Dugorona fiskalna odrivost Hrvatske

dr.sc. Ante igman

Povijest se ponavlja!

Da li je duniki problem samo izaao iz fokusa u vrijeme booma? Dio liste zemalja koje su imale javni dug iznad 90% BDP-a dulje od 10 godina 1800-2011!

Koncept fiskalne odrivosti

Odrivost javnih financija moe se definirati kao fiskalna politika iji kontinuitet ne naruava proraunsku sloventnost (Frenkel and Razin, 1996). Prema MMF-u fiskalna politika zemlje smatrati e se odrivom, ako sadanja vrijednost proraunskog ogranienja u kojoj je javni dug manji ili jednak diskontiranoj vrijednosti buduih primarnih fiskalnih suficita zadovoljen u svakom trenutku (MMF, 2012). Fiskalna odrivost se ogleda u stabilnom javnom dugu i mogunostima ekonomije da ih uredno servisira.

Odrivost zbog strukturnih promjena

Odrivost javnih financija u dugom roku sve vie je u fokusu kreatora fiskalne politike zbog specifine situacije vezane za demografske promjene starenja stanovnitva to stvara snaan pritisak na rashode za mirovine i zdravstvene usluge, a indirektno i Ilustrativna vjeba provedena je u MMF-ovu Fiskalnom Monitoru (MMF 2011) koja je pokazala da se cikliki prilagoen primarni fiskalni saldo bilanca mora poboljati do 2020., a potom se zadrati do 2030. Napredna gospodarstva (advanced economies) trebaju postupno smanjiti svoj javni dug na 60 posto BDP-a do 2030., a gospodarstva u nastajanju (emerging economies) smanjiti javni dug na 40 posto BDP-a do 2030. na prihodnu stranu prorauna.

Potreba za proraunskom prilagodbom (MMF)

% BDP-a

Austrija eka Danska Slovaka Slovenija Maarska Bugarska Poljska Rumunjska

1

Javni dug 72,2 41,5 46,4 44,6 47,3 80,4 17,0 55,4 33,0

CAPB1 0,2 -1,8 -0,7 -3,7 -2,0 -2,6 1,3 -2,7 -1,4

CAPB 2020 Prilagodba 1,5 1,3 0,7 2,5 0,9 1,6 0,7 4,4 1,1 3,1 2,6 5,2 0,4 -0,9 1,7 4,4 0,4 1,8

Cikliki prila goen prima rni fis ka lni s a ldo

Navedena prilagodba primarnog proraunskog salda osjetljiva je na promjenu razlike izmeu kamatne stope i ekonomskog rasta (r-y). Svako poveanje kamatnih stopa zbog slabog voenja fiskalne politike dovodi do zaaranog kruga u kojem je potrebno ostvariti primarni proraunski suficit, to dovodi do zaustavljanja rasta proraunske potronje i dravnih investicija, to onda u konanici u vrijeme recesije usporava ekonomski rast (y), to zabrinjava investitore koji poveavaju premiju rizika (r), zbog ega se smanjuje mogunost ostvarenja primarnog proraunskog suficita, itd.

Razlika izmeu CAPB 2011. i potrebnog CAPB 2020

Rumunjska

Poljska
Bugarska Maarska Slovenija CAPB 2020 CAPB

Slovaka
Danska

eka
Austrija -4,0 -3,0 -2,0 -1,0 0,0 1,0 2,0 3,0

Efekt grude snijega

PD primarni deficit, Y je bruto domai proizvod u tekuim cijenama, D je javni dug ope drave, i je implicitna kamatna stopa na javni dug (trenutni iznos kamata koje se plaaju na javni dug u odnosu na ukupni javni dug), y je nominalna stopa rasta BDP-a, dok t oznaava vrijeme Efekt grude snijega podrazumijeva situaciju u kojoj su kamatne stope vee od nominalne stope rasta, te se multipliciraju kroz javni dug.

Potrebna fiskalna prilagodba za trenutno zaustavljanje javnog duga

Primarni Potreban primarni Potrebna prilagodba proraunski proraunski saldo za primarnog proraunskog saldo (2010) odrivi javni dug salada za odrivi javni dug
(1) (2) (2-1)

% BDP-a

Grka Irska Portugal panjolska Italija Hrvatska

-3,2 -10,0 -4,4 -7,3 -0,4 -2,9

18,0 4,9 2,5 1,3 3,1 1,8

21,2 14,9 6,9 8,6 3,5 4,7

Potrebna fiskalna prilagodba u Hrvatskoj!

5,0% 4,0% 3,0% 2,0%
% BDP-a

1,0% 0,0% -1,0% -2,0% -3,0% -4,0% 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. Primarni saldo "efekt grude snijega" Primarni saldo Potrebna prilagodba

5,0% 4,0% 3,0% 2,0%

Potrebna fiskalna prilagodba!

% BDP-a

1,0% 0,0% -1,0% -2,0% -3,0% -4,0% 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. Primarni saldo "efekt grude snijega" Primarni saldo Potrebna prilagodba

50% 45%

40% 35%
% BDP-a

30% 25% 20% 15% 10%

Javni dug RH

5% 0%
2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011.

Koliki deficit treba Hrvatskoj?

HR

Hrvatska? Planirani primarni deficit za 2012. iznosi oko 2,2% BDP-a, a za stabilizaciju javnog duga Hrvatska treba ostvariti primarni suficit od oko 1,9% to znai prilagodba za 4,1% BDP-a ili 14,1 milijardi kuna. Treba li to provesti odmah u jednoj godini?

Javni dug kod frizera na skraivanju nabujalog duga!