Ova knjiga pripada najre\u0111ima. Mo\u017eda od njih\u010dak nijedan ne \u017eivi. To bi bili oni koji razumeju
mog Zaratustru: kako bih smeo da se pome\u0161am sa onima za koje ve\u0107 danas rastu u\u0161i?\u2014
Meni pripada tek preksutra\u0161njica. Neki se ra\u0111aju posthumno.

Uslove da bih bio shva\u0107en i tada shva\u0107en sa nu\u017eno\u0161\u0107u \u2014 poznajem samo odvi\u0161e ta\u010dno.
Mora se biti\u010destit do okrutnosti u stvarima duha da bi se, isto tako, izdr\u017eala moja ozbiljnost,
moja strast. Mora se biti ve\u0161t planinskom \u017eivotu\u2014 da bi sepo d sobom gledalo kukavno doba
politi\u010dkog brbljanja i samo\u017eivosti naroda. Mora se postati ravnodu\u0161an, nikada ne pitati da li
istina slu\u017ei, postaje li sudbonosnom... Neka naro\u010dita sklonost snage za pitanja za koja niko
danas nema odva\u017enosti; odva\u017enosti za onozabr a njeno ; predodre\u0111enost za lavirint. Jedno
iskustvo sedmostruke samotnosti. Nove u\u0161i za novu muziku. Nove o\u010di za ono najdalje. Nova
savest za istine do sada pre\u0107utkivane.I volja za ekonomiju velikog stila: sakupljati njenu
snagu, njenupo nese no st .. . Strahopo\u0161tovanje prema sebi; ljubav za sebe; bezuslovna sloboda
sa samim sobom ...

\u2014 Pogledajmo se u lice. Mi smo Hiperborejci \u2014 dosta dobro znamo koliko postrani
\u017eivimo. "Ni po zemlji ni po vodi ne\u0107e\u0161 na\u0107i put koji vodi Hiperborejcima": ve\u0107 je Pindar to
znao o nama. S one strane severa, leda, smrti \u2014na\u0161 \u017eivot,na\u0161a sre\u0107a ... Otkrili smo sre\u0107u,
poznajemo put, na\u0161li smo izlaz iz lavirinta starog\u010ditave milenijume. Ko bi gaina\u010de na\u0161ao? \u2014
Moderni\u010dovek mo\u017eda? \u2014 "Ne znam kuda idem ni otkuda dolazim; ja sam sve ono \u0161to ne zna
kuda ide ni otkuda dolazi" \u2014 uzdi\u0161e moderni\u010dovek... Odte modernosti smo se razboleli \u2014
od gnjilog, mira, od kukavi\u010dkog kompromisa, od sve vrle ne\u010distote modernog Da i Ne.Ova
tolerancija ilargeu r* srca, koja sve "opra\u0161ta", jer sve "shvata", jeste \u0161iroko za nas. Bolje
\u017eiveti u ledu nego me\u0111u modernim vrlinama i drugim ju\u017enim vetrovima! ... Bili smo dosta
hrabri, \u0161tedeli nismo ni sebe ni drugog: ali dugo nismo znalikuda sa na\u0161om hrabro\u0161\u0107u. Postali
smo sumorni, zvali su nas fatalistima.Na\u0161 fatum \u2014 to je bilo obilje, naprezanje, pribiranje
snaga. \u017de\u0111ali smo za munjom i delima, bili najdalje od sre\u0107e slabi\u0107a, od "razo\u010daranosti"...
Oluja je bila u na\u0161em vazduhu,priroda kojom smo se natmurili \u2014 jer nikakvog puta nismo

\u0160ta je dobro? \u2014 Sve \u0161to u\u010doveku podsti\u010de ose\u0107anje mo\u0107i, volju za mo\u0107, mo\u0107 samu.
\u0160ta je r\u0111avo? \u2014 Sve \u0161to poti\u010de iz slabosti.
\u0160ta je sre\u0107a? \u2014 Ose\u0107anje da mo\u0107 ra st e \u2014 da je savladan neki otpor.

izuzetak,nikada kao\u017eel j en. \u0160tavi\u0161e, on je upravo izazivao strah, bio je dosada bezmaloono stra\u0161no \u2014 i zbog straha je \u017eeljen, gajen,dobijan obrnuti tip: doma\u0107a \u017eivotinja, \u017eivotinja koja \u017eivi u stadu, bolesna \u017eivotinja\u010dovek-hri\u0161\u0107anin...

sna\u017enijem ili vi\u0161em. "Napredak" je naprosto moderna ideja, to jest la\u017ena ideja. Dana\u0161nji
Evropejac je po svojoj vrednosti daleko ispod Evropejca Renesanse;razvojnije neizbe\u017eno, po
nekoj nu\u017enosti, uzdizanje, uspinjanje, ja\u010danje.

\u2014 sna\u017ean\u010dovek kao izopa\u010den tip, "izopa\u010denik". Hri\u0161\u0107anstvo je stalo na stranu svih slabih,
ni\u0161tavnih,bezuspe\u0161nih. Izprotivstavljanja instinktima odr\u017eanja sna\u017enog \u017eivota ono je stvorilo
ideal; iskvarilo je sam um duhovno najsna\u017enijih priroda time \u0161to je podu\u010davalo da se na
vrhunske vrednosti duhovnosti gleda kao na gre\u0161ne, kao na bludne vrednosti, kao na

prikupljanje snaga, zamo\u0107: tamo gde nema volje za mo\u0107, propada se. Tvrdim da svim
vrhunskim vrednostima\u010dove\u010danstvanedost aj e ova volja \u2014 da pod najsvetijim imenima
vladaju vrednosti propadanja,nihilisti\u010dke vrednosti.

Hri\u0161\u0107anstvo se naziva religijomsami l ost i . \u2014 Samilost je suprotna krepkim\u010duvstvima
koja podi\u017eu energiju ose\u0107anja \u017eivota. Ona deluje depresivno. Kada se sa\u017ealjeva gubi se snaga.
Samilo\u0161\u0107u se jo\u0161 uve\u0107ava i umnogostru\u010dava gubitak snage koji ve\u0107 nastaje, po sebi,
trpljenjem. Samo trpljenje uz pomo\u0107 samilosti postaje zarazno. Pod izvesnim okolnostima
mo\u017ee do\u0107i do toga da ukupan gubitak \u017eivota i \u017eivotne energije stoji u apsurdnom odnosu
prema kvantumu uzroka (\u2014 slu\u010daj smrti Nazare\u0107anina). Eto prvog gledi\u0161ta, ali postoji jo\u0161
jedno va\u017enije. Ako se samilost promeri spram vrednosti reakcija koje je ona izazvala, tada se
u jo\u0161 izrazitijoj svetlosti ocrtava njen po \u017eivot opasan karakter. Samilost uglavnom krstari
zakonom razvitka koji je zakons el ekci j e. Podr\u017eava ono \u0161to je zrelo da propadne, pristrasno
brani ono \u0161to je \u017eivot razba\u0161tinio i prokleo, pomo\u0107u mno\u0161tva proma\u0161enih svih vrsta, koje ona

nazove vrlinom (\u2014 u svakomot menom moralu ona va\u017ei kao slabost \u2014); oti\u0161lo se i dalje, od nje se na\u010dinila vrlinauop\u0161t e, tlo i izvor svih vrlina \u2014 samo, razume se, i \u0161to stalno treba imati u vidu, to se uradilo na osnovu jedne filozofije koja je bila nihilisti\u010dka, koja je na svom \u0161titu zapisala ni\u0161tenje \u017eivota. U tome je \u0160openhauer bio u pravu: \u017eivot negiran samilo\u0161\u0107u jo\u0161 je

purgativ. Polaze\u0107i od \u017eivotnog instinkta, da bi se oslobodili takvog bolesnog i opasnog
nagomilavanja samilosti, kakvo predstavlja \u0160openhauerov slu\u010daj (a na\u017ealost i\u010ditava na\u0161a
knji\u017eevna i umetni\u010dkadecaden ce od Sent Petersburga do Pariza, od Tolstoja do Vagnera),
moralo bi se tragati, u stvari, za sredstvom da se ono razjede, da seraspr\u0161i . . . Ni\u0161ta nije
nezdravije usred na\u0161e nezdrave modernosti od hri\u0161\u0107anske samilosti.Tu biti lekar,tu biti
neumoljiv,tu rezati \u2014 to jena\u0161 zadatak, to je na\u010dinna\u0161eg milosr\u0111a, po tome smo mi filozofi,
mi Hiperborejci! \u2014

Neophodno je recikoga ose\u0107amo kao na\u0161u suprotnost \u2014 teologe i sve \u0161to u telu ima
krv teologa \u2014\u010ditavu na\u0161u filozofiju ... Kob mora da se sagleda izbliza, mora da se, jo\u0161 bolje,
do\u017eivi u njoj samoj, mora da joj se si\u0111e u koren i dozvoli da
vas gotovo uni\u0161ti da bi se razumelo da tu vi\u0161e nije re\u010d ni o kakvoj zabavi \u2014 (slobodoumlje
na\u0161e gospode prirodnjaka i fiziologa je u mojim o\u010dima za b a va \u2014 njima nedostaje strasti za
ove stvari, st ra d a n j a zbog njih \u2014). Ova zatrovanost zalazi mnogo dalje nego \u0161to se misli:
instinkt teolo\u0161ke nadmenosti na\u0161ao sam svuda gde se danas ose\u0107a "idealist" \u2014 gde se u ime
visokog porekla prisvaja pravo da se o stvarnosti razmi\u0161lja i na nju ravnodu\u0161no gleda...