Respiratorni sistem

Kiseonik je najva nija materija od koje nam ivot zavisi. On se unosi u telo kada ud i emo, a njegov nus-proizvod, ugljen-dioksid, se izbacuje kada izdi emo. Ova vitalna razmena gasova je poznata pod nazovom disanje. Svim ivim biima je potreban konstantan izvor energije da bi pre iveli, a ta energija se dobija sagorevanjem ugljenih hidrata, masnoa ili proteina. Nakon to kiseonik s agori (oksidi e), dobijaju se tri krajnja proizvoda: energija, voda i ugljen-dioks id. Za izbacivanje ugljen-dioksida, koji telu nije potreban, potrebna je razmena . Ugljen-dioksid se krvlju prenosi do plua, gde se on izbacuje, a uzima se kiseon ik. Disanje je veoma efikasno regulisano, tako da koncentracija gasa u krvi osta je pribli no ista da bismo ostali zdravi. Koliina kiseonika koji je telu potreban, zavisi koliko smo u datom trenutku aktivni. Prosean odrasli mu karac, koji miruje udahne, udahne oko 3.75 litara vazdu ha svakog minuta. Taj vazduh sadr i 750 kubika kiseonika, od ega se iskoristi oko j edna trena. Da tri, trebalo bi mu mnogo vi e kiseonika, jer njegovi mi ii vi e rade. On b i tada uzeo 15 puta vi e vazduha, a iskoristio bi i vi e kiseonika iz njega. Unos ki seonika mo e da se povea oko 30 puta. Po to koliina potrebnog vazduha zavisi od toga koliko smo aktivni u datom tren utku, potrebno je mesto gde mo emo da uskladi timo rezerve, a struktura plua, naroito alveola, nam omoguuje upravo to. Moramo da imamo stalan balans izmeu tempa i dubin e udaha i protoka krvi kroz plua.

Sistem organa za disanje (respiratorni sistem) dakle, obavlja razmenu gaso va izmeu organizma i spolja nje sredine. Prosesom difuzije se preko respiratornih p ovr ina usvaja kiseonik, a otpu ta ugljen-dioksid u spolja nju sredinu. Vazduh unosimo kroz gornje disajne puteve - nos i usta. Oni se pozadi spaja ju kod mekog nepca koje se pona a kao vrata i zatvara jedno ili drugo. Nos je oblo e n finim dlaicama, a i nos i usta obla e sluz koja vla i vazduh. Dlaice u nosu predstav ljaju malu zamku za ne eljene estice, npr.pra ine, i spreavaju njihov prolazak u druge delove respiratornog sistema.

Vazdu ni kanali se su avaju u larinks ili grkljan. Od larinksa se pru a traheja i li du nik. Du ine je ok 13 cm, od te du ine polovina je u grudima, a ostatak je u vrat u. Du nik se dalje deli na dve bronhije, i njih obla e sliz koja im poma e da ostanu m ekane i da zadr e pra inu. Glavne bronhije vode u plua, gde se dele na manje sekundarne bronije, po jed nu za svako pluno krilo: levo krilo ima dva re nja, a desno tri. Zatim se dalje del e, a svaki kanal postaje manji i u i. Najpre se pretvara u prve bronhiole, a zatim u krajnje bronhiole. Krajnje bronhiole se otvaraju ka malim upljinama, vazdu nim d e povima, od kojih svaki ima po nekoliko komponenti, zvanih alveole. Prirodni refleks

Disanje je refleksna radnja kojom upravlja respiratorni centar - grupa ner vnih elija koja se nalazi u najni em delu mozga. Odatle se nervni impulsi alju do re spiratornih mi ia i alju informaciju da se skupe ili pro ire, u zavisnosti od nivoa ki seonika ili ugljen-dioksida u krvi. Od vi ka ugljen - dioksida krv postaje manje a lkalana, to stimuli e respiratorni centar, tako da udi emo i dublje i br e, a izbacuje se i vi e ugljen - dioksida. Meutim, ako se vi ak ugljen - dioksida ukloni,taj centar nam ka e da di emo sporije i plie, dok se ponovo ne postigne ispravan odnos. Sve organizme mo emo podeliti u dve grupe, zavisno od njihovog odnosa prema kiseoniku: - aerobne organizme kojima je za ivot i razvoj neophodan kiseonik; - anaerobne kojima kiseonik nije potreban. Da bi proces razmene gasova bio uspe an potrebno je da respiratorna povr ina bu de to vea i bogato snabdevena krvnim sudovima. U zavisnosti od toga na kom nivou s e odvija, disanje je mogue podeliti na: - unutra nje disanje - obuhvata razmenu gasova na nivou tkiva i elija; - spolja nje disanje - razmena gasova kroz respiratorne povr ine koje su u dodiru sa spolja njom sredinom. Spolja njim disanjem usvaja se kiseonik koji kroz zidove plunih kapilara prela zi u krv, vezuje se za hemoglobin (obrazuje se oksi-hemoglobin )i njime dospeva do svih tkiva i elija u organizmu. Kiseonik iz krvi difuzijom ulazi u elije i omog ucava elijsko disanje. Kao krajnji proizvod elijskog disanja stvara se ugljen - di oksid koji opet po zakonima difuzije prelazi iz elija u krv. U krvi se vezuje za hemoglobin (nastaje karbamino-hemoglobin) i tako transportuje do respiratornih o rgana, a zatim iz njih u spolja nju sredinu. Po to je molekularni kiseonik u visokim koncentracijama tetan za tkiva (dovod i do oksidacije organskih materija) on se ne mo e magacionirati kao to to mogu hran ljive materije ili voda. Zato je neophodno njegovo neprekidno snabdevanje iz spo lja nje sredine. Respiratorni organi vodenih kimenjaka

Endodermalnog su porekla, obrazovali su se od prednjeg creva. krge (branchia) kod vodenih kimenjaka (riba i larvi vodozemaca) i beskimenjaka funkcioni u kao respiratorni organi, dok se kod kopnenih kimenjaka javljaju samo u toku embrionalnog razvia, a kasnije se redukuju. krge beskimenjaka su ektodermalnog porekla i predstavljaju nabore ko e u obliku listia ili razgranate strukture. Obino se nalaze na istaknutim delovima tela. Kod kimenjaka krge su endodermalnog i mezodermalnog porekla mogu da budu: - unutra nje koje nastaju kao evaginacije unutra njeg zida drela i obrazuju se kod ri ba - spolja nje koje polaze sa spolja njeg zida drela i karakteristine su za larve vodoze maca krge riba

Kod ko ljoriba je sa svake strane tela iza glave razvijena kr na duplja u kojoj le e krg e. kr ne duplje komuniciraju sa jedne strane sa drelom, a sa druge sa spolja njom sred inom i kroz njih stalno cirkuli e voda. kr ne duplje su pokrivene ko tanim kr nim poklopce m, operkulumom. Ko ljoribe imaju 4 para krga.

Ru ljoribe imaju, za razliku od ko ljoriba, pet pari krga koje se zasebno otvar aju preko uzanih kr nih proreza i nemaju operkulum. Ispred prvog kr nog proreza nalazi se siu an otvor, spirakulum (spiraculum) koji se otvara u usnu duplju. Svaka krga s e nalazi u zasebnoj kr noj kesi i odvojena je od susedne kr nom pregradom. Kod njih su krge za tiene ko nim tvorevinama koje predstavljaju produ etke samih kr nih pregrada, dok su kod ko ljoriba pregrade i ezle. Svaka krga se sastoji od lune osnove ( kr nog luka) koja nosi dva niza finih kr nih listia (primarne lamele). Primarne lamele imaju jako polumeseasto nabranu povr inu. Ti polumeseasti nabori nazivaju se sekundarne lamele, bogato su snabdevene krvni m sudovima i predstavljaju respiratornu povr inu preko koje se vr i razmena gasova. kr ni luk daje oslonac krgama i kod ru ljoriba je hrskaviav, a kod ko ljoriba je ko an. Du njega se pru aju: * dovodni krvni sud koji nosi redukovanu krv i * odvodni krvni sud koji nosi oksidovanu krv. Voda ulazi kroz usta riba, iz njih dospeva u drelo, a odatle preko kr nih otvo ra ulazi u kr ne kese (kod ru ljoriba), odnosno kr nu duplju (kod ko ljoriba). U respirato rnom epitelu sekundarnih lamela izvr i se razmena gasova, a zatim se voda kontrakc ijama kr nih mi ia preko kr nih otvora izbacuje u spolja nju sredinu. Riblji mehur

Riblji mehur ili vazdu ni mehur je neparan organ koji ima veina ko ljoriba i ko ji predstavlja evaginaciju creva ispunjenu vazduhom. Homolog je pluima kopnenih k icmenjaka. Mo e biti izdeljen na na dva ili tri dela koji su meusobno u kontaktu, k ao to je napr. kod porodice arana podeljen na dva dela. Sastav vazduha u njemu se mo e menjati, a time se menja specificna te ina tela to uslovljava odr avanje tela na r azliitim dubinama u vodi. Kod riba plua ica ili dvodihalica u uslovima su e funkcioni e kao plua i omoguava ovim ribama kori enje atmosferskog vazduha. Veliki broj ko ljoriba poseduje specijalni kanal, pneumatini kanal (ductus pn eumaticus), preko koga je riblji mehur povezan sa jednjakom. Prema toma da li ov aj kanal postoji ili ne postoji sve ribe sa ribljim mehurom se dele na dve grupe : * fizostomi (Physostomi), koji imaju pneumatini kanal * fizoklisti (Physoclysti) koji su bez njega. Kod nekih riba (plua ice ili dvodihalice) koje ive u plitkim vodama koje presu u ju, riblji mehur vr i ulogu dopunskih respiratornih organa kojima u vreme su e ove r ibe mogu da koriste atmosferski vazduh. Riblji mehur predstavlja ispupenje jednja ka. Ima prete no funkciju aparata kojim se reguli e kretanje na manjim ili veim dubin ama, ali po potrebi mo e da funkcioni e i kao plua. Plua

Plua kimenjaka su po pravilu parna, sastoje se od dva pluna krila. (Izuzetak su zmije kod kojih je jedno pluno krilo zakr ljalo.) Plua suvozemnih kimenjaka su vrl o slina ribljem mehuru plua ica. Ona stoje u vezi sa crevom preko du nika, koji se otv ara u drelu jednim pukotinastim otvorom. Iznad tog otvora je kod sisara razvijen izra taj u vidu poklopca (epiglotis), koji zatvara ulazak u du nik za vreme gutanja. Poetni deo du nika, u nivou otvora, je grkljan. Grkljan, naroito kod sisara, funkci oni e kao glasni organ zahvaljujui glasnim icama, koje se prote u u njegovoj unutra njos ti. Zid du nika je poduprt hrskaviavim prstenovima. Na svom kraju du nik se grana na

bronhije koje se dalje granaju u samim pluima. Kod ptica je na mestu grananja du ni ka sme ten organ koji proizvodi glas. Plua su naroito slo ene grae kod ptica i sisara. Kod ptica od plunih krila polaz e pro irenja vazdu ne kese, iji izra taji zalaze izmeu unutra njih organa i u kosti. One manjuju specifinu te inu tela i uestvuju u disanju za vreme letenja. Prilikom leta, grudni ko ptica se ne iri, pa pokreti grudnog mi ia izazivaju irenje i skupljanje kesa . Kod sisara plua le e u grudnoj duplji koja je od trbu ne odvojena dijafragmom. Vazduh dospeva u plua pokretima grudnog ko a. Njegovim naizmeninim irenjem i vraanjem u prvobitnu zapreminu menja se i zapremina plua. U tim pokretima uestvuju: - inspiratorni mi ii uestvuju u irenju grudnog ko a, odnosno, udisaju (inspirijum); gla vni meu njima su: - spolja nji meurebarni mi ii - dijafragma - ekspiratorni mi ii poma u izdisaj (ekspiriracija); pripadaju im: - unutra nji meurebarni mi ii - trbu ni mi ii. Bronhije se u pluima granaju na bronhiole koje se zavr avaju plunim mehuriima iji zido vi obrazuju komorice alveole. Alveole su tankih zidova i bogate mre om kapilara i predstavljaju respiratornu povr inu preko koje se vr i razmena gasova.