0.

TRANSPORTNO - SAOBRAAJNA POLITIKA I ZNAAJ REGULISANJA I UPRAVLJANJA SAOBRAAJEM

SADRAJ
0. TRANSPORTNO-SAOBRAAJNA POLITIKA I ZNAAJ REGULISANJA I UPRAVLJANJA SAOBRAAJEM .............................................................................. 1
0.1 0.2 0.3 0.4 0.5
0.5.1 0.5.2 0.5.3

Razvoj saobraaja i transporta u Evropi ........................................................... 1 Lina karta Evrope u oblasti saobraaja i transporta....................................... 2 Saobraaj i transport u evropskim gradovima................................................... 5 Evropska transportna politika -Bela knjiga (White paper) ................................ 6 ta je odrivi razvoj i odriva mobilnost ............................................................ 8
Nove tehnologije u upravljanju saobraajem............................................................9 Transport putnika....................................................................................................10 Trokovi transporta .................................................................................................10

0.6

0.6.1 0.6.2

Republika Srbija................................................................................................. 11

Srbija i susedne zemlje...........................................................................................14 Transportna politika Srbije......................................................................................15

0.7

Rezime ................................................................................................................ 15

LITERATURA ................................................................................................................... 16

0. Stanje i perspektive regulisanja

0. TRANSPORTNO-SAOBRAAJNA POLITIKA I REGULISANJA I UPRAVLJANJA SAOBRAAJEM

ZNAAJ

0.1

Razvoj saobraaja i transporta u Evropi

Transport i komunikacije su, nasune, komplementarne ljudske potrebe. Uprkos razliitim tumaenjima i definicijama transporta i saobraaja generalno je transport realizacija potreba za premetanjem ljudi i dobara. Saobraaj je nuna posledica transporta, ali tako e i saobraaj kao takav utie na poveanu potranju za transportom. Danas je u svetu u objanjavanju znaaja transporta dominantan logistiki pristup. Jedna od rasprostranjenih definicija logistike je da je to skup delatnosti kroz koje se u odre enom sistemu vri oblikovanje, projektovanje, upravljanje i kontrola postupaka na podruju manipulisanja, skladitenja i transporta robe. Logistiki pristup nam dozvoljava da sagledamo i znaaj transporta, pa time i saobraaja u razvoju ljudskog drutva. Prema Andersonu [3] svet je proao do sada kroz tri logistike revolucije i to: 1. Prva logistika revolucija nastala je kada su mali gradovi Mediterana i Severne Evrope procvali zahvaljujui trgovini (Libek, Venecija, Bri). To je period udruivanja trgovca severa (Hansa) i Mediterana. 2. Druga logistika revolucija nastala je uvo enjem broda Karavele u saobraaj. Amsterdam i cela Flandrija, uvo enjem novih oblika plaanja, postaju centar ekonomske moi. Oko Amsterdama formiraju se velike luke i transportni centri (Antverpen, Roterdam). 3. Trea logistika revolucija vezana je za formiranje Engleske banke, povezivanje gradova u unutranjosti (Manester) sa velikim lukama i inteziviranje robne razmene sa Severnom Amerikom. I drugu i treu logistiku revoluciju karakteriu velika osvajanja, razaranja i nametanja novih pravila. Pored toga za sve tri logistike revolucije karakteristino je: Eksplozija proizvodnje i transporta; Poveanje broja zaposlenih i poveanje zarada; Jaki migracioni talasi ka novim prosperitetnim zonama; Nove socijalne i politike tenzije; Kreativnost u nauci, umetnosti i kulturi i Poveanje fonda znanja i kroz nove oblike obrazovanja. Danas, svet je zagazio u etvrtu logistiku ili informatiku revoluciju [4]. Osnovni pravci delovanja etvrte logistike revolucije u oblasti saobraaja i transporta, koja je rezultat razvoja novih tehnologija ukljuujui i informacione tehnologije, su:

Razvoj i primena logistikog koncepta u transportu (razvoj intermodalnog transporta); Poboljanje kvaliteta ivota u gradovima (Upravljanje saobraajem oslonjeno na Inteligentne Transportne Sisteme, Razvoj sistema za masovni prevoz putnika, alternativni vidovi prevoza, vozila na alternativni pogon i dr.).
1

0. Stanje i perspektive regulisanja

0.2

Lina karta Evrope u oblasti saobraaja i transporta1

Evropska Unija, koju danas ini 25 zemalja (EU-25), ima oko 460 miliona stanovnika, a van evropske Unije u Evropi ivi oko 80.000000 stanovnika, ne raunajui Rusiju (143 000 000 stanovnika). Stanovnici Evropske Unije svaki dan koriste neki od vidova prevoza kako bi otili na posao, u kolu, u kupovinu i sl., pri emu svaki stanovnik putuje u proseku 36 km svaki dan, a od toga 27 km pre e automobilom. Da bi se zadovoljile potrebe stanovnika EU u pogledu snabdevanja robom, hranom i drugim teretom, 1 t tereta prelazi dnevno u proseku 23 km za svakog stanovnika EU, a od toga 10 km se preveze drumom. Stepen motorizacije u EU-25 u 2005.god. dostigao je vrednost od 476 PA/1000 stanovnka, tj. 1 automobil na svaka 2 stanovnika. U odnosu na period iz 1990.god., stepen motorizacije u EU porastao je za 31%. U skladu sa porastom prevoza tereta u drumskom saobraaju raste i broj teretnih vozila koji je u 2004.godini iznosio 31,5 milion vozila. U periodu od 1995. do 2005. godine teretni saobraaj (tkm) je rastao sa prosenom godinjom stopom od 2,8% a Bruto Nacionalni Proizvod je rastao u realnim konstantnim iznosima od 2,3% godinje. U periodu od 1995. do 2004. god. putniki saobraaj (putkm) je rastao sa prosenom godinjom stopom od 1,8%. Drumski saobraaj je i dalje dominantan vid prevoza. Od ukupnog ostvarenog transporta putnika u 2004.god., 84% putovanja se obavi u drumskom saobraaju (automobilom, motociklom ili autobusom). U transportu putnika najvei porast ostvaren je u avio saobraaju od 49% u odnosu na sve vidove prevoza. Obim rada u transportu putnika u 2004.godini iznosio je 6.061 milijarde putkm.

Slika 0.1 - Transport putnika po vidovima prevoza, EU-25, indeks rasta pkm (1995=100)

"Panorama of Transport", Statistical book, EUROSTAT - European Commission, 2007

0. Stanje i perspektive regulisanja

Raspodela prema vidovima prevoza u zemljama Evropske Unije u transportu putnika je sledea: 73,5% kretanja obavlja se automobilom, 2,4% biciklom, 8,3% autobusom, 1,2% tramvajem i metroom, 5,8% eleznicom, 8% avionom i 0,8% brodom (slika 2). Ova vidovna raspodela predstavlja prosek za zemlje Evropske Unije i prisutna su znatna odstupanja po pojedinim zemljama.

Slika 0.2 - Uporedna analiza modalne raspodele u putnikom i teretnom saobraaju

U teretnom saobraaju, pored toga to se u toku 2005. god. najvie transporta robe obavilo u drumskom saobraaju, 44%, znaajnu ulogu je preuzeo i pomorski saobraaj sa ueem od 39%. Obim rada u transportu robe u 2005.godini iznosio je 3.903 milijarde tkm. U periodu od 1995-2005. god. zbog velikog uticaja pojave usluga "od vrata do vrata" i "tano na vreme" u prevozu tereta zabeleen je najvei porast u drumskom saobraaju od 38% (slika 0.3).

Slika 0.3 - Transport robe po vidovima prevoza, EU-25, 1995-2005 (u milij. tkm)

0. Stanje i perspektive regulisanja

Sektor transportne industrije predstavlja znaajan segment ekonomskog razvoja EU jer donosi prihode od 363 milijarde EUR-a i sa 8,2 miliona zaposlenih u 2004.godini. Uprkos injenici da je bezbednost saobraaja znaajno poboljana, broj saobraajnih nezgoda u 2005.god. je opao za 17% u odnosu na 2001. godine, ali ne i u svim zemljama lanicama EU. Od ukupno 43.000 nastradalih lica u toku 2005.god u saobraaju, u drumskom saobraaju nastadalo je 41.300, a 1,7 milion je povre enih lica. Najvea poboljanja u bezbednosti saobraaja postignuta su u pomorskom i avio saobraaju, kroz donoenje irokog spektra propisa i standarda u ovim oblastima saobraaja preko Evropskih agencija: EMSA, EASA i ERA. Strategija EU za period od 2001 do 2010.god. predvi a primenu najnovijih tehnologija i mera koje e omoguiti da se broj saobraajnih nezgoda i nastradalih lica prepolovi. Evropa ima jednu od najguih transportnih mrea na svetu (mrea puteva, eleznice i vazdunih linija), 1200 km na 1000 km2. U 2003.god. EU-25 posedovala je mreu od 5,1 milion km obuhvatajui puteve, eleznicu, reni i cevovodni saobraaj, pri emu 95% pripada mrei drumskog saobraaja (ukljuujui autoputeve 4,8 mil km). U periodu od 1990 - 2003.god. zabeleen je porast od 20% ukupne transportne mree, pri emu je ostvaren najvei razvoj mree autoputeva od 41%, i drugih kategorija puteva za 22%. U 2003.god. duina puteva sa naplatom u EU iznosila je 58.100km, odnosno 1,2% od ukupne duine saobraajne mree. Najveu mreu puteva sa naplatom ima Nemaka 12.044 km (21%), zatim Francuska 10.379 km (17,9%) i panija 10.296 km (17,7%). Na teritoriji EU-25 gustina mree puteva sa naplatom iznosi 15km/1000 km2 , odnosno 13km/100.000 stanovnika. Godinji prihodi od naplate su 10 milijardi USD. Od prihoda od naplate, 30 do 50% ide u odravanje, a ostalo u finansiranje novih projekata. Koncesije se, najee, daju na 30 godina [2]. U metropolama EU u 2004.god. imalo je 137 tramvajskih i LRT sistema ukupne duine 7.033 km, pri emu samo Nemaka ima 56 sistema odnosno 2/5 od ukupne duine. Tako e, u ovim metropolama izgra eno je 30 metro sistema ukupne duine 2.165 km, pri emu Francuska ima najvie metro sistema (6), ali najveu duinu metro mree ima Engleska 480 km na 3 metroa. U ukupnoj potronji energije drumski saobraaj uestvuje sa 83%. U 2004.godini, u odnosu na sve vidove prevoza najvea emisija tetnih gasova od 93% potie od drumskog saobraaja. Saobraaj uestvuje u ukupnom zaga enju ivotne sredine: CO sa 62%, NO2 sa 50%, hidrocarbon sa 35% i sa 17% CO2. Oko 20% gra ana Evrope snosi posledice visokog aerozaga enja (oko 9% stanovnika EU ivi na 200 m od puteva na kojima se ostvari protok od 3 mil. vozila godinje, a ak 25% gra ana ivi na 500 m od puta). U strukturi Bruto nacionalnog proizvoda (BNP) transport uestvuje sa 7% a oko 8,5 miliona stanovnitva radi direktno u oblasti transporta i saobraaja i time ima znaajan uticaj na ekonomski i drutveni razvoj Evropske Unije. Oko 100 miliona ljudi je starije od 55 godina, a oko 5 miliona je hendikepirano. U najveim urbanim zonama PGDS na mrei (Proseni Godinji Dnevni Saobraaj) je preko 50 000 vozila.

0. Stanje i perspektive regulisanja

0.3

Saobraaj i transport u evropskim gradovima

Najvei deo stanovnitva ve danas ivi u gradovima i ovaj trend e se nastaviti i u narednom periodu. Stanovnitvo je sve starije i od 2010-2025. godine oekuje se blagi pad nataliteta na podruju Evrope. Migracioni talasi iz drugih delova sveta bie i dalje prisutni i to e u pojedinim gradovima znaajno izmeniti demografsku sliku. Sa jedne strane bie prisutan znatan broj starijeg sveta, a sa druge strane puno mla ih ljudi iz drugih sredina. Gradovi e sve vie biti multietniki, multijeziki i multikulturni. To e stvarati probleme u obrazovanju, transportu, obezbe ivanju odgovarajuih radnih mesta i dr. Pojava organizovanog kriminala i sive ekonomije bie sve prisutnija [5]. Razvoj novih tehnologija i nesluene mogunosti informacionih tehnologija stvaraju na polju ekonomije odre ene konflikte. Sa jedne strane postoji tenja za otvaranjem novih radnih mesta, a sa druge strane nove tehnologije omoguavaju da mali broj ljudi radi veoma visoko profitabilne poslove. Mogunost da se pojedini poslovi obavljaju iz kue uticae i na sve vee prisustvo enske radne populacije u visoko tehnoloki razvijenim sistemima. Potreba za visoko obrazovnim kadrom u specifinim oblastima bie i dalje veoma izraena. Procena je da e oko 20% populacije, koja se obrazuje, imati potrebu za vrhunskim obrazovanjem (inenjeri, arhitekte, lekari, dizajneri, pravnici, ekonomisti i dr). Sa jedne strane imaemo veoma informatiki obrazovanu populaciju, a sa druge strane populaciju koja e sa minimum znanja moi da obavlja odre ene poslove. Disproporcija izme u prihoda stoga moe biti veoma velika, to je ve danas sluaj u pojedinim evropskim gradovima i to moe uticati i na izgled pojedinih evropskih gradova (pojava sirotinjskih naselja po obodu grada, nepristupanost transportu koji po definiciji ne moe biti efikasan i kvalitetan i jeftin). Obzirom da e se radno vreme smanjivati, mnogi gradovi e traiti nove forme i strategije kako da kroz odgovarajue tercijalne delatnosti popune slobodno vreme stanovnitva. Rad u pojedinim profesijama na vie mesta bie mogu i prisutan. To e sigurno uticati i na karakteristike transportnih zahteva. Sledi da e informaciona tehnologija uticati i na izmene u saobraaju i uspostaviti nove zahteve pred transportnu infrastrukturu. Do 2010. sigurno e doi i do znaajnih promena u obrazovanju, imajui u vidu mogunosti informacionih tehnologija. Obuka i uenje na daljinu bie sve prisutnije, ali nee biti zamena za klasinu kolu, posebno kada su u pitanju multietnike i multijezike sredine. Teko je u ovome trenutku rei da globalizacija ekonomije u sprezi sa lokalnim strategijama odrivog razvoja moe dati pozitivne rezultate, imajui u vidu prisutne ogromne razlike u mnogim segmentima, a posebno u primanjima izme u pojedinih grupacija unutar urbanih prostora. Nove tendencije i politika u kojoj javni sektor (uslovno nazvana drava) daje (razni oblici privatizacije) svoje prihode privatnom sektoru (razne komunalne delatnosti, javni prevoz, parking garae i dr.) su prvenstveno rezultat neefikasnosti ovih sistema u veini gradova sveta. Kako e ti sistemi funkcionisati u gradovima obzirom na buduu strukturu gradskog stanovnitva teko je danas prognozirati. Kada su u pitanju prognoze u odnosu ta donose nove tehnologije treba biti oprezan. Sajber gradovi (Cyber City) kao to je eksperiment u Amsterdamu De Digitale Stad su jo uvek samo eksperimenti. Istorija nas ui da su prognoze (primer pojave telefona) ta donose nova tehnoloka reenja esto bile pogrene. Pred evropske gradove postavljaju se veliki izazovi u sferi planiranja, to e sve imati itekako uticaja na transportne sisteme, njihovo korienje i efikasnost [6].
5

0. Stanje i perspektive regulisanja

0.4

Evropska transportna politika -Bela knjiga (White paper)

Novi momenti u transportnoj politici su sve vei akcenat na odrivom razvoju i ulozi transporta i saobraaja. Globalno otopljavanje je tako e novi momenat koji e uticati i korigovati neke pravce razvoja transporta i saobraaja. Terorizam tako e ima odre enog uticaja na kvalitet mobilnosti i razvoja transporta i saobraaja. Svi navedeni novi momenti nisu u potpunosti jo uvek sagledani i kvantifikovani. Osnovne tenje odrivog razvoja saobraaja i transporta kojima tei Evropska Unija su usmerene ka "garantovanju kontinuiteta": poveanje ukupne transportne efikasnosti, smanjenje trokova, via ekoloka prihvatljivost transportnog sistema. Danas, transportna industrija u strukturi BDP (bruto nacionalnog proizvoda) Evrope uestvuje sa oko 7%, a oko 5% stanovnitva EU zaposleno je u ovoj oblasti. S toga, od esencijalnog znaaja za ostvarenje prosperiteta Evrope je upravo efikasan transportni sistem. U poslednjih 15 godina transportna politika Evropske Unije se ubrzano razvijala. Saobraajna politika EU sadrana je odnosno iskazana u tzv Beloj knjizi koja se sastoji iz dva dela: deo koji se odnosi na period 1991.- 2000. (Bela knjiga EU - White Paper on Common Transport Policy) u kojoj su definisani elementi-atributi "novog" transportnog sistema EU na osnovama "Tri I" principa ("Three I" interconnectivity, intermodality, interoperability), sa ciljem prevazilaenja nepoeljnog "modal split"-a sa dominacijom drumskog saobraaja i otvaranjem mogunosti razvoja transportnog sistema u duhu odrivog razvoja i, drugi, deo koji se odnosi za period 2001-2010. definisan u Beloj knjizi "Evropska saobraajna politika za 2010: vreme za odluku". Osnovni ciljevi transportne politike EU definisane u Beloj knjizi usmerene su ka politici odrive mobilnosti gra ana Evrope, kroz primenu vie fleksibilnih alata/mera za reavanje problema i suoavanje sa novim izazovima nastalim iz posledica proirivanja Evropske Unije, cena goriva, Kjoto protokola i globalizacije. Primarni ciljevi transportne politike su definisani za 4 glavna stuba transportnog sistema EU: mobilnost - EU mora da ponudi zahtevani nivo mobilnosti gra anima, zatita - zatita ivotne sredine, tititi potronju energije, unaprediti minimalne standarde, inovacije - poveanje efikasnosti i odrivosti transportnog sektora koji je u razvoju, razvoj novih tehnikih i tehnolokih reenja, me unarodna uloga - EU mora biti ujedinjena, vodea sila na me unarodnom transportnom nivou. Osnovne tenje su usmerene ka postizanju vee uravnoteenosti pojedinih naina transporta (regulisana konkurencija, povezivanje saobraajnih grana), zatim ka uklanjanju uskih grla u okviru sistema (rastereenje glavnih pravaca i tekoe finansiranja) i ka postavljanju korisnika u sredite saobraajne politike (nebezbedni putevi, istina o trokovima korisnika i sa-obraaj po meri oveka). Osnovni cilj saobraajne politike EU je ostao u osnovi isti u vidu "garantovanja kontinuiteta": poveanje ukupne transportne efikasnosti, smanjenje trokova, visa ekoloka prihvatljivost transportnog sistema.
6

0. Stanje i perspektive regulisanja

Srednjerono i dugorono je definisano plansko ure enje infrastrukture (sistem Panevropskih intermodalnih koridora) kao elementa integralnog prevoznog puta, uvo enje principa slobodnog pristupa do nje pod istim uslovima za sve uesnike, uvo enje naela plaanja svih trokova za sve uesnike, unifikacija opreme i sredstava, standardizacija kvaliteta usluge uz ubrzano uvo enje telematskih podsistema (ITS-a) za podrku. Takav sistem treba da dovede do:

racionalne upotrebe kapaciteta grana i vorova saobraajnih mrea i voznih sredstava poveanja ukupne efikasnosti transportnog sistema iskazivanja i povezivanja najboljih osobina pojedinih vidova prevoza smanjenja negativnog delovanja na ivotnu sredinu.

Na osnovu svega prethodno izreenog, moe se rei da je glavna tendencija na podruju EU, kada je u pitanju definisanje razvojnog koncepta budueg transportnog sistema, stvaranje uslova za ubrzani razvoj intermodalizma, gde se pod tim pojmom, sutinski, bez obzira na "zvaninu" definiciju, podrazumeva sistematina, osmiljena upotreba dva ili vie naina prevoza, sa ciljem poveanja ukupne efikasnosti transportnog sistema te tako, utiui na promenu postojeeg (nepovoljnog!) "modal split"-a ka eljenim vrednostima, umanjiti negativno delovanje saobraaja na ivotnu sredinu. Najvea slabost sadanjeg transportnog sistema EU je nedostatak veza izme u pomorskog, kopneno-vodnog i eleznikog transporta. Sa druge strane, rast drumskog saobraaja prouzrokovae znaajne socijalne, kao i probleme zatite ivotne sredine, koji itekako, u negativnom smislu, utiu na opti ekonomki rast. Poevi od toga da je slobodno kretanje ljudi, dobara i kapitala jedan od primarnih ciljeva, pre vie godina EU je zapoela uklanjanje tehnikih i institucionalnih barijera izme u lanica. U sutini, cilj je bio formiranje Zajednikog Trita Transporta (ZTT) . Danas je jasno da Ideja o Zajednikom Tritu Transporta nije dovoljno da obezbedi kvalitetnu mobilnost na prostoru Evrope. Mobilnost gra ana Evrope i porast trgovinske razmene ne moe se slobodno razvijati na nacionalnim transportnim sistemima gra enim u prethodnim periodima. To je i jedan od osnovnih razloga izrade transportne politike i programa razvoja infrastrukture Trans Evropske Transportne Mree (TENM). Osnovni zadaci ovakvog pristupa su da obezbedi, u okviru oekivanog porasta saobraaja, brz, pouzdan i bezbedan transport, odnosno socijalnu i ekonomsku koheziju izme u lanica EU i ostalih zemalja. Klasini naini reavanja po pojedinim vidovima prevoza se destimuliu na raun razvoja integrisane transportne mree koja pogoduje transportu manje tetnom po okruenje i stimulie preraspodele izme u vidova prevoza. Ovo pretpostavlja razvoj i uvo enje novih tehnologija upravljanja transportom, razvoj dinamikih baza podataka i informisanosti korisnika, razvoj i primenu novih tehnologija, kao to su satelitsko pozicioniranje i navigacioni sistemi. Sve to treba da je komplementarno fizikoj infrastrukturi, to je preduslov da se obezbedi optimalno korienje transportnih mrea. U ovom kontekstu mrea vie nije mrea puteva, pruga, reka, kanala, morskih puteva, vazdunih koridora nego pojedinane mree ine zajedno integrisanu transportnu mreu (MTEN). Navedeni stavovi su veoma znaajni kada je u pitanju vangradska mrea saobraajnica. U gradovima je stanje znatno drugaije pa su i uspostavljeni zahtevi
7

0. Stanje i perspektive regulisanja

kao rezultat urbanih strategija razvoja drugaiji. Mogue je govoriti o nacionalnoj politici razvoja koja se onda korak po korak sputa na manje celine unutar jedne drave. Gradovi su dinamine sredine koje ne mogu da ekaju dok se odre ena strategija realizuje. U tom smislu regulisanje i upravljanje saobraajem je oslonac funkcionisanja grada u sadanjem vremenu sa mogunou da se priblii stanju eljenom u budunosti ili stanju koje e se realizovati u budunosti. irenjem EU na istok, doi e do porasta prevoza na relaciji Istok-Zapad naroito kada je u pitanju prevoz tekih i jeftinih roba na duim relacijama (teke materije, industrijska neupakovana roba, proizvodi gra evinske industrije, otpad i dr.). U odnosu na raspoloivu infrastrukturu i sredstva prevoza, ovaj deo transportnog sistema EU (i ire) nedovoljno se koristi. Razlog tome lei u neadekvatnoj unutranjoj politici u odnosu na investicije: davana je prednost drugim vidovima prevoza, bez odravanja mree unutranjih plovnih puteva i otklanjanja uskih grla. Naprotiv, moe se oekivati da e drumski saobraaj, u prostoru proirene EU, zauzeti monopolni poloaj u prevozu roba ukoliko se ne pribegne merama regulisane konkurencije: uspostavljanje nadzora nad rastom drumskog prevoza, pruanje mogunosti eleznici i drugim ekoloki prihvatljivim nainima prevoza da postanu konkurentniji izbor prevoza.

0.5

ta je odrivi razvoj i odriva mobilnost

Razvoj koji omoguava realizaciju postojeih zahteva, ali ne ograniava mogunost zadovoljenja zahteva buduih generacija. Odrivi saobraaj i transport je onaj koji je efikasan, bezbedan, korisniki usmeren i integrisan sa okruenjem Tri osnovne komponente odrivog razvoja su: Ekonomska (ekonomska efikasnost) ivotna sredina (ekoloki stabilna) Drutvena (drutveno balansirana) Transport i saobraaj nisu samo ciljevi ekonomske, ivotne sredine, drutvene odrivosti, nego su i osnov u postizanju te odrivosti. Drumski saobraaj i transport su integralni deo ukupnog transportnog sistema i moraju tako e da ispune opte ciljeve odrivosti saobraaja i transporta. U realizaciji odrivog transporta i saobraaja nove tehnologije imaju znaajnu ulogu. Osnovne celine novih tehnologija u drumskom saobraaju su: Nova vozila sa smanjenom emisijom izduvnih gasova Efikasnije upravljanje saobraajem i info servisi uz pomo ITS-a Teleworking Poveanje prostora za parkiranje u odre enim zonama uz pomo ITS-a Strategije koje se razvijaju u tom smislu su: Poboljanje karakteristika vozila (motora sa unutranjim sagorevanjem) Primena alternativnih goriva Odriv nain korienja putnikih vozila
8

0. Stanje i perspektive regulisanja Eko-ITS sistemi upravljanja saobraajem Upravljanje zahtevima

ta znae pojedini prioriteti u okviru Evropske transportne politike Zatita ivotne sredine 1997. godine EU je donela akt "Zeleni Transport Evrope", u kojem je definisala mogue akcije i pravce na regionalnom, nacionalnom i Evropskom nivou. Standardne analize uticaja nisu vie dovoljne kada su u pitanju razliiti vidovi prevoza. U ovom momentu EU ne insistira na rigidnim pravilima kako izabrati optimalni transportni koridor ili optimalni vid transporta koji bi se primenjivao u EU, nego zagovara ideju primene zajedniki dogovorenih i usvojenih fleksibilnih metoda i izmeritelja u izboru optimalnih, sa aspekta Zatite ivotne sredine, naina prevoza. Me utim poslednjih godina doneto je mnotvo propisa u sferi transporta. Jedan od takvih je i zahtev za uvo enjem Vozila sa Minimalnom emisijom izduvnih gasova i evropski standard Euro 3, 4 za izduvne gasove. Nova politika zatite ivotne sredine prouzrokovae i nove veoma sloene odnose izme u politike planiranja i razvoja urbanih prostora i politike zatite voda, otpadnih materija a posebno politike u sferi saobraaja i transporta: ohrabrivanje korienja bicikla i peaenja, ograniavanje korienja automobila fizikim merama (peake zone, calming), i fiskalnim (naplata korienja urbanih deonica mree), subvenciranje masovnog prevoza putnika, ogranienja u korienju i poveanju stepena motorizacije kroz strukturu voznog parka i korienje vozila. Ove mere u veini zemalja su i ingerenciji Ministarstava za saobraaj i lokalnih saobraajnih uprava. Imajui u vidu snaan uticaj transportnih firmi kao i proizvo aa opreme i automobilske industrije kao i izraenog antagonizma u veini zemalja izme u lokalnih uprava i institucija koje se bave planiranjem prostora ova politika se ne moe ni brzo ni jednostavno realizovati. 0.5.1 Nove tehnologije u upravljanju saobraajem Jedan od odgovora onih koji smatraju da se postojea infrastruktura mora i moe maksimalno koristiti i koji posmatraju automobil u drugom svetlu je razvoj sistema za upravljanje saobraajem zasnovanih na novim tehnologijama na velika vrata [9]: Integrisani sistemi za upravljanje saobraajem (CARISMA sistem u Parizu), nadziranje stanja aero zaga enja na mrei, sistemi za vo enje saobraaja po mrei (Route Guidance Sistemi), sistemi za informisanje korisnika o stanju u saobraaju (TIGRE nacionalni sistem Francuske koji on-line daje informacije o saobraaju), pojava vozila sa minimalnom emisijom izduvnih gasova, sistemi promenljive signalizacije, sistemi centralizovanog upravljanja saobraaja u on-line reimu rada, primena Telematike u javnom prevozu (CAPE Projekat, ROMANSA Projekat) i dr. su samo manji deo primera koji govore koliko su ovi sistemi ve u upotrebi i kako se ubrzano razvijaju. Posebno se daje akcenat na velike mogunosti ovih sistema u reavanju zaguenja na gradskoj mrei kada se ima u vidu da trokovi zaguenja ine preko 2% BNP. Koristi se danas za ove sisteme termin ITS (Inteligentni Transportni Sistemi) ali se esto koristi i termin Telematika (telekomunikacije+informatika). Sjajan razvoj telekomunikacionog saobraaja i informatike menja veoma brzo poimanje radnog mesta i njegovu geografsku lokaciju.
9

0. Stanje i perspektive regulisanja

Ve danas 30% radnih mesta uopte nisu vezana za lokaciju i svejedno je sa kojeg se mesta obavljaju. Novi urbani poslovni centri locirani na takama transfera ovu mogunost ve danas maksimalno koriste. Utvr eno je da je zabluda da se porastom telekomunikacionog saobraaja smanjuje postojea mobilnost. Sva dosadanja iskustva ukazuju da mobilnost usled pristupanosti i informaciji i prostoru sve vie raste. 0.5.2 Transport putnika Transport putnika najveim delom se odvija na lokalnom i regionalnom nivou. Integrisanje lokalne i regionalne mree za prevoz putnika je stoga od znaaja. U tom kontekstu kompletiranje pruga koje obezbe uju velike brzine (preko 160 km/as) omoguie efikasno povezivanje svih vanijih evropskih centara. Pitanje je ta donosi povezivanje ovog sistema i sistema aerodroma u Evropi kao i ta donosi povezivanje ovog sistema i ostalih urbanih sistema za masovni prevoz putnika. Danas smo svedoci da se u ovim, uslovno nazvanim, takama transfera razvijaju komercijalni centri koji sve vie dobijaju oblike novih urbanih poslovnih i trgovakih centara u kojima je veoma znaajno prisustvo novih tehnologija. Primeri su kao veoma karakteristini: zona aerodroma arl de Gol u Parizu, Lion- Satolas, zona aerodroma Frankfurt, iphol-Amsterdam, Hitrou (terminal pet) - London, tokholm Jug. Ovakav razvoj sigurno e znaajno uticati i na promenu namena klasinih urbanih centara, neki e se moda vremenom ugasiti a neki e dobiti potpuno nove sadraje. Sigurno da e ovakav razvoj znaajno uticati i na izmene u kompletnim urbanim strukturama, dislokacije stanovnitva, promene cene zemljita, drugaijim zahtevima za obrazovanjem i dr. Iako postoje slinosti, terminali namenjeni prevozu roba imaju svoje specifine karakteristike i treba ih razlikovati od novih urbanih poslovnih i trgovakih centara koji se razvijaju na takama izmene i koncentracije putnikih tokova. Izgradnja regionalnih metroa je u zamahu i kao to je povezivanje evropskih gradova brzom eleznicom namenjeno prvenstveno poslovnim putovanjima tako regionalni metro ima i funkciju da ljudima obezbedi efikasno kretanje na i sa posla kuama. Sistem Lake Malar izgra en u zoni tokholma, linija Oresund u iroj zoni Kopenhagena (veza novim mostom Kopenhagena i Malmea) i novi sistem regionalnog metroa oko Londona kompletno e izmeniti kvalitet prostora i znaajno e uticati na promene namene zemljita kao to je to ranije bio sluaj sa metroom. 0.5.3 Trokovi transporta Trokovi transporta treba da budu raspore eni u skladu sa stvarnim uticajem na stvaranje zaguenja i zaga enja sredine. Cilj nije da se utie na smanjenje mobilnosti i obezbe ivanje dodatnih sredstava, nego da se obezbedi kvalitetniji i istiji saobraaj i transport. Ova sfera je veoma kompleksna i sloena. U veini Evropskih zemalja korisnici putnikih automobila, kroz razne takse, daleko vie izdvajaju u odre ene fondove nego to se povratno izdvaja u unapre enje saobraaja i infrastrukture. Primera radi u 1996.godini Evropske drave su
10

0. Stanje i perspektive regulisanja

prihodovale po osnovama raznih taksi od vlasnika vozila i korisnika 240 milijardi USD, a potroile u razvoj drumskog saobraaja i putne infrastrukture samo 96 milijardi USD. To potvr uje injenicu da u Evropskim zemljama korisnici i vlasnici vozila plaaju kroz cenu goriva, registraciju vozila i dr. i do tri puta vie nego to se ulae u razvoj saobraaja i infrastrukture. Neke druge statistike pokazuju da korisnici eleznice plaaju dva puta manje nego to se ulae u razvoj i odravanje eleznikog saobraaja i infrastrukture. Deo sredstva iz ovih fondova najee se koriste za socijalne programe, za unapre enje eleznice, javnog prevoza putnika i dr. Pitanje Energije i nedostataka energije u budunosti bie isto aktuelno i za ostale vidove transporta kao i za drumski transport. U tom kontekstu postavlja se pitanje da li je "antidrumska politika" realna kada se ima u vidu da putna mrea Evrope opsluuje do 90% putnikog saobraaja i 70% prevoza robe. Zanemarivanje ovog aspekta, imajui u vidu da kilometar savremene pruge kota tri do etiri puta vie negi kilometar savremenog puta, dovodi do paradoksa da zemlje van Evropske unije znatno vie ulau u razvoj putne infrastrukture (obzirom na sredstva koja dobijaju) i razvoj voznog parka za prevoz tereta od zemalja Unije. U budunosti dolazi e do "iznu enog" kombinovanog transporta, odnosno pri ulasku u zemlje Unije korisnici van Evropske Unije morae da koriste kombinovane vidove prevoza iako im nee uvek odgovarati. U veini zemalja posebno kada su u pitanju koncesije naplata putarine je jedan od naina na koji se prikupljena sredstva striktno usmeravaju u razvoj saobraaja i infratsrukture. Zato su i prisutni konflikti kada se govori o trokovima transporta i to na nekoliko nivoa.
Prvi, izme u politike zatite sredine koja je moto odrivog razvoja i koja je skupa i pretpostavlja izdvajanje novih sredstava koja se mogu obezbediti ili kroz odgovarajue (nove) takse ili kroz poveanu cenu proizvoda koju plaa korisnik. Jednostavno iskustva ukazuju da u periodima recesije stanovnitvo nije voljno da prihvati nove takse ili promene cena proizvoda. Drugi, nivo konflikta je izme u interesa regionalne, nacionalne ekonomije ili "proizvo aa" novih radnih mesta i sa druge strane korisnika javne potronje. Stanovnitvo u odre enom regionu nema nita protiv ideje da se otvaraju nova radna mesta ali mnogi su protiv ako to znai izgradnju novih stanova, nove potrebe za transportom posebno ako to znai i izgradnju novih puteva ili dolazak novih stanovnika. Trei, nivo konflikta je izme u transportne i putne privrede s jedne strane i drave s druge strane i nastala je kao rezultat velike razlike izme u prihoda od drumskog transporta i saobraaja i realnih sredstava koja se ulau u odravanje i razvoj saobraaja i putne infrastrukture.

0.6

Republika Srbija

Za Republiku Srbiju dati su osnovni podaci koji su statistiki obra eni i publikovani za period 2000-2007 god.
11

0. Stanje i perspektive regulisanja

Osnovne karakteristike saobraajno transportnog sistema Srbije su:

Znaajan porast BDP-a u poslednjih nekoliko godina; U tri najvea grada u Srbiji ivi oko 30% stanovnitva a ukupno u naseljenim mestima u Srbiji ivi preko 70% stanovnitva; Umerenu zamenu postojeeg voznog parka(oko 1.500.000 registrovanih putnikih automobila) -putnikih automobila sa novim vozilima; Poveanje mobilnosti iskazane kroz mil.put.km godinje kao rezultat poveane i ekonomske aktivnosti i saradnje sa okruenjem (u toku 2005.god. u drumskom saobraaju i u saobraaju unutranjim plovnim putevima, poveanje obima prevoza robe, je i rezultat proirenog obuhvata posmatranja); Poveanje uea drumskog saobraaja u prevozu putnika to je karakteristino za veinu zemalja u okruenju i u tranziciji ( oko 80 svih kretanja se obavlja u drumskom saobraaju); Poveanje prevoza tereta eleznicom kao rezultat poveane ekonomske aktivnosti, uvo enja marutnih vozova nakon 2000.god. i injenice da elezniki koridor X nema alternativu; Poveanje broja putnika u vazdunom saobraaju kao i rezultat poveanih izvorno ciljnih kretanja (poveana saradnja Srbije sa okruenjem); Poveanje prevoza robe u renom transportu kao rezultat otvaranja reke Dunav (posle rekonstrukcije mostova preko Dunava u N.Sadu) ali i kao rezultat intenzivne izgradnje u Beogradu i N.Sadu; Broj saobraajnih nezgoda opada do 2005 a od 2006 raste; Poveanje broja putnika-turista u renom saobraaju kao posledica i otvaranja reke Dunav za saobraaj i sve vee atraktivnosti grada Beograda gde se ovi turisti i zaustavljaju.
Promena obima prevezenih putnika i robe u Srbiji u periodu 1999-2005.god.
8000 6750 6216 6000 5157 6127 5950 5884 5789 4564 3486 2000 2522 3451 3808 3882 Putnik kilometri, mil. Tona kilometri, mil.

4000

3677

0 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005

12

0. Stanje i perspektive regulisanja

Obim prevoza tereta (tona km) i BDP (mil.din) u Srbiji

7000000 6000000 5000000 4000000 3000000 2000000 1000000 0 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 , , u mil.din. Tona kilometri, hilj.

Putniki saobraaj

1)

pkm, mil. (2005.god.) Vazduni saobraaj 18,0% elezniki saobraaj 10,5%

Teretni saobraaj, tkm, mil. (2005.god.) Reni saobraaj 28,0% elezniki saobraaj 60,2%

Drumski saobraaj 71,4%

Drumski saobraaj 11,8%

Broj saobraajnih nezgoda sa nastradalim licima u periodu 2000-2005.god.

16000 14000 12000 10000 8000 6000 4000 2000 0 2000 2001 2002 2003 2004 2005 god.

15099 12750 11562 12385

13373

12752

Ukupno SN sa nastradalim licima

13

0. Stanje i perspektive regulisanja

0.6.1 Srbija i susedne zemlje Srbija pripada grupi zemalja u regionu sa najveim brojem stanovnika posle Rumunije Stopa rasta GDP-a poslednjih godina varira i najvea je zabeleena u Rumuniji i Srbiji 2004.god. Bruto domai proizvod je manji od Bugarske, Hrvatske i Rumunije a vei od ostalih zemalja u okruenju Gustina stanovnitva je na proseku susednih zemalja Po gustini putne mree Srbija je na proseku u odnosu na susedne zemlje Svega 62,5% puteva od ukupne duine puteva u Srbiji je sa savremenim kolovozom Duina putne mree nije se promenila u poslednjih pet godina ni u jednoj od susednih zemalja ni Srbiji. Promena uoena kod Bugarske je posledica prekategorizacije putne mree Po gustini eleznike mree Srbija je odmah posle Rumunije Posle Bugarske i Hrvatske Srbija ima najvei stepen motorizacije Uee autoputeva u ukupnoj mrei je iznad proseka zemalja u okruenju Transportni rad iskazan u putnikim km je u Srbiji vei od proseka ostalih zemalja u okruenju Srbija u odnosu na zemlje u okruenju nema razvijen vazduni regionalni saobraaj i celokupan saobraaj se odvija preko jednog aerodroma u Beogradu (u poslednje vreme i preko aerodroma Ni se odvija jedan deo uglavnom regionalnog saobraaja) Uee drumskog saobraaja u ukupnom putnikom saobraaju je u svim zemljama u regionu dominantno Vazduni saobraaj posmatrajui prema broju putnika na godinu dana je najvei u Hrvatskoj a zatim u Srbiji, pri emu je taj broj putnika ostvaren je u Hrvatskoj preko tri aerodroma, a u Srbiji samo preko aerodroma Beograd Reni putniki saobraaj (ne raunajui turistiki) nije razvijen u zemljama regiona. Najvei broj me unarodnih renih luka za teret nalazi se u Srbiji.

Na osnovu uoenih karakteristika zemalja u regionu i Srbije moe se zakljuiti da, uz odre ena odstupanja, stanje koje je znaajno sa aspekta kvaliteta transportnog sistema, mobilnosti pa i mogunosti razvoja regionalnog saobraaja i saradnje je na nivou koji se bitno ne razlikuje od zemalja regiona.

14

0. Stanje i perspektive regulisanja

0.6.2 Transportna politika Srbije Republika Srbija je poetkom 2008 godine donela Strategiju razvoja Saobraaja2. U navedenoj Strategiji podvlai se: da e postojea modalna raspodela ostati ista u narednom periodu . da je teko izvriti detaljne i pouzdane prognoze buduih zahteva za transportom , obzirom na mnotvo razliitih okolnosti da su osnove budue transportne politike smanjenje negativnih efekata na okruenje,, smanjenje broja nezgoda, poveanje efikasnosti sistema, i dr., da razvoj sistema mora da vodi rauna o svim komponentama sa naglaskom da poveanu efikasnost odvijanja saobraaja oslonjenog na ITS, povean nivo bezbednosti, odrivo finansiranje, ouvanje ivotne sredine, da posebna panja treba da se da JMPP u gradovima kao osnovnom sistemu transporta putnika i ostalim vidovima kretanja kao to su biciklistika ,peaka i dr.

0.7

Rezime

U prethodnom delu ukazano je na transportnu politiku Evrope i Srbije i uloge i mesta gradova u tom kontekstu. Znaaj koji se daje transportu je nesumnjiv, ali iz toga i slede i strategije reavanja saobraaja posebno u gradovima. Ogroman znaaj daje se alternativnim nainima prevoza, JMPP-u i regulisanju i upravljanju saobraajem koji se oslanja na nove tehnologije. To znai potpuno novi koncept na nivou gradova: razvoj savremene opreme, uvo enje ITS-a, primenu novih materijala u signalizaciji, usaglaavanje zakonodavnih i normativnih dokumenata, standardizacija, unapre enje obrazovanja, osposobljavanje slubi koje se bave ovom problematikom, formiranje baza podataka u GIS okruenju i dr. U narednim poglavljima ovog rukopisa detaljno su obra eni i prikazani osnovni segmenti oblasti Regulisanje i upravljanje saobraajnim tokovima na mrei puteva i ulica.

Strategija razvoja drumskog, eleznikog, vodnog, vazdunog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji u periodu 2008-2015 god., Slubeni glasnik R. Srbije 4/2008

15

0. Stanje i perspektive regulisanja

LITERATURA

[1.] [2.] [3.] [4.] [5.]

[6.]

[7.]

[8.] [9.]

[10.] [11.] [12.] [13.]

[14.]

[15.]

[16.] [17.] [18.]

Traffic Engineering Handbook, Prentice Hall, 1991. "IRF reports", World Highway, January /February 1999, march 1999. Anderson A. E., Stronquist U.,"The Emerging C-Society", Transportation for the Future, Springer -Verlag, pp 29-39, 1989. Vukanovi S., "etvrta logistika revolucija", Zbornik radova "Auto, jue, danas, sutra". Saobraajni fakultet, Beograd 1993. Hall P., "Planning Issues and Planing Styles: A 20th Century Review and a 21st century Anticipation", Int. Conference 2th Century Urbanisation and Urbanism, (procc), Bled 1999. Piccinato G., "The XXth Century Heritage: Pretty Theories and Ugly Practices", Int. Conference 2th Century Urbanisation and Urbanism, (procc), Bled 1999. Rees J.H., "The TransEuropean Intermodal Corridors and Infrastructure", 2nd Conference on Intermodal Transport and Transit Flows, Thessaloniki, 1998. "The Citizens Network", European Commission Green Paper,1998. Vukanovi S., "Nove tehnologije ili preduslovi primene Inteligentnih Transportnih Sistema u Jugoslaviji", II Kongres o saobraaju, Tehnika 4/99, str. 1-4. Vukanovi S., "Stanje i perspektive regulisanja i upravljanja saobraajem u gradovima i naseljima", TES 2000, Zbornik radova Vukanovi S., Stanje saobraajne signalizacije u Jugoslaviji, Tehnika, Saobraaj 2/99 Arsi P., Tehniko regulisanje saobraaja u Jugoslaviji, Diplomski rad, Saobraajni fakultet Beograd, 1999. Depolo V., Formiranje komunalnih delatnosti - stanje i mogunosti za unapre enje sa posebnim osvrtom na saobraaj, II Kongres o saobraaju, Tehnika 5/99, str 211-217. Depolo V., Vukanovi S., "Traffic Flow Impacts on the Induced Commercial Space Development in the Public Transport Terminus Zones, Case of Belgrade", Int. Conference 2th Century Urbanisation and Urbanism, (procc), Bled 1999. "Communication from the commission to the council and the Eropean Palriament" - Mid-term review of the European Comission's 2001 Transport White Paper, COM, 2006 "Smernice za poslovanje sa Evropskom Unijom", deo Saobraaj, EIF i privredna komora Beograda, 2006 "Panorama of Transport", Statistical book, EUROSTAT - European Commission, 2007 Strategija razvoja drumskog, eleznikog, vodnog, vazdunog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji u periodu 2008-2015 god.,
16

0. Stanje i perspektive regulisanja

[19.] [20.] [21.]

Slubeni glasnik R. Srbije 4/2008 Vukanovi S., uki T.,''TRANSPORT I SAOBRAAJ U EVROPI -jedan pogled'' , Tehnika separat saobraaj 1/2008 Vukanovi S., uki T., i ostali, ''National Sustainable Development Strategy-part Transport'', UNDP Beograd (2008) Vukanovi S., uki T., Vukanovi Sv., ''Strategija razvoja Beograda'', Palgo centar ,2008

17