Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more ➡
Download
Standard view
Full view
of .
Add note
Save to My Library
Sync to mobile
Look up keyword or section
Like this
1Activity
×
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
83349186-Tajne-organizacije-Vatikana(1)

83349186-Tajne-organizacije-Vatikana(1)

Ratings: (0)|Views: 7,327|Likes:

More info:

Published by: Николај Јовановић on Mar 09, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See More
See less

09/01/2013

pdf

text

original

 
1
 „SLAGALICA = PUZZLE”„
osmi deo
NASTAVAK br. 7. : 
 
« OPUS DEI « - NOVI KRSTAŠKI POHOD VATIKANA , Prof. Dr SmiljaAvramov, 2000.TERMINOLOŠSKA OBJAŠNJENJA
PAPA –
termin poti
č
e od gr
č
ke re
č
i PAPAS, što zna
č
i OTAC. Od V veka taj naziv koristili su rimskibiskupi, a od XI rezervisan je isklju
č
ivo za poglavara Rimokatoli
č
ke crkve i podrazumeva verske iimperatorskeprerogative.
PONTIFEX MAXIMUS
– u starom Rimu bio je to naziv za vrhovnog prvosveštenika. Od V vekapridodat je uz titulu pape.
SEDES APOSTOLICI
– apostolska stolica je naziv u upotrebi od 360. godine, a pod njim sepodrazumeva papski dvor sa svim uredima.
ACTA APOSTOLICAE
– zvani
č
ni dokumenti Sv. Stolice.
ANNUARIO PONTIFICIO
– godišnjak Sv. Stolice.
ENCIKLIKA
– pismena obra
ć
anja pape sveštenstvu i vernicima.
URBI ET ORBI
– Blagoslov koji papa upu
ć
uje sve
č
anim povodom Rimu i svetu.
CONCLAVE
– termin poti
č
e od latinske re
č
i con = sa i re
č
i clavus = klju
č
. U rimokatoli
č
kojterminologiji re
č
ozna
č
ava zaklju
č
anu odaju u kojoj Sonod kardinala bira papu.
RIMSKA KURIJA
– najviša administrativna uprava Vatikana koju sa
č
injavaju 9 kongregacija na
č
ijemse
č
elu nalazi kardinal i ostali pomo
ć
ni uredi. Može se uporediti sa vladama u pojedinim državama.
CONGREGATION
– termin u opštoj upotrebi Rimokatoli
č
ke crkve i njime se ozna
č
avaju osnovneverske zajednice ili bratstva, npr. Kongregacija sv. Benedikta i sl.
KARDINAL
- titula koja se dodeljuje u znak priznanja pojedinim nadbiskupma. Kolegijum kardinala jetelo koje bira papa. Oko polovine kardinala ostaje u Rimu i poveravaju im se najviše administrativne funkcije, apolovina ostaje u dijecezama.
MONSIGNOR
– po
č
asna titula koja se dodeljuje crkvenim velikodostojnicima za izuzetne zasluge.
EKUMENSKI
– opšti vaseljenski, re
č
koja se odnosi na celu nastanjenu Zemlju. U crkvenojterminologiji zna
č
i posedovanje univerzalne ekleziološke valjanosti. Ekumenski pokret je pokret za ujedinjenjesvih hriš
ć
anskih crkava.
PROZELITIZAM
– preobra
ć
anje u drugu veru ne
č
asnim putem.
UVODStr. 14 :
Termin
fundamentalizam
koncipiran je u protestantskim krugovima SAD, po
č
etkom 20. veka. Naj
č
ć
ese upotrebljava kao generi
č
ki pojam koji pokriva sve oblike verskog ekstremizma. Me
đ
utim, on je mnogo višeod religioznog pokreta, i ne predstavlja neku devijaciju religije. Feudalizam je u svojoj biti ideologija u opštem iužem smislu; u pitanju su ideje i nastojanja da se nacionalna država nadomesti «božankim poretkom».Kako to pravilno zapažaju dva ugledna ameri
č
ka teoreti
č
ara, svaki fundamentalizam ima ideološkudimenziju, «jer se njihovo temeljno verovanje ne odnosi samo na doktrinarnu istinitost, nego i na na
č
in života...savetuje se npr. da se vernici moraju odvojiti od nevernika, da ivesni standardi seksualnog ponašanja moraju bitiodržani ... da se mora potpomo
ć
i zajednica bra
ć
e po veri».Religija je bitna marica po kojoj se konstruiše fundamentalizam, ali ne i jedina.
Č
esto dolazi dopovezivanja etniciteta i religije, kao na primer u Iranu, Hrvatskoj ili Izraelu, što otežava preciznu identifikaciju
 
2fundamentalizma. Na primer, od samog osnivanja Izraela kao suverene države, religija je postavljena kao osnovdruštvene identifikacije i nacionalnog pokreta. Teorijske osnove postavio je poznati jevrejski mislilac Kuk (RavAvraham Yitzhak Kook) u godinama izme
đ
u dva rata. On je beskompromisnu borbu za ostvarenje nacionalnihciljeva, uz upotrebu sile, postavio kao deo religioznog poduhvata. Fundamentalizam je agresivna politizacijareligije,
č
iji je krajni cilj sticanje politi
č
ke mo
ć
i. Povezuje se obi
č
no sa desno orijentisanim pokretima, ali supoznati i slu
č
ajevi povezivanja sa ekstremnom levicom, npr. u Hrvatskoj, Egiptu, itd. Islamski fundamentalisti uEgiptu, poznatiji pod nazivom «muslimanska bra
ć
a» integrisali su se sa komunistima, u cilju ja
č
anja fronta zaobaranje postoje
ć
eg režima. Prikriveni, a ponegde i otvoreni savezi ekstremnih pokreta,
č
esta su pojava upoliti
č
kom životu.
Str. 15:
Motivi fundamentalista puni su dramati
č
nosti i lociraju se obi
č
no u kontekstu Apokalipse, oja preti
č
ove
č
anstu, ukoliko ne prihvatite «spasenje koje nude spasioci». U svojim religiozno-politi
č
kim akcijamafundamentalisti se obi
č
no oslanjaju na «svete tekstove». Njihovo tuma
č
enje je privilegija «odabranih iposve
ć
enih»
č
lanova iz najužeg kruga, a do «posve
ć
enja» se dolazi kroz duhovni herojizam, pri
č
emuidealizam igra zna
č
ajnu ulogu.Fundamentalizam ne predstavlja danas monolitan proces, mada ima pokušaja da se izgradi pojam«globalnog fundamentalizma», sintezom razli
č
itih fundamentalisti
č
kih pokreta.U jednom zvani
č
nom aktu Ministarstva spoljnih poslova SAD iz 1991. godine navedeno je, pored ostalog,da
ć
e religiozni fundamentlizam biti glavni problem svetske politike u poslednjoj deceniji 20. veka.
Str. 16:
Fundamentalisti
č
ki pokreti pružaju najdublje korene u trenucima krize.Na terenu nekadašnje Jugoslavije od izbijanja krize ispoljile su živu aktivnost brojne katoli
č
keorganizacije. Na vrhu piramide nalazi se
Opus Dei
, sprovodnik katoli
č
kog fundamentalizma. Za razliku odnajve
ć
eg broja katoli
č
kih organizacija, koja uporišta nalaze u neprivilegovanim delovima društva, „Opus Dei“ je elitisti
č
ka organizacija u punom smislu re
č
i.
I DEOOBNAVLJANJE UNIVERZALNE DIMENZIJERIMOKATOLI
Č
KE CRKVE1. MIT I STVARNOSTStr. 21:
Prema zvani
č
nim podacima rimokatolici
č
ine 17,30 % u ukupnoj svetskoj populaciji, a sve hriš
ć
anskecrkve zajedno 32,80%.Koncept katolicizma i misija pape po
č
ivaju na mitu o papi kao vikaru ili namesniku Isusa Hrista na zemlji,o sv. Petru kao predvodniku apostola i biskupu rimskom, a papi kao njegovom nasledniku. Bazilika sv. Petra uRimu navodno je sagra
đ
ena na grobu sv. Petra koji je mu
č
eni
č
ki okon
č
ao život. Oslonac za ovaj stav nalaze uHristovim re
č
ima izgovorenim na Galilejskom jezeru, koje su prenete u Jevan
đ
elju po Mateji (Mt. 16,18-19):«Ti si Petar i na ovom kamenu sazida
ć
u crkvu svoju i vrata paklena ne
ć
e je nadvladati. I da
ć
u Ti klju
č
eve odcarstva nebeskoga; i što svežeš na zemlji bi
ć
e svezano na nebesima; i što razriješiš na zemlji bi
ć
e razrešeno nanebesima».
Str. 22:
Istori
č
ari hriš
ć
anstva opovrgli su ovaj stav i dokazali da apostol Petar nikad nije kro
č
io na tlo Rima, paprema tome nije ni bio biskup Rimski, kako se to navodi u zvani
č
noj listi papa izdatoj od strane Sv. Stolice.Ni na jedno mestu u Sv. Pismu ne vezuje se ime apostola Petra za Rim. U
č
uvenom delu jednog od prvihhriš
ć
anskih istori
č
ara iz 325. godine, nema ni re
č
i o apostolu Petru kao rimskm biskupu.
Str. 24:
Vezivanje papstva za mit o Sv. Petru motivisano je pokušajem da se poreklo strukture Rimokatoli
č
kecrkve prikaže kao poreklo hriš
ć
anske religije, što je sa istorijskog stanovišta neta
č
no, a sa teološkogneprivatljivo.
Str. 27:
 
3Da bi obezbedio apsolutnu vlast , Rim je pribegao falsifikovanju dokumenata pod nazivom
«DonatioConstantini»
po kome je, navodno, car Konstantin dodelio papi posede zajedno sa imperatorski znamenjem. Ufalsifikovanom dokumentu se navodi: «Mi nare
đ
ujemo i propisujemo da Silvester i njegovi nasledniciupravljaju nad
č
etiri glavna provincijska sedišta: Antiohijom, Aleksandrijom, Konstantinopoljem iJerusalimom, kao i nad svim crkvama Božjim u celom svetu». Njegova autenti
č
nost kona
č
no je osporena nasaboru u Bazelu 1433., kada je zbog zloupotrebe Rima religiozni revolt unutar rimokatoli
č
ke crkve dostigaovrhunac. I pored toga što je falsifikat dokazan, Rim nije odustao od svojih ambicija.
Str. 32:
Austro-ugarska carevina ocenjena je od Sv. Stolice kao najpouzdaniji saveznik rimokatoli
č
anstva protivmalih nacionalnih država. Papa je istovremeno poveo borbu protiv masonerije, jer su se prenosile vesti da je padpapske države deo masonske zavere. Borba dveju transnacionalnih organizacija, papstva i masonerije, ima svojupodužu istoriju; otpo
č
ela je odmah nakon institucionalizacije masonskog pokreta 1717. Papa Kliment XIIsvojom bulom
«In Eminenti»
iz 1738. osudio je «perverzno udruživanje» masona, a
č
lanovi masonskih loža uvatikanskoj državi bili su izloženi progonu. I papa Leo XIII u enciklici
«Humanum Genus»
iz 1884., izrekao jenatežu osudu masonerije zbog njenog insistiranja na sekularizaciji školskog sistema i strogoj odvojenosti crkve idržave.Na horizontu Vatikana pojavili su se novi neprijatelji. Dve enciklike pape Leona XIII
«Quod Apostolici Muneris»
iz 1878. i
«Rerum Novarum»
iz 1891. posve
ć
ene su borbi protiv komunizma koji je papa nazvao«najve
ć
im zlom svih vremena».Papa Pije X podržao je ultimatum Be
č
a Srbiji i izrazio nadu da
ć
e Austrougarska i
ć
i do kraja u obra
č
unusa Srbijom. Zažalio je što je Austrija propustila da na vreme «egzemlarno kazni svog opasnog podunavskogsuseda».Rimokatolicizam je bio zna
č
ajan intrument Centralnih sila. Presudnu ulogu imale su bankarskevatikansko-nema
č
ke veze, reko kojih je najve
ć
im delom i finansiran rat. Ne iznena
đ
uje da je Vatikan doživeoporaz Austro-ugarske kao svoj sopstveni, ali se ni tad nije predavao. Bio je odlu
č
an protivnik formiranjaKraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
Str. 34:
Zvu
č
i neverovatno da je Sv. Stolica do
č
ekala Oktobarsku revoluciju i boljševi
č
ki sistem u Rusiji kaosvoju novu šansu. Još u prvim danima revolucije Vatikan je uspostavio tajne veze sa Lenjinom, za koga jereligija bila pragmati
č
ki faktor. Uz njegovu saglasnost u Rusiju je ušlo na stotine misionara.Pismeni sporazum izme
đ
u Sv. Stolice i SSSR zaklju
č
en 12. marta 1922., zna
č
io je «de facto» priznanjeboljševi
č
ke vlade.Dan pre potpisivanja ovog sporazuma sovjetska vlada pružila je Vatikanu niz koncesija jednostranimaktom. Tajnim memorandumom oformljen je finansijski konzorcijum, koji je realizovan preko
«Nema
č 
keisto
č 
ne banke AG»
u Berlinu.Krajem marta 1922. Rimska kurija obezbedila je 1.500.000 lira pomo
ć
i SSSR, a katoli
č
ka ameri
č
kaorganizacija
«ARA»
dodatno milion $. Misionari jezuitskog reda organizovali su u Moskvi kuhinje i dnevnodelili 40.000 toplih obroka. Na ulazima su stajale velike table sa natpisom:Katoli
č
eska
ь
Missi
ь
Pomo
щ
i v RossiiRimskii papa = Russkom naroduPo
č
etkom 1922. Vatikan je uputio pismo Društvu naroda, zahtevaju
ć
i da se stanovištu pruži pomo
ć
a ve
ć
 septembra 1924. u rusiju je stigla nova grupa misionara. Po zabeleškama sestre Lava Trockog, objavljenimnakon smrti V.I. Lenjina 1924., Lenjin se opredelio za uspostavanje diplomatskih odnosa sa Vatikanom ali ga jeu tome spre
č
ila smrt. U odnosu na religiju, Lenjinov period osta
ć
e zabeležen kao najapsurdnija pojava. Nahiljade pravoslavnih sveštenika je ubijeno, na stotine crkava uništeno, a istovremeno date su posebne beneficijeRimokatoli
č
koj crkvi.Svoj religiozno misionarski rad, u stvari prozelitski, Vatikan je prikrivao humanitarnom akcijom. Te vezedveju politi
č
kih i ideoloških suprotstavljenih strana trajale su do 08. aprila 1929., kada je na inicijativu Staljina

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->