1.

OPTE DEFINICIJE

SADRAJ
1. OPTE DEFINICIJE ........................................................................................... 1
1.1 Definicije i objanjenja ........................................................................................ 6

1. Opte definicije

1. OPTE DEFINICIJE 1
Put je povrina prvenstveno namenjena za saobraaj koja je dostupna pod odre enim uslovima. Javni put jeste put koji ispunjava propisane kriterijume za kategorizaciju od strane nadlenog organa. Dravni put jeste javni put koji saobraajno povezuje: o Teritoriju drave sa mreom evropskih puteva, odnosno deo je evropskih puteva, o Teritoriju drave sa teritorijom susednih drava, o Celokupnu teritoriju drave, o Privredno znaajna naselja na podruju drave, o Podruje dva ili vie okruga ili podruje okruga kao i njegov deo koji prolazi kroz naselje u sluaju da ne postoji obilazni put. Autoput je dravni put koji je posebno izgra en i namenjen iskljuivo za saobraaj motornih vozila sa fiziki odvojenim kolovoznim trakama (zeleni pojas, zatitna ograda, i sl.) za saobraaj iz suprotnih smerova, denivelisanim raskrsnicama, potpunom kontrolom pristupa i kao takav oznaen propisanim saobraajnim znakom. Put rezervisan za saobraaj motornih vozila motoput je javni put oznaen propisanim saobraajnim znakom, po kome mogu saobraati samo motorna vozila. Nekatigorisani put je put koji nije kategorisan i upisan je u katastar nepokretnosti kao nekategorisan put. Ulica je javni put u naselju koji saobraajno povezuje delove naselja. Prilazni put jeste saobraajna povrina kojom se omoguava vlasniku, odnosno neposrednom draocu nepokretnosti, prilaz na taj put. Prikljuak jeste saobraajna povrina preko koje se povezuje javni put nieg ranga sa javnim putem vieg ranga. Odsek je deo puta sa homogenim tehniko-eksploatacionim karakteristikama, i po pravilu je manji ili jednak sa saobraajnom deonicom. Odsek puta moe biti za jednosmerne tokove sa jednom ili vie saobraajnih traka ili za dvosmerni saobraaj sa dve ili vie saobraajnih traka. Naselje jeste izgra eni funkcionalno definisan prostor na kome su obezbe eni uslovi za ivot i rad stanovnika, ije su granice utvr ene prostornim odnosno urbanistikim planom optine odnosno grada.

Osnova Zakon o osnovama bezbednosti saobraaja Srbije (SG Srbije 41/2009) i Zakon o putevima Srbije (SG 101, 21.11.2005)

1. Opte definicije

Kolovoz je deo povrine puta namenjen prvenstveno za saobraaj vozila. Trotoar je posebno ure ena saobraajna povrina du puta namenjena za kretanje peaka i pod odre enim uslovima biciklista. Obeleeni peaki prelaz je deo povrine kolovoza namenjen za prelaenje peaka preko kolovoza, obeleen oznakama na kolovozu ili odgovarajuim saobraajnim znakom. Biciklistika staza je saobraajna povrina obeleena propisanim saobraajnim znakom, namenjena za saobraaj bicikala i bicikala sa motorom. Biciklistika traka je deo kolovoza obeleen uzdunom neisprekidanom linijom i propisanim saobraajnim znakom, namenjena za saobraaj bicikala i bicikala sa motorom. Kolovozna traka je uzduni deo kolovoza namenjen za saobraaj vozila u jednom smeru. Saobraajna traka je obeleen uzduni deo kolovoza ija je irina dovoljna za saobraaj jedne kolone vozila. Saobraajna traka za spora vozila je uzduni deo kolovoza namenjen za vozila koja sporom vonjom mogu ometati ili ugroavati saobraaj. Saobraajna traka za prinudno zaustavljanje vozila je obeleeni uzduni deo kolovoza namenjen za prinudno zaustavljanje vozila zbog nepredvidivih razloga. Saobraajna traka za ukljuivanje je deo kolovoza propisno oznaen namenjen za ukljuivanje vozila u saobraaj sa sporednog puta, odnosno drugih prilaznih puteva sa objekata pored puta (benzinske pumpe, parkiralita, motela i sl.). Saobraajna traka za iskljuivanje je deo kolovoza propisno oznaen namenjen za iskljuivanje vozila u saobraaj na sporedni put, odnosno drugi prilazni put sa objekata pored puta (benzinske pumpe, parkiralita, motela i sl.). Saobraajna traka namenjena za vozila JPP (uta traka) je obeleeni (oznaeni) deo kolovoza namenjen za kretanje vozila javnog prevoza putnika. Razdelna traka jeste elemenat javnog puta kojim se fiziki razdvajaju smerovi vonje i slui za postavljanje saobraajne signalizacije i opreme puta. Ako je irina preko 6 m onda je u pitanju razdelni pojas. Peako ostrvo je uzdignuta ili obeleena povrina na kolovozu i koja je odre ena za privremeno zadravanje peaka koji prelaze preko kolovoza, ulaze ili izlaze iz vozila javnog saobraaja. Raskrsnica je povrina na kojoj se ukrtaju ili spajaju putevi. Raskrsnica moe biti u nivou ili denivelisana. Saobraajna signalizacija obuhvata sredstva i ure aje za regulisanje, vo enje, upravljanje, kontrolu i praenje saobraajnih tokova. Potrebna preglednost na raskrsnici odre uje se iz uslova odvijanja saobraaja na ukrsnim pravcima saglasno zakonskoj i tehnikoj regulativi i koristi se za konstrukciju zone preglednosti raskrsnice oslobo ene prepreka koje mogu ugroziti bezbednost saobraaja.
2

1. Opte definicije

Motorno vozilo je vozilo na motorni pogon prvenstveno namenjeno za prevoz lica, odnosno stvari, odnosno za vuu vozila namenjenih za prevoz lica i stvari. Putniki automobil je motorno vozilo namenjen za prevoz lica koje, pored sedita za vozaa, ima jo najvie osam sedita. Bicikl je vozilo s najmanje dva toka koje se pokree snagom vozaa. Moped je vozilo na motorni pogon sa dva ili tri toka, ija zapremina motora nije vea od 50 cm, koji po tehniko-eksploatacionim osobinama, na ravnom putu ne moe da ostvari brzinu veu od 50 km/h i ima izgled bicikla. Motocikl je motorno vozilo na dva toka sa ili bez bone prikolice, kao i motorno vozilo na tri toka ukoliko njegova masa ne prelazi 400 kg. Teretno vozilo je motorno vozilo namenjeno za prevoz robe. Kombinovano vozilo je motorno vozilo, koje je bez posebne prepravke, namenjeno prevozu lica odnosno stvari robe; uklanjanje i ugradnja sedita se ne rauna kao prepravka ako je konstrukciono predvi ena od strane proizvo aa vozila. Teglja je motorno vozilo namenjeno da vue poluprikolicu. Traktor je vozilo na motorni pogon namenjeno da vue, potiskuje ili nosi izmenljiva oru a, odnosno da slui za pogon takvih oru a ili za vuu prikljunih vozila. Prikljuno vozilo je vozilo konstruisano kao prikolica ili poluprikolica, namenjeno da bude vueno od vozila na motorni pogon. Poluprikolica je prikljuno vozilo bez prednje osovine, konstruisano tako da se svojim prednjim delom oslanja na teglja Prikolica je prikljuno vozilo konstruisano tako da ukupnu masu preko svojih osovina prenosi na kolovoz. Lako prikljuno vozilo je prikljuno vozilo ija najvea dozvoljena masa ne prelazi 750 kg. Skup vozila je me usobno povezano jedno vuno i najmanje jedno prikljuno vozilo koji u saobraaju na putevima uestvuju kao celina. Specijalno vozilo je vozilo na motorni pogon ili prikljuno vozilo prilago eno specijalnim namenama, koje spada u jednu od kategorija vozila na motorni pogon ili prikljunih vozila (lako prikljuno vozilo, poluprikolica i sl.). Radno vozilo je vozilo na motorni pogon ili prikljuno vozilo na koje su ugra eni ure aji ili oprema za obavljanje radova i kojem je najvea dozvoljena masa izjednaena sa masom vozila (automobilska dizalica, motorno vozilo sa hidraulinom rukom za opravljanje radova na visini, motorno vozilo sa pokretnim merdevinama, itd.), a prema osobinama i karakteristikama spada u jednu od kategorija ili vrsta vozila na motorni pogon ili prikljunih vozila. Zapreno vozilo je vozilo koje vue ivotinja. Motokultivator je traktor sa jednom osovinom ija snaga motora ne prelazi 12 KW.

1. Opte definicije

Radna maina je vozilo na motorni pogon namenjeno za obavljanje radova sopstvenim ure ajima i opremom (bager, buldoer, kombajn, valjak, viljukar, finier itd.). Autobus je motorno vozilo namenjeno prevozu lica koje pored sedita za vozaa ima vie od osam sedita. Trolejbus je autobus koji se, preko trole napaja elektrinom energijom za pogon. Tramvaj je insko vozilo na elektrini pogon namenjeno javnom prevozu lica, koje je, radi napajanja motora elektrinom energijom, vezano za elektrini vod. Vozilo od istorijskog znaaja (oldtajmer) je motorno ili prikljuno vozilo koje predstavlja materijalni spomenik tehnike kulture, tradicije i drutvenog nasle a, Nosivost je masa kojom se vozilo sme opteretiti, utvr ena deklaracijom proizvo aa. Masa vozila je masa praznog vozila sa punim rezervoarom goriva, propisanom opremom i priborom predvi enim za to vozilo. Ukupna masa je masa vozila ili skupa vozila zajedno sa licima i stvarima na vozilu. Najvea dozvoljena masa je zbir mase vozila i nosivosti vozila. Osovinsko optereenje je deo ukupne mase vozila u horizontalnom poloaju kojim njegova osovina optereuje kolovoz na putu u stanju mirovanja vozila. Uesnik u saobraaju je lice koje na bilo koji nain uestvuje u saobraaju. Peak je uesnik u saobraaju koji ne upravlja vozilom, niti se prevozi u vozilu ili na vozilu, lice koje sopstvenom snagom vue ili gura runa kolica, zapreno vozilo ili motorno vozilo, deje prevozno sredstvo, bicikl, bicikl sa motorom ili pokretna kolica za nemona lica, lice u pokretnoj stolici za nemona lica koju pokree sopstvenom snagom ili snagom motora, ako se pri tom kree brzinom oveijeg hoda, kao i lice koje klizi klizaljkama, skijama, sankama ili se vozi na koturaljkama, skejtbordu i sl.. Zaustavljanje vozila je svaki prekid kretanja vozila na putu u trajanju do 3 minuta, osim prekida koji se vri da bi se postupilo po znaku ili pravilu kojim se regulie saobraaj. Parkiranje vozila je prekid kretanja vozila u trajanju duem od 3 minuta, osim prekida koji se vri da bi se postupilo po znaku ili pravilu kojim se regulie saobraaj. Mimoilaenje je prolaenje uesnika u saobraaju pored drugog uesnika u saobraaju koji dolazi iz suprotnog smera. Preticanje je prolaenje uesnika u saobraaju pored drugog uesnika u saobraaju, koji se kree u istom smeru; Bre kretanje jedne kolone vozila od druge, na putu sa najmanje dve saobraajne trake namenjene za kretanje vozila u jednom smeru, ne smatra se preticanjem. Obilaenje je prolaenje uesnika u saobraaju pored drugog uesnika u saobraaju koje se ne pomera, objekta ili prepreke na kolovozu.
4

1. Opte definicije

Proputanje uesnika u saobraaju je radnja koju uesnik u saobraaju vri kako bi omoguio bezbedno kretanje drugog uesnika u saobraaju. Kolona vozila je niz od najmanje tri vozila koja su zaustavljena ili se kreu jedno iza drugog istom saobraajnom trakom u istom smeru, iji je nain kretanja me usobno uslovljen i izme u kojih ne moe bez ometanja ui drugo vozilo. Vidljivost je odstojanje na kome uesnik u saobraaju, s' obzirom na atmosferske uslove, moe jasno uoiti neosvetljenu prepreku. Uslovi smanjene vidljivosti su uslovi u kojima je vidljivost manja od 200 m na putu izvan naselja, odnosno 100 m na putu u naselju. Saobraajna nezgoda je doga aj zapoet na putu, u kojem je uestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojem je najmanje jedno lice poginulo, odnosno povre eno, odnosno nastala je materijalna teta. Registrovano vozilo je vozilo koje je upisano u javni registar vozila. Zona sporog saobraaja je deo puta, odnosno deo naselja obeleen propisanim saobraajnim znakom u kome je dozvoljeno kretanje peaka po putu, a vozila se mogu kretati brzinom peakog hoda. Odstojanje je najkraa (uzduna) udaljenost izme u najisturenijih taaka vozila, lica, odnosno objekata. Kruna raskrsnica (circular intersection, rotary) je raskrsnica sa krunim ili eliptinim centralnim ostrvom, koju ine tri ili vie krakova (saobraajnica), sa ijih se prilaza saobraajni tokovi ulivaju u kruni saobraajni tok, kreu oko centralnog ostrva i izlivaju na odgovarajue izlaze njenih krakova; Centralno ostrvo je fiziko saobraajno ostrvo krunog ili eliptinog (ovalnog) oblika, koje se nalazi u centralnom prostoru raskrsnice; Kosa platforma (apron) je mogui konstruktivni deo centralnog ostrva manjeg prenika, koji je namenjen olakavanju skretanja kritinih vozila (prelaskom vozila preko nje); moe u potpunosti oiviavati centralno ostrvo ili pratiti samo segmente kritinog radijusa; Kraci (legs) krune raskrsnice su saobraajnice koje su fiziki i funkcionalno neposredno povezane sa krunim tokom raskrsnice; ima ih najmanje tri, a sastoje se od ulaznog i izlaznog dela (ULAZ i IZLAZ), ukoliko nisu jednosmerne saobraajnice; Prilaz (approach), u irem smislu, je deo saobraajnice (kraka raskrsnice) kojim vozila prilaze krunom toku i zatim se neposredno ulivaju u njega; sastoji se od prethodnog prilaznog dela (prilaza u uem smislu) i neposrednog ulaza u kruni tok (koji se irinom profila i geometrijom najee razlikuje od prethodnog profila saobraajnice - prilaza u uem smislu); Ulaz (entrance) je deo prilaza saobraajnice neposredno pred krunim tokom, sa koga se vozila ulivaju u njega; od krunog toka ga deli praktino samo linija zaustavljanja;

1. Opte definicije

irina prilaza je efektivna irina kolovoza saobraajnice (kraka raskrsnice) namenjenog kretanju saobraajnih tokova u smeru ka raskrsnici; irina ulaza je irina prilaza saobraajnice neposredno pred linijom zaustavljanja (pred ulivanjem u kruni tok) i po pravilu je vea od irine prilaza na prethodnoj deonici saobraajnice; Efektivna duina proirenja je uzduni deo prilaza du koga se poprean presek prilaza proiruje sa "irine prilaza" na "irinu ulaza"; Ugao ulivanja u kruni tok je ugao koji zaklapa tangenta centralne ose prilaza na poziciji linije zaustavljanja sa tangentom centralne ose krunog toka na poziciji gde je prethodna tangenta see; Ulazni radijus je radijus desnog ivinjaka ulaza u kruni tok raskrsnice; Izlaz (exit) je deo saobraajnice (kraka raskrsnice) kojim vozila naputaju kruni tok izlivajui se iz njega; Izlazni radijus je radijus desnog ivinjaka izlaza iz krunog toka raskrsnice; Kruni tok (circulation carriegeway) je kruni ili elipsoidni deo kolovoza oko centralnog ostrva raskrsnice kojim se vozila kreu od svog ulaska do izlaska sa krune raskrsnice (kod veih raskrsnica i prepliu) Prenik krunog toka je mera prostornog obuhvata raskrsnice i odnosi se na krunicu opisanu oko krunog toka raskrsnice (desni ivinjak ili ivina linija);

1.1

Definicije i objanjenja
Saobraajni znak je znak kojim se upotrebom grafikih ili svetlosnih ili brojanih ili slovnih oznaka ili drugih simbola, uesnici u saobraaju upozoravaju na opasnosti na saobraajnici, stavljaju im se do znanja ogranienje, zabrane i obaveze, odnosno daju obavetenja potrebna za bezbedno i efikasno kretanje po saobraajnici, Grupa saobraajnih znakova koji uesnike u saobraaju upozoravaju na opasnost koja preti na odre enom mestu i obavetavaju ih o prirodi te opasnosti Grupa saobraajnih znakova koji uesnicima u saobraaju na putu stavljaju do znanja zabrane, ogranienja i obaveze kojih moraju da se pridravaju Grupa saobraajnih znakova koji uesnicima u saobraaju pruaju potrebna obavetenja o putu kojim se kreu kao i druga obavetenja koja mogu da im budu od koristi Sistem saobraajnih znakova u obliku linija, simbola, slova ili drugih oznaka odgovarajue boje, koji se ucrtavaju, ugra uju ili lepe na povrinu kolovoza ili
6

Saobraajni znak

Znakovi opasnosti

Znakovi izriitih naredbi

Znakovi obavetenja

Horizontalna signalizacija (oznake na

1. Opte definicije

kolovozu) Uzdune oznake

Poprene oznake

Ostale oznake

Svetlosna signalizacija

Svetlosni signalni ure aji

trotoara, ili na predmete uz ivicu kolovoza, i slue za regulisanje ili vo enje saobraaja, odnosno upozoravanje uesnika u saobraaju (JUS Z.S2.220). Elementi horizontalne signalizacije, uvek paralelni sa osom kolovoza, kojima se uesnicima u saobraaju definiu nain korienja kolovoza u podunom smislu i saobraajne trake, i odvajaju vozne od nevoznih povrina Elementi horizontalne signalizacije, uvek upravni na osu kolovoza, kojima se uesnicima u saobraaju definiu nain kretanja i zaustavljanja Elementi horizontalne signalizacije koji ne pripadaju grupama uzdunih i poprenih oznaka, a kojima se uesnicima u saobraaju definie nain ponaanja na voznim i stacionarnim povrinama Sistem svetlosnih saobraajnih znakova i svetlosnih oznaka na putevima. NAPOMENA: Svetlosni saobraajni znakovi se uesnicima u saobraaju daju pomou svetlosnih signalnih ure aja. Skup tehnikih sredstava koja slue za regulisanje saobraaja na raskrsnicama, peakim prelazima preko kolovoza i na saobraajnicama na kojima se povremeno menja smer kretanja po trakama, kao i za oznaavanje prelaza puta preko eleznike pruge u nivou, radova na putu i drugih prepreka i oteenja kolovoza koji predstavljaju opasnost za uesnike u saobraaju. Osnovne vrste su: ure aji za davanje svetlosnih saobraajnih znakova (semafori), ure aji za najavljivanje vozila i peaka (detektori) i ure aji za upravljanje i kontrolu rada semafora, registrovanje najava vozila i peaka i povezivanje i koordiranje rada vie svetlosnih signalnih ure aja (upravljaki ure aj). Sastavni delovi svetlosnih signalnih ure aja su elektrini vodovi koji slue za elektroenergetsko napajanje semafora i prenos upravljakih komandi. "Pasivni" elementi svetlosne signalizacije Stubii za oznaavanje blizine granice saobraajne povrine i pruanja puta koji na sebi nose dnevne i none reflektujue oznake Elementi izra eni od retroreflektujueg materijala sa retroreflektujuim (svetloodbojnim) svojstvima koji se postavljaju na zatitne ograde, stubove bilo koje vrste, stenovite kosine, gornje potporne zidove u tunelima i sl. Svetlosna oznaka za oznaavanje vrha razdelnog osrtva, koja se koristi umesto svetleeg stubia. Svetlosne oznake na elementima konstrukcije i opreme
7

Svetlosne oznake Smerokazi

Retroreflektujui elementi

Svetlosni stub Oprema za usmeravanje

1. Opte definicije

javnih puteva i drugim predmetima koji su stalne prepreke unutar gabarita slobodnog profila puta. NAPOMENA Ove oznake slue za vertikalno obeleavanje na javnim putevima, a sastoje se od kosih traka bele i crne boje koje se nanose bojom ili se u obliku tabli privruju na delove putnih objekata ili drugih stalnih prepreka na putu Saobraajna sigurnosna Deo saobraajno-tehnike opreme puta trajnog oprema karaktera, izuzev saobraajne signalizacije, ija je direktna namena zatita uesnika u saobraaju od mnogih opasnosti na putu Ograde Konstrukcije za zatitu peaka i vozila od pada sa planuma puta, skretanja vozila sa kolovoza, kao i za spreavanje peaka i ivotinja da stupaju na kolovoz, odnosno prelaze preko kolovoza puta Zatitna ograda Tehnika sigurnosna konstrukcija ija je svrha da sprei iskliznue vozila s planuma puta, odnosno da prihvati i zadri vozila skrenuta s kolovoza Laka elina ograda Konstrukcija za zatitu peaka od vozila. NAPOMENA: Radi zatite samih vozila mora na ivici kolovoza da postoji uzdignuti ivinjak Masivna ograda Ograda na potpornim zidovima do planuma za zatitu vozila, izra ena od betona ili kamena, koja se u tekim terenima primenjuje kao zamena za zatitnu ogradu Peaka zatitna Zatitna ograda du peake staze ija je svrha ograda spreavanje peaka da stupe van peake staze Peaka barijera Zatitna ograda izme u dva kolovoza ija je svrha onemoguavanje peaka da prelaze preko puta Visoka iana ograda koja se po pravilu koristi za Zatitna iana ograda spreavanje divljai i domaih ivotinja da zalaze na kolovoz, naroito du autoputeva. NAPOMENA: Ova ograda se u odre enim sluajevima moe koristiti i kao peaka barijera (JUS U.S4.106). Branici i polubranici Ure aji koji se sastoje od mehanizma za pokretanje i barijera sa svetlosnim znakovima i oznakama, a koji slue za zatvaranje saobraaja itavom irinom puta, odnosno do polovine irine puta na prelazu preko eleznike pruge u nivou Svetlei stubi Naprava koja je nou osvetljena sopstvenim izvorom svetlosti i po pravilu nosi na sebi saobraajni znak obaveznog smera za vozila, a postavlja se na razdelno ili saobraajno fiziko ostrvo radi zatite peaka i upozoravanja vozaa na ove prepreke na putu. NAPOMENA. Moe se primenjivati i varijanta sa reflektujuom tablom od crno-utih polja, i u tom sluaju se naziva "svetlosni stub" Ekrani protiv Lake konstrukcije na razdelnim trakama ili zaslepljivanja vozaa razdelnim ostrvima izme u dve kolovozne trake

1. Opte definicije

aluzine Saobraajno ogledalo

Osvetljenje puta

Telekomunikacje na putu

Sredstva za komunikaciju

Ostala saobraajnotehnika oprema

Privremena saobraajna signalizacija

Oprema za obezbe enje radilita i privremenih prepreka na putu Branici

Zapreke

puta radi smanjenja ili uklanjanja efekta bljeska od svetala vozila iz suprotnog smera Ogledalo u obliku table postavljene vertikalno na nosa ija je svrha da omogui me usobno uoavanje vozila i peaka na izrazito nepreglednim mestima na putu kao to su raskrsnice, otre krivine i drugo Javno osvetljenje puta i prateih saobraajnih povrina van naselja ukljuujui objekte i uslunu opremu puta, izvedeno kao sistem svetiljki iznad kolovoza kojim se uesnicima u saobraaju omoguava jasno i blagovremeno uoavanje toka trase puta, prepreka na putu, kao i pramena u saobraajnom toku na mestima gde je to uslovljeno bezbednim i urednim odvijanjem saobraaja, iskljuujui dekorativno i ambijentalno osvetljenje objekata na javnim putevima Posebni komunikacioni sistemi za prenos i identifikaciju poziva koje korisnici puta u nudi upuuju centru za nadzor radi dobijanja pomoi ili obavetenja od odgovarajuih javnih slubi kao to su hitna medicinska pomo, milicija, popravke vozila i drugo Stubovi za poziv u nudi postavljeni du puta koji sadre telefone (tzv. "SOS telefoni") ili radio-odailjae, odnosno prijemnike pomou kojih se uspostavlja veza sa centrom Oprema na putu koja se koristi povremeno, privremeno (u sluaju potrebe), odnosno ija je primena ograniena na manji broj mesta ili deonica na putnoj mrei, a namenjena je zatiti puta i uesnika u saobraaju, odnosno postizanje vieg nivoa saobraajne usluge Sistem saobraajnih znakova koji se postavljaju na mestima privremenih opasnosti na putu (radovi na putu, odronjavanje kamena, smetovi, klizanje terena i druge privremene prepreke), kao i na mestima gde se zbog pojave navedenih opasnosti ili odravanja javnih priredbi (sportska takmienja, izlobe, i slino) privremeno menja trasa puta, odnosno pojavljuju skretanja ili obilasci Naprave namenjene upozoravanju vozaa na opasnost prouzrokovanu izvo enjem radova ili pojavom privremenih prepreka na putu, usmeravanju i vo enju saobraaja u zoni izvo enja radova na putu Popreno postavljeni elementi sa kosim naizmeninim poljima bele i crvene boje koji se koriste za obezbe enje uesnika u saobraaju kod izvo enja radova i pojave privremenih prepreka na putu Pokretna i nepokretna naprava sastavljena od jedne ili dve horizontalno postavljene table na nogarima, sa
9

1. Opte definicije

Kupe

Zaprene trake

Zastavice i ploe

naizmeninim poljima bele i crvene boje kojima se ogra uje gradilite i privremene prepreke sa bone strane Naprave konusnog oblika izra ene od gume ili plastike sa naizmeninim poljima bele i crvene boje kojima se upozoravaju vozai na prepreke ili radilite na putu Trake od plastine folije obojene naizmenino belom i crvenom bojom, kojima se oznaava ivica radilita ili prostora sa privremenim preprekama Trouglaste ili pravougaone zastavice i ploe bele i crvene boje, koje se naizmenino stavljaju na ue kojim se oznaava ivica radilita ili prostora sa privremenim preprekama na putu Sistem snegobrana i znaki za obeleavanje puta Sredstva za zatitu puta od snenih nanosa, u vidu ograde od letvi i poluoblica, table na drvenom kolju, iane mree ili mree od vetakih materijala tapovi obojeni naizmenino poljima crvene i ute boje pomou kojih se vozai vozila za ienje snega obavetavaju o debljini sloja snega i poloaju prepreka (objekti i oprema puta) Kompleksan sistem ije elemente sainjavaju po pravilu sve vrste saobraajno-tehnike opreme, kao i druga oprema sa savremenim tehniko-tehnolokim reenjima Sistem opreme koji se moe sastojati od svetlee i svetlosne signalizacije, komunikacionog sistema, sigurnosne saobraajne opreme, protivpoarnih ure aja, posebnog osvetljenja i druge opreme. NAPOMENA: Kod duih tunela, naroito na autoputu, u sastavu ove opreme mogu biti ure aji za kontrolu vidljivosti, prisustva ugljenmonoksida sa ventilacionim sistemom, kao i promenljiva signalizacija i televizija zatvorenog kruga Sloeni sistem vertikalne i svetlosne signalizacije predvi en za davanje jednog ili vie znakova (poruka) koji se prema potrebi mogu prikazivati ili izostavljati. NAPOMENA: Promena se moe vriti runomehanikim putem, komandom iz centra ili potpuno automatski na osnovu senzora i brojaa kojima se prate uslovi na putu emituje svetlosne zrake deo svetlosti koje emituje svetlosni izvor, a mogu biti: termiki i fluorescentni. nastaje kod svetlosnih izvora koji se nalaze na visokim temperaturama (Sunce, elektrine sijalice sa usijanim

Oprema za zatitu u zimskim uslovima Snegobrani

Znake za obeleavanje puta

Oprema sloenih objekata

Oprema tunela

Promenljiva saobraajna signalizacija

Svetlosni izvor Svetlosni zrak Termiki svetlosni zrak

10

1. Opte definicije

Fluorescentni svetlosni zrak Zraenje svetlosnog izvora

Talasna duina svetlosti Zamena dnevne svetlosti

Svetlosni fluks () Svetlosna jaina (I)

Osvetljenost (E)

Kandela (cd)

Lumen

Luks

Refleksija

Difuzna refleksija

Refleksija od ogledala

Meovita refleksija

vlaknom, vatra, plamen svee i dr.) nastaje kod izvora gde se emitovanje svetlosnih zraka zasniva na principu elektrinog pranjenja samog izvora putem gasova i para svaki svetlosni izvor ima odre eno zraenje, a postoje tri grupe zraenja i to: infracrveno zraenje, zraenje u obliku vidljive svetlosti i ultraljubiasto zraenje, od kojih se svaka od ovih kategorija pojavljuje na odgovarajuim talasnim duinama svetlosti kategorija koja definie svako od zraenja svetlosnog izvora potie od termikih svetlosnih izvora koji rade na principu uarenog vlakna, a moe biti indirektno i direktno svetlosni fluks predstavlja snagu svetlosnog izvora i jednak je energiji koju izvor emituje u vidu svetlosnog zraenja tokom jedne sekunde svetlosna jaina, ili jaina svetlosnog izvora je jednaka svetlosnom fluksu koji izvor emituje u jedininom prostornom uglu osvetljenost povrine je jednaka svetlosnom fluksu koji pada na jedininu povrinu, normalno postavljenu na pravac zrakova jedinica za jainu svetlosti predstavlja jainu svetlosti koju u normalnom pravcu zrai povrina od 1/600000 kvadratnog metra crnog tela, na temperaturi ovravanja platine, pod normalnim atmosferskim pritiskom od 101.325 paskala jedinica za svetlosni fluks, a predstavlja svetlosni fluks koji u jedininom prostornom uglu emituje takasti svetlosni izvor jaine od jedne kandele, podjednako u svim pravcima jedinica za osvetljenost, a predstavlja osvetljenost povrine jednog kvadratnog metra na koju pada ravnomerno raspore en fluks od jednog lumena odbijanje svetlosti od predmeta ili povrine koje su osvetljene, postoji difuzna refleksija, refleksija od idealno ravne povrine, meovita refleksija i retrorefleksija ostvaruje se na neravnoj povrini gde se upadni svetlosni zrak pri nailasku na neravnu povrinu rasipa i reflektuje u svim (raznim) pravcima ostvaruje se na idealno ravnoj povrini gde su upadni i odbojni zrak pod istim uglom u odnosu na povrinu postavljenu upravno na ravan od koje se svetlo odbija ostvaruje se tako to se deo upadne svetlosti reflektuje po principu refleksije od ogledala, a deo se reflektuje
11

1. Opte definicije

Retrorefleksija

Kandela/luksu/metru kvadratnom

Milikandela/luksu/metru kvadratnom

Koeficijenat retrorefleksije Retroreflektujui materijali

Bojila i plastike

Apliaktivni materijali "folije"

Sferina tela "perle"

Prizmatina tela

Bojila, plastike i sferina tela

difuzno ostvaruje se na povrini koja je specijalno konstruisana, a predstavlja sluaj koda se svetlosni zrak usmeren prema povrini vraa ka izvoru svetlosti cd/lx/m2 jedinica za merenje retrorefleksije, koristi se u ovom obliku za merenje jaine retrorefleksije kod materijala od kojih se izra uju lica znakova vertikalne signalizacije, odre eni broj ovih jedinica zove se "koeficijenat retrorefleksije" mcd/lx/m2 jedinica za merenje retrorefleksije, manja je od prethodne jedinice a koristi se u ovom obliku za merenje jaine retrorefleksije kod materijala od kojih se rade oznake horizontalne signalizacije broj cd/lx/m2 ili mcd/lx/m2 izraava veliinu retrorefleksije, gde je veliina koeficijenta u direktnoj proporciji sa kvalitetom materijala materijali sa retroreflektujuim svojstvima, a koriste se za izradu saobraajne signalizacije, a dobijaju se meanjem bojila, plastike i sferinih tela "perli" ili se rade fabriki u obliku aplikativnih materijala "folija" sa ugra enim sferinim ili prizmatinim telima sa mogunou aplikacije ili specijalno konstruisanih tela odre enog oblika su materije u tenom ili itkom stanju koje se sastoje od pigmenata, vezivnih sredstava punila i razre ivaa, mogu biti jedno ili viekomponentni materijali, a prema nainu (postupku) ugradnje topli ili hladni specijalno konstruisani plastini vieslojni materijali, razliitih debljina, sa mogunou direktnog lepljenja na podlogu ili lepljenjem preko specijalnih lepkova ili lepkova na bazi cementa staklene ili porcelanske kuglice razliitih specifinih teina i sa razliitim indeksom prelamanja svetlosti, staklene kuglice se koriste za izradu materijala za vertikalnu i horizontalnu signalizaciju dok se porcelanske koriste iskljuivo za horizontalne oznake sastoje se od tri povrine koje su me usobno postavljene pod uglom od 900, lie na unutranji prostorno iseen deo jednog temena kocke a refleksija se izme u tih povrina ostvaruje na principu refleksije od ogledala kombinacija koja se iskljuivo koristi za izradu horizontalnih oznaka, sferina tela mogu biti ve u proizvodnji uneta u bojilo ili plastiku a mogu se na terenu pre rasprskavanja umeati u bojilo ili plastiku, a mogu se nanositi (razbacivati) manuelnim putem u ve rasprskano ili naneto bojilo ili plastiku

12

1. Opte definicije

Materijali sa sferinim telima Delimino ugra ena sferina tela

Potpuno ugra ena sferina tela

Materijali sa prizmatinim telima

Klasa materijala

Klasa I materijala

Klasa II materijala

su materijali sa mogunou aplikacije a sferina tela su delimino ili u potpunosti ugra ena u jedan od slojeva materijala javljaju se kod aplikativnih materijala koja se uglavnom koriste za izradu horizontalnih oznaka jer zbog specifinog poloaja u kome se nalaze i zbog potrebe ostvarivanja velikog koeficijenta trenja (dodaju se i parii keramike ili krupniju vrsti granulati peska i sl.) ti materijali se na taj nain i konstruiu (delimino ugra ene staklena sferina tela predstavljaju poetnu odnosno zastarelu tehnologiju za aplikativne materijale koji su se koristili javljaju se kod aplikativnih materijala koji se koriste za izradu lica saobraajnih znakova vertikalne signalizacije, gde staklena sferina tela mogu biti potpuno ulivena u prozirnu (transparentnu) plastiku (klasa I)ili sa sferinim staklenim kuglicama koje se nalaze u vazdunim prostorima (kapsulama) preko kojih je naneta prozirna (transparentna) plastika (klasa II) prizmatina tela se ugra uju u sloj prozirne (transparentne) plastike (klasa III kod nas, inae u Evropi se jo uvek vodi kao "novi materijal") i postoji potpuno nova klasa koja jo uvek nije dobila naziv, u poetnim Evropskim materijalima javlja se kao fluoresentni materijal do sada poznati materijali se prema veliini koeficijenata retrorefleksije klasiraju u tri klase I, II i III, gde je inae klasa materijala u direktnoj proporciji sa koeficijentom retrorefleksije. Klasa materijala je nastala zbog toga to ima vie razliitih proizvo aa materijala koji dodeljuju svoja imena, a karakteristike materijala su razliite ova klasa materijala je specificirana JU standardom Z.S2.330 gde su dati minimalni koeficijenti retrorefleksije za osnovne boje materijala koje se pojavljuju (najvei koeficijent retroreflektujuih materijala javlja se kod bele boje 50 cd/ld/m2, a najmanji kod plave i ljubiaste 2 cd/lx/m2). Na standard je u potpunosti u skladu sa Evropskim standardom EN 12899-1 ("Fihed, vertical road traffic signs - Part 1: Fihed signs") ova klasa materijala je specificirana JU standardom Z.S2.330 gde su dati minimalni koeficijenti retrorefleksije za osnovne boje materijala koje se pojavljuju (najvei koeficijent retroreflektujuih materijala javlja se kod bele boje 180 2 cd/lx/m2, a najmanji kod plave i ljubiaste 14 2 cd/lx/m2). Na standard je u potpunosti u skladu sa Evropskim

13

1. Opte definicije

standardom EN 12899-1 ("Fihed, vertical road traffic signs - Part 1: Fihed signs") ova klasa materijala nije specificirana JU standardom, a Klasa III materijala ni evropskim standardom. Ovaj materijal je uao u proceduru i ura en je prvi materijal od strane ICITE (Instituto Centrale per l'Industrializzazione e la Tecnologia Edilizia) pod nazivom "Microprismatic retroreflective sheeting" u ediciji CUAP - Common understanding of assessment procedure -, October 2000. Po ovom materijalu postoji vie klasa ovih materijala a koeficijenti retrorefleksije treba da budu za belu foliju u granicama od 625 do 800 cd/lx/m2, a najloiji koeficijenat ima ljubiasta 19 cd/lx/m2 potpuno novi materijal ura en tako e sa Fluorescentni materijali mikroprizmatinim telima, a zbog osobine fluoroscencije vrlo dobro se vidi i u dnevnim i u nonim uslovima. U Evropi se najee koriste za obeleavanja opasnih krivina, radova na putu, prepreka, barijera, isticanja vidljivosti odre enog znaka i sl. Prvi predlog o karakteristikama ovog materijala ura en je u okviru istog materijala koji je dat i za klasu III materijala. Do sada su poznate samo tri boje ovog materijala i to: oran, uta i uto-zelena. gde se koeficijenti retrorefleksije kreu u dijapazonu od 200 (oran) do 750 (uto-zeleni) cd/lx/m2 bilo koji materijal za horizontalnu ili vertikalnu Trajnost materijala signalizaciju ima vek trajanja. Uobiajeno je da nacionalni standardi propisuju odre eni vek trajanja nekog od materijala koji moe biti izraen u broju godina (obino kod horizontalne signalizacije) ili u minimalnoj vrednosti koeficijenta retrorefleksije (kod materijala za vertikalnu signalizaciju. Kod horizontalne signalizacije zavisno od materijala koji se koristi vek se kree od 0,5 do 6 godina, kod retroreflektujuih materijala minimalni koeficijent retrorefleksije se javlja u rasponu od 7 do 10 godina. Svaki od proizvo aa ima svoje garantne rokove za pojedine materijale kompleksna strategija upravljanja saobraajem gde se Smirivanje saobraaja odgovarajuim kombinovanjem niza gra evinskih i (traffic calming, Woonerf, reimskih mera, primenom saobraajne signalizacije i livable street, living yard) opreme obezbe uje promena ponaanje vozaa, intenzivno ograniava brzina vozila na nivo oko 30 km/sat, favorizuju nemotorizovani uesnici u saobraaju i minimizira negativan uticaj saobraaja na okolni urbani prostor; Zona urbanog prostora u kome dominira funkcija Zona stanovanja (Home stanovanja, a pripadajua saobraajna mrea se zone) upravljaki tome prilago ava

14

1. Opte definicije

Lokalni saobraaj Prolazni, tranzitni saobraaj Redizajnirana raskrsnica

Kanalisanje ( tokova)

Smanjenje radijusa ivinjaka

Poprene barijere

lokalni saobraaj, koji u posmatranom prostoru ima izvor i cilj putovanja saobraaj koji u lokalnom prostoru nema ni izvor niti cilj kretanja, ve njegovom saobraajnom mreom samo tranzitira situaciono preoblikovanje geometrije raskrsnice, kako bi se nizom razliitih mera podrao restriktivan reim smirivanja saobraaja razdvajanje i usmeravanje tokova vozila i/ ili peaka korienjem elemenata saobraajne signalizacije, opreme i gra evinskim intervencijama na raskrsnici/ saobraajnici smanjenje radijusa luka ivinjaka koji na raskrsnici povezuje ivinjake dveju ukrtajuih ulica i inilac kontrole skretanja vozila iz jede u drugu (na tipino od 3 do 5 metara); fizike barijere postavljene u centralnom prostoru raskrsnice, koje spreavaju kretanja pravo i nameu skretanja u bone saobraajnice fizikim/ gra evinskim merama kanalisanja tokova nametnuto/ kontrolisano skretanje vozila u raskrsnici ovalni ispusti ivinjaka/ trotoara u zoni raskrsnice, kojima se suava ulazni profil saobraajnice (esto prethode nizu parking mesta ili prostoru za smetaj kontejnera za smee); centralna fizika barijera du saobraajnice, koja se prostire kroz raskrsnicu i sa njenih bonih prilaza spreava kretanje pravo i levo skretanje krune raskrsnice, koje horizontalnom defleksijom i svojim reimom saobraaja neposredno utiu na smirivanje saobraaja centralna barijera na kolovozu (fiziko ostrvo), koja kolovoz fiziki deli na dva dela namenjena suprotnim smerovima, suava mu profil, a peacima moe da obezbedi bezbednu zonu prilikom prelaska preko kolovoza ispusti ivinjaka i trotoara u zonu kolovoza du deonici saobraajnice, kojima se suava profil kolovoza (smanjuje brzina vozila) i skrauje duina peakog prelaza vertikalno ili horizontalno deformisanje putanje vozila (odstupanje od pravca) koje je rezultat fizikog oblikovanja saobraajne povrine

Nametnuto kanalisanje tokova u skretanju (Forced turn channelization) Ovalni ispusti ivinjaka (Bulbouts, corner flakes)

Centralna fizika barijera (Raised median through intersection) Kruna raskrsnica

Barijera centralna

Ispusti ivinjaka

Defleksija

15

1. Opte definicije

Vertikalna defleksija

Neravnine na kolovozu (Uneven road surface, rumble strips)2

Kolovozni zastor izra en od materijala heterogene strukture (Textured pavement) Neravnine na kolovozu (Speed humps, road humps) Podignut centralni deo raskrsnice (Raised intersection) Podizanje peakog prelaza (Raised crosswalk, speed table, plateau, cushion) Depresirani ivinjak (Deppresed curb, drop curb) Horizontalna defleksija

razliite vertikalne poprene devijacije kolovoza koje vozaa podseaju ili primoravaju da radi veeg komfora prelaska preko njih prilagodi brzinu kretanja svog vozila namerno napravljene neravnine na kolovozu u vidu viestrukih poprenih formi male visine (od 4 do 8 milimetara), koje pri prelasku vozila veim brzinama izazivaju za vozae upozoravajue vibracije u buku i podseaju na smanjenje brzine kolovozni zastor izra en od materijala heterogene/ raster strukture (sitna kamena kocka, behaton, razliita poploavanja), koji vozaima vizuelno i vibracijama tokom vonje naznaava da se nalaze na saobraajnoj povrini drugaijeg karaktera razliiti tipovi kratkih deformacija/ denivelacija celog profila kolovoza, koji za komforan prelazak vozila zahtevaju odgovarajue prilago avanje brzine (leei policajci) podizanje kompletnog centralnog prostora raskrsnice na platformu u ili blisku nivou trotoara, kako bi se naznaio prioritet peakih kretanja, a vozila primorala na smanjenje brzine podizanje kompletnog peakog prelaza ili dela saobraajnice (koji prethodi zoni nunog smanjenja brzine) na platformu u ili blisku nivou trotoara deo ivinjaka koji je manje visine od uobiajene, dozvoljavajui vozilima (tipino teretnim i autobusima) da prelazei preko njega lake savladaju geometriju saobraajnice niz mera fizikog preoblikovanja saobraajnice, kojima se remeti pruanje njene trase u pravcu, a vozilima namee odgovarajue prilago avanje brzine kretanja niz prostorno sinhronizovanih ispusta trotoara na deo kolovoza (tipino tri) kojima se profil kolovoza suava, a vozila primoravaju da slede izlomljenu trajektoriju kretanja; Curb extension promena izgleda/ poloaja ivinjaka tako da se odgovarajuim njegovim ispustima na kolovoz preoblikuje pruanje i suava profil kolovoza popreno izmetanje trase saobraajnice u odnosu na pravac kretanja tokova najee uglasti ispusti ivinjaka na kolovoz, u funkciji suavanja profila ili deformisanja trase saobraajnice

Chichane ikane

Lateral shifts Kukers- Chokers

postoje jo i rumble area, jiggle bars i sl. Sve ove prepreke pripadaju kategoriji prepreka na kolovozu i razlikuju se po dimenzijama i visinama.

16

1. Opte definicije

Zatvaranje ulice (Full stree closure, Cul de sac, dead end)

potpuno fiziko zatvaranje/ zapreavanje celog profila saobraajnice radi potpunog spreavanja tranzitnih kretanja

17