Aleister Crowley

_________________________________________________________________________________________________________

Pripovetka "Na raskru puteva" je prvi put objavljena u "The Equinox I, 1. 1909. e.v." Naslov originala: "At the Fork of the Roads". Jedna od glavnih linosti je Krolijev uitelj Allan Bennett, koji je kasnije postao budistiki monah Ananda Meteya.

_________________________________________________________________________________________________________

At the Fork of the Roads

_________________________________________________________________________________________________________

Hypatia Gay je bojaljivo pokucala na vrata grofa Swanoff-a. Ona je bila u neobinoj misiji, sluila je kao poslanik visokog i mravog, prljavog pesnika koga je volela. Will Bute nije bio samo stihoklepac, nego je brkao i po magiji, i mrana ljubomora prema mlaem oveku i daleko boljem pesniku nagrizala je njegovo sitno srce. On je ostvario suptilan hipnotiki uticaj na Hypatiju koja mu je pomagala u njegovim ceremonijama, a sada joj je naredio da potrai njegovog rivala i pribavi neku stvar kao magijsku vezu pomou koje bi se on mogao unititi. Vrata su se otvorila i devojka je iz polutame hladnog stepenita prela u ruiastu i zlatnu palatu. Pesnikova soba je bila stroga u svojoj eleganciji. Jednostavni zlatno-crni japanski papir je prekrivao zidove; na sredini je visila starinska srebrna lampa u kojoj je svetleo tamni rubin elektrine svetiljke. Pod je prekrivalo crnilo i zlato leopardovih koa; na zidovima je visio veliki krst od ebonovine i slonovae. Pored plamtee vatre je leao pesnik (koji je prikrio svoje kraljevsko keltsko poreklo pseudonimom Swanoff) i itao knjigu povezanu pergamentom. On ustade da je pozdravi. "Mnoge sam te dane iekivao", uskliknu, "tolko mnogih dana sam te oplakivao. Vidim tvoju sudbinu - kako je tanka nit koja te vee uz ono mono Bratstvo Srebrne Zvezde iji sam ja ustreptali neofit - kako su isprepletani i debeli pipci Crnog Oktopoda kome sada slui. Ah! Otrgni se dok si jo povezana sa nama: ne bih hteo da potone u taj neizrecivi glib. Slepi su i okrutni crvi u tom velikom Glibu: dodji k meni i pomou Poverenja Zvezde, ja u te spasiti." Devojka ustuknu lagano se osmehnuvi. "Dola sam", ree, "samo da avrljamo o vidovitosti zato mi preti tim udnim i stranim reima?" "Zato to vidim da se za tebe danas sve moe reiti. Hoe li da poe samnom u Beli Hram, dok dam Zavete? Ili e stupiti u Crni Hram i odrei se svoje due?" "Oh, zaista", ree ona, "previe si luckast - ali uiniu sve to eli kada idui put dodjem ovamo." "Danas - tvoj izbor, sutra - tvoj usud", odgovori mladi pesnik. I razgovor skrenu na lake teme. Ali kada je odlazila, udesila je da ga ogrebe svojim broem po ruci i ona je tu siunu mrlju krvi na igli trijumfalno predala svome gospodaru; on e pomou toga izvesti neobine stvari! Swanoff sklopi svoje knjige i poe u krevet. Na ulicama je vladala mrtva tiina; on okrenu misli ka Beskrajnoj Tiini Boanskog Prisustva i potonu u miran san. Nikakvi snovi ga nisu uznemiravali; probudio se kasnije nego obino. Kako neobino! Zdravo rumenilo njegovih obraza je izbledelo; ruke su bile blede, slabe i smeurane: bio je tako nemoan da se jedva oteturao do kupatila. Doruak ga je malo osveio; Ali jo vie iekivanje posete njegovog uitelja. Uitelj doe. "Mali brate!", on glasno uzviknu kada ue, "nisi me posluao. Ponovo si petljao sa Goecijom!"
_________________________________________________________________________________________________________

Aleister Crowley
_________________________________________________________________________________________________________

"Kunem ti se, uitelju!" On je duboko potovao adepta. Novi pridolica je bio tamnoput ovek monog, glatko izbrijanog lica, gotovo maskiranog bujnom, kao ugalj crnom kosom. "Mali brate", ree on, "ako je to tako, onda je Goecija petljala s tobom." On podie glavu i omirisa oko sebe. "Oseam miris zla", ree, "oseam miris crne brae zla. Jesi li ispravno izvodio Ritual Plamene Zvezde?" "Tri puta dnevno, kako si rekao." "Tada je zlo dolo u telu od krvi i mesa. Ko je bio ovde?" Mladi pesnik mu ree. Njegove oi zasijae. "Aha!" ree, "pristupimo delu!" Neofit donese svome uitelju pribor za pisanje: pero mlade guske, belo poput snega; devianski pergament od mladog mukog jagnjeta; mastilo od ui jedne retke ribe; i tajanstvenu Knjigu. Uitelj ucrta mnoge nerazumljive znake i slova na pergament. "Spavaj sa ovim ispod jastuka", ree, "ako bude napadnut, probudie se; i ma ta bilo to to te napada, ubi ga! Ubi ga! Odmah zatim otii u svoj hram i preuzmi oblik i uzvienost boga Horusa; vrati Stvar poiljaocu pomou moi boga koji je u tebi! Doi! Otkriu ti rei, znake i basme za ovo delo magijskog umea." Oni nestadoe u maloj beloj sobi ispunjenoj ogledalima, koju je Swanoff koristio kao hram. Hypatia Guy je istog poslepodneva odnela neke crtee izdavau u ulici Bond. Taj ovek bee podbuo od bolesti i pia; njegove mlitave usne su bile obeene pri veito zaljubljenom pogledu; njegove tuste oi su sipale otrov; obrazi su mu uvek izgledali kao da su na rubu pucanja nepojmljivih rana i ireva. Kupio je crtee mlade devojke. "Ne toliko zbog njihove vrednosti", objasnio je, "koliko da pomognem mladim umetnicima koji obeavaju, poput tebe, draga!" Njene eline devianske oi susretoe njegove, hrabro i bez podozrenja. Zver se zgri i prekri svoju prljavtinu gnusnim osmehom srama. Stie no i mladi Swanoff poe na poinak bez straha. Mada ipak sa onim neobinim iekivanjem koje obeleava one koji oekuju nepoznato i strano, ali imaju veru u potpunu pobedu. Ove noi je sanjao, slatko. Hiljadama godina je lutao po vrtovima zaina, pored voljenih reka, ispod zanosnog drvea, u plavom ushitu prekrasnog vremena. Na kraju dugog proplanka sa zimzelenim hrastovima koji su dosezali mramornu palatu stajae ena, lepa od svih zemaljskih
_________________________________________________________________________________________________________

At the Fork of the Roads

_________________________________________________________________________________________________________

ena. Neosetno, oni se spojie - ona se nae u njegovom naruju. Probudio se trgavi se. ena je zaista leala u njegovom naruju i posipala kiu vrelih poljubaca po njegovom licu. Obuhvatila ga je u ekstazi; njen dodir je probudio zmiju stvarnog ludila u njemu. A tada, poput bljeska munje, rei njegovog uitelja dosegnue do njegovog seanja - ubij to! U nejasnoj polutami on je video ljupko lice koje ga je ljubilo usnama beskrajne divote, sluao umilne rei ljubavi. "Ubij to! Moj Boe! Adonai! Adonai!" On glasno povika i epa je za vrat. Ah, Boe! Njeno telo nije bilo telo ene. Bilo je tvrdo poput indijskog kauuka i njegovi mladi snani prsti skliznue. A on ju je voleo - voleo, ljubavlju za koju nije ni znao da moe postojati. Ali, on je sada znao, on je znao! I velika se odvratnost pomea sa njegovom strau. Dugo su se borili; konano ju je oborio i pritisnuvi je svom teinom, zario je prste u njen vrat. Ona pusti polsednji krik - krik mnogih avola u paklu - i izdahnu. Bio je sam. Ubio je succubus-a i apsorbovao ga. Ah! Kakvom su silinom i vatrom tutnjale njegove vene! Ah! Kako je skoio iz kreveta i obukao svetu odoru. Kako je prizvao Boga osvete, monog Horusa, i poslao osvetnike na crnu duu koja je traila njegov ivot! Na kraju je bio miran i sretan poput bebe; vratio se u krevet, lako zaspao i probudio se ojaan, oseajui se izvrsno. Deset noi, iz noi u no, zbivala se i ponavljala ova scena: uvek identino. Jedanaestog dana je primio dopisnicu od Hypatie Gay u kojoj je pisalo da ona dolazi da ga poseti posle podne. "To znai da je materijalna baza njihovog rada istroena", objasnio je njegov uitelj. "Ona eli novu kap krvi. Ali mi tome moramo uiniti kraj." Izali su u grad i kupili izvesnu drogu koju je uitelj poznavao. U isto vreme dok je ona zvonila na vrata njihovog stana, oni su bili u pansionu u kome je ona stanovala i potajno rasparavali drogu oko kue. Njena funkcija je bila neobina: jedva da su napustili kuu a ve je iz hiljadu uglova banulo buno drutvo maaka, i svojim kricima stvaralo je jezivu gnusobu. "Ovo e (nasmeja se uitelj), njenom umu pruiti neto ime e biti okupirana. Ona vie nee vriti crnu magiju za naeg prijatelja." I zaista, veza je bila prekinuta; Swanoff je stekao mir. "Ako se ona ponovo vrati", naredio je uitelj, "tebi preputam da je kazni." Prolo je mesec dana, a tada, nenajavljena, Hypatia Gay jo jednom pokuca na njegova vrata. Njene devianske oi su se jo uvek smeile; njena namera bila je jo smrtonosnija nego ranije. Swanoff se neko vreme drao na distanci. Zatim ona poe da ga iskuava. "Stani!", ree on, " prvo mora odrati svoje obeanje i stupiti u Hram!"
_________________________________________________________________________________________________________

Aleister Crowley
_________________________________________________________________________________________________________

Imajui vrsto poverenje u svog crnog gospodara, ona prihvati. Pesnik otvori mala vrata i brzo ih, okrenuvi klju, zatvori za njom. Kad ue u potpunu tamu ona, iza zavese od crnog baruna, opazi bljesak boga koji je tamo sedeo. Tamo je sedeo skelet, i sve kosti su mu bile umrljane krvlju. Ispod njega je bio oltar zla, okrugli sto kojeg je podravala figura od ebonovine, figura crnca koji je stajao na rukama. Na oltaru se dimio odvratan miris i smrad ubijenih rtava tog boga skrnavio je vazduh. Soba bee mala, te devojka, posrui, dospe pred skelet. Kosti su bile prljave i skrivene ispod masne sluzi pomeane sa krvlju, i izgledalo je kao da im odvratno oboavanje daruje novo telo od mesa. Ona uzmaknu sa gaenjem. A tada iznenada oseti da je sve to ivo! To joj se primicalo! Ona vrisnu bogohuljenje koje je nen mistini gospodar izabrao za svoje ime. Odjeknu samo uplji smeh. Tada je shvatila sve. Shvatila je da sleenje puteva leve ruke moe dovesti oveka do moi slepih crva gliba - i ona se odupre tome. I tada je mogla pozvati Belu Brau; ali nije. Odvratna arolija ju je zgrabila. Tada oseti strah. Neto od ega ni skrivanje ni borba nisu pruali zatitu opsedalo ju je i probijalo put do nje... A zagrljaj toga bee leden poput smrti... Pa ipak je paklena kanda u srcu ispuni uitkom straha. Ona potra napred, sklopi ruke oko skeleta, spusti svoje mlade usne na njegove ogoljene zube i poljubi ih. Istog trena, kao na znak, potop voda smrti ispra sav ljudski ivot njenog bia, a elini tap je udari od osnove kime do mozga. Ona pree kapije ambisa. Vrisak za vriskom neizrecive agonije se prolamao iz njenih izmuenih usta; previjala se i urlala u tom sablasnom slavlju venavanja Ponora. Obuze je iscrpljenost; ona pade silno jecajui. Kada je dola sebi, bila je kod kue. Jo uvek je ona buna gomila maaka mjaukala oko zgrade. Probudila se i drhtala. Na stolu su bile dve poruke. Prva: "Budalo! Oni me slede; moj ivot nije siguran. Unitila si me - prokleta bila!" Bila je od voljenog gospodara, kome je rtvovala svoju duu. Druga je bila utiva poruka od izdavaa, koji je traio jo crtea. Zgranuta i oajna, ona uze svoju mapu sa crteima i krenu u njegovu kancelariju u ulici Bond. On ugleda kuni sjaj krajnje degradacije u njenim oima; tupo telo se primaknu njegovom licu; on obliza usne.

_________________________________________________________________________________________________________

ORDO TEMPLI ORIENTIS SRBIJA