen, igra ulogu podstrekaa ka znanju. Ranije smo govorili o zakonu oktava, o injenici da je svaki proces, bez obzira na kojoj skali se odvija, potpuno odreen u svom postepenom razvoju, zakonom konstrukcije sedmotonske skale. U vezi sa ovim naglaeno je da su svaka nota, svaki ton, posmatrani na nekoj drugoj skali, opet cela oktava. 'Intervali' izmeu note mi i note fa i izmeu note si i note do ko ji ne mogu biti ispunjeni intenzitetom energije procesa u radu, pa zahtevaju spoljanji stres, spoljanju pomo, da tako kaem, da bi povezali jedan proces sa drugim. Iz ovoga sledi da zakon oktava povezuje sve procese univerzuma i onome ko poznaje ska le prolaza i zakone konstrukcije oktave, predstavlja mogunost tanog prosuivanja svega i svakog fenomena u njegovoj sutin skoj prirodi i sve meuodnose tih fenomena i stvari koje su po vezane sa njima. Za sjedinjenje u jednu celinu sva znanja vezana za zakon konstrukcije oktava, postoji odreeni simbol koji ima oblik kru ga izdeljenog na devet delova sa linijama koje spajaju devet taaka na krunoj liniji i to prema odreenom poretku. Pre nego to preemo na prouavanje samog simbola neophodno je shvatiti odreene aspekte uenja koji koriste ovaj simbol, kao i odnos ovog uenja prema drugim sistemima koji upotrebljavaju simboline metode za prenoenje znanja. Da bi se razumeli meuodnosi ovih uenja uvek se mo ra imati na umu da mu putevi koji vode shvatanju jedinstva pri-

laze kao radius kruga koji se kree prema centru; to su blie centru, blie pristupaju jedno drugom. Kao rezultat svega ovoga su teoretski saeci koji ine osnovu jedne linije mogu se ponekad objasniti sa take gledita saetka druge linije i obrnuto. Iz tog razloga je ponekad mogue oblikovati neku meuliniju izmeu dve susedne linije. Meutim, u odsustvu potpunog znanja i razumevanja osnovnih linija ovi medu putevi mogu odvesti u meanje linija, u zamrenost i greku. Od osnovnih linija, koje su manje-vie znane, etiri se mogu imenovati: 1) Jevrejska 2) Egipatska 3) Persijska 4) Hindu Od poslednje znamo samo njenu filozofiju a od prve tri, delove njihove teorije. Osim gore navedenih postoje i dve linije znane u Evro pi, TEOZOFIA i takozvani ZAPADNJAKI OKULTIZAM, koje dolaze iz meavine osnovnih linija. Obe linije sadre u se bi zrnca istine, ali ni jedna ne poseduje potpuno znanje i zbog toga njihovi pokuaji za praktinim ostvarenjima donose samo negativne rezultate. Uenje iju teoriju ovde postavljamo je u potpunosti samoodrivo i nezavisno od drugih linija i sasvim je nepoznato do dananjih dana. Kao i druge linije ono upotreblja va simboliki metod, a jedan od osnovnih simbola je slika koja je ve pomenuta, to jest, krug podeljen na devet delova: Taj simbol izgleda ovako:

Sl. 44

 Krug je podeljen na 9 jednakih delova. est taaka je spojeno simetrinim oblikom u odnosu na prenik prolazei kroz najviu taku podela kruga. Dalje, najvia taka podela je vrh jednostranog trougla povezujui take podela koje ne ulaze u sklop izvorno sloenog oblika. Sa ovim simbolom se nigde ne moete sresti u prouava nju 'okultizma', niti u knjigama ili u razgovorima. Takav mu je znaaj dat od strane onih koji znaju pa su smatrali neophodnim da to znanje taje. Samo se neki nagovetaji i delimina prikazivanja mogu sresti u literaturi.* Tako je mogue sresti crte koji ovako izgle da:

Sl. 45.
U knjizi Studija porekla prirode Zohara od S. Karppe, Pariz, 1901. god., na str. 200-201, postoji crte kruga izdeljenog na devet delova:

sa sledeim opisom tog kruga: Ako pomnoimo 9 X 9, rezultat se pokazuje u broju 8 na levoj strani i broju 1 na desnoj strani; na isti nain 9 X 8 daje proizvod prikazan u broju 7 na levoj strani i broju 2 na desnoj strani; potpuno isto se deava kod 9 X 6. Poinjui sa 9 X 5 poredak se okree, to jest, broj koji pred stavlja jedinice uzima levu stranu a broj koji predstavlja desetine uzi ma desnu stranu.

I ovakav, na primer:

Sl. 46 Simbol u obliku kruga izdeljen na 9 delova i linija ma koje spajaju te take, izraava zakon sedmice u njegovom sjedinjenju sa zakonom trojke. Oktava ima 7 tonova a osmi je ponavljanje prvog. Zajedno sa dva 'dodatna stresa' koji ispunjavaju 'intervale' mifa i si-do, to ini 9 elemenata. Potpuni sklop ovog simbola koji ga spaja sa potpunim izraavanjem zakona oktava je jo mnogo sloeniji od prikaza nog sklopa. Meutim, ak i ovaj sklop pokazuje unutranje za kone JEDNE OKTAVE i ukazuje na metod koji zna sutinsku prirodu same stvari koja je prouavana. Izolovano postojanje stvari ili fenomena u posmatranju je zatvoreni krug veno povratnog i neprekidno tekueg proce sa. Krug simbolie taj proces. Odvojene take na krugu simboliu korake u samom procesu. Simbol kao celina je nota DO, to jest, neto to ima redovno i potpuno postojanje. To je krug potpuni ciklus. To je NULA naeg decimalnog sistema; ona i svojim oblikom predstavlja zatvoreni ciklus. Ona u sebi sadri sve to je potrebno za njeno opstajanje. Izolovana je od okoline. Sukcesivni stadijumi u toku procesa moraju biti povezani sa sledom preostalih brojeva, od 1 do 9. Prisustvo devetog koraka ko ji ispunjava 'interval' si-do, zavrno upotpunjuje ciklus, to jest, zatvara krug, koji ponovo poinje u ovoj taki. Vrh trougla zat vara dvojnost svoje osnovice, omoguavajui mnogostrukim oblicima njegovog oitovanja u najrazliitijim trouglovima, na isti nain kao to vrh trougla beskonano umnoava sam sebe, u liniji njegove osnovice. Stoga je, svaki poetak i zavretak ci-

klusa smeten u vrhu trougla, u taki u kojoj poinje i zavrava se spajanje, tu gde se krug zatvara, i koji, u beskonano tekuem ciklusu zvui kao dve note do u oktavi. Ali to je deveti korak koji zatvara i opet zapoinje ciklus. Zbog toga u gornjoj taki trougla koji odgovara noti do, stoji broj 9, a izmeu ostalih taaka su rasporeeni brojevi od 1 do 8.

Sl. 47.

Prelazei na prouavanje sloenijeg oblika unutar kru ga, trebalo bi da razumemo zakone njegovog sklopa. Zakoni je dinstva se reflektuju u svim fenomenima. Decimalni sistem je konstruisan na osnovama istih zakona. Uzimajui jedinicu kao jednu notu koja u sebi sadri celu oktavu, moramo podeliti tu je dinicu na 7 nejednakih delova da bismo stigli do 7 no ta te oktave. Meutim, u grafikom prikazivanju, nejednakost delova se ne uzima u obzir, a za konstrukciju dijagrama prvo je uzet sedmi deo, pa dve sedmine, tri sedmine, etiri sedmine, pet sedmina, est sedmina i sedam sedmina. Proraunavajui ove delove decimalama dobijamo: 1/7 0.142857.... 2/7 0.285714.... 3/7 0.428571.... 4/7 0.571428.... 5/7 0.714285....

6/7 0.857142.... 7/7 0.999999.... Prouavanjem dobijenih nizova periodinih decimala od mah primeujemo da se u svim osim u poslednjem, periodi sa stoje iz potpuno istih cifara koje teku u definitivnim sekvencama, tako da, znajui prvu cifru perioda, moemo u potpunosti rekonstruisati ceo period. Ako bismo na krug sada postavili svih 9 brojeva od 1 do 9 i spojili one brojeve koji su ukljueni u period pomou pravih linija istim redosledom kojim brojevi stoje u periodu, u zavisnosti od kog broja poinjemo, dobiemo sliku koja je unu tar kruga. Brojevi 3, 6 i 9 nisu ukljueni u period. Oni oblikuju odvojeni trougao slobodnu trajnost simbola. Koristei 'teozofski zbir' i uzimajui zbir brojeva perio da, dobijamo DEVET, to jest, celu oktavu. Opet u svakoj izd vojenoj noti bie ukljuen ceo predmet oktave prema istim zakonima kao i prvi. Poloaji nota e biti u skladu sa brojevima perioda a crte oktave e ovako izgledati:

Sl. 48. Trougao 9-3-6, koji se sjedinjuje u jednu celinu 3 take na krugu, nije ukljuen u period, spaja zakon sedmice i zakon troj ke. Brojevi 3-6-9 nisu ukljueni u period; dva, od tih brojeva, 3 i 6, odgovaraju dvoma 'intervalima' u oktavi, a trei se, da ta ko kaem, preliva i istovremeno zamenjuje osnovnu notu koja ne ulazi u period. tavie, svaki fenomen koji je sposoban da deluje reciprono fenomenu slinom sebi, zvui kao nota do u od govarajuoj oktavi. Stoga, nota do, moe izai iz kruga i ui u redovnu korelaciju sa drugim krugom, to jest, da igra tu ulogu u drugom krugu, onom koji posmatramo, a koja inae biva igrana od strane 'stresova' koji ispunjavaju 'intervale' u oktavi.

Zbog toga je ovde, takode, posedovanjem te mogunosti, nota do povezana sa trouglom 3-6-9, sa onim mestima u oktavi na ko jima se deavaju stresovi spolja, na mestima na kojima oktava moe biti probijena u cilju povezivanja sa onim to postoji izvan nje. Zakon trojstva je iskoraio, da tako kaem, od zakona sed mice, trougao probija kroz period i ove dve slike u kombinaciji daju unutranju konstrukciju oktave i njenih nota. U ovoj taki, prema naem shvatanju, bilo bi sasvim pra vilno postaviti pitanje: zbog ega je jedan od 'intervala' koji je odreen brojem 3, pronaen na svom pravom mestu, izmeu no ta mi i fa, a drugi, odreen brojem 6, pronaen izmeu nota sol i la, kada mu je pravo mesto izmeu nota si i do. Kada bi se posmatrali uslovi prema pojavi drugog inter vala (6) na njegovom sopstvenom mestu, imali bismo sledei krug:

a devet elemenata zatvorenog kruga bi bili grupisani zajed no simetrino i to na sledei nain:

Sl. 50. Dobijamo sledei raspored:

Sl. 51 koji moe dati samo sledeu grupaciju:

Sl. 52 to jest, u jednom sluaju X izmeu mi i fa a u drugom iz meu note sol i la, gde nije potrebno. Oigledno postavljanje intervala na POGRENO MESTO, samo po sebi pokazuje onima koji umeju da itaju simbol, koja vrsta 'stresa' je potrebna za prelaz od note si do note do. Da bi se ovo shvatilo, neophodno je setiti se ta je reeno o ulozi 'stresova' u procesu koji se odvija u oveku i u univer zumu. Kada smo prouavali primenu zakona oktava na kosmos, tada je korak 'sunce-zemlja' bio predstavljen na ovaj nain: U odnosu na tri oktave zraenja bilo je naz naeno da se prelaz od note do do note si, ispunjenje intervala, deava unutar organizma Sunca. Naglaeno je da u kosmikoj oktavi, u odnosu na 'interval' dosi, koji ovaj prelaz postie uz pomo volje Apsolut nog. Prelaz fa-mi u kosmikoj oktavi se postie mehaniki, uz pomo specijalne maine koja to omo guava noti fa, koja ulazi u nju, da bi se postigao niz procesa unutranjih karakteristika note sol koja je iz nad, a da se ne menja njena nota, to jest, da bi se aku mulirala unutranja energija za nezavistan prelaz u Sl. 53 sledeu notu, u notu mi.

 Potpuno isti odnos se ponavlja u svim zavrenim proce sima. U prouavanju procesa hranjenja u ljudskom organizmu i pretvaranju supstanci unetili u organizam, pronalazimo potpuno iste 'intervale' i 'stresove'. Kako smo ve ranije naglasili, ovek uzima 3 vrste hra ne. Svaka je poetak nove oktave. Druga oktava, to jest, oktava vazduha, pridruuje se prvoj, oktavi hrane i pia, u taki u ko joj se prva oktava zaustavlja pri svom razvoju, kod note mi. A trea oktava se pridruuje drugoj u taki u kojoj se druga okta va zaustavlja u svom razvoju, kod note mi. Meutim, potrebno je shvatiti da, kao i u mnogim hemijskim procesima, samo odreene KOLIINE supstanci, tano odreene prirodom, daju jedinjenja zahtevanog kvaliteta, tako da se '3 vrste hrane' moraju meati u ljudskom organizmu u ko nano odreenim proporcijama. Konana supstanca u procesu oktave hrane je supstanca note si ('vodonik' 12 u treoj skali), kojoj je potreban 'dodatni stres' da bi prela u novu notu do. Ali poto su uestvovale 3 oktave u stvaranju ove supstance, njihov uticaj se takoe oitu je u konanom rezultatu tako to on odreuje kvalitet. Kvalitet i koliina se odreuju regulisanjem 3 vrste hrane koje prima or ganizam. Samo u prisustvu potpune ravnotee izmeu ove 3 vrste hrane, ojaavanjem ili slabljenjem delova procesa, dobija se traeni rezultat. Osnovno to treba upamtiti je da nikakvi provizorni po kuaji da se regulie hrana ili disanje, u bukvalnom smislu te rei, ne vode do eljenog kraja, osim ako ovek ne zna tano ta radi i zbog ega i kakav rezultat e to dati. ak i kada bi ovek uspeo da regulie te dve komponen te procesa, hranu i disanje, to ne bi bilo dovoljno, jer bi jo uvek ostao veoma vaan detalja regulacije hrane treeg sprata 'uti saka'. Zato, jo pre ikakvog pokuaja uticanja na unutranje procese, neobino je vano shvatiti taan meusobni odnos sup stanci koje ulaze u organizam, prirodu moguih 'stresova', i za kone koji vladaju prenosom nota. Ti zakoni su svuda isti. Prouavajui oveka, prouavamo kosmos i prouavajui kosmos, prouavamo oveka.

 Kosmika oktava 'Apsolutno-Mesec' je, prema zakonu trojke, podeljena na 3 sporedne oktave. U te 3 oktave kosmos je kao ovek; ista '3 sprata', ista 3 stresa. U kosmikim oktavama zraenja, na mestu pojavljivanja intervala fa-mi, na dijagramu su oznaene 'maine' pronaene tamo, isto kao i u ljudskom telu. Proces prenosa fa-mi se moe predstaviti na najematskiji nain ovako: kosmika nota fa ulazi u mainu kao hrana nieg sprata i poinje svoj ciklus promana. Stoga u poetku ona zvui u maini kao nota do. Supstanca sol kosmike oktave slui kao supstanca koja ulazi u srednji sprat kao to to ini vazduh pri disanju, a to moe nota fa unutar maine da pree u notu mi. Ova nota sol pri ulasku u mainu takode zvui kao nota do. Materija koja je tako dobijena biva u gor njem spratu udruena sa supstancom kosmike no te la, koja ulazi u gornji sprat maine, takoe kao nota do. Kao to iz ovoga moemo videti, sledee note: la, sol, fa, slue kao hrana maini. Da bi se osigurala njihova sledbenost, prema zakonu trojke, nota la e biti aktivni elemenat, sol je neutralizujui a nota fa pasivni elemenat. aktivni princip reagujui sa pasivnim (to jest, povezani pomou neutralizujueg principa) daju odreene konane rezultate. Ovo je simboliki prikazano na sledei nain: Ovaj simbol ukazuje da supstanca note fa

Sl. 54 pomeana sa Sl. 55 supstancom note la daje kao rezultat supstancu note sol. I kako se ovaj proces nastavlja u oktavi, razvijajui se kao da je unutar

note fa, stoga je mogue rei da nota fa dostie svojstva note sol, ne menjajui se. Sve to je bilo reeno o oktavama zraenja i o oktavama hrane u ljudskom organizmu, direktno je povezano sa simbolom kruga podeljenog na 9 delova. Taj simbol, kao izraz savrene sinteze, sadri u sebi sve elemente zakona koji predstavlja i iz njega se moe izvui i uz njegovu pomo preneti, sve to je po vezano sa tim oktavama i jo mnogo toga drugog. G. se jo mnogo puta vraao ovom devetouglu i to u raz nim situacijama. Svaka zavrena celina, svaki kosmos, svaki organizam, SVAKA PLANETA, je devetougao, rekao je. Ali nema svaki od tih devetouglova unutranji trougao. Unutranji trougao stoji kao oznaka viih elemenata, prema skali 'vodonika', u datom organizmu. Taj unutranji trougao poseduju neke biljke, kao: konoplja, mak, hmelj, aj, kafa, duvan i jo mnoge druge biljke koje imaju sasvim odreenu ulogu u ivotu oveka. Prouavanje ovih biljaka moe nam otkriti mnogo toga to se tie devetougla. Uopteno govorei, potrebno je shvatiti da je devetou gao UNIVERZALAN SIMBOL. Sva znanja mogu biti ukljuena u devetouglu i uz njegovu pomo mogu biti objanjena. U vezi sa tim, samo ono to ovek moe da stavi u devetougaoj e ono to on zapravo ZNA, to jest, razume. Ono to ne moe da stavi u devetougao, on ne razume. Za oveka koji ga moe upotreblja vati, devetougao pie knjige i pravi itave biblioteke, sasvim ne potrebno. U devetougao se moe SVE uneti i proitati iz njega. ovek moe biti prilino usamljen u pustinji i potraiti devetou gao u pesku i proitati vene zakone univerzuma. Svaki put moe neto novo nauiti, neto to nije ranije znao. Ako se sretnu dva oveka iz razliitih kola, nacrtae de vetougao i uz njegovu pomo e biti u stanju da odmah ustano ve koji od njih zna vie i posledino tome na kojoj stepenici koji od njih stoji, koji je stariji i uitelj a koji uenik. Devetougao je osnovni hieroglif univerzalnog jezika koji ima onoliko znaenja koliko i nivoa ljudi. Devetougao je PERPETUALNA KRETNJA, ista PERPETUALNA KRETNJA za kojom ovek traga od pamtiveka i

nikada je nije pronaao. Jasno je zbog ega nije mogla biti pro naena. Traili su izvan sebe a ona je unutar njih; nameravali su da konstruiu perpetualno kretanje onako kako je konstruisana maina, a stvarna perpetualna kretnja je deo druge perpetualne kretnje i ne moe biti stvorena izvan nje. Devetougao je ematski prikaz PERPETUALNE KRETNJE, to jest, maine u venom pokretu. Naravno, potrebno je znati kako se ita prikaz. Razumevanje ovog simbola i sposobnost njegove upotrebe da je oveku velike moi. To je PERPETUALNO KRETANJE ali istovremeno i FILOZOFSKI KAMEN alhemiara. Znanje o devetouglu je dugo vremena uvano kao tajna i ako je sada, da tako kaem, pristupano svima, to je samo u ne potpunom i teoretskom obliku iz ega niko ne moe da ima bilo kakve praktine koristi, bez poduavanja od strane onog koji zna. Da bi se devetougao mogao razumeti, potrebno je o nje mu misliti kao da je u pokretu, kao da se kree. Nepokretni de vetougao je mrtvi simbol; ivui simbol je u pokretu. Mnogo kasnije, 1922. godine, kada je G. osnovao svoj In stitut u Francuskoj, kada su njegovi uenici prouavali plesove i igre dervia, G. im je pokazao vebe vezane za 'kretanje deve tougla'. Na podu na kome su vebali ples, bio je nacrtan veliki devetougao i uenici koji su estvovali u vebama su stajali na takama obeleenim brojevima od 1 do 9. Tada su poeli da se kreu u pravcu brojeva perioda, na veoma interesantan nain, okreui se jedni oko drugih na takama susreta, na mestima na kojima su se linije devetougla sekle. U to vreme G. je rekao da vebe kretanja u skladu sa devetouglom treba da zauzmu veoma vano mesto u njegovom baletu 'Borba Maioniara'. Takode je rekao da je skoro nemogue razumeti devetougao bez uea u ovim vebama ili ne zauzimanja bilo kog mesta u njemu. Iskusiti devetougao je mogue samo kroz kretanje, re kao je. Sam ritam ovih kretanja sugerie potrebne ideje i odrava potrebnu napetost; bez njih nije mogue osetiti ono to je najvanije. Postojao je jo jedan crte devetougla koji je napravljen, pod njegovim rukovodstvom, u Carigradu, 1920. godine. U tom

crteu, unutar devetougla su prikazane 4 zveri Apokalipse bik, lav, ovek i orao i sa njima golub. Ti dodatni simbo li su povezani sa 'centrima'. U vezi sa znaenjem devetougla kao univerzalnog simbola, G. je ponovo govorio o postojanju univerzalnog 'filozofskog' jezika. Ljudi su dugo vremena pokuavali da izmisle univerzal ni jezik, rekao je. I u tome kao i mnogo emu drugom, traili su neto to je ve odavno pronaeno i pokuavaju da smisle i IZNAU neto to je znano i postoji ve dugo vremena. Rani je sam pomenuo da ne postoji samo jedan univerzalan jezik, ve 3, da budem precizniji, 3 stepena. Prvi stepen tog jezika ve omoguava ljudima da izraze sopstvene misli i da shvate misli drugih u odnosu na stvari za koje je obian jezik nemoan. U kakvom su odnosu ti jezici prema umetnosti? upi tao je neko. I da li sama umetnost ne predstavlja taj 'filozof ski jezik' koji ostali trae intelektualno? Ne znam o kojoj umetnosti govorite, rekao je G. Postoji umetnost i umetnost. Bez sumnje ste primetili da sam za vreme naih predavanja i razgovora esto bio pitan razliita pi tanja u odnosu na umetnost ali sam uvek izbegavao razgovore o tome. Razlog je taj, to sve obine razgovore o umetnosti sma tram beskorisnim i bez znaaja. Ljudi govore o jednoj stvari mi slei na neto sasvim drugo a nemaju pojma zapravo ta ine. Istovremeno, sasvim je bespredmetno pokuavati objanjenja o stvarnom odnosu stvari, oveku koji ne zna abecedu o samom sebi, to jest, o oveku. Mi razgovaramo ve dui period i vi bi trebalo da znate tu abecedu, tako da bih moda sada ve mogao da vam govorim o umetnosti. Pre svega, morate imati na umu da postoje dve vrste umetnosti, sasvim razliite, objektivna i subjektivna umetnost. Sve ono to vi znate i ono to nazivate umetnou je, subjektiv na umetnost, neto to ja uopte ne nazivam umetnou jer tako nazivam samo objektivnu. Definisati ono to ja nazivam objektivnom umetnou je prilino teko, pre svega zbog toga to vi subjektivnoj umetno sti pripisujete karakteristike objektivne umetnosti, a drugo, zbog

toga to ga vi, kada naiete na objektivno umetniko delo, sta vljate na isti nivo sa subjektivnim umetnikim delom. Pokuau da pojasnim svoju ideju. Vi kaete umetnik stvara. Ja to kaem samo u odnosu na objektivnu umetnost. U odnosu na subjektivnu umetnost ja kaem da je ona 'stvorena'. Vi tu ne pravite razliku, ali tu lei sva razliitost, dalje, vi sub jektivnoj umetnosti pripisujete raznorazne moi, to jest, vi oekujete da ona proizvede istu reakciju kod svih ljudi. Na pri mer, vi mislite da pogrebna povorka treba u svima da izazove tune misli a da e veseo ples u svima izazvati srene misli. U stvarnosti to uopte nije sluaj. Sve zavisi od asocijacija. Ako jednog dana kada mi se dogodila velika nevolja ujem neke ivahne tonove, u poetku e oni izazvati u meni tune i nepri jatne misli i uvek e nadalje u mom ivotu izazivati isti oseaj. Ako se u nekom danu kada sam izuzetno srean, dogodi da ujem neke tune note, one e uvek u meni evocirati srene misli. Ta ko vam je to u svemu. Razlika izmeu objektivne i subjektivne umetnosti je ta da u objektivnoj umetnosti umetnik zbilja 'stvara', to jest, on i pravi ono to je nameravao, on umee u taj rad sve ideje i oseanja koje je nameravao da prenese. Mo takvog rada na ljude je apsolutno odreena; oni e, naravno u zavisnosti od sopstvenog nivoa, svi primiti iste ideje i ista oseanja koja je umetnik eleo da im prenese. Tu nema nieg sluajnog, bilo u stvaranju bilo u utiscima te objektivne umetnosti. U subjektivnoj umetnosti, sve je sluajno. Umetnik, kao to ve rekoh, ne stvara; u njemu 'se stvara'. To znai da je on u vlasti ideja, misli i raspoloenja koja ni sam ne razume i koje ne moe da kontrolie ni na koji nain. One vladaju njime i izraavaju same sebe na ovaj ili onaj nain. I kada su sluajno dobile ovaj ili onaj oblik, on sasvim sluajno proizvodi na oveka ovakav ili onakav utisak, sve u zavisnosti od njegovog raspo loenja, ukusa, navika i prirode hipnoze pod kojom ivi, i tako dalje. Nema nieg nepromenljivog; tu nita nije odreeno. U ob jektivnoj umetnosti ne postoji nita nepromenljivo. Zar ne bi umetnost nestala ako bi bila na taj nain odreena? upitao je neko od nas. I zar neka neodreenost, neko nerazumevanje, neka maglovitost, nisu upravo elementi

koji dele umetnost od nauke? Ako bi se oduzela ta neodreenost ako izuzmete injenicu da sam umetnik ne zna ta e postii na kraju ili kakav e utisak njegovo delo proizvesti na ljude, bila bi to 'knjiga' a ne umetnost. Nemam pojma o emu govorite, rekao je G. Mi oigledno imamo razliite standarde: moje merilo vrednosti umetnosti je prema njenoj SVESNOSTI a vi je merite prema nje noj NESVESNOSTI. Mi ne moemo razumeti jedan drugog. Rad objektivne umetnosti bi trebalo da bude 'knjiga', kako vi to kaete; jedina je razlika ta, da umetnik prenosi svoje ideje, ne direktno, preko rei ili znakova ili hieroglifa, ve preko odreenih oseanja koja on odstie svesno i pravim nainom, znajui ta radi i zbog ega radi. Legende, rekao je neko od prisutnih, su ouvale statue bogova iz starih grkih hramova, na primer statuu Zevsa u Olimpiji, koja na svakoga proizvodi odreen i uvek isti utisak. Sasvim tano, rekao je G., ak i ta injenica da tak ve prie postoje, pokazuje da ljudi shvataju razliku izmeu pra ve umetnosti i one druge i da ta razlika upravo lei u tome da jedna ima odreenu mo a druga sluajnu. Skoro svi prisutni su poeli da postavljaju pitanja G. : Moete li navesti jo neka dela objektivne umetnosti?, Postoji li neto u modernoj umet nosti to se moe nazvati objektivna umetnost?, Kada je stvo reno poslednje delo objektivne umetnosti?. Pre nego to budemo govorili o ovome potrebno je shva titi principe, rekao je G. Ako shvatite principe biete u stanju sami da odgovori te na ta pitanja. Meutim, ako ih ne razumete, nita od onoga to bi vam ja rekao, ne bi vam objasnilo. Ba se na ovo mislilo kada je reeno oni e gledati svojim oima i nee videti, sluae svojim uima i nee razumeti. Ja u vam citirati samo jedan primer muziku. Objek tivna muzika se sva zasniva na 'unutranjm oktavama'. I ona ne samo da postie konane psiholoke rezultate ve i odreene fi zike rezultate. Moe postojati muzika koja bi smrzla vodu. Po stoji muzika koja bi ubila oveka na mestu. Biblijska legenda o ruenju Jerihonskog zida pomou muzike je legenda o objektiv noj muzici. Obina muzika, bilo koje vrste, nee ruiti zidove,

ali objektivna muzika zbilja to moe. Ne samo da ih moe ruiti, ona ih moe i graditi. U legendi o Orfeju postoje nagovetaji o objektivnoj muzici, jer Orfej prenosi znanje putem muzike. Lju di koji na istoku manipuliu zmijama pomou muzike, to ine pomou objektivne muzike, naravno dosta primitivne. esto je to samo jedna nota, izvuena, koja se penje i sputa pomalo; ali u toj jednoj noti 'unutranje oktave' traju sve vreme i melodije 'unutranjih oktava' koje uho ne moe da uje ali ga osea emo cionalni centar. A zmija uje tu muziku, ili tanije govorei, osea je i pokorava joj se. Ista muzika, samo malo sloenija, i ovek bi joj se pokorio. Sad vidite da umetnost nije samo jezik ve neto mnogo vee. I ako poveete sve to sam sad rekao sa onim to sam ra nije govorio o razliitim nivoima ovekovog bia, razumeete ono to je reeno o umetnosti. Mehaniko oveanstvo se sasto ji od oveka broj 1, broj 2 i broj 3, a za njih, naravno, postoji samo subjektivna umetnost. Objektivna umetnost zahteva barem povremeni bljesak objektivne svesnosti; da bi se taj bljesak pravilno razumeo i upotrebio, potrebno je veliko unu tranje jedinstvo i jaka kontrola nad samim sobom.

PETNAESTO POGLAVLJE
Izmeu ostalih razgovora voenih u periodu koji opisujem, a to je kraj 1916. godine, nekoliko puta smo dotakli pitanja re ligije. Kad god bi mu neko postavio pitanje vezano za religiju G. bi naglasio injenicu da postoji neto veoma pogreno u osno vama naeg uobiajenog stava prema problemima religije. Pre svega, uvek je govorio, religija je relativan po jam; ona je u skladu sa nivoom ovekovog bia; religija jednog oveka ni u kom sluaju ne mora da odgovara drugom oveku, to jest, religija oveka na jednom nivou bia nije pogodna za oveka na drugom nivou bia. Potrebno je shvatiti daje religija oveka broj 1, jed ne vrste; religija oveka broj 2 druge vrste; a religija oveka broj 3 tree vrste. Religija oveka broj 4, broj 5 i dalje, je neto to se u potpunosti razlikuje od religije oveka broj 1, broj 2, i broj 3. Zatim, treba shvatiti da je religija injenje; za oveka se ne moe rei da samo MISLI ili osea religiju, on 'ivi' svoju religiju koliko god je sposoban, inae to ne bi bila religija, ve fantazija ili filozofija. Svialo mu se to ili ne, ovek pokazuje svoj stav prema religiji, svojim delima i SAMO SVOJIM DELIMA on i moe pokazati svoj stav. Stoga, ako su njegova dela u suprotnosti sa onima koja ta religija zahteva on ne moe tvrdi ti da pripada toj religiji. Veina ljudi koja sebe naziva Hrianima, nema na to nikakva prava, jer oni ne samo da ne izvravaju zahteve te religije ve i ne razmiljaju o tome da se ti zahtevi mo raju izvravati.

 Hrianstvo zabranjuje ubistvo. A na ceo napredak se sastoji u tehnici ubistva i napredovanju ratnih neprijateljstava. Kako smemo sebe nazivati Hrianima? Niko nema prava sebe nazivati Hrianinom ko ne izvrava Hristove zapovesti. ovek moe rei da ELI da bude Hrianin ako bi izvravao te zapovesti. Ako o njima uopte ne razmilja, ili im se smeje, ili ih zamenjuje nekim sopstvenim iz miljotinama, ili ih jednostavno zaboravlja, on nema nikakva prava da sebe naziva Hrianinom. Uzeo sam primer rata jer je najdrastiniji. Meutim, ak i bez rata ceo ivot je potpuno isti. Ljudi sebe nazivaju Hriani ma, a ne samo da ne ele, ve su i nesposobni da budu Hriani, jer da bi se bio Hrianin potrebno je ne samo eleti, ve BITI SPOSOBAN to biti. ovek u samom sebi nije jedan, on nije 'Ja', on je 'mi', ili da se tanije izrazim, on je 'oni'. Iz ovoga sve proizilazi. Pret postavka da ovek odlui da prema Jevanelju okrene svoj levi obraz ako ga neko oamari po desnom. Ali jedno 'Ja' to odlui, bilo u emocionalnom centru ili umom. Jedno 'Ja' to zna, jedno 'Ja' se sea toga ostala se ne seaju. Zamislimo da se to za pravo dogodi da neko oamari tog oveka. Mislite li da e okre nuti desni obraz? Nikada. Nee imati vremena ni da misli na to. On e ili uzvratiti udarac ili e poeti da zove miliciju ili e se jednostavno potui. Njegov centar kretanja e reagovati na svoj uobiajen nain, ili onako kako je nauen da reaguje i sve to jo pre nego to ovek shvati ta radi. Da bi se okrenuo obraz potrebno je proi kroz due po duavanje i vebanje. A ako je to vebanje mehaniko opet nita ne vredi, jer bi u tom sluaju ovek okrenuo obraz jer ne moe nita drugo uiniti. Zar ne moe molitva pomoi oveku da ivi kao Hrianin? upitao je neko. Zavisi ija molitva, rekao je G. Molitva subjektiv nog oveka, to jest, oveka broj 1, broj 2 i broj 3, daje samo subjektivne rezultate, to jest, samo-utehu, samo-sugestiju, samo-hipnozu. Ne daje nikakve objektivne rezultate. Ali zar molitva uopteno ne daje objektivne rezultate? upitao je neko od prisutnih.

 ovek mora nauiti da se moli, kao to se sve ostalo ui. Samo onaj koji zna kako da se moli i koji je sposoban da se pra vilno koncentrie na molitvu, moe da dobije pravilan rezultat. Potrebno je znati da postoje razliite molitve a samim tim i ra zliiti rezultati. To je poznato ak i iz obine boanske slube. Kada se molimo, to je uvek jedna ista vrsta molitve molba, ili mislimo da molba ujedinjuje sa ostalim vrstama molitvi. To naravno nije tano. Veina molitvi nema nikakve veze sa mol bama. Govorim o prastarim molitvama; mnoge su starije od Hrianstva. Te molitve su, da kaem, REKAPITULACIJE; po navljajui ih glasno ili u sebi, ovek ini napor da iskusi ono to je u njima, njihov ceo sadraj, svojim umom i oseajima. ovek uvek moe sam za sebe smisliti nove molitve. On na primer kae: 'elim da budem ozbiljan'. Ali cela stvar je u tome kako on to kae. On moe da ponavlja tu reenicu 10.000 puta da re cimo u isto vreme misli kada e je zavriti i ta ima za veeru, tada to nije molitva ve samo-obmana. Ali bi mogla postati mo litva ako bi je ovek izgovarao na sledei nain: On kae 'Ja' i istovremeno razmilja o svemu to zna o 'Ja'. Ono ne postoji, nema jednog 'Ja', postoji mnogo sitniavih, bunih i svaalakih 'Ja'. Ali on eli da bude jedno 'Ja'-gospodar; on se prisea koije, konja, vozaa i gospodara. 'Ja' je gospodar. 'elim' on misli na znaenje 'Ja elim' koje je povezano sa ciljevima ra da na sebi, to jest, da uvede treu silu u uobiajene dve sile, 'to eli' i 'to ne eli'. 'Biti' ovek razmilja ta biti, ta 'biti' znai. Biti, za mehanikog oveka kome se sve deava. Biti, za oveka koji moe initi. Mogue je 'biti' na razliite naine. On eli 'da bude' ne samo u smislu postojanja ve u smislu veliine moi. Re 'biti' ima teinu, novo znaenje za njega. 'Ozbiljan' ovek razmilja ta znai biti ozbiljan. Odgovor koji daje se bi je veoma vaan. Ako shvata ta to znai, ako sebi tano odre di znaenje rei ozbiljan i eli to zbilja, tada e njegova molitva dati rezultate u tom smislu da e dobiti dodatnu snagu, da e ee uviati kada nije ozbiljan, da e lake prevazilaziti samog sebe, da e biti mnogo ozbiljniji. Nain na koji on odgovara se bi, veoma je vaan. Na isti nain ovek se moe 'moliti' 'Hou

G.

Ve sam rekao, zavisi ija je molitva, odgovorio je

da se seam sebe'. 'Seati se' ta to znai? ovek mora raz miljati o seanju. Koliko malo toga se sea! Kako esto zabo ravlja svoje odluke, ono to je video, ono to zna! Ceo bi mu ivot bio drugaiji kada bi se mogao setiti. Sva zla dolaze otuda to se on ne sea. 'Sebe' opet se vraa sebi. Kog sebe eli da se sea? Vredi li da se sea celog sebe? Kako da izdvoji ono ega eli da se seti? Ideja rada! Kako da povee sebe sa idejom rada, i tako dalje, i tako dalje. U Hrianskom oboavanju postoje mnoge ba ovakve molitve, u kojima je potrebno odraavanje svake rei. Meutim, one gube svaki smisao i znaaj kada su ponavljane ili pevane me haniki. Uzmimo obinu: BOE SMILUJ SE NA MENE! ta to znai? ovek kumi Boga. Trebalo bi malo da razmisli, da uporedi i pita sam sebe ta je Bog a ta je on. Zatim trai od Boga SAMILOST za sebe. Da bi se to dogodilo, pre svega, Bog tre ba da MISLI NA NJEGA, DA GA PRIMETI. Ali, vredi li obra titi uopte panju na njega? ta je u njemu vredno panje? I ko e misliti na njega? Sam Bog. Vidite, sve ove i jo mnoge mi sli bi trebalo da prolaze kroz njegovu glavu dok izgovara svoju jednostavnu molitvu. A BA SU TE MISLI ONE KOJE MO GU UINITI ZA NJEGA ONO TO TRAI OD BOGA, DA MU UINI. Kakve rezultate moe dati molitva koja se ponavlja kao to bi to papagaj uinio: Boe smiluj se! Boe smiluj se! Boe smiluj se!'. Vi sami znate da to ne moe dati nikakve re zultate. Uopteno govorei, mi veoma malo znamo o Hrianstvu i obliku oboavanja Hrianstva; nita ne znamo o istoriji i poreklu mnogih stvari. Na primer, crkva, hram u kome se saku pljaju vernici i ije slube se vre prema specijalnim ritualima; odakle je to uzeto? Mnogi ljudi uopte ne razmiljaju o tome. Mnogi misle da su spoljanji oblik oboavanja, rituali, pevanje slavopojki, i tako dalje, izmiljeni od strane crkvenih otaca. Dru gi misle da su svi ti spoljanji oblici uzeti iz paganskih religija a delom iz jevrejskih. Sve je to netano. Pitanje porekla Hrianske crkve, to jest, Hrianskog hrama, je mnogo interesantnije nego to mislimo. Za poetak, crkva i oboavanje u obliku koji je imala u prvim vekovima Hrianstva nije mogla biti pozajm-

ljena iz paganstva jer tako neto nije postojalo ni u Grkim ni u Rimskim kultovima niti u Judeizmu. Jevrejska sinagoga, jevrej ski hram, grki i rimski hramovi raznih bogova, su bili potpu no razliiti od hrianske crkve koja se pojavila u prvom i drugom veku. Hrianska crkva je kola koja se bavi ljudima ko ji su zaboravili da je to kola. Zamislite kolu u kojoj uitelji dre predavanja i izvode oiglednu nastavu a nemaju pojma da dre predavanja i demonstracije tog uenja; i u kojoj uenici ili jednostavno ljudi koji dolaze u kolu smatraju ta predavanja i demonstracije ceremonijama, ritualima ili 'prieem', magi jom. To bi otprilike bila slika hrianske crkve dananjih dana. Hrianska crkva i hrianski oblik oboavanja nije iz miljen od crkvenih otaca. Sveje to preuzeto u ve gotovom obli ku, od Egipta, ne od Egipta koji mi poznajemo ve od onog koji ne poznajemo. Bio je na istom mestu kao i ovaj samo mnogo ra nije. Samo su mali delovi opstali u istorijskim vremenima, ouvani tajnom i to tako dobro da nemamo pojma gde su ouva ni. Mnogim ljudima e izgledati udno kada kaem da je taj praistorijski Egipat bio hrianski mnogo hiljada godina pre Hrista, to jest, daje njegova religija sastavljena od istih principa i ideja koje ine istinsko hrianstvo. Postojale su specijalne ko le u tom praistorijskom Egiptu koje su nosile naziv 'kole pona vljanja'. U tim kolama je vreno javno ponavljanje, u odreene dane, a u nekim kolama moda ak i svaki dan, celokupnog kur sa u kondenzovanom obliku nauke koja se uila u tim kolama. Ponekad su ta ponavljanja trajala nedelju ili mesec dana. Zah valjujui tim ponavljanjima ljudi koji su proli taj kurs, nisu iz gubili vezu sa kolom i zadrali su u svom seanju sve to su nauili. Ponekad su dolazili iz daleka samo da bi sluali pona vljanje i odlazili oseajui svoju povezanost sa kolom. Posto jali su specijalni dani u godini kada su ponavljanja bila jo potpunija, kada su bila izvravana sa naroitom ozbiljnou i ti dani sami za sebe su posedovali simbolino znaenje. Te 'kole ponavljanja' su uzete kao model hrianskih crkvi oblik oboavanja u hrianskim crkvama skoro u pot punosti predstavlja tok ponavljanja nauke koja se bavi univerzu mom i ovekom. Pojedinane molitve, himne, odgovori, sve je

to imalo sopstveno znaenje u ponavljanju isto kao i praznici i svi religiozni simboli, iako je njihovo znaenje odavno zabora vljeno. Nastavljajui dalje, G. je citirao neke veoma interesantne primere objanjenja raznih delova pravoslavne liturgije. Naalost, u to vreme nisu pravljene beleke i ne usuujem se da ponovim te razgovore po seanju. Ideja je bila ta da, poinjui sa prvim reima, liturgija, da tako kaem, ide kroz proces stvaranja, beleei sve njegove stadijume i prelaze. Ono to me je naroito iznenadilo bila su ob janjenja G. o tome do koje mere je ouvano toliko toga, u istom obliku i koliko malo smo toga razumeli. Njegova objanjenja su se u mnogome razlikovala od uobiajenih teolokih i ak i mi stikih objanjenja. A osnovna razlika je bila u tome da je on od bacio veliki broj alegorija. Hou da kaem da je postalo oigledno, iz njegovih objanjenja, da mi mnoge stvari uzima mo alegorijski u kojima nema ni trunke alegorije i koje bi treba lo shvatiti mnogo jednostavnije, psiholoki. Ono to je ranije govorio o Poslednjoj Veeri slui kao dobar primer za ovo. Svaka ceremonija ili ritual imaju vrednost ako se izvode neizmenjeni, rekao je. Ceremonija je knjiga u kojoj je mnogo toga napisano. Svako ko razume, moe je itati. Jedan ritual sadri vie od sto tinu knjiga. Ukazujui na ono to je sauvano do naeg vremena, G. je istovremeno pokazao ta je izgubljeno i zaboravljeno. Govorio je o svetim plesovima koji su ili uz slube u hramovima po navljanja i koje nisu ukljuene u hrianski oblik oboavanja. Takoe je govorio o raznim vebama i specijalnim poloajima za razliite molitve, to jest, za razliite vrste meditacije; po stiui kontrolu nad disanjem i napetosti i relaksiranosti bilo ko je grupe miia, prema potrebi, ili miia celog tela, po elji; i o mnogim drugim stvarima koje imaju veze sa tim, sa tehni kom religije. Jednom prilikom, povezano sa opisom vebi koncentracije i prenoenja panje sa jednog dela tela na drugi, G. je rekao:

 Kada glasno izgovarate re ' Ja', da li ste primetili u kom delu vas TA RE ZVUI? Nismo odmah razumeli ta je mislio. Ali smo ubrzo poeli da primeujemo da kada izgovaramo re 'Ja', neki od nas su sa svim sigurno oseali kao da ona ZVUI u glavi, drugi su je oseali u grudima a ostali preko glave izvan tela. Moram rei da ja lino nisam uopte bio u stanju da proiz vedeni taj oseaj i da sam morao da se oslanjam na druge. G. je sluao sve ove primedbe i rekao da postoji veba u ve zi sa ovim i kako je on rekao, sauvana je do naih dana u ma nastirima Planine Atos. Monah klei ili stoji u odreenom poloaju, diui ruke ko je su savijene u laktovima, kae glasno Ego i slua istovreme no kako zvui re Ego. Svrha te vebeje da se oseti 'Ja' svakog trenutka kada ovek misli o sebi i da se Ja dovede od jednog centra do drugog. U jednoj prilici kada je govorio o povezanosti poretka sve ga u univerzumu, G. se zadrao na organskom ivotu na zem lji. Prema obinom znanju, rekao je, organski ivot je neka vrsta sluajne pratnje koja rui integritet mehanikog siste ma. Obina znanja ga ne povezuju ni sa im i ne izvode nikakav zakljuak iz njegovog postojanja. Meutim, vi bi trebalo ve da razumete da ne postoji nita to je sluajno ili nepotrebno u pri rodi i da nita takvo ne moe postojati; sve ima definitivnu funkciju; sve slui odreenoj svrsi. Tako je organski ivot nezamenljiva karika u lancu svetova koji bez njega ne mogu posto jati kao to ni on ne moe postojati bez njih. Ve je ranije reeno da organski ivot prenosi planetarne uticaje raznih vrsta na Zem lju, a da slui ishrani Meseca da bi mu omoguio rast i jaanje. Meutim, i Zemlja takoe raste; ne u smislu veliine ve u smi slu vee svesnosti, boljeg prijema. Planetarni uticaji koji su u jednom periodu njenog postojanja bili dovoljni za nju, postali su nedovoljni, njoj je potreban prijem finijih uticaja. Za prijem finijih uticaja, finijih supstanci, potreban je osetljivi prijemni aparat. Zbog toga se organski ivot mora razvijati da bi se pri lagodio potrebama planeta i Zemlje. Isto tako i Mesec mora bi-

ti zadovoljen u jednom periodu, hranom koju mu daje organski ivot odreenog kvaliteta, a potom dolazi vreme kada on presta je da bude zadovoljan tom hranom, ne moe napredovati pomou nje, i postaje gladan. Organski ivot mora zadovoljiti tu glad, inae ne ispunjava svoju funkciju, ne odgovara svojoj svrsi. To znai, da bi odgovorio svojoj svrsi organski ivot se mora raz vijati i biti na nivou potreba planeta, Zemlje i Meseca. Moramo upamtiti da je zrak stvaranja, kako smo ga mi uzeli od Apsolutnog do Meseca, kao grana drveta rastua gra na. Kraj te grane, kraj iz koga dolaze nove granice je Mesec. Ako Mesec ne raste, ako ne daje ili ne obeava da e dati nove grane, to znai da e ili ceo rast zraka stvaranja biti zaustavljen ili da mora potraiti novi put za svoj rast, neko novo grananje. Istovremeno, iz onoga to je ranije reeno, vidimo da rast Me seca zavisi od organskog ivota na Zemlji. Dalje sledi da zrak stvaranja zavisi od organskog ivota na Zemlji. Ako bi ovaj or ganski ivot nestao ili izumro cela bi grana odmah uvenula, u svakom sluaju ceo deo te grane koji lei iza organskog ivota. Ista stvar se mora dogoditi, samo sporije, ako bi se organski ivot zaustavio u svom razvoju, u svojoj evoluciji i prestao da odgo vara zahtevima koji su mu postavljeni. Grana bi mogla uvenuti. To se mora imati na umu. Zraku stvaranja, ili delu od Zemlje do Meseca, data je potpuno ista mogunost razvoja i rasta kao to je data svakoj grani na velikom drvetu. Meutim, tok ovog ra sta nije garantovan, zavisi od ravnotee i pravilnosti rada njego vih tkiva. Razvoj jednog dela tkiva biva zaustavljen, sve ostalo se takoe zaustavlja u razvoju. Sve to se moe rei za zrak stva ranja ili za njegov deo Zemlja-Mesec, podjednako se odnosi na organski ivot Zemlje. Organski ivot na Zemlji je skup feno mena u kome izdvojeni delovi zavisejedan od drugog. Opti rast je mogu samo pod uslovom da 'kraj grane' raste. Ili, da bude mo jo precizniji, postoje tkiva organskog ivota koja se razvi jaju a postoje i ona koja slue kao hrana i sredina onima koja se razvijaju. U svakoj razvojnoj eliji ponaosob postoje delovi ko ji se razviju i oni koji slue kao hrana delovima koji se razvija ju. Ali je potrebno stalno imati na umu da evolucija nije garantovana, samo je mogua i moe se zaustaviti u bilo kom trenutku i na bilo kom mestu.

 Razvijajui deo organskog ivota je oveanstvo. oveanstvo takode ima svoj razvojni deo ali o tome emo ka snije; u meuvremenu emo posmatrati oveanstvo kao celinu. Ako se oveanstvo ne razvija to znai da e se evolucija organ skog ivota zaustaviti a to e prouzrokovati zaustavljanje razvo ja zraka stvaranja. Istovremeno, ako oveanstvo prestane da se razvija, ono postaje beskorisno za ciljeve za koje je i stvoreno i kao takvo se moe unititi. Na taj nain prestanak evolucije moe znaiti unitenje oveanstva. Mi nemamo nikakvih pokazatelja koji bi nam omoguili da kaemo u kom periodu planetarne evolucije mi postojimo i da li Mesec i Zemlja imaju vremena da ekaju odgovarajuu evo luciju organskog ivota ili ne. Meutim, ljudi koji znaju imaju tanu informaciju o tome, to jest, oni bi mogli znati na kom mo guem stadijumu evolucije je Zemlja, Mesec i oveanstvo. Mi to ne moemo znati ali treba da imamo na umu da broj moguno sti nikada nije beskonaan. Istovremeno, prouavajui ivot oveanstva, onakvog kakvo ga mi znamo istorijski, treba da shvatimo da se ovean stvo kree u krugu. U jednom veku uniti sve to je stvorilo u prethodnom i napredak mehanikih stvari prolih stotinu godi na se nastavlja po cenu gubljenja mnogih drugih stvari koje su za njega moda mnogo vanije. Uopteno govorei, postoje svi dobri razlozi da mislimo daje oveanstvo na mrtvoj taki a oda tle je prav put ka padu i degeneraciji. Mrtva taka znai, da se proces uravnoteio. Pojava bilo kakvog kvaliteta, trenutno stva ra pojavu druge vrste kvaliteta koja joj se suprotstavlja. Rast znanja u jednom domenu stvara rast neznanja u drugom; profi njenost s jedne strane stvara vulgarnost s druge strane; sloboda na jednoj a ropstvo na drugoj strani; nestanak sujeverja na jed noj strani stvara razvoj na drugoj; i tako dalje. Ako bismo sada prizvali zakon oktava, videemo da se uravnoteeni proces nastavlja u jednom pravcu i da se ne moe izmeniti u bilo kom eljenom trenutku. Menjati se i postavljati na novi put, moe samo na odreenim 'raskrima'. Izmeu 'raskra' se ne moe nita uiniti. Istovremeno, ako proces proe pored 'raskra' i nita se ne dogodi, nita ne bude ui njeno, tada se nita kasnije ne moe uiniti i proces nastavlja da

se razvija prema mehanikim zakonima; ak iako ljudi koji uestvuju u procesu predvide neminovno unitenje svega, nee biti u stanju ita da uine. Ponavljam, uiniti se moe neto sa mo u odreenim trenucima koje sam nazvao 'raskrima', koje smo u oktavama nazvali 'intervalima', mi-fa i si-do. naravno da ima mnogo ljudi koji smatraju da se ivot ne odvija na nain na koji bi trebalo. Izmiljaju brojne teorije koje bi po njihovom miljenju trebalo da izmene ivot celokupnom oveanstvu. Jedan izmisli jednu teoriju, drugi odmah izmisli protivurenu. I oboje oekuju da im svi veruju. ivot bukvalno uzima svoj tok a ljudi se ne zaustavljaju verujui u sopstvene ili teorije drugih ljudi i veruju da je mogue neto initi. Sve te teo rije su sasvim fantastine, uglavnom zbog toga to ne uzimaju u obzir najvaniju stvar, a to je sporedna uloga koju oveanstvo i organski ivot igraju u procesu sveta. Intelektualne teorije po stavljaju oveka u centar svega; sve postoji zarad njega, Sunce, zvezde, Mesec, Zemlja. Oni ak zaboravljaju ovekovu relativ nu veliinu, njegovo nitavilo, njegovu prolaznu postojanost i druge stvari. Oni smatraju da je ovek, ako to eli, sposoban da izmeni ceo svoj ivot, to jest, da organizuje svoj ivot na racio nalnim principima. Sve vreme se pojavljuju nove teorije koje svojom pojavom provociraju suprotne teorije; i sve te teorije i borba izmeu njih nesumnjivo stvara jednu od sila koja dri oveanstvo u stanju u kome je sada. Osim toga, sve te teorije za optu dobrobit i optu jednakost nisu tako nerazumne, ali bi bile fatalne ako bi se ostvarile. Sve u prirodi ima svoj cilj i svo ju svrhu, i nejednakost oveka i njegova patnja. Unitenje nejed nakosti bi znailo unitavanje mogunosti evolucije. Unitenje patnje bi znailo, pre svega, unitenje celog niza vienja za ko ja ovek postoji, a drugo, unitenje 'stresa', to jest, sile koja sa ma moe izmeniti situaciju. Tako je to sa svim intelektualnim teorijama. Proces evolucije, evolucije koja je mogua za ovean stvo kao celinu, je kompletno analogan procesu evolucije koji je mogu pojedincu. A poinje istom stvari; odreena grupa elija postepeno postaje svesna; zatim privlai sebi druge elije, potinjava ih sebi, i postepeno ini da ceo sistem slui svom ci lju a ne samo da jede, pije i spava. To je evolucija i ne postoji

nikakva druga vrsta evolucije. Kod oveanstva, kao i kod po jedinca, sve poinje oblikovanjem svesnog nukleusa. Sve meha nike sile ivota se bore protiv oblikovanja svesnog nukleusa u oveanstvu, na potpuno isti nain kao to ine sve mehanike navike, ukusi i slabosti koje se bore protiv svesnog samo-seanja u oveku. Moe li se rei da postoji SVESNA SILA koja se bori protiv evolucije oveanstva? upitao sam. Sa odreene take gledita moe se to rei, rekao je G. Zapisao sam to jer mi je nekako protivureilo onome to je ranije govorio, da postoje dve sile koje se bore u svetu sve snost i mehaninost. Odakle moe doi ta sila? pitao sam. Mnogo bi nam vremena bilo potrebno za to objanjenje, rekao je g. a nema praktinog znaaja za nas u ovom tre nutku. Postoje dva procesa koja se ponekad nazivaju 'uvojni' i 'razvojni'. Razlika izmeu njih je sledea: Uvojni proces poi nje svesno u Apsolutnom, ali ve u sledeem koraku postaje me haniki i sve vie i vie postaje mehaniki kako se razvija; razvojni proces poinje polusvesno ali postaje sve vie svestan kako se razvija. Ali svesnost i svesna opozicija razvojnom pro cesu se mogu takoe pojaviti u odreenim trenucima uvojnog procesa. Odakle dolazi ta svesnost? Iz razvojnog procesa narav no. Razvojni proces se mora odvijati bez prekida. Svako zaustav ljanje uzrokuje izdvajanje od osnovnog procesa. Takvi izdvojeni fragmenti svesnosti koji su zaustavljeni u razvoju se takoe mo gu ujediniti po bilo koju cenu, pa odreeno vreme mogu iveti borei se protiv razvojna procesa. To razvojni proces ini jo interesantnijim. Umesto borbe protiv mehanikih sila moe se dogoditi, u odreenim trenucima, borba protiv namerne opozi cije prilino snanih sila, mada se one naravno ne mogu porediti sa onima koje upravljaju razvojnim procesom. Ove opozicione sile mogu ponekad i pobediti. Razlog je u injenici da sile koje vode razvoj imaju ogranien izbor sredstava; drugim reima, one mogu upotrebiti samo odreena sredstva i odreene metode. Opozicione sile nisu ograniene u izboru sredstava i sposobne su da iskoriste svako sredstvo, ak i samo ona koja daju privre-

meni uspeh, a u konanom rezultatu unitavaju i razvojni i uvojni proces u odreenoj taki. Ali, kao to sam ve rekao, to pitanje nema praktinog znaaja za nas. Nama je ono vano samo utoliko da bismo bili u stanju da odredimo poetne pokazatelje razvoja i pokazatelje to ka razvoja. Ako se setimo potpune analogije izmeu oveka i oveanstva nee nam biti teko da odredimo da li se ovean stvo moe smatrati da je u razvoju. Jesmo li u stanju da kaemo, na primer, da ivotom vla da grupa svesnih ljudi? Gde su oni? Vidimo upravo suprotno: ivotom vladaju oni koji su najmanje svesni, oni koji su najuspavaniji. Moemo li rei da vidimo kako u ivotu preovladavaju najbolji, najjai i najhrabriji elementi? Nita od toga. Naprotiv, vidimo preovladavanje vulgarnosti i gluposti svih vrsta. Moemo li rei da primeujemo naklonost ka jedinstvu, prema poistoveenju u ivotu? Naravno ne moemo. Samo vidi mo nove podele, nova neprijateljstva i nove nesporazume. Tako nam zapravo u stvarnoj situaciji u kojoj je ovean stvo, nita ne pokazuje da razvoj traje. Naprotiv, kada poredimo oveanstvo sa ovekom, sasvim jasno vidimo rast linosti na raun sutine, to jest, rast vetakog, nestvarnog, a na raun prirodnog, stvarnog i onog to je ovekovo sopstveno. Uz to vidimo i rast automatizacije. Moderna kultura zahteva automate. A ljudi nesumnjivo gube svoje steene navike nezavisnosti i pretvaraju se u automa te, u delove maine. Nemogue je rei gde je kraj svemu tome i gde je izlaz i da li postoji kraj i izlaz. Jedno je sasvim sigur no, ropstvo oveka raste i jaa. ovek postaje voljni rob. Vie mu nisu potrebni lanci. Poinje da voli ropstvo, da bude pono san na njega. To je najstranija stvar koja se moe dogoditi oveku. Sve to sam do sada rekao, govorio sam o celom oveanstvu. Meutim, kao to sam ranije naglasio, evolucija ovean stva se moe nastaviti samo preko razvoja odreene grupe, koja e uticati i voditi ostatak oveanstva. Moemo li rei da takva grupa postoji? Moda i moemo, na osnovu odreenih znakova, ali u svakom sluaju moramo

priznati da je to veoma mala grupa, nedovoljna da potini i osta tak oveanstva. Ili, posmatrano s druge strane, moemo rei da je oveanstvo u takvom stanju da nije sposobno da prihvati vodstvo svesne grupe. Koliko bi ljudi moglo biti u takvoj svesnoj grupi? upi tao je neko. Samo oni sami to znaju, rekao je G. Da li to znai da se oni svi poznaju? upitala je ista oso ba. Kako bi moglo biti drugaije? pitao je G. Zamisli te da postoje dvoje, troje ljudi koji su probueni usred ogrom nog broja uspavanih. Svakako e se poznavati. Ali oni uspavani ih ne znaju. Koliko ih je? Ne znamo i ne moemo nikako znati dok ne postanemo nalik njima. Ranije je sasvim jasno reeno da svaki ovek moe videti samo ono to je na njegovom nivou bia. Ali, DVE STOTINE SVESNIH BIA, ako postoje i ako sma traju za shodno i potrebno, bi mogli da izmene ceo ivot na Zem lji. Meutim, ili ih nema dovoljno, ili ne ele, ili moda jo nije dolo vreme, ili ostali spavaju previe vrsto. Stigli smo do problema ezoterinog. Ranije je naglaeno, kada smo govorili o istoriji ovean stva, kome pripadamo, kojim vladaju sile dolazei iz 2 ra zliita izvora: prvi, planetarni uticaji koji deluju potpuno mehaniki i bivaju primljeni od strane ljudskih masa i od poje dinaca, sasvim nesvesno i nenamerno; i drugi, uticaji koji dola ze iz unutranjih krugova oveanstva ije postojanje i znaaj veina ljudi i ne nasluuje isto kao to ne nasluuju ni planetar ne uticaje. oveanstvo kome i mi pripadamo, svo istorijsko i praistorijsko oveanstvo znano nauci i civilizaciji, u stvarnosti ini samo SPOLJANJI KRUG OVEANSTVA, unutar koga po stoji nekoliko drugih krugova. Tako, celo oveanstvo moemo zamisliti kao da se sa stoji iz nekoliko koncentrinih krugova. Unutranji krug se naziva 'ezoterini'; on se sastoji iz ljudi koji su postigli najvii razvoj mogu za oveka, u kome je svaki pojedinac dosegao individualnost najvieg stepena, a to znai, nedeljivo 'Ja', sve oblike svesnosti koje su mogue za

oveka, potpunu kontrolu nad tim stanjima svesti, sva znanja ko ja su za njega mogua i slobodnu i nezavisnu volju. Oni ne mo gu initi dela u suprotnosti sa njihovim razumevanjem ili razumeti neto to nije izraeno delima. Istovremeno, ne posto ji nesklad meu njima, nema razlike u razumevanju. Stoga su njihova delanja potpuno usklaena i vode jednom zajednikom i poistoveenom razumevanju. Sledei krug se naziva 'mezoterini', a to znai, srednji. Ljudi koji mu pripadaju poseduju sve kvalitete koje imaju ljudi ezoterinog kruga uz jednu jedinu razliku, a to je da je njihovo znanje vie teoretsko. Ovo se, naravno, odnosi na znanja kosmikog karaktera. Oni znaju i razumeju mnoge stvari koje jo nisu nale izraz u njihovim delanjima. Oni znaju mnogo vie ne go to ine. Ali njihovo razumevanje je precizno i tano i stoga identino znanju ljudi ezoterinog kruga. Meu njima nema ne sporazuma. Jedan razume isto onako kako to razumeju i ostali, a svi razumeju onako kako to razume pojedinac. Ali kao to ra nije rekosmo, njihovo razumevanje u poredenju sa razumeva njem ljudi ezoterinog kruga je nekako vie teoretsko. Trei krug se naziva 'eksoterini', to jest, spoljanji, jer je to spoljanji krug unutranjeg dela oveanstva. Ljudi iz ovog kruga poseduju mnogo toga to pripada ljudima ezoterinog i mezoterinog kruga ali njihovo kosmiko znanje je vie filozof skog karaktera, to jest, apstraktnije je od znanja mezoterinog kruga. lan MEZOTERINOG kruga PROURAUNAVA, a lan EKSOTERINOG kruga RAZMATRA. Njihovo razume vanje moda nee biti izraeno delima. Ali u razumevanju nema razlike izmeu njih. to razume jedan razumeju svi. U literaturi koja priznaje postojanje ezoterizma, oveanstvo je obino podeljeno samo u dva kruga i 'eksoterini krug' nasuprot 'ezoterinom' naziva se obian ivot. U stvarno sti, kako mi vidimo, 'eksoterini krug' je neto veoma daleko od nas i veoma visoko. Za obinog oveka ve je to 'ezoterizam'. 'Spoljanji krug' je krug mehanikog oveanstva kome mi pripadamo i koji jedini znamo. Prvi znak tog kruga je da meu ljudima koji mu pripadaju ne postoji i ne moe biti zajednikog razumevanja. Svako razume na svoj nain i svi razliito. Ovaj

krug se ponekad naziva krugom 'zbrke jezika', to jest, krug u kome svako govori svojim jezikom, gde niko ne razume nikog i ne daje sebi truda da ga razumeju. U tom krugu zajedniko razumevanje izmeu ljudi nije mogue osim u nekim izuzetnim trenucima ili kada su u pitanju stvari bez velikog znaaja a koje su ograniene datim BIEM. Ako bi ljudi koji pripadaju ovom krugu postali SVESNI TOG OPTEG NEDOSTATKA RAZUMEVANJA i dobili elju da razumeju i da ih se razume, tada bi to znailo da imaju nesvesna stremljenja prema unutranjem kru gu jer zajedniko razumevanje poinje samo u eksoterinom kru gu i samo je u njemu mogue. Ali svesnost nedostatka razumevanja obino dolazi u ljudima u sasvim drugaijem obli ku. Tako, mogunost razumevanja kod ljudi zavisi od mo gunosti probijanja u eksoterini krug u kome poinje razume vanje. Zamislimo oveanstvo u obliku 4 koncentrina kru ga sa 4 kapije na liniji treeg unutranjeg kruga, eksoterinog, kroz koji ljudi mehanikog kruga mogu probijati. Te 4 kapije odgovaraju ona 4 puta koji su ranije opisani. Prvi put je put fakira, put ljudi broj 1, ljudi fizikog tela, ljudi instinktivno-pokretnih-senzora, bez mnogo uma i bez mnogo srca. Drugi je put monaha, religiozni put, put ljudi broj 2, emocionalnih ljudi. Nije potrebno ni um ni telo da budu previe jaki. Trei je put jogija. To je put uma, put ljudi broj 3. Srce i telo ne moraju biti naroito jaki jer bi u protivnom bili smet nja na tom putu. Osim ta 3 puta postoji i etvrti kojim mogu ii oni ko ji nisu u stanju da idu nijednim od prethodno pomenuta tri pu ta. Osnovna razlika izmeu prva tri puta, fakira, monaha i jogija, i etvrtog puta je u injenici da su prvi vezani na konstan tne oblike koji postoje kroz duge periode u istoriji, skoro nepromenjeni. U osnovici tih institucija je religija. Jogi kole se zapravo veoma malo razlikuju od religioznih. U raznim istorij-

skim periodima razna drutva ili redovi fakira su postojali u raz nim zemljama i jo uvek postoje. Ta 3 tradicionalna puta su stal ni putevi u granicama naeg istorijskog perioda. Pre dve, tri hiljade godina postojali su drugi naini ko jih vie nema, a putevi koji sada postoje nisu toliko podeljeni, blii su jedan drugom. etvrti put se razlikuje od starih i novih puteva injeni com da on nikada nije stalan. On nema konane oblike i ne po stoje institucije povezane sa njim. On se pojavljuje i nestaje pod vladavinom nekih udnih sopstvenih zakona. etvrti put nikada nije bez nekog RADA koji ima odreeni znaaj, nikada nije bez nekog PREDUZIMANJA ko je , i u vezi sa kojim on sam postoji. Kada je taj rad zavren, to jest, kada je cilj postavljen unapred, izvren, etvrti put nestaje, to jest, nestaje sa datog mesta, nestaje u datom obliku, nastavlja jui moda na nekom drugom mestu i u drugom obliku. kole etvrtog puta postoje za potrebe rada koji se izvrava u vezi sa preduzetim poslom. One nikada ne postoje same za sebe kao to su to kole za obrazovanje. Na etvrtom putu nije potrebna nikakva mehanika po mo u radu. Samo svestan rad moe biti koristan u svim preduzimanjima etvrtog puta. Mehaniki ovek ne moe vriti svestan rad, tako da je prvi zadatak ljudi koji poinju takav rad, da stvore svesne pomonike. Sam rad kola etvrtog puta moe imati mnogo oblika i mnogo znaenja. U sred obinih uslova ivota, jedina ansa da ovek pronae 'put' je u mogunosti sretanja sa poecima rada ove vrste. Meutim, sretanja sa ovakvom vrstom rada kao i mo gunost korienja te anse zavisi u mnogome od uslova i okol nosti. to bre ovek shvati cilj rada koji se izvrava, tim pre e on postati koristan tom radu, a on e za sebe dobiti tim vie volje. Bez obzira koji je osnovni cilj rada, kole nastavljaju da postoje samo dok traje rad. Kada je rad zavren kole se zatva raju. Ljudi koji poinju sa radom, naputaju pozornicu. Oni ko ji su od njih nauili ono to je mogue nauiti i dostigli

mogunost nezavisnog nastavljanja na putu, poinju u ovom ili onom obliku sopstveni, lini rad. Ponekad se deava da kada se kole zatvore, jedan broj ljudi ostane, VRTE SE OKO rada, oni koji su videli njegov spoljanji aspekt, KOJI SU SAGLEDALI CELOKUPAN RAD SA NJEGOVOG SPOLJANJEG ASPEKTA. Nemajui nimalo sumnje u sebe ili u tanost svojih za kljuaka i razumevanja oni odluuju da nastave sa radom, da bi nastavili sa radom oni stvaraju novu kolu, ue ljude onome to su i sami nauili, dajui im ista obeanja koja su i sami primili. To je naravno samo spoljanje oponaanje. Meutim, kada se malo okrenemo u istoriju skoro nam je nemogue da razluimo gde se stvarno zavrava a gde poinje oponaanje. Precizno go vorei, skoro sve to znamo to se odnosi na razne vrste okulta, masonstva i alhemijskih kola odnosi se na takva oponaanja. Mi zapravo nita ne znamo o pravim kolama osim rezultata stvar nog rada i to izvodei ih iz falsifikata i imitacija. Takvi pseudo-ezoterini sistemi takode igraju svoju ulo gu u radu i delanjima ezoterinih krugova. Oni su meuprostor izmeu oveanstva koje je u potpunosti uronjeno u materijali stiki ivot i kola koje su zainteresovane za obrazovanje odreenog broja ljudi, koliko u svrhu sopstvenog postojanja to liko u svrhu rada KOSMIKOG karaktera koji bi mogli iz vravati. Sama ideja ezoterinog, ideja inicijacije, dolazi do ljudi, u veini sluajeva, preko pseudo-ezoterinih sistema i ko le; to znai da ako ove pseudo-ezoterine kole ne bi postojale vei deo oveanstva ne bi imao mogunosti da uje i naui bi lo ta o postojanju bilo ega veeg nego to je ivot, jer istina u njenom istom obliku ne bi bila prihvatljiva za njih. Zbog mno gih karakteristika oveijeg bia, naroito modernog bia, isti na moe ljudima doi samo U OBLIKU LAI samo u tom obliku oni mogu da je prihvate; samo u tom obliku su sposobni da je svare i upiju. Neoskrnavljena istina bi za njih bila, nesvarljiva hrana. Osim toga, zrnce istine u neizmenjenom obliku se pone kad moe pronai u pseudo-ezoterinim pokretima, u crkvenim religijama, u okultnim i teozofskim kolama. Moe biti sauva-

no u njihovim spisima, ritualima, tradicijama, njihovim poj ma njima hijerarhije, dogmama i njihovim pravilima. Ezoterine kole, to jest, KOLE KOJE NISU PSEUDO-EZOTERINE, koje moda postoje u nekim zemljama isto ka, pod maskom obinih manastira i hramova, to veoma oteava njihovo nalaenje. Tibetanski manastiri su obino izgraeni u obliku 4 koncentrina kruga ili 4 koncentrina dvorita odeljena visokim zidovima. Indijski hramovi, naroito oni na ju gu Indije, su sagraeni prema istom planu ali u obliku kvadrata, jedan u drugom. Vernici obino imaju pristup u prvo spoljanje dvorite, a ponekad, izuzetno, i osobe drugih religija i evropljani; pristup u drugo dvorite imaju samo ljudi odreene kaste ili oni sa specijalnom dozvolom; pristup u tree dvorite je dozvo ljen samo osobama koje pripadaju hramu; a u etvrto mogu sa mo Bramani i svetenici. Organizacija ove vrste koja, uz male razliitosti, postoji svuda, omoguava postojanje ezoterinim kolama a da ih se ne prepoznaje. Od tuce manastira jedno je kola. Kako je prepoznati? Ako i uete unutra biete samo u prvom dvoritu; samo uenici imaju pristup u drago. Meutim, vi to ne znate jer e vam rei da ono pripada specijalnoj kasti. A to se tie treeg i etvrtog dvorita, o njima nikada nita ne moete znati. Vi moete, taj isti rapored, videti u stvari u svim hramovima i do god vam se ne kae vi ne moete razluiti koji je ezoterini hram ili manastir od ostalih, obinih. Ideja inicijacije, koja dolazi do nas preko pseudo-ezoterinih sistema, nam se takode prenosi u potpuno pogrenom obli ku. Legende o spoljanjim ritualima inicijacije su stvorene iz paria informacija koje imamo o prastarim Misterijama. Miste rije su predstavljale specijalnu vrstu puta na kome, uz teak i dug period prouavanja, svojevrsno teatarsko predstavljanje u alego rijskim oblicima je prikazivalo ceo put evolucije oveka i sveta. Prelaz sa jednog nivoa na drugi je bilo obeleeno ceremonijama predstavljanja, to jest, inicijacije. Meutim, promena bia se ne moe predstaviti nikakvim ritualima. Rituali oz naavaju samo ve zavren prelaz. Samo u pseudo-ezoterinim sistemima, u kojima nema nieg drugog osim rituala, su poeli da pripisuju ritualima nezavisno znaenje. Pretpostavlja se da ri-

tual, pretvoren u priee, prenosi ili uvodi odreene sile u inicijanta. Ovo se opet odnosi na psihologiju puta inicijacije. Ne postoji niti moe postojati bilo kakva spoljanja inicijacija. U stvarnosti postoji samo samo-incijacija i samo-predstavljanje. Sistem i kole mogu ukazati na metode i puteve, ali nijedna ko la ili sistem ne mogu raditi umesto oveka ono to mora uiniti sam. Unutranji rast, promena bia, u potpunosti zavise od ra da koji ovek mora sam izvriti.

ESNAESTO POGLAVLJE
Do novembra 1916. godine, situacija u Rusiji je poela da zadobija prilino mrane aspekte. Do tada smo, barem veina, bili nekim udom izdvojeni od dogaaja. A sada su nam se dogaaji pribliavali, svakome od nas ponaosob i vie nismo mogli da ih ne primeujemo. Ni u kom sluaju nije moj zadatak da opisujem ili analizi ram ono to se dogaalo. U isto vreme bio je to tako izuzetan pe riod da ne mogu sasvim da izbegnem njegovo pominjanje i onoga to se oko nas deavalo. Inae bi morao da priznam da sam bio slep i gluv. Osim toga, nita bolje ne bi moglo posluiti za prouavanje mehaninosti dogaaja, to jest, potpuno odsustvo bilo kakvog elementa volje, kao to je bilo posmatranje dogaaja iz tog perioda. Neke stvari su izgledale ili su mogle izgledati kao da zavise od neije volje ali ak je i to bila opsena i u stvarnosti nikada nije bilo jasnije da se sve DOGAA, da niko ne INI nita. Pre svega je bilo jasno da svako ko je bio sposoban i ko je hteo to da vidi, bilo je da se rat blii kraju i to sam od sebe kroz neku duboku unutranju budnost i shvatanje, dosadno i udno a ipak duboko ukorenjeno, o besmislenosti svog tog uasa. Niko sada nije verovao ni u kakve rei. Nikakvi pokuaji da se rat preokrene, nisu vodili nikuda. Istovremeno, nije bilo mogue zaustaviti bilo ta pa ni razgovore o potrebi zaustavljanja rata i samo su pokazivali bespomonost ljudskog uma koji ak nije bio sposoban da shvati sopstvenu bespomonost. Bilo je jasno da se pribliava slom. Takoe je bilo jasno da niko nita ne moe da uini, da ne moe da preokrene dogaaje ili ih usmeri u nekom sigurnijem pravcu. Sve je ilo na jedini mogu nain. Naroito me je u to vreme pogodio poloaj profesionalnih politiara levi-

ce, koji su do tada, igrali pasivnu ulogu, a sada su se priprema li za aktivnu. Da budem taniji, prikazali su sebe potpuno slepim, sasvim nepripremljenim i najnesposobnijim da shvate ta su zapravo inili, kuda su srljali i ta su u stvari pripremali, ak i za sebe same. Seam se Petersburga tako dobro, te poslednje zime njego vog postojanja. Ko bi tada verovao, pretpostavljajui ak i naj gore, da je to bila njegova poslednja zima? Previe ljudi je mrzelo taj grad i previe njih ga se plailo, tako da su mu dani bili odbrojani. Nai sastanci su nastavljeni. Za vreme poslednjih meseci 1916. godine, G. nije dolazio u Petersburg, ve su neki lanovi grupe odlazili u Moskvu i donosili nove dijagrame i beleke ko je su sainili moskovski uenici G., prema njegovom poduava nju. Mnogo novih ljudi se pojavilo u naim grupama u to vre me, i mada je bilo jasno da sve mora doi do nekog nepoznatog kraja, sistem G. nam je davao odreeni oseaj sigurnosti i poverenja. esto smo u to vreme govorili o tome kako bismo se oseali u sred tog haosa da nemamo sistem koji je svakim danom sve vie postajao na. Sada nismo mogli zamisliti ivljenje bez njega i kako bez njega ne bismo pronali izlaz iz lavirinta posto jeih okolnosti. Ovaj period oznaava poetak razgovora o Nojevoj Barci. Uvek sam smatrao da je mit o Nojevoj Barci ezoterina alegori ja. Mnogi iz naeg drutva su sada poinjali da uviaju da to ni je samo alegorija opte ideje ezoterizma ve plan bilo kog ezoterinog rada, ukljuujui i na sopstveni. Sam sistem je bio barka u kome smo se mogli nadati spasenju u vreme popla ve. G. se pojavio tek poetkom februara 1917. godine. Najed nom od prvih sastanaka pokazao nam je potpuno novu stranu svega o emu je govorio do tada. Do sada, rekao je, posmatrali smo 'tabelu vodonika' kao tabelu vibracija i gustina materija koje su u obrnutoj pro porciji prema njima. Sada moramo razumeti da gustina vibracija

i gustina materija izraavaju mnoga druga svojstva materije. Na primer, do sada nita nismo rekli o INTELIGENCIJI ili svesno sti materije. U meuvremenu, brzina vibracija materije pokazu je stepen inteligencije date materije. Morate imati na umu da u prirodi ne postoji nita to je mrtvo ili beivotno. Sve je na svoj nain ivo, na svoj nain inteligentno i svesno. Samo to se ta svesnost i inteligencija izraavaju na drugaiji nain i na drugim nivoima od naina i nivoa bia to jest, na razliitim skalama. Jednom za svagda morate razumeti da nita nije beivotno i mrtvo u prirodi, da samo postoje razliiti stepeni oivljavanja i razliite skale. 'Tabela vodonika', dok slui za odreivanje gustine ma terije i brzine vibracija, istovremeno slui da odredi stepen inte ligencije i svesnosti, jer stepen svesnosti odgovara stepenu gustine ili brzini vibracija. To znai da to je MATERIJA gua manjeje svesna, manje inteligentna. A to su VIBRACIJE gue, materija je svesnija i inteligentnija. Zaista mrtva materija poinje tu gde vibracije prestaju. Meutim, pod uobiajenim okolnostima ivota na povrini zem lje, mi ne dolazimo u dodir sa MRTVOM MATERIJOM. A nau ka ne moe to da shvati. Sve materije nama znane su ive i na svoj nain inteligentne. U odreivanju stepena gustine materije 'tabela vodoni ka' takoe time odreuje stepen inteligencije. To znai da poreenjem izmeu materija koje zauzimaju razliita mesta na 'tabeli vodonika', odreujemo ne samo gustinu ve i njihovu in teligenciju. I ne samo da moemo rei koliko je puta ovaj ili onaj 'vodonik' gui ili laki od drugog, ve moemo rei i koliko je ovaj ili onaj 'vodonik' inteligentniji od drugog. Primena' tabele vodonika' za odreivanje razliitih svoj stava stvari i ivih oblika koji se sastoje od mnogo 'vodonika', zasniva se na principu da se u svakom ivom stvoru i u svakoj stvari sadri jedan odreeni 'vodonik' koji je centar gravitacije; to je, da tako kaem, 'proseni vodonik' svih ostalih 'vodonika' od kojih se sastoji dato stvorenje ili stvar. Da bi se pronaao taj 'proseni vodonik' moraemo, za poetak, govoriti o ivim stvo renjima. Pre svega je potrebno znati nivo bia ili stvorenja koje je u pitanju. Nivo bia se uglavnom odreuje brojem spratova

koji ima data maina. Do sada smo govorili samo o oveku. Posmatrali smo ga kao trospratnu konstrukciju. Ne moemo isto vremeno govoriti o oveku i o ivotinjama jer se ivotinje radikalno razlikuju od oveka. ivotinja najvieg nivoa koju poznajemo sastoji se od dva sprata a najnia samo od jednog. G. je nacrtao sledee:
OVEK OVCA CRV

Sl. 56 ovek se sastoji od 3 sprata. Ovca se sastoji o 2 sprata. Crv se sastoji od jednog sprata. Srednji i nii sprat oveka su, tako da kaem, isti kao i u ovce, a nii sprat isti kao u crva. Tako bi se moglo rei da se ovek sastoji od oveka, ovce i crva, a da se ovca sastoji od ov ce i crva. ovek je sloeno stvorenje; nivo njegovog bia je odreen nivoom bia stvorenja od kojih je sastavljen. Ovca i crv mogu igrati manju ili veu ulogu u oveku. Crv igra glavnu ulo gu u oveku broj jedan; ovca u oveku broj dva; a u oveku broj tri ovek. Ove definicije su vane samo kod pojedinanih sluajeva. U optem smislu 'ovek' je odreen centrom gravita cije srednjeg sprata. Centar gravitacije srednjeg sprata oveka je 'vodonik' 96. Inteligencija 'vodonika' 96 odreuje inteligenciju 'oveka', to jest, fiziko telo oveka. Centar gravitacije 'astralnog tela' e biti 'vodonik' 48. Centar gravitacije treeg tela e biti 'vodonik' 24, a centar gravitacije etvrtog tela e biti 'vodonik' 12. Ako se seate dijagrama koji prikazuje 4 tela ove ka u kome su 'proseni vodonici' gornjeg sprata prikazani, bie vam lake da razumete ono to sada govorim.

Nacrtao je ovaj dijagram:

48 96 12 9 24 48 96 12 24 48 6 12 24

Sl. 57 Centar gravitacije gornjeg sprata je samo jedan 'vodonik' vii od centra gravitacije srednjeg sprata. A centar gravita cije srednjeg sprata je za jedan 'vodonik' vii od donjeg sprata. Meutim, kao to sam ve rekao, odrediti nivo bia po mou 'table vodonika' vri se tako to se uzima srednji sprat. Ovim, kao takom polaska, mogue je, na primer, reiti ovakve probleme: Pretpostavimo da je Isus Hrist bio ovek broj 8; ko liko puta je Isus Hrist inteligentniji od stola? Sto nema spratove. On je negde izmeu 'vodonika' 1536 i 'vodonika' 3072, prema treoj skali 'tabele vodonika'. ovek broj osam je 'vodonik' 6. To je centar gravitacije srednjeg spra ta kod oveka broj 8. Kada bismo bili u stanju da izraunamo koliko puta je 'vodonik' 6 inteligentniji od 'vodonika' 1536, znali bismo koliko puta je ovek broj 8 inteligentniji od sto la. Ali, u vezi sa ovim, potrebno je zapamtiti da se 'inteligenci ja' ne odreuje gustinom materije ve gustinom vibracija. Gustina vibracija, meutim, ne uveava se dupliranjem kao u oktavama 'vodonika', ve sasvim drugaijom progresijom koja je mnogo puta brojno nadmauje. Ako znate taan koeficient tog uveanja, biete u situaciji da reite problem. Ja samo hou da pokaem da, koliko god udno izgledalo, problem moe biti reen. Delimino u vezi sa ovim to sam upravo rekao, veoma je vano razumeti principe klasifikacije i definiciju ivih bia sa kosmike take gledita, sa take gledita kosmikog postojanja. Klasifikacija obine nauke je napravljena prema spoljanjim obelejima kostima, zubima, funkcijama; sisari, kimenjaci, glodari, i tako dalje; kod TANOG ZNANJA klasifikacija je napravljena u skladu sa kosmikim obelejima. U stvari posto-

je tana obeleja, potpuno ista za sve to ivi, koja nam omo guavaju da utvrdimo klasu i vrstu datog stvorenja sa najveom tanou, oba u odnosu prema drugim stvorenjima kao i njeno mesto u univerzumu. Ta obeleja su obeleja bia. Kosmiki nivo bia svakog ivog stvora je odreen: Pre svega onim ta stvorenje jede, Drugo, onim to die, i Tree, sredinom u kojoj ivi. To su 3 kosmika obeleja bia. Uzmimo oveka, na primer. On se hrani 'vodonikom' 768, die 'vodonik' 192 i ivi u 'vodoniku' 192. Na naoj pla neti ne postoji ni jedno bie slino njemu. Mada postoje bia ko ja su via od njega. ivotinje, pas na primer, MOE se hraniti 'vodonikom' 768 ali se takode moe hraniti i niim 'vodoni kom' , ne 768, ve onim koji se pribliava 1536, hranom koja je nemogua za oveka. Pela se hrani 'vodonikom' koji je mno go vii od 768, ak je vii od 384, ali ivi u konici u atmosferi u kojoj ovek ne bi mogao da ivi. Sa spoljanje take gledita ovek je ivotinja. Meutim, on je ivotinja drugaijeg reda od ostalih ivotinja. Uzmimo drugi primer crv iz brana. On se hrani branom, 'vodonik' koji je mnogo grublji od 'vodonika' 768, jer crv moe iveti i od trulog brana. Moemo rei da je to isto 1536. On die 'vodonik' 192 i ivi u 'vodoniku' 1536. Riba se hrani na 'vodoniku' 1536, ivi u 'vodoniku' 384 i die 'vodonik' 192. Drvo se hrani 'vodonikom' 1536, die samo delimino 'vodonik' 192 a delimino 'vodonik' 96 i ivi delimino u 'vo doniku' 192 a delimino u 'vodoniku' 3072 (zemlja). Ako biste nastavili sa ovim definicijama videli biste da ovaj naizgled jednostavan plan, omoguava odreenje najsuptilnijih razlika izmeu klasa ivih bia, naroito ako imate na umu da su 'vodonici', posmatrajui ih kao kod oktava, veoma iroki pojmovi. Na primer, uzeli smo da se pas, riba i crv iz brana hra ne istim 'vodonikom' 1536, supstancama organskog porekla ko je nisu dobre za ljudsku ishranu. Sada, ako shvatimo da se ove supstance mogu podeliti na konane klase, videemo mogunost

sasvim tanih definicija. Isti je sluaj sa vazduhom i sa sredinom u kojoj se ivi. Ova kosmika obeleja bia su odmah spojena sa defini cijom inteligencije u skladu sa 'tabelom vodonika'. Inteligencija MATERIJE se odreuje stvorenjem za ko ga ona moe sluiti kao hrana. Na primer, ta je inteligentnije, sa te take gledita, sirovi krompir ili peeni? Sirovi krompir je hrana za prasie a peeni je hrana za oveka. Peeni krompir je inteligentniji od sirovog. Ako se ovaj princip klasifikacije i definicije shvati na pravi nain, mnoge stvari postaju jasnije i razumljivije. Nijed no ivo bie ne moe izmeniti svoju hranu prema elji, ili vazduh koji die ili sredinu u kojoj ivi. Kosmiki red svakog bia odreuje njegovu hranu, vazduh koji die i sredinu u kojoj ivi. Kada smo ranije govorili o oktavama hrane u trospratnoj fabrici, videli smo da svi finiji 'vodonici' potrebni za rad, rast i evoluciju organizma, bivaju pripremljeni iz 3 vrste hrane, to jest, od HRANE u preciznom znaenju te rei, jestivog i pia, iz VAZDUHA koji diemo i iz UTISAKA. Pretpostavimo sada da bismo mogli popraviti kvalitet hrane i vazduha, da se hrani mo sa, recimo 'vodonikom' 384 umesto sa 768 i da diemo 'vodonik' 96 umesto 192. Koliko bi jednostavnija i laka bila priprema finih materija u organizmu. Ali stvar je u tome da to nije mogue. Organizam je naviknut da tano pretvara TE gru blje materije u finije, i ako mu da finije materije umesto gru bljih nee biti u situaciji da ih pretvara i vrlo brzo e umreti. Ni vazduh ni hrana se ne mogu menjati. Meutim, utisci, to jest, kvalitet utisaka moguim za oveka ne potpadaju pod bilo koji kosmiki zakon. ovek ne moe da popravi hranu i ne moe da popravi vazduh. POPRAVKA u ovom sluaju bi zapravo UINILA DA SE STVARI POGORAJU. Na primer, vodonik 96 umesto 192 bi bio ili jako razreden vazduh ili usijani ga sovi koje ovek nikako ne moe da die; VATRA je 'vodonik' 96. Ista stvar je i sa hranom. 'Vodonik' 384 je voda. Ako bi ovek popravljao svoju hranu, to jest, ako bije uinio finijom, morao bi se hraniti vodom i disati vatru. Jasno je da to nije mo gue. Ako oveku nije mogue da popravi svoju hranu i vazduh,

on moe popraviti svoje utiske i to do veoma visokog stupnja i time uvede u organizam fine 'vodonike'. Upravo na tome se za sniva mogunost evolucije. ovek se ne mora hraniti dosadnim utiscima H48, on moe imati i H24, H12 i H6, ak i H3. To menja celu sliku i ovek koji uvodi vie 'vodonike' kao hranu za gornji sprat svoje maine e se svakako razlikovati od onog koji se hrani niim 'vodonikom'. U jednom od razgovora koji su sledili G. se opet vratio na predmet klasifikacije prema kosmikim obelejima. Postoji jo jedan sistem klasifikacije, rekao je, ko ji takoe treba da razumete. To je klasifikacija u potpuno dru gaijem odnosu oktava. Prva klasifikacija pomou 'hrane', 'vazduha' i sredine se zasigurno odnosi na 'iva bia' kakva mi znamo, ukljuujui i biljke, to jest, na pojedince. Druga klasi fikacija o kojoj u sada govoriti, voi nas daleko iza granica ono ga to nazivamo 'ivim biima' i na gore, ka viim od ivih bia, i na dole, ka niim od ivih bia; bavi se, ne sa pojedincima, ve klasama u veoma irokom smislu te rei. Iznad svega ova klasi fikacija pokazuje da u prirodi ne postoje skokovi. U prirodi je sve povezano i ivo. Dijagram te klasifikacije naziva se 'Dija gram Svega ivog'. Prema ovom dijagramu svaka vrsta stvorenja, svaki stepen bia, odreen je ONIM TO SLUI KAO HRANA TOJ VRSTI STVORENJA ILI BIEM DATOG NIVOA I EMU ONI SAMI SLUE KAO HRANA, jer u kosmikom redu sva ka klasa stvorenja se hrani odreenom klasom niih stvorenja i hrana je za odreenu klasu viih stvorenja. G. je nacrtao dijagram u obliku lestvica sa jedanaest kva drata. U svakom kvadratu osim u dva najvia, upisao je krugo ve sa brojevima, (vidi sl. 58). Svaki kvadrat oznaava nivo bia, rekao je. 'Vodonik' u niem krugu pokazuje ime se data klasa stvorenja hra ni. 'Vodonik' u viem krugu pokazuje klasu koja se hrani tim stvorenjem. A 'vodonik' u srednjem krugu je proseni 'vodo nik' te klase, pokazujui koja su to stvorenja. Mesto oveka je u sedmom kvadratu od dna ili petom kvadratu od vrha. Prema ovom dijagramu ovek JE 'vodonik'

24, hrani se 'vodonikom' 96 a sam je hrana za 'vodonik' 6. Kva drat odmah ispod oveka e biti 'kimenjaci'; sledei 'bes kimenjaci'. Beskimenjaci su 'vodonik' 96. Posledino tome, ovek se hrani 'beskimenjacima'. Ni jednog trenutka nemojte traiti protivurenosti ve pokuajte da razumete ta bi to moglo znaiti. Takoe nemojte porediti ovaj dijagram sa drugim. Prema dijagramu hrane ovek uzima 'vodonik' 768; prema ovom dijagramu on se hrani 'vo donikom' 96. Zato? ta to znai? Oba su tana. Kasnije, kada shvatite to sve e vam se uklopiti u celinu. Sledei nii kvadrat su biljke. Zatim minerali, pa metali, koji stvaraju posebnu kosmiku grupu meu mineralima;
APSOLUTNO

VENONEPROMENJIVO ANELI OVEK ARHANELI

KIMENJACI BILJKE MINERALI BESKIMENJACI

METALI

APSOLUTNO

Sl. 58

a sledei kvadrat nema ime u naem jeziku jer se mi nikada ne sreemo sa materijom u tom stanju, na povrini zemlje. Taj kva-

drat dolazi u dodir sa Apsolutnim. Seate se da smo ranije go vorili o 'Svetom Nebu'. To je 'Sveto Nebo'. Na dnu poslednjeg kvadrata postavio je mali trougao vrhom okrenutim na nie. Sa druge strane od oveka je kvadrat 3, 12,48. To je kla sa stvorenja koju mi ne znamo. Zovimo ih 'anelima'. Sledei kvadrat 1, 6, 24; zovimo ta bia 'arhanelima'. U sledei kvadrat je postavio brojeve 3 i 12 i dva kruga, svaki sa takom u centru, nazvavi ga 'Veno Nepromenljivo', a u sledei je upisao brojeve 1 i 6; nacrtao je krug u sredini a u njega trougao u kome je bio jo jedan krug sa takom u centru i nazvao ga Apsolutno. Ovaj dijagram vam nee u poetku biti shvatljiv, re kao je. Postepeno ete nauiti da ih itate. Samo ete jo dugo vremena morati da ga posmatrate odvojeno od ostalih. To je zapravo bilo sve to sam uo od G. o ovom dijagra mu, koji je prilino uzdrmao sve ono to smo do tada uli. U naim razgovorima o ovom dijagramu, esto smo slono uzimali anele kao planete a arhanele kao Sunce. Mnoge druge stvari su nam polako postajale jasnije. Ali ono to nas je veoma zbunjivalo bila je pojava 'vodonika 6144 koji uopte ni je postojao na prethodnom dijagramu 'vodonika' na treoj skali koja je zavravala 'vodonikom' 3072. Istovremeno je G. insisti rao da se brojanje 'vodonika' uzima prema treoj skali Mnogo kasnije sam upitao G. ta je to znailo. To je neopotpun 'vodonik', rekao je. 'Vodonik' bez Svetog Duha. Pripada istoj, treoj skali, ali je nedovren. Svaki potpun 'vodonik' sastoji se od 'ugljenika', 'kiseonika' i 'azota'. Sad uzmi poslednji 'vodonik' tree skale, 'vodo nik' 3072. Ovaj 'vodonik' je sastavljen od 'ugljenika' 512, 'kiseonika' 1536 i 'azota' 1024. Idemo sada dalje: 'Azot' postaje 'ugljenik' u sledeoj trojnosti, ali nema 'kiseonika' i 'azota' za njega. Stoga konden zacijom on sam postaje 'vodonik' 6144, ali JE TO MRTAV VO DONIK, bez ikakve mogunosti da pree u bilo ta drugo dalje, 'vodonik' bez Svegog Duha.

Bila je to poslednja poseta G. Petersburgu. Pokuao sam da govorim sa njim o dogaajima koji su se nadnosili nad nas. Nita odreeno nije rekao na osnovu ega sam mogao bazirati svoje akcije. Veoma interesantna stvar se dogodila u vezi sa njegovim odlaskom. Bilo je to na eleznikoj stanici. Svi smo ga pratili sa Nikolaevsky stanice. G. je stajao na peronu, razgovarajui sa na ma. Bio je onaj uobiajeni G. koga smo poznavali. Poto se pitaljka oglasila drugi put, on je uao u vagon, njegov kupe je bio prvi do ulaza, i pojavio se na prozoru. Bio je drugaiji! Na prozoru smo videli drugog oveka, ne onog koji je uao u voz. U tih nekoliko sekundi se promenio. Veoma je teko opisati u emu je bila razlika, ali na peronu je bio obian ovek kao i svi mi, a sa prozora nas je gledao ovek sasvim drugog reda, izuzetne vanosti i dostojanstva u svakom njegovom pogledu i kretnji, kao daje odjednom postao princ ko ji vlada ili dravnik nekog nepoznatog kraljevstva u koje je pu tovao i kuda smo ga pratili. Neki od nas nisu sasvim jasno uoili ta se deava ali su emotivno osetili i doiveli neto to nije bi lo uobiajeni tok fenomena. Sve to je trajalo nekoliko sekundi. Trei zviduk je usledio i voz je krenuo. Ne seam se koje prvi od nas progovorio o ovoj promeni G. kada smo ostali sami, a onda se ispostavilo da smo je svi videli, iako nismo svi podjed nako shvatili ta se deava, dok se dogaalo. Meutim, svi bez izuzetka, su osetili neto neobino. Ranije nam je G. objasnio da ako ovek zagospodari umetnou modelarstva, on moe sasvim da izmeni svoju pojavu. Re kao je da se moe postati divan ili grozan, moe se ljude naterati da te primete ili da postane ZAPRAVO NEVIDLJIV. Staje bi lo? Moda je to bio sluaj modelarstva. Pria jo uvek nije zavrena. U kupeu sa G. putovao je A. (poznati novinar) koji je u to vreme bio poslat iz Petersburga (ba pred revoluciju). Mi koji smo pratili G., stajali smo najed nom kraju vagona, a na drugom kraju je bila grupa koja je pra tila A.

Nisam lino poznavao A., ali medu ljudima koji su ga pra tili bilo je nekoliko mojih poznanika, ak i nekoliko prijatelja; dvoje, troje ih je dolazilo na nae sastanke. Posle nekoliko dana u novinama za koje je A. radio izaao je lanak pod naslovom Na Putu, u kome je A. opisao misli i utiske koje je imao na svom putu od Petersburga do Moskve. udan ovek sa orijenta je putovao sa njim u istom kupeu, koji je, medu gomilom drugih ljudi ostavio snaan utisak na njega, svojim dostojanstvom i mirnoom, ba kao da su svi ti ljudi oko njega muve na koje je gledao sa nedostinih visina. A. ga je procenio kao kralja nafte iz Bakua, a nekoliko zagonetnih fraza koje su izmenili jo ga je vie uvrstilo u tom utisku da je on ovek kome dok spava milioni rastu sami od sebe i koji gleda sa visine na ljude koji se teko bore da zarade za ivot. Moj saputnik je bio veoma povuen; bio je Persijanac ili Tatarin, tih ovek sa astraganskom ubarom na glavi; na krilu mu je bio francuski roman. Pio je aj, paljivo sputajui au dok se aj ne ohladi, na mali stoi pored prozora; povremeno je sa velikom panjom pogledavao na guvu i ljude koji mlata raju rukama i viu. I oni su gledali njega, barem je meni tako iz gledalo, sa velikom panjom, moda sa potovanje. Ono to me je najvie zainteresovalo, je bilo to, stoje on izgledao kao daje potpuno istog porekla, orijentalnog, kao i mnogi u guvi, jato orluina koje leti negde u Agrionijski prostor da bi razneli neku strvinu bio je mrke puti, sa kao zift crnim oima i brkovima nalik na one Zelim-Kana Zbog ega on izbegava svoju krv i meso? Ali na moju sreu poeo je da razgovara samnom. Mnogo se brinu, rekao je, ne pravei nikakve grima se na licu, na kome su se te crne oi, orijantalno ljubazne, bla go smeile. Zautao je za trenutak nastavivi zatim: Da, sada je u Rusiji takva situacija da pametan ovek moe, uz dobar posao, da zaradi prilino novaca. Posle jo jedne pauze, objasnio je: Ipak je ovo rat. Svako eli da bude milioner. U nje govom tonu, koji je bio hladan i. miran, osetio sam neku vrstu fatalizma, bezoseajnosti koja je bila na ivici cinizma, pa sam ga upitao, malo otro: - A vi?

 Staja? uzvratio je odgovorom. Zar i vi to ne elite? Odgovorio mi je uz pomalo neodreen i ironian pokret. Izgledalo je kao da nije uo ili nije razumeo ta sam rekao pa sam ponovio: Zar i vi ne zaraujete? Naroito mirno se nasmeio i rekao uz neku teinu: Mi uvek zaraujemo. To se ne odnosi na nas. Rat ili bez njega, nama je isto. Mi uvek zaraujemo. (G. je naravno mislio na ezoterini rad skupljanja znanja i sakupljanja ljudi. A A. je shvatio da on misli na naftu.). Bilo bi zanimljivo razgovarati i upoznati se poblie sa psi hologijom oveka iji kapital u potpunosti zavisi od reda u solartiom sistemu, koji e se teko poremetiti i iji interesi su vii od rata i mira.... Na ovaj nainje A. zavrio epizodu o kralju nafte. Naroito nas je iznenadio francuski roman G. Ilije A. to izmislio ili gaje G. naterao da vidi, to jest, da pretpostavi da je to neki francuski roman u maloj utoj knjizi, moda ak nije ni bila uta, jer G. naravno nije znao francuski. Od G. odlaska pa do revolucije, samo smo jedanput ili dva puta dobili vesti od njega, iz Moskve. Svi moji planovi su ve izvesno vreme bili poremeeni. Ni sam uspeo da tampam knjigu koju sam nameravao da izdam. Nisam uspeo da pripremim nita za strane izdavae, iako sam od poetka rata video da se sav moj knjievni rad mora prebaciti u inostranstvo. Za poslednje dve godine posvetio sam se potpuno radu G., njegovim grupama, razgovorima povezanim sa tim ra dom, putovanjima iz Petersburga i potpuno sam zanemario sve ostalo. U meuvremenu, atmosfera je postajala sve tea. Osealo se da e se neto dogoditi i to uskoro. Samo oni od kojih je za pravo zavisio tok dogaaja, nisu nita videli i oseali. Marione te nisu shvatile opasnost koja im je pretila i nisu razumeli da im je no ve zamalo u leima. Konano je bura poela. Velika revolucija bez krvi je poelanajapsurdnija i najgluplja la koja je mogla biti smilje-

na. Najneobinije od svega je bilo to to su ljudi koji su bili na licu mesta i u centru zbivanja, verovali u tu la, i u sred svega toga, ubice su jo mogle govoriti o revoluciji bez krvi. Seam se da smo u to vreme razgovarali o snazi teorija. Ljudi koji su ekali na revoluciju, koji su sve svoje nade uloili u nju, i koji su je videli kao osloboenje od neega, nisu mogli niti su eleli da vide ta se ZAPRAVO dogaalo i videli su samo ono to se po njihovom miljenju trebalo dogoditi. Kada sam na letku odtampanom samo s jedne strane, vi deo vest o abdikaciji cara Nikole II, osetio sam da u tome lei centar gravitacije svega to se dogaalo. Rekoh sebi: Ilovaisky bi se mogao dii iz groba i napisati na kraju svojih knjiga: Mart 1917. godina, kraj ruske istorije. Nisam imao nikakva oseanja za dinastiju, ali nisam eleo da se zavaravam kao to su mnogi inili u to vreme. Oduvek me je interesovala linost Cara Nikole II; inilo mi se da je izuzetan ovek u mnogo emu; ali je bio potpuno ne shvaen, a ni sam nije sebe razumeo. Da sam bio u pravu poka zalo se kada su boljevici tampani njegov dnevnik u kome je na kraju pisao daje naputen i izneveren od svih, a ipak je pokazao izvanrednu snagu i ak veliinu uma. Meutkn, sve to nije imalo nikakve veze sa njim kao linou ve sa principom UJEDINJENJA SILE i odgovornou prema toj sili koju je on u sebi predstavljao. Tano je da je taj princip nepriznat od velikog dela ruske inteligencije. A re car je odavno izgubila bilo kakvo znaenje za ljude. Meutim, ta re je jo uvek imala veliko znaenje za vojsku i za birokratsku mainu, koja je iako nesavrena, radila i drala stvari u rukama. Car je bio nezamenljivi centralni deo te maine. Abdikacija cara u tom trenutku je zasigurno unitavala elu mainu. A NI SMO IMALI NITA DRUGO. Slavljena javna saradnja za ije stvaranje je palo toliko rtava, se dokazala, kao to se moglo i oekivati, prevarom. Nemogue je bilo stvoriti neto u pokre tu. Dogaaji su se kretali neverovatnom brzinom. Vojska se ra spala u roku od nekoliko dana. Rat je u stvarnosti ve bio zavren. Ali nova vlada nije htela da uvidi te injenice. Poela je nova la. A najinteresantije u celoj stvari je bilo to da su lju di u svemu tome pronalazili neto to e ih radovati. Ne govo-

rim o vojnicima koji su beali iz kasarni ili vozova koji su bili spremni da ih odvezu do klaonice. Ali, mene je zaprepastila naa inteligencija koja se od patriota odjednom pretvorila u re volucionare i socijaliste. ak su i NOVOE VREMYA novi ne postale socijalistike. Poznati Menshikov je napisao jedan lanak o slobodi, ali na kraju ni sam nije to mogao progutati i odustao je. Nedelju dana nakon REVOLUCIJE sakupio sam glavne lanove nae grupe u stanu Dr. S. i izloio im svoje vienje do gaaja. Rekao sam da po mom miljenju nema nikakvog smisla ostajati u Rusiju i da moramo otii u inostranstvo; da e verovatno biti samo jedan kratak period mira i da e nakon toga sve kolabirati. Mi nita ne moemo da pomognemo a na e rad bi ti sasvim onemoguen. Ne mogu rei da je moja ideja ba naila na neko odobra vanje. Veina nije shvatala teinu situacije i izgledalo im je da e sve ipak smiriti i postati opet normalno. Drugi su opet misli li po starom obiaju da sve to se dogodi biva za neto dobro. Moje rei su im se inile kao preterivanje; u svakom sluaju ni su videli nikakvog razloga za urbu. Za ostale je najtea stvar bila to to nismo mta uli od G., nemajui ve due vremena vesti od njega. Od revolucije je stiglo samo jedno pismo iz Mo skve i iz njega inilo se daje G. otiao, ali niko nije znao gde. Na kraju smo odluili da ekamo. U to vreme postojale su dve grupe od oko etrdesetak la nova ukupno, a bilo je i nekih izdvojenih grupa koje su se sastajale povremeno. Ubrzo posle sastanka u kui Dr. S. primio sam razgledni cu od G. napisanu mesec dana ranije u vozu od Moskve prema Kavkazu, koja je sve vreme leala u poti zbog silnih nereda. Iz karte je bilooigledno daje G. napustio Moskvu pre revolucije i da jo uvek ne zna nita o tim dogaajima. Pisao je da ide u Alexandropol; zamolio me je da nastavimo sa radom grupa do njegovog povratka obeavi da e se vratiti do Uskrsa. Ova vest me je stavila pred veoma teak problem. Mislio sam daje besmisleno i glupo ostati u Rusiji. Istovremeno, nisam eleo da odem bez odobrenja G. ili da budem iskreniji, bez nje ga. A on je otiao na Kavkaz, njegova razglednica napisana fe-

bruara, to znai pre revolucije i nije mogla biti ni u kakvom od nosu sa sadanjom situacijom. Ipak sam odluio da saekam ma da sam video da ono to je danas mogue, moe sutra postati nemogue. Doao je Uskrs nikakvih vesti od G. Nedelju dana posle Uskrsa stigao je telegram u kome javlja da stie do kraja maja meseca. Prva privremena vlada vie nije postojala. Ve je bi lo veoma teko otii u inostranstvo. Nae grupe su nastavile da se sastaju i ekali smo G. esto su nam se razgovori vraali na dijagrame, naroito kada smo razgovarali sa novim ljudima u naim grupama. Sve vreme mi je izgledalo da u tim dijagramima koje smo dobili od G., ima mnogo toga nedoreenog, pa mi je esto padalo na pamet da e moda postepeno, uz dublje prouavanje, unutranje znaenje i znaaj dijagrama doi do nas. Jednom, kada sam pregledao zabeleke, napravljene godi nu dana pre toga, zaustavio sam se kod kosmosa, privuen na roito time to su periodi dimenzija iz moje knjige NOVI MODEL UNIVERZUMA bile u potpunosti u skladu sa njima. Pomenuo sam potekoe koje su nam se pojavile zbog razliitog razumevanja Mikrokosmosa i Tritokosmosa. Meutim, do sada smo ve odluili da shvatimo oveka kao mikrokosmos a ORGANSKI IVOT NA ZEMLJI kao Tritokosmos. Pri poslednjem razgovoru G. se preutno sloio sa ovim. Rei G. o ra zliitom vremenu u razliitim kosmosima su golicale moju panju. Pokuao sam da se setim ta mi je P. rekao o spavanju i buenju i o dahu organskog ivota. Dugo mi nita od toga nije bilo jasno. Tada sam se setio G. rei da je vreme dah. ta je dah? upitao sam, sam sebe. Tri sekunde. ovek u normalnom stanju udahne dvade set punih udisaja, to jest, udahne i izdahne, u minutu. Znai da pun dah traje oko tri sekunde. Zato su 'spavanje i buenje' 'dah organskog ivota'? ta je spavanje i buenje? Za oveka i sve organizme uporedive sa njim i koji ive u slinim uslovima kao to su njegovi, ak i za biljke, to je DVA DESET I ETIRI ASA. Osim toga, spavanje i buenje SU DAH, kao kada biljke spavaju, to jest, nou izdiu, a kada su

budne danju udiu; potpuno je isto za sve sisare kao i za oveka, s tom razlikom to se kod njih apsorbuje kiseonik i CO2 i nou i danju, i u budnom stanju i pri spavanju. Razmiljajui na ovaj nain postavio sam periode daha, spa vanja i buenja ovako:
Mikrokosmos Tritokosmos dah san i java dah san i java 3 sekunde 24 asa 24 asa

Tabela 5 Dobio sam jednostavno pravilo trojke. Podelivi 24 asa sa 3 sekunde dobio sam 28,800. Podelivi 28,800 (dana i noi) sa 365, dobio sam uz male netanosti 79 godina. To me je zainteresovalo. Sedamdeset i devet godina su prema prethodnom raz miljanju bili vreme spavanja i buenja organskog ivota. Ovo nije odgovaralo niemu to bi mi palo na pamet o organskom ivotu, ali je zapravo predstavljalo ovekov ivot. Upitao sam sebe, zar ne bi bilo mogue nastaviti paralelu dalje. Postavio sam brojke koje sam dobio na sledei nain:
Mikroksmos ovek Dah: 3 sekunde Dan i no: 24 asa ivot 79 godina Tritokosmos Organski ivot Dah: 24asa Dan i no: 79 godina Mesokosmos Zemlja Dah: 79 godina

Tabela 6. Opet 79 godina nisu nita znaile za ivot zemlje. Zato sam pomnoio 79 godina sa 28,800 i dobio neto malo manje od dva i po miliona godina. Mnoei 2,500,000 godina sa 30,000 radi pojednostavljenja, dobio sam cifru od jedanaest brojeva, 75,000,000,000 godina. Ova cifra bi trebalo da oznaava traja nje ivota zemlje. Do sada su te cifre sasvim logino izgledale; dva i po miliona godina za organski ivot i sedamdeset pet mili jardi godina na zemlji.

 Ali postoje kosmosi koji su nii od oveka, govorio sam sebi. Hajde da pokuam da vidim u kakvom odnosu oni stoje prema ovome. Odluio sam da uzmem dva kosmosa NA LEVOJ STRANI (na dijagramu) od Mikrokosmosa, jedan prilino velikih mikro skopskih elija i najmanji (prihvatljiv), skoro nevidljivih elija. Takva podela elija u dve kategorije, se ne moe rei, da je prihvaena od strane nauke. Ali ako razmiljamo o dimenzijama u mikro-svetu, tada je nemogue ne priznati da se taj svet sa stoji od dva sveta koji se razlikuju koliko i svet ljudi i svet rela tivno velikih mikro-organizama i elija. Dobio sam sledeu sliku:
Male elije Dah Dani no ivot 3 sec. 3 sec. 24 asa Velike elije Mikrokosmos (ovek) 3 sec. 24 asa 79 god. Organski ivot 24 asa 79 god. 2,5 mil. god. Zemlja 79 god. 2,5 mil. god. 75mld. god.

Tabela 7

Prilino interesantno. Dvadeset i etiri asa su bili period ivota elije. I mada se ivot pojedine elije nije jo mogao sma trati odreenim, mnogi istraivai su doli do injenice da se ivot specijalizovane elije, kao to je elija ljudskog organiz ma, pojavljuje period ivota od TANO 24 ASA . Dah elije je 3 sekunde. To mi nije nita govorilo. Ali 3 sekunde ivota ma le elije mi je mnogo reklo i ukazalo, pre svega, zbog ega je teko videti te elije, iako bi prema njihovoj veliini mogle biti vidljive sa dobrim mikroskopom. Dalje sam pokuao da vidim ta bi se dobilo ako bi dah, to jest, 3 sekunde, bio podeljen sa 30,000. JEDAN DESETHILJADITI DEO SEKUNDE sam dobio. Period trajanja varnice i ujedno PERIOD NAJKRAEG VIZUELNOG UTISKA. Zbog pogodnosti raunanja sam uzimao 30,000 a ne 28,800. etiri perioda su bila povezana jedan s drugim ili odvojena je dan od drugog, jednim te istim koeficijentom, 30,00, najkraim vizuelnim utiskom, dahom ili periodom udisaja i izdisaja, perio dom spavanja i buenja i prosenim maksimumom ivota. Isto-

vremeno, svaki od ovih perioda je ukazivao na odgovarajui ali niu period u viem kosmosu i odgovarajui vii period u niem kosmosu. Ne izvlaei nikakve zakljuke, pokuao sam da na pravim jo potpuniju tabelu, to jest, da u nju unesem sve kosmose i da dodam jo dva niza, prvi sam nazvao molekul a drugi elektron. Opet sam radi jasnoe mnoio sa 30,000 i uzimao zaokruene brojeve i samo dva koeficijenta, 3 i 9; tako sam 2,400,000 uzimao kao 3,000,000; a 72,000,000,000 sam uzeo kao 90,000,000,000; a 79 kao 80, i tako dalje. Dobio sam sledeu tabelu:

Ova tabela je trenutno izazvala u meni roj misli. Nisam jo uvek bio u stanju da kaem da li se na nju moglo gledati kao na tanu i da li je odravala pravi odnos jednog kosmosa prema dru gom. Koeficijent 30,000 se inio prevelikim. Ali sam istovre meno pamtio da je odnos jednog kosmosa prema drugom kao nula prema beskonanom. U prisustvu takvog odnosa nijedan koeficient nije bio preveliki. Odnos nule prema beskonanom je bio odnos magnituda razliitih dimenzija. G. je rekao da je svaki kosmos sam za sebe, trodimenzio nalan. To znai da je sledei kosmos iznad njega etvorodimenzionalan za njega a onaj ispod, dvodimenzionalan. Sledei iznad je petodimenzionalan a sledei ispod, jednodimenzionalan. Je dan kosmos u odnosu na drugi je magnituda veeg ili manjeg broja dimenzija. Ali moe biti samo 6 dimenzija, 7 sa nu lom, i sa ovom tabelom je dobijeno 11 kosmosa. Na prvi pogled ovo je izgledalo udno, ali samo na prvi pogled, jer im sam uzeo u obzir period postojanja bilo kog kosmosa u odnosu na vie kosmose, nii kosmosi su nestajali mnogo pre dostizanja sedme dimenzije. Uzmimo na primer, OVEKA u odnosu pre ma SUNCU. Sunce se pojavljuje kao etvrti kosmos u odnosu na oveka, uzimajui oveka kao prvi kosmos, ali ovekov du gi ivot od osamdeset godina je jednak vremenu jedne elektrine varnice, za Sunce, jedan najkrai mogu vizuelni utisak. Pokuao sam da se setim svega to je G. rekao o kosmosima. Svaki kosmos je ivo i inteligentno bie. Svaki kosmos je roen, ivi i umire. Nemogue je u jednom kosmosu razumeti sve zakone univerzuma, ali TRI KOSMOSA zajedno, ukljuuju u sebi sve zakone univerzuma, ili dva kosmosa, jedan iznad i jedan ispod, odreuju kosmos koji stoji izmeu njih. Prelazei u svojoj svesnosti na nivo vieg kosmosa, ovek samom tom injenicom prelazi na nivo nieg kosmosa. Oseao sam da u svakoj od ovih rei lei putokaz za razumevanje strukture sveta, ali je bilo previe putokaza; nisam znao od kog da krenem. Kako bi se pojavilo kretanje od jednog do drugog kosmosa i gde i kada bi to kretanje nestalo? U kom odnosu bi stajale ci fre koje sam ja pronaao prema manje-vie ustolienim brojka-

ma kosmikih kretanja, kao to je brzina kretanja nebeskih tela, brzina kretanja elektrona u atomu, brzina svetlosti i tako dalje? Kada sam poeo da poredim kretanja raznih kosmosa, postigao sam neke prilino udne korelacije, na primer, za zemlju, period rotacije oko njene ose je bio jedan desethiljaditi deo sekunde, to jest, brzina elektrine varnice. Veoma je sumnjivo pitanje da li bi zemlja, pri toj brzini, mogla da primeti svoju rotaciju oko sopstvene ose. Ako bi ovek rotirao, rotiranje oko Sunca bi tre balo da bude dvadeset peti deo sekunde, brzina trenutne fotogra fije. Uzimajui u obzir veliku razdaljinu koju Zemlja treba da pree za to vreme, neminovan zakljuak bi bio da Zemlja ne moe biti svesna sebe u onom smislu u kome je mi znamo, to jest, svog oblika sfere, ve je svesna sebe kao PRSTENA ili kao DUGE SPIRALE prstenova. Ovo drugo je verovatnije na osno vu definicije SADANJEG kao vreme daha. Da pomenem, da je to bila prva misao, pre godinu dana, kada je G. odrao prvo predavanje o kosmosima, dodajui jo svemu to je rekao i to da je VREME DAH. U to vreme sam mislio da moda hoe da kae da je dah jedinica vremena, to jest, da se direktan oset perioda daha osea kao SADANJOST. Polazei od toga i pretpostavlja jui da je oseaj sebe, svog tela, povezan sa oseajem sadanjeg, doao sam do zakljuka, da je za zemlju, sa jednim dahom od 80 godina, oseaj same sebe moda povezan sa osamde set prstenova spirale. Postigao sam sasvim neoekivanu potvrdu svih zakljuaka i sugestija iz knjige NOVI MODEL UNIVER ZUMA. Prelazei na nie kosmose, one koji su na mojoj tabeli sta jali LEVO od oveka, pronaao sam ve u prvom objanjenje neega to mi se uvek inilo zagonetnim u radu naeg organiz ma, to jest, veliku brzinu, skoro trenutnost, mnogih unutranjih procesa. Uvek mi se inilo da je to neverovatno arlatanski pro pust fiziologa. Nauka, naravno, objanjava ono to moe da ob jasni. Ali u ovom sluaju, po mom miljenju, ne bi trebalo da zanemari tu injenicu kao da ne postoji, ve bi trebalo stalno da skree panju na nju, zabelei u svakoj pogodnoj prilici. ovek koji uopte ne razmilja o pitanjima psihologije moda ne bi bio iznenaen da pijenje jedne jake oljice kafe ili ae konjaka, ili puenje samo jedne cigarete, stvara oseaj toga u celom telu,

menja njegovu korelaciju sila, i oblik i karakter reakcija, to bi trebalo da bude jasno fiziolozima, da se u tom kratkom periodu, koliko je potrebno za jedan dah otprilike, dogaa dugi niz komplikovanih hemijskh i drugih procesa u organizmu. Supstanca koja je ula u organizam biva paljivo analizirana, tako da se i najmanja izmena u uobiajenom, primeuje; u procesu analize prolazi kroz brojne laboratorije; razdvaja se na svoje komponen te i mea sa drugim supstancama i u obliku tih meavina biva dodata gorivu koje hrani razne nervne centre. Sve ovo oduzima dosta vremena. Sekunde naeg vremena za koje se ovaj proces postie, ine ga potpuno fantastinim i udesnim. Meutim, fan tastina strana otpada onog trenutka kada shvatimo da se za ve like elije, koje oigledno vladaju ivotom naeg organizma, na jedan dah nastavlja preko DVADESET ETIRI ASA. Za dva deset etiri asa, i u pola tog vremena, ak i za treinu, to jest, za 8 asova (to je jednako jednoj sekundi), mogue je za misliti sve procese koji su zavreni pravilno, isto kao to bi bili zavreni u velikoj i dobro organizovanoj hemijskoj fabrici ko ja ima na raspolaganju i usluzi raznorazne laboratorije. Prelazei dalje na male elije, koje su na granici ili iza gra nice mikroskopskog vienja, opet sam video objanjenje neob janjivog. Na primer, sluajevi skoro trenutne infekcije kod epidemija i uopte, naroito one iji uzrok jo nije pronaen. Ako je 3 sekunde ivot male elije te vrste, a jednak je dugom ivotu oveka, koja bi tada brzina bila pri kojoj bi se te elije mnoile kada bi za njih 15 sekundi bilo jednako 4 veka! Dalje, prelazei na svet molekula, naao sam se licem u li ce sa injenicom da je kratkoa postojanja molekula skoro neoekivana ideja. Obino se pretpostavlja da se, iako sloene strukture, uzima kao osnovica, da tako kaem, IVUE UNU TRANJOSTI cigli od kojih se gradi materija, i ta pretpostavka postoji od kad materija postoji. Moraemo da se odvojimo od te prijatne i umirujue misli. Molekul, koji je IV IZNUTRA ne moe biti MRTAV SPOLJA, a da bi ostao iv on mora, kao i sve to je ivo, da bude roen, da ivi i da umre. Vreme njego vog ivota, jednako elektrinoj varnici ili jednom desetohiljaditom delu sekunde, je tako kratko za direktno delovanje na nau

matu. Potrebno je neko poreenje, analogija, da bi se razumelo znaenje ovoga. Umirue elije naeg organizma i njihova zamena drugim elijama dovode nas do ove ideje. Mrtva materija, gvoe, bakar, granit, se mora obnoviti IZNUTRA bre nego na organizam. U stvarnosti se to menja pred naim oima. Ako gledate kamen, zatvorite oi, i odmah ih ponovo otvorite, to vie nije kamen koji ste malo pre toga gledali; u njemu nije ostala ni jedna jedina molekula koju ste videli ranije. Ali vi niste uopte videli same molekule, samo njihove tragove. Opet sam stigao do NOVOG MODELA UNIVERZUMA. Ovo objanjava zbog ega ne moemo videti molekule, o emu sam pisao u Pogla vlju II knjige NOVI MODEL UNIVERZUMA. Dalje, u poslednjem kosmosu, u svetu elektrona, uvek sam se oseao kao da sam u svetu 6 dimenzija. Postavljalo mi se samo pitanje, da li se moe izraunati odnos dimenzija. Elektron kao trodimenzionalno telo ne zadovoljava. Za poetak, njegovo postojanje je 300 miliontih delova sekunde. To je neto to je izvan granica nae mogue mate. Smatra se da se elektron unutar atoma kree u svojoj orbiti brzinom jedinice podeljene petnaestocifrenim brojem. A poto je ceo ivot elektrona u se kundama, jednak celom jednom ivotu, elektron napravi veliki broj revolucija oko svog sunca, jednak estocifrenom broju, ili uzimajui u obzir koeficient, sedmocifrenom broju. Ako uzmemo Zemlju u njenom okretanju oko Sunca, tada ona, prema mojoj tabeli, uini tokom svog ivota broj okretaja oko Sunca jednak jedanaestocifrenom broju. Izgleda kao da po stoji ogromna razlika izmeu sedmocifrenog i jedanaestocifrenog broja, ali ako poredimo elektron sa Neptunom a ne sa Zemljom, tada bi razlika bila mnogo manja, bila bi razlika iz meu sedmocifrenog broja i devetocifrenog broja, to jest, 2 broja sve skupa umesto 4. Osim toga, brzina okretaja elek trona unutar atoma je vrlo aproksimativna koliina. Treba ima ti na umu da razlika u periodima okretanja planeta oko Sunca u naem sistemu predstavlja trocifreni broj jer se Merkur okree 460 puta bre od Neptuna. Odnos ivota elektrona prema naem vienju tako izgleda. Naa najbra vizuelna percepcija je jednaka 1/10,000 sek., to jest, jedan 300 miliontih delova sekunde, i za to vreme

uini sedam miliona okreta oko protona. Posledino tome, ako bismo videli elektron kao blic u 1/10,000 sek., ne bismo videli elektron u pravom smislu te rei, ve TRAG elektrona, koji se sastoji od 7 miliona okretanja pomnoeno sa 300 hilja da, to jest, spirala sa 13-ocifrenim brojem prstenova, ili predstavljeno renikom NOVOG MODELA UNIVERZUMA, 30.000 vraanja elektrona u venost. Vreme, prema tabeli koju sam dobio, nesumnjivo ide iza 4 dimenzije. Bio sam zainteresovan milju ne bi li bilo mo gue primeniti na ovu tabelu, formulu Minkovskog ct, oznaivi vreme kao etvrtu svet koordinatu. Svet Minkov skog, po mom miljenju, tano odgovara svakom kosmosu po naosob. Odluio sam da ponem sa svetom elektrona i da to uzmem kao trajanje ivota elektrona. Ovo se slagalo sa jednim od predloga u knjizi NOVI MODEL UNIVERZUMA, da JE VREME IVOT. Rezultat bi trebalo da pokae razdaljinu (u ki lometrima) kojom svetlost putuje tokom ivota elektrona. U sledeemkosmosu to bi trebalo da bude razdaljina kojom svetlost putuje za vreme ivota molekula; u sledeem, za vreme ivota male elije; i tako dalje. Rezultati za sve kosmose bi tre balo da budu dobijeni u duinskim merama, to jest, trebalo bi da budu izraene u frakcijama kilometara pomou , to jest, kva dratnim korenom od minus jedan, a pokazalo bi da se ovde ne bavimo duinskim merama i da je dobijeni broj MERA VRE MENA. Uvoenje kvadratnog korena minus jedan u formulu, a da to ne menja formulu koliinski, pokazuje da se cela formula odnosi na drugu dimenziju. Na ovaj nain, u odnosu na kosmos elektrona, formula Min kovskog dobija sledei oblik: 300,000. 3. 10-7

a to znai, kvadratni koren od minus jedan, koji se mora pom noiti proizvodom od 300,000, a to je c, ili brzina svetlosti, 300,000 kilometara u sekundi, i 1/300,000,000 sek., to jest, tra janje ivota elektrona. Mnoei 300,000 sa 1/300,000,000 do bija se 1/1000 kilometara, to je jedan metar. Jedan metar pokazuje razdaljinu koju svetlost prede za vreme ivota elektro-

na, putujui brzinom od 300,000 kilometara u sekundi. Kvadrat ni koren od minus jedan, to ini jedan metar zamiljenom ko liinom, pokazuje da duinska mera metra u ovom sluaju je mera vremena, to jest, etvrte koordinate. Prelazei u svet molekula, dobijamo formulu Minkovskog u sledeem obliku: 300,000. 1/10,000

Jedan desethiljaditi deo sekunde, prema tabeli, je trajanje ivo ta molekula. Mnoei 300,000 kilometara sa 1/10,000 e dati 30 kilometara. Vreme u svetu molekula dobija se u obliku for mule 1.30. Trideset kilometara predstavlja razdaljinu puto vanja svetlosti za vreme ivota molekula, ili u 1/10,000 sek. Dalje, u svetu malih elija oblik formule Minkovskog izgleda ovako: 300,000. 900,000 3 ili

a to znai, 900,000 kilometara pomnoeno sa kvadratnim korenom od minus jedan. 900,000 kilometara predstavlja razdaljinu kojom svetlost putuje za vreme ivota male elije, a to je 3 se kunde. Nastavljajui sline proraune za dalje kosmose, dobio sam za velike elije JEDANAESTOCIFRENI BROJ, pokazujui

Tabela IX

da je razdaljina kojom svetlost putuje 24 asa; za Mikrokosmos sam dobio esnaestocifreni broj, pokazujui razdaljinu u kilome trima kojom svetlost putuje tokom 80 godina; za Tritokosmos je bio dvadesetocifreni broj; za Mezokosmos tridesetetvorocifreni broj; za Aiokosmos tridesetosmocifreni broj; za Protokosmos etrdesettrocifreni broj ili -1. 9. 10 ; drugim reima, to znai da za vreme ivota Protokosmosa, zrak svetlosti putuje 900,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000, 000,000,000 kilometara.* Primena formule Minkovskog na tabelu vremena, onako kako sam je ja dobio, po mom miljenju pokazuje veoma jasno da se etvrta koordinata moe utvrditi samo za po jedan kosmos, to se u tom sluaju pojavljuje kao etvorodimenzionalan svet Minkovskog. Dva, tri ili vie kosmosa se ne mogu smatrati etvorodimenzionalnim svetom i za njihov opis je po trebno pet ili est koordinata. Istovremeno, formula Minkov skog pokazuje, za sve kosmose, odnos etvrte koordinate jednog kosmosa prema etvrtoj koordinati drugog kosmosa. Taj odnos je jednak prema trideset hiljada, a to je, odnos izmeu etiri glav na perioda svakog kosmosa i izmeu jednog perioda jednog ko smosa i odgovarajuim, to jest, slino imenovanim, periodom drugog kosmosa.
Svet elektrona Svet molekula Svet malih elija

Prema najnovijim naunim zakljucima zrak svetlosti putuje krivuljom i poto je obiao univerzum, vraa se svom izvoru za otprilike 1,000,000,000 svetlostnih godina, mada se miljenja raznih istraivaa u mnogome razlikuju, a ni cifre koje se odnose na obim kruga univer zuma ni u kom sluaju se re mogu smatrati utvrenim, ak iako bi sva razmatranja koja vode do njih kao do gustine materije u univerzumu bila prihvaena.. U svakom sluaju, uzimamo prosenu cifru koja se odnosi na pretpo stavljeni obim kruga univerzuma, tada, deljenjem 9. 1028 sa 108 , dobijamo dvadesetocifreni broj, koji e pokazati koliko puta zrak svetlosti ide oko univerzuma za vreme ivota Protokosmosa.

Tabela 9 Sledea stvar koja me je zainteresovala kod tabele vreme na razliitih kosmosa, kako sam je ja nazivao, bio je odnos kosmosa i vremena razliitih kosmosa prema CENTRIMA ljudskog tela. G. je mnogo puta govorio o ogromnim razlikama u brzini razliitih centara. Shvatanje koje sam citirao gore, a koje se od nosi na brzinu unutranjeg rada organizma dovelo me je do po misli da ta brzina pripada INSTINKTIVNOM CENTRU. Uzevi ovo kao osnovu pokuao sam da nastavim od centra miljenja, uzimajui kao jedinicu njegovog rada, na primer, po trebno vreme za jednu potpunu apercepciju, to jest, za prijem spoljanjeg utiska, klasifikaciju i definiciju tog utiska i za od govarajuu reakciju. Tada, ako centri zapravo stoje jedan prema drugom u odnosu kao kosmosi, u potpuno istoj koliini vreme na kroz instinktivni centar bi moglo proi 30,000 apercepcija, kroz vii emocionalni i seksualni centar prolazi 30,000 aper cepcija, a kroz vii centar miljenja 30,000 . Istovremeno, pre ma zakonu koji je G. dao, o korelaciji kosmosa, instinktivni centar u odnosu prema glavi ili centru miljenja treba da obuh vati DVA KOSMOSA, to jest, drugi Mikrokosmos i Tritokosmos. Dalje, vii emocionalni i seksualni centar, posebno uzeti, treba da obuhvate trei Mikrokosmos i Mezokosmos. I konano,

vii centar miljenja bi trebalo da obuhvati etvrti Mikrokosmos i Deuterokosmos. Ovo poslednje se odnosi na vii razvoj, na razvoj oveka, koji se ne postie sluajno ili prirodnim putem. U ovekovom normalnom stanju, ogromnu prednost, u smislu brzine, treba da poseduje nad svim centrima, seksualni centar, radei 30,000 pu ta bre od instinktivnog centra ili centra kretanja i 30,0002 puta bre od intelektualnog. U odnosu centara prema kosmosima uopteno, ima mnogo mogunosti prouavanja i, po mom miljenju, sve te moguno sti su otvorene. Sledea stvar koja je privukla moju panju bila je injenica da se moja tabela slagala sa nekim idejama, ak i ciframa kosmikih prorauna vremena, ako se tako moe izraziti, koje su postojale kod Gnostika i u Indiji. Dan svetlosti je hiljadu godina sveta, a trideset i est miriada* godina i pola miriade godina sveta (365,000) su jedna godi na svetlosti.** Ovde se cifre ne slau, ali u indijskim spisima, u nekim sluajevima, sasvim sigurno odgovaraju. Govore o dahu Brame, danima i noima Brame i o dobu Brame. Ako uzmemo cifre za godine, koje su date u indijskim za pisima, tada je Mahamanvantra, to jest, doba Brame, ili 311,040,000,000,000 godina (petnaestocifreni broj), skoro isti kao i period postojanja SUNCA (esnaestocifreni broj), i skoro se slae sa danom i noi Sunca (jedanaestocifreni broj). Ako posmatramo indijske ideje kosmikog vremena, bez brojki, pojavljuju se druge interesantne slinosti. Tako, ako uz memo kao Protokosmos tada izraz Brama udie i izdie univer zum odgovara tabeli, jer dah Brame (ili Protokosmosa dvadesetocifreni broj) odgovara ivotu Makrokosmosa, to jest, naeg vidljivog univerzuma ili zvezdanog sveta.

* **

Miriada deset hiljada, mnotvo, neizmeran broj (prim, prev.) Pistis Sophia, str. 203, engleski prevod, 1921.

esto sam razgovarao sa Z. o tabeli vremena i veoma nas je interesovalo ta bi G. rekao o tome. Vreme je prolazilo. Naj zad, bio je ve poetak juna, primio sam telegram iz Alexandropola: Ako hoe da se odmori, doi ovamo, kod mene, Bio je to G.! U roku od 2 dana napustio sam Petersburg. Rusija bez autoriteta predstavljala je udan spektakl. Osealo se da se sve to postoji, zamahom dri zajedno. Vozovi su ipak ili redovno a straari su na stanicama izbacivali iz vagona one bez karata. Pet dana sam putovao do Tiflisa, umesto normalnih tri. Voz je stigao u Tiflis nou. Nije bilo mogue hodati gradom. Morao sam ekati jutro u staninom bifeu. Cela stanica bila je ispunje na vojnicima koji su se po svojoj volji vratili sa kavkaskog fron ta. Mnogi su bili pijani. Sastanke su odravali nou na peronu na koji su gledali prozori bifea, donoeni su i neki zakljuci. Za vreme tih sastanaka donoene su i neke preke presude, pa su tri oveka bila streljana tu na peronu. Pijani drug koji se pojavio u bifeu objasnio je svima da je prvi ovek streljan zbog krae. Drugi je ubijen grekom, jer su mislili da je on onaj prvi; a trei je takode ustreljan grekom, jer su mislili da je on onaj drugi. Morao sam provesti ceo dan u Tiflisu. Voz za Alexandropol iao je samo uvee. Stigao sam sledeeg jutra. Naao sam G. kako popravlja neki motor svoga brata. Ponovo sam uvideo, kao i mnogo puta ranije, njegov izvan redan kapacitet za prilagoavanjem bilo kakvom poslu, bilo kak vom radu. Upoznao sam njegovu porodicu, njegovog oca i majku. Bi li su to ljudi neobine i stare kulture. Otac G. bio je lokalni pripoveda pria, legendi, tradicije, neto kao bard;* Prvih nekoliko dana po mom dolasku, G. je bio toliko zau zet da nisam imao mogunosti da ga pitam ta misli o optoj si-

Keltski narodni peva (prim.prev.) napamet je znao hiljade i hiljade sti hova na lokalnom dijalektu. Oni su bili Grci iz Male Azije, ali jezik ko jim su govorili, kao i svi u Alexandropolu, u kui, bio je Armenski.

tuaciji ili ta misli da je potrebno initi. Kada sam na kraju pro govorio o tome G. mi je rekao da se ne slae samnom i da e se, prema njegovom miljenju, sve smiriti i da emo moi da radi mo u Rusiji. Dodao je da svakako eli da ide u Petersburg, da vidi kako piljari prodaju semenke suncokreta na trgu Nevsky, o kojima sam mu ja govorio, i da e tu na licu mesta odluiti ta treba initi. Nisam ozbiljno shvatio ono to govori jer sam do sada ve nauio njegov nain razgovora, pa sam dalje ekao. I zbilja, govorei sve ovo sa prividnom ozbiljnou, G. je uz to rekao i neto sasvim drugo. Da bi bilo dobro otii u Persiju ili dalje, da on zna mesto u Transkavkaskim planinama na ko me se moe boraviti i nekoliko godina a da niko ne zna da si tamo, i tako dalje. Sve u svemu, u meni je ostao oseaj nesigurnosti, ali sam se ipak nadao da u ga nagovoriti na putu za Petersburg, da ode mo u inostranstvo, ako to jo uvek bude mogue. G. je oigledno neto ekao. Motor je radio besprekorno, a mi se nismo mrdali sa mesta. U kui je bio veoma interesantan portret G. koji je mnogo govorio o njemu. Bio je portret velikog formata, na kome je G. veoma mlad, obuen u crni kaput, cme loknaste kose zaeljane unazad. Portret mi je sasvim jasno kazivao kojom profesijom se G. bavio u vreme slikanja potreta, iako on sam nikada nije govorio o tome. Ovo otkrie mi je dalo nekoliko interesantnih ideja, meutim, poto je to bilo moje lino otkrovenje, zadrau ga za sebe. Nekoliko puta sam pokuavao da govorim G. o mojoj ta beli vremena u razliitim kosmosima, ali je on odbio sve teo retske razgovore. Alexandropol mi se veoma dopadao. Bilo je u njemu mno go toga udnog i originalnog. Spolja gledan Armenijski deo grada je podseao na grado ve Egipta ili severne Indije. Kue sa ravnim krovovima na koji ma je rasla trava. Postoji i veoma staro armenijsko groblje, na brdu, sa koga se moe videti, snegom prekriven, vrh planine Ararat. U jednoj od armenijskih crkava postoji boanstvena sli-

ka Device. Centar grada podsea na ruski gradi, ali u njemu po stoji i bazar koji je u potpunosti orijentalan, sa mnogo kujundijskih radnji, iji vlasnici rade napolju ispred radnji. Postoji i grki kvart, spolja najmanje interesantan, u njemu je bila kua G., za tim Tatarsko predgrae, vrlo slikovito, ali prema kazivanju, veo ma opasno mesto. Ne znam ta je ostalo od Alexandropola nakon svih dolazeih autonomija, republika, federacija i ostalog. Mislim da se moe govoriti samo o pogledu na planinu Ararat. Retko sam viao G. samog. Nismo ba mnogo razgovara li. Veoma mnogo vremena je provodio sa ocem i majkom. Veo ma mi se dopadao njegov odnos sa ocem koji je bio pun nekih izuzetnih uvaavanja. Njegov otac je jo uvek bio robustan sta rac, srednje visine, sa neizbenom lulom u ustima i astraganskom ubarom na glavi. Teko je bilo verovati da ima preko 80 godina. Slabo je govorio ruski. A sa G. je satima raz govarao i veoma mi se dopadalo da posmatram nain kako ga G. slua, ponekad se pomalo smeei, ali oigledno nikada ne gu bei nit razgovora i odravajui ga pitanjima i komentarima. Sta rac je sasvim sigurno uivao u tim razgovorima sa G. koji mu je posveivao svo slobodno vreme, bez i trunke nestrpljenja, na protiv, pokazujui veliko interesovanje za ono to je starac go vorio. Ako je sve to delimino i bila gluma nije bilo sve vreme, inae ne bi bilo smisla celom ponaanju. Veoma mi se dopalo ovo prikazivanje oseanja od strane G. Dve nedelje sam proveo u Alexandropolu. Jednog lepog ju tra G. je rekao da putujemo u Petersburg za 2 dana. Tako smo i krenuli. U Tiflisu smo videli generala S. koji je jedno vreme dola zio u nau Petersbursku grupu. Razgovor sa njim je dao G., ini lo mi se, neku sveinu u pogledu opte situacije i nateralo ga da malo promeni svoje planove. Na putu od Tiflisa seam se interesantnog razgovora sa G. na jednoj od malih stanica izmeu Bakua i Derbanta. Voz je tu stajao dugo, proputajui vozove sa drugovima sa kavkaskog fronta. Bilo je veoma toplo, etvrt milje od Kaspijskog mora ija se povrina vode lepo presijavala, i svuda oko nas je bio taj sjaj, a dve kamile su se mogle videti u daljini.

Pokuao sam da povedem razgovor sa G. o budunosti i o naem radu. Hteo sam da shvatim ta je on eleo za nas. Dogaaji su protiv nas, rekao sam. Jasno je do sa da da se u sred ovog masovnog ludila ne moe raditi. Samo sada je i mogue, odgovorio je G., a dogaaji nisu protiv nas. Samo se kreu prebrzo. U tome je jedina nevo lja. Saekaj 5 godina i sam e videti kako ono to je danas pre preka postaje korisno za nas. Nisam razumeo ta je G. ovim mislio. Ni posle 5, ni nakon 15 godina nije mi postalo jasnije. Posmatrajui sa take gledita injenica, bilo je teko zamisliti kako bi nam dogaaji mogli pomoi koji su u obliku graanskog rata, obustava, epidemija, gladi, cele Rusije ko ja je postala jedan divljak, pa beskrajno laganje evropskih poli tiara kao i opta kriza koja je nesumnjivo bila rezultat tog laganja. A ako ne posmatramo sa take gledita injenica ve ezo terinih principa, tada je ono to je G. govorio postajalo razum ljivije. Zbog ega se ove ideje nisu pojavile ranije? Zbog ega one nisu dole onda kada je Rusija postojala i kada je Evropa bilo udobno i prijatno mesto vani? Tu je verovatno lealo reenje G. zagonetne primedbe. Zato te ideje nisu postojale? Moda ba zbog toga to se one i mogu pojaviti u vreme kada je panja veine usmerena u sasvim drugom pravcu i kada te ideje mogu dostii samo oni koji ih trae. Bio sam u pravu to se tie take gledita injenica. Nita nam nije moglo biti vea prepreka od dogaaja. A istovremeno je mogue da su nam ba dogaaji pomogli da doemo do onog do ega smo doli. Jo jedan razgovor je ostao u mom seanju, a vodili smo ga za vreme tog putovanja. U jednom trenutku kada je voz dugo stajao u nekoj stanici, a nai saputnici etali peronom, postavio sam pitanje G. na koje sam nisam imao odgovor. Bilo je to o podeli sebe na 'Ja' i 'Ouspensky', kako ovek moe ojaati oseanje 'Ja' i njegovu aktivnost takoe? Nita ti tu ne moe da uini, rekao je G. To tre ba da doe kao rezultat SVIH tvojih napora. Uzmi na primer se be. Do sada bi trebalo da zasigurno osea svoje 'Ja'. Pokuaj da upita sebe osea li razliku ili ne.

Pokuao sam da 'osetim sebe' kako mi je G. pokazao, ali moram da priznam da nisam primetio nikakvu razliku od onog kako sam se ranije oseao. Doi e to, rekao je G. A kada se pojavi znae. Ne ma nikakve sumnje u to. To je sasvim drugaije oseanje. Kasnije sam razumeo o emu emu je govorio, to jest, o kakvoj vrsti oseanja i kakvoj promeni. Meutim, to sam poeo da primeujem tek dve godine nakon ovog razgovora. Treeg dana naeg puta od Tiflisa, dok je voz ekao u Mozdoku, G. nam je rekao (bilo nas je etvoro) da u ja sam nasta viti put za Petersburg dok e on sa ostalima stati kod Mineralnih Voda i ii u Kislovodsk. Ti e se zaustaviti u Moskvi i nakon toga otii u Peter sburg, rekao mi je, i reci onima u Moskvi i Petersburgu da ovde poinjem sa novim radom. Oni koji ele da rade samnom, mogu doi. Ne preporuujem ti da ostaje tamo dugo. Pozdravio sam se sa G. i njegovim drutvom u Mineralnim Vodama i nastavio sam putovanje. Bilo je jasno da od mojih planova za put u inostranstvo, nee biti nita. Meutim, to me vie nije brinulo. Nisam sum njao da predstoji ivot kroz veoma teko vreme ali mi to vie nije nita znailo. Shvatio sam da sam se plaio. Nisam se plaio prave opasnosti, plaio sam se da ne delam glupo, to jest, da ne odem na vreme kada sam sasvim dobro znao ta se moe oeki vati. Sada se inilo kao da je sva odgovornost skinuta sa mojih plea. Nisam promenio svoje miljenje; isto kao ranije sam mo gao rei da je ostajanje u Rusiji bila ludost. Ali moj stav prema tome je bio sasvim indiferentan. Nije to bila moja odluka. Jo uvek sam putovao na stari nain, sam u prvom razredu i blizu Moskve su mi naplatili dodatak za kartu jer je rezervaci ja glasila za jedan pravac a karta za drugi. Drugim reima sve je bilo onako kako je trebalo da bude. Samo su novine koje sam usput nabavio bile pune novosti o pucnjavama na ulicama Petersburga. Bili su to sada boljevici koji su pucali u mase; iskuava li su svoju snagu. Situacija je poela u ovo vreme polako da se razjanjava. S jedne strane boljevici, jo ne shvatajui koliki ih uspeh eka, ali poinju da oseaju nedostatak otpora i ponaaju se sve drski-

je i drskije. S drage strane je druga privremena vlada sa mno go ozbiljnih ljudi na malim poloajima bez znaaja i teoretiari ma na veim poloajima; osim ovih bila je jo i inteligencija uveliko izdeljena ratom; pa ostaci ranijih partija i vojni krugo vi. Svi oni su bili podeljeni u dve grupe, jednu koja sueljena sa injenicama i zdravim razumom bee prihvatila mogunost pre govora o mira sa boljevicima, koji su to mudro inili dok su postepeno osvajali jednu za drugom poziciju; drugu, koja je shvatala nemogunost bilo kakvih pregovora sa boljevicima, ali je istovremeno bila razjedinjena i nije se otvoreno aktivirala. Narod je bio miran, iako nikada u istoriji volja ljudi nije bi la jasnije izraena a ta volja je bila ZAUSTAVITE RAT! Ko bi mogao zaustaviti rat? Bilo je to osnovno pitanje u tom trenutku. Privremena vlada nije marila. Naravno, iz vojnih kru gova to nije moglo doi. A mo e neminovno pasti u ruke onih koji prvi budu izgovorili re MIR. I kao to se esto deava u takvim sluajevima, prava re je dola sa pogrene strane. Boljevici su izgovorili re mir. Pre svega zbog toga to je nji ma bilo potpuno svejedno ta e rei. Oni nisu imali nameru da sprovedu svoja obeanja, tako da su mogli da ih daju koliko ti dua hoe. U tome je bila njihova osnovna prednost i osnovna snaga. Bilo je tu jo neto drugo. Destrukcija je uvek laka od kon struktivnosti. Koliko je lake zapaliti kuu nego sagraditi je. Boljevici su bili agenti destruktivnosti. Dobro su to radi li, ne toliko sopstvenim aktivnostima ve svojim postojanjem koje je korumpiralo i razaralo sve oko njih. To specijalno svoj stvo koje su imali objanjavalo je njihovu nadolazeu pobedu i sve to se dogodilo mnogo kasnije. Mi koji smo sve to posmatrali sa take gledita sistema, ne samo da smo videli injenicu da se sve DEAVA ve i KAKO se deava, to jest, kako lako sve ide nizbrdo i rui se uz jedan je dini impuls. Nisam ostao u Moskvi, ve sam uspeo da vidim nekoliko ljudi na stanici dok sam ekao veernji voz za Petersburg i preneo sam im ono to je G. rekao. Stigao sam u Petersburg i preneo istu poruku lanovima nae grupe. U roku od 12 dana bio sam opet na Kavkazu. U Pyatigorsku sam uo da G. ne ivi

u Kislovodsku ve u Essentuki i u roku od 2 sata sam bio sa njim u maloj seoskoj vili u ulici Panteleimon. G. me je detaljno ispitivao o svakome koga sam video, ta je svako od njih rekao, ko e doi a ko nee, i tako dalje. Sutra dan je dolo jo troje ljudi iz Petersburga, zatim jo dvoje, i ta ko dalje. Sve skupa, iskljuujui G. i mene, skupilo se dvanaest ljudi.

SEDAMNAESTO POGLAVLJE
Kada se priseam ovog perioda uvek imam udan oseaj. Tom prilikom smo u Essentuki proveli oko 6 nedelja. Sada se ini nekako neverovatno. Kada god imam prilike da o tome raz govaram sa nekima koji su bili tamo u to vreme, svima se ini neverovatnim da je trajalo samo 6 nedelja. ak bi i 6 godi na bio kratak period da se smesti sve to je povezano sa tim vre menom, tako je bilo ispunjeno. Polovina nas, ukljuujui i mene, iveli smo sa G. u maloj kui na kraju sela; drugi bi dolazili ujutru i ostajali sve do veeri. U krevet smo ili veoma kasno a ra no smo ustajali. Spavali smo najvie oko etiri, pet sati. Sve domae poslove smo sami radili; a ostatak vremena smo bili upo sleni vebama o kojima u kasnije govoriti. G. je nekoliko puta organizovao izlete u Kislovodsk, Jeleznovodsk, Pyatigorsk, Beslitau i druga mesta. G. je nadziravao kuhinju, esto pripremajui sam veeru. Bio je izvanredan kuvar sa poznavanjem stotina odlinih istonjakih jela. Svaki dan smo veerali u stilu neke od istonjakih zemalja; jeli smo persijska jela, tibetanska jela i jo mnoga druga. Nemam nameru da opisujem sve to se dogaalo u Essen tuki; bilo bi potrebno napisati celu knjigu. G. nas je poveo ka prvom koraku ne gubei vreme. Mnoge stvari je objasnio za vre me etnji, dok je muzika svirala u Essentuki parku ili u sred ne kog domaeg posla. U toku tih 6 nedelja G. nam je predstavio plan celog ra da. Videli smo poetke svih metoda, poetke ideja, njihove ka rike, veze i pravce. Mnoge stvari su nam ostale nerazjanjene i udne; mnoge nismo odmah razumeli, sasvim suprotno; ali u

svakom sluaju dati su nam neki opti predlozi koji su nam, mi slio sam, mogli biti putokaz kasnije. Sve ideje do kojih smo do tada doli, dovele su nas do celog niza pitanja vezanih za praktinu realizaciju rada na sebi, i prirodno, izazvali su mnoge razgovore meu lanovima grupe. G. je uvek uestvovao u tim razgovorima i objanjavao ra zliite aspekte organizacija kola. kole su neophodne, rekao je jednom prilikom, pre svega zbog sloenosti ovekove organizacije. ovek nije sposo ban da PAZI na CELOG SEBE, to jest, na sve svoje razliite strane. Samo kola to moe, metodi kole, kolska disciplina ovek je previe lenj, on e mnogo toga uraditi bez pravog in tenziteta, ili nee uraditi nita mislei da neto ini; on e upotrebiti intenzitet na neto emu nije potreban a propustie tre nutke kada je intenzitet neophodan. Tada se uva; on se plai da ini bilo ta neprijatno. On nikada nee postii potreban inten zitet sam od sebe. Ako ste posmatrali sebe na pravilan nain sloiete se samnom. Ako ovek postavi sebi zadatak on ubrzo postaje popustljiv prema sebi. On pokuava da izvri svoj zada tak na najlaki mogui nain. To nije rad. U radu se raunaju sa mo IZUZETNI NAPORI, a to znai, iznad obinih, iznad potrebnih; obini napori se ne raunaju. ta se misli pod izuzetnim naporima? upitao je neko. To znai, napor koji je vei od potrebnog da bi se posti gao postavljeni cilj, rekao je G. Zamislite da sam hodao ceo dan i da sam veoma umoran. Vreme je loe, hladno je i kia pada. Uvee stiem kui. Hodao sam moda dvadeset i pet mi lja. Veera je u kui; toplo je i prijatno. Ali, umesto da sednem za veeru, ja izlazim napolje i odluujem da hodam jo dve mi lje i potom se vratim kui. To bi bio izuzetan napor. Dok sam se vraao kui to je bio samo napor i to se ne rauna. Vraao sam se kui, hladnoa, glad, kia, sve me je to teralo da hodam. U drugom sluaju ja hodam zbog toga to sam tako odluio. Ova kav izuzetan napor postaje jo tei kada to nije moja odluka ve kada moram da se povinujem uitelju koji u neoekivanom tre nutku trai od mene da uinim sve napor kada sam ja odluio da je za taj dan gotovo sa naporima.

 Drugi oblik izuzetnog napora je kada se bilo koja vrsta posla obavlja bre nego to priroda datog posla zahteva. Reci mo vi neto perete ili seete drva. Imate posla za jedan sat. Ura dite ga za pola sata to je izuzetan napor. Meutim, u praksi, ovek nikada ne moe sebe da natera da uzastopno ini izuzetne napore ili na dui period; potreb no je to initi voljom druge osobe koja nee imati saaljenja i koja e imati metod. Kada bi ovek bio sposoban da radi na sebi sve bi bilo veoma jednostavno i kole ne bi bile potrebne. Ali on ne moe, a razlozi lee veoma duboko u njegovoj prirodi. Za trenutak u ostaviti njegovu neiskrenost, stalne lai koje sebi govori i uzeu samo podele centara. Ve ovo samo po sebi ini nezavistan rad na sebi nemoguim za oveka. Morate shvatiti da su 3 osnov na centra, emocionalni, centar miljenja i kretanja, spojeni, i da u normalnom oveku oni uvek rade u zajednici. Zajednica i pred stavlja osnovnu potekou u radu na sebi. ta se smatra zajed nitvom? To znai da je konaan rad centra miljenja povezan sa konanim radom emocionalnog i centra kretanja a to znai, da je odreena misao NEMINOVNO povezana sa odreenom emocijom (ili mentalnim stanjem) i sa odreenom vrstom pokre ta (ili poloaja); jedno izaziva drugo, to jest, odreena vrsta emocije (ili mentalnog stanja) izaziva odreene pokrete ili poloaje i odreene misli, a odreena vrsta pokreta ili poloaj izaziva odreene emocije ili mentalna stanja, i tako dalje. Sve je pove zano i jedna stvar ne moe opstati bez druge. Sada zamislite oveka koji odluuje DA MISLI na nov nain. Ali on osea na stari nain. Zamislite da on ne voli R. Pokazao je na nekog od prisutnih. Ova nesimpatija prema R. odmah izaziva stare misli i on zaboravlja svoju odluku da e mi sliti na nov nain. Ili pretpostavimo da je on navikao da pui ci garete dok razmilja to je navika kretanja. On odluuje da misli na nov nain. On poinje da pui cigaretu i misli na stari nain a da to nije ni primetio. Kretnja navike paljenja cigarete mu je izokrenula misli na stari ton. Morate imati na umu da ovek nikada ne moe poremetiti taj sklad sam od sebe. Potrebna je volja drugog oveka i upornosti. Sve to ovek, koji hoe da ra-

di na sebi, moe da uini u odreenom stadijumu svog rada je da se povinuje. On sam, ne moe nita. Vie od svega mu je potreban stalni nadzor i posmatranje. On sam sebe ne moe STALNO posmatrati. Osim toga su mu potrebna odreena pravila koja mora ispuniti, pre svega, odreena vrsta samo-seanja koja mu pomae u borbi sa navika ma. On ne moe sve to sam. U ivotu je sve uvek ureeno pre vie udobno da bi ovek radio. U koli, ovek se nade meu drugim ljudima koje mje sam izabrao i sa kojima je moda teko iveti i raditi, i to obino u neudobnim i nenaviknutim okolno stima. To stvara napetost meu njima. Ta napetost je nezamenljiva jer se ba pomou nje postepeno bruse njegove otre ivice. Rad na centru kretanja se jedino pravilno moe organizovati u kolama. Kao to sam ve rekao, nezavistan, pogrean ili automatski rad centra kretanja osujeuje drugim centrima pot poru i oni nenamerao slede centar kretanja. esto se, da bi se drugi centri natjerali na nov nain rada, poinje sa centrom kre tanja; to znai sa telom. Telom koje je lenjo, automatsko i puno glupih navika koje zaustavljaju bilo kakvu vrstu rada. Ali postoje teorije, rekao je neko od nas, da bi ovek trebalo da razvije duhovnu i moralnu stranu svoje prirode i da ako postigne rezultate u tom pravcu nee biti prepreka to se tie tela. Je li to mogue ili mje? I jeste i nije, rekao je G. cela je stvar u ako bi. Ako bi ovek postigao savrenstvo moralne i duhovne prirode bez ogranienja od strane tela, ono se ne bi mealo u dalja dosti gnua. Meutim, naalost to se nikada ne dogaa jer se telo umea jo na prvom koraku, svojom automatinou, svom ro bovanju navikama i uglavnom svojim pogrenim funkcionisanjem. Ako bi napredak na duhovnom i moralnom planu, bez meanja tela bio teoretski mogu, onda bi to bilo samo u sluaju idealnog funkcionisanja tela. A ko moe da kae da njegovo te lo funkcionie idealno? Osim toga postoji mala varka u reima 'moralno' i 'du hovno'. Ve sam dovoljno objanjavao da kada govorimo o MAINAMA ne moemo poeti sa njihovom 'moralnou' i 'duhovnou', ve sa njihovom mehaninou i zakonima koji vladaju tom mehaninou. Bie oveka broj jedan, broj dva i

broj tri je bie maine koja moe da prestane da bude maina ali koja nije prestala da to bude. Moe li ovek u jednom trenutku biti prebaen na drugi stupanj bia jednim talasom emocija? upitao je neko. Ne znam, rekao je G., opet govorimo razliitim je zicima. Talas emocija je nezamenljiv ali on ne moe da izmeni navike kretanja; on sam za sebe ne moe da natera centre na pra vilan rad a koji su celog ivota pogreno radili. Za izmenu i po pravku ovih zahteva potreban je specijalan i dug rad. Zatim kaete: prebaen ovek na drugi nivo bia. Ali sa te take gle dita OVEK ne postoji za mene. Postoji sloen mehanizam sa nizom sloenih delova. 'Talas emocija' se deava u jednom delu dok drugi delovi moda nisu uopte dodirnuti. Nikakva uda nisu mogua u maini. Ve je dovoljno veliko udo to to maina ima sposobnost izmene. A vi biste hteli da prekrite sve zakone. ta je sa lupeom na krstu? upitao je neko od prisut nih. Ima li neto u tome ili nema? To je neto sasvim drugo, rekao je G., oslikava sa svim drugu ideju. Pre svega, to se dogodilo NA KRSTU, to jest, u sred uasnih patnji sa kojima obian ivot nema nikakve veze; drugo, bilo je to u trenutku smrti. To se odnosi na ideju ovekovih poslednjih misli i oseanja u trenutku smrti. U ivotu one prolaze, bivaju zamenjene drugim uobiajenim mislima. Ne moe postojati produeni talas emocije i stoga on ne moe da uz digne do izmene bia. Dalje morate shvatiti da ne govorimo o izuzecima ili sluajnostima koje se mogu ili ne moraju dogoditi, ve o optim principima koji se dogaaju svakodnevno svima. Obian ovek, ak iako doe do zakljuka da je rad na sebi nezamenljiv jo uvek je rob svog tela. On nije samo rob prepoznatljivih i vidlji vih aktivnosti, ve i onih nevidljivih i neznanih aktivnosti tela, koje ga ba i dre u vlasti. Stoga, kada ovek odlui da se bori za slobodu on, pre svega, mora da da se bori sa svojim telom. Sada u naglasiti samo jedan aspekt funkcionisanja tela koji se ne moe ni u kom sluaju regulisati. Do god se ova fun kcija nastavlja na pogrean nain, nikakav rad, ni duhovni ni mo ralni se ne moe nastaviti na pravilan nain.

 Setiete se da kada sam govorio o radu 'trospratne fabri ke' , naglasio sam vam da se veina energije koju proizvede fa brika trai uzalud, izmeu ostalog da se energija troi na nepotrebnu muskularnu napetost. Ta nepotrebna muskularna na petost pojede ogromnu koliinu energije. Kod rada na sebi po trebno je obratiti panju na ovo. Kada govorimo o radu fabrike neophodno je utvrditi sledee: da je potrebno zustaviti beskorisno traenje pre nego to ima ikakvog smisla poveati prozvodnju. Ako je proizvodnja uveana dok to besmisleno traenje traje ova nova uveana ener gija e samo poveati traenje i ak dovesti do fenomena nezdra ve vrste. Stoga je jedna od prvih stvari koju morate nauiti pre bilo kakvog fizikog rada ne sebi, da pratite i oseate muskular nu napetost i da se osposobite za oputanje miia kada je to po trebno, to jest, uglavnom da opustite nepotrebnu napetost u miiima. U vezi sa ovim G. nam je pokazao veliki broj vebi za po stizanjem kontrole nad muskularnom napetou i pokazao nam je odreene poloaje prihvaene od kola pri molitvama ili raz miljanjima, koje ovek moe prihvatiti samo ako naui da opu sti nepotrebnu napetost miia. Izmeu tih vebi bio je i takozvani Buda poloaj, sa stopalama na kolenima, i jo jedan tei, koji je on izveo savreno a koji smo mi samo donekle mo gli da oponaamo. Da bi se ovaj poloaj mogao izvesti G. je prvo klekao a za tim je seo na svoje pete (bez izama) sa stopalama pripojenim jedno uz drugo. Ve je dovoljno teko bilo sesti na sopstvene pe te due od minut, dva. Tada je podigao ruke i drei ih na nivou svojih ramena, polako se naginjao unazad legavi na zemlju dok su njegove noge savijene u kolenima, ostale ispod njega. Leei neko vreme u tom poloaju polako se podigao sa rairenim ru kama, zatim je ponovo legao i tako dalje. Dao nam je mnogo vebi za postepeno oputanje miia KO JE SU UVEK POINJALE SA MIIIMA LICA, kao i vebe za oseanje ruku, stopala, prstiju, prema elji, i ostalog. Ova ideja o oputanju miia zapravo nije bila nova, ali njegovo ob janjenje da oputanje miia tela treba da pone sa miiima li-

ca za mene je bila sasvim nova; na to nikada ranije nisam naiao ni u jednoj knjizi o Jogi ili u psiholokoj literaturi. Veoma interesantna veba je bila ona sa krunim oseajem kako ju je G. nazvao. ovek legne na lea, na pod. Po kuavajui da opusti sve miie on koncentrie panju na svoj nos. Kada pone da osea svoj nos, ovek tada prenosi panju i pokuava da oseti svoje uho; kada je ovo postignuto prenosi panju na desno stopalo. Sa desnog stopala na levo; tada na levu ruku; tada na levo uho i nazad na nos, i tako dalje. Ovo me je naroito zainteresovalo zbog nekih eksperime nata koje sam vrio ranije a koja su me odvela do zakljuka da fizika stanja, povezana sa novim psiholokim iskustvima, poinju OSEANJEM PULSA U CELOM TELU, to inae u uobiajenim okolnostima ne oseamo; u vezi sa ovim vebama puls se oseao trenutno u svim delovima tela kao jedan udar. U mojim linim opitima oseanje pulsiranja kroz celo telo bilo je stvoreno, na primer, pomou odreenih vebi disanja a uz ne koliko dana posta. Nisam doao ni do kakvih konanih rezulta ta sa tim eksperimentima ali mi je ostalo duboko ubeenje da kontrola nad telom poinje kontrolom nad pulsom. Postigavi za kratko vreme sposobnost regulisanja, ubrzavanja ili uspora vanja pulsa, bio sam u stanju da usporim ili ubrzam otkucaje srca a to mi je donelo veoma interesantne psiholoke rezultate. Shva tio sam da kontrola nad srcem ne dolazi od sranog miia ve da zavisi od kontrole pulsa (drugi udar ili veliko srce) i G. mi je mnogo toga objasnio ukazujui na to da kontrola nad drugim srcem zavisi od kontrole napetosti miia. Ne posedujemo tu kontrolu uglavnom zbog pogrene i nepravilne napetosti raznih grupa miia. Vebe za oputanje miia koje smo poeli da izvodimo, dale su vrlo interesantne rezultate nekima u naem drutvu. Ta ko je jedan od nas bio u stanju da zaustavi neuralgini bol u svo joj ruci, oputanjem miia. Ovo oputanje miia bilo je od velikog znaaja, i ko god ih je ozbiljno izvodio, primetio je po sle izvesnog vremena da mnogo bolje spava i da mu je potrebno manje sati sna. U vezi sa ovim G. nam je pokazao vebu koja nam je bila sasvim nova, a bez koje, prema njegovim reima, nije bilo mo-

gue zagospodariti prirodom pokreta. Ti pokreti i poloaji, kao neto to je najpostojanije i nepromenljivo u oveku, kontroliu njegov oblik misli i oblik oseanja. Ali ovek nikada ne upotre bljava sve poloaje i kretnje koje su mu mogue. U skladu sa njegovom individualnou, ovek koristi samo odreeni broj po loaja i kretnji moguih za njega. Tako daje pojedinani reper toar ovekovih kretnji i poloaja veoma ogranien. Karakter kretnji i poloaja je u svakoj epohi, kod svake rase i u svakoj klasi neprikosnoveno povezan sa oblicima misli i oseanja. ovek ne moe promeniti oblik svojih misli ili osea nja dok ne promeni repertoar svojih poloaja i kretnji. Oblici miljenja i oseanja mogu se nazivati i poloajima i kretnjama miljenja i oseanja. Svaki ovek ima odreeni konaan broj misleih i oseajuih kretnji i poloaja. tavie, poloaji kretnji, miljenja i oseanja su povezani jedan s drugim u oveku i on nikada ne moe izai iz svog repertoara poloaja miljenja i oseanja dok ne izmeni svoje poloaje kretnji. Analiza oveko vih misli i oseanja i prouavanje njegovih funkcija kretanja, po stavljeno na odreen nain, pokazuje da je svaka naa kretnja, namerna ili nenamerna, nesvestan prelaz iz jednog poloaja u drugi, oba podjednako mehanika. Iluzija je rei da su nae kretnje namerne. Svi nai po kreti su automatski. Nae misli i oseanja su takoe automatski. Automatizam misli i oseanja je zasigurno povezan sa automa tizmom pokreta. Jedan se ne moe menjati bez drugog. Tako, ako ovek eli da menja automatske misli, tada e se umeati uo biajeni poloaji i uobiajeni pokreti u taj novi tok misli tako to e im prikainjati stare ve naviknute asocijacije. U uobiajenim uslovima mi nemamo pojma koliko nae miljenje, oseanja i funkcije kretanja zavise jedna od druge, ia ko znamo, istovremeno, koliko naa raspoloenja i naa emocio nalna stanja zavise od naih pokreta i poloaja. Ako ovek zauzme poloaj koji odgovara onome kada je tuan ili indispo niran tada e se za kratko vreme tako i oseati. Strah, gaenje, nemir ili nasuprot tome mirnoa, mogu se stvoriti namernom promenom poloaja. Ali poto sve ovekove funkcije miljenja, oseanja i kretanja imaju konaan repertoar a u stalnoj su inte-

rakciji, ovek nikada ne moe da izae iz zaaranog kruga svo jih poloaja. ak iako ovek shvati ovo i pone da se bori protiv, ni je mu dovoljna volja. Morate razumeti da ovekova volja moe biti dovoljna za vladanje JEDNIM centrom i to za KRATKO vreme. Ali druga 2 centra to spreavaju. A ovekova volja ni kada nije dovoljna da vlada sa sva 3 centra. Da bi se moglo boriti protiv tog automatizma i postepe no zadobila kontrola nad poloajima i kretnjama u razliitim cen trima postoji specijalna veba. Sastoji se u ovome na re ili znak (ranije dogovoren) od strane uitelja, svi uenici koji ga uju ili vide, treba trenutno da prekinu svoje kretnje, bez obzi ra ta rade, ostanu potpuno mirni u poloaju u kome su se zate kli. Ne samo da se ne smeju kretati ve treba i pogled da zadre na taki na kojoj im se zatekao, da zadre osmeh na licu, ako je postojao, ostave usta otvorena ako su neto govorili, da jednom reju odre izraz lica i napetost svih miia tela kakav je bio u trenutku kada je dat znak. U tom 'zaustavljenom' stanju ovek mora zaustaviti i misli i koncentrisati se na odranje napetosti miia u raznim delovima svog tela ba kakva je bila, pazei na tu napetost sve vreme i navodei svoju panju s jednog dela te la na drugi. U tom poloaju treba da ostane dok ne bude dat dru gi (takoe unapred dogovoreni) znak, koji e mu dozvoliti da zauzme uobiajen poloaj ili dok ne padne od umora ne mogavi vie da izdri u tom poloaju. Ali on nema prava da izmeni nita u tom poloaju, ni pogled ni take oslonca, nita. Ako ne moe da stoji, mora pasti ali, on mora pasti kao dak bez zatite ispod. Na potpuno isti nain, ako je neto drao u ruci, on mo ra nastaviti to da dri do god moe i ako ruke prestanu da ga sluaju i predmet ispadne to nije njegova greka. Dunost je uitelja da pazi da se ne dogodi neka povre da kod pada ili od nekog neuobiajenog poloaja, a uenici mo raju verovati uitelju i ne razmiljati o bilo kakvoj opasnosti. Ideja o ovim vebama i njeni rezultati se prilino razli kuju. Uzmimo prvo s take gledita prouavanja kretnji i po loaja. Ova veba dozvoljava oveku mogunost izlaska iz kruga automatizma i nezamenljiva je naroito na poetku rada na sebi.

 Nemehaniko prouavanje sebe je jedino mogue uz po mo vebi 'zaustavljanja' pod upravom oveka koji se razume u to. Pokuajmo da sledimo ono to se deava. ovek hoda ili sedi ili radi. U tom trenutku uje signal. Kretnja koja je zapoela je prekinuta tim signalom ili zapovecu. Njegovo telo postaje nepokretno i ostaje U SRED PRELASKA IZ JEDNOG PO LOAJA U DRUGI, U POLOAJU U KOME NIKADA NE OSTAJE U OBINOM IVOTU. Oseajui sebe u tom stanju, to jest, u neuobiajenom poloaju, ovek nenamerno gleda na sebe sa te nove take gledita, vidi i posmatra sebe na nov nain. U tom neuobiajenom poloaju on je u stanju da misli na nov nain, osea na nov nain, zna sebe na nov nain. Na ovaj nain se prekida stari krug automatizma. Telo uzalud pokuava da zauzme obian udobni poloaj, ali ovekova volja, podstaknuta na akciju od strane uitelja ga spreava u tome. Borba se nasta vlja ali ne za ivot ve do smrti. ALI U OVOM SLUAJU vo lja moe pobediti. Ova veba zajedno sa onim to je do sada reeno je veba za samo-seanje. ovek se mora seati sebe to liko da ne propusti znak; on se mora seati sebe tako da ne zauz me udoban poloaj u prvom trenutku; on se mora seati sebe da pazi na napetost miia u razliitim delovima svog tela, na pra vac u kome gleda, izraz lica i tako dalje; on se mora seati sebe da bi prevaziao prilian bol koji se ponekad javlja zbog neuo biajenog poloaja nogu, ruku i lea, tako da se ne bi plaio pa da ili isputanja neega tekog to dri. Dovoljno je zaboraviti sebe samo jedan trenutak i telo e zauzeti, samo od sebe i skoro neprimetno udobniji poloaj, prenee teinu sa jedne noge na drugi, olabavie odreene miie i tako dalje. Ova veba je paraleno i veba za volju, panju, misli, oseanja i centar kretanja. Meutim, mora se shvatiti da je za postizanje dovoljne jaine volje za odranje ovek u neuobiajenom poloaju, zapovest spolja: 'zaustavi se', neophodna. ovek ne moe sam sebi dati zapovest STANI. Njegova volja nee posluati. Razlog je, kao to sam ranije rekao, kombinacija naviknutog poloaja oseanja, miljenja i kretanja koji su jai od ovekove volje. Za povest STANI koja, u odnosu na poloaj kretanja, dolazi spolja, zauzima mesto poloaja miljenja i oseanja. Ovi poloaji i nji-

hov uticaj su, da tako kaem, uklonjeni zapoveu STANI i U TOM SLUAJU poloaj kretnje slua volju. Ubrzo posle toga G. je poeo da zapoveda ' stani' kako smo mi zvali ovu vebu, u raznoraznim okolnostima. Pre svega nam je pokazao kako da se trenutno 'zaustavimo namrtvo' na zapovest 'stani' i da pokuamo da se ne pomerimo, da ne gledamo okolo bez obzira ta se dogaa, da ne odgovara mo ni na kakva pitanja, ako bi neko na primer bio neto upitan ili za neto nepravedno optuen. Veba 'stani' se smatra svetom vebom u kolama, rekao je. Niko nema prava, osim glavnog uitelja ili osobe koju on odredi, da zapoveda 'stani'. 'Stani' ne moe biti pred met igranja ili vebanja meu uenicima. Nikada ne znate po loaj u kome se ovek moe nai, ako ne moete OSEATI ZA NJEGA, vi ne znate koji su miii napeti ili koliko. A ako se teka napetost nastavlja due vremena moe prouzrokovati prskanje nekog veznog kapilara a u nekim sluajevima moe ak prouzrokovati trenutnu smrt. Stoga samo onaj ko je sasvim si guran u sebe da zna ta radi srne dozvoliti sebi da zapoveda 'sta ni'. Istovremeno 'stani' zahteva bezuslovnu pokornost, bez oklevanja ili sumnji. I to ga ini nezamenljivim metodom za prouavanje kolske discipline. kolska disciplina je neto sa svim drugo od vojnike discipline, na primer, U toj disciplini sve je mehaniko i to je mehanikije to je bolje. U ovoj bi sve trebalo da bude svesno jer se cilj sastoji u buenju svesnosti. Za mnoge ljude kolska disciplina je mnogo tea od vojnike. Ta mo je uvek jedna te ista a ovde je uvek razliita. Meutim, dogaaju se veoma teki sluajevi. Ispriau vam jedan iz mog ivota. Bilo je to pre mnogo godina u central noj Aziji. Podigli smo ator pored ARIKA, to je kanal za navod njavanje. Nas troje je nosilo stvari s jedne strane ARIKA, na drugu na kojoj je bio ator. Voda u ARIKU nam je bila do stru ka. Ja i jo jedan ovek smo ba izali na obalu sa nekim stvari ma i pripremali se za oblaenje; trei je jo bio u kanalu. Ispustio je neto u vodu;, posle smo videli da je to bila sekira, i traio je motkom po dnu; U tom trenutku smo iz atora uli zapovest 'Stani!' Mi smo obojica stali na obali kako smo se zatekli. Na dru-

gar u vodi nam je uglavnom bio u vidnom polju. On je stajao sa vijen napred prema vodi i kada je uo 'stani' ostao je u tom po loaju. Proao je minut ili dva i odjednom smo videli kako se voda u kanalu die. Neko je moda milju dalje podigao branu da pusti vodu u mali kanal. Voda se dizala brzo i uskoro dosegla oveku do brade. Nismo znali da li ovek u atoru zna da se vo da dizala. Nismo ga mogli zvati, nismo mogli ni glavu okrenu ti da vidimo gde je on, nismo mogli gledati jedan drugog, samo sam mogao uti svog prijatelja kako die. Voda se i dalje brzo dizala i uskoro je prekrila glavu oveka koji je stajao u njoj. Sa mo je jedna ruka bila uzdignuta poduprta dugakom motkom. Samo se ta ruka mogla videti. Izgledalo mi je da dugo vremena prolazi. Najzda smo uli: 'Dovoljno!' Obojica smo skoili u vo du i izvukli naeg prijatelja. Bio je skoro uguen. I mi smo se takoe uskoro uverili da veba 'stani' nije ala. Pre svega traila je da sve vreme budemo na orezu, stalno sprem ni da prekinemo ono to smo govorili ili radili; drugo, ponekad je zahtevala sasvim specijalnu odlunost i podnoenje. 'Stani' se deavalo u svako doba dana . Jednom za vreme aja, P. koji je sedeo preko puta mene, podigao je au vrueg aja do usta i ba je duvao u njega kada se ula zapovest 'stani', iz druge sobe. P. lice i ruka koja dri au su mu bili ispred oiju. Video sam kako mu lice plavi i kako mu igra mali mii ispod oka. Ali, on je drao au. Posle je rekao da su ga prsti boleli samo prvih minuta, osnovna potekoa kasnije se pojavila sa ru kom, koja je bila nezgodno savijena u laktu, to jest, bila je zau stavljena na pola pokreta. Dobio je velike plikove po prstima i dosta dugo su trajali. Drugi put 'stani' je uhvatilo Z. ba u trenutku kada je udah nuo dim cigareta. Kasnije je rekao da nita neprijatnije nije doiveo u svom ivotu. Nije mogao da ispusti dim i sedeo je sa oima punim suza i dim je polako izlazio iz njegovih usta. 'Stani' je imao ogromni uticaj na na ivot, na razumevanje naeg rada i na na stav prema njemu. Pre svega, stav prema 'stani' je pokazivao sa nesumnjivom sigurnou kakav je bio stav svakog pojedinca prema radu. Ljudi koji su pokuavali da izbegavaju rad izbegavali su i 'stani'. Oni ili nisu uli zapovest ili su govorili da se ona nije odnosila direktno na njih. Ili su uvek bi-

li spremni za 'stani', nisu inili nikakve nepaljive kretnje, nisu uzimali u ruke ae sa toplim ajem, sedali i dizali se veoma brzo i tako dalje. Do odreene mere bilo je mogue ak varati kod 'stani'. Naravno to bi se videlo i trenutno bi se pokazalo ko te di sebe i ko nije sposoban da se tedi, ko je bio sposoban za oz biljan rad, a ko je pokuavao da primeni uobiajene metode na vebu, da bi izbegao potekoe, da se privikne. Na isti nain ova veba je pokazala ljude koji nisu bili sposobni da se pod vrgnu kolskoj disciplini i koji je nisu uzimali ozbiljno. Sasvim nam je bilo jasno da bez 'stani' i nekih drugih vebi koje su je pratile, nita nije moglo biti postignuto na isto psiholoki nain. Kasniji rad nam je pokazao metode psiholokog puta. Osnovna potekoa za veinu ljudi, kako se ubrzo pokaza lo, bila je navika prianja. Niko nije primeivao tu naviku u se bi, niko se sa njom nije mogao boriti jer je uvek bila povezana sa nekom karakteristikom koju je ovek smatrao pozitivnom. On bi ili eleo da bude iskren ili je eleo da zna ta drugi ovek misli ili je eleo nekom da pomogne priajui o sebi ili drugim i tako dalje i tako dalje. Ubrzo sam shvatio da bi borba sa navikom prianja, govo renja uopte, vie nego to treba, mogao postati centar gravita cije rada na sebi, jer je ta navika dodirivala sve, probijala se kroz sve a mnogi ljudi je nisu primeivali. Bilo je udno posmatrati kako je ta navika (kaem navika prosto zbog nedostatka dru ge rei, iako bi tanije bilo rei greh ili nezgoda) odmah preuzimala posedovanje svega, bez obzira ta bi ovek poinjao da radi. U Essentuki, u to vreme, G. nas je, izmeu ostalog, naterao da izvrimo mali opit gladovanja. Ja sam ve ranije inio tak ve eksperimente i dosta toga mi je bilo poznato. Ali za mnoge druge oseanje dugih dana, potpune praznine, neka vrsta uzalud nosti postojanja, bilo je novo. Sada mi je jasno, rekao je neko od naih ljudi, zbog ega ivimo i koje mesto zauzima hrana u naim ivotima. Mene lino je naroito interesovalo posmatranje mesta ko je je razgovor zauzimao u naim ivotima. Po mom miljenju, na prvi post se sastojao u neprekidnom prianju nekoliko dana, o samom postu, to jest, svakoje govorio o sebi. U povodu toga

setio sam se razgovora sa prijateljem iz Moskve o injenici da namerno utanje moe biti najtea disciplina kojoj bi se ovek podvrgao. Ali u to vreme, mi smo mislili na potpuno utanje. ak i u ovo G. je uneo taj divni praktian element koji je razluivao njegov sistem i metode od bilo ega to mi je do tada bilo znano. Potpuno utanje je mnogo lake, rekao je, kada sam ja jednom poeo da mu izlaem svoje ideje. Kompletno uta nje je prosto beanje od ivota. ovek bi trebalo da bude u pu stinji ili manastiru. Mi govorimo o radu u ivotu. A ovek moe utati na takav nain da to niko ak i ne primeti. Cela je stvar u tome da mi previe toga kaemo. Kada bismo ograniili sebe sa mo na ono to je potrebno, ve bi to bilo utanje. Tako je svim ostalim, sa hranom, zadovoljstvima, snom; za sve postoji grani ca onoga to je potrebno. Posle toga poinje 'greh'. to je neto to je potrebno shvatiti, 'greh' je neto to nije potrebno. Ali ako bi ljudi apstinirali od svega to je sada nepotrebno, kakav bi to ivot postao? rekao sam. I kako oni mogu zna ti ta je potrebno a ta nije? Opet govori na svoj nain, rekao je G. Nisam go vorio o ljudima uopte. Oni ne idu nikuda i za njih nema grehova. Gresi su ono to dri ljude prikovane na mestu, ako su odluili da krenu i ako su sposobni da to uine. Gresi posto je samo za one ljude koji su na putu ili mu pristupaju. Greh je ono to zustavlja oveka, to mu pomae da vara sebe kada mi sli da radi a zapravo spava. Gresi su ono to uspavljuje oveka kada je ve odluio da se probudi. A ta oveka uspavljuje? Opet sve to je nepotrebno, sve to nije neophodno. Neophodno je uvek dozvoljeno, ali iza toga odmah poinje hipnoza. Ali mora znati da se to odnosi samo na ljude u radu ili one koji smatraju da su u radu. A rad se sastoji u voljnom potinjavanju sebe pri vremenim mukama da bi se oslobodio od vene patnje. Oni hoe zadovoljstvo sada, odmah i zauvek. Oni ne ele da razumeju da je zadovoljstvo ATRIBUT RAJA i da se mora zaraditi. Ovo ni je potrebno zbog neke presude ili nekih unutranjih moralnih za kona ve iz prostog razloga to ovek, ako dobije zadovoljstvo pre nego to ga je zasluio, nee biti sposoban da ga zadri i za dovoljstvo e se pretvoriti ti patnju. A cela je stvar u tome, ospo-

sobiti se za dobijanje zadovoljstva i mogunosti da ga se zadri. Ko god to moe, taj nema ta da ui. Meutim, put do toga ide kroz patnju. Ko god misli da onakav kakav je moe sebi dozvo liti zadovoljstvo, veoma grei, i ako je sposoban za iskrenost prema sebi, doi e trenutak kada e i sam to uvideti. Vratiu se na fizike vebe koje smo u to vreme izvodili. G. nam je pokazao razliite metode koje su upotrebljavane u ko lama. Veoma interesantne, ali neverovatno teke, bile su vebe u kojima se izvodio itav niz uzastopnih pokreta u vezi sa ukla njanjem panje sa jednog dela tela na drugi. Na primer, ovek sedne na pod sa savijenim kolenima, drei svoje ruke, dlanovima priljubljenim jedan uz drugi, iz meu nogu. Tada treba da digne jednu nogu i za to vreme da bro ji: OM, OM, OM, OM, OM, OM, OM, OM, OM, do desetog OM i unazad devet puta OM, i tako dalje, do jednog OM. Za tim opet dva OM, tri OM i tako dalje. Istovremeno, sve vreme mora da osea svoje desno oko. Tada treba da izdvoji palac i oseti svoje uho, i tako dalje. Prvo je bilo potrebno seati se redosleda pokreta i oseanja, zatim ne pogreiti u brojanju, pamtiti pokrete i oseanja. Bilo je teko ali tu nije bio kraj. Kada ovek usavri ovu vebu i moe je uraditi za deset, petnaest minuta, daje mu se, kao doda tak, specijalan oblik disanja koji treba da uvrsti u vebu. Mora udahnuti dok izgovara OM nekoliko puta i izdahnuti nekoliko puta dok izgovara OM; tavie, brojanje mora biti glasno. Osim ovih bilo je i jo sloenijih vebi koje su ile do skoro nemo gueg. G. nam je rekao da je video ljude koji su DANIMA vebali na taj nain. Kratak post o kome sam ve govorio pratile su i specijalne vebe. G. nam je objasnio na poetku gladovanja da se potekoe sastoje u neostavljanju upotrebljenih supstanci koje su priprem ljene u organizmu za varenje hrane. Te supstance sadre jake rastvore, rekao je. I ako su ostavljene bez nadzora mogu otrovati organizam. One mora ju biti upotrebljene. A kako e biti upotrebljene ako organizam ne uzima hranu? Samo pojaanim fizikim radom, pojaanim znojenjem. Ljudi ine ogromnu greku kada se manje kreu 'da utede snagu' dok poste. Naprotiv, potrebno je pojaati rad i

proiriti energiju koliko god je mogue. U tom sluaju je glado vanje korisno. Kada smo poeli svoj post, ni jednog trenutka nismo bili ostavljeni na miru. G. nas je terao da trimo po suncu, ak i po dve milje, da radimo itav niz gimnastikih vebi. Sve vreme je govorio da te vebe koje radimo nisu bile pra ve, ve samo pripremne. Jedan opit koji je bio povezan sa onim to je G. govorio o disanju i umoru, objasnio mi je mnogo toga, a ono osnovno to mi je bilo pojanjeno je bila injenica zbog ega nam je teko da postignemo bilo ta u uobiajenim uslovima ivota. Otiao sam u sobu u kojoj me niko nije mogao videti, i poeo da merim vreme dvostruko, pokuavajui istovremeno da diem u skladu sa odreenim brojanjem, to jest, da udiem za vreme odreenog broja koraka i izdiem za vreme odreenog broja. Posle izvesnog vremena kada sam ve poeo da se uma ram, primetio sam, ili bolje reeno, osetio sam sasvim jasno, da je moje disanje bilo vetako i nepouzdano. Osetio sam da za kratko neu biti u stanju da diem na taj nain dok nastavljam da beleim vreme dvostruko i ono normalno obino disanje, veo ma ubrzano naravno, da ni na koji nain ne mogu da za vladam njime. Postalo mi je sve tee i tee da diem i beleim, a uz to da posmatram broj disanja i koraka. Bio sam sav okupan znojem, u glavi je poelo da mi se vrti, mislio sam da u pasti. Ve sam poeo da oajavam da neu dobiti nikakve rezultate, skoro sam prestao kada je neto kvrcnulo u mojoj glavi ili se pokrenulo u meni i moje disanje se nastavilo normalno, pravilno, ujed naeno, ali bez udela sa moje strane, dajui mi koliinu vazduha koja mi je bila potrebna. Bilo je to izuzetno prijatno oseanje. Zatvorio sam oi i nastavio da beleim vreme, diui lako i slo bodno, oseajui kao da mi je snaga jaala, da postajem laki i jai. Mislio sam da ako nastavim da trim na taj nain odreeno vreme, da u dobiti jo interesantnije rezultate jer su ve poeli talasi radosnog treperenja, da struje mojim telom koje je, to sam znao iz ranijih opita, nastavljalo putem k onome, to sam nazi vao otvaranju unutranje svesnosti. U tom trenutku neko je uao u sobu i ja sam prekinuo.

Posle toga, srce mi je jako kucalo due vremena, ali ne ne prijatno. Beleio sam i disao oko pola sata. Ovu vebu ne pre poruujem ljudima sa slabim srcem. U svakom sluaju, ovaj eksperiment mi je pokazao tanost kojom data veba moe biti prenesena do centra kretanja, to jest, da je bilo mogue uiniti da centar kretanja radi na nov nain. Istovremeno sam bio ubeden da je uslov za taj prenos, neverovatan umor. ovek svaku vebu poinje umom; tek kad se sti gne u stadijum umora kontrola prelazi u centar kretanja. Ovo je objasnilo ono to je G. govorio o izuzetnim naporima i mno ge od njegovih kasnijih zahteva uinilo shvatljivim. Kasnije, koliko god puta da sam pokuavao da ponovim vebu, nisam uspeo da izazovem isti oseaj. Istina da se post zavrio i da je uspeh mog eksperimenta verovatno bio vezan sa njim. Kada sam G. rekao o svom opitu, kazao je da bez opteg ra da, to jest, bez rada na celom organizmu, takve se stvari dogaaju samo sluajno. Kasnije sam nekoliko puta uo opise iskustava veoma slinim mojim od ljudi koji su se bavili plesovima, pokretima dervia, sa G. to smo vie videli i shvatali sloenost i raznovrsnost me toda rada na sebi, tim su nam bile jasnije potekoe na tom pu tu. Videli smo nezamenljivost velikog zanja, ogromne napore i pomo na koju niko od nas nije mogao ni imao prava da rauna. Videli smo da je ak i samo zapoinjanje rada na sebi u bilo kak vom ozbiljnijem obliku bio izuzetan fenomen koji je zahtevao hiljade pogodnih unutranjih i spoljanjih uslova. A poetak ni je davao garanciju za budunost. Svaki korak je zahtevao napor, za svaki korak je bila potrebna pomo. Mogunost postizanja bi lo ega bila je tako mala u poredenju sa tekoama da su mnogi od nas izgubili elju da ine bilo kakve napore. To je bio neminovan stadijum kroz koji svi prolaze dok ne naue da razumeju da je beskorisno misliti o mogunosti ili nemogunosti velikog i udaljenog postizanja neega i da ovek mo ra da ceni ono to dobije danas a da ne razmilja o tome ta e dobiti sutra.

Naravno, ideja o potekoama i izuzetnosti puta bila je tana. Povremeno je ta vrsta pitanja bila postavljana G.: Da li je mogue da postoji bilo kakva razlika izmeu nas i ljudi koji nemaju pojam o ovom sistemu? Treba li da shvatimo da e ljudi koji ne idu ni jednim od ovih puteva biti prokleti da se okreu veno u jednom te istom krugu, koji je prosto 'hrana za mesec' i da nemaju mogunosti bega? Da li je tano miljenje da nema puta IZVAN PUTEVA; i kako je to organizovano da neki ljudi, moda mnogo bolji, ne naiu na put, dok drugi, slabi i beznaajni, dolaze u dodir sa mo gunostima puta? Jednom prilikom, kada se razgovaralo o neizbenim tema ma, G. je poeo da govori na nekako drugaiji nain nego to je to inio ranije, jer je ranije uvek insistirao na injenici da IZ VAN PUTEVA nema niega. Nema i ne moe biti bilo kakvog izbora ljudi koji dola ze u dodir sa 'putevima'. Drugim reima, niko ih ne bira, oni sami sebe biraju, delimino sluajno a delom zbog odreene gla di koju oseaju. Ko god ne osea snano tu glad, ne moe mu se pomoi sluajnou. A svi koji oseaju jaku glad mogu se dove sti sluajem do poetka puta, uprkos nepovoljnim okolnostima. ta je sa onima koji su bili ubijeni ili umrli od rana u ra tu, na primer? upitao je neko. Zar mnogi od njih nisu mo gli imati tu glad? I kako je u tom sluaju ta glad mogla pomoi? To je neto sasvim drugo, rekao je G. Ti ljudi pot padaju pod opti zakon. Mi ne govorimo o njima niti moemo. Mi moemo govoriti samo o ljudima koji, zahvaljujui sluaju, ili sudbini, ili sopstvenoj pameti, ne potpadaju pod opti zakon, to jest, koji su izvan delanja bilo kakvog opteg zakona ili de strukcije. Poznato je, na primer, kroz statistike podatke da odreeni konaan broj ljudi mora da padne pod tramvaje u Mo skvi u toku jedne godine. Tako, ako jedan ovek koji ima tu glad, padne pod tramvaj i ovaj ga usmrti, vie ne moemo govoriti o njemu sa take gledita rada na putevima. Moemo govoriti sa mo o onima koji su ivi i samo dok su ivi. Tramvaj ili rat to

je potpuno ista stvar. Jedan je vei a drugi manji. Mi govorimo o onima koji ne padaju pod tramvaje. ovek, ako je gladan, ima ansu da doe u dodir sa poet kom puta. Osim gladi potrebno su jo neke 'naslage'. Inae ovek nije u stanju da vidi put. Zamislite da obrazovani Evro pljanin, to jest, ovek koji nita ne zna o religiji, doe u dodir sa mogunou religioznog puta. On nita nee videti i nita razumeti. Za njega bi to bila glupost i praznoverje. Ali istovreme no on moe imati veliku glad ali formulisanu intelektualno. Ista stvar je sa ovekom koji nikada nije uo za joga metode, o raz vitku svesti i tako dalje. Za njega e, ako doe u dodir sa joga putem, sve to uje biti mrtvo. etvrti put je jo tei. Da bi se etvrtom putu dala prava vrednost, ovek mora mnogo osetiti pre toga i biti razoaran u mnogo stvari. On treba, iako nije za pravo probao put fakira, monaha i jogija, barem da razmilja i zna o njima i da bude ubeen da ti putevi nisu za njega. Ovo to ja govorim nije potrebno shvatiti bukvalno. Ovaj misaoni pro ces moe biti nepoznat oveku. Ali rezultati tog procesa moraju biti u njemu i pomoi mu da prepozna etvrti put. U protivnom bi mogao stajati pored njega i ne videti ga. Naravno da bi bilo pogreno rei da osim ako ovek stu pi na neki od tih puteva, nema vie nikakvih ansi. 'Putevi' su jednostavna pomo; pomo koja se daje ljudima prema njihovom tipu. Istovremeno 'putevi', ubrzani putevi, putevi line, indivi dualne evolucije za razliku od opte, mogu tei, mogu voditi do njega, ali u svakom sluaju se razlikuju od nje. Da li opta evolucija tee ili ne, je opet drugo pitanje. Za nas je dovoljno da shvatimo da je mogua, i stoga je evolu cija za ljude izvan 'puteva' mogua. Tanije reeno postoje 2 puta,. Jedan emo zvati subjektivnim putem. On ukljuuje 4 puta o kojima smo govorili. Drugi emo zvati objektiv ni put. to je put ljudi u ivotu. Rei 'subjektivni' i 'objektivni' ne smete uzeti sasvim bukvalno. One izraavaju samo jedan aspekt. Ja ih upotrebljavam samo zbog toga to druge ne posto je. Zar se ne bi moglo rei 'individualni' i 'opti putevi'? upitao je neko.

 Ne, rekao je G. Bilo bi to nepravilnije od subjek tivno i objektivno jer subjektivni put nije individualni u optem smislu te rei, jer je to 'put kole'. Sa te take gledita objektivni put je mnogo individualniji jer priznaje mnogo vie individualnih osobenosti. Ne, bolje je ostaviti te nazive 'sub jektivno' i 'objektivno'. Nisu ba pogodni ali emo ih uzeti uslovno. Ljudi objektivnog puta jednostavno ive svoj ivot. To su oni koje nazivamo dobrim ljudima. Naroiti sistemi i metodi nisu neto to im je potrebno; upotrebljavajui obina religioz na ili intelektualna uenja i obian moral, oni ive istovremeno u skladu sasvojom saveu. Oni ne ine mnogo iz potrebe, ali oni ne ine zlo. Ponekad su prilino neobrazovani, jednostavni ljudi ali dobro razumeju ivot, imaju pravilne vrednosti i prave poglede na stvari. Oni se naravno usavravaju i evoluiraju. Sa mo to njihov put moe biti dug i sa mnogo nepotrebnih ponav ljanja. Ve dugo vremena sam eleo da nateram G. da govori o po navljanju, ali je uvek izbegavao. Tako je bilo i ovom prilikom. Ne odgovorivi na moje pitanje nastavio je: esto se ljudima sa 'puta' ini, mislim na subjektivni put, naroito onima koji su na poetku, da drugi ljudi, to jest, oni sa objektivnog puta, nisu u pokretu. Ali, to je velika greka. Obian obyvatel moe ponekad da uradi takav posao u sebi da prevazie monaha ili jogija. Obyvatel je udna re u ruskom jeziku. Upotrebljava se u smislu 'stanovnik', bez neke naroite obojenosti. Istovreme no se upotrebljava da izrazi prezir ili ruganje 'OBYVATEL' kao da moe postojati neto gore. Ali oni koji govore na taj nain ne razumeju da je OBYVATEL zdravo ivotno jezgro. Sa take gledita mogue evolucije, dobar OBYVATEL ima mno go vie ansi od 'luaka' ili 'skitnice'. Kasnije u moda obja sniti ta mislim pod ovim reima. U meuvremenu govoriemo o OBYVATELU. Nikako ne elim da kaem da su OBYVATELI ljudi objektivnog puta. Nita slino. Samo hou da kaem da sama injenica da je neko dobar OBYVATEL ne predstavlja pre preku 'putu'. I konano postoje razliiti tipovi OBYVATELA. Zamislite, na primer, tip OBYVATELA koji ceo svoj ivot ivi

kao i drugi ljudi oko njega; istovremeno sniva o manastirima, o tome kako e jednog dana sve napustiti i otii u manastir. Tak ve stvari se dogaaju u Rusiji i na Istoku. ovek ivi i radi pa kada mu deca ili unuci porastu, sve im ostavlja i ide u manastir. O takvom OBYVATELU govorim. Moda on ne ide u mana stir, moda mu to nije potrebno. Njegov sopstveni ivot kao OBYVATEL moe biti njegov put. Ljudi koji ozbiljno razmiljaju o putevima, naroito lju di intelektualnih puteva, esto s visine gledaju na OBYVATELA i uopteno ga preziru. Oni time pokazuju sopstvenu nepodobnost za bilo koji od puteva. Nijedan put ne moe poeti nie od nivoa OBYVATELA. ovek koji moe biti dobar OBY VATEL, mnogo je korisniji s take gledita puta, nego 'skitni ca' koji o sebi misli mnogo vie nego o OBYVATELU. 'Skitnicama' nazivam svu takozvanu 'inteligenciju' umetnike, poete, bilo kakvu vrstu 'boemije', koja prezire OBYVATE LA, a istovremeno ne bi bila u stanju da opstane bez njega. Sposobnost sopstvene orijentacije u ivotu je koristan kvalitet sa take gledita rada. Dobar OBYVATEL bi trebalo da izdrava barem 20 osoba svojim radom. ta vredi ovek koji to ni je u stanju? ta zapravo OBYVATEL znai? pitao je neko. Moe li se rei da je OBYVATEL dobar graanin? Da li bi OBYVATEL trebalo da bude patriota? neko drugi je pitao. Pretpostavimo da je rat. Kakav bi njegov stav prema ratu, trebalo da bude? Postoje razliiti ratovi kao i razliiti patrioti, rekao je G. Vi svi jo uvek verujete u rei. OBYVATEL, ako je do bar OBYVATEL, ne veruje u rei. On shvata koliko je bezvrednog prianja iza njih. Ljudi koji se busaju svojim patriotizmom su psihopate za OBYVATELA i kao takve ih i posmatra. A kako bi OBYVATEL posmatrao pacifiste i one koji odbijaju da idu u rat? Kao na istovetne luake! Oni su moda jo gori. Drugom prilikom u vezi sa istim pitanjem G. je rekao: Dosta je nerazumljivo za vas, jer ne uzimate u obzir znaenje nekih najjednostavnijih rei, na primer, nikada niste

razmiljali ta znai BITI OZBILJAN. Pokuajte da odgovorite sebi na pitanje ta znai BITI OZBILJAN. Imati ozbiljan stav prema stvarima, rekao je neko. To je upravo ono to svi misle, ba je suprotno, rekao je G. Imati ozbiljan stav prema stvarima uopte ne znai biti ozbiljan, jer osnovno pitanje je PREMA KOJIM STVARIMA? Mnogo ljudi ima ozbiljan stav prema trivijalnim stvarima. Mogu li se oni nazvati ozbiljnim? Naravno ne. Greka je u tome to se pojam 'ozbiljan' uzima uslovno. Jedna stvar je ozbiljna za jednog oveka a druga za drugog. U stvarnosti ozbiljnost je jedan od pojmova koji se nikada i ni pod kakvim uslovima moe uzimati uslovno. Samo je jedna stvar oz biljna uvek i za sve ljude. ovek moe biti svestan toga manje ili vie ali ozbiljnost stvari nee biti time izmenjena. Kada bi ovek bio u stanju da shvati sav uas ivota obinih ljudi, koji se okreu u krugu beznaajnih interesovanja i ciljeva, kada bi mogao da shvati ta gube, razumeo bi da po stoji samo jedna stvar koja je ozbiljna za njega da pobegne od opteg zakona, da se oslobodi. ta moe biti ozbiljno za oveka koji je u zatvoru osuen na smrt? Samo jedna stvar: kako da spa se sebe, kako da pobegne, nita drugo nije ozbiljno. Kada kaem daje OBYVATEL ozbiljniji od 'skitnice' i ' luaka', time mislim da je on priviknut da se bavi stvarnim vrednostima, OBYVATEL vrednuje mogunosti 'puteva' i mo gunosti 'osloboenja' ili 'spasa' bolje i bre od oveka koji je navikao da celog ivota ide u krugu imaginarnih vrednosti, ima ginarnih interesovanja i imaginarnih mogunosti. Ljudi koji nisu ozbiljni prema miljenju OBYVATELA su oni koji ive u matarijama, naroito u osnovnoj fantaziji da su sposobni da neto uine. OBYVATEL zna da oni samo ob manjuju ljude, obeavajui im bog zna ta, a da zapravo samo ureuju dogaaje za sebe ili su luaci, to je jo gore, drugim reima, oni veruju sve to ljudi govore. Kojoj kategoriji pripadaju politiari koji sa prezrenjem govoreo 'OBYVATELU', njegovom miljenju, njegovim inte resima?pitao je neko.

 Oni su najgora vrsta OBYVATELA, rekao je G., to jest, OBYVATELI bez ikakve pozitivne ublaavajue karakte ristike, ili su arlatani, luaci ili hulje. Zar ne postoji poten ovek meu politiarima? neko je pitao. Naravno da moe biti, rekao je G., ali u ovom sluaju oni nisu praktini ljudi, oni su matari, i bie upotrebljeni od strane drugih ljudi kao paravan za njihove prljave afere. OBYVATEL moda nee to znati na filozofski nain, to jest, on nije u stanju to da formulie, ali zna da se stvari 'do gaaju same', kroz svoju praktinu lukavost, stoga se on u svom srcu smeje ljudima koji misle ili koji ele da ga ubede u to da oni imaju bilo kakav znaaj, da bilo ta zavisi od njihove odluke, da oni mogu menjati stvari ili uopteno govorei, da neto ine. To za njega ne znai biti ozbiljan. A razumevanje onoga to nije oz biljno mu moe pomoi da vrednuje ono to je ozbiljno. esto smo se vraali na pitanja potekoa puta. Nae sopstveno iskustvo zajednikog ivota i rada nas je sve vreme baca lo prema novim potekoama koje su u nama leale. Sve lei u neijoj spremnosti da rtvuje svoju slobodu, rekao je G. ovek se svesno ili nesvesno bori za slobodu ona ko kako je on zamilja i to ga u mnogome spreava u postizanju prave slobode. Meutim, ovek koji je sposoban za postizanje bilo ega, dolazi pre ili kasnije do zakljuka da je njegova slo boda iluzija i pristaje da se rei te iluzije. On svesno postaje rob. On ini ono to mu se kae, govori ono to mu se kae, i misli ono to mu se kae. On se ne plai da e neto izgubiti poto nita i nema. Na taj nain sve postie. Sve to je u njemu postojalo stvarno, razumevanje, simpatije, ukusi, elje, sve mu se vraa, uz nove stvari, koje nije imao niti ih je mogao imati ranije, za jedno sa oseanjem jedinstva i volje unutar njega. Da bi stigao do te take ovek mora proi teak put ropstva i poslunosti. A ako eli rezultate mora se pokoravati ne samo spolja nego i iz nutra. Za to je potrebna velika odlunost, a odlunost zahteva veliko razumevanje injenice da nema drugog puta, da ovek nita ne moe uiniti SAM, ali istovremeno da se neto ipak mo ra uiniti.

 Kada ovek doe do zakljuka da on ne moe i ne eli dalje da ivi na nain na koji je do tada inio, kada zbilja vidi sve od ega se sastoji njegov ivot, pa odlui da radi, mora biti iskren sa sobom da ne bi upao u jo goru situaciju. Jer nema nieg goreg ako se pone sa radom na samom sebi i onda se napusti pa se ovek nae izmeu dve stolice; bolje je uopte ne zapoinja ti. A da se ne bi zapoinjalo uzalud ili da se ne bi rizikovalo na sopstveni raun, ovek treba da proveri svoju odluku vie puta. Uglavnom mora znati dokle eli ii, ta hoe da rtvuje. Nita lake nego rei SVE. ovek nikada ne moe da rtvuje sve i to se ne moe zahtevati od njega. Ali on mora tano odrediti ta je voljan da rtvuje da se kasnije ne bi cenjkao oko toga. U tom sluaju bi mu se dogodila ista stvar kao sa vukom u amerikoj bajci. Znate li ameriku bajku o vuku i ovci? Jednom je iveo vuk koji je klao mnogo ovaca i time ojadio mnoge ljude. Vremenom, ne znam zbog ega, odjednom je osetio na pade savesti i poeo da osea kajanje; odluio je da se popravi i da vie ne kolje ovce. Da bi to ozbiljno sproveo otiao je sveteniku i zamolio ga da odri slubu. Svetenik je poeo slubu a vuk je stajao plaui i mo lei se u crkvi. Sluba je bila duga. Vuk je zaklao mnogo svetenikovih ovaca, stoga se svetenik usrdno molio da se vuk zbilja popravi. Odjednom vuk pogleda kroz prozor i vide ovce kako se vraaju sa pae. On je poeo da se mekolji a svetenikovoj slubi nikad kraja. Najzad vuk nije vie mogao da izdri i povie: Zavri pope! Sve e ovce stii kui a ja u ostati bez veere! Ovo je veoma dobra bajka jer dobro opisuje oveka. On je spreman sve da rtvuje, ali dananja veera je neto drugo. ovek uvek eli da pone sa neim velikim. To je nemo gue; nema izbora, moramo zapoeti sa stvarima iz dananjeg dana. Citirau jedan od razgovora koji je karakteristian primer G. metoda. etali smo parkom. Bilo nas je petoro osim G. Ne-

ko ga je upitao kakvo je njegovo miljenje o astrologiji i da li ima bilo ega od vrednosti u manje vie znanim astrolokim teo rijama. Da, rekao je G., sve zavisi kako su shvaene. One mogu biti vredne a mogu biti i sasvim bezvredne. Astrologija se bavi samo jednim delom oveka, NJEGOVIM TIPOM, njego vom sutinom ne bavi se linou, to zahteva kvalitete. Ako ovo shvatite rezumeete vrednost astrologije. I ranije se u naoj grupi razgovaralo o tipovima i inilo nam se da je nauka o tipovima najtea stvar u prouavanju oveka jer nam je G. dao veoma malo podataka i zahtevao nae samostalno posmatranje samih sebe i drugih. Nastavili smo etnju i G. je i dalje govorio, pokuavajui da objasni sta je bilo u oveku to bi moglo da zavisi od plane tarnih uticaja a ta ne bi. Kad smo izali iz parka G. je prestao da govori i iao neko liko koraka ispred nas. Nas petoro je hodalo iza njega priajui. Obilazei oko drveta G. je ispustio tap od ebonovine sa kav kaskom srebrnom drkom neko od nas se sagao da ga dohva ti i dodao mu. G. je nastavio nekoliko koraka zatim se okrenuo prema nama i rekao: Bila je to astrologija. Razumete li? Svi ste vi videli da sam ispustio tap. Zato ga je jedan od vas podigao? Neka sva ko od vas odgovori za sebe. Jedan je rekao da nije video da je G. ispustio tap jer je gle dao u drugom pravcu. Drugi je rekao da je primetio da ga je G. namerno ispustio jer tap nije pao tako kao kada bi se zakaio za neto, ve je G. otvorio ruku i ovaj je ispao. Ovo je probudilo njegovu znatielju pa je ekao ta e se dalje dogoditi. Trea oso ba je rekla da je videla kako G. isputa tap ali da je bio veoma zamiljen pitanjima astrologije, naroito pokuavajui da se seti neega to je G. jednom ranije rekao u vezi sa tim pitanjem i nije obratio dovoljno panje na tap. etvrti je video da tap pa da i pomislio da ga podigne ali u tom trenutku neko ga je ve di gao. Peti je rekao da je video kako tap pada i video sebe kako ga die i daje G. ( G. se smeio sluajui nas.) To je astrologija, rekao je. U istoj situaciji jedan ovek vidi i ini jednu stvar, drugi, drugu stvar, trei, treu stvar

i tako dalje. Svaki je reagovao u skladu sa svojim tipom. Posmatrajte ljude i sebe na taj nain i tada emo moda kasnije razgo varati o razliitoj astrologiji. Vreme je prolazilo veoma brzo. Kratko leto u Essentuki bliilo se kraju. Poeli smo da mislimo na zimu i da pravimo raz ne planove. Tada se sve odjednom promenilo. Iz razloga koji se meni inio sluajnim i bio rezultat netrpeljivosti nekih lanova nae male grupe, G. je izjavio da rasputa celu grupu i prestaje sa ra dom. U prvom trenutku jednostavno nismo mogli da poverujemo mislei da nas na taj nain proverava. Kada je rekao da ide na Crno more samo sa Z. svi, osim nas nekoliko koji su morali da se vrate u Moskvu i Petersburg, izjavili su da e ga pratiti gde god iao. G. se saglasio sa ovim ali je rekao da moramo sami o sebi voditi rauna i da nee biti nikakvog rada makar koliko da mi raunamo sa tim. Sve ovo me je veoma iznenadilo. Smatrao sam da trenutak nije nikako pogodan za 'glumu' i ako je G. bio ozbiljan, zbog ega je cela stvar bila uopte zapoeta? U ovom periodu u nama se nije pojavilo nita novo. Ako je G. zapoeo rad sa nama koji je razlog za prekidanje sada? Za mene se praktino nita nije pro menilo. Ja sam inae odluio da zimu provedem na Kavkazu. Ali za neke je to izmenilo mnogo toga, jer je bilo nekih lanova nae grupe koji su jo bili pomalo nesigurni i ovo im je donelo neverovatne potekoe. Moram priznati da je od tog trenutka moje poverenje u G. poelo da se ljulja. Ne znam ta me je podstaklo, teko mi je da sada to definiem ali od tog trenutka je poelo mo je odvajanje od G. i njegovih ideja. Do tada ih nisam razdvajao. Krajem avgusta sam prvo poao sa G. do Tuapasa i odatle otiao u Petersburg sa namerom da donesem neke stvari odande; naalost, morao sam da ostavim sve svoje knjige. Mislio sam da bi u to vreme bio veliki rizik nositi ih na Kavkaz. Ali u Petersburgu je sve, naravno, bilo izgubljeno.

OSAMNAESTO POGLAVLJE
U St. Petersburgu sam bio zadran mnogo due nego to sam planirao, do 15. 10., nedelju dana pre boljevike re volucije. Bilo je nemogue ostati u njemu. Pribliavalo se neto odvratno i ljigavo. Bolesna napetost i iekivanje neeg nemi novnog osealo se u svemu. Govorkanja na sve strane, apsurdna i glupa. Niko nita nije razumeo. Niko nije mogao da zamisli ta se sprema. 'Privremena vlada', savladavi Kornilova, vodila je vrlo korektne pregovore sa boljevicima koji su otvoreno poka zivali da ih ni najmanje nije briga za socijalistike ministre i samo su pokuavali da dobiju u vremenu. Nemci iz nekog razlo ga nisu marirali na Petersburg iako je front bio otvoren. Ljudi su o njima mislili kao o spasiocima i od privremene vlade i od boljevika. Nisam delio njihove nade u Nemce jer po mom miljenju, ono to se dogaalo u Rusiji ve je uveliko bilo isputeno iz ruku. U Tuapseu je jo uvek bilo prilino mirno. Neka vrsta sov jeta je sedela u letnjikovcu persijskog aha ali pljakanje jo ni je zapoelo. G. se smestio daleko od Tuapse na jug, oko 15 milja od Sochia. Iznajmio je seosku kuu koja je gledala na mo re, kupio je par konja i iveo sa malim drutvom. Sve skupa oko deset ljudi. I ja sam otiao tamo. Bilo je to divno mesto, puno rua, s jedne strane pogled na more a sa druge na lanac planina sa vrho vima ve prekrivenim snegom. Veoma mi je bilo ao naih lju di koji su ostali u Moskvi i St.Petersburgu. Ali odmah po mom prispeu primetio sam da neto nije u redu. Nije bilo ni traga Essentuki atmosfere. Naroito sam bio zauen poloajem Z. Ka da sam otiao za St.Petersburg poetkom septembra, Z. je jo

uvek bio pun entuzijazma; stalno me je podsticao da ne ostanem u St.Petersburgu jer moe postati teko probiti se kasnije. Zar nema nameru da ikad vie bude u St.Petersburgu? pitao sam ga tada. Onaj ko odleti u planine nikada se vie ne vraa, od govorio je Z. Sada, dan po mom prispeu u Uch Dere, uo sam da Z. eli da se vrati u St.Petersburg. ta e on tamo? Napustio je posao, ta bi mogao raditi? Ne znam, rekao je Dr.S., koji me je i obavestio o to me. G. nije zadovoljan njime i kae da e biti bolje ako ode. Teko je bilo naterati Z. na razgovor. Oigledno nije imao elju da objanjava, samo je rekao da zaista eli da ode. Postepeno sam, ispitujui ostale, pronaao da se udna stvar dogodila. Apsurdna svaa izmeu G. i nekih Lettsovih suseda. Z. je bio prisutan. G. se nije dopala neka Z. primedba i od tog trenutka njegov stav prema Z. se potpuno izmenio, prestao je da govori sa njim i uopte ga stavljao u takav poloaj da je Z. mo rao objaviti svoju odluku da odlazi. Smatrao sam ovo kompletnim idiotizmom. Ii u St.Peter sburg u ovo vreme mi je izgledalo kao najvea glupost na svetu. Sada su njime vladale rasputene rulje, pljake i nita drugo. U to vreme je naravno bila neverovatna injenica da niko od nas vie nikada nee videti St.Petersburg. Mislio sam da u otii ta mo u prolee, da e se neto do tada iskristalisati. Sada u sred zime to bi bilo sasvim nerazumno. Razumeo bih da je Z. bio zainteresovan za politiku, ali poto to nije bio sluaj, nisam vi deo nikakav drugi motiv. Poeo sam da nagovaram Z. da saeka, da nita odmah ne odluuje, da razgovara sa G., da nekako raz jasni svoj poloaj. Z. mi je obeao da nee uriti. Ali sam shva tio da je zbilja u udnom poloaju. G. ga je potpuno ignorisao to je na Z. delovalo veoma depresivno. Dve nedelje su prole tako. Izgleda da sam uticao na Z. i on je rekao da e ostati ako mu G. dozvoli. Otiao je da razgovara sa G., ali se vratio pri lino uznemiren. ta ti je rekao?

 Nita naroito; da kad sam jednom odluio da idem da to treba i da uinim. Z. je otiao. Nisam to mogao da shva tim. Ja ni psa ne bi pustio u St.Petersburg u to vreme. G. je nameravao da provede zimu u Uch Dereu. iveli smo u nekoliko kua na velikom zemljitu. Nije bilo nikakvog 'rada' u onom smislu kao to je to bilo u Essentuki. Cepali smo drva za kamin; skupljali divlje kruke; G. je esto iao u Sochi gde je jedan od naih ljudi bio u bolnici, dobio je tifus ba pred moj dolazak iz St.Petersburga. Neoekivano, G. je odluio da se preseli. Smatrao je da bi smo ovde mogli lako biti odseeni od Rusije to se tie komuni kacije i da bismo mogli ostati bez namirnica. G. je otiao sa pola drutva i kasnije poslao Dr.S. po osta le. Opet smo se sastali u Tuapseu i odatle smo ili na izlete du obale, na sever, gde nije bilo eleznice. Za vreme jednog od tih putovanja S. je pronaao neke svoje poznanike iz St.Petersbur ga koji su imali letnjikovac oko 24 milje severno od Tuapse. Prenoili smo kod njih i sledeeg jutra je G. iznajmio kuu, nekih pola milje dalje. Tu se nae malo drutvo opet sa kupilo. etvoro je otilo u Essentuki. Dva meseca smo tu iveli. Bilo je to veoma interesantno vreme. G., Dr.S., i ja smo ili u Tuapse svake nedelje po namir nice i hranu za konje. Ti odlasci e mi uvek ostati u seanju. Bi li su puni neverovatnih avantura i veoma interesantnih razgovora. Naa kua je stajala na mestu sa koga se videlo mo re tri milje od velikog sela Olghniki. Nadao sam se da emo tu iveti due vremena. Ali u drugoj polovini decembra uli su se glasovi da se deo kavkaske vojske pomera prema Rusiji, peice, du obala Crnog mora. G. je rekao da emo opet u Essentuki, da zaponemo sve rad. Ja sam otiao prvi. Odneo sam deo naih stvari u Pyatigorsk i vratio se nazad. Bilo je mogue proi iako je u Armaviru bilo boljevika. Boljevici su se uopte brojano uveali na severnom Kav kazu i poela su trvenja izmeu njih i kozaka. U Mineralnim Vo dama, kada smo svi proli, sve je bilo naizgled mirno iako su se ve dogodila mnoga ubistva osoba koje boljevici nisu voleli. G. je iznajmio veliku kuu u Essentuki i poslao cirkularno pismo, 12. februara, sa mojim potpisom takoe, svim lanovi-

ma naih moskovskih i st. Petersburkih grupa, pozivajui ih da dou sa sebi bliskima, ovde, da rade i ive sa njim. Sada nije ba bilo lako proi i nekoliko njih nije uspelo uprkos njihove elje da to uine. Ali su mnogi doli. Sakupilo se sve skupa oko etrde set ljudi. Z. je doao sa njima. I njemu je bilo poslato pismo. Doao je prilino bolestan. U februaru, dok smo jo ekali nji hov dolazak, G. je jednom rekao, pokazujui mi kuu i kako ju je sredio: Razume li sada zbog ega smo skupljali novac u St.Petersburgu i Moskvi? Tada si rekao da je 1000 rubalja mnogo. A hoe li taj novac biti uopte dovoljan? Platila je jedna i po oso ba. Do sada sam ve potroio vie od onoga to je sakupljeno ta da. G. je nameravao da iznajmi ili kupi pare zemlje, organizuje poljske kuhinje i uopte uspostavi koloniju. Ali su ga do gaaji predupredili, zapoeli su poetkom leta. Kada su se nai ljudi sakupili u martu 1918. godine, usta novljena su vrlo stroga pravila u naoj kui: bilo je zabranjeno naputati posed, postavljena je straa dan i no i tako dalje. Za poeo je rad najrazliitijih vrsta. Bilo je mnogo toga interesan tnog u organizaciji kue i naih ivota. Izvoene su vebe koje su bile mnogo sloenije i tee od onih koje smo radili prethodno leto. Poeli smo sa ritmikim vebama uz muziku, dervikim igrama, raznim mentalnim vebama, uenja raznih naina disanja i tako dalje. Naroito in tenzivne su bile vebe za prouavanje raznih oponaanja psiho fenomena, itanja misli, proricanje, medijumsko prikazivanje i tako dalje. Pre nego to su ove vebe poele, G. nam je objasnio da je prouavanje tih trikova, kako ih je on nazivao, bio oba vezan predmet u svim istonjakim kolama, jer nije mogue prouavati fenomene supenormalnog karaktera dok se ne proue sve mogue suprotnosti i imitacije. ovek je u situaciji da ra zlui stvarno od lanog samo ako zna sve to je lano i bude spo soban da ga sam reprodukuje. Osim toga, G. je rekao da je praktina strana tih 'psiho trikova' ve samo po sebi veba koja se niim ne moe zameniti i da je najbolje za razvijanje odreenih specijalnih karakteristika: elje za posmatranjem, lukavstvom i naroito za proirenje psiholokog renika za koji ne postoje rei

u obinom psiholokom jeziku a koji je sasvim sigurno neophod no razviti. Ali su osnovni principi rada koji je poeo u to vreme bili ritmiki pokreti uz muziku i slini, udni plesovi, koji su kasni je vodili do reprodukovanja vebi raznih dervia. G. nije obja snio svoje ciljeve i namere ali prema onome to je ranije govorio, moglo se pomisliti da e rezultat ovih vebi biti dovoenje fi zikog tela pod kontrolu. Za one koji nisu imali sredstava, organizovan je specijalan rad kao dodatak vebama, plesu, gimnastici, razgovorima, pre davanjima i kunim poslovima. Seam se, kada smo naputai Alexandropol prethodne go dine, G. je uzeo sa sobom jednu kutiju punu svile, za koju mi je rekao da je naao jeftino na rasprodaji. Ta svila je uvek putova la sa njim. Kada su se nai ljudi smestili u Essentuki, G. je dao tu svilu enama i deci da od nje prave zvezdaste oblike koje su lepile na karte. Osim toga su neki od naih ljudi, koji su imali trgovakog duha, odlazili u radnje u Pyatigorsk, Kislovodsk i Essentuki da prodaju delove te svile. ovek se mora seati tog vremena. Nije bilo nikakve robe, radnje su bile prazne, tako da je svila bila razgrabljena odmah jer takve stvari kao to je svila, pamuk i slino, nije bilo mogue pronai. Taj rad se nastavio sledea dva meseca i donosio nam regularne prihode koji su bi li iznad svakog oekivanja s obzirom na izvornu cenu svile. U normalnim vremenima, kolonija kao to je naa, ne bi mogla opstati u Esentuki, moda ni na kom drugom mestu u Ru siji. Izazvali bismo panju, radoznalost, policija bi se pojavila i nesumnjivo bi se dogodio neki skandal. Ali u to vreme, 1918. godine, oni ija bi radoznalost bila probuena bili su sada zapo sleni spaavanjem sopstvenih koa od boljevika, a boljevici jo nisu bili dovoljno jaki da bi bili zainteresovani za ivot pojedi naca ili organizacija koji nisu imali direktan politiki karakter. Videvi ovo, mnogi intelektualci iz glavnog grada koji su se vo ljom sudbine nali u Mineralnim Vodama u to vreme, su se organizovali na slian nain, niko nije obraao panju na nas. Jednom prilikom, za vreme opteg razgovora uvee, G. je rekao da moramo smisliti ime za nau koloniju i da treba da le-

galizujemo celu stvar. Bilo je to u vreme vlade Pyatigorskih boljevika. Izmislite neko ime kao to je SODROOJESTVO* i 'za raeno radom' ili 'meunarodno' u isto vreme, rekao je G. U svakom sluaju oni nee razumeti. Ali je njima potrebno da mogu da nam daju neko ime. Na smenu smo davali razne predloge. Organizovana su javna predavanja u naoj kui, dva puta nedeljno, na koja je dolazilo dosta ljudi i jedanput ili moda dva puta smo imali prikaz oponaanja psiho fenomena, koji nisu bi li tako uspeni jer je naa publika vrlo jadno reagovala na uputstva. Moj lini poloaj u radu G. je poeo da se menja. Celu go dinu se neto sakupljalo i poeo sam postepeno da vidim da po stoji mnogo stvari koje nisam razumeo i da MORAM DA IDEM. Ovo e moda zvuati udno i neoekivano, posle svega to sam napisao, ali to, se postepeno akumuliralo. Ve sam napisao da sam izvesno vreme poeo da odvajam G.i IDEJE. U ideje ni sam sumnjao. Naprotiv, to sam vie o njima razmiljao, tim vie i dublje sam ulazio u njih i vie da ih vrednujem i shvatam njihov znaaj. Ali sam veoma snano poeo da sumnjam da je za mene, kao i mnoge iz naeg drutva, mogue da nastavim rad pod vodstvom G. Ni sluajno time ne mislim da sam pronaao da je bilo koje delanje ili metod G. pogrean ili da nisu bili pre ma mojim oekivanjima. To bi bilo udno i sasvim neumesno u vezi sa voom rada, i ezoterinom prirodom koju sam prizna vao. Jedno iskljuuje drugo. U radu takve prirode nema mesta kritici, nikakvog neslaganja sa ovom ili onom osobom. Na protiv, sav se rad i sastoji u onome to voa ukazuje, razumevajui u skladu sa njegovim miljenjima ak i o stvarima koje ne izgovore glasno, pomaui mu u SVEMU to on radi. Ne moe postojati nikakav drugaiji stav prema radu. I G. je nekoliko pu ta sam rekao da je najvanija stvar u radu SEATI SE DA SI

SODROOJESTVO: otprilike Unija prijatelja za zajedniki cilj.

DOAO DA UI i da ne preuzima nikakvu drugu ulogu na sebe. Istovremeno, to uopte ne znai da ovek nema izbora ili da mora da sledi neto to ne odgovara onome za im traga. Sam G. je rekao da ne postoje opte kole, da svaki guru ili voa kole radi prema svojim specifinostima, jedan je vajar, drugi muziar, trei opet neto drugo i da svi uenici odreenog GU RUA moraju prouiti njegovu specijalnost. Jasno je da u ovome postoji izbor. ovek mora da saeka dok ne sretne GURUA iju specijalnost JE SPOSOBAN da prouava, specijalnost koja od govara njegovim ukusima, stremljenjima i sposobnostima. Nema sumnje da postoje interesantni putevi, kao to su mu zika i vajarstvo. Ali ne moe biti da svaki ovek treba da naui muziku ili vajarstvo. U koli nesumnjivo postoje OBAVEZNI predmeti i, ako se moe tako rei, pomoni predmeti, ije prouavanje se predlae prosto kao sredstvo kojim se prouava ono to je obavezno. Tada bi se metode kola u mnogome razli kovale. Mogue je naravno da ovek koji zapoinje sa radom na pravi greku, da sledi vou ija je specijalnost neto to on ne moe da prati na duge staze. Zadatak je voe da uvidi koji ljudi ne treba sa njim da ponu da rade i kojima e njegovi specijalni predmeti uvek biti strani. Ako se to dogodi i ovek koji je za poeo rad sa voom koga ne moe da sledi to shvati, treba da ode i trai drugog vou ili nezavistan rad ako je sposoban za to. U pogledu mog odnosa prema G. jasno sam video da sam pogreio u mnogim stvarima koje sam pripisivao G. i da ako ostanem sa njim ne mogu ii u pravcu u kome sam poao na poet ku. Mislim da su svi lanovi nae grupe, sa malim izuzecima, bili u slinoj situaciji. Bio je to udan uvid ali apsolutno taan. Ne mogu nita da kaem protiv G. metoda osim da meni nisu odgovarale. Pao mi je na pamet veoma jasan primer. Nikada nisam imao negati van stav prema 'putu monaha', prema religioznim, mistinim putevima. Istovremeno, nikada nisam pomislio da je takav put mogu za mene. To znai, ako bi nas posle 3 godine rada G. navodio na posmatranje religioznih puteva, oblika i ceremonija, da bi to bio dobar motiv za neslaganje i odlazak, ak i po cenu gubljenja direktnog vodstva. A to naravno u isto vreme ne znai

da religiozne puteve smatram pogrenim. Moda je taj put ak i bolji od mog ALI TO NIJE MOJ PUT. Odluka o naputanju rada G. i naputanju njega, proizvela je u meni ogromnu unutranju borbu. Mnogo sam gradio na to me i bilo mi je teko da sve od poetka gradim nanovo. Ali se nita drugo nije moglo. Naravno, sve to sam nauio za te 3 go dine zadrao sam. Prola je godina u razmatranju cele stvari dok nisam pronaao mogunost da nastavim rad i to u istom pravcu kao G., samo nezavisno. Otiao sam u odvojenu kuu i nastavio sa radom koji sam napustio u St.Petersburgu, na mojoj knjizi koja se kasnije poja vila pod naslovom NOVI MODEL UNIVERZUMA. U Domu su i dalje nastavljena predavanja i praktina pri kazivanja, jo neko vreme i tada je i to prestalo. Ponekad sam sreo G. u parku ili na ulici, ponekad je doao u moju kuu. Ja sam izbegavao da idem u Dom. Situacija na Kavkazu je postajala sve gora i G. je odluio da napusti Mineralne Vode. Nije rekao gde zapravo namerava da ide, a bilo je i teko rei s obzirom na okolnosti u to vreme. Narod koji je napustio Mineralne Vode u to vreme je po kuao da se probije Novorossiysk i pretpostavljao sam da e i on poi tim putem. I ja sam odluio da napustim Essentuki. Samo to nisam eleo da odem pre njega. U tom smislu sam imao udan oseaj. Hteo sam da ekam do kraja; da uinim sve to je zavi silo od mene tako da mogu posle sebi rei da nisam ostavio ni jednu mogunost da mi promakne. Teko mi je bilo da odbacim ideju rada sa G. G. je napustio Essentuki poetkom avgusta. Veina koja je ivela sa njim u Domu otila je takoe. Nekoliko ljudi je otilo ranije. Desetak je ostalo u Essentuki. Odluio sam da idem u Novorossiysk. Meutim, okolnosti su poele da se menjaju munjevito. U roku od nedelju dana po odlasku G., prestale su komunikacije ak i sa susednim mestima. Kozaci su poeli da probijaju graninu liniju prema Mine ralnim Vodama, a mi smo bili tu, boljevike pljake, zaplene i slino. Bilo je to vreme masakra talaca u Pyatigorsku kada su General Russki, General Radtko-Dimitrov i Princ Ouroussov kao i mnogi drugi, nestali. Moram priznati da sam se oseao vrlo

glupo. Nisam otiao u inostranstvo kada je bilo mogue, da bi radio sa G., a konaan rezultat je bio da sam se odvojio od G. i bio zaustavljen od strane boljevika. Svi koji smo ostali u Essentuki proiveli smo jedan teak period. Za mene i moju porodicu stvari su se odvijale prilino dobro. Samo se dvoje ljudi od etvoro, razbolelo od tifusa. Ni ko nije umro. Ni jedanput nismo bili opljakani. A ja sam sve vreme radio i zaraivao novac. Za druge je bilo mnogo tee. U januaru 1919. godine, kozaci su nas oslobodili od Denikinove vojske. Ali Essentuki sam mogao napustiti tek sledeeg leta. Novosti od G. su bile sporadine i kratke. eleznicom je putovao do Maikopa a odatle je cela njegova grupa zajedno sa njim morala peice, interesantnim ali tekim putem, kroz plani ne do mora u Sochi koji je tada bio okupiran od Georgijanaca. Nosei ceo svoj prtljag, hodali su, uz sve mogue opasnosti i avanture, kroz prolaze i mesta na kojima nije bilo puta i gde se slabo ko mogao sresti. Tek su mesec dana nakon naputanja Essentukia pristigli u Sochi. Ali unutranja situacija se izmenila. U Sochi, vei deo drutva, kao to sam i predvideo, odvojila se od G. Meu njima su bili Z. i P. Samo je etvoro ostalo sa G. od kojih je samo Dr.S. jedini pripadao izvornoj grupi iz St. Petersburga. Ostali su bili u mlaim grupama. U februaru je P., koji se smestio u Maikopu, otiao u Es sentuki po svoju majku koja je tamo ostala, i od njega smo uli detalje svega to se dogodilo na putu i po prispeu u Sochi. Lju di iz Moskve su otili u Kiev. G. je sa etvoricom otiao u Tiflis. U prolee smo uli da nastavlja rad u Tiflisu sa novim ljudima i u novom pravcu, zasnivajui ga uglavnom na umetnosti, to jest muzici, plesu i ritmikim vebama. Krajem zime kada su uslovi ivljenja postali malo laki, poeo sam da pregledam svoje zabeleke i crtee G. dijagrama koje sam uz njegovu dozvolu zadrao jo od St. Petersburga. Panju mi je naroito privukao DEVETOUGAO. Objanjenje devetougla oigledno nije bilo zavreno i oseao sam da u nje govim nagovetajima moda lei mogui nastavak. Ubrzao sam video da se nastavak objanjenja mora traiti u vezi sa pogrenom situacijom stresa koji je dolazio u devetougao kod intervala

sol-la. Potom sam obratio panju na ono to su govorile zabeleke iz Moskve, o uticajima 3 oktave jedna na drugu u dija gramu hrane. Nacrtao sam devetougao onako kako nam je bio dat i video sam da je donekle predstavljao dijagram hrane.

Sl. 59 Taka 3 ili interval mi-fa, bilo je mesto na kome je stres ulazio i davao notu do 192 druge oktave. Kada sam dodao poetak te oktave devetouglu video sam da je taka 6 dola do intervala mi-fa druge oktave a stres u obliku tree oktave no te do 48 koja poinje u ovoj taki. Zavren crte oktava je bio ovakav:

Sl. 60

Ovo je znailo da nema pogrenog mesta za stres uopte. Taka 6 je pokazala ulaz stresa u drugu oktavu a stres je bio nota do koja zapoinje treu oktavu, sve 3 oktave su dostigle H12. U jednoj je to bila nota si, u drugoj nota sol a u treoj no ta mi. Druga oktava koja se zavrila kod 12 u devetouglu je tre balo da je otila dalje. Meutim, nota si 12 i nota mi 12 zahtevaju dodatni stres. Mnogo sam razmiljao o prirodi tih stresova u to vreme ali u kasnije o njima govoriti. Oseao sam da u devetouglu lei ogroman materijal. Take 1,2,4,5, 8, su predstavljale, prema dijagramu hrane, razliite sisteme organizma: 1 sistem varenja 2 sistem disanja 4 sistem krvotoka 5 mozak 7 kimena modina 8 simpatetini nervni sistem i seksualni organi. Prema ovome, pravac unutranjih linija 14 2 8 5 7 1, to jest, sadraj razlomka 7, pokazao je pravac toka ili distribucije arterijske krvi u organizmu i njen povratak u obliku venske krvi. Veoma mi je bilo zanimljivo da TAKA POVRATKA nije bi lo srce ve sistem za varenje, a to je zbilja bio sluaj jer se ven ska krv prvo mea sa proizvodima varenja, tada ide u desnu pretkomoru, pa kroz desnu komoru do plua da apsorbuje kiseonik, a odatle ide u levu pretkomoru pa u levu komoru pa kroz aortu u arterijski sistem. Prouavajii devetougao dalje, video sam da bi SEDAM TAAKA mogle predstavljati SEDAM PLANETA prastarog sveta; drugim reima devetougao bi mogao biti astronomski sim bol. Kada sam uzeo poredak planeta prema redosledu dana u nedelji dobio sam sledeu sliku:

Sl.61 Nisam hteo da idem dalje jer nisam imao kod sebe potreb ne knjige a bilo je i malo vremena. Dogaaji nisu dozvoljavali da se uputam u filozofske pretpostavke. Moralo se misliti na ivljenje, o tome gde e se iveti i raditi. Revolucija i sve to je bilo u vezi sa njom izazva lo je u meni duboko gaenje. Istovremeno, bez obzira na moje simpatije prema belima nisam mogao da verujem u njihov uspeh. Boljevici nisu oklevali u obeanjima koje ni oni niti oko drugi nisu mogli ispuniti. U tome je bila njihova najvea snaga. U tome se niko nije mogao takmiiti sa njima. Uz to su imali i podrku Nemake, koja je u njima videla mogunost osvete u budunosti. Volonterska armija, koja nas je oslobodila od bolj evika se mogla boriti sa njima i pobediti. Ali nije bila u stanju da se organizuje na pravi nain u osloboenim provincijama. Njene voe nisu imale ni program ni znanje niti iskustvo u tom pravcu. Naravno to se nije moglo ni traiti od njih. Situacija je bila nesigurna i talas koji se jo uvek valjao prema Moskvi u to vreme, mogao je poeti da se valja unazad svakog trenutka. Neophodno je bilo otii u inostranstvo. Odredio sam Lon don kao svoj konani cilj. Pre svega, iz razloga to sam u njemu poznavao dosta ljudi a drugi razlog je bio to sam mislio da u

meu Englezima naii na bolje reagovanje i vee interesovanje za nove ideje koje sam sada imao, nego bilo gde drugo. Osim toga, kada sam bio u Londonu na svom putu iz Indije, pre rata i pred samo izbijanje rata, odluio sam da idem tamo i tampam moju knjigu, koju sam zapoeo 1911. godine, pod naslovom MUDROST BOGOVA, a koja se kasnije pojavila pod naslovom NOVI MODEL UNIVERZUMA. Zapravo ta knjiga u kojoj sam dotakao pitanja religije a naroito metode izuavanja Novog Zaveta, nije mogla biti tampana u Rusiji. Tako sam odluio da putujem u London i pokuam da organizujem predavanja i grupe kao to su bile one u St. Petersburgu. To se godilo tek tri i po godine kasnije. Poetkom juna 1919. godine, sam najzad uspeo da napu stim Essentuki. Do tada se sve prilino smirilo i ivot se done kle vratio u normalne tokove. Ali ja nisam verovao tom miru. Neophodno je bilo ii u inostranstvo. Prvo sam otiao u Rostov zatim u Ekaterinodor i Novorossiysk pa se opet vratio u Ekaterinodor. U to vreme Ekaterinodor je bio glavni grad Rusije. Tu sam sreo neke iz naeg drutva koji su napustili Essentuki pre mene, kao i neke prijatelje i poznanike iz St. Petersburga. Ostao mi je u seanju jedan od mojih prvih razgovora. Moj prijatelj iz St.Petersburga me je upitao, kada smo go vorili o G. sistemu rada na sebi, da li bi ja mogao da pokaem neke praktine rezultate tog rada. Seajui se svega to sam iskusio prethodne godine, na roito posle odlaska G., rekao sam da sam stekao UDNO SA MOPOUZDANJE, koje nisam mogao definisati jednom reju ve ga moram opisati. To nije samopouzdanje u obinom smislu te rei, re kao sam, - sasvim suprotno, to je samopouzdanje u nevanost i beznaajnost SEBE, tog sebe koga obino znamo. Ali da je ono u ta sam uveren sledee: ako mi se dogodi neto strano, kao stvari koje su se dogodile mnogim mojim prijateljima u prote kloj godini, tada to NE BI bio JA koji bi se sa njima susreo, ne to obino ja, ve drugo Ja unutar mene koje bi bilo ravno datoj situaciji. Pre dve godine G. me je pitao da li oseam unutar se be novo Ja i tada sam morao da odgovorim da ne oseam nikak ve promene. Sada govorim drugaije. A mogu i da objasnim

kako se dogodila promena. To se nije desilo u jednom trenutku, hou da kaem da promena ne zaokuplja sve trenutke ivota. Ceo obian ivot tee obino, sva ta obina mala glupava ja, osim moda nekoliko koja su ve nestala. Ali, ako bi neto veliko tre balo da se dogodi, neto to bi zahtevalo zatezanje svakog ner va, znam da bi tada, toj velikoj stvari u susret polo, ne malo obino ja, koje sada govori, ve drugo, veliko Ja, koje nita ne moe zaplaiti i koje bi bilo u istoj ravni sa tim to se dogaa. Ne umem to bolje da objasnim. Za mene je to injenica. A ta injenica je sasvim sigurno povezana sa ovim radom. Ti zna moj ivot i zna da se nisam plaio mnogih stvari, ni spoljanjih ni unutranjih, onih kojih se mnogi ljudi plae. Meutim, ovo je neto sasvim drugo, ima drugaiji ukus. Stoga znam, da za mene ova nova samouverenost nije dola prosto kao rezultat ve likog ivotnog iskustva. Ona je rezultat rada na sebi, koji sam zapoeo pre etiri godine. U Ekaterinodaru i kasnije u Rostovu tokom zime, sakupio sam malu grupu, po planu koji sam razradio prole zime. Drao sam im predavanja proirujui sistem G. i govorei o obinim stvarima koja su vodile ka njemu. Tokom leta i jeseni 1919. godine primio sam dva pisma od G. iz Ekaterinodara i Novorossiyska... Pisao je da je u Tiflisu otvorio Institut za Harmonian razvoj oveka sa veoma iro kim programom i priloio je prospekt Instituta. Zbilja sam ostao zamiljen nad njim. Poinjao je na ovaj nain: Uz dozvolu Ministarstva Obrazovanja otvoren je u Tiflisu Institut za Harmonian razvoj oveka zasnovan na sistemu G.I.G. Institut prima decu i odrasle oba pola. Uenje e se od vijati ujutru i uvee. Predmeti koji e biti prouavani su: gim nastika svih vrsta (ritmika, medicinska i druge). Vebe za jaanje volje, pamenja, panje, sluanja, miljenja, emocija, in stinkta i tako dalje. Ovome je bilo dodato da je G.I.G. sistem razraen u celom nizu gradova kao to su Bombaj, Alexan dria, Cabul, New York, Chicago, Christiania, Stockholm, Mo skva, Essentuki i u svim odeljenjima i kuama istinskog internacionalnog i radnog bratstva.

Na kraju prospekta na listi specijalnih uitelja Instituta za Harmonian razvoj oveka, pronaao sam svoje ime kao i ime na Mainskog inenjera P. i jo nekih iz naeg drutva, J., ko ji je u to vreme iveo u Novorossiysku, nemajui nikakvu nameru da ide u Tiflis. G. je u pismu napisao da priprema svoj balet Borbu Maio niara i ne pominjui nijednom reju nae ranije potekoe, poz vao me da idem da radim sa njim u Tiflis. Bilo je to vrlo karakteristino sa njegove strane. Meutim, iz mnogo razloga nisam mogao da idem tamo. Pre svega, bilo je mnogo materijal nih potekoa a zatim i potekoa koje su se za mene pojavile u Essentuki bile su zbilja stvarne. Moja odluka da napustim G. mnogo me je kotala i nisam je mogao tek tako odbaciti, pogo tovu to su svi njegovi motivi bili providni. Moram priznati da nisam bio ba entuzijastiki raspoloen prema programu Institu ta. Shvatio sam da je ovo znailo da G. oigledno mora da da ne ku spoljanju formu svom radu zbog spoljnih okolnosti, kao to je to uinio i u Essentuki, i da je ta spoljanja forma bila na ne ki nain karikatura. Ali sam takode shvatio da se iza tog spoljanjeg oblika krije ono isto to i ranije, TO se nije moglo izmeniti. Sumnjao sam jedino u sopstvene sposobnosti i mo gunosti prilagoavanja toj spoljanjoj formi. U isto vreme sam znao da u uskoro morati da se sretnem sa G. P. je doao u Ekaterinodar iz Maikopa i mnogo smo razgo varali o sistemu G. P. nije bio ba u najboljem stanju. Mislim da mu je moja ideja o potrebi izdvajanja sistema od G. pomogla da bolje razume stanje stvari. Poele su sve vie i vie da me interesuju moje grupe. Vi deo sam mogunost nastavka rada. Ideja sistema su nailazile na odziv i oigledno su davale odgovore potrebama ljudi koji su eleli da shvate ta se deavalo u njima i oko njih. Ispred nas je jo uvek bio prilian mrak. U Rostovu sam bio te jeseni i poet kom zime. Tu sam sreo dvoje, troje iz St.Petersburga, kao i Z. koji je stigao iz Kieva. Z. kao i P. je bio u dosta loem stanju u odnosu na rad. Smestili smo se zajedno i ini se da su razgovo ri samnom uinili da promeni mnoga miljenja i ubedi sebe da su izvorna vrednovanja bila pravilna. Odluio je da doe do G. u Tiflisu. Ali mu nije bilo sueno da to i ostvari. Napustili smo

Rostov skoro istovremeno, Z. dan, dva posle mene, ali je u No vorossiysk stigao ve jako bolestan i u prvim danima januara 1920. godine je umro od velikih boginja. Ubrzo nakon toga uspeo sam da organizujem svoj odlazak za Constantinopole. U to vreme Constantinopole je bio pun Ru sa. Sreo sam poznanike iz St.Petersburga i uz njihovu pomo sam poeo da drim predavanja. Vrlo brzo sam sakupio veliki auditorij, veinom mladih ljudi. Nastavio sam da razvijam ide je poevi jo od Rostova i Ekaterinodara, sakupljajui opte ide je psihologije i filozofije iz ezoterizma. Nisam vie dobijao pisma od G., ali sam bio siguran da e on doi u Constantinopole. Stigao je juna meseca sa prilino ve likim drutvom. U bivoj Rusiji, ak i u najudaljenijim krajevima, nije se moglo vie raditi i postepeno je nastupao period koji sam ja predvideo jo u St.Petersburgu, a to je, rad u Evropi. Zbilja mi je bilo drago da vidim G. i inilo mi se da se, u interesu rada, sve potekoe koje smo imali mogu gurnuti u stra nu i da bih opet mogao da radim sa njim kao u St.Petersburgu. Doveo sam G. na svoja predavanja i predao mu sve ljude koji su dolazili na njih, naroito malu grupu od oko 30-ak osoba sa kojom sam bio najvie. U to vreme je G. baletu dao centralno mesto u svom radu. Osim toga, hteo je da organizuje i ogranak Instituta iz Tiflisa u Constantinopleu, u kome bi osnovno mesto zauzele ritmike vebe, plesovi, kojim bi se mogli pripremiti ljudi za balet. Pre ma njegovom miljenju balet bi trebalo da postane kola. Ja sam razradio scenario za balet i poeo malo bolje da shvatam ideju. Plesovi i sve ostale numere baleta, ili bolje reeno revije, zahtevale su duge i vrlo specifine pripreme. Ljudi koji su bili pripremani za balet i koji su uestvovali u njemu je trebalo 'da prouavaju i dostignu kontrolu nad sobom, dostiui na taj nain vie oblike svesti. U balet su bile ukljuene, kao njegov neopho dan deo, plesovi, vebe i ceremonije raznih dervia, kao i mno gi, malo poznati istonjaki plesovi. Sve mi je to bilo veoma interesantno. G. je esto dolazio kod mene u Prinkipo. Zajedno smo ili Constantinopolskim ba zarom. Ili smo kod Mehlevi dervia, i G. mi je objasnio neto

to nisam ranije bio u stanju da shvatim. A to je bilo sledee: da je mudrost Mehlevi dervia bila veba za mozak na bazi broja nja, kao one vebe koje nam je pokazao u Essentuki. Ponekad sam radio sa njim po cele dane i noi. Jedna takva no mi je osta la u naroitom seanju, kada smo prevodili pesmu dervia za Borbu Maioniara. Video sam G. umetnika i G. pesnika, ko je je tako paljivo krio u sebi, naroito ovo drugo. Prevod se sa stojao u tome to se G. seao persijskih stihova, ponekad ih ponavljajui za sebe tihim glasom pa ih zatim prevodei meni na ruski. Posle etvrt asa, recimo, kada sam se potpuno izgubio u oblicima i simbolima, rekao je: Sada napravi JEDAN STIH od toga svega. nisam pokuao da stvorim metriku ili pronaem ritam. Bilo je to nemogue. G. je nastavio i opet nakon petnae stak minuta rekaoje: To je drugi stih. Sedeli smo tu do ju tra. Bilo je to u Koumbarai ulici malo nie od biveg ruskog konzulata. Vremenom je grad poeo da se budi. Mislim da sam napisao pet stihova i na kraju poslednjeg reda stao. Nikakav na por vie nije mogao pokrenuti moj mozak. G. se smejao ali je i on bio umoran i nije mogao dalje. Tako su stihovi ostali takvi kakvi su bili, nedovreni, jer se nikada nije vratio toj pesmi. Tako je prolo nekoliko meseci. Pomagao sam G. u svemu to sam mogao u vezi organizacije Instituta. Meutim, postepe no su se pojavljivale iste potekoe kao i u Essentuki. Tako, ka da je Institut bio otvoren, mislim u oktobru, nisam bio u stanju da im se pridruim. Da ne bih smetao G. ili proizveo nesklad iz meu onih koji su dolazili na moja predavanja, prestao sam sa njima i prestao sam da poseujem Constantinople. Nekoliko ljudi koji su dolazili na moja predavanja, dolo je da me poseti u Prinkipo i tu smo nastavili razgovore zapoete u Constantinopoleu. Dva meseca kasnije kada je rad G. ve stao na noge, poeo sam ponovo da drim predavanja u Constantinopoleu i nastavio sa njima narednih 6 meseci. Posetio sam Institut G. ponekad a povremeno je on dolazio u Prinkipo. Nae unutranje prijatelj stvo je ostalo veoma dobro. U prolee je predloio da odrim predavanje u Institutu i to sam poeo da radim svake nedelje. G. je uzimao uee u njima, upotpunjujui moja objanjenja.

Poetkom leta G. je zatvorio Institut i otiao u Prinkipo. Nekako u to vreme sam mu u detalje objasnio svoje ideje za knji gu koja bi proireno sadrala njegova predavanja u St.Petersburgu kao i razgovore sa mojim komentarima naravno. Sloio se sa ovim planom i ovlastio me da je napiem i tampam. Do tada sam se povinovao optem pravilu, obaveznom za sve, a koje se ticalo rada G. Prema tom pravilu, niko, ni pod kakvim okolno stima nema prava da napie ak ni za sopstvenu upotrebu nita to je vezano za njega ili njegove ideje ili bilo kog uesnika ra da, ili da uva pisma, zabeleke i tako dalje, a ponajmanje da neto tampa. Za vreme prvih godina G. je vrsto insistirao na potovanju ovog pravila i pretpostavljalo se da ga svako prihva ta, ak i nakon naputanja rada i G. Bilo je to jedno od osnovnih pravila. Svaka nova osoba ko ja bi se pridruila nama, ula je za njega i smatralo se osnovnim i obaveznim. Kasnije je G. primao u svoj rad ljude koji se nisu obazirali na to pravilo. To objanjava pojavu opisa raznih trenu taka u radu G. Proveo sam leto 1921. godine u Constantinopoleu i u avgustu mesecu otiao za London. Pre polaska G. mi je predloio da poem sa njim u Nemaku gde je nameravao da otvori Insti tut i priprema svoj balet. Prvo nisam verovao da je mogue organizovati rad u Nemakoj a drugo, nisam verovao da mogu da radim sa G. Ubrzo po mom prispeu u London poeo sam da drim predavanja, nastavak rada iz Constantinopolca i Ekaterinodara. uo sam da je G. otiao u Nemaku sa svojom grupom iz Tiflisa i sa mojim ljudima iz Constantinopolca koji su mu se pridruili. Pokuao je da organizuje rad u Drezdenu i Berlinu, pokuavajui da kupi apartmane ranijeg Dalcroze Instituta u Helleranu blizu Drezdena. Nita od svega toga nije ispalo, a u vezi sa tom kupovinom neto se udno dogodilo, to se na kraju zavrilo pravnim postupkom. Februara 1922. godine G. je doao u London. Odmah sam ga pozvao na moja predavanja i predstavio ga svima koji su do lazili. Ovog puta moj stav u odnosu na njega je bio sasvim odreen. Ja sam jo uvek mnogo toga oekivao od njegovog ra da i odluio sam da uinim sve to je bilo u mojoj moi da mu pomognem da organizuje Institut i oko priprema za balet. Ali ni-

sam verovao da mogu vie da radini sa njim. Ponovo sam video sve prepreke koje su poele da se pojavljuju u Essentuki. Ovaj put su se pojavile jo pre njegovog dolaska. Spolja je izgledalo da je G. uradio mnogo tog za okonanje svojih planova. Naj vanije je bilo da je odabrano dvadesetak ljudi sa kojima je bilo mogue zapoeti. Muzika za balet je uglavnom bila priprem ljena (uz saradnju sa poznatim muziarom). Organizacija Insti tuta je bila razraena. Meutim, nije bilo novaca da se sve to sprovede. Ubrzo po njegovom prispeu, G. je rekao da razmilja o otvaranju Instituta u Engleskoj. Mnogi od onih koji su dolazi li na moja predavanja su se zainteresovali za tu ideju i organizovali su se meu sobom da se nekako pokrije materijalna strana posla. Odreena suma novca je odmah data G. da bi pripremio prelazak cele svoje grupe u London. Ja sam nastavio sa svojim predavanjima povezujui ih sa onim to je G. govorio za vreme svog boravka u Londonu. Meutim, odluio sam da ako Institut bude otvoren u Londonu ja idem u Pariz ili u Ameriku. Institut je konano otvoren u Londonu ali je iz raznih razloga propao. Moji londonski prijatelji i oni koji su dolazili na moja predava nja sakupili su prilinu sumu novca sa kojom je G. kupio istorijski dvorac Chateau Prieure in Avon u blizini Fontaineblcau, sa ogromnim zaputenim parkom i u jesen 1922. godine on je tu otvorio Institut. Vrlo aroliko drutvo se skupilo u njemu. Odreeni broj ljudi se seao St.Petersburga. Bilo je tu G. ueni ka iz Tiflisa. Bilo je ljudi koji su dolazili na moja predavanja u Constantinopoleu i Londonu. Ovi poslednji su bili podeljeni u nekoliko grupa. Po mom miljenju neki su bili u prevelikoj ur bi da ostave svoj posao u Engleskoj da bi sledili G. Ja nisam mo gao nita da im kaem jer su ve doneli odluke kada su razgovarali samnom o tome. Plaio sam se da e se razoarati jer rad G. nije bio dovoljno pravilno organizovan i stoga je bio ne siguran. Ali istovremeno nisam ni u svoje miljenje mogao biti sasvim siguran jer ako sve bude dobro i moji strahovi se dokau neosnovanim onda bi oni nesumnjivo puno dobili svojom odlu kom. Drugi su pokuavali da rade samnom ali iz ovog ili onog razloga su se odvajali od mene i mislili da e im biti lake da ra de sa G. Naroito ih je privlaila ideja pronalaenja, kako su to

oni zvali, PREICE. Kada su me pitali za savet, naravno, od govarao sam da treba da idu kod G. u Fontainebleau. Bilo je i drugih koji su odlazili G. privremeno, na dve nedelje, na mesec dana. To su bili ljudi koji su dolazili na moja predavanja i koji nisu hteli sami da donose odluku, ve kad bi uli odluke drugih ljudi dolazili bi meni i pitali da li treba da se odreknu svega i odu u Fontainebleau i da li je to jedini nain rada. Na to sam im rekao da treba da saekaju dok ja ne budem tamo. Stigao sam u Chateau Prieure, prvi put krajem oktobra ili poetkom novembra 1922. godine. Tamo se odvijao veoma za nimljiv rad. Bio je izgraen paviljoni za ples i vebe, domain stvo potpuno organizovano, kua zavrena. Atmosfera sve u svemu je bila dobra i ostavila je jak utisak na mene. Seam se jednog razgovora sa gospoicom Katherine Mansfield koja je u to vreme ivela tu. Bilo je to nepune 3 nedelje pre njene smrti. Ja sam joj dao G. adresu. Bila je na nekoliko mojih predavanja i rekla mi da ide za Pariz. Lekar, Rus, leio je tuberkulozu delujui Rendgenovim zracima na slezinu. Nita naravno nisam mo gao da joj kaem o tome. Ve mi je izgledala kao da je na pola puta do smrti. Mislio sam da je potpuno svesna toga. Ali uz sve to ovek nije mogao da joj se ne divi to eli i u svojim poslednjim danima da pronae istinu ije prisustvo je jasno oseala ali nije je mogla dotai. Nisam mislio da u je ponovo videti. Meutim, nisam je mogao odbiti kada je traila adrese mojih pri jatelja u Parizu, ljudi sa kojima je mogla razgovarati o istim stva rima o kojima je razgovarala samnom. Tako sam je ponovo sreo u Prieureu. Sedeli smo uvee u jednom od salona, govorila je slabim glasom, koji kao da je dolazio niotkuda, ali nije bio ne prijatan.
Z N A M DA JE OVO ISTINA I DA N E M A D R U G E ISTI N E . TI ZNA DA JA VE D U G O V R E M E N A G L E D A M NA SVE NAS, BEZ IZUZETKA, KAO NA L J U D E KOJI SU PRETRPELI B R O D O L O M I BAENI NA PUSTO OSTRVO, ALI KOJI TO JO NE ZNAJU. ALI OVI LJUDI O V D E TO ZNA JU. D R U G I , T A M O , U IVOTU, JO UVEK MISLE DA E STII PAROBROD PO NJIH SUTRA I DA E SE SVE NA STAVITI KAO TO JE BILO. OVI O V D E VE ZNAJU DA

Ubrzo posle mog povratka u London uo sam da je umrla. G. je bio veoma dobar prema njoj, nije insistirao da bi ona tre balo da ide, iako je bilo sasvim jasno da joj nema spasa. Zbog toga je kasnije doiveo mnogo lai i ljage. Tokom 1923. godine prilino esto sam odlazio u Fontainebleau. Ubrzo po svom otvaranju Institut je privukao dosta novi nara i oko mesec, dva, se dosta pisalo o njemu i u francuskim i u engleskim novinama. G. i njegovi uenici su bili nazivani umskim filozofima, bili su intervjuisani, fotografisani i slino. Rad G. u to vreme, od 1922. godine, uglavnom je bio po sveen razvitku metoda prouavanja ritma i modelarstva. Sve vreme nije prestajao da radi na svom baletu, uvodei u njega raz ne igre dervia i Sufisa i vraajui po seanju muziku koju je sluao u Aziji pre mnogo godina. Bilo je mnogo novoga i inte resantnog u tom radu. Igre dervia i muzika su nesumnjivo bile reprodukovane po prvi put u Evropi. Izazvale su jak utisak na sve koji su imali mogunost da ih uju i vide. U Prieureu su takoe izvoene intenzivne mentalne vebe za razvitak memorije, panje i mate, dalje, u vezi sa tim vebama i oponaanje psiho fenomena. Bilo je tu dosta obaveznog rada za svakog u kui ukljuujui i domae poslove. Izmeu osta lih razgovora voenih u to vreme jedan mi je naroito ostao u seanju a odnosio se na metode disanja, i mada u tom trenutku nije bio ba zapaen, pokazao je potpuno novu taku gledita po tom pitanju. Prave vebe, rekao je G. jednom, koje direktno vo de do cilja koji e zagospodariti organizmom i potiniti njegove svesne i nesvesne funkcije volji, poinje vebama disanja. Ako ne zagospodarite disanjem ne moete ni sa im. Ali to nije tako lako. Morate shvatiti da postoje tri vrste disanja. Jedno je nor malno disanje. Drugo je 'naduvavanje'. Tree je disanje uz po krete. ta to znai? To znai da normalno disanje ide nesvesno, tee i kontrolisano je pomou centra kretanja. 'Naduvavanje' je vetako disanje. Ako ovek kae sebi, na primer, da e brojati

VIE NE M O E BITI ISTO. TAKO SAM ZADOVOLJNA TO SAM O V D E .

deset udisaja i deset izdisaja, ili da e udisati kroz desnu nozdrvu a izdisati kroz levu to radi aparat. I samo disanje je razliito jer centar kretanja i aparat deluju preko razliitih grupa miia. Grupa miia kroz koje deluje centar kretanja nisu prihvatljivi niti podreeni od aparata. Ali ako bi se dogodilo privremeno zaustavljanje centra kretanja, grupa miia bi bila data aparatu koji moe da utie i uz iju pomo se mehanizam disanja moe staviti u pokret. Njegov rad e naravno biti loiji od rada centra kretanja i ne moe dugo trajati. itali ste knjigu o 'jogi disanju', uli ste ili itali o specijalnom disanju kod 'mentalnih molitvi' u Pravoslavnim manastirima. Sve je to ista stvar. Disanje koje dolazi iz aparata nije disanje, to je 'naduvavanje'. Ideja je ta da ako ovek nastavi tu vrstu disanja dovoljno dugo i preesto kroz aparat, centar kretanja se moe umoriti od dugog nerada i pone raditi kao 'imitacija' aparata. To se zbilja ponekad dogaa. Ali da bi se to dogodilo potrebno je da mnogo uslova bude zadovolje no, potrebno je gladovanje i molitva, malo sna i sve vrste po tekoa i optereenja tela. Ako se prema telu dobro postupa to se ne moe dogoditi. Mislite da nema fizikih vebi u Pravoslav nim manastirima? Probajte vi da se bacate niice stotinu puta, prema njihovom pravilu. Lea e vas boleti toliko kao to vam nijedna gimnastika veba ne moe izazvati. Sve to ima samo jedan cilj: dovesti disanje u prave miie, predati ga centru kretanja. Kao to sam rekao, ponekad je to mogue. Ali uvek postoji veliki rizik da e centar kretanja izgubiti svoju naviku da pravilno radi, jer aparat ne moe da ra di sve vreme, na primer za vreme spavanja, a centar kretanja ne eli da radi to sve vreme, tada se maina nalazi u veoma jadnom poloaju. ovek ak moe i umreti jer je disanje stalo. Neorganizovanost fimkcionisanja maine kroz vebe disanja je skoro neminovnost kada ljudi pokuavaju da rade 'vebe disanja' sa mi iz knjiga i bez pravilnog nadzora. Mnogi ljudi su mi dolazi li u Moskvi, koji su u potpunosti razorili organizaciju pravilnog funkcionisanja njihovih maina takozvanim 'jogi disanjem' ko je su nauili kroz knjige. Knjige koje preporuuju takve vebe, velika su opasnost. Prenos disanja iz kontrole aparata u kontrolu centra kre tanja nikada se ne mogu postii amaterski. Da bi se taj prenos

dogodio u organizmu, on mora biti doveden u stanje intenzivno sti, a sam ovek to ne moe nikada uiniti. Ali kao to sam ve rekao postoji i trei nain disanje kroz pokrete. Ovaj trei nain zahteva veliko poznavanje ljud ske maine i upotrebljava se u kolama kojima rukovode vrlo ueni ljudi. U poredenju sa njim svi ostali metodi su 'kuna ra dinost' i na njih se ne moe osloniti. Osnovna ideja ovog metoda sastoji se u injenici da odreeni poloaji i pokreti mogu prizvati bilo kakvu vrstu disa nja i to je takoe NORMALNO disanje a ne 'naduvavanje'. Tekoa je u tome da treba znati koji pokreti i koji poloaji trae odreenu vrstu disanja u KOJOJ VRSTI LJUDI. Ovo poslednje je naroito vano jer su sa te take gledita ljudi podcijeni u odreeni broj konanih tipova i svaki tip bi trebalo da ima svo je odreene pokrete da bi se dobilo isto disanje jer neki pokreti proizvode razliita disanja kod razliitih tipova. ovek koji zna pokret koji e u njemu proizvesti jednu ili drugu vrstu disanja, ve je sposoban da kontrolie svoj organizam i sposoban je da u svakom trenutku kada eli pokrene jedan ili dnigi centar ili uzro kuje da deo koji radi, stane. Naravno da znanje tih pokreta i spo sobnost njihove kontrole kao i svega drugog na svetu, ima svoje stupnjeve. ovek moe znati manje ili vie i iskoristiti to bolje ili loije. U meuvremenu vano je samo shvatiti princip. Ovo je naroito vano u vezi podele centara. To je ve ranije pomenuto nekoliko puta. Morate razumeti da je svaki cen tar podeljen na 3 dela i u skladu sa primarnom podelom centa ra na centar 'miljenja', 'emocionalni' i centar 'kretanja'. Na istom principu svaki od tih delova na smenu je podeljen na tri. Jo kao dodatak, svaki centar je podeljen na 2 dela: pozitivan i negativan. I u svim delovima su grupe 'naslaga' zajedno pove zane, neke u jednom pravcu a neke u drugom. To objanjava ra zliku izmeu ljudi, ono to se naziva 'individualnost'. Naravno u ovome nema nikakve individualnosti ve prosto razlika u 'na slagama' i asocijacijama. Razgovor se odvijao u velikom studiju u bati, dekorisanom od strane G. u stilu dervikih TEKKEH-a. Objasnivi znaenje raznih vrsta disanja, poeo je da deli prisutne na 3 grupe, prema tipu. Bilo je prisutno oko etrdese-

tak ljudi. Ideja G. je bila da pokae kako isti pokreti kod ra zliitih ljudi proizvode razliite 'trenutke disanja', na primer, kod nekih udisaj, kod nekih izdisaj, i kako razliiti pokreti i po loaji mogu proizvesti jedan te isti trenutak disanja udisanje, izdisanje i zadravanje daha. U ovom periodu G. me je pozvao nekoliko puta, da odem i ivim u Prieureu. Bilo je izazovno. Ali uprkos svog mog interesovanja za rad G. nisam mogao sebi nai mesto u tom radu niti sam razumeo njegov pravac. U isto vreme nisam mogao a da ne vidim, kao i u Essentuki 1918. godine, da je bilo mnogo destruk tivnih elemenata u organizaciji samih dogaaja i da e morati da se raspadne jednog dana. Decembra 1923, G. je organizovao oigledan prikaz dervikih plesova, ritmikih pokreta i raznih vebi u Parizu u Thea tre des Chaps Elysees. Ubrzo posle ovoga, poetkom januara 1924. godine, G. je sa grupom svojih uenika otiao u Ameriku sa namerom da ta mo organizuje predavanja. Na dan njegovog odlaska bio sam u Prieure. Ovaj odlazak me je veoma podsetio na njegov odlazak iz Essentukia 1918. go dine i na sve to je bilo vezano sa njim. Po povratku u London objavio sam onima koji su dolazili na moja predavanja da e se moj rad u budunosti nastaviti sa svim nezavisno, NA NAIN NA KOJI JE ZAPOET U LON DONU 1921. godine.