Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
10 - Visespratne zgrade

10 - Visespratne zgrade

Ratings: (0)|Views: 9|Likes:
Published by slobelix61

More info:

Published by: slobelix61 on Mar 06, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/01/2013

pdf

text

original

 
237
10.
 
VIŠESPRATNE ZGRADE
10.1.10.1.10.1.10.1.
 
UVODUVODUVODUVODVišespratne zgrade (stambene, javne, poslovne, administrativne, industrijske...) uarmiranom betonu se, zavisno od mesta gradnje, mogućnosti serijske proizvodnjeelemenata i drugih faktora, izvode kao monolitne, izlivanjem sveže betonske mase uoplati, montažne (od prefabrikovanih montažnih elemenata) ili kao kombinovanemontažne i monolitne (polumontažne i montažno-monolitne konstrukcije).
Noseću konstrukciju Noseću konstrukciju Noseću konstrukciju Noseću konstrukciju 
ovih objekata formiraju meñuspratne i krovne tavaničnekonstrukcije, koje se oslanjaju na okvirnu konstrukciju, zidove ili, kombinovano, naokvire i zidove. U tom smislu, zgrade klasifikujemo kao skeletne, panelne ilikombinovane. Pri tome, zbog velike fleksibilnosti (horizontalna pomeranja) retke sučisto skeletne konstrukcije. Uobičajeno je njihovo ukrućivanje vertikalnim pločastimelementima – zidovima za ukrućenje. Ovakve sisteme kombinovanih konstrukcijanazivamo ukrućenim skeletnim.Kao
tavanične konstrukcije tavanične konstrukcije tavanične konstrukcije tavanične konstrukcije 
u višespratnim zgradama mogu se projektovati pune ilirebraste AB ploče ili sistemi, oslonjeni na sistem greda ili zidova, ili direktno nastubove (pečurkaste tavanice). Njima se prima, kako vertikalno, tako i horizontalnoopterećenje, i prenosi na okvire i/ili zidove. Zbog svoje velike širine, tavanice senajčešće mogu smatrati apsolutno
krutim u svojoj ravni 
, što je od primarnogznačaja prilikom analize horizontalnih dejstava, kada se ovom karakteristikomizjednačavaju pomeranja svih vertikalnih elemenata u nivou tavanica. Tavaničnekonstrukcije su, pod dejstvom vertikalnog/gravitacionog opterećenja, dominantnosavijane. Ipak, u pojedinim slučajevima od značaja može biti i obuhvatanje uticaja uravni tavanice.
Vertikalni elementi Vertikalni elementi Vertikalni elementi Vertikalni elementi 
, stubovi i zidovi, su, sa jedne strane, zaduženi za prijem i prenosgravitacionog opterećenja do temelja. Tada, ovi elementi su dominanto aksijalnopritisnuti. Pod dejstvom horizontalnog opterećenja (vetar, seizmika), pak, stuboviskeletnih konstrukcija, najčešće u zajedničkom radu sa gredama (okvirno/ramovski)su izloženi i značajnim uticajima momenata savijanja, u opštem slučaju u dva pravca(koso savijani su). Kod ukrućenih skeletnih konstrukcija, prijem i prenoshorizontalnog opterećenja je mahom „na zidovima“, kojima u preraspodelihorizontalnih sila, zbog neuporedivo veće krutosti od stubova, „pripada“ najvećideo. Ipak, i kod ovih konstrukcija moraju biti razmotrene situacije u kojima, uprkosovome, stubovi dobijaju značajne momente savijanja (na primer, kod torziranjazgrade u osnovi). Konačno, kod panelnih konstrukcija, problem prijemahorizontalnih sila je manje izražen zbog velike površine (ogromne krutosti)vertikalnih nosećih elemenata. Treba napomenuti da vertikalni elementi, u pojedinim
 
Brujić – Betonske konstrukcije - radna verzija - 3 jun 2010238
situacijama (na primer u podzemnom delu zgrade, tlom) mogu biti opterećeniupravno na svoju ravan, kada ih proračunom valja obezbediti u smislu mogućnostiprijema odgovarajućih momenata savijanja.Višespratne zgrade se karakterišu relativno velikim težinama (zavisno i od brojaspratova), zbog čega njihovim temeljenjem treba obezbediti rasprostiranje ovogopterećenja preko dovoljno velike površine da bi naponi u tlu ostali u granicamadopuštenih. Otud, kao najčešći izbor
temeljne konstrukcije temeljne konstrukcije temeljne konstrukcije temeljne konstrukcije 
javljaju se temeljneploče i temeljni roštilji. Četo je neophodno primeniti i duboko fundiranje (šipovi) ilimere poboljšanja tla ili ukopavanja objekta.10.2.10.2.10.2.10.2.
 
DEJSTVA NADEJSTVA NADEJSTVA NADEJSTVA NA ZGRADEZGRADEZGRADEZGRADENačelno, poput svih ostalih, konstrukcije armiranobetonskih višespratnih zgrada jeneophodno projektovati tako da mogu da prihvate i temeljima prenesu uticaje odsvih relevantnih opterećenja i njihovih kombinacija. U nastavku su, ukratko, datadejstva na koja se zgrade najčešće proračunavaju. Pri tome, namena objekta,specifični uslovi ili slično mogu zahtevati i analizu nekih nepomenutih opterećenja.10.2.1.10.2.1.10.2.1.10.2.1.
 
SOPSTVENSOPSTVENSOPSTVENSOPSTVENA TEŽINAA TEŽINAA TEŽINAA TEŽINAStalna opterećenja su ona koja potiču od sopstvene težine konstruktivnih elemenatai nekonstruktivnih delova zgrade. U ove druge spadaju sledeća opterećenja: težinepodova, pregrada, fasada, obloga, izolacija, krovnih pokrivača, nepokretnih mašina,elektroopreme, nasute zemlje...). Oprema kojoj položaj nije precizno definisan (ili jerealno očekivati njeno premeštanje tokom eksploatacije), kao i težine pregradnihzidova (za koje je realno očekivati da će menjati konfiguraciju tokom eksploatacijeobjekta) mogu, umesto koncentrisanim i linijskim dejstvima, biti predstavljeniraspodeljenim površinskim opterećenjem („razmazanim“).Kao posledica gravitacije (gravitaciona) ova opterećenja su uvek vertikalna iusmerena naniže. U zavisnosti od vrste konkretnog stalnog dejstva treba izabratipravilan oblik njegove aplikacije: kao tačkasto, linijsko ili površinski raspodeljeno. Ukonstrukcijama zgrada, ovo opterećenje je najčešće primarno (najvećeg zbira)vertikalno dejstvo. Naravno, po karakteru je stalno, nepokretno i nepromenljivo, anjegov intenzitet se procenjuje sa visokom sigurnošću. Ipak, kada postojenedoumice, valja koristiti gornje granice očekivanih raspona pojedinih opterećenja.10.2.2.10.2.2.10.2.2.10.2.2.
 
PREDNAPREZANJEPREDNAPREZANJEPREDNAPREZANJEPREDNAPREZANJEPrednaprezanje elemenata, načelno, može biti ostvareno zatezanjem kablova zaprednaprezanje, apliciranjem predopterećenja ili preddeformacija ili projektovanimpromenama uslova oslanjanja. U užem smislu, pod prednaprezanjem se smatracentrični ili ekscentrični unos sile pritiska u armiranobetonski element zatezanjemkablova, adheziono ili naknadno. Ovako pritisnut element dobija „rezervu“ nosivosti
 
10. Višespratne zgrade239
na zatezanje, „trošenjem“ sile pritiska prednaprezanja. Ekscentrični unos silepritiska ima za posledicu moment savijanja, koji se projektuje takvim da gaeksploataciono opterećenje takoñe „troši“.Na nivou konstrukcije treba razlikovati „interno“ prednapregnut element od„eksterno“ prednapregnutog. U prvom slučaju, kakav je kod prednapregnutihmontažnih elemenata, na primer, silu prednaprezanja „oseća“ samo predmetnielement, dok okolni elementi ne. U slučaju naknadnog kontinuiranja statičkineodreñene konstrukcije (nazvano „eksternim“ slučajem), efekti prednaprezanja seprostiru i na okolne elemente.Deo unete sile prednaprezanja unete u element ili konstrukciju se izgubi trenutno(trenutnim gubicima usled trenja, proklizavanja klina i elastične deformacije), a deosile se izgubi kroz tzv. vremenske gubitke (gubici usled tečenja, skupljanja irelaksacije čelika). Nakon realizacije gubitaka unete sile, preostala sila u elementupredstavlja trajnu silu prednaprezanja i stalnog je karaktera.Saglasno domaćim propisima, prednapregnute konstrukcije/elementi seproračunavaju izdvojeno, zasebnim postupcima, od čisto armiranobetonskih. Pritome se proračun sprovodi metodom dopuštenih naprezanja. Ovakva situacija jenelogična i mogla bi se okarakterisati kao anomalija ili nekonzistentni zaostatakprethodnih propisa. Logično je prednapregnute konstrukcije dimenzionisatisaglasno graničnim stanjima nosivosti i upotrebljivosti, na istim principima kao iostale armiranobetonske. Izvesno je da će ovo biti ispravljeno nakon usklañivanjadomaće tehničke regulative sa evropskom.10.2.3.10.2.3.10.2.3.10.2.3.
 
KORISNA DEJSTVAKORISNA DEJSTVAKORISNA DEJSTVAKORISNA DEJSTVAKorisna dejstva proističu iz namene projektovanog prostora, odnosno iz njegoveupotrebe. Klasifikuju se kao promenljiva i daju se karakterističnim (nazivnim)vrednostima. U domaćoj regulativi, ova dejstva su definisana Pravilnikom za korisnaopterećenja javnih zgrada [13], kao vertikalna i horizontalna.Najmanja nazivna vrednost opterećenja koje proističe iz korišćenja zgradedefinisana je kao najnepovoljnija veličina za odreñene ili očekivane usloveuobičajenog korišćenja zgrada. Osim na dejstvo ravnomerno raspodeljenog tereta,tavanice se proračunavaju i na
koncentrisano opterećenje 
u najnepovoljnijempoložaju, i to na uticaj koncentrisane sile koja deluje na kvadratnu površinu0.1x0.1m: 1.50 kN za tavanice i stepeništa, 1.00 kN za obešene plafone, krovove,terase i balkone, i 0.50 za nepristupačne krovne površine.Opterećenje od
pregradnih zidova 
se može tretirati kao korisno u slučajevima kadanjihov položaj nije unapred predviñen. Tada se ovo opterećenje aplicira kaopovršinski jednako raspodeljeno sa najmanjom nazivnom vrednošću od 0.50 kN/m
2
,za pregradne zidove koji nisu teži od 2.50 kN/m. U svim drugim slučajevima uticaj

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->