Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
7Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Djuric Istorija Helenske Etike

Djuric Istorija Helenske Etike

Ratings: (0)|Views: 493 |Likes:
Published by _нине_

More info:

Published by: _нине_ on Mar 02, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as RTF, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/07/2013

pdf

text

original

 
Dr Miloš N. Đurić
BEOGRADSKI IZDAVAČKO-GRAFIČKI ZAVOD
BEOGRAD 1976.
 
Uvodne reči
I PODELA HELENSKE ETIKE
Istorija helenske etike može se podeliti na dva dela: 1) d o f i 1 o s o f i j s k i i 2) filo- s o f i j s k i.Dofilosofijski deo obuhvata ove odeljke: 1) misterijske religije, 2) početke etike uknjiževnosti: epopeji, lirici, drami (tragediji i komediji), 3) početke etike u filosofiji i 4) u sofistici.Đofilosofijska etika ima dva glavna obeležja. Prvo njeno glavno obeležje sastoji se u toine što nijesistematski izgradena i što je konkretna.Dofilosofijsku etiku čine samo pojedine oblasti iz problematike helenskog shvatanja sveta i života imnoga i različna uputstva za moralno ponašanje u različnim situacijtma u životu, ali u tome izobilju nemasistematičnosti, koja bi životna pravila povezivala i dovodila ih u u funkcionalnu-genetku celinu. Utome izobilju nema ni osnovne misli, na osnovu koje bi se mogle razumeti pojedinačne norme, kao ni određenihživotnih svrha, kojima bi svesno bili podredeni po- jedini propisi kao sredstva za svrhu.Sva pravila u dofilosofijskoj etici formulisana su sasvim konkretno- Etka shvatanja zavise odsocijaine tradicije, od političkih predrasuda ili od naročitog vaspitanja ukoliko je ono izraz klasnog, staleškog ili porodičnog pogleda na društvo. Teognidove elegije, na primer, mladom rodovskom vlastelinu daju savete iuputstva kako on treba da se ponaša u ovoj ili onoj određenoj situaciji. One obuhvataju svu sferu starogvlastelinskog vaspitanja i mlađem naraštaju obraćaju pažnju na svaku vrlinu dorskog plemena, tako da se onemogu uzeti kao vlastelinski etičko-politički trebnik iz vremena u kome su pučani i tiranida ugrožavaliaristokratski poredak stvariDrugo glavno obeležje dofilosofijske etike sastoji se u tome što ona svoj autoritet ne crpe iz nekihapsolutnih racionalno dokažljivih nćčela, nego iz svagdašnjeg predanja, Najvišu instanciju i posiednji razlogsvtke etičke ofcaveznosti čini primer prethodmh naraštaja, predaka, poiodice i plemena. Homerov Ahilej, na primer, drži se načela koje mu je otac Pelej istakao kao zvezdu vo- dilju u životu, kao i Hipoloh svome sinuGlauku, i koje je važilo za sve homerske junake: Svagda najbolji biti i odličan između drugih(//. VI 208, IX 784).Tome načelu ostao je Ahilej veran do kraja života.Filosofijski deo obuhvata izlaganje razvitka nane etike. To su logički ureni i racionalnozasnovani zatvoreni s i s t e m i, dakle etika kojoj je osnova ispravnost koja se_tiče svakog čoveka, i koja jeizgrađena nezavisno od pretpostavki koje važe u životu ili u religiji, ili nezavisno od autoriteta običaja, predakaili pozitivnog zakona, jer o naučno-etičkom sistemu može se govoriti tek u suprotnosti prema teološko-naučnomsistemu. Tek onde gde se moral oslobodio iz religijske vezanosti izgraduju se etička shvatanja kao filosofijskoučenje o moralnom ponašanju. Helenska filosofijska etika nije drugo nego racionalna obrada misli koje su većodavno pripremljene u dofilosofijskoj etici. Ona je ili etika čistog saznanja, ili etika zadovoljstva, ili etika volje,ili etika vrline, ili etika dužnosti. U ovom delu obradu dofilosofijske etike čine ovi odeljci: 5) Sokrat, 6) So-kratovci, 7) Platon, 8) Aristotel, 9) Peripatetičari, Skeptičari i Epikurova škola i 10) StoičariGlavno obeležje filosofijske etike SEStoji se u tcme što su se njcrre t£.vili Sćiro filosofi iobrađivali jekao praktički deo filosofijeu okviru svoga filosof- skogsistema Zato je sasvim prirodno što je i ceo pravac etičkog ispitivanja bio uslovljen nji- hovim filosofijskimshvatanjem sveta i života, Zato je pisac ovoga dela, da bi čitaoci bolje razumeli praktičku filosofiju, obraćao pažnju i na teorijski deo samih filosofema.