Univerzitet u Niu Tehnoloki fakutet Leskovac

Seminarski rad iz fizike

Mentor: Pof. Dr. Momilo Koci

Student: Stamenkovi Sandra

SADRAJ:

Optika soiva..............................................................................3 Kombinovano soivo....................................................................6 Lupa, mikroskop...........................................................................6 Disperzija svetlosti........................................................................7 Apsorbcija svetlosti.......................................................................8 Rasejanje svetlosti.........................................................................8 Interferencija svetlosti...................................................................8 Difrakcija svetlosti........................................................................10 Polarizacija svetlosti.....................................................................11

OPTIKA SOIVA
Optika soiva su optika tela, izraena od providnih materijala(staklo, kvarc) koja su ograniena dvema sfernim povrinama ili jednom sfernom i jednom ravnom povrinom. Za svako soivo defninisaemo njegove elemente: Centri krivine, C1 i C2 koji zapravo predstavlaju i centre sfera u ijem se preseku nalazi soivo Glavna optika osa, prava koja spaja C1 i C2 Optiki centar-O- je taka kroz koju mogu da prou zraci a da se ne prelamaju. Nalazi se u preseku glavne optike ose sa pravom koja deli soivo na dva jednaka dela. ia(fokus) je taka u kojoj se seku prelomljeni zraci. Soiva moemo da podelimo na osnovu razliitih kriterijuma. Prema debljini: Tanka Debela Prema nainu prelamanja svetlosti: Sabirna Rasipna

Tanko soivo je ono soivo ija je debljina mnogo manja u odnosu na poluprenike krivina sfera u ijem je preseku nastalo. Sabirna soiva su ona soiva kod kojih prelomljeni zraci seku glavnu optiku osu Rasipna soiva su ona soiva kod kojih prelomljeni zraci divergiraju, tj udaljavaju se od glavne optike ose. Sabirna soiva se dele na: Bikonveksna Plankonveksna Konkavnokonveksna Rasipna soiva se dele na : Bikonkavna Plankonkavna Konveksno konkavna

FORMIRANJE IE KOD SABIRNOG SOIVA: Kod sabirnog soiva svi prelomljeni zraci prolaze kroz jednu taku i ta taka je ZADNJA IA. Kod sabirnog soiva ia je realna. FORMIRANJE IE KOD RASIPNOG SOIVA: Svetlosni zraci kod rasipnog soiva divergiraju i produeci tih zraka seku se u prednjoj ii. ie rasipnih soiva su imaginarne. Rasipnim soivom se ne moe dobiti realan lik predmeta pa se za odreivanje ine daljine najee pravi kombinacija rasipnog soiva i sabirnog soiva.

OPTIKA MO SOIVA: Za svako soivo se definie optika mo soiva J,i predstavlja meru veliine prelamanja svetlosti ili meru konvergencije. Reciprona je vrednost ine daljine, pa se moe pisati: J=ns/f ns indeks prelamanja za date sredine koje okruuju soivo. Ako se nalazi u vazduhu ns je 1 pa je optika mo: J=1/f, jedinica je 1D=1m-1 Soivo ima optiku mo od 1D ako je njegova ina daljina 1m TANKO SOIVO I JEDNAINA TANKOG SOIVA: Jednaina tankog soiva koja daje zavisnost daljine lika i daljine predmeta od poluprenika krivina, moe se izvesti na osnovu Fermatovog principa, koji za posmatrani sluaj glasi:
4

Pri odbijanju ili prelamanju svetlosti od ravne ili sferne povrine, svetlost proe onaj put za koji je potrebno najkrae vreme Aproksimativna j-na tankog soiva: (n-1)(1/R1 + 1/R2)=1/p +1/l Ako je svetli predmet u beskonanosti,lik predmeta bie u zadnjoj ii soiva na rastojanju l=f. Tada e j-na biti: (n-1)(1/R1 + 1/R2)=1/f=1/l Tj 1/p + 1/l=1/f KARAKTERISTINI ZRACI: Za konstrukciju likova predmeta konanih dimenzija koristimo grafike metode, tj imamo 3 karakteristina zraka pomou kojih konstruisemo lik predmeta. To su: Zrak svetlosti koji pada na soivo paralelno sa glavnom optikom osom ,i prelama se tako da prolazi kroz iu sa druge strane soiva Zrak svetlosti koji pada u optiki centar soiva i prolazi bez prelamanja Zrak svetlosti koji prolazi kroz iu soiva,prelama se tako da je paralelan optikoj osi.

UVEANJE SOIVA: Linearno uveanje soiva jeste linearan odnos linearnih dimenzija lika i predmeta U=L/P=l/p tj uveanje soiva je jednako odnosu daljine lika i daljine predmeta Da li e lik biti umanjen ili uvean, uspravan ili izvrnut, relana ili imaginaran, zavisi od rastojanja predmeta od soiva. KOMBINOVANO SOIVO: Kombinovano soivo dobijamo kada dva ili vie tankih soiva postavimo tako da njihovi centri krivina lee na glavnoj optikoj osi. Takav sistem soiva se naziva centrirani. Prelamanje svetlosti se bri tako da svetlosni zrak pada na prvo soivo, prelama se, i tako prelomljeno predstavlja upadni zrak za drugo soivo, i tako redom do zadnjeg soiva. Lik koji daje svako prethodno soivo slui kao predmet svakom narednom soivu.

ia kombinovanog soiva

LUPA
6

Lupa je optiki instrument koji uveava sitne predmete, tako da ih jasnije vidimo. To je zapravo sabirno soivo jako male ine daljine. 1/p - 1/d = 1/f, d-daljina jasnog vida U=d/f+1 uveanje lupe

MIKROSKOP Da bi smo videli jako sitne predmete koji se ne mogu videti golim oko koristimo MIKROSKOP. On se sastoji od dva centrino postavljena sistema sabirnih soiva malih inih daljina. Jedan sistem soiva upotrebljava se kao objektiv, koji od siunog predmeta daje realan i uvean lik. Taj lik je predmet za drugi sistem soiva, okular, okrenut oku.Ukupno uveanje mikroskopa jednako je prozvodu uveanja objektiva i uveanja okulara: U=s*d/f1*f2 uveanje mikroskopa

DISPERZIJA SVETLOSTI
Pojava disperzije predstavlja zavisnost indeksa prelamanja sredine od talasne duine . Praktino pod disperzijom se podrazumeva pojava razlaganja bele svetlosti u spektralne boje razliitih talasnih duina. Meutim prema klasinoj Lorencovoj teoriji disperzija svetlosti se posmatra kao uzajamno dejstvo elektromagnetnih talasa i naelektrisanja estica sredine kroz koje talas prolazi. Zavisnost indeksa prelamanja od talasne duine je dat Koijevom relacijom: n=A + B/2 + C/4 U formuli A, B, C jesu konstante koje zavise od prirode sredine. Osobine nekog spektra izraavaju e pomou dve veliine: Mera ili veliina disperzije D Mo disperzije Veliina disperzije odreuje se razlikom ugla skretanja monohromatkse svetlosti talasnih duina 1 2 koje odgovaraju crvenoj i tamnoplavoj
7

svetlosti koju daju atomi vodonika u odnosu na srednju liniju ute natrijumove svetlosti Disperziona mo je odnos mere disperzije i ugla skretanja srednjeg zraka = D/D Kakav e biti disperzioni spektar zavisi od karaktera svetlosnog izvora. Postoje tri osnovna obilka spektra: Kontinualni Linijski Trakasti Kontinualni spektri se javljaju kod usijanih tela koja zrae svetlost. Kod takvih spektara nema otre granice izmeu spektralnih boja. U spektru Sunca npr vidimo Fraunhoferove linije Linijski spektri se zapaaju kod usijanih para i gasova koji su pod odreenim pritisom. Trakasti spektri se javlaju kod moelkulskih spektra para i gasova, pri emu su spektralne linije u vidu traka, te otuda im i takav naziv.

APSORBCIJA SVETLOSTI
esto puta smo primetli da se pri prostiranju svetlosti kroz neku sredinu njen intezitet(energija) smanjuje. Ta pojava zove se apsorbcija svetlosti. Jedan deo svetlosti koja se apsorbovala troi se na pobuivanje atoma apsorbujue sredine Zakon apsorbcije Intezitet svetlosti ravnog talasa monohromatske svetlosti,pri prolazu kroz apsorbcionu sredinu duine x,menja po eksponencijalnom zakonu: I=Ioe-x Io intezitet svetlosti na ulazu u apsorbujui sloj I-intezitet izlazne svetlosti -koeficijent apsorbcije sredine

RASEJANJE SVETLOSTI
Rasejanje ili raspraavanje svetlosti se javlja u optiki nehomogenim sredninama,ija je homogenost naruena prisustvom siunih estica(dim,magla,koloidni rastvori..) Sekundarni talasi se uzajamno ne

ponitavaju, ve na tim centrima nehomogenosti difraktuju u vidu ravnomernog osvetljenja u svim pravcima izazivajui pojavu rasejanja

INTERFERENCIJA SVETLOSTI
Pri prostiranju talasa sem odbijanja i prelamanja moe doi i do interferencije talasa. Interferencija talasa je pojava da na pojednim mestima delii elastine sredine osciluju sa maksimalnim amplitudama(max intereferencije), a na drugim mestima oscilacije su minimalne. Mesta maksimuma i minuma su uslovljena putnom razlikom izmeu tih talasa,tj njihov faznom razlikom. U onim takama sredine gde je putna razlika jednaka celobrojnom umoku talasne duine se javlja maksimum interferencije Dr=m ,a u takama gde je ta putna razlika jednaka neparnom broju polovina talasne duine dobijaju se minimumi interferencije Dr=(2m+1)/2 Da bi moglo da doe do interferencije talasi moraju da budu koherentni tj da imaju istu frekvenciju i period oscilovanja.

Metode Za Posmatranje Iterferencije Svetlosti Prvu interferenciju svetlosti je izvrio Jung, tako to je pustio da snop monohromatkse svetlosti pada na zaklon Z koji ima dva mala otvora. Ti otvori postaju izvori koherentnih svetlosnih talasa koji se u vidu polusfera prostiru u svim pravcima. Do konstruktivne interefernecije e doi ako ako talasi dopseju sa putnom razlikom : Dr = r2-r1 =m

Do destruktivne intereferencije e doi u onim takama prostora gde je putna razlika: Dr=(2m+1)/2 Druga metoda za dobijanje koherentne svetlosti jeste zapravo primena Frenelovih ogledala koji je izveo ogled interferencije sa dva ravna ogledala postavljena pod uglom neto manjim od 180 stepeni. Izvor monohromatkse svetlosti je postavljen tako da svetlosni zraci padaju na ogledala padaju pod razliitim uglom. Produeci odbijenih zraka seku se iza ogledala stvarajui dva imaginarna svetla lika. Svetlosni zraci imaginarnih likova daju koherentnu sliku.

Interferencija svetlosti je danas nala primenu kod raznih fizikih eksperimenata u cilju otklanjanja neeljenih refleksija,raznih aberacija idr.

DIFRAKCIJA SVETLOSTI
Do pojave difrakcije dolazi ako svetlost na svom putu pada na male(uske) otvore ili otre prepreke ije su dimenzije reda veliine talasne duine svetlosti,pa svetlost odstupa od svog pravolinijskog prostiranja tj dolazi do savijanja(difrakcije) svetlosnih talasa. Hajgens-Frenelov Pricip Po Hajgensu svaka taka difrakcionog otvora ili prepreke pogoena talasom i sama postaje izvor novih elementarnih talasa. Frenel je taj princip matematiki uobliio. Dakle po tom principu proistie da difrakcija talasa nije nita drugo no interferencija mnotvo koherentnih talasa koji potiu od svih taaka geometrijskog otvora ili rubova prepreke. Slaganje svih tih talasa dovodi do uzajamnog pojaavanja ili slabljena inteziteta svetlosti,to u ravni njihovog ukrtanja uslovljava izraene efekte difrakcije u vidu naizmenino svetlih i tamnih mesta. Fraunhoferova Difrakcija Na Uskom Prorezu Fraunhoferov tip difrakcije svetlosti ima vei praktini znaaj od Frenelovog tipa.Da bi efekti bili vidljivi, izvor svetlosti se postavlja u ii jednog sabirnog soiva,a difrakciona slika se posmatra u inoj ravni drugog soiva. Efekti difrakcije svetlosti na uskom prorezu,dobijani eksperminetlanim putem ,pokazuju da se difrakciona slika sastoji od jednog irokog centalnog maksimuma,a sa obe njegove strane se nalaze naizmenino tamni i svetli pojasevi

10

Difrakcija Svetlosti Na Optikoj Reetki Ukoluko elimo da ostavrimo bolje efekte difrakcije svetlosti koristiemo jednodimenzionalnu optiku reetku. Optika reetka se pravi tako to se na staklenoj ploi vrhom dijamantske igle zapara veliki broj paralelnih linija na jednakom rastojanju tako da upadna svetlost moe prolaziti samo na mestima izmeu tih zareza. Takva difrakciona reetka je transmisiona. Reetka kod koje se zarezi nanose na poliranoj metalnoj ili ogledalnoj povrini se naziva refleksiona

POLARIZACIJA SVETLOSTI
Prirodna svetlost sa bilo kog izvora je nepolarizovana. Kod takve svetlosti nema istaknutog pravca oscilovanja vektora polja nad drugim pravcima. Meutim eksperimentalno je dokazano da se pod izvesnim uslovima svetlosne oscilacije vektora polja ne vre podjednako u svim pravcima, koji su normalni na pravac prostiranja talasa, ve su, pri tome, pojedini pravci naroito istaknuti. Za takvu svetlost kae se da je polarizovana. Pojavu polarizacije svetlosti Jung i Frenel su objasnili kao proces uzajamnog delovanja prirodne svetlosti sa materijalnom sredinom, pri emu se pod izvesnim uslovima , prirodna nepolarizovana svetlost pretvara u poalrizovanu. Dobijanje Linerano Polarizovane Svetlosti Nepolarizovana svetlost se moe pretvoriti u polarizovanu pomou ureaja koji se nazivaju polarizatori. U svojstvu polariztora koristimo kristal turmalina kao anizotropno sredstvo.

11

Na plou P, izrezanu iz kristala turmalina pada normalno nepolarizovan zrak. Izlazna svetlost bie linearno polarizovana,i njene oscilacije bie paralelne optikoj osi polarizatora. Ako na pultu izlaznog zraka postavimo kos jednu turmalinsku plou A njenim okretanjem oko zaka kao ose, zapaa se izvesna promena izlaznog inteziteta svetlosti. Ta ploa A kojom se vri analiza izlazne svetlosti naziva se analizator.

Ako optike ose analizatora i polarizatora zaklapaju ugao Q tada e intezitet te svetlosti biti: I=I0cos2Q -Malusov zakon I0 intezitet izlaznog zraka iz ploe P, I-intezitet izlaznog zraka iz ploe A
Polarizacija svetlosti pri odbijanju i prelamanju

Ako nepolarizovana svetlost pada pod uglom na graninu povrinu indeksa prelamanja 1 jedan deo te svetlosti se odbija po zakonu odbijanjama drugi deo se prelama kroz drugu sredinu po zakonu prelamanja. Ako se na putu prelomljenog i odbijenog zraka postavi analizator, on pokazuje da oba zraka jesu delimino polarizovana. kotski fiziar Bruster je ustanovio zakon po kome se postie maksimalna linearna polarizacija u odbijenom i prelomljenom zraku. Po tom zakonu, odbijena svetlost bie potpuno polarizovana (100%),a proputena maksimalno, ali ne i potpuno,ako ona dolazi pod upadnim uglom B za koji odbijeni i prelomljeni zrak obrazuju pravi ugao tgB =n -Brusterov zakon
Polarizacija svetlosti dvojnim prelamanjem

Svi prozrani kristali pokazuju osobinu dvojnog prelamanja svetlosti tj vie razdvajanje upadnog zraka na dva zraka. Ovu pojavu je otkrio Bartolino. Ako se na deblji kristal usmeri uski snop prirodne svetlosti pod kosim uglom iz kristala izlaze dva prostorno razdvojena zraka koji su paralelni jedan drugome, i uz to paralelni sa upadnim zrakom. Za sluaj kada je upadna svetlost normalna na povrinu kristala jedan od tih zraka produi bez prelamanja i taj zrak je redovan zrak(r),a drugi skree i naziva se neredovan zrak(n). Ako se iza kristala postavi analizator tada bi projekcija svetlog kruia redovnog zraka na ekranu bila nepokretna,a svetli krui neredovnog zraka bi se okretao oko svetlog kruia redovnog zraka.

12

Ova analiza ukazuje da su redovan i neredovan zrak linearno polarizovani,ali sa oscilacijama koje su uzajamno normlalne.

13