Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword or section
Like this
0Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Savremena Politicka Istorija Cela Skripta

Savremena Politicka Istorija Cela Skripta

Ratings: (0)|Views: 39 |Likes:
Published by atleticar1
skipta
skipta

More info:

Categories:Types, School Work
Published by: atleticar1 on Feb 26, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/26/2013

pdf

text

original

 
 
SPISKRIPTA
By: M4
 
1
1.
AMERIČKI RAT ZA NEZAVISNOST I NASTANAK SAD (
1760.-1789.)
 
1607. osnovana prva britanska kolonija u Americi- Virdžinija. Sredinom 18. vekaBritanija je u Americi imala 13 kolonija.1756.-1763. rat Britanije i Francuske zbog kog Britanija nameće poreze Americi i izazivanezadovoljstvo u kolonijama.-Do 1760. kolonije su bile kao jedinice lokalne samouprave a onda je kralj Džordžuspostavio Äapsolutistički³ odnos prema njima.-
1773.
Bostonska čajanka (
izazvana nezadovoljstvom kolonista zbog nametanja poreza na čaj) posle koje vlada traži da se raspusti skupština Masačusetsa a kraljizjavljuje da su kolonisti otpadnici od krune.-Kolonije su održavale Kontinentalne kongrese:1. 5.septembar 1774. u Filadelfiji. Odluka da se kolonisti ne oporezuju bez njihovog pristanka.2. 15.maj 1775. Džordž Vašington je izabran za vrhovnog komandanta.
1775.-1783.
Rat za nezavisnost
.
 
3.
4
.
 jul
1776.
Deklaracija nezavisnosti
; Tomas Džeferson; 13 kolonija.-Pariskim ugovorom je dogovoreno da će Francuzi pomagati Amerikancima u ratu nakopnu i na moru (Lafajet, Sen-Simon). I neki Poljaci su se borili na strani Amerikanaca(Tadeuš Košćuško).-Bitke:1775. Leksington (pobeda Amerikanaca), Konkord (pobeda Britanca).1781. Jorktaun (pobeda Amerikanaca).-
1783.
mir u Versaju
- Britanija je priznala nezavisnost kolonijama.
-1789.
I Ustav SAD
-
a
 po kom je SAD savezna republika na čelu sa predsednikom.Zakonodavno telo je Kongres a čine ga Senat i Predstavnički dom.I predsednik je Džordž Vašington. (zatim: Džon Adams, Tomas Džeferson, DžejmsMedison...)-Ustavna konvencija održana je u Filadelfiji da bi se uredili odnosi između kolonija.-Javile su se dve grupacije:Federalisti- za Ustav,Antifederalisti- protiv Ustava.
2
.
REVOLUCIJA U FRANCUSKOJ (
1789.-179
4
.
(
1799.))
 
U drugoj polovini 18.veka Francuska je feudalno-apsolutistička država.Staleži: sveštenstvo, plemstvo i treći stalež.Revolucija predstavlja prelazak od feudalizma ka kapitalizmu.U Francuskoj vlada Luj XVI (1774.-1792.)-
5.
maj
1789.
Luj XVI u Versaju saziva
Skupštinu državnih staleža
, posle 150godina.-17.jun 1789. treći stalež sam saziva Narodnu skupštinu jer je bio nezadovoljanodlukom da u Skupštini državnih staleža svaki stalež ima po jedan glas jer bi tako uvek  bio nadglasan od strane sveštenstva i plemstva iako je bio najbrojniji.-Za vođu revolucije izabran je Mirabo.-
1
4
.
 jul
1789.
pad Bastilje
- predstavlja pad apsolutizma i početak organizovanja buržoaske vlasti. (Opljačkani su Arsenal i Dom invalida).
 
2-Revolucijom je rukovodila krupna buržoazija. Njena oružana snaga bila je Narodnagarda.-4.avgust 1789. ukinut je feudalni poredak, ali je delimično ipak postojao do 1793.-
2
6.
avgust
1789.
 
Deklaracija prava čoveka i građanina
; ukinuta je nejednakost po poreklu, postojala je samo nejednakost po imovnom stanju.-
1791.
Ustav
Francuske; po njemu je Francuska ustavna monarhija, podeljena je nadepartmane, uveden je metrički sistem i zavedena je centralizacija.-Politički klubovi:Jakobinci- sitna buržoazija; Maksimilijan Robespjer- bio je demokrata, za radikalnurevoluciju.Kordeljeri- sitna buržoazija i gradska sirotinja; Mara, Danton, Eber.Žirondinci- srednja buržoazija.Fejani- krupna buržoazija.-1792. rat sa Austrijom, Pruskom i Engleskom. Za rat su se zalagale ekstremnadesnica i umerena levica. 20.septembar 1792. bitka kod Valmija.-10.avgust 1792. kralja su zbacili sa vlasti jakobinci i narod. (21.januara 1793. kralj je pogubljen).-Septembar 
179
2
.
Prva Francuska republika
. Proglasio je Konvent, vladajuća klasasu žirondinci.-31.maj 1793. jakobinci su uz pomoć sankilota izvršili državni prevrat.
Jul
1793.-
jul
179
4
.
Jakobinska diktatura
. Jakobinci su uveli princip jedinstva vlasti(svu vlast imao je Konvent). Služili su se terorom da bi sačuvali zemlju.-
1793.
Montanjarski Ustav
; Francuska je republika; cilj vlade je sreća svih. OvajUstav je bio previše demokratski i nikada nije stupio na snagu.-Kod jakobinaca se javljaju 2 frakcije:-umereni- zastupaju interese nove buržoazije, Danton.-besni- zastupaju interese pariske sirotinje, protiv Komiteta janog spasa.-26.oktobar 1793. poslednja sednica Konventa.-27.jul 1794. pogubljen je Robespjer, pad jakobinske diktature.-
1795.
Novi Ustav
kojim se jača centralizam.SANKILOTI- bezličan, pretežno gradski pokret radne sirotinje(trgovci, zanatlije, sitni preduzetnici). Teže za egalitarnom demokratijom, da se izravnaju interesi naroda, podržavaju rat.
3.
NAPOLEONOVI RATOVI I EVROPA
Posle pada jakobinske diktature, zavladala je reakcija (Termidorska reakcija). Ovaj režimštiti interese krupne buržoazije. Konvent ukida mnoge socijalno-ekonomske mere doneteu korist širih društvenih slojeva.1795.-1799. Vladavina direktorijuma. Oktobar 1795.- razišao se Konvent.Vlast ima 5 direktora (Ätermidorci³- buržoazija kojase u toku Revolucije obogatila).Ratuje se sa Turskom, Austrijom i Engleskom.-Francuska, na čelu sa Napoleonom, pobeđuje Austriju. 1797. mir u Kompoformiju.Austrija je Francuskoj ustupila deo Belgije i sevrnu Italiju.-Da bi se Britaniji oduzela Indija, Napoleon kreće preko Egipta 1798. i zauzima Kairoali je ekspedicija na kraju bila neuspešna.-9.novembar (18.brimer)1799. Direktorijum podnosi ostavku i predaje vlast trojicikonzula. Napoleon je bio prvo konzul.

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->