BELEKA O AUTORU

Dems Velard je istaknuti britanski publicista i knjievnik. Bio je ratni dopisnik 19411945. godine, a zatim dopisnik iz inostranstva. Napisao je vei broj knjiga, meu kojima su ,,Velika Sahara" i putopisno delo ,,Izgubljeni svetovi Afrike".

DEMS VELARD

ATLANTIDA IDRUGI IZGUBLJENI SVETOVI Prevod sa engleskog: GAVRILO VUKOVI ESAD JAKUPOVI KNJIEVNA ZAJEDNICA NOVOG SADA 1987

PREDGOVOR Postoje doslovce hiljade knjiga i lanaka o izgubljenim svetovima drevnog doba, i nema nikakve sumnje da e biti napisane jo mnoge hiljade -jer Ijude su oduvek privlaile legende o mestima koja su iezla sa mapa, i oni e uvek iznova polaziti u traganje za njima. Ima, kao to emo videti, mnogo takvih nestalih utopija, od kojih e najinteresantnije biti razmotrene u ovoj knjizi. Pria o Atlantidi, Lemuriji, Muu. Rajskom vrtu, Arkadiji, Ostrvima blaenih, zemlji Amazonki, zemlji kraljice od Sabe i drugim neotkrivenim mestima veito je svea i opinjavajua, Jedan od razloga jeste injenica da mi pokazujemo sklonost da se uporedo sa sve brim tehnikim razvojem civi-lizacije i sve veim konformizmom koji proistie iz mehanizacije, sve nostalginije osvremo ka onim zlatnim dobima na koja nas kod gotovo sva-ke nacije podseaju legende u narodnoj knjievnosti, legende koje nam esto govore o ostvrima i itavim kontinentima to su potonuli u more u osvit Ijudske istorije. Postoji jo jedan razlog neprestanog zanimanja za mitove poput onog o Atlantidi: naime, uzbuenje koje izaziva istraivanje samo po sebi. Jer, nestanak itavih zajednica ili civilizacija i nagaanja o tanom poloaju iezlih ostrva-kontinenata stvaraju misteriju koja obuhvata prikupljanje i proveravairje svih vrsta dokaznog materijala, na veoma slian nain kao to detektiv mora da pronae sve raspoloive indicije da bi reio neki zloin. Ovaj pregled obimne literature o nekima od najznaajnijih izgubljenih svetova, prema tome, ima za cilj da iznese nalaze na osnovu kojih italac sam moe da zakljui koje su teorije uverljive, a koje neprihvatljive, iz ovog ili onog razloga. inei to, on e na jedan neobian nain otkriti ekscentrinost isto kao i uenost nekih meu onima koji su pokuavali da ree misteriju. Jer, uopteno govorei, postoje dva pristupa problemu istorijskih ili legendarnih izgubljenih svetova: nauni - u kome su jedini dokazni materijal koji se ozbiljno razmatra injenice, ili bar logiki zakljuci; ili mistiki - u kome dokazni materijal uglavnom proistie iz autorove sopstvene imaginacije. 1 tako, videemo da je mit o Atlantidi u njegovim najraznovrsnijim obli-cima, koji poinje sumerskom sagom ,,Ep o Gilgameu", starom oko etiri hiljade godina, i ponovo se pojavljuje kroz itavu pisanu istoriju sve do naeg doba, svakome znaio svata - ponekad istorijsku zbilju, a ponekad samo vlastiti san. Tako, filozofima poput Platona, pria o civilizaciji koja je iezla ispod Atlantskog okeana nije bila samo jedna stvarna epizoda nego i dogaaj od dubokog moralnog znaenja. Naunicima poput Aristotela, s druge strane, bila je to naprosto jedna poetska fantazija. Kasnijim grkim i rimskim geografima, bila je to jedna nereiva zagonetka, poto je njihovo tano poznavanje sveta bilo praktino svedeno na granice june i zapadne Evrope. A uenjaci srednjevekovnog sveta vie su se zanimali za teoloke nego za geografske probleme. Tek posle otkria Novog sveta istoriari i geografi su poeli iznova da tragaju za izgubljenim zemljama, jer je postojanje kontinenta koji je Platon samo nagovestio a niko od potonjih uenjaka nije video, podsticalo i profe-sionalne istraivae i amatere da sada usmere pogled i ispod i iza Atlantskog okeana. Do kraja 19. veka bio je prikupljen obiman dokazni materijal na polju istorije, geografije, geologije i mitologije, a sama Atlantida smetana je u gotovo svaki kutak globusa - od vedske na severu do Nigerije na jugu, i od Japana na istoku do Tihog okeana na zapadu. Pored traganja za Atlantidom, prouavaoci istorije i mitologije usmerili &u svoju panju i na druge nestale svetove poznate u legendama: Vrt Hesperi-da, Kalajna ostrva, Rajski vrt, Ostrva blaenih, Avalon, Lajenesu, i druge. U stvari, naroito su zanesenjaci nastavili da otkrivaju jo vei broj navodno nepoznatih kontinenata, koje su nazivali Lemurija, Mu i Uran, esto tvrdei da su potporu za svoju teoriju nali u misterioznim dokumentima skrivenim u fenianskim vazama, ili napisanim nekim nedeifrovanim jezicima, ili pribavIjenim optenjem sa svetom duhova. Jedan rezultat svih ovih spekulacija zasnovanih na krivotvorenim nalazi-ma i nauverljivim ,,dokazima" bio je da je atlantologija, kako je nazvano prouavanje izgubljenih svetova, izgubila ugled meu profesionalnim nauni-cima i da su je gotovo svi oni odbacili kao neozbiljnu. Za one prouavaoce ove materije koje je njihov entuzijazam odve zaludeo izmiljen je naziv ,,atlantomanijaci", ba kao to je epitet ,,etruromanijaci" dodeljen onim

lingvistima amaterima koji su tvrdili da su deifrovali jezik to nastavlja da zbunjuje vodee svetske filologe. Suprotno od toga, poslednjih decenija ovu materiju su metodino istra-ivali timovi profesionalnih arheologa, na nain koji joj povratio ugled, i doli do nekih impresivnih rezultata. U ovoj knjizi izloeno je onoliko dokaznog materijala koliko je bilo mo-gue smestiti u jedan saeti pregled obimne literature, da bi italac mogao sam da razlui injeruce". od fikcije. A ako moda doe do zakljuka da praktino nema ta vie da se doda ovoj raspravi o izgubljenim ostrvima--kontinentima - o Atlantidi, Lemuriji i Muu - mogue je da e biti podstak-nut da se pozabavi prouavanjem drugih mitova o kojima takoe govori ova knjiga.

Dems Velard ATLANTIDA I DRUGI IZGUBLJENI SVETOVI

Deo prvi TRAGANJE ZA ATLANTIDOM

1) PLATONOVA ATLANTIDA
Pre vie hiljada godina, mnogo pre nego to su Ijudi izmislili pismo i bili u stanju da vode stalne zapise, ogromna katastrofa zadesila je one delove sveta u kojima je otpoela zapadna civilizacija. Ta neuporedi-va nesrea zadrala se u folklornom seanju svih naroda istonog Sredozemlja i, tokom vremena, bila zabeleena u kvazimitolokom obliku u knjievnosti Sumeraca, Hebreja, Grka i Egipana. Svi ti epo-vi variraju jedino u nebitnim detaljima, a podudaraju se u pogledu prirode i razmera katastrofe: svet, kakav su oni znali, bio je raskoma-dan silovitim potresima, spren vatrom i potopljen dinovskim plima-ma vode. Danas vie ne moe biti nikakve sumnje da sumerski ,,Ep o Gilgameu" i izvetaj iz sedmog poglavlja ,,Knjige postanja" opisuju isti Potop, koji umalo to nije zbrisao sav ivot u Mesopotamiji; dok je grcki mit o Deukalionu i kovegu u kojem je plovio proistekao iz jedne prie koja se provlaila kroz mnoge generacije o jednoj slinoj, ako ne i istoj kataklizmi. i Egipani su uvali uspomenu na neku stranu nesreu; iz njiho-vih izvetaja proizlazi udna pria o ogromnom ostrvu-kraljevstvu koje je iezlo pod Atlantskim okeanom u jednom jedinom danu i noi naopisivog uasa i razaranja. Svet je prvi put za tu katastrofu uo oko 350. godine pre nae ere, kada ju je Platon opisao u dva od svojih dijaloga - ,,Timeju" i ,,Kriti-ji". Pria je bila tako senzacionalna da je na primer, najvei autoritet tog vremena, slavni Aristotel, morao da je odbaci kao fikciju - ali i vehementno branjena kao istorijska injenica od strane mnogih eminentnih Grka, kao to je bio akademik Krantor. Rasprava je od tada nastavljena nesmanjenom estinom, a otra je i danas kao to je bila pre 2.300 godina. Atlantida je, u stvari, postala simbolina personifikacija svih iz-gubljenih svetova i svih utopija koje su Ijudi traili ili o kojima su sanjali; ona privlai u svoju orbitu legende o mnogim drugim tajnim mestima koja neki smatraju za najobinije mitove, a drugi za folklor-na seanja na stvarne zemlje koje su iezle sa lica globusa. Pored toga, ona je dovela do stvaranja potpuno novih filozofija i nauka, naroito u sferi misticizma. Teozofija, antropozofija, spiritua-lizam, astralna vidovitost - to su samo neke od okultnih doktrina koje su svoju inspiraciju duboko crple iz mita o Atlantidi.

Zaetnik i protivnik mita o Atlantidi: Platon i Aristotel na Rataelovoj slici ,,Atinska kola"

Bukvalno desetine hiljada knjiga i lanaka napisano je na tu te-mu, i nema sumnje da e i dalje biti pisane. U mnogim delovima sveta osnovana su ,,atlantidska drutva", iji se urnali dostavljaju itaoci-ma uvek eljnim da saznaju nove injenice, teorije ili spekulacije. Vrhunac onoga to je nazvano ,,atlantomanijom" dostignut je dvade-setih godina ovoga veka kada su Danci osnovali Kneevinu Atlantidu, imenovavi tadanjeg princa Kristijana za predsednika i diei se sopstvenom zastavom, nacionalnom himnom i potanskim markama. Ukratko, tema je intrigirala i opsenjivala Ijude jo otkako je Platon prvi izneo priu o usponu i padu jednog carstva koje je cvetalo daleko na zapadu, negde iza Herkulovih stubova (dananjeg Gibral-tarskog moreuza) u Atlantskom okeanu. Znai, prema Platonu, civili-zacija je bila mnogo starija nego to su to Ijudi mogli da sanjaju; a njeni poeci nisu se mogli ograniiti jedino na narode istonog Sredozemlja. U tome je sutinski znaaj prie o Atlantidi. Poteno je da se kae da izvetaj o ieznuu jedne velike imperi-je pod talasima verovatno uopte ne bi bio shvaen suvie ozbiljno da za njega nije jemio jedan od najveih filozofa svih vremena - i to jemio ne samo kao za mit ili alegoriju, nego kao za istorijsku injenicu. Platon je u rom pogledu bio potpuno jasan. Upravo zbog te ubeenosti velikog filozofa, Ijudi su neprekidno tragali za njegovim izgubljenim kraljevstvom, a mnogi od njih bili i uvereni da su ga pronali - u Peruu, Zapadnoj Indiji, Kanarskim ostrvima, Nigeriji, Maroku, Centralnoj Sahari, Tunisu, panskoj Andaluziji, kanalu Lamanu, Helgolandu, vedskoj, Kipru, Kritu, Palestini i Cejlonu. Sve neodoljivije nametao se utisak da je Atlantida postala ,,igralite aknutih", to je i navelo dr Doveta, najboljeg Pla-tonovog prevodioca na engleski, da naini opaske kao to je ova: ,,Bi-la je to legenda tako prilagoena Ijudskom duhu da se mogla nastaniti u svakoj zemlji. Bilo je to ostrvo u vazduhu koje se okom vere moglo videti svugde... Niko nije umeo da bolje od Platona izmisli jednu plemenitu la". Naravno, suprotno je sluaj. Platon je dao svoju priu svetu kao injenini izvetaj o jednom zabeleenom istorijskom dogaaju, mada njegovi kasniji komentatori, iz razloga o kojima neemo ovde ras-pravljati, nikada nisu prestali da polemiu o njegovoj

autentinosti. Ta nesigurnost je delimino odgovorna za trajnu fascinantnost Atlan-tide, jer svi mi moemo da itamo Platonov izvetaj i pitamo se da li je posredi injenica ili fikcija, odnosno da li itava stvar uopte zasluuje da o njoj razmiljamo. A kada ve jednom taj proces traganja otpo-ne, Atlantida moe da postane privremeni hobi, ali i predmet doivot-nog istraivanja. Naravno, oni koji otvoreno tvrde da je Atlantida bila obina iz-miljotina Platonove imaginacije, mit utkan u jedan od njegovih karakteristinih dijaloga izmeu Sokrata i jednog uenika zvanog Kritija, nemaju potrebe da dalje tragaju za dokazima o tom izgublje-nom svetu potonulom u Atlantskom ili nekom drugom okeanu. Ve smo napomenuli da je, na primer, Platonov mlai savremenik Aristo-tel glatko odbacivao postojanje Atlantide, to je uveliko impresioni-ralo njegove sledbenike kroz itav srednji vek, ali to zapravo samo pokazuje koliko je dogmatian bio ovaj veliki naunik. Jer, ba kao to je bio totalno u zabludi sa svojim astronomskim doktrinama, isto tako je mogao da bude u zabludi sa svojim odbacivanjem Atlantide kao geografskog obeleja prehelenske istorije. Sve u svemu uzev, veina uenih znalaca pokazuje tendenciju da se sloi sa Aristotelom, polazei od toga da Platonova pria sadri mnoge oigledne protivrenosti; oni su postali jo skeptiniji u odnosu na itavu stvar kad su amateri-istoriari i razni samozvani mistici poe-li da predlau sve udnija reenja problema. Bilo kako bilo, argumenti za i protiv verovanja da je Atlantida nekada bila stvarno mesto na mapi, moraju da proisteknu iz podataka sadranih u samoj prii, koje emo sada izneti u sumarnom obliku pre nego to preemo na raspravu o teorijama koje iz njih proistiu. ,,Ispriau ti jednu priu, Sokrate", tako poinje Platonov dijalog ,,Kritija", ,,koja j naobina ali apsolutno istinita". Sokratov sagovornik je jedan mladi ovek po imenu Kritija (ina-e, ujak Platonov), koji kae da mu je priu izneo njegov otac, roak i prijatelj nikog drugog do Solona, oca grckog zakona. Solon je, kako izgleda, posetio egipatski grad Sais na delti Nila ubrzo posle 600. godine pre nae ere. Njegov rad na stvaranju atin-skog ustava i sprovoenju socijalnih i ekonomskih reformi bio je za-vren, i on je odluio da preostale godine ivota posveti pisanju isto-rije i poezije - nameravajui da te dve vetine spoji u jednu, onako kako je to inio Homer. 1 tako, tokom svog boravka u Saisu, koji je odravao bliske veze sa Grckom kroz trgovinu i kolonizaciju, Solon je konsultovao egipatske uenjake i njihove arhive u pogledu porekla helenske civilizacije, istiui pri tom da ga vie interesuju injenice ne-go legende, koje su u to vreme sainjavale osnovu praistorije njegove nacije. Egipatski svetenici su mu tada rekli da su - za razliku od veine drugih nacija, iji su rani izvetaji razoreni u poarima, poplavama i ratovima - oni u Egiptu bili sauvani: prvo, zahvaljujui tome to je dolina Nila bila relativno sigurna od prirodnih kataklizmi; i drugo, zato to su izvetaji bili useeni u kamenu i pohranjeni u hramovima. Jedan od tih izvetaja govorio je o dogaajima koji su se odigrali 9.000 godina ranije i posebno se ticali Grka i Atine, koji su u tim danima nadmaivali sve druge svojim vrlinama i mudrou. Prema re-ima egipatskih svetenika, Atinjani su izvrili mnoga velika i udesna dela, ali jedno od njih nadmaivalo je sva ostala po svojoj veliini i hrabrosti: poraz jedne mone sile koja je iznenada izbila sa zapada sa svojim nepobedivim armijama i poela da pokorava vei deo Evrope i Azije. Zavojevai su stigli sa jednog ostrva smetenog iza tesnaca koga geografi nazivaju Herkulovim stubovima. Ostrvo je bilo vee od Libi-je i Azije uzetih zajedno i predstavljalo je odskoni kamen ka drugim ostrvima koja su se pruala du Atlantika do drugog kontinenta. Ta zemlja iz koje je dola invazija na Evropu zvala se Atlantida, ili, u njenom grkom obliku, Atlantovo (Atlasovo) ostrvo.

Simbolika personifikacija svih izgubljenih svetova: Atlantida na mapi nemakog uenjaka Atanazija Kirhera, iz 17. vek

To ostrvo i njegovi itelji bili su visoko civilizovani i ve su kolonizovali susedna ostrva kao i delove kontinenta sa obe strane Okeana. U stvari, armije sa Atlantide izvrile su invaziju na severnu Afriku i osvojile je sve do granica Egipta; a na drugoj strani Sredozemlja atlantidski bataljoni domarirali su preko june Evrope sve do granica Grke. U tom kritinom trenutku zavojevai su odluili da osvoje i Egipat i Grku i tako postanu gospodari itavog poznatog sveta. U meuvremenu, sve ostale napadnute zemlje prestale su da pruaju otpor, ostavivi Atinu samu nasuprot toj monoj sili. 1 doista, malo je nedostajalo da Atinjani budu baeni na kolena, ali su na kraju ipak uspeli da poraze i potisnu Atlantiane - da ih proteraju preko Evrope i Afrike do njihovog rodnog ostrva. Atina je na taj nain spasla mediteranski svet od robovanja. Meutim, ubrzo posle te njihove pobede zbila se strana katakli-zma, sa silnim zemljotresima i poplavama: u jednom jedinom danu i noi kie, atinskb vojne snage bile su otplavljene, a Atlasovo ostrvo potonulo je ispod povrine mora i iezlo da nikad vie ne bude vie-no. 1 ba je zbog toga - zbog sleganja kopna - more u predelu gde se nalazila Atlantida tako plitko. Kakve je vrste bilo to kraljevstvo koje je postojalo iza Herkulovih stubova? 1 zato je bilo toliko mono da je uspelo pokoriti vei deo Afrike i Evrope? Platon nam daje odgovor na ta pitanja u drugom od svojih filo-zofskih eseja, ,,Timeju", u kome isti onaj Kritija koji je ispriao priu o Solonovoj poseti Egiptu, iznosi daljne pojedinosti o izgubljenom ostrvu. Ti detalji su od presudne vanosti za istraivae koji nastoje da dokau autentinost Atlantide - dok za one koji podozrevaju da je itava koncepcija o jednoj imperiji negde u Atlantskom okeanu bila naprosto izmiljotina Platonove mate, Kritijin opis zvui kao ista fikcija. Bilo kako bilo, evo ta je reeno: Atlantida je bila Posejdonovo ostrvo, to jest, nalazila se pod zatitom boga mora koji ju je, prema mitu, naselio svojim potomcima dobijenim u zajednici sa jednom smrtnom enom po imenu Kleito. Ostrvljani su postali izvanredno bogati i prosperitetni, jer je njihova zemlja, praktino, bila sama sebi dovoljna: ne samo da ih je opskrblji-vala ivotnim potreptinama, nego je bila bogata plemenitim metali-ma, posebno orihalkom i zlatom. Uenjaci nikada nisu uspeli da se sloe u pitanju kakav je zapravo metal bio orihalk (na grkom -oreihalkos), jer njegovo bukvalno znaenje ]e ,,planinski bakar". Platon kae da je ,,blistao kao vatra"; a budui da on tvrdi da je orihalk bio dragoceniji od svih ostalih metala, moda se njegova aluzija odnosi na mesing - leguru bakra i cinka - koja je u antikom svetu bila mnogo rea od bronze, to jest legure bakra i kalaja. U stva-ri, mesing koji sadri oko osamdeset odsto bakra, moe da ,,blista kao vatra" i, naravno, slian je zlatu. Pored rudnog bogatstva, ostrvo Atlantida obilovalo je umama koje su nudile grau za kue i flote brodova kojima se obavljala unosna trgovina sa spoljnim svetom. Zemlja je obilovala i divljim ivotinjama ukljuujui slonove, a na njenom plodnom tlu bujale su sve mogue vrste povra i voa. to se tie voa, ono je ,,imalo tvrdu koru i nudilo je razne napitke i mirisna ulja, a predstavljalo je ' \ ukusnu poslasticu koja nas okrepljuje posle obeda kad smo siti i umorni od jela". To ostrvo koje je ,,lealo pod suncem" bilo je uveno po svojim hramovima, palatama, lukama i brodogradilitima. Opis glavne palate kakav je dat u ,,Kritiji" prua glavni putokaz za ono to mnogi uenja-ci smatraju najubedljivijim objanjenjem tog udnog Platonovog mita. Palata je, kae izvetaj, bila sagraena nad prvobitnim stani-tem Posejdona iz vremena kad je ovaj posetio ostrvo, i svaki novi kralj je nastojao da nadmai svoje prethodnike podiui sve vee i sve lepe graevine. Na kraju, kraljevska rezidencija se sastojala od ita-vog kompleksa kamenih graevina, iji su zidovi blistali u raznim bojama. U centru se nalazio sveti hram posveen Kleiti i Posej-donu; pristup u njega bio je zabranjen apso-lutno svima sem kralju i svetenicima, jer upravo na tom mestu je bog mora zaeo svo-ju kraljevsku dinastiju sa

jednom smrtnom enom. A unutar tog svetilita mogli su da slobodno unaokolo tu-maraju sveti bikovi. Ovde su svakih pet go-dina dolazila desetori-ca kraljeva Atlantide da odravaju svoje sa-stanke, na kojima su raspravljali o nacional-nim poslovima, zave-tovali se meusobno da e potovati zakon, i izricali presude oni-ma koji su ga prekrili. Zatim sledi jedan neobian opis rituala koji se odvijao u ,,palati bikova": ,,Bilo je bikova koji su imali slobodu kretanja u krugu Posejdo-novog hrama; i desetorica kraljeva, koji behu ostavljeni sami u hramu nakon to su izgovorili molbe bogovima da prihvate ponuene rtve, poinjali bi da love bikove, bez oruja, samo sa letvama i omama; hika koga bi uhvatili vodili su do stuba; rtvu bi zatim udarali po glavi i ubili je iznad svetog natpisa-... Posle toga bi jeli, dok se tama sputala a vatra oko njih gasila; svi oni obukli bi najlepu odeu

i, sedei na tlu, nou, blizu ugljevlja rtava na koje su se zaklinjali, pogasivi sve vatre oko hrama, prihvatali i davali presude". Posejdonov hram, kae Platon, bio je uven po Jednoj vrst-i varvarskog sjaja" i po statui jednog vozaa bornih kola sa est krilatih konja i okruenog frizom od stotinu nereida koje jau na delfinima. Stambeni apartmani u palati bili su opskrbljeni kupatilima, sa vruom i hladnom vodom, otvorenim i zatvorenim - kupatilima za kralja, njegovu pratnju, kraljicu, dvorske dame, pa ak i za konje i stoku. Golemi kompleks kraljevskih rezidencija bio je zatien visokim zidom i pod stalnim nadzorom specijalnih trupa. Iza palata prostirao se lep pejza sa planinama, rekama, jezerima i livadama, koji su se svi sputali nanie prema morskoj obali. Du obale se nalazio itav niz luka i dokova stalno punih trgovakih brodov.a koji su dolazili i odlazili, istovarajui robu i putnike danju i nou. Blagostanje ostrva i srea njegovih itelja bili su izvanredni i potrajali su sve dotle dok su oni bili pokorni bojim zakonima, uzdiui vrlinu iznad svega drugoga, ukljuujui i materijalna blaga. Ali kad su jednom postali poudni i pohlepni, oni poee da gube tu Ijubav prema vrlini i mudro-sti koja je bila boanski deo njihove prirode nasleene od praoca Posejdona. Nisu vie bili tako blagi i estiti jedan prema drugom. niti u svojim odnosima sa inostranim silama.

Ukratko, poeli su da tlae sopstveni narod i da porobljavaju narode drugih zemalja, osvojivi itavu severnu Afriku do Egipta i Evropu do Grcke. Upravo u toj fazi istorije, 9.000 godina pre Solonove posete Egip-tu oko 570. godine pre nae ere, Atinjani su postali spasioci Evrope potisnuvi natrag goleme armije Atlantiana. Proterali su ih ak do Herkulovih stubova, oslobodivi sve one narode koje su pregazili zavojevai. ta bi se dogodilo nakon te velike kopnene pobede Atine nad Atlantidom nikada neemo saznati, zato to je u tom kritinom trenutku serija zemljotresa i poplava progutala itavu grku armiju u jednom stranom danu i noi. Ba ta kataklizma, bez presedana u pi-sanoj istoriji, bila je uzrok to je Atlantida potonula u more i zauvek iezla - njeni gradovi, hramovi, pristanita, ume, planine i ravnice. Nije preostalo nita to bi podsealo Ijude da je jednom postojala takva mona nacija iza Herkulovih stubova; jedini fiziki trag njenog postojanja su one pliine i sprudovi koje moreplovci u atlantskim vodama paljivo izbegavaju.

udesno kraljevstvo iza Herkulovih stubova: Rekonstrukcija Atlantide prema Platonovom opisu

To je, dakle, sumaran pregled prie o Atlantidi onakve kakvu nalazi-mo u dva Platonova dijaloga, ,,Timeju" i ,,Kritiji". Detektivski posao koji se mora obaviti da bi se otkrilo da li je izgubljeni svet opisan u delima grkog filozofa mit ili stvarnost mora otpoeti sa dramatis personae, to jest linostima upletenim u kazivanje prie. Postoji u njoj nekoliko kljunih likova. Pre svega, sam Platon, glavni uenik svog voljenog uitelja Sokrata. Platon je bio taj koji je zabeleio uvene dijaloge to su se odvijali ponekad na trgu, ponekad

u umarcima van grada tokom slavnog 5. stolea pre nae ere. On nas izvetava o uvodnim napomenama koje je, kako se ini, napravio sam Sokrat; naime, kao doivotni tragalac za istinom, Sokrat je eleo da sazna poreklo te neobine prie. Prema Platonu, Sokratov komentar je bio: ,,Da li tvoje kazivanje, Kritija, ima veliku prednost da bude injenica a ne izmiljotina? Kako emo i gde nai drugu ako odbacimo ovu?" Ova filozofova primedba zbunjivala je uenjake kasnrjih vreme-na, jer pitanje je da li je treba shvatiti doslovno, kao odmereno mi-ljenje jednog veoma otroumnog posmatraa ivota; ili su rei poma-lo ironine - od one vrste koje bi jedan mudar starac mogao da kae jednom plahovitom mladiu. Ovo razmatranje vodi nas do linosti Kritije, koji je, sa jo dvoji-com mladih aristokrata, Timejom i Hermokratom, bio gost Sokratov. Kritija je oigledno oseao potovanje prema svom domainu i njego-vom insistiranju na istini, i zato on svoj izvetaj o Atlantidi propraa izvesnim injenicama koje iznosi kao dokaz da je njegova pria ,,mada udna neosporno istinita". Sokrat ga je, nema sumnje, ispitivao kako moe biti siguran da li je bilo koja pria istinita. ,,Zato to je za nju jemio niko drugi do Solon, najvei na zakonodavac", odgovorio je Kritija, i dodao da ju je lino Solon ,,ispriao mom pradedi Dropi-du, iji je roak i veoma blizak prijatelj bio". Stavie, dodaje Kritija, ,,moj deda je imao originalne Solonove zapise, i ti zapisi su jo uvek u mome posedu". I ba ova opaska postala je predmet najeih kontroverzi! Jer oni koji veruju u Atlantidu smatraju da ne bi bilo apsolutno nikakve svrhe u Platonovom iznoenju tih injeninih detalja ako Kritija ne bi iznosio priu koja je, po njegovim reima, bila ,,udna - ali neosporna istinita". Drugim reima, zato inae uvoditi u itavu stvar jednog uvaenog grckog heroja kao to je Solon, pradeda Dropidov, i posto-janje jednog realnog rukopisa jo uvek u Kritijinom posedu - injeni-ca koju je Platon mogao da potvrdi budui da su dva oveka bila u srodstvu. Obratno, oni koji poriu realnost Atlantide, meu njima i dr Dovet, odgovaraju da su svi ti detalji naprosto jedna literarna domiljatost za podsticanje apetita publike, domiljatost koja je ko-riena hiljadu i vie puta od Platonovog vremena naovamo i bila isto tako efikasno primenjena u uvenom romanu Pjera Benoa ,,Atlanti-da", u kojem je Atlantida locirana usred Sahare, zato to se tako tvrdilo u zapisima jednog mladog spahije. tavie, kau skeptici, taj isti Kritija koji tvrdi da ima originalan Solonov rukopis, s njegovim belekama nainjenim u vreme posete egipatskim svetenicima, izjavljuje na drugom mestu da je proveo mnoge besane noi pokuavajui da se priseti detalja prie koju mu je njegov pradeda, kojem je bilo devedeset godina, ispriao kad je on bio jo mali deak od deset godina. Tu nigde nema pomena o beleka-ma pomou kojih je Kritija mogao da osvei svoju memoriju.

Ostrvo iezlo u noi neopisivog uasa: Umetnikovo vienje panike na poetku propasti Atlantide

Prema drugoj teoriji, Solon je doista uo neku takvu priu od Egipana, ali i sami svetenici su se naprosto oslanjali na folklorno seanje o jednoj drevnoj invaziji, slinoj invaziji misterioznih ,,mor-skih Ijudi" koji su, negde u 13. veku pre nae ere, najpre razorili mikensku civilizaciju, a zatim s mora napali i Egipat. Takva teorija je utoliko verovatnija, kau njeni pobornici, ako se imaju u vidu tekoe ouvanja nacionalnih arhiva u onim burnim vremenima kada se jedna zavojevaka sila posle druge obruavala sa severa i istoka na urbanizo-vane zajednice istonog Mediterana. Svakako, mi znamo iz egipatskih spomenika da je bilo takvih zavojevaa kao to su ,,morski Ijudi", kasnije ratnici bronzanog doba, koje u njihovom osvajakom pohodu na civilizovani svet nije zaustavila Atina, nego Ramzes III (oko 1195-1165. pre n. e.). Prema tome, vrlo je logino pretpostaviti da mit o Atlantidi vue svoje poreklo iz legendi Grka i Egipana, koji su imali razloga da pamte i predaju s kolena na koleno prie o tom ne-identifikovanom narodu koji je iskrsnuo niotkud na svojim bornim kolima i preao more na svojim brodovima - naroda ije je oruje bilo nainjeno od jednog oigledno superiornijeg metala, orihalka sa Atlantide, ili vrstog mesinga koji je ,,blistao kao vatra". A onda, u znak komplimenta i izvan granica uvenom i potovanom Solonu iz Atine, zar nisu egipatski svetenici uveravali svog gosta, dok su mu pokazivali nadgrobni stub na kome je hijeroglifima bila zabeleena pobeda Ramzesa III nad ,,morskim Ijudima", da su i Grci potisnuli zavojevae i da i njima pripada deo asti i slave za poraz Atlantidana? Ipak, reenje misterije nipoto nije tako jednostavno. U svakom sluaju, ono nije takvo izgledalo ostalim filozofima i istoriarima starog veka. Herodot ga uopte ne spominje, mada je uo za jedan narod kojeg naziva Atlantima a koji je nastanjivao unutra-njost Libije. Aristotel je, kao to smo videli, itavu priu odbacivao kao najobiniju bajku. Meutim, drugi ueni Ijudi, na primer Kran-tor, prihvatili su Platonov izvetaj kao autentian, polazei od toga da su njegovi prijatelji videli stubove na kojima je dogaaj bio zapisan hijeroglifima. 1 neki drugi pisci jame za postojanje egipatskih stubo-va, ukljuujui i izvesnog opskurnog geografa po imenu Marcel. On je napravio zbirku izvetaja koji su locirali sedam ostrva na Atlantiku;

jedno od tih ostrva bilo je posveeno Posejdonu, a njegovi stanovnici sauvali su od svojih davnih predaka seanje na jedno izvanredno veliko kraljevstvo zvano Atlantida koje je vladalo nad svim ostalim ostrvima u Atlantskom okeanu. Ako pogledamo komentare kasnijih i bolje informisanih geografa i istoriara, uoavamo, sve u svemu, izvesnu suzdranost tih uenjaka u smislu opredeljenja za i protiv. Nema sumnje, razlog tome je to je u prvom stoleu nae ere poznati svet bio daleko vei nego to je bio u Platonovo vreme; Atlantik, za koji se nekad smatralo da je nepogo-dan za plovidbu, sada je bio otvoren; nove zemlje su bile otkrivene, a stare mape potpuno revidirane. Shodno tome, neki od najuenijih Iju-di svog vremena, kao na primer Posejdonije, grki filozof u tutor Ci-ceronov, jedan od najveih klasinih geografa Strabon i istoriar Plini-je veoma paljivo su izbegavali da budu dogmatini u pogledu Atlanti-de. Njihovo gledite bilo je da su faktiki dokazi o njenom postojanju, s jedne strane, oigledno tanki; ali da, s druge strane, silovite geofi-zike kataklizme, koje su se deavale tokom mnogih milenijuma i jo uvek se deavaju, ine sasvim moguim da su itava ostrva mogla da preko noi nestanu pod morskom povrinom. Od kraja klasinog perioda i kroz srednji vek Atlantida je pokazi-vala tendenciju da bude zaboravljena, ili da postane izjednaena sa utopijama za koje su mistici i humanisti, kao ser Tomas Mor, bili mnogo vie zainteresovani. Dva velika dogaaja u modernoj istoriji obnovila su interesovanje za taj izgubljeni svet - renesansa i otkrie jednog novog kontinenta. Naime, Platon je nedvosmisleno rekao u ,,Timeju" da se ,,na zapadnoj strani Atlantskog mora nalazi jedan kontinent, jer je ovo more unutar Herkulovih stubova (to jest Gibral-tara) samo jedna luka, sa uzanim prolazom, ali da je ono drugo - pra-vo more, i da se zemlja koja ga oiviuje moe s punim pravom nazvati kontinentom". Kolumbo je stigao do tog kontinenta 1492. godine. Njegovo veliko putovanje kao da je dokazalo, ako ne punu autenti-nost Platonove Atlantide, bar mogunost da je neka takva kopnena masa nekada postojala, i to ba tamo gde je, prema njegovim reima, jednom cvetalo mono kraljevstvo iza Herkulovih stubova. Renesansni uenjaci, dobro upoznati sa delima velikog Grka, po-novo su preispitali Platonov opis tog izgubljenog atlantskog sveta, i mnogi od njih uskoro doli do ubeenja da ga je Kolumbo otkrio ba tamo gde se, po reima grkog filozofa, i nalazio. Ne obazirui se, po-djednako, ni na aktuelne detalje koje je naveo Platon ni na nova isto-rijska i geografska otkria, pobornici ,,amerike teorije Atlantide" iz-mislili su sve mogue potkrepljujue dokaze da bi opravdali svoje ve-rovanje; a to je, naravno, bilo karakteristino za 2.000 godina stare kontroverze. Prikladni mali indirektni putokazi, kao, na primer, ot-krie jednog mesta zvanog Actlan u Meksiku, revnosno su potezani kao ,,dokaz"; i na bazi tih i slinih koincidencija proklamovali su svoje smene teorije naunici ak i takvog kalibra kakav je bio or Bifon francuski prirodnjak, i, kasnije, Aleksandar fon Humbolt, uveni is-traiva. Ali, te rane spekulacije o lokaciji carstva koje je iezlo pod tala-sima vie su bile bazirane na imaginaciji njihovih autora nego na ne-kim fizikim dokazima, to je razumljivo kad se imaju u vidu geograf-ska i geoloka znanja tog vremena. U stvari, uenjaci su branili svoje omiljene teorije pomou svih moguih svatica erudicije uglavnom na-pabirenih kod klasinih geografa - ideje kao to je, na primer, ona da se Sredozemno more formiralo na taj nain to je Atlantski okean prodro unutra sa zapada kroz Gibraltarski tesnac, a Indijski okean sa istoka kroz Crveno more i Suecki kanal. Za razliku od ove teorije, vedski naunik Olaf Rudbek, ovek ogromnog znanja i otkriva lim-fnog sistema, vie je voleo da pretrese islandske sage iz 13. stolea u traganju za putokazima - posebno ,,Edu Snure Sturlusona" i ,,Edu Saemunda Mudrog" - da bi ,,dokazao" kako se Atlantida nalazila u njegovoj rodnoj zemlji blizu Upsale u vedskoj. Tokom 19. veka, problem lociranja sada ve slavnog ostrva bio je, bar na izgled, ,,nauniji", zato to je napredak u geografiji, a naro-ito u geologiji, ogromno doprineo naem poznavanju Zemljine kon-figuracije. Sem toga, i na optem planu prouavanja praistorije bili su postignuti zamani rezultati. Tragaoci za Atlantidom nisu oklevali da

iskoriste ta nova znanja za potkrepljivanje svojih teorija, tako da su kraj 19. i poetak 20. veka bili zlatno doba atlantofila ili, kako su ih njihovi oponenti nazivali, atlantomanijaka. Skepticima je bilo lako da diskredituju sve pokuaje pronalae-nja Atlantide, zahvaljujui tome to su pedanti kao Olaf Rudbek na-pravili besmisao od Platonovog izvetaja. Meutim, ostaje injenica da su mnogi ueni i odmereni posmatrai doputali mogunost posto-janja Atlantide, i ovek bi mogao optuiti Vilijama Evarta Gledstou-na da je bo aknut kad je predloio da bi i za naunike i za praktinu okeanografiju bilo korisno da se opremi jedna ekspedicija koja bi de-taljnije prouila problem. Kao to se vidi, tema Atlantide ozbiljno je prouavana, a i sada nastavlja da okupira panju itavog niza raznih eksperata - istoriara, arheologa, geologa, okeanografa i izuavalaca klasike; daleko od toga da bude odbaena kao ,,plemenita la", ona poinje da biva prihvae-na kao maglovit obris jednog od najspektakularnijih dogadaja u isto-riji. Upravo iz tog razloga traganje za Atlantidom predstavlja tako fascinantno poglavlje u analima ovekovih istraivanja.

2) AMATERI TRAE ATLANTIDU

Bazine injenice o Atlantidi navedene u ,,Timeju" i ,,Kritiji" pred-stavljaju ,,putokaze" koje detektivi, amateri i profesionalci moraju da slede u svom nastojanju da ree misteriju lokacije izgubljenog kraljev-stva: 1) Atlantida je bila ostrvo iza Herkulovih stubova, negde u Atlantskom okeanu. 2) Bila je vea od Libije i Azije uzetih zajedno. (Pod Libijom, grki filozofi Platonovog vremena podrazumevali su severnoafriko zalee od granica Egipta do Atlantskog okeana. Pod Azijom su, uop-teno, podrazumevali Bliski istok. 0 pravom prostranstvu tih teritori-ja nisu imali jasnu predstavu). 3) Iza Atlantide, lanac ostrva vodio je do jednog kontinenta na suprotnoj strani, koji je oiviavao pravi okean. Ovo izgleda kao aluzija na dve Amerike, ali Platon, naravno, nije imao pojma o postojanju Novog sveta. Njegova kosmografija bila je bazirana na filozofskoj spekulaciji, tako da nam mapa sveta kako je bio zamiljen u etvrtom veku pre nae ere izgleda kao na priloenom crteu:

Toliko o geografskoj lokaciji Atlantide. Platon nam daje jo dve znaajne geofizike injenice koje su vane za istraivae enigme Atlantide. On kae: 4) Nakon poraza zavojevaa sa Atlantide od strane Atinjana, ta-mo su se desili strahoviti zemljotresi i poplave, i u jednom jedinom danu i noi uasa sve armije umeane u rat bile su zbrisane, a samo ostrvo nestalo u morskim dubinama. 5) Kao rezultat sleganja velike kopnene mase, to podruje gde se nekada nalazila Atlantida plitko je i puno sprudova. (S obzirom na grko nepoznavanje voda iza Gibraltarskog tesnaca, Platon naprosto kae: ,,more je u tim krajevima neprolazno i neprodirljivo zato to se tamo ispreila pliina od blata").

Kad bi sve informacije koje nam daje Platon bile ovako odree-ne, na pitanje da li je posredi realnost ili mit mnogo bi se lake odgo-vorilo. Naime, odavno je poznato da su se itava ostrva uzdizala iz mora ili nestajala u njemu zahvaljujui vulkanskim erupcijama i pod-morskim zemljotresima. 1 ukoliko idemo dalje u geoloku prolost, utoliko vie vidimo da su kontinenti i mora menjali svoju konfiguraciju. 1 zaista, i sam Platon ide 9.000 godina unazad pre Solonovog vremena (6. vek pre n. e.) da bi objasnio kataklizmu koja ja razorila Atlantidu. Meutim, ba po tom pitanju nailazimo na ozbiljne tekoe zbog kojih je nepristrasnom posmatrau nemogue da priu prihvati kao bukvalnu istinu. Neosporna je injenica da se Platonov opis ne moe nedvojbeno uskladiti sa nalazima moderne nauke. Podseajui se, na primer, da su se dogaaji o kojima on pria desili, prema njegovoj hronologiji, oko 12.000 godina pre nae ere, Platon nas vraa unatrag kroz vremena sve do kamenog doba. Kako je, onda, mogue da su Atlantiani i Atinjani u to davno vreme imali takvu naprednu tehno-loku i urbanu civilizaciju kakvu ne nalazimo nigde drugde u svetu sve do oko 4.000 godina pre nae ere, kada prve znake jednog naprednog drutva vidimo u zemlji Sumeraca? Ranije smo diskutovali o nekim karakteristikama koje Platon pri-pisuje Atlantidi - o prirodi ostrva, Ijudima koji su ga nastanjivali, nji-hovoj arhitekturi, umetnosti, religiji i drugom. To to nam filozof daje in part jeste opis jedne utopije, koja je, kao i sve ostale utopije o koji-ma su sanjali vizionari, iskljuivo moralistika, bez ikakve veze sa fi-zikim vremenom. Kad je ve re o tome, moramo napomenuti da Platonovu hronologiju, ba kao i njegovu geografiju, ne treba uopte prihvatiti kao tanu ili definitivnu. Sve vrste statistika u drevnim tek-stovima treba prihvatiti sa izvesnom rezervom - ako ni zbog ega dru-gog, onda zato to su ih prepisivai pogreno tumaili. Meutim, oni atlantofili koji su pokuali da obrazloenjima otklone tekoe ili nesaglasnosti u Platonovoj prii sugeriu ideju da je 9.000 godina zapravo znailo 9.000 meseci po egipatskom raunanju, to nam daje mnogo prihvatljiviju brojku od 750 godina. Dodajmo 750 na 550 pre nae ere, priblinu godinu Solonove posete Egiptu, i nai emo se poprilino unutar perioda pisane istorije - 1.300 pre nae ere. Istraiva, narav-no, moe da prihvati ili da odbaci takvo raunanje. Napred smo spomenuli niz mesta na kojima je Atlantida bila ,,prona-ena", a sada nam samo preostaje da sumiramo neke od poznatijih teorija o izgubljenom ostrvu. Ove teorije mogle bi se, grubo, svrstati u tri kategorije: literarnu, geoloku i istorijsku mada se ti prilazi problemu, dabome, uzajamno ne iskljuuju. Pogledajmo najpre kako stoji stvar sa teorijama koje su u manjoj ili veoj meri izvedene iz literarnih ili mitolokih izvora kombinovanih sa velikom dozom line ,,intuicije". Godine 1912. dr Paul liman, unuk Hajnriha limana, pronalaza-a Troje, izjavio je u jednom amerikom listu da je otkrio tajnu Atlantide, ,,izvora civilizacije". Po njegovim reima, to mu je polo za rukom uz pomo dokumenata skrivenih u jednoj fenianskoj vazi. S obzirom na epohalan podvig njegovog dede - otkrie da je Troja stvarno postojala i da nije bila mitski grad kojeg je izmislio Homer -javnost je pokazala veliku spremnost i elju da slua rei potomka slavnog arheologa. Dr liman je odluio da svoju fantastinu priu predoi u listu New York American udnom medijumu za jednog uenjaka, ali ne toliko udnom kao sam lanak, koji je nosio naslov ,,Kako sam otkrio Atlantidu". U tom lanku liman je tvrdio da mu je njegov deda osta-vio vei broj tajnih rukopisa zapeaanih u koverte na kojima je pisa-lo: ,,0tvoriti tek posle moje smrti". Jedan od tih koverata sadravao je ,,Dokumente o Atlantidi" Hajnriha limana, ali njegov unuk nije znao koji zapravo koverat, sem to da je irom sveta poznati arheolog navrljao jednu beleku na svojoj samrtnoj postelji, nagovetavajui da e tajna Atlantide biti pronaena u jednoj ,,vazi oblika sovine gla-ve". Pored toga, samrtnik je, uz

zakletvu, obavezivao onog lana po-rodice kome tajna hude poverena da svoj ivot posveti dokrajivanju istraivanja iji e dotadanji nalazi biti naeni u zapeaenom kover-tu. Unuk Paul bio je taj sreni lan porodice koji je nasledio doku-mente o Atlantidi, kao i vazu u obliku sovine glave, tako da je imao i privilegiju i dunost da se posveti nastavljanju dela svog dede.

Lani dokumenti unuka otkrivaa Troje: Lokacija Atlantide prema Paulu limanu:krugovi obeleavaju konture Platonove prestonice Dokle je pronalaza Troje bio odmakao u svom traganju za Atlantidom? Prema tvrdnji njegovog unuka, stigao je dotle da je mo-gao dokazati stvarno postojanje tog ostrva na bazi vrstih arheolokih dokaza; jer meu belekama koje je Hajnrih napravio pominjala se i jedna velika bronzana vaza pronaena prilikom iskopavanja Troje koja je, izmeu ostalih stvari, sadravala razne artefakte sa objanje-njima pisanim fenianskim rukopisom i reima ,,0d kvalja Kronosa sa Atlantide". A kako stoji stvar sa ostalim predmetima pronaenim u sovolikoj vazi fenianskog porekla? Prema Paulu, u njoj se nalazila neka vrsta medaljona od nekog metala slinog srebru sa natpisom, opet na feni-anskom, ,,Pravljeno u Hramu prozirnih zidova". Znaajno u svemu je da on ne kae ta je jo pronaao u toj misterioznoj vazi. Naoruan tim dragocenim putokazima i stalno imajui na umu svoju dunost prema slavnom dedi, Paul u listu New York American pie da se bacio na posao da proui problem Atlantide koji je zbunji-vao Ijude jo otkako je Platon obznanio detalje o ostrvu iezlom pre vie od 2.000 godina, i da su ga njegova istraivanja najzad dovela do reenja. Njegovi metodi i rezultati, naglaavao je, bili su u skladu sa najviim akademskim standardima, kao to je to i dolikovalo oveku koji je bio unuk pronalazaa Troje, a i sam doktor filozofije. Izmeu ostalog, paljivo je prouio ne samo literaturu drevnih civilizacija istoka i zapada, nego i literaturu Novog sveta. Ukratko, tvrdio je ka-ko se sada pokazalo da su grki, fenianski i haldejski tekstovi i tek-stovi Maja imali jedan zajedniki izvor koji se mogao logino objasniti samo postojanjem jedne prototipske kulture - naime one na Atlanti-di, koja je leala na pola puta izmeu Starog i Novog sveta. Dr liman tvrdi kako je imao izuzetnu sreu to je: prvo, naiao na jedan haldej-ski tekst koji je bio prokrijumaren iz nekog budistikog hrama u La-si; i drugo, to mu je u ruke doao ,,Troano kodeks", rukopis Maja koji se uva u Madridu. On je oba ta dela preveo i otkrio da ona opi-suju jednu stranu

kataklizmu koja je zahvatila zemlju zvanu Mu. Ka-kvo je, pita on, znaenje ta dva izvetaja o istom dogadaju - jednog iz centralne Amerike, drugog iz centralne Azije ukoliko ne bi postuli-ralo postojanje jedne roditeljske kulture u Atlantiku?

Navodni opisi kataklizme: Sekcija ,,Troano kodeksa", koja zapravo govori o astrologiji Paul liman je obeao u amerikom listu da e dati odgovor na to i sva druga pitanja u knjizi koja e se ,,uskoro pojaviti". Knjiga se me-utim, nikada nije pojavila. U stvari, dr limana su njegovi nemaki kritiari javno optuili da je varalica; jedan od njih, Vilhelm Der-pfeld bio je saradnik njegovog slavnog dede. itava afera se zavrila onako kako se i mogla oekivati: Paul liman i njegova vaza u obliku sove, medaljon sa natpisom na fenianskom jeziku, velika bronzana urna iskopana u Troji, artefakti koji su nosili reference o kralju Kro-nosu sa Atlantide, i haldejski rukopis iz Lase u Tibetu - sve je to nestalo sa scene ubrzo nakon objavljivanja senzacionalnog lanka u listu New York American. Razlozi su prilino oigledni. Pre svega, znalo se da je Hajnrih liman pokazivao samo povrno interesovanje za Atlantidu i da nije vrio nikakva posebna istraivanja u tom pravcu. Drugo, niko sem Paula nije video vazu, urnu i ostale artefakte za koje je on tvrdio da mu ih je ostavio njegov deda. Tree, jo uvek nikome nije uspelo da ubedi filologe kako je u stanju da ita jezik Maja. Mada je dr liman imao svoje estoke kritiare, za njega bi se u sva-kom sluaju moglo rei da je podstakao interesovanje i za druge kul-ture sem za one koje su proistekle iz mediteranskih civilizacija. U stvari, jo i pre nego to je Paul liman obznanio svoju priu, rodila se jedna nova kola etnologije koja je, u traganju za korenima civilizacije, upirala svoj pogled prema zapadu umesto prema istoku. Te teorije bile su delimino bazirane na Platonovoj tvrdnji da su atlantidski zavojevai doli sa jednog ostrva na zapadu - zemlje koja je bila jedan od odskonih kamenova do ,,prvog kontinenta" na dru-goj strani Atlantskog okeana. Na osnovu toga atlantofili su zakljui-vali da su stanovnici Atlantide, plovei prema istoku i osvajajui i ko-lonizujui kontinentalni deo Evrope, mogli isto tako u istoj misiji da plove prema zapadu do dveju Amerika. A ako je tako, samo po sebi nametalo se pitanje da li postoje bilo kakvi dokazi o jednoj naprednoj civilizaciji u dve Amerike koju je do tih obala doneo neki narod sa sredine Atlantika? Ili, alternativno, da li je civilizacija u Stari svet stigla iz Novog, koristei Atlantidu kao usputnu postaju? Dr Augustus Le Plonon, lekar francusko-amerikog porekla, bio je jedan od onih koji su verovali da je ba tako bilo. Svoje nalaze objavio je 1869. u knjizi kojoj je dao naslov ,,Kraljica Mu i egipatska sfinga". ,,Reenje tog veoma spornog pitanja medu modernim nauni-cima", kae on u predgovoru knjige, ,,naime postojanje, propast i po-tonue jednog velikog ostrva u Atlantskom okeanu, kako je to pisao Platon u ,Timeju' i ,Kritiji', pronaeno je u spisima Maja". etiri razna autora, kae on, ostvila su opise uvene kataklizme. Dva od tih rukopisa preivela su u manuskriptnoj formi kao kodeksi poznati pod nazivom ,,Troano" i ,,Kortezianus"; trei je bio ugraviran na jednom kamenu u hramu kod iena; a etvrti je

napisan hiljade kilometara od centralne Amerike, u samoj Atini, i to u obliku jedne epske poeme na jeziku Maja. Trei od tih opisa bio je onaj za koji je dr Le Plonon tvrdio da je uspeo da ga proita ,,zato to je pisan hijeratskim (svetenskim) slovi-ma Maja, koja su slina egipatskim. Svako ko ume da ita hijeratske egipatske zapise moi e bez tekoe da prevede pomenutu legendu uz pomo renika Maja". Doktorovu tvrdnju da su hijeroglifi Maja identini egipatskim ne dele specijalisti za bilo koji od ta dva jezika, a ne moe je prihvatiti ni bilo ko drugi ko se potrudio da konsultuje sam ,,Troano kodeks". Prekolumbovski majanski rukopis ,,Troano" jedna je od etiri knjige koje su preivele pogrom opisan 1565. u knjizi biskupa Lande ,,Rela-cion". ,,U posedu Maja", pie biskup, ,.pronali smo veliki broj knjiga napisanih tim njihovim slovima, i poto nisu sadravale nita sem raz-nih praznoverica i avolovih lai, mi smo ih sve spalili, to je domoro-ce ispunilo dubokom tugom i jadom". Dve od tih knjiga, ,,Troano" i ,,Kortenzianus" nalaze se u Madri-du; trea u Drezdenu; a etvrta u Parizu. Nijedna od njih ne potie iz Jukatana, kako dr Le Plonon kae, nego iz jednog kraja dalje prema jugu gde su luk i strela bili nepoznati i gde su glavno oruje sainjavali koplja, sulice, sekire i titovi. Sva etiri bila su verovatno napisana u 14. ili 15. veku nae ere, ali njihovi sadraji oigledno su mnogo stari-jeg datuma. Danas vlada prilino jednoduno miljenje da te knjige govore o stvarima mitoloke prirode, zatim o kalendaru Maja, o poljoprivredi, najezdama skakavaca, lovu, tkanju, muzici i slino. Prouavanje ,,Troano kodeksa" je u pravom smislu rei fascinan-tan doivljaj, zato to ovek kroz lepe crtee bogova, kraljeva, ratnika i ivotinja moe bukvalno da ,,epa" atmosferu i senzibilitet tog vre-mena. Naporedo sa crteima nalaze se neke vrste piktografa ili ideo-grafa. ali koji nemaju ba nikakve veze sa egipatskim hijeroglifima, kako to dr Le Plonon tvrdi. ovek se mora zapitati da li je on ikada video bilo koji od etiri rukopisa Maja, i ta mu je, uopte, davalo pravo da tvrdi kako ume da ita pismo drevnih Egipana. ma - do izmiljanja ,,Zemlje Mu", koju on identifikuje sa Platonovom Atlantidom, napominjui: ,,Nadajmo se da niko nee biti toliko drzak da tvrdi kako je Platon bio u koliziji sa autorom ,,Troano rukopisa". Doktor je oigledno imao na uniu slinost izmeu nekih grkih i nekih majanskih opisa kataklizme. Ove poslednje, kakve nalazimo u ,,Troano kodeksu", on ovako prevodi: ,,Postojbina breuljaka i blata, Zemlja Mu bila je rtvovana. Dvaput uzdizana, ova oaza iznenada je iezla preko noi, stalno po-tresana vulkanskim silama. Budui uzano, kopno je tonulo i uzdizalo se nekoliko puta i na razliitim mestima. Na kraju je povrina popustila i deset pokrajina bilo je rascepljeno i rasuto u komade; nemoni da odole silama seizmikih potresa, oni su potonuli zajedno sa svojih ezdeset i etiri miliona stanovnika, 8.060 godina pre pisanja ove knjige", Prema dr Le Plononu, dakle, pravo ime Atlantide bilo je Mu; a ta Zemlja Mu bila je naprosto jed-na od kolonija Maja, koji su prvi doneli civilizaciju Evropi, Africi i Aziji - u stvari, itavom svetu. Ma-janski moreplovci posetili su obale svih kontinenata, njihovi ratnici pokorili su ak i tako daleke zem-

Mastoviti izvetaji o iezlim t i

Ije kao to je Japan, a Mu je na-prosto bila neka vrsta potanske postaje na transatlantskoj marruti do Mediterana - detalj koji se sla-e sa Platonovim opisom Atlantide kao odskone daske za veliku inva-ziju 9.500 godina pre nae ere. Me-utim, ne raunajui tu taku saglasnosti, dr Plonon i Platon nam priaju dve veoma razliite verzije o izgubljenom ostrvu, moda zato to je prvi bio zastupnik superiornosti amerike kulture, a drugi evropske. U tom pogledu, teorije dr Le Plonona i njegovih amerikih sled-benika predstavljaju protivteu spekulacijama evropskih uenjaka koji su, kao dr Olof Rudbek, smetali Atlantidu negde u vedskoj, ili kao Jurgen Spanut, koji je tvrdio da se ona nalazila na ostrvu Helgo-land, ili rasistiki ideolog Karl Georg ed, koji je tvrdio da je ona bila domovina iste arijevske rase, plavih i plavookih Ijudi koji su

stvorili jednu visoko moralnu civilizaciju i na kraju se izopaili kroz meovite brakove sa ,,niim sojem", to e rei nearijevcima. 1 tako, ba kao to su mnogi komentatori Atlantide sticali svoje pristae asocirajui Platonovo utopijsko ostrvo sa nekom naroitom domovinom ili rasnim stavom, tako je i majanska hipoteza dr Le Plon-ona imala znatan uticaj na Sjedinjene Drave s kraja 19. veka, gde je nacionalni ponos bio polaskan doktorovim ,,dokazima" da Amerika predstavlja pradomovinu svetske civilizacije. Njegovo delo, sem toga, usmerilo je panju meunarodne javnosti na polinezijske narode ija je kultura, preko Maja, bila povezana sa kulturom zapadnog sveta. Iz te hipoteze iznikao je jo jedan izgubljeni svet atlantidskog tipa zvan Lemurija, o kome emo raspravljati kasnije. Teorije koje je izneo dr Plonon bile su ili totalno ignorisane ili prim-Ijene sa utivim utanjem od strane ozbiljnih izuavaoca mita Atlan-tide, to je shvatljivo kad se ima u vidu prilino svadljiv ton koji on koristi u svojoj knjizi ,,Kraljica Mu i egipatska sfinga" i njegova sklo-nost ka tvrdnjama kao to su: ,,Isus je govorio jezikom Maja" i ,,Hal-dejci su, kao to smo videli, po svome poreklu bili kolonija Maja i upotrebljavali su metar kao svoj standard za merenje duine". Narav-no, sve takve tvrdnje su ist besmisao, ba kao to i doktorovi lini na-padi na etnologe tog doba predstavljaju danas krajnje zamorno tivo. Pa ipak, njegova knjiga, na svoj ekscentrini nain, bila je delo paralelno mnogo impresivnijem opusu Ignacijusa Donelija, briljan-tnog amerikog samoukog advokata i politiara ija knjiga ,,Atlanti-da: atnidiluvijalni svet", prvi put objavljena 1882. godine, predstavlja jedno od klasinih dela na temu Atlantide. U stvari, Doneli i njegov sledbinik Luis Spens povratili su dostojanstvo i nauni ugled proua-vanju Atlantide koje je veoma lako postalo privlana meta raznih diletanata i varalica. Izvesna predstava o znaaju Donelijeve knjige moe da se stekne iz ogromnog odjeka koji je ona izazvala irom itavog sveta, a jo vie iz injenice da ona nikada nije bila odbaena kao tvrdnja o zajedni-kom izvoru kulture ranih naroda sa obe strane Atlantika. Da bi doka-zao svoju tezu, Doneli je temeljito prouio religije i stvarne artefakte drevnih civilizacija, Egipta s jedne i centralne Amerike s druge strane, i na osnovu svojih studija zakljuio da meu njima ima dovoljno sli-nosti za iznoenje naune pretpostavke o jednoj plodonosnoj prakul-turi. Po njegovom uverenju, taj zajedniki imenitelj bila je Atlantida, domovina kolonija na obe strane okeana.

Sutina Donelijeve teorije svodi se na sledee: jedan izgubljeni kontinent, koji sada lei ispod morskih talasa tano tamo gde ga je Platon geografski locirao, slao je svoje koloniste u severnu i junu Evropu, severnu i centralnu Ameriku, zapadnu obalu Afrike i istono Sredozemlje, i na taj nain preneo svoje obiaje i svoje vetine naro-dima svih tih zemalja. Svoju tezu autor izlae u dvadeset i etiri poglavlja, iji naslovi pokazuju trezvenost i nauni pristup problemu. Glava peta, na pri-mer, nosi naslov ,,Svedoanstvo mora"; glava esta ,,Svedoanstvo flo-re i faune"; ostale glave razmatraju takve teme kao to su legenda o potopu, poreenje civilizacija Starog i Novog sveta, mumificiranje, bronzano i gvozdeno doba, poreklo abecede. Za nas, etiri stotine godina kasnije, studija Ignacijusa Donelija je tipian primer onoga to njegov izdava kvalifikuje kao, to se Atlantide tie, ,,jedan od poslednjih izliva uenosti pre nego to je svet bio preplavljen mediokritetstvom". Drugim reima, ona je nabi-jena mnogim mutnim i fascinantnim podacima koji su bili rezultat autorove ogromne naitanosti i erudicije. Ali najvaniji doprinos koji je Doneli dao atlantologiji sastojao se u tome to je od nje nainio ,,uglednu" disciplinu, srodnu takvim legitimnim studijama kao to su geologija, mitologija, filologija i tako dalje. Ovaj ingeniozni samouk spasao je Platonovu priu iz mutljaga pseudonauke u koji je bila pro-terivana jo od etvrtog veka pre nae ere, inei da i samo ime Atlan-tida postane bezmalo anatema za seriozne naune duhove kao to je bio Bendamin Dovet. Da nije bilo Donelijeve knjige, moda bi ita-va ta tema, do ovih naih dana bila svrstana u paranauni bukuri, naporedo sa astrologijom i alhemijom. Ali njegova studija odmah je bila priznata od strane svih obrazovanih Ijudi kao ozbiljna prezentaci-ja i istraivanje injenica na bazi kojih itaoci treba da izvuku sopstvene zakljuke. Mnogi itaoci bili su ubeeni da je Doneli dokazao isti-nitost Platonove prie. Atlantida je, na kraju krajeva, postojala;preostajalo je samo da se pronae definitivni dokaz negde ispod talasa Atlantika. Ignacijus Doneli je, dakle, bio otac naune atlantologije, i sva racionalna istraivanja sledila su putokaze koje je on postavio. Njego-vi sledbenici pojavljivali su se irom itavog sveta odmah nakon to je njegova popularna knjiga bila prevedena na glavne evropske jezike. kole atlantologa i udruenja atlantofila nicali su kao peurke posle kie; neke od tih asocijacija bile su ozbiljne, neke aljivo-ozbiljne. Francuzi su, na primer, osnovali ,,Atlantidsko drutvo", koje se raspa-lo na dve grupe; jedna od njih stavljala je akcenat na intelektualne aspekte svog hobija, druga na drutvene, tako da je ovek mogao da bira da li da prisustvuje nekom predavanju sa prvom grupom, ili da ode na piknik sa drugom. U Engleskoj, Donelijeva knjiga bila je prihvaena znatno trezve-nije. Ona je inspirisala naunike od ranga i prestia jednog Luisa Spensa (1874-1955), kotskog mitologa i velikog autoriteta za drevni Meksiko, da se jo dublje zagnjure u folklor primitivnih naroda.

Nestali kontinent smeten na Srednjeatlanskom grebenu: Mapa Atlantide i njenog kraljevstva prema Ignacijusu Doneliju

Luis Spens je verovatno poslednji iz te kole atlantologa koji svo-je teorije baziraju na bukvalnom prihvatanju lokacije i vremena u onom smislu kako ih navodi Platon poslednji zato to nema bogzna ta novo da se kae posle temeljitih istraivanja koju su on i Doneli izvrili u oblasti folklora, religija, jezika i artefakata Starog i Novog sveta. Njihova argumentacija je veoma jasno odreena i potkrepljena velikim mnotvom injenica koje oni prezentiraju itaocu pozivajui ga da ih sam proceni: naime, da je nekada postojao jedan kopneni most izmedu Evrope i Amerike, koji je najveim delom razoren u raz-nim kataklizmama, ostavivi samo ostatke u vidu ostrvskih lanaca: Azorska, Maderska, Kanarska, Zelenortska i Zapadnoindijska ostrva. Drugim reima, ta ostrva su vrhovi planinskih masiva ije su padine potopljene, a samo najvii vrhovi ostali iznad vode. Du Atlantskog okeana, proteui se od severa prema jugu, gotovo od pola do pola, lei Srednjeatlantski greben, gde dubina vode iznosi samo 90-110 me-tara - za razliku od Nerzove Dubine prema zapadu, gde je more du-boko oko 1.100 metara. Upravo zahvaljujui tom kopnenom mostu, tvrde oni, dolo je do kulturnih srodnosti Egipta i centralne Amerike - naizgled prihvatljiva teorija, koja jo uvek inspirie amatere okeanografe da tragaju za podmorskim ostacima izgubljene kopnene mase. Naglasak se sada premestio na geoloke dokaze. ta su strunjaci, na primer, mogli da dokau o podmorskoj konfiguraciji Atlantika? Neki cininiji posmatrai itave ove kontroverze odgovarali su da geolozi mogu u prilinoj meri da dokau ono to ele kad je re o praistorij-skim dogaajima - pa, dakle, i kopneni most koji je spajao Maroko sa centralnom Amerikom. Drugi su, opet, bili ubeeni da je negde to-kom miocena, pre dvadeset i sedam miliona godina, dolo do snane vulkanske aktivnosti koja je raskomadala atlantsku kopnenu masu, ostavivi samo one ostrvske lance koji i danas postoje. 1 kao da ele da stvari jo vie komplikuju, trei teoretiari su istupali sa ,.dokazima" o dva izgubljena kdntinenta - jedan u istonom Atlantiku zvan Atlanti-da, drugi u zapadnom Atlantiku zvan Antilija. Sve to je preostalo od prve kopnene mase jesu ostrva du obale Afrike; a od druge arhipelag poznat pod imenom Mali i Veliki Antili. Tekoe sa ovim teorijama su, dabome, u tome to nas one vraa-ju daleko unatrag u vremenu - do jedne epohe kada se ovek jo nije bio pojavio na sceni, a da i ne govorimo o nekakvom visokocivilizova-nom stvorenju koje Platon opisuje. 1 upravo ta neporeciva injenica naterala je Luisa Spensa i njegove sledbenike da promene svoj stav i suze svoje traganje za Atlantidom na postglacijalnu epohu: to jest, na oko 30.000 godina pre nae ere. kada je jedna rasa Ijudi nastanjiva-la peine u junoj Francuskoj i severozapadnoj paniji, gde je o svo-joj aktivnosti ostavila izvetaje u vidu uvenih crtea na nalazitima kao to su Lasko i Altamira. Prema Spensu, ti Ijudi - ukoliko sami i nisu poticali sa Atlantide svakako su bar svoje umetnike i tehnike vetine poprimili iz tog centra civilizacije. Pre 10.000 godina, postojao je i drugi vid prodiranja Atlantiana u Evropu - ovoga puta preko jedne rase Ijudi koje entolozi nazivaju Azilijancima, iji su pripadnici uvek bili sahranjivani licem okrenuti prema zapadu. Da li se taj speci-fini obiaj imao pripisati injenici da je njihova prvobitna domovina leala u pravcu zalazeeg sunca, tamo negde na Atlantiku? A ako je tako, da li su ba oni preiveli nesreu koja je zadesila Atlantidu tano onakvu i u ono vreme kako to Platon opisuje? Argumenti Luisa Spensa davali su geolozima, etnolozima i prei-storiarima pune ruke posle, prezentirajui im uvek nove ili obarajui stare dokaze. Ali, u to isto vreme, bilo je i drugih veoma izazovnih geofizikih, pa ak i astronomskih teorija koje su privlaile panju atlantologa. Najuvenija meu njima bila je kosmoloka teorija Hansa Herbigera iz Bea.

Herbiger, koji je prema nekim komentatorima bio genije, prema drugima varalica. izneo je 1913. godine senzacionalnu teoriju da Me-sec nije bio Zemljin satelit, nego samostalna planeta koja se okretala oko Sunca svojom sopstvenom prilino nepravilnom orbitom. Otprili-ke pre 15.000 godina, Mesec koji se dugo vremena pribliavao Zemlji, najzad je bio zahvaen gravitacijom nae planete; od tog vremena on je prestao da bude nezavisna planeta i postao Zemljin satelit.

Neosporna slinost mitova sironi sveta: Mnogi narodi uvaju seanje na kataklizmu praenu stranim Potopom (gravira iz 16. veka)

Ali taj znaajni kosmiski dogaaj ostavio je kolosalne posledice u pogledu oblika i konfiguracije naeg globusa. Zemlja je bila takore-i zgnjeena u svoj sadanji elipsoidni oblik; njena kora se rascepila; dolo je do mnogih vulkanskih erupcija; a seizmiki potresi uzdrmava-li su Zemljinu povrinu du linija rascepa. Jo drastinije od tih silovi-tih promena bilo je ponaanje okeana i mora, koji su ogromnim silama bili privueni sa'polarnih irina prema ekvatoru, da bi se tu zgomilali u vidu jednog dinovskog talasa pre nego to e se ponovo povui dok je zarobljeni Mesec zauzimao svoju novu orbitu, a dejstvo njegove gravitacione sile na vode Zemlje poelo da regulie plime i oseke kakve danas poznajemo. Ako je Hans Herbiger u pravu. to jest, ako Mesec nije satelit otkinut od tela Zemlje nego ,,zarobljena" planeta - onda i folklor o potopima i velikim katastrofama sauvan u mitovima irom itavog sveta nije drugo do jedan eho tog vremena kada je vei deo naeg sveta bio razoren vatrom i vodom, vremena kada je itav Atlantski okean bio preplavljen plimom stotinama metara visokom. Drugim re-ima, upravo ta katastrofa zabeleena je u hebrejskom mitu o Noji i njegovom kovegu, u grkoj bajci o Deukalionu i njegovoj barci, i u egipatskoj prii o Atlantidi onakvoj kakva je ispriana Platonu. Istina, nijedan dananji astronom od renomea ne podrava Herbige-rovu teoriju sem, moda, kao jedan san ili moglo bi se rei - kao komar jednog vizionara. Ali njegove ideje nastavljaju da uzbuuju onu kolu atlantologa koja insistira da Atlantida lei negde ispod talasa zapadnog okeana. Usput reeno, jedan od tih mitova, za koji se kae da potkreplju-je Herbigerovu teoriju, jeste Otkrovenje sv. Jovana Boanstvenog. Propast Vavilona, o kojoj se govori u 17. i 18. poglavlju te apokalip-tine knjige, pristalice takozvane gladjalne kosmogonije tumae kao aluziju na katastrofu Atlantide, bez obzira na to to zvanini tumai Biblije smatraju da je Otkrovenje napisao neki neidentifikovani rani hrianski pastor. mnogo vie zainteresovan za proricanje budunosti Crkve nego za prianje o paganskoj prolosti. Nije tako, kae H. S. Belami, voa okultne kole atlantologa; po njemu, sv. Jovan Boan-stveni bio je uenjak potkovan u pitanjima astrozofije. simbologije, numerologije i mnogih drugih

hermetikih disciplina, i svoja Otkrove-nja crpeo je iz drevnih knjiga koje su sadravale izvetaje o velikim kosmikim potresima. H. S. Belami smatra da i staroislandske sage ,.Eda" predstavljaju jo jednu potvrdu Herbigerove lunarne teze, a posebno najstarija od tih poema, ,,Veluspa", ili ,,Sibilino proroanstvo". U toj poemi mi u-jemo rei jedne nadahnute proroice ,,koja sedi na svom tronu, obra-ajui se Odinu, dok bogovi sluaju njene rei". (Odin je bio najstariji i najpotovaniji bog svih starogermanskih plemena, bog pobede). I ovde, kao i u ,,Knjizi otkrovenja", miljenje veoma mnogo zavi-si od subjektivne interpretacije teksta. Tamo gde ortodoksni naunici vide jedan ditiramb od onog tipa folklorne knjievnosti ije nam zna-enje izmie ili nas zbunjuje - sve one lampe, svenjaci, udni muziki instrumenti, oi i rogovi ivotinja koje nikada nisu viene ni u jednom zoolokom vrtu ali se pojavljuju u svakom drugom abzacu ,,0tkrove-nja" mistiarima sve to izgleda ne samo mogue nego i vero-dostojno. Takvo oslanjanje na ,,0tkrovenja" karakteristino je za onu kolu atlantologije koja svoje teorije zasniva gotovo iskljuivo na svedoanstvima mitova. Ukratko, okultisti insistiraju da je Platonov izvetaj sutinski taan u svim svojim detaljima i da zbog toga moramo Atlantidu traiti tamo gde je i reeno da se nalazi - u Atlantskom okeanu. Za razliku od njih, mnogi eminentni uenjaci zanemaruju Platonovu geografiju i trae lokaciju Atlantide na drugim mestima, koja im izgledaju prihvatljivija sa arheoloke take gledita. S tim u vezi treba napomenuti da su razne teorije - neke od njih ,,naune" a neke naprosto matovite - bile iznete od strane francuskih i nemakih istraivaa Afrike, naroito u poslednjoj etvrtini 19. veka, kada su francuske trupe na kamilama tek poele da prodiru u dublju unutra-njost Sahare. Neka od ideja koje su zastupali ti afriki putnici svoj nastanak vie duguju romantinom nego realistikom poimanju istori-je, i simbolizovani su u proslavljenom romanu Pjera Benoa ,,Atlanti-da", koji je doveo do ^tkria" grada atlantidske kraljice Antineje na mestu zvanom Abelesa u junom Aliru. Pisac ovih redova posetio je taj takozvani grad, koji je od znatnog interesa za istoriare Sahare, zato to je posredi jedna veoma stara tvrava, nastala moda jo u periodu rimske okupacije severne Afrike. Bilo je to, bez sumnje, vano uporite domorodakih Tuarega u kojem se nalazila grobnica jedne bogate i vane ene. sahranjene zajedno sa njenim draguljima i linim stvarima. Moda je ona ak bila Tin Hinan, legendarna kralji-ca Tuarega, ali zasigurno nije bila vladarka ostrvskog kraljevstva koja opisuje Platon. Postoje i razna druga mesta u Africi koja se navode kao lokacija Atlantide. Francuski geolog Pol Borar i nemaki istoriar Albert Herman smatraju da se ona nalazila u Tunisu; francuski istraiva Anri Lot zastupa tezu o centralnoj Sahari; nemaki antropolog Leo Frobenijus veruje da je to bila oblast Joruba u Nigeriji; francuski arheolog Feliks Berlioz premeta Atlantidu u Maroko; a nemaki ori-jentalista Jozef Karst ,.seli" je na sasvim drugi kraj afroazijskog konti-nenta, negde u Persijski zaliv odakle je, kako on dokazuje, otpoela migracija indoatlantske rase graditelja megalitskih spomenika. Postoji i vei broj teoretiara koji zastupaju tezu o evropskim lokacijama. Gledano iz ugla istorijskih dokaza. najubedljivije zvui Tartesos, antiki grad koji se u Bibliji spominje pod imenom Tari. Za Tartesos se smatra da je bio smeten na uu reke Gvadalkivir u jugozapadnoj paniji, severno od Kadiza. Poetkom bronzanog doba to je bila obraunska stanica za fernanske flote koje su prevozile engleski, francuski i panski kalaj i bakar do topionica u istonom Mediteranu. Pa ipak, mada su postojanje Tartesosa potvrdili ne samo pisci Starog aveta nego i grki i rimski geografi, ostaci tog grada nikada nisu bili pronaeni uprkos intenzivnim iskopavanjima.

Jedno od evropskih lokacija Atlantide: Nemaki istoriari ulten i Renih su Platonovu prestonicu smestili u Tartesos, na uu Gvadalkivira

Bez obzira na to, nemaki istoriari Adolf ulten i Rihard Renig bili su ubeeni da je Tartesos bio prestonica Atlantide koju je Platon opisao kao bogatu metalima i centar civilizacije iza Herkulovih stubo-va. Ovu teoriju dalje je razvila gospoa E. M. Viou, uporni amater--arheolog; ona je punih etvrt veka tragala za materijalnim dokazima postojanja Tartesosa i na kraju iznela tvrdnju da ih je pronala u ba-karnim rudnidma Rio Tinto koje su, kako je rekla, eksploatisali Ijudi neolitskog doba. Na osnovu svojih istraivanja ona je zakljuila da Tartesijansko kraljevstvo nije bilo sama Atlantida, nego jedna kolonija koju su na evropskom kopnu podigli Atlantiani pre 12.000-14.000 godina. Francuski botaniar dr Ferdinand idon nudi sasvim drugaije argumente za jo jednu evropsku lokaciju: on smatra da se Atlantida nalazila u Engleskom kanalu, izmedu Irske i Britanije, i da je potonu-la usled jedne velike poplave tokom hronzanog doba. Njegovi dokazi, zasnovani na karakteru biljnih vrsta i klimatskih promena tokom pra-istorijskog perioda u severnoj Evropi, usledili su kao rezultat istraivanja da li je mit o Atlantidi mogao proistei iz izvetaja primanih u junoj Evropi o velikim poplavama koje su se deavale du severnih obala, a naroito du obala Britanije i Irske. On zakljuuje da su se Atlantida i cvetajua civilizacija koju je opisao Platon odnosili na jednu kulturu bronzanog doba u severnoj Evropi. 1 tako, vidimo da je lokacija Atlantide bila premetana sve dalje i dalje prema severu, i to poglavito od strane onih istraivaa koji su, svesno ili nesvesno, prieljkivali da tu arhetipsku civilizaciju identifi-kuju sa svojom sopstvenom nacijom. Ve smo spomenuli Nemca Kar-la Georga eda koji je Atlantiane identifikovao sa plavookim i pla-vokosim arijevcima, anticipirajui za nekoliko godina nacistiku teoriju o germanskom natoveku. A poslednjih godina jo jedan Ne-mac, Jirgen panut. proglasio je za prestonicu Atlantide jedan pod-morski grad po imenu Bazileja pored ostrva Helgolanda (kod ua Labe u Nemakoj). panut tvrdi da je izneo na povrinu kamene kocke za poploavanje ulica iz

potonulog grada, to bi trebalo da potkrepi njegovu teoriju o pobedonosnim severnim narodima koji su protutnjali irom Evrope sve do Egipta zato to su bili prinueni da napuste svoje domove na ostrvu u jednom dobu stranih katastrofa. istorijsko doba. Astralna vidovitost ,,omoguila" je njenim prakticisti-ma da ovako opiu jedno stvorenje zvano Lemurijanski ovek: ,,Njegov stas bio je dinovski, negde izmeu 3,5 i 4,5 metra... Imao je izduenu donju vilicu, udno spljoteno lice, oi male ali pro-dorne i udno razmaknute, tako da je mogao da gleda i ustranu ba kao i ispred sebe, dok mu je oko na potiljku glave - na tom delu kosa, naravno. nije rasla - omoguavalo da gleda i u tom pravcu... U njegovoj desnoj ruci bio je omotan kraj jednog dugog konopca nai-njenog od neke vrste biljke puzavice, kojim je pridravao jednog ogromnog i odvratnog reptila, donekle slinog pleziosauru. Lemurijanci su, u stvari, pripitomili ta stvorenja i istrenirah ih, da koriste njihovu snagu u lovu na druge ivotinje".

Vie izgubljenih kuntinenata: Mapa Atlantide, Lemurije i Mua (u Polineziji) iz 1913. godine, prema austrijaneu Herbigeru U sledeem poglavlju diskutovaemo o izgubljenom kontinentu Lemuriji i njegovim stanovnicima. Gornji ..opis" navodimo sada samo kao primer okultnog prilaenja prii o Atlantidi, odnosno kao kon-trast isto naunom istraivanju. Ozbiljni atlantolozi osuuju prednji stav kao neodgovoran, pa ak i frivolan, videi u njemu neku vrstu amaterskog hlebetanja koje diskredituje itavu stvar. Naime. sasvim je izvesno da nikakvo istraivanje ne moe da dokae postojanje ta-kvih stvorenja koja su bila visoka pet metara i imala jedno oko na potiljku. Ti humanoidi spadaju u onu kategoriju imaginarnih Afri-kanaca koji su. prema opisu istoriara Plinija, imali glave nasred grudi. S druge strane, novi faktiki. dokazi o postojanju Platonove Atlantide prezentiraju nam se gotovo svake godine - da bi od nekih bili prihvaeni kao definitivni, a od drugih odbaeni kao neubedljivi. Najnovija i u naunom pogledu najortodoksnija teorija koja bi jed-nom zauvek mogla da rei misteriju jeste ona koju zastupaju profesio-nalni arheolozi, podravani od istoriara, geologa i vulkanologa -impozantno mnotvo naunika kojima obrazovanost i akademski rang ne dozvoljavaju da podlegnu fantaziji i dokonim spekulacijama. Ti specijalisti veruju da im je najzad polo za rukom da identifi-kuju Atlantidu. Dokazi i metodi kojima oni prate raspoloive tragove predstavljaju temu zasebnog poglavlja. Meutim, sada emo najpre ispitati neke druge teorije koje nas - polazei od jezgra Platonove prie o Atlantidi - odvode do jo nekih novih i jo udnijih izgubljenih svetova.

3) LEMURUA - ILI MU?

Kao to smo videli, mit o Atlantidi motivisao je mnoge uenjake da koriste sve mogue izvore nauke u svom traganju za istorijskom is-tinom. Paralelno s tim, on je inspirisao i

one radoznale duhove koji veruju da se istina moe lake dokuiti spiritualnim nego fizikim sredstvima. U ovu grupu spadaju teozofi, antropozofi, jogi, i mistiari uopte. Prihvatajui Platonovog ,,Timeja" i ^ritiju" kao znaajne i dra-gocene izvore, okultisti tvrde da imaju pristup i do jo starijih doku-menata koji su, prema njima, otkrivani irom itavog sveta, a naroito u Indiji, Tibetu i centralnoj Americi. Najuvaniji od tih tajanstvenih izvora je delo ,,Akaki izvetaj" za koje Austrijanac Rudolf tajner, osniva Antropozofskog drutva, tvrdi da sadri nekoliko poglavlja o Atlantidi. to je jo zanimljivije, ti Jzvetaji" govore o jednom izgub-Ijenom svetu starijem ak i od Atlantide: naime, o zemlji Lemuriji, i-tavom jednom kontinentu koji sada lei potopljen ispod voda Tihog okeana. Lemurijanci su, stoji u ,,izvetajima'1, bili preci Atlantiana, od kojih potie moderni ovek. Prema sledbenicima Rudolfa tajne-ra, postoje, ili e postojati pre nego to Ijudska evolucija bude zavre-na, sedam izvornih rasa Ijudi: prve dve su jo nepoznate; trea su bili Lemurijanci; etvrta Atlantiani; peta Arijevci; a jo dve treba da dou. Gde je, dakle, Lemurija? ta je ona? 1 koliko znamo o njoj? Ime je prvi put sugerisao 1855. engleski zoolog Filip Latli Sklejter koji je postulirao jedno podruje u Pacifiku kao praiskonsku postojbinu le-mura; po njemu, ove ivotinje uvek iznova oseaju atavistiku potre-bu da se vraaju u taj kraj. Sklejterova teorija je, izgleda, bila inspiri-sana naunim verovanjem tog doba da leminzi iz Norveke, u svojim samoubilakim migracijama koje se ponavljaju svake etiri godine, pokuavaju da se vrate u svoju pradomovinu - Atlantidu. 1 tek to je Sklejter predloio svoju tezu o prvobitnom stanitu lemura, na scenu su stupili geolozi. spremni da podre njegovu tvrdnju, posle ega je Lemurija bila prihvaena kao ime za jednu Atlantidu u Tihom okeanu.

pria o stradanju ,,proitana" sa tajanstvenih ploica: Propast zemlje Mu na crteu Denisa ervorda

Logika ovde primenjena veoma je interesantna za prouavaoca ideje. Poinje se sa premisom da je moda postojala jedna kopnena masa u Pacifiku kojoj se ima pripisati rasprostranjenost lemura irom sveta; ova sugestija je potom prihvaena kao mogua, mada nedoka-zana, od strane nekih geologa; teozofi, antropozofi i ostali okultisti zatim daju toj neotkrivenoj zemlji ime Lemurija - prema Lemurima, narodu koji moda jeste a moda nije nastao ovde; nakon toga, mito-lozi skloni ovoj koncepciji pronalaze dokaze o jednom izgubljenom kopnu u legendama pacifikih ostrvljana; ne prolazi mnogo vremena, a Lemurija ve biva ucrtana na mapama i postaje tema vatrenih disku-sija u knjigama i lancima. Kao rezultat svega toga, uskoro se pojavio itav niz specijalista za Lemuriju, ba kao to ih je bilo za isto tako tajanstvenu zemlju Mu; u oba sluaja. istoriari tih izgubljenih

kontinenata uveliko su se osla-njali na inspiraciju, intuiciju i razne misteriozne dokumente. Na pri-mer, madam Helena Blavacki, rusko-ameriki osniva Teozofskog drutva, dodala je teinu svog prestia itavoj kontroverzi, prihvatajui kao dokazano ono to je do tada bilo najobinija spekulacija jednog zoologa. Madam Blavacki je otila korak dalje: izmislila je jednu rasu Ijudi, kao i geografsku lokaciju za izgubljeni svet. Izjavljujui da nje-ne informacije potiu iz knjiga mudrosti drevne Indije, ona je tvrdila da je Lemurija zauzimala praktino itavu junu hemisferu ,,od pod-noja Himalaja do nekoliko stepeni od Antarktikog kruga". Lemurija, veli madam Blavacki, bila je naseljena jednom polu-Ijudskom rasom koja se parila sa ivotinjama; pripadnici rase bili su biseksualni i imali su ,,astralno" telo, kao i tree oko na potiljku glave, koje im je omoguavalo psihiku vidovitost. Ti Lemurijanci i njihov kontinent bili su zbrisani pre Treeg eocenskog doba, mada su njihovi potomci preiveli u vidu australijskih uroenika, Papuanaca i Hoten-tota. Tih istih godina Austrijanac Rudolf tajner, koji je neko vreme bio povezan sa teozofskim pokretom madam Blavacki, sve dok se nije otcepio i osnovao sopstveno Antropozofsko drutvo, preuzeo je mno-ge od svojih zamisli o Lemuriji - njenu lokaciju, stanovnitvo i kultu-ru - iz ,,Tajne doktrine" madam Blavacki, mada je dodao nekoliko novih i uzbudljivih detalja do kojih je doao konsultujui ono to je nazivao ,,Akakim izvetajima". Iz tih izvetaja saznao je da Lemuri-janci nisu imali govorni jezik, nego da su bili kadri da meusobno ko-municiraju prenoenjem misli. Slino tome, oni su bili u stanju da sa-mim naporom volje postignu sve to su eleli; mada su svojom fizi-kom konstitucijom jo uvek bili u embrionalnoj fazi evolucije, i mada nisu imali visoko razvijen mozak, oni su bili kadri da pokreu planine ako bi to zaeleli, ili da podiu ogromne ,,graevine" posveene dve-ma slubama - ,,Boanskoj mudrosti" i ,,Boanskoj umetnosti". Shod-no tome, mada su bili na kulturnom nivou peinskih Ijudi (jer iveli su u peinama i rupama koje su iskopavali na tlu), oni su imali mo da prkose silama prirode, kao i da uivaju u polnom snoaju sa bogovi-ma. Naredni vodei autoritet za Lemuriju bio je britanski teozof V. Skot-Eliot. On je 1906. godine prezentirao javnosti jednu seriju mapa koje su prikazivale obrise Atlantide i Lemurije u est kritinih faza njihove istorije: 1) pre oko 1.000.000 godina; 2) nakon prve katastrofe 800.000 godina pre nae ere; 3) nakon druge katastrofe 200.000 godi-na pre nae ere; 4) nakon tree katastrofe 80.000 godina pre nae ere; 5) Lemuriju na njenom najviem stupnju (datum nije naveden); i 6) Lemuriju ,,u jednom kasnijem periodu". Skot-Eliot nam ne kae odakle je dobavio podatke za sastavlja-nje tih atlasa; jedino veli da su mape Atlantide nainili ,,moni Upue-ni u danima Atlantide", a atlase Lemurije ,,neko od boanskih ins-truktora u danima kada je Lemurija jo postojala". Meutim, on tvrdi da je ,,pisac imao veliku privilegiju da doe do kopija - manje ili vie kompletnih - etiri od tih atlasa. Sva etiri predstavljaju Atlantidu". Njegovu re moramo uzeti zdravo za gotovo, zato to ,,globus, jedan fini bareljef u terakoti, i jedna dobro ouvana mapa na pergamentu, ili koi neke vrste" sa kojih je on kopirao mape nisu dostupni nelano-vima Teozofskog drutva. to se tie Lemurijanaca, Skot-Eliot se slae da su oni bili trea od sedam izvornih rasa. Meutim, on ima i neke dopunske informaci-je koje se tiu prethodnih rasa. Prva izvorna rasa nije bila Ijudska, ne-go je bila formirana od ,,astralne materije". Druga je bila priblinija Ijudskoj, mada su njihova tela bila ,.nainjena od etera". Ali trea iz-vorna rasa, iji su prvi predstavnici bili Lemurijanci, razvila se u ogromna majmunolika stvorenja koja su ivela na Marsu, Zemlji i Merkuru. Taj ovek-ivotinja imao je izvesne fizike karakteristike koje su otada bile izgubljene u procesu evolucije; na primer, imao je tree oko na potiljku glave; a poto je imao stopala sa izduenim peta-ma mogao je da hoda unatrag isto tako lako kao i unapred. Pored to-ga, uivao je u dvostrukom seksualnom ivotu, budui da je bio her-mafrodit. poput gliste ili batenskog pua. U kom periodu je

taj bisek-sualni Lemurijanac postao Atlantidanin separatno mukog odnosno enskog pola, koji predstavlja etvrtu izvornu rasu, - to se jo ne zna, jer ,,misterija nastanka separatnih polova mora da je veoma opskur-na, budui da je to (pisac verovatno hoe da kae: odgovor na to pita-nje) stvar nekog embriologa". Veoma vaan aspekt Skot-Eliotove istorije Lemurije je njegovo otkrie da su Lemurijanci osnovali jednu koloniju u zemlji Aanti (te-ritorija dananje zapadne Nigerije). Ta kolonija, koja je bila toliko izolovana da se nikada nije meala sa niim tipovima (to jest, sirovim zverima), evoluirala je u zasebnu vrstu etvrte izvorne rase uz pomo jednog Upuenog koji je doao sa planete Venere da bi pouio te ni-gerijske Atlantiane u umetnostirna i naukama civilizacije. Upravo ti napredni Lemurijanci dovee Atlantidu do njenog najveeg uspona tokom Zlatnog doba, pre oko 80.000 godina. Mnogi izuavaoci istori-je iznenadie se kad saznaju da su Atlantiani tog perioda koristili avione na mlazni pogon, pa ak i avione sa vertikalnim uzletanjem, koji su i u ovom naem modernom dobu jo uvek samo u eksperimen-talnoj fazi. Evo kako Skot-Eliot 1896. opisuje pogon atlantidskih vazdunih brodova: ,,Jedan jak i masivan metalni sanduk koji je leao u centru broda bio je generator. Odatle je sila proticala kroz dve goleme savitljive ce-vi ka oba kraja letelice, kao i kroz osam pomonih cevi fiksiranih na prednjoj i stranjoj strani donjeg dela trupa. Imale su dvostruki otvor uperen vertikalno navie i nanie. Neposredno pre nego to bi putova-nje poinjalo, otvarali su se poklopci osam potpornih cevi koje su bile okrenute nanie; svi ostali poklopci bili su zatvoreni. Struja koja je navirala kroz osam otvora udarala je o zemlju takvom silinom da je terala brod navie, dok je sam vazduh nastavljao da prua neophodni oslonac. Kad bi se postigla dovoljna visina, stavljana je u dejstvo sa-vitljiva cev na kraju broda suprotnom od eljenog pravca kretanja, dok je deliminim zatvaranjem poklopca struja koja je tekla kroz osam vertikalnih cevi bivala svedena na malu koliinu potrebnu da bi se odrala postignuta visina". Iz navedenog izvoda moe se videti koliko su originalne bile ideje koje su zastupali teozofi, anticipirajui neke od najproroanskijih i najsenzacionalnijih aspekata naune fantastike. Nije zato nimalo iz-nenaujue to su Ijudi, naroito u Americi, poeli da viaju Lemuri-jance, kao to e nekoliko decenija kasnije viati posetioce koji su sti-gli iz spoljnjeg sveta u leteim tanjirima. Na primer, 22. maja 1932. ,,Los Angeles Times Star" objavio je u svom nedeljnom dodatku la-nak o jednoj koloniji Lemurijanaca koji su iveli na padinama planine asta u severnoj Kaliforniji. Pisac tog lanka tvrdi kako mu je kondukter voza kojim je puto-vao u Portland, drava Oregon, ispriao da je svetlost koju je video na planini u stvari dolazila od ,.Lemurijanaca koji su upranjavali svoje svetkovine"; i tako je odluio da se ,,opremi za jednu ekspediciju" u divljinu planine asta i pronae taj tajanstveni narod za koji se vero-valo da je iezao pre mnogo vekova zajedno sa Atlantianima. Kad su pripreme za eskpediciju bile zavrene, istraiva je krenuo svojim kolima u grad Vid, gde je otkrio postojanje jednog ,,mistinog sela". Na licu mesta zatekao je i druge istraivae, koji su ga uveravali da se svetlost na planini esta pojavljivala izjutra, u podne i nou, kada su Lemurijanci odravali svoje ceremonije. Na alost, do tada jo niko nije uspeo da prodre u ,,sveto podru-je", koje je za strance bilo zabranjeno, slino svetom gradu Lasi i Ti-betu - a ako je nekome moda i polo za rukom da stigne u tajanstve-no selo, taj se nikada nije vratio da ispria priu. Meutim, ,,Erninentni naunik profesor Edgar Lusin Larkin, odluan i otrouman, pro-dro je u divljinu aste dokle god je mogao - ili se usudio - a onda je, mudro, nastavio svoje istraivanje sa jedne uzviice uz pomo veoma monog teleskopa".

Logika prilagoena okultizmu: Izgled Lemurijanskog oveka (i ivotinje) na osnovu opisa ,,astralnih vidovnjaka"

Ono to je profesor video bio je jedan hram u srcu mistinog sela, udesna tvorevina od seenog mermera i oniksa, po lepoti i arhitek-tonskom sjaju ravna velianstvenim hramovima Jukatan. Sami Lemu-rijanci bili su miroljubiva drutvena zajednica, oigledno zadovoljni time to mogu da ive onako kako su njihovi preci iveli pre nego to je Lemuriju progutalo more. Poslednji potomci prvih stanovnika Zemlje, oni nisu vie imali jedno oko na potiljku glave, niti su bili u stanju da hodaju unazad sa istom lakoom kao unapred - jer su itelji Vida povremeno susretali Lemurijance u seoskom duanu i opisivali ih kao ,,visoke, bosonoge Ijude, plemenitog izgleda, sa kratko potkre-sanom kosom, odevene u besprekornu belu odeu". Najveu popular-nost uivali su kod duandija, zahvaljujui tome to su ogromne koli-ine sumpora, soli i slanine isplaivali velikim grumeniima zlata koji su vredeli mnogo vie od kupljene robe. Pored toga to su posedovali velianstven hram od mermera i oniksa i jedan rudnik u kojem su ko-pali grumenje zlata, Lemurijanci su, prema tvrdnji pisca lanka u listu ,,Times Star", Jmali tajnu mo tibetanskih majstora": to jest. bili su u stanju da se stope sa svojom okolinom i da ieznu po volji. Isto tako, imali su nauna znanja daleko naprednija od naih, mada nakon ne-koliko stotina hiljada godina ivota u Americi (koju su nazivali ,,Gu-stama"), jo uvek nisu zaboravili svoju prvobitnu domovinu Lemuriju, u iju su ast osvetljavali planinu asta tokom svojih pononih ce-remonija. Koliko nam je poznato, ovaj opis u pomenutom amerikom listu jedini je izvetaj oevica koji imamo o Lemurijancima, a do izvesne mere ak je i on iz druge ruke zato to

je pisac lanka dobar deo oba-vetenja dobio od itelja grada Vida, koji je nainio svojim ,,glavnim tabom" za ekspediciju u ono to je nazivao divljinom Kalitornije. Na nesreu, ni u jednoj enciklopediji nema ni slovca o ,,eminentnom nauniku" profesoru Edgaru L. Larkinu koji je prouavao Lemurijan-ce kroz svoj ,,moni teleskop", a on lino oigledno nije objavio izve-taj o svojim nalazima. Ne manje oigledno je i to da nikada neemo uti o etvorici ili petorici drugih istraivaa kojima je, navodno, po-lo za rukom da prodru u ,,nevidljivu zatienu teritoriju" lemurijan-ske kolonije, jer se nijedan od njih nije vratio da nam donese priu, ili su moda, iz straha od odmazde poslednjih potomaka iezle rase, bili suvie uasnuti da saopte javnosti ono to su videli. Neki od okultista ija su verovanja, kao to smo videli, bila zasnovana na linoj inspiraciji a ne na faktikim dokazima, smatrali su da je pra-domovina Atlantiana bio izgubljeni centralnoameriki kontinent ko-ga je otkrio dr Augustus Le Plonon, o ijoj smo knjizi ,,Kraljica Mu i egipatska sfinga" ranije raspravljali. Taj kontinent, kome je dr Le Plonon dao ime ,,zemlja Mu", sada e postati monopol amerikog pukovnika Demsa ervorda, koji je objavio itavu seriju knjiga na tu temu, poev sa delom ,,Izgubljeni kontinent Mu, domovina ove-ka", prvi put objavljenim 1926. godine. Ta knjiga bila je svakih neko liko godina propraena novim plodovima pukovnikovih istraivanja -,,Deca Mu", ,.Kosmika lica Mu", i ,,Sveti simboli Mu". Pukovnik ervord nam kae da je priu o Mu saznao iz ,,Naa-kalskih ploica", koje je pronaao skrivene u arhivama jednog indij-skog manastira, ije nam ime i lokaciju ne saoptava. Ploice su, tavi-e, bile pisane ,,na prvobitnom jeziku oveanstva", jeziku koji su, to ne iznenauje, razumela samo dva visoka svetenika u Indiji. Medu-tim, jedan stari svetenik dao je Amerikancu neku vrstu kratkog tea-ja iz tog prvobitnog jezika, to mu je omoguilo da prevede dugo skri-vane ploice iz Naakala. Ustanovio je da su zapisi detaljno opisivali stvaranje Zemlje, oveka i mesta gde se on najpre pojavio - naime, zemlje Mu. Nastavljajui svoja istraivanja u drugim manastirima (nijedan od njih nije izriito imenovan ili lociran), pukovnik je saznao da se Mu prostirao preko veeg dela Tihog okeana, sve dok nije ,,iezao u pomami vatre i vode pre 12.000 godina". Potvrdu dogaaja isprianih u ,,Naakalskim ploicama" naao je u hinduskim epovima, knjigama drevnih Maja, ,Jzvetajima iz Lase", zapisanim na stenama Severne Amerike, i raznim monumentima razbacanim irom pacifikih ostrva. Oigledno je da Mu u mnogom pogledu odgovara Lemuriji, ali s obzi-rom da je pukovnik svoje opise crpeo iz tolikih mnogih izvora koji ni-su bili dostupni drugim istraivaima, oni su mnogo ivopisniji od bilo ega to su nam dali madam Blavacki, Rudolf tajner, ili ak i V. Skot-Eliot. On je u stanju, na primer, da prevede jednu ploicu sa Us-krnjeg ostrva u kojoj je opisan proleni dan u zemlji Mu pre nego to e kontinent biti raznesen eksplozijom u paramparad: ,Jznad hlad-nih reka, leptiri gizdavih krila lebdeli su u senci drvea, uzdiui se i padajui u vilinskim pokretima, kao da su eleli da bolje osmotre svo-ju slikovitu lepotu u ogledalu prirode. Prebacujui se munjevito od cveta do cveta, kolibri su obavljali svoje kratke letove, blistajui kao ivi dragulji na sunevim zracima". Dok ita ovaj izvod, oveku se neodoljivo namee utisak da su hroniari Uskrnjeg ostrva bili pod snanim uticajem dama-spisateljki iz viktorijanskog doba, mada je to, razume se, bilo nemogue. Meutim, kad doe na red iznoenje golih injenica, ploice koje je konsultovao Amerikanac mnogo su prozainije: na primer, saop-tava nam se da je stanovnitvo Mu brojalo ezdeset i etiri miliona; da je kraljeva titula bila Ra Mu; da je dominantna rasa bila bela -,,iz-vanredno lepi Ijudi"; da je bilo sedam glavnih gradova, i tako dalje. Konana propast zemlje Mu, prema pukovnikovom itanju ,.Troano kodeksa" u Britanskom muzeju, odigrala se za samo jednu no- ,,do-le, dole, dole otila je ona, pravo u usta pakla".

Dok se kopno uzdizalo i padalo, podrhtavalo i treslo, pie pukov-nik ervord, podzemne vatre su izbile u oblacima buktavog plamena prenika pet kilometara. Debeli crni zastira dima zamraio je kopno; gradovi i sva iva bia bili su uniteni; uza sve to, prema pukovniko-vom interpretiranju ..Kodeksa kortezianusa" i ,,Troano kodeksa" uli su se ,,oajniki krici: Mu, spasi nas!" Usput reeno, sve ove ivopi-sne opise i detalje o propasti Mu u pomahnitaloj vatri i vodi pukovnik ervord je stavio na papir 1926, nekih dvadeset godina pre prve atomske eksplozije - fenomena koji je, za sada, najsliniji onom nje-govom ,,dole, dole, dole otila je ona, pravo u usta pakla". Nije zato nimalo iznenaujue to je tu kataklizmu nadivela sa-mo aica ubogih stvorenja koja su se uurila na stenovitim ostrvima irom Tihog okeana. Neki od njih bili su beznadeno ludi, raspamee-ni od silnog uasa; drugi su preklinjali smrt da ih oslobodi patnje; a iz-vestan broj odao se takvim divljim obiajima kao to je kanibalizam. Glavno delo matovitog pukovnika ,Jzgubljeni kontinent Mu" doivelo je u poslednje vreme vei broj izdanja u obe Amerike i Evro-pi - mada nije jasno da li itaoce te knjige pleni oduevljenje za Mu, ili za naunu fantastiku. Nema sumnje, itaoev stav u velikoj meri za-visi od toga sa kolikim stepenom poverenja prihvata pukovnikove prevode ,,Naakalskih ploica" i drugih svetenih zapisa o Mu. Budui da nikome drugome nije dat pristup do tih dokumenata. teko je pro-ceniti njihovu autentinost, ba kao to je teko proceniti autentinost majanskih tekstova dr Le Plonona i ,,Akakih izvetaja" Rudolfa tajnera. A jednu od dopunskih komplikacija za one koji nastoje da se opredele izmeu atlantske i pacifike lokacije uzgubljenih kontinenata predstavlja suparnitvo izmeu pojedinih kola okultizma. Pukovnik ervord, na primer, odbacuje kao bezvrednu limanovu tvrdnju da su Mu i Atlantida bile identine. To je najobinije nagadanje, kae pukovnik ervord, jer izvetaji jasno tvrde da je zemlja Mu leala zapadno od Amerike u Pacifiku, a ne istono u Atlantiku, koji je bio lokacija Atlantide. Nastavljajui kritikovanje svojih rivala, pukovnik instistira da ni dr Le Plonon nije bio u pravu, zato to je smestio Mu u Centralnu Ameriku, zaboravivi potpuno da svi izvetaji tvrde sa-svim kategoriki da su ,,zemlje zapada" bile razorene i potopljene, dok je Centralna Amerika do dana dananjega ostala nepotopljena. ,,To je", kae pukovni ervord, ,,isto tako proizvoljno kao kazati da je neki ovek mrtav dok on s vama polemie o nekoj stvari". Logiku koja je ovde primenjena moda je pomalo teko pratiti; oigledno je samo to da pukovnik kvalifikuje svoje prethodnike - doktore limana i Le Plonona - kao varalice.

Razne teorije o kataklizmi: ervord je tvrdio da je ostrvo Mu potonulo zbog ogromnog ,,saa" pukotina pod zemljom

Oni koji se interesuju za okultna istraivanja mita o Atlantidi mogu, dakle, sami da se opredele za onaj koji im izgleda najubedljivi-ji - Mu dr Le Plonona, limana, ili ervorda; a teorije o Muu mora-ju, sa svoje strane, da budu uporeene sa teorijama o Lemuriji, ona-ko kako ih brane tajner, madam Blavacki i Skot-Ehot. Isto tako, ne smeju se prenebregnuti ni razne lokacije same Atlantide, bez obzira na to to se one proteu od Arktikog kruga do blizu ekvatora i od dveju Amerika do lanca japanskih ostrva. Traganje je uzbudljivo, i za one koji imaju dovoljno vremena i pristup u neku veliku biblioteku moe lako da postane izazovan hobi -kao to je traenje kljua za etrurski jezik, ili odgovor na srednjeve-kovnu zagonetku koliko se anela moe naikati na glavi jedne io-de. Ali oni koji vie vole realizam nego romantiku mogu odgovore na svoja pitanja da potrae u nalazima profesionalnih istoriara.

4) TA KAU NAUNICI
Za veinu naunika koji svoje tumaenje istorije baziraju na inje-nicama - ili, u njihovom nedostatku. na verovatnoi - glavne te-koe sa Platonovom Atlantidom oduvek je predstavljala, prvo, hro-nologija i, drugo. geografija izgubljenog ostrva. Smetajui vreme nje-nog razaranja 9.000 godina pre Solonove posete Egiptu, koja se desila oko 560. godine pre nae ere, stiemo do datuma od prihlino 9590. godine pre nae ere. A kao to smo ve napomenuli, potpuno je ne-mogue da je bilo koja civilizacija nae planete u to vreme dostigla onako visok stepen razvoja kakav je Platon pripisivao Atlantianima. Filozof im pripisuje ak i vetinu pisanja, mada je danas prilino jasno utvreno da su se slova, za razliku od piktograma, prvi put pojavila negde oko 3.000 godina pre nae ere kao izum Sumeraca. Prema to-me, Platonovo datiranje, iz raznih faktikih razloga, ne moe da bude ispravno. Drugo, sporna je i lokacija Atlantide, koju Platon smeta negde iza Herkulovih stubova. Objektivna nauka je i ovde skeptina. Jedno vreme vladalo je iroko rasprostranjeno miljenje da Srednjeatlantski greben - za koji znamo da se protee od Islanda, preko Azora i Tri-stan de Kunje, do junog Atlantika - predstavlja kimu jedne potonu-le kopnene mase, i to otkrie bilo je pozdravljeno kao siguran dokaz autentinosti Platonove lokacije Atlantide. U godinama koje su usledile uo se dtav niz prilino neodreenih glasina o naslagama larvi na tom grebenu, sve to uz sugestiju da je ne-kad ,,ivo" kopno bilo uniteno vulkanskim i seizmikim aktivnosti-ma. Na bazi tih geografskih podataka, neki atlantolozi - koji su vatre-no branili Platonovu teoriju da se Atlantida nalazila iza Herkulovih stubova, a samim time i u Atlantiku - postulirali su hipotezu da se pr-vobitna kopnena masa tokom kasnog tercijara (20.000 godina pre n. e.) rascepila na dva dela, ije ostatke danas predstavljaju ostrva du obala Spanije i Afrike, a u zapadnom Atlantiku Zapadnoindijski arhi-pelag. Prvi ostaci sainjavali su Atlantidu; drugi - Antiliju. Nesreom po tu atraktivnu teoriju, dananji geolozi pokazuju tendenciju da preokrenu taj proces; naime. oni tvrde da je Atlantski grehen uzdignut navise sa morskog dna, i da nije predstavljao kimu jednog kontinenta koji je potonuo pod talasima. Ukoliko je to tako -a treha se ponovo prisetiti opaske jednog otroumnog posmatraa: da pomou geologije moete dokazati sve to elite - onda Platonova pri-a o kraljevini Atlantidi iza Herkulovih stubova nema nikakve istorij-ske vrednosti.

Moda inspiradja za Platonovc opise: Rekonstrukcija palate u Knososu na Kritu

Jo jedna vana okolnost mora se imati u vidu kada je re o loka-ciji izguhljenog ostrva. Platonovo poznavanje geografije iza granica istonog i centralnog Sredozemnog mora bilo je minimalno: on je imao tek sasvim maglovite ideje o onome to je lealo iza Kartagine, a pogotovo iza Gibraltarskog tesnaca. U stvari, okean je za njega bio ono to je ..daleki svemir" danas za nas. Uz put reeno. on ga i nije nazivao Atlantikom, nego Atlasovim morem. Ime je poteklo od dina Atlasa (Atlanta), koji je bio prisiljen da pridrava nebesa na glavi i ru-kama. to je inio iz svog nepominog poloaja unutar Tesnaca. Dru-gim reima, izgleda da je Platon akceptirao Atlasovo more kao jedan region dovoljno dalek i dovoljno tajanstven da mu poslui kaozgodna geografska metafora za njegov senzacionalni izvetaj. Oni izuavaoci Atlantide koji se ne oseaju slepo vezani za hro-noloke i geografske detalje u stanju su da pristupe Platonovom izve-taju na manje sputan nain. Jedna od takvih inspirisanih osoba bio je K. T. Frost, mladi profesor Kraljiinog univerziteta u Belfastu. Frost je izgubio ivot u jednoj akciji za vreme prvog svetskog rata, i tako ni-je poiveo dovoljno dugo da dalje razvije svoju briljantnu tezu koju je prvi put obelodanio jo 1909. godine. Njegova teza, ukratko, bila je da pria koju su egipatski svetenici ispriali Solonu - pria koja je, na kraju, bila preneta Sokratu a zatim objavljena od strane Platona -predstavlja tipinu meavinu injenica i legende; ta pria opisivala je jedan verodostojan istorijski dogaaj, ali koji nije bio prenoen s ko-lena na koleno pisanim reima, nego usmenim folklornim predanjem. A znaajan dogaaj o kojem je re odnosi se na propast minojske civi-lizacije, koja je bila unitena vatrom i vodom negde oko 1500. godine pre nae ere. ta. dakle, znai Frostova teza, u terminima Platonovog mita o Atlantidi? Na prvom mestu, ona znai da je ono to su egipatski svetenici nazivali Atlantidom (ukoliko je tako zaista glasilo ime ,,Izgubljenog ostrva" koje su oni preneli Platonu) u stvari bio Krit. Na drugom me-stu, ona znai da se datum koji svetenici navode za taj katastrofalni dogaaj odnosio na neki period u dalekoj prolosti - ne ba na okru-glu brojku od 9.000 godina, nego naprosto, na neko davno, davno vreme. To je kao da autor neke prie poinje predgovor za nju stero-tipnim reima: ,,Nekad davno, pre mnogo hiljada godina..." Za Solo-na, Sokrata, Platona i njegove savremenike Atinjane, minojska civili-zacija i milenijumska vremenska skala bili su podjednako opskurni kao i stari Briti za nas; ili, drugim reima, oni su znali isto tako malo o kritskoj imperiji iz 1500. godine pre nae ere koliko mi znamo o pre-surnersko) kulturi. Meutim, profesor Frost je u Platonovom izvetaju zapazio izve-sne znaajne detalje koji su odjednom dobili svoj smisao - dobrim de-lom zahvaljujui senzacionalnim nalazima ser Artura Evansa, koji je 1900. godine otpoeo svoja iskopavanja na Knososu. Frost je, na

pri-mer, zapazio da je Krit bio ,,centar jedne velike imperije ija su se trgovina i uticaj prostirali od severnog Jadrana do Egipta i od Sicilije do Sirije" - injenica korespondentna opisima Atlantide koja je ,,ima-la takva silna bogatstva kakva nikada ranije nisu posedovali kraljevi ili monici", jer zahvaljujui veliini njihovog kraljevstva mnoge su im stvari bile donoene iz stranih zemalja, a samo ostrvo prualo je vei-nu onoga to im je bilo potrebno za svakodnevni ivot"! On se setio, isto tako, da su ,,Levantom bez sumnje kruile udne prie o golemim zapanjujuim palatama, o sportskim igrama i plesovi-ma, a iznad svega o borbama sa bikovima... Minojsko carstvo mora da je strancima izgledalo kao zaseban kontinent, sa svojim sopstvenim genijem". Uporedite taj ritual borbe Ijudi i bikova na Kritu sa drugim izvetajima egipatskih svetenika o onome to se zbivalo u Posejdono-vom hramu na Atlantidi gde su ,,bikovi imali pristup na ograeni pro-stor oko hrama i bili lovljeni bez oruja, a bik koji je uhvaen bio odvoen do oltara i rtvovan". Frost, zatim, govori o Kritu kao o velikoj pomorskoj sili Sredo-zemlja, mada u tom pogledu on nije imao na raspolaganju prevashod-no vane podatke profesora Spiridona Marinatosa, direktora Grke arheoloke slube, a da i ne govorimo o ,,novoj" istoriji minojske civi-lizacije koja je napisana na osnovu briljantnog rada vrsnih arheologa kao to je profesor Karl Blegen ili kriptolozi poput Majkla Ventrisa i Dona edvika. Ne znajui za teoriju da je Krit bio smrtno oteen vulkanskim erupcijama i da je njegovo carstvo bilo protohelensko, Frost je prihvatio tradicionalno verovanje da su Knosos i druge krit-ske gradove razorili tokom bronzanog doba zavojevai koji su is-krsnuli sa severa, ognjem i maem probijajui svoj put kroz Grku, Egejska ostrva, Bliski istok, i tako sve do Egipta tajanstveni Mitani, Hititi i Hiksoji. Pa ak i tako, upadljiv je paralelizam izmeu invazije Platonovih Atlantiana na Evropu i Libiju (podrazumevajui u klasinim termi-nima severnu Afriku od obale Atlantika do granica Egipta) i estih u-pada severnih naroda u Afriku i nanie do Egipta. Za Atlantiane se smatralo da su izvrili invaziju oko 9600. godine pre nae ere, to je, kako smo videli, jedan mitski ,,nedatum" u pojmovima faktike istori-je. Hiksoji su stigli do Egipta moda najranije oko 2500. godine pre nae ere. Sada nam je jasno kako takvi daleki datumi lako mogu da se pobrkaju u folklornoj memoriji, ali ono to je profesor Frost tako pro-nicljivo zakljuio bilo je da ni precizni datumi ni tane lokacije nisu bi-li toliko vani kao; a) jedno mono carstvo koje se protezalo preko mora do Egipta; b) invazija Bliskog istoka od strane nepoznatih naro-da; i c) konana propast imperije izazvana ,,estokim zemljotresima i poplavama u jednom jedinom danu i noi nesree". Kad se tragovi i indicije ispitaju u ovom kontekstu - to jest u kon-tekstu istorije a ne mitologije - teza da je Atlantida bila u stvari Krit izgledalo je mladom profesoru klasike na Kraljiinom univerzitetu u Belfastu gotovo sasvim ubedljiva. Vano je podsetiti se da Frostovo razmiljanje na temu Atlantide nije bilo optereeno golemom masom nejasnog mitolokog, geolokog i antropolokog prtljaga, koga su izuavaoci Platonove prie a-kumulirali poev od sedamnaestog stolea. Frost je verovatno itao, ili bar prelistao, ,,Atlantidu" Ignacijusa Donelija, ali po svemu sudei nije gubio mnogo vremena na pseudonaune teorije dr Augustusa Le Plonona ili ,,Tajnu doktrinu" madam Blavacki. Zajedno sa svim ostalim klasiarima, posebno profesorom Dovetom, najveim britan-skim autoritetom za Platona, Frost je verovatno imao pomalo prezriv stav prema dokazima izvuenim iz dokumenata koji su bili ,,pisani pr-vobitnim jezikom oveanstva", ili uvani sakriveni u neimenovanim indijskim hramovima.

Novi smisao legende: Arhcolog Artur hvans -1907. godine na Kritu potiljku glave.

Njegovo specijalistiko poznavanje drevnog grkog je-zika, knjievnosti i istorije, kombinovano sa izvanrednim otkriima ser Artura Evansa na Knososu, snabdelo ga je tvrdim injenicama iz kojih su se mogle izvui racionalne de-dukcije. U tom duhu, karakte-ristinom za najvie principe naunosti, on je svoju tezu pruio na razmatranje ozbilj-nim izuavaocima "Atlantide. Moda je simbolino za priro-du Ijudskog razuma to je nje-gova briljantna subjektivna analiza bila zanemarena za Iju-bav takvih fikcija kao to je zemlja Mu, ili takvih okultnih fantazija kao to su Ijudi visoki pet metara sa lednim okom na Zasluga K. T. Frosta sastojala se u tome to je preispitao Platonov mit na logian nain jednog naunika koji je pokuao da razlui verovatno od nemogueg. Ono to je verovatno moe, na kraju, da bude i doka-zano; a nemogue treba da bude ostavljeno fantastima. I ba tu, na tom probnom kamenu, razili su se putevi tragalaca za Atlantidom. Pa ipak, kao to smo ve napomenuli, Frostova teza, ma koliko da je lepo bila argumentovana, ostala je sporedan ogranak atlantolo-gije vie od trideset godina, interesantna samo za nekolicinu istoriara klasike i arheologije. Jedan iz ove grupe, profesor Spiridon Marina-tos, i sam Grk, imao je preimustvo to mu se pruila prilika da ispita minojsko-mikenski kopleks in situ, a posebno ostrva koja su najblia Kritu. On je zapazio da se grka tradicija, koju su klasini pisci esto zapisivali u preruenom vidu legendi, podudarala sa gotovo univerzal-nim folklornim pamenjem jedne katastrofalne poplave najbolje po-znate u hrianskom svetu preko starozavetne prie o Potopu. S obzi-rom da su vavilonski, egipatski i grki zapisi svi od reda opisali sline katastrofe, niko nije mogao sumnjati da je takva jedna katastrofa doista zadesila drevni svet, mada oigledno u razliita vremena i na razli-itim mestima. U grkoj literaturi pria o potopu vezana je za Deukaliona i njegovu barku u kojoj je spasao sebe i svoju enu nakon devet dana i devet noi plutanja po vodi. Na taj nain, seanje na ono to je predstavljalo razaranje gradova. sela. uma i polja pod dej-stvom neke pomamne sile prirode uvreilo se duboko u podsvest mediteranskih naroda, i to seanje - u prefinjenijem ohliku kakav se i mogao oekivati od racionalnih Grka drevne Atine na vrhuncu njenog intelektualnog sjaja - svakako se odraava u ,,Timeju" i ,,Kritiji". Delimino zahvaljujui estim referencijama na potop u delima klasinih pisaca, a delimino Platonovoj tvrdnji da je Atlantida bila zbrisana sa lica zemlje za svega dvadeset

i etiri asa, profesor Mari-natos, stalno imajui minojski Krit na umu, usredsredio je svoju pa-nju na ostrvo Teru, koje hi moglo da hude vitalni putokaz za Frostovu tezu. Jer Tera je vulkanska; bila je razorena tokom jedne silovite erupcije koja je rascepila na tri dela; najzad, ona lei samo 120 kilo-metara severno od Knososa. Svoju teoriju da je Knosos, a s njim i minojska civilizacija Krita, bio uniten usled jedne do tada neviene erupcije vulkana na Teri on je prvi put izeno 1939. godine u jednom lanku objavljenom na strani-cama engleskog magazina Antiquity. Iz razumljivih razloga, tokom drugog svetskog rata nisu mogli biti obavljeni nikakvi praktini radovi koji bi potkrepili ideje grkog pro-fesora Marinatosa; ali kada su, trideset godina kasnije, geolozi, vulka-nolozi i arheolozi poeli da istrauju podruje minojskog carstva, pro-naen je itav niz dokaza da je tragini kraj doao kao rezultat jednog katastrofalnog zemljotresa, propraenog dvema snanim erupcijama vulkana Santorini na Teri i naizbenim dinovskim talasima. Sve se to desilo oko 1500. godine pre nae ere, kada je Krit bio na vrhuncu svo-ie moi tokom kasnog bronzanog doba. Shodno tome, do Egipana, udaljenih bar hiljadu kilometara od scene nesree, izvetaji su mogli da stignu samo u iskrivljenoj formi - s tim to je glavna novost glasila da je jedna mona i bogata nacija bila praktino unitena u zemljotre-sima i poplavama. Nije nam poznato da li je taj dogaaj bio zabeleen u tadanjim dravnim arhivama, mada po svoj prilici jeste, pogotovo ako su Egipani kasnije dobili preciznije informacije od svojih izasla-nika u Egejskom moru. Na kraju krajeva, oni su bili ivotno zaintere-sovani za istono Sredozemlje, posebno za Keftiu koji je, po gotovo jednodunom miljenju dananjih istoriara, bio njihovo ime za Krit. Ukoliko je zaista tako, onda imamo interesantan opis njegove lokaci-je sa take gledita egipatskih faraona, jer u jednom rukopisu on je pomenut u obliku fraze ,,daleko kao Keftiu". I tako, hiljadu godina nakon to je Keftiu bio uniten u katakli-zmi zemljotresa i dinovskih plima, svetenici Saisa, oigledno prepri-avajui dogaaj na osnovu glasina koje su uli, smestili su Atlantidu daleko od Egipta, negde iza Herkulovih stubova, gde je pomorski putnici nisu vie videli zato to je bila zbrisana, uprkos svojoj veliini i moi. A to, naravno, savreno tano odgovara stanju Krita i minoj-skih gradova u vreme kada je Platon pisao svoje izvetaje o Atlantidi. Sjaj koji se nekada zvao Knosos, veliina i velelepnost palata u Faisto-su, Maliji i na drugim ostrvima Kritskog mora bili su nepoznati Plato-nu ili samo nejasno spominjani u Homerovim epovima. Kakvi su, dakle, zakljuci koje moemo da izvuemo iz Frost-Marina-tosove teze. I da li kritska lokacija udovoljava naunim testovima geo-loga i vulkanologa? Odgovor na prvo pitanje danas je oigledan. Platonov izvetaj o usponu i padu Atlantide (onakav kako su ga Solonu ispriali egipatski svetenici) sainjavaju tri zasebna elementa: prvo, jedno tvrdo jezgro injenica; drugo, jedna naslaga legendi koje su proistekle iz tih inje-nica; i tree, izvesna moralna lekcija koju je Platon kao filozof eleo da prenese svojim uenicima. Znai, injenica prekrivene mitovima. Mi ne moramo da idemo unatrag 2.000 ili vie godina da bismo naili na potpuno isti tretman is-torije u naim sopstvenim zemljama i unutar relativno novijih istorij-skih razdoblja. Klasian primer za to je oblik u kome je pria o kralju Arturu iz kasnog perioda Rimskog carstva stigla do nas. Veoma je interesantno i pouno nainiti paralelu sa nainom na koji je pria o Mi-nosu stigla do Grka: drugim reima, tvrdo jezgro istorijske injenice, u oba sluaja, postalo je tako ukraeno matovitim legendama da o-vek moe ili da ne veruje ni jednu jedinu re prie, ili da prie reava-nju misterije pratei potpuno pogrene tragove.

Saglasnost sa Platonovim opisom: Prikaz plesaa sa bikom na freski iz palate u Knososu gledalo verovatno u Platonovom izvetaju od onoga to je bilo evidentno kao nemogue, kao i od onoga to je u pri-i oigledno predstavljalo ,,naravouenije". Paljivi itaoci dotinih odlomaka u ,,Timeju" i ,,Kritiji" mogu da izdvoje te elemente sami bez nekih veih tekoa. Jedan primer onoga to je mogue - to jest zasnovano na verovatnoj injenici - jeste opis Posejdonovog hrama u kome su se uvali i lovili sveti bikovi. Poetski izvetaji o Minosu i Mi-notauru oduvek su bili smatrani za legende, koje spadaju u istu kate-goriju ponekad neuverljivih, ponekad ak i smenih anala o bogovima i njihovim Ijubavima. Ali iskopavanja na Knososu, a naroito uvene freske plesaa sa bikovima, dokazala su da je na Kritu zaista postojao kult bikova u ast Posejdona ba onakav kakvog Platon opisuje kao da je postojao na Atlantidi. Toliko o verovatnoj injenici. A jedan primer isto mitolokog elementa je tipino grki izvetaj o poreklu Atlantiana: Posejdon je, navodno, zaeo svoju decu sa jednom smrtnom enom, njena deca su, sa svoje strane, zaela potomstvo sa drugim bogovima, a sinovi iz tih zajednica postali su kraljevi gradova i pokrajina. Time se, naravno, objanjavala i opravdavala teorija o boanskom pravu kraljeva -plodno tlo za mitologe, ali od malog interesa za istoriare. Primer Platonove elje da istakne moralnu pouku svoje prie o Atlantidi je i njen zavretak, bar zavretak dokle je stigao da ga napi-e - jer ili nije poiveo dovoljno dugo da kompletira svoj monolog ..Kritija", koji se naprasno prekida usred reenice, ili je ostatak ruko-pisa bio izgubljen. Ali zavretak koji smo dobili je ,,filozofski": on tvrdi da su se Atlantiani, u poetku poznati po tome to su ,,prezirali sve osim vrline", tokom vremena polako srozavali dok je boanski deo njihove prirode ,,postajao razblaen suvie esto i suvie mnogo zbog meanja sa smrtnicima, pa je Ijudska priroda dobila prevagu". Dru-gim reima, ovde imamo platonovsku teoriju o Padu oveka koji, za razliku od hebrejske verzije to Pad pripisuje ovekovoj udnji za sa-znanjem, okrivljuje za to njegov sve vei materijalizam: ,,Bili su upr-Ijani nepotenim ambicijama i eljom za moi". Toliko, dakle, o filozofskom sadraju Platonovog izvetaja o Atlantidi. Medutim, nas ovde interesuje tvrdo jezgro injenica koje nas odvodi ponovo natrag na Krit i vulkansko ostrvo Teru. Ostrvo je jo i danas jedan veoma aktivan vulkan koji je snano proradio 1925-26. i jo jednom 1938-41. godine. U stvari, on je bio neprekidno aktivan hiljadama godina, a serija velikih eksplozija desila se oko 1500. godi-ne pre nae ere, da bi svoj vrhunac dostigla od trideset do pedeset go-dina kasnije. kada je Krit najzad bio zahvaen kulminativnom nesre-om. Nije nam namera da ovde analiziramo sve naune i tehnike do-kaze koje su istakli pobornici Frost-Marinatosove teorije sa ciljem da pokau kako je minojsko carstvo na Kritu bilo u velikoj meri uniteno zbog stalnih zemljotresa i dinovskih talasa plime povezanih sa pusto-nim erupcijama Tere petnaest stolea pre nae ere. Dovoljno je napomenuti da je ta teorija dobila snanu potporu kroz rad seizmologa s jedne i arheologa s

druge strane. Prvi su dokazali da postoji gotovo potpun paralelizam izmeu erupcija na Teri i onih na ostrvu Krakatau nekih 3.200 godina kasnije. Krakatau je jedno ostrvo Malajskog arhipelaga i lei izmeu Su-matre, Jave i Bornea. Ono je bukvalno eksplodiralo 1883. godine i bi-lo svedeno na bezmalo treinu svoje ranije veliine. Njegova strahovi-ta erupcija, zajedno sa petnaest metara visokim talasima, prouzroko-vala je smrt nekih 40.000 Ijudi, razaranje blizu 300 varoica i sela, gu-bitak stotina brodova i amaca zavitlanih na kopno deset metara iznad nivoa mora, i poplavu desetine hiljada hektara plantaa i uma. Zna-ajno pri tome je da su vazduni talasi od eksplozije izazvali ruenje zgrada i sto ezdeset kilometara od Krakataua. Krit je nekih 110 kilo-metara juno od Tere, a njegove graevine u minojska vremena bile su zidane uglavnom od zemljanih cigala suenih na suncu. Arheolozi su o efektima erupcija na Teri pronali znaajne doka-ze tokom iskopavanja koja su otpoela ezdesetih godina prolog veka i bilo nastavljena sve do naih dana; zgrade u minojskom stilu prona-laene su ispod d'ebelih slojeva plavca naslaganih prilikom eksplozije 1500-1470. godine pre nae ere. U stvari, za minojsku civilizaciju moglo bi se rei da je prvi put bila ponovo otkrivena 1870, kada su dva

Katastrofa u Egejskom moru: Eksplozija Santorinija poela je erupcijom koja je, kada se magma povukla, napunila prostor gasom, to je izazvalo lomljenje i tonjenje delova ostrva

francuska arheologa otkopala jednu kuu nedaleko od mesta Akrotiri na jugozapadnom uglu Tere i pronala jedan hodnik iji su gipsani zi-dovi bili ukraeni krvavocrvenim, bledoutim, tamnosmeim i svetlo-plavim freskama - bojama koje asociraju na freske iz palate Knosos na Kritu, koju je pronaao trideset godina kasnije ser Artur Evans. Na taj nain, ve 1870. godine bilo je jasno da je na ostrvu Tere iveo civilizovan i u umetnosti veoma kultivisan narod ija je kultura - sli-karstvo, grnarstvo, izrada nakita itd - bila prehelenaska. Takoe, postalo je jasno da je tu civilizaciju razorio vulkan koji je jo uvek bio aktivan u vreme kada su arheolozi vrili iskopavanja. Tokom zavrnih iskopavanja koja su vrili profesor Marinatos i Emili Vermel bile su otkopane druge kue i otkrivena bogata nalazita crepova i drugih artefakata. Sada se poinje Smatrati da je Tera pre snanih erupcija oko 1500. godine pre nae ere bila ostrvska kolonija Krita, bez sumnje pod upravom nekog kritskog guvernera. Budua iskopavanja moda e da otkriju palatu tog vladara, mada ne moemo oekivati brze

rezultate kakve su arheolozi postizali pre jednog veka, kada je traganje uglavnom bilo skoncentrisano na pronalaenje artefakata za muzeje, kao to je zbirka grnarije koja se sada nalazi u Francuskoj koli arheolo-gije u Atini. Verovatnoa da je Tera bila minojska kolonija postaje gotovo izve-snost u svetlosti drugih kolonija i baza koje je Krit osnovao irom Egejskog mora. Prema tome, nema nikakve sumnje da je istoriar Tu-kidid, piui krajem 5. veka pre nae ere, izneo jednu istorijsku inje-nicu kada je izjavio da je Minos opremio veliku flotu, oistio grka mora od pirata i stvorio prekomorsko carstvo sa svojim sinovima kao vladarima. To carstvo, kojim se upravljalo iz palate na Knososu, tra-jalo je 600 godina. Meutim, izgleda da je ono propalo oko 1470. go-dine pre nae ere, i to ne samo na Kritu nego i irom njegovih ostrv-skih kolonija. Jedna teorija bila je da su ga razorili narodi sa severa tokom svojih migracija prema jugu u traganju za zemljom i plenom; druga, da je kritska hegemonija propala zbog graanskih ratova; i tre-a, da su se Kriani dobrovoljno odrekli svog vladalatva u korist tada ve monijih Mikenaca

Atlantida na grkom ostrvu: Preko kontura ostataka Saniorinija (Tere i Terazije) ucrtana je Platonova prestonica

Naravno, najbolje je prepustiti ekspertima daprocene razliita objanjenja za iznenadni sumrak Krita i brzo opadanje minojske kul-tuine dominadje. Medutim, valja se podsetiti da je kritska prevlast na morima bila toliko izrazita da pretpostavka o propasti carstva zbog in-vazije ne zvui ba logino: nijedna armada ne bi bila u stanju da stig-ne do ostrva sa snagama dovoljno jakim da razori sve gradove i palate u srcu imperije. Otuda potie alternativna teorija o propasti velikog monog mi-nojskog carstva iznenadno i brzo razaranje matine zemlje izazvano silovitim erupcijama na Teri, zemljotresima i dinovskim talasima. tavie, ta strana kataklizma nije razorila samo gradove, pristanita, palate i druge zgrade, nego je, bez sumnje, unitila i pomorske baze na susednim ostrvima i dovela do totalnog gubitka flota koje su tamo bile ukotvljene. Krit je na taj nain bio nemono izloen i neprijatelj-skim Grcima i svirepim piratima: prvi su oduvek prieljkivali da pre-stanu sa slanjem tributa Minosu u vidu mladia i devojaka plemenitog roda za rtvovanje u Posejdonovom hramu; drugi su budno vrebali svaku priliku da se bace na nebranjene gradove u traganju za plenom.

I tako se ponovo vraamo na Platonov izvetaj o propasti Atlanti-de - ostrvskog kraljevstva veoma udaljenog od Egipta, pomorske im-perije koju su titile njene mone flote, centra oboavanja Posejdona i kulta bikova, drave velianstvenih palata i ogromnog bogatstva - te zemlje iz daleke prolosti koja je unitena u jednom danu i jednoj no-i strahovitih zemljotresa i poplava, ostrva koje je iezlo u dubinama mora. Zamenite ime Krit sa Atlantidom, zanemarite famoznu vre-mensku razliku i lokaciju - i filozofova pria poinje da se ita moda ne ba kao zvanian izvetaj o nesrei, ali u svakom sluaju kao Ho-merov poetizovan izvetaj o Troji. Drugim reima, Platon nam je dao sutinu, ako ne i injenice, o jednom stvarnom istorijskom dogaaju.

DEO DRUGI DRUGI IZGUBLJENI SVETOVI

5) LEGENDA 0 RAJSKOM VRTU
italac je sada u poziciji da sam proceni nalaze dve kole atlantologa -naunika s jedne, i mistiara s druge strane. Naravno, pri tome treba stalno imati na umu da poslednja re na temu Atlantide jo nije izre-ena, jer svaka generacija istraivaa ima da doda poneto zanimljivo, ako ne i ,,definitivno" ubedljivo. Bez obzira na to, stie se utisak da malo ta novo moe da se prui u pogledu injeninih dokaza, s obzi-rom da su uenjaci ve iscrpili sve naune resurse u svom nastojanju da odgonetnu tajnu Atlantide. Drugim reima, sve budue spekulaci-je povodom Platonovog izvetaja morae ili da potvrde minojsku teoriju, ili da predloe neku drugu - isto toliko ubedljivu. to se tie ,,inspiracionog" tipa spekulacije,'on je. ini se, odiveo svoje dane, mada jo uvek moe da bude privlaan za one koji mistiku pretpostav-Ijaju racionalnom sagledavanju ovekove istorije. Meutim, pored Atlantide, ostaje jo itav niz nereenih misteri-ja koje se tiu drugih izgubljenih svetova prolosti. Mada bi se po mi-ljenju skeptino nastrojenih naunika svi ti mitovi ouvani u folklor-noj memoriji mogli otpisati kao proizvoljne bapske prie, mi emo im ipak posvetiti dunu panju. Jer mitovi - kao to smo videli na prime-ru Atlantide - ma koliko nam fantastini izgledali, mogu da imaju, i verovafno imaju, poreklo u stvarnim dogaajima ili iskustvima. Mit o Rajskom vrtu predstavlja jedan primer u tom smislu. Neka-da je itav hrianski svet prihvatao Rajski vrt kao jevaneosku isti-nu", zato to se smatralo da Biblija predstavlja re boju, a ne istorij-ske anale Jevreja. Onda su, sredinom 19. stolea, skeptici, a posebno itav niz nemakih uenjaka goleme erudicije, pozivajui se na jake argumente, stavili pod veliki znak pitanja istorinost Starog zaveta; uz pomo mnogih dokaza iz oblasti antropologije, geologije i srodnih dis-ciplina, oni su dokazali da je pria o Postanju i Rajskom vrtu bila naprosto pokuaj nekog drevnog jevrejskog pripovedaa da objasni poreklo sveta i oveanstva.

Sredina scena mita o Rajskom vrtu: Eva i Adam pod Drvetom saznanja. sa koga zmija nudi jabuku grchii

Od tada naovamo malo je obrazovanih Ijudi, i to samo meu vernicima. koji su prihvatali hihlijsku verziju Postanja ili postoja-nje Rajskog vrta. Meutim, bez ohzira na razlonost takvog skep-ticizma, izgleda da se suvie pourilo s negiranjem svake verodo-stojnosti mita o Rajskom vrtu. Naime, zahvaljujui otkriu velikih biblioteka asirskih kraljeva. danas nam izgleda da je pria o Rajskom vrtu, o Potopu i mnogim drugim ..nemoguim" dogaajima o koji-ma se govori u Starom zavetu imala svoj koren u nekoj cpi/odi koja se stvarno dcsila u neko davno vreme. pre poetka pisanih izvetaja. Takve epizode predavane su s generacije na generaciju i tako po-stale legende. Moda nijedan mit nije intrigirao vei broj Ijudi od mita o Rajskom vrtu, u kojem je, navodno. nastala Ijudska rasa. Njego\ opis u dru-gom poglavlju Postanja je kratak, ali krajnje evokativan: mnogi slika-ri i pesnici dali su maha svojoj mati i opisali nam taj zemaljski raj u svim njegovim sonim detaljima. Centralna taka slike, je, naravno. Drvo saznania u kome se zmija prikriva s namerom da navede na is-kuenje Evu da pojede plod - koji, uz put reeno, nigde nije nazvan jabukom i kako je biblija postala izvorna knjiga hrisanske etike. filozofi su razmiljali o simbolizmu Zmije, Drveta saznanja. Istonog greha i enine krivice sto nas je isterala iz tog udesnog utoita. U meuvremenu. uenjaci praktinijeg duha tragali su za stvarnom lo-kaciiom Rajskog vrta- koristei se hagovetajima navedenim u Knjizi postanja - jer bilo je krajnie fascinantno videti mesto ,,gde je sve poelo". Uzmimo najpre samo ime Raj. Hebrejska re Eden izgleda da je srodna s akadskom Edinu, koja oznaava ravnicu ili stepu Eden mora da je hio jedna oaza u pustinji. dobro poumljena i navodnjena, kao to i glasi opis u Knjizi postanja: ier uvcno drugo poglavlje opisu]e reku koia ]e inila to podruje plodnim ravajui se u etiri manje reke nakon to je napustila Raj. Te etiri reke su nazvane: 1. Pishon 2 Gihon

3. Hidekel 4. Eut'rat Trea od tih reka prevedena je na grki kao Tigar, tu je i shvat-Ijivo. hudui da u Bibliii stoji da Hidekel ..ide kro? predn)i deo Asiri-je". Pod ,,Asirijom" se verovatno podrazumeva Persija, hudui da je sva geografiia u drevno vreme bila nepredzna Lokacija pr\e i druge reke je veoma kontroverzna, i sve sto moemo kazati jeste da su rani jevrejski i hrianski komentatori verovali da je Pishon hio Gang- a Gihon reka Nil. Drugim reima, biblijski izvetaj o stvaranju sveta i poreklu ovcka pretpostavljao jc da su etiri velike reke sveta, onakve kako su ih poznavali primitivni Semiti Srednjeg istoka-Tigar. Eufrat, Gang i Nil - postale jedna jedina veliku reka koja je okruzavala cen-tralnu kopnenu masu. Zamisao o jednoj reci, ili ukeanu, koja je tekla oko Zemlje hila je. u stvari. hazina za gotovo itavu geografiju. kako semitsku tako i grku, sve do ranog srednjeg veka. Polazei od nekih krajn|c neiasnih putokaza o tome gde se nala-zio Raj, istraivai su ga locirali irom itavog sveta - od Severnog pola do Australije - mada su u veini sluajeva ta mesta hirana na hazi ,,astralnog ravnanja" to je, kako smo videli. bio metod kojim su se sluili teozofi i drugi okultisti u lociranju Atlantidc. to sc tie ranih istoriara i geografa, posebno Josifa Flavija jevrejski istoriar iz prvog veka nae ere i Kozme Indoplovca (esti vek nae ere), i oni su se oslanjali na intuiciju i smetali Raj na krajnji severoistok, ak do Altajskih planina na severu Azije. Njihov izbor nije, naravno, bio baziran ni na kakvim fizikim dokazima, nego na istoj spekulaciji. Moderni geografi, s druge strane, ograniili su podruje u kojem se Raj mogao nalaziti na aluvijalne nizije izmeu Tigra i Eufrata - to jest u zemlju Sumeraca u donjoj Mesopotamiji, stanitu prve svetske civilizacije. Ovde su nastali mnogi od mitova o Postanju i veliki deo religiozne istorije Semita - ukljuujui Vavilonce, Asirce i Jevreje. Ideja o Rajskom vrtu je nesumnjivo sumersko-vavilonskog porekla, kao to to ukazuje uloga koju su igrale zmija i heruvim. Zmija, ili adaja, postala je vaan simbol u vavilonskoj prii o Postanju, i kasni-je e ona postati neka vrsta maskote glavnog boga Marduka. 1 adaja i heruvim bili su korieni kao religiozne dekoracije na asirsko-vavilonskim hramovima: adaja je najivopisnije prikazana na obojenim plo-icama uvene vavilonske kapije Itar, a heruvim u golemim krilatim bikovima i lavovima s Ijudkom glavom, koji su uvali ulaze u svete rtvenike. Nema nikakve sumnje da je mit o zemaljskom raju nastao kao re-zultat oaza bujnog zelenila koje su se nalazile u inae ogromnom pu-stinjskom podruju, jer su dve reke, Eufrat i Tigar. tekle kroz jedan od najsunijih predela sveta - sa Sirijskom pustinjom prema zapadu, Arabijskom pustinjom prema jugu, i erodiranim planinama prema se-veru i istoku. Usred tog ogolelog pejzaa, gde je ivotni opstanak bio podjednako teak i za oveka i za ivotinje, lei zelena aluvijalna nizi-ja Mesopotamije, koja obiluje vrtovima, palmovim umarcima, seno-vitim drveem i, iznad svega, izvorima vode. U oima pustinjskih stanovnika - to je bio Raj. Iz svega to je reeno proizlazi da se tzv. Rajski vrt najverovatni'-je nalazio negde u drevnom Vavilonu, gde je zemlja nekada bila mno-go plodnija nego danas, budui da su vavilonski kraljevi posveivali osobitu panju prokopavanju i odravanju kanala za navodnjavanje, kao to to i obznanjuju mnogi njihovi zapisi. Prema tome, ako se pri-hvati da su dve od reka koje se spominju u Knjizi postanja bile Eufrat i Tigar - druge dve Pishon i Gihon, mogle bi da budu hebrejska imena za najvee kanale koje su spajali dve glavne vodene arterije. Meu-tim, teko je u tom pogledu biti precizniji, s obzirom na injenicu da su Eufrat i Tigar radikalno menjali svoj tok poev od drugog mileniju-ma pre nae ere, i da je stari sistem kanala sumersko-vavilonskih car-stava potpuno propao. Inae, radoznali istraiva bi, moda, mogao da nae neki putokaz u oblasti gde se nekada nalazio sumerski grad

Eridu, blizu ua Eufrata, koji se u epohi o kojoj govorimo ulivao di-rektno u Persijski zaliv. Eridu je bio poznat kao ,,Dobri grad"; ili, drugim reima, kao sveto mesto, s obzirom na svetilite boga Tamuza, koji je iveo u senci jedne svete palme, dok je boginja Bahu imala svoj leaj u granama tog istog drveta. Ta scena je esto prikazivana na akadskim skulpturama, dok jedan cilindrini peat, koji se sada nalazi u Britanskom muzeju, predstavlja dve figure - jednog mukarca i jed-nu enu - kako sede na suprotnim stranama drveta, s rukama isprue-nim prema njemu. Jasno je, dakle, da Drvo, Zmija, Prvi mukarac i Prva ena predstavljaju sumersko-vavilonski mit o Postanju - mit koji su kasnije preuzeli rani jevrejski hroniari. I muslimani prihvataju priu o Rajskom vrtu, kao to prihvataju i sve druge mitove Starog zaveta, ali njihov istinski Raj je nebesko a ne zemaljsko stanite i smeten je u predelima Iza, gde borave ,,Drube-nici noi". Drugim reima, to muslimansko nebo je Vrt u persijskom smislu, s njegovim poznatim osobenostima: park naikan paviljoni-ma u kojima horave hurije- s vodoskocima. sa ivahnim potoiima vode, mleka, vina i meda, senovitim dolinama, svim vrstama ukusnog voa i raskonim gozhama na kojima posluuju mladii koji nikada ne stare. Taj Vrt smeten je ispod samog Bojeg prestola, dakle iznad najvieg neba. i zato ga treba razlikovati od Adamovog vrta, koji je bio zemaljski raj. Prema arapskom tumaenju Starog zaveta. Raj se nalazio na me-stu gde se sustiu Eufrat i Tigar - kod sela Al Kurnaha, 65 kilometara severozapadno od Basre. Ovde e oni putnikunamerniku ukazati na prvobitno Drvo saznanja u ijem stahlu, prema njima, ivi jedna zmi-ja- prijateljski naklonjena vernicima. ali kadra da iezne u retkom vazduhu ako se priblii neki nevernik. Ova pria podsea oveka na drugu jednu hodoasniku priu o nekom svecu koji je bio sahranjen u manastiru svete Katarine na Sinaju i koji hi ispruio ruku iz svog mmakog kovega da se rukuje s vernikom. ali je kategoriki odbijao da sumnjiavce udostoji pozdrava. I legende ostalih naroda imaju svoje Rajske vrtove; sve one sugeriu, kao to to sugerie i hebrejska verzija, da su proistekle iz neke nejasne folklorne memorije o jednom lepom

predelu gde su Ijudi iveli u miru i nevinosti, bliski prirodi ,.i bogovima". Takav jedan raj bio je grki Vrt Hesperida ili Vrt keri veeri, smeten prema nekim autoritetima u Arkadiji. toj izolovanoj dolini na srednjem Peloponezu. na jugu Grke, iji su stanovnici hili priprosti stoari i lovci. Neuznemiravana problemima civilizacije. ta bezazlena deca prirode oboavala su Pana, najprivlanijeg od svih prirodnih bogova. Njegove svirale ule suse na padinama hreuljaka: a pod njegovom zatitom hujala su i razmno-avala se stada ivotinja, divljih kao i pripritomljenih. Tema ovekove nevinosti je, kao to vidimo, bazina i za hebrej-ski i za grki mit, mada su drevni jevrejski moralisti uveli jedan ele-ment koji nijc hio prisutan u grkom miljenju: naime. pojam Isto-nog greha. Kao rezultat stroge kazne nametnute oveku zato to je jeo s Drveta saznanja, niko nije smeo gajiti nadu da e se vratiti u Raj, dok su Grci, a kasnije i Rimljani, nastavljali da tragaju za svojim izgubljenim rajem. kojeg su - kako ko - nazivali Arkadija (..zemlja mita i sree"), Vrt Hesperida, Elizejske poljane i Ostrva blaenih. Homer je verovao u jednu takvu srenu zemlju i opisao je kao mesto gde ,,ivot smrtnika je veoma lak, i nema ni snega ni zime, niti mnogo kie, a Okean uvek alje svee povetarce da osvei Ijude". U stvari, dolo je jedno vreme kada su Ijudi stvarno mislili da je taj zemaljski raj bio otkriven: da su Ostrva blaenih, ili Srena ostrva, kako su ih Rimljani nazivali, stvarno postojala, te da su bila poseena od nekih istraivaa i samo ekala da budu ucrtana na mape.

Rajski vrtovi u legendama mnogih naroda: Vrt Hesperida na slici Viljema Tarnera Iz 1810. godini;

Glasine su verovatno nastale u mediteranskim pristanitima koja su esto poseivali fenianski i kartaginski trgovci. Pomorski kapetani kartagine vekovima su isplovljavali u Atlantski okean; bez sumnje, negde oko prvog veka pre nae ere. otkrili su ostrva koja su odgovara-la opisu Homerove idealizovane zemlje. Ali punski pomorci nikada nisu odavali informacije o svojim trgovakim putevima. to im je dobrim delom omoguavalo da imaju monopol nad pomorskom trgo-vinom iza Herkulovih stubova- Meutim. nakon totalnog unitenja Kartagine, neke od tajni o njihovim otkriima mora da su doprle do uiju Rimljana, ije su flote sada gospodarile morima: tako. na pri-iner. postoji izvetaj da je rimski general Kvinto Sertorije 52. godine pre nae ere planirao da poalje jednu pomorsku

ekspediciju sa zadat-kom da pronade Srena ostrva, za koja su neki mornari tvrdili da su ih ve posetili. Prema iskazima mornara, ona su leala 1.500 kilometara zapadno do Kadiza, to ukazuje na Azore, ija klima odgovara onoj koju Homer pripisuje Srenim ostrvima. Ali jo je verovatnije da su Kanarska ostrva, koja lee nekih 1.000 kilometara jugozapadno od Kadiza, u stvari ona ostrva koja su Kartaginjani otkrili tokom uvene Hanoove istraivake ekspedicije du zapadne obale Afrike; jer upra-vo su Kanarska ostrva ta kojima su kasnije geografi (kao Ptolomej) bili u stanju da dadu imena i lociraju ih sa izvesnom tanou. Ovo duboko usaeno verovanje u jedan zemaljski raj, pa bio on nazvan Vrt Hesperida, Arkadija, Ostrva blaenih, ili Elizejske polja-ne, karakteristian je za klasinu mitologiju; slian utopijski san nai emo i u keltskom svetu severne Evrope. Nazivi tih izgubljenih i neka-da svetih mesta variraju od zemlje do zemlje i od epohe do epohe, ali osnovna tema uvek je ista - srean i spokojan ivot koji se provodi u lepoj sredini gde ni rad ni stradanje nisu neophodni da bi se opstalo u ivotu. Hebrejski Rajski vrt, grka Ostrva blaenih, velki Avalon, kornvolska Lajenesa, bretanjski grad Is, portugalska Antilija - sva ta mesta proistekla su iz iste ovekove tenje za jednim idealnim svetom. 1 svi oni, takoe, izgledaju da duboko pod naslagama mita sadre neki nejasno zapameni dogaaj iz istorije, a najee ieznue nekog os-trva ili kontinenta u davnoj prolosti; i dok stari Ijudi o toj katastrofi pripovedaju svojoj deci, iezla zemlja postaje sve privlanija polako se gubei u izmaglici vremena.

6) ZEMLJA KRALJICE OD SABE

Ko je, zapravo, bila Kraljica od Sabe, ta tajanstvena orijentalna prin-ceza koja je prela preko Sirijske pustinje da bi posetila kralja Solo-mona? Uenjaci su pokuavali da ree enigmu njene nacionalnosti, a putnici su tragali za njenom zemljom. Meutim, niko jo nije uspeo da identifikuje tu kraljevsku damu koja je, kako nam Biblija kae, dola u Jerusalim ,,s veoma velikom pratnjom, s kamilama koje su no-sile zaine i veoma mnogo zlata i dragog kamenja". A niko jo nije pronaao ni zemlju iz koje je ona dola. Izvorna pria u Prvoj knjizi kraljeva (gl. X, 1-13) tvrdi da je kra-Ijica dola da vidi Solomona zato to je sluala tako mnogo o njegovoj mudrosti; i nakon to ga je ispitala, odlazei, rekla je: ,,Bio je istinit izveaj koji sam u mojoj zemlji ula o tvojim delima i tvojoj mudrosti". Saznajemo, takoe, da su dva monarha izmenjala darove; Solo-mon je primio 120 talenata u zlatu i veliku koliinu zaina, a kraljici su bile ispunjene ,,sve njene elje, ma ta da je traila". Na osnovu tih nekoliko injenica, oko maglovite linosti kraljice od Sabe izrasla je jedna obimna mitologija, naroito u Arabiji i Etio-piji; naime, obe te zemlje svojataju princezu, tvrdei da je ona bila njihove gore list. Jer, orijentalnoj imaginaciji se veoma dopadala jedna kraljevska gospa koja je putovala u takvom stilu. S druge strane, jedan kralj kao Solomon, koji je bio bogat, mudar, velikoduan, bo-gobojaljiv i gospodar raskonog harema, uivao je reputaciju ideal-nog monarha. Bilo je, dakle, i pravino i prikladno da se dve tako sjajne osobe susretnu. Medutim, biblijski izvetaj o slavnoj kraljici iscrpljuje se kratkom referencom o njoj u Starom zavetu; ni u jednom drugom istorijskom kontekstu nema nikakvog pomena o njoj mada je, kao to emo vide-ti, oko njene linosti izrasla itava jedna literatura, tako da je ona po-stala moda najslavnija kraljica u istoriji. Ali lokacija njenog kraljevstva - koje je bilo tako bogato zlatom, dragim kamenjem, zainima i mirisima - ostaje misteriozno, uprkos nekolikim gotovo ubedljivim teorijama arapskih istraivaa. Najprihvatljivija od tih teorija pretpostavlja da je Saba bila jedno drevno arapsko kraljevstvo koje se nalazilo u Jemenu, na jugozapadu Arabije. Saba i Sabejci bili su neosporno poznati drevnim piscima unazad sve do 732. godine pre nae ere, kadajedan

asirski dokumenat nabraja Sabu meu ostalim osvajakim trofejima Tiglatpilesera IV. 1 klasini geografi znali su za to arapsko kraljevstvo, ije su luke na Crvenom moru bile vane postaje na pomorskoj liniji Indija-Egipat, i ba zahvaljujui toj trgovini Saba je postala bogata i prilino mona u vreme Solomona.

Moda najslavnija vladaraka u istoriji: Susret Soluinona i kraljice od Sabe

Teorija da je kraljica od Sabe poticala iz kraljevstva Saba dobila je novi podstrek u 19. veku, otkriem obimnih ruevina i mnogobroj-nih napisa koji su ukazivali na jedan visok nivo civilizacije tamo gde se danas nalazi Jemen. Sela koja se danas sastoje od nekoliko zemljanih uderica i jedne damije bila su pre 2.000 i vie godina veliki utvreni gradovi; njima su vladale plemenske poglavice koje su sebe nazivale kraljevima. Takav jedan centar trgovine i poljoprivrede bio je Marib, odnosno Mariaba klasinih geografa, i neosporno grad u kojem je kraljica od Sabe imala svoj dvorac ukoliko bismo mogli biti sigurni da je re o onoj istoj Sabi koja se spominje u Starom zavetu. Slino to-me, i ruevine Zafara, Sane i Sirvaka u jemenskim visijama ukazuju na postojanje u vreme kralja Solomona (deseti vek pre nae ere) jed-nog prosperitetnog kraljevstva koje je imalo trgovinske veze irom i-tavog Bliskog istoka, Afrike i Mesopotamije. U tim okolnostima ne bi bilo nita neobino za jednog velikodostojnika iz Sabe da prevali 2.400 kilometara do Jerusalima radi sklapanja trgovakog sporazuma. U to vreme Izrael je bio jedna od najmonijih drava na Bliskom istoku, a kralj Solomon jedan od najuspenijih vladara. Samo konji-ko krilo njegove armije sastojalo se od 12.000 konja, sa 400 bornih kola. Na spoljnopolitikom planu imao je zakljuene ugovore o saveznitvu sa Egiptom, Moabom, Edomom i kraljem Hitita. Njegovi trgovaki sporazumi sa Fenianima i Arapima bili su mu podjednako unosni; izaslanici su dolazili iz itavog civilizovanog sveta da odaju po-tu tom slavnom Izraelcu, a istovremeno i da sklope diplomatske i trgovake sporazume s njim. I kraljica od Sabe je verovatno dola s takvom misijom u ime svoje zemlje. Ali, da li se ta zemlja Saba nalazila u jugozapadnoj Arabiji? Oi-gledno, bilo bi nepromiljeno dati kategoriki potvrdan odgovor, i to iz vie razloga. Prvo, ni u jednom od nekoliko stotina sabejskih natpi-sa nigde nema nikakvog pomena o nekoj kraljici od Sabe. Svi vladari bili su, po tradiciji, svetenici-kraljevi, onakvi kakve nalazimo u Su-meru, Vavilonu i Asiriji. Jer, u tim primitivnim semitskim drutvenim zajednicama komuniciranje izmeu nacionalnog boga i naroda moglo se odvijati samo preko mukarca koji je bio boji namesnik na Zemlji:

naime, jednog kraljevskog vrhovnog svetenika. Bilo je, naravno, kraljica u vidu kraljevskih majki i supruga; ali ansa da je ikada posto-jala jedna kraljica od Sabe u smislu jedinog vladajueg monarha veo-ma je mala. Pa ak i da je postojala takva kraljica, svi su izgledi da ona ne bi lino naputala svoje kraljevstvo da ode kao ponizni izasla-nik u jednu daleku zemlju: svakako, radije bi poslala svoje ambasado-re. Pitanje o lokaciji Sabe jo vie se komplikuje postojanjem druge Sabe ili Sebe - ovoga puta u Etiopiji; kao to se moe zakljuiti iz raz-nih legendi, taj kraj postao je veoma vaan u traganju za samom kra-Ijicom od Sabe. Saba lei oko sto pedeset kilometara istono od Aksu-ma, prestonice drevnog etiopskog kraljevstva koje je imalo kolonijal-ne veze s jugozapadnom Arabijom. Etiopska Saba, u stvari, izgleda da ima mnogo vie prava od arabijske Sabe na tvrdnju da je bila kra-Ijiina domovina; naime, tradicija podsea da je ona nekada predstavIjala znaajan religijski centar i da se u njoj nalazio uveni zavetni koveg koga je, navodno, doneo natrag iz Jerusalima sin kraljice od Sabe zaet sa Solomonom. Iz ovoga to je do sada reeno vidi se da je kraljica od Sabe znaajna linost u legendama tri knjievnosti - jevrejske, arapske i etiopske. Dok nam prvi od ta tri izvora o naoj zanimljivoj kraljevskoj gospi ne daje nikakve preciznije podatke o njenom imenu, ivotnom dobu i izgledu, ostala dva su neuporedivo informativnija. U arapskim legendama kraljica se zove Belkis ili Bilkis, i alje mnoge darove Solomonu koji, iz ovih ili onih razloga, nije zadovo-Ijan; nakon toga kraljica odluuje da lino otputuje u Jerusalim, oi-gledno zato da bi umilostivila kralja. Zvanina islamska verzija jevrej-ske prie nalazi se u Koranu (Sura XXVII, 15-45), koji za sabejsku kraljicu kae da je ,,vladala jednim narodom koji se klanjao Suncu". Ova oigledna referenca na oboavanje Sunca poklapa se s pantei-stikom religijom Jemena iji su glavni bogovi bili planete Venera i Mesec, i Sunce (sve muki bogovi). Drugim reima, Belkis je bila ,,paganin", mada to ne objanjava zato je toliko elela da poseti Solomo-na. U stvari, ona se u poetku plaila da krene na put i umesto toga poslala je monom kralju poklon u vidu 6.000 deaka i devojica, ro-enih istog dana i istog sata - tipina arapska ideja o kraljevskom po-klonu, mada je to ak i za jednog orijentalnog monika bio prevelik broj usta koja je trebalo nahraniti. U jednoj kasnijoj verziji legende, Solomon, koji je razumeo jezik ptica, poslao je kraljici Belkis svoju poruku pomou ptice pupavca ili vivka, koja je odnela pismo pod svojim krilom. Poruka je pozivala Belkis u dvorac Jerusalima - putovanje za koje je reeno da e trajati sedam godina. Ali kraljica je toliko elela da se susretne sa kraljem Jevreja da je odmah krenula i stigla u rekordnom vremenu od tri godi-ne. Onda je usledio uveni razgovor tokom koga je ona iskuala Solo-monovu mudrost postavivi mu itav niz pitalica. Kakve su to bile pitalice? Jevrejske legende navode nam nekoli-ko primera, meu rrjima i sledei: Kraljica je rekla ,,Sedmoro odlaze. Devet ulazi. Dvoje toe. Jedno pije". Solomon je odgovorio: ,,Sedam dana predstavljaju period enine menstruacije; devet meseci period trudnoe; dvoje to toe je aluzija na njene dojke; a jedno to pije je aluzija na njenu bebu". Arapska verzija tog slavnog susreta ima jedan neobian obrt koji, mora se priznati, doprinosi zanimljivosti i uzbuenju ,,zapleta". On nam govori kako su demoni na Solomonovom dvoru, plaei se da bi

Potvrde bogatstva uvene vladarke: Glava od alabastera ukraena draguljima. pronacna u Maribu, prestonici Sabe

kralj mogao oeniti Belkis, rairili glasinu da kraljica ima dlakave noge i stopala kao u magarca. Da bi proverio te glasine, Solomon je svoju posetiteljku odveo na jedan pod od veoma uglaanog stakla, i Belkis je, pogreno smatrajui taj pod za lokvu vode, podigla svoje suknje i otkrila noge. Naravno, one su bile pokrivene dlakama; ali Solomon je u svojoj mudrosti naredio dinu (dobri duh) da pripremi naroiti depilator, na emu mu je zbunjena kraljica bila duboko zahvalna, naroito kad je Solomon sada pristao da se oeni njome; ili, bolje reeno, da je pridoda svojoj kolekciji od 300 ena, 700 kon-kubina i 6.000 deaka i devojica koje mu je ona ve poslala. Meu-tim, on je imao dovoljno uvaavanja za nju da je sahrani u jednoj velianstvenoj grobnici u gradu Palmira, koji se nalazio na severnoj ivici Sirijske pustinje. Palmira je danas malo selo od zemljanih kuica, ali u Solomonovo

vreme to je bila vana metropola na trgovakom putu Istok-Zapad; svoj zenit ona je dosegla u rimskom periodu, tokom vladavine druge uvene orijentalne kraljice, Zenokije. Etiopljani imaju jednu jo ivopisniju legendu od arapske, legendu koja, izmeu ostalog objanjava njihovu tvrdnju da su im kraljevi bili potomci roeni iz veze Solomona sa kraljicom od Sabe. Ova pria je navedena u jednoj drevnoj abisinijskoj knjizi zvanoj ,,Kebra-Na-gat", ili ,,Slava kraljeva", u kojoj se kraljica zove Makeda (,,ena od vatre"); ta etiopska princeza prvi put je ula priu o Solomonovoj mu-drosti od trgovca Tamrina, vlasnika 73 broda i 580 kamila. Taj ovek je putovao u Jerusalim s naroitim ciljem da vidi Solo-mona, i bio je impresioniran ne samo kraljevom mudrou nego i nje-govom Ijubaznou prema slugama i robovima. 1 kraljica Makeda bila je impresionirana priom, pa je odluila da lino poseti Solomona. Nakon dugog putovanja stigla je u Jerusalim, gde joj je kralj dodelio jednu palatu pored svoje sopstvene. Viali su se svakog dana, i nakon svakog susreta Makeda se vraala u svoju palatu ,,puna divotnih mi-sli". Njene misli su, nema sumnje, bile stimulisane pristizanjem nje-nog dnevnog sledovanja: 45 dakova brana, 10 pari mrsnih goveih peenica, 7 bikova, 50 ovaca, veeg broja koza, krava, srna i pilia, jedne bave obinog vina, pola bave starog vina, meda i vie kotarica prenih skakavaca. Nije zato nikakvo udo to je Makeda, navodno, rekla svom velikodunom domainu: ,,Volela bih da budem jedna od tvojih slukinja i da ti perem noge, jer me ushiuje tvoj lepi izgled i tvoj arobni razgovor". U meuvremenu - pria nam legenda - Solomon je rekao samo-me sebi: ,,Jedna lepa princeza dola je s kraja Zemlje da me vidi. Ko

Etiopska legenda na ovjoj koi: Prikaz putuvanja trgovca Tomarina, koji susrece Solomona, a zatim nagovara kraljicu od Sabe da ovog poseti zna da li nije boja volja da ona ima potomstvo od mene"? Zakljuivi da je odgovor na to pitanje potvrdan, Solomon je priredio Makedi ve-liki banket uoi njenog odlaska, na kojem ju je posluio veoma zai-njenom hranom - iz razloga koji e ubrzo postati oigledan. Onda ju je otpratio do njene sobe i upitao da li bi htela da se uda za njega. Princeza je pristala, pod uslovom da joj on obea da je nee dirati. Kralj Solomon je prihvatio taj udni uslov i postavio jedan sa svoje strane: naime, da je nee taknuti ako ona ne takne nita od onoga ta je bilo njegovo, ukljuujui i nametaj u sobi. ,,ta"!, uzviknula je, navodno, Makeda. ,,Ja sam bogata isto koli-ko i ti. Zato bih elela da kradem tvoje stvari, ukoliko je to ono na ta misli?" Ali to uopte nije bilo ono na to je Solomon mislio. Ono na ta je mislio otkrilo se tokom noi kada se Makeda, muena eu, iskrala iz kreveta, na vrhovima prstiju prela preko sobe do kraga s vodom, dohvatila ga i napila se. Solomon, koji je spavao u blizini i

ostao bu-dan za tu eventualnost, predoio je princezi da je prekrila svoj zavet. Ona je priznala da je to tano i milostivo mu dala na znanje da on vie nije duan da se dri svoje zakletve. Sledeeg dana kraljica Makeda je krenula iz Jerusalima prema svojoj prestonici Aksumu u severnoj Etiopiji, rodivi uz put lepu bebu. Bio je to sin Solomona i Makede kasnije uveni princ Mene-lik, prvi u lancu etiopskih kraljeva, zvanino poznat od tog dana kao ,,Izabranik boji" i ,,Lav od Judeje". Oigledno, jevrejske, arapske i etiopske legende toliko su se meu-sobno ispreplele da nam ne mogu pomoi u naem traganju za zem-Ijom iz koje je poticala tajanstvena kraljica. Reenje bi se, moda, moglo olakati ako romantine elemente odnosa jevrejskog kralja i arapske princeze odbacimo kao izmiljotine pustinjskih pripovedaa: pria o ptici vivku, 6.000 deaka i devojica, kraljiinim dlakavim no-gama, banketu i vetom nainu na koji je Solomon namamio svoju kraljevsku gou u krevet oigledno predstavljaju tkivo od kojeg su pravljene prie iz ,,Hiljadu i jedne noi". Takve nevine skaske ne ka-zuju nam nita o zemlji Sabi koja se, uprkos svim traganjima do sada preduzetim, mora smatrati za ,,izgubljenu1'. S druge strane, ako se prihvati da pria ima injeninu podlogu, lake je rekonstruisati ono to se moglo desiti na dvoru kralja Solomo-na oko 950. godine pre nae ere, pa ak i razbistriti pitanje stvarne lo-kacije Sabe. Putokaz moda lei u arapskom imenu Belkis, izvede-nom prema nekim uenjacima iz grkog palaksis, odnosno jevrejskog pilege prema drugima; obe rei znae ,,konkubina". Ako je, dakle, ena koja je stigla na Solomonov dvor bila deo dara ili danka, zajedno sa ,,zainima, i veoma mnogo zlata i dragog kamenja", onda pria po-inje da ima smisla; a to isto vai i za lepe deake i devojice, koji su poslani nezavisno od ostalih darova - mada je teko poverovati da ih je bilo 6.000, sem ukoliko nije re o ratnim zarobljenicima. Znai, dar odnosno danak odaslan u Jerusalim karavanom kami-la, i ostali artikli koji su mogli da potiu samo iz izvesnih zemalja Srednjeg istoka - svi ti dokazi upuuju na kraljevstvo od Sabe kome su bili potrebni ne samo trgovaki savezi s manjim zemljama tog kra-ja, nego, pre svega, i vojni ugovor radi odbijanja uvek pretee invazi-je monih Asiraca. I, najzad, ako se podsetimo da su znaajni diplo-matski savezi u Solomonovo vreme (a i dugo kasnije, kada je ve re o tome) gotovo uvek bili proslavljeni time to bi kralj monije nacije uzimao u svoj harem neku princezu iz kraljevske kue novog saveznika, onda s razlogom moemo pretpostaviti da je Belkis bila princeza iz dinastije Saba i da je ona imala, prema jevrejskom zakonu, status konkubine, bez obzira na to to je u arapskim i etiopskim legendama bila nazivana Solomonovom enom. I tako, moda, mi treba da za dvorcem ,,kraljice od Sabe" traga-mo u ruinama koje lee razasute po planinskim padinama Jemena. Odavde je jedna princeza krenula na svoje dugo putovanje prema se-veru - naravno, da se nikada ne bi vratila u svoju rodnu zemlju.

7) ZEMLJA AMAZONKI
Ideja o Amazonkama - to jest, drutvenoj zajednici ena koje ne samo da odbacuju muki svet nego mu se i direktno suprotstavljaju -oduvek je intrigirala izuavaoce psihologije i istorije. Naravno, prvo pitanje na koje se mora odgovoriti jeste da li je takav narod Amazon-ki uopte postojao; a ako su postojale, odakle su dole. Drevni pisci koji su vremenski bili najblii enskim ratnicima pot-puno su kategorini u pogledu njihovog postojanja, mada nisu toliko sigurni u pogledu lokacije njihove domovine; iz tog razloga zemlja Amazonki mora se ubrojiti meu one izgubljene zemlje o kojima ima-mo samo nejasne putokaze u mitovima i legendama. Pri svakoj raspravi o Amazonkama mora se odmah naglasiti da su te neobine ene interesovale Ijude antikih vremena iz sasvim razlii-tih razloga od onih koji bi danas nas

mogli interesovati. Naime, ni Grci ni Rimljani nisu u njima videli krstake borce za enska prava, politika ili socijalna: niti su automatski u Amazonkama videli lezbij-ke koje su vie volele Ijubav i drutvo predstavnica sopstvenog pola nego Ijubav i drutvo mukaraca. Te neobine ene bile su naprosto nacija ratnika koji su napadali i ponekad pokoravali svoje susede, branili se od svojih neprijatelja, i umirali na bojnom polju kao vojnici. Naravno, nema nikakvog raloga za apriorno odbacivanje mogunosti da je takva jedna nacija ratobornih ena postojala; ima primera srod-nih amazonskih armija i u modernoj istoriji, naroito u Dahomeju u Africi. Ali, ukoliko postajemo civilizovaniji, utoliko manje asociramo ene sa aktivnim ratovanjem. Za Ijude antikog i predantikog doba, Amazonke su bile samo jedna od poluvarvarskih nacija koja je ivela na granicama helenskog sveta, negde na junoj obali Euksina ili Crnog mora; ili, prema kasni-jim istoriarima, u blizini Kavkaskih planina. One se pojavljuju toliko postojano u grkoj istoriji, knjievnosti i umetnosti od Homerovog vremena nadalje da je teko porei legendi svaku slinost s faktikom istinom. 1 zaista, dat nam je prilino detaljan izveaj o njihovom ivo-tu i aktivnostima, tako da znamo, izmeu ostalog, da su za vladara imale kraljicu (nikada kralja), enski parlament i armiju enskih ratnika. Problem svog brojanog odravanja one su reavale na jednostavan nain: jednom godinje pozivale su mukarce iz susednog plemena Gargareanaca na veliku svetkovinu ija je izriita svrha bilo razmnoavanje rase. Inae, malo ta nam je poznato o tim Gargarean-cima i godinjim svetkovinama Amazonki sem to da su muka deca koja su rezultirala iz tih veza bila vraena natrag svojim oevima ili osuivana na smrt, dok su majke paljivo odgajivale svoje devojice i ve odrana pouavale ih da jau, love i bore se, kako na konjima tako i peke. Ukratko. te nezavisne ene vodile su svoje poslove bez ikakve pomoi ili saveta mukaraca, izokreui na taj nain tradicionalnu strukturu klasinog drutva koje je bez iznimke bilo patrijarhalno.

Mitska zajednica ena suprotstavljcnih svetu muskaraca: Burba Amazonki. na frizu Apolonovog hrama u Arkadiji

Amazonska nacija izgleda da je cvetala od legendarnog poetka grke istorije sve do osvajanja Azije od strane Aleksandra Velikog, kada se ustanovilo da na teritoriji gde se pretpostavljalo da ive Ama-zonke uopte nema takvog naroda. Meutim. istoriari koji insistiraju na realnosti Amazonki objanjavaju tu injenicu: grupa je, bez sum-nje, migrirala dalje prema istoku i severu kako bi izbegla borbu s monom armijom makedonskog kralja. Ali ak i nakon to su Ama-zonke, navodno, iezle u nepreglednim stepama Rusije, one su nastavile da pobuuju interesovanje filozofa, pesnika i slikara - zato to su bile krajnje enigmatina etnika grupa, u pogledu koje naunici nikako nisu mogli da usaglase svoje sudove. ak je i samo njihovo ime bilo kontroverzno. Herodot (oko 490. pre nae ere - oko 425. pre nae ere), na primer, kae da ono potie od skitske rei koja znai ,,ubice mukaraca". Drugi je izvlae iz jedne erkeske rei sa znaenjem ,.oboavatelji Meseca". Trei preferiraju grku re amazos - to e rei ,,bez dojke" - izvedenica koja daje osnova za verovanje u priu da su Amazonke amputirale ili spaljivale desnu dojku mladih devojaka, da im to ispupenje ne bi smetalo prili-kom

gaanja strelom ili bacanja koplja. Legenda je, bez sumnje, neosnovana. jer je malo verovatno da hi ene - u situaciji da se nau preputene same sebi - praktikovale isecanje dojke, ba kao to ne bi tolerisale ni klitoridektomiju. Bilo kako bilo, mnogobrojne statue i slike Amazonki ne prikazuju te ene kao da su liene desne dojke. One nigde nisu predstavljane kao osakaene, a esto ih vidimo na konju, iz praktinih razloga odevene u laku haljinu. Njihovo oruje sainjavali su luk i strele, koplje, laka sekira, tit u obliku polumeseca i lem; s tim orujem one su vojevale mnoge bitke pritiv Lidijaca, Frigijaca. Trojanaca i drugih naroda u Maloj Aziji. Oigledno, injenica da su njihovi protivnici bile ene nije inila nikakvu razliku mukim armijama koje su one napadale, kao to to moemo videti iz slika i bronzanih i mermernih reljefa koji prikazuju njihove pohede i poraze: pokolj izmeu mukaraca i ena isto je tako nemilosrdan kao i pokolj izmeu mukaraca i mukaraca. Na taj nain umro je itav niz amazonskih kraljica: Pentesileja, koju je ubio Ahil tokom trojanskog rata; Hipolita, koju je obeastio Herkul; i Antio-pa. koju je ubio Tezej. Prva od tih kraljica dola je u pomo Trojancima posle Hektoro-ve smrti, i borila se hrabro sve dok je na kraju nije savladao i ubio Ahil. Nama izgleda udno da se najvei ratnik svih vremena naao u situaciji da izazove na dvoboj jednu enu, ba kao to nam izgleda udno da je najsnaniji ovek, to jest Herkul, morao utroiti toliko vremena i napora da bi se domogao pojasa druge kraljice Hipolite. Trea od kraljevskog soja Amazonki, Antiopa, trebalo je, navodno, da bude predata Tezeju kao Herkulov dar, da bi postala njegova ena ili konkubina, odnosno da bi bila ubijena njegovom rukom, kako to tumae neke verzije legende ili - prema jo jednoj verziji - da bi umrla borei se na njegovoj strani protiv svojih zemljakinja koje su iz-vrile napad na Atiku. Poslednji od ovih sluajeva je najvaniji s take gledita istoria-ra, budui da se, kako izgleda, u predistoriji Grke nijedan dogaaj nije dublje usekao u folklornu memoriju od invazije Amazonki na Atiku. 1 doista, te armije hrabrih i dobro naoruanih ena-ratnika, koje su se borbom probile do centra same Atine, nisu bile legenda za grke istoriare i filozofe - Herodota, Lisiju, Platona i Izokrata. Njihov mar od junih obala Crnog mora, preko teritorije gde se

Inspiracija mnogim umetnicima: Borba Amazonki, na slici Petera Ruhensa danas nalazi Turska a zatim preko zaleenog Bosfora do Grke pedantno su kartografisali geografi, priznajui da su te ene prevlada-le sve tekoe i prepreke na tom kolosalnom putu i jo uvek bile kadre da prodru u srce Atine, gde ih je nafzad slomio kralj Tezej. tavie, ozbiljni paganski arheolozi su ukazivali na injenine dokaze rata Amazonki

protiv Helade - u vidu brojnih grobova, nadgrobnih humki i trofeja, kao i raznih sveanosti i rtvenih obreda koji su bili asocirani s grkom pobedom nad stranim neprijateljem. Gde je, dakle, bila zemlja iz koje su poticale te neobine ene? Kao lokacija se jednoduno prihvata antika maloazijska Grka, koja otprilike odgovara zapadnoj Turskoj - preciznije reeno, onaj njen deo gde se nalaze grad i ravnica Temiskira na reci Termodonu, gotovo na pola puta du june obale Crnog mora. Meutim, verovalo se da su one osvojile i okupirale mnogo iru teritoriju i ak osnovale tako gusto naseljene gradove kao to su Efes, Smirna (Izmir), Mirina, Pafos i Sinope. Verovalo se, takoe da su Amazonke bile graditelji velikog Artemidinog hrama u Efesu, kojem se odavala poast irom itave Grke u slavu hrabrih ena koje su, ak i posle tekog poraza pretrpljenog u borbi sa trupama kralja Tezeja, smogle hrabrosti da igraju tako upadljivu ulogu u odbrani Troje protiv grkih opsadnika. Pa ipak, uprkos izobilju informacija o podvizima Amazonki, kasniji istraivai klasinog perioda poeli su da sumnjaju u postoja-nje tih ena-ratnika, uglavnom na osnovu injenice da armije Alek-sandra Velikog, stigavi do Temiskire na Termodonu 333. godine pre nae ere, nisu tamo naile ni na kakve tragove takve nacije. U isti mah, kao da direktno protivrei ovom gleditu. drugi jedan izvetaj tvrdi da je makedonskog kralja posetila kraljica Amazonki zvana Te-lestra, koja je elela da ima dete od nepobedivog vojskovoe. Na osnovu ove prie, neki komentatori dokazuju da bi - u sluaju da se Aleksandar doista naao u blizini zemlje Amazonki - s njihove strane bilo politiki oportuno da ga umilostive na uobiajen orijentalski na-in, to jest da mu ponude jednu od princeza za njegov harem. to se tie ociglednog odsustva Amazonki iz njihovog tradicional-nog sedita u Temiskiru. pristae legende istiu da su ene do tog vre-mena mogle da migriraju dalje prema istoku. Meutim, u svemu tome moda je karakteristino sledee: to su dublje Grci, a kasnije i Rim-Ijani, prodirali na Bliski istok, utoliko je udaljenija postajala zemlja Amazonki - sve dok ih. na kraju, jedan nemaki uenjak nije smestio negde u stepe centralne Azije, tamo odakle su Mongoli povremeno vrili upade u istoni sredozemni svet. 1 tako su se, osvitom 20. stole-a, lepa stvorenja iz grkih legendi pretvonla u udovita nemakog uenjaka. Jednom reju, postojanje Amazonki kao istorijske injenice ostaje krajnje kontroverzna tema, i moda je najbolje od svega to moemo uiniti da u tom pogledu budemo ,,otvorenog uma", kao to nam save-tuje grki geograf i istoriar Strabon (63. p.n.e. - oko 20). Mada je bio cepidlaki nauan u korienju injeninog materijala, Strabon nije imao strpljenja sa onim pedantima koji su odbijali svaku mogunost da mitovi sadre u sebi jezgro istine; a naroito je bio strog prema onim skepticima koji su odricali svaku verodostojnost Homerovoj prii o Troji. Za razliku od njega, uveni viktorijanski istoriar Dord Grout, ija je ,,Istorija Grke" bila pisana ,,u duhu naunog kriticizma". tvrdi otvoreno da legenda o Amazonkama. ba kao i opsada Troje, nema nikakve osnove u istoriji, ve je ,,naprosto skupna stvar grkog verovanja u legende". Koliko je, dakle, bio u pravu Stra-bon kada je ostao otvorenog uma! 1 koliko se Grout prevario u pogle-du Troje! I koliko bi on, zbog toga, mogao da ima krivo kada je re o Amazonkama! Ipak, nae anse da emo ikada pronai neke konkretne dokaze o toj fascinantnoj naciji po svoj prilici su male. Amazonke su, naravno, bile nepresuan izvor inspiracije za grke pesnike, oratore i mitologe, tako da znamo imena n|ihovih kraljica, nain na koji su vaspitavale svoju ensku decu, ratove koje su vodile, pa ak i odeu koju su nosi-le. Ali, koliki deo tih detalja moemo zahvaliti fikciji, a koliki deo i-njenicama - to ne znamo. Ukoliko pria o tim enama-ratnicima pripada vie mitologiji nego istoriji, onda moemo biti sigurni da nas ona odvodi daleko unazad, u onaj period Ijudske istorije kada je ena bila podjednako simbol ivota i smrti, mira i rata, emu se i imaju pripisati paleolitske statue takozvanih Venera: do najranijih mediteranskih kultura koje se zasnivaju na ideji o Zemlji-Majci; do devianske boginje Palade Atine, koja ie irom itave Grke bila

potovana kao boginja ivota i rata. U tom pogledu interesantno je napomenuti da je Atina nosila tit ukraen scenama iz borbi Amazonki sa dinovima. Ukratko, mit o Amazonkanna moda vue koren iz folklornog se-anja na jedan period u istoriii kada je drutvo bilo matri)arhalno. Ostatke jednog od takvih sistema nalazimo u Tacitovim opisima ne-makih plemena. ije su ene pratile svoje mueve i sinove u rat. Isto tako, moemo videti koliko je ideja o istinski emancipovanoj eni bila izazovna za Grke koji su, tokom procesa civilizovanja. svoje sopstve-ne ene i majke sveli na status polurobova. Sledstveno tome, Ama-zonke su - mada u oima Grka poluvarvari - ipak bile potovane kao hrabra i slobodarska stvorenja, dostojna visokog mesta u istoriji.

8) CARSTVO PREZVITERA JOVANA

Ne manje tajanstveno od Zemlje Amazonki koja je, kao to smo vide-li, zaokupljala panju Ijudi klasinog perioda, jeste carstvo Prezvitera Jovana (ili Ivana) koje su mnogi istraivai i putnici pokuavali da pronau tokom srednjeg veka. Moda nijedna druga legenda nije toli-ko uticala na Ijudsko miljenje, pa ak i na sam tok istorije, kao to je bilo verovanje, podravano od svih obrazovanih Ijudi izmeu 12. i 16. stolea, da postoji jedan fabulozni kralj-svetenik zvani Jovan i jedna ogromna imperija kojom on vlada. Pape i kraljevi dopisivali su se sa tim nepoznatim monarhom; na njegov dvor odailjani su ambasadori; a geografi su ucrtavili njegove dominione na svojim mapama sveta. Pa ipak, on se pojavio takorei niotkud, i tokom vremena iezao u neja-snoj zoni poluzaboravljenih mitova. 1 samo ime Prezviter Jovan ima evokativan prizvuk, bez obzira to sud istorije glasi da takva linost nikada nije postojala. Ali, kao to smo videli u gotovo svim sluajevima koje smo ispitivali, iza esto pu-ta fantastine legende obino postoji neka istorijska injenica ili bar logina indicija; tako se i iza udne figure Prezvitera Jovana nejasno nazire linost mongolskog voe Dingis-kana ili nekog drugog mo-nog plemenskog glavara iz zalea centralne Azije. Prezviter Jovan se na horizontu zapadnog sveta prvi put pojavio 1145. godine, kada je jedan francuski biskup zvani Igo skrenuo papi panju na ,,izvesnog Jovana, kralja i svetenika koji boravi iza Persije i Jermenije na krajnjem Istoku i, zajedno sa itavim svojim narodom, ispoveda hriansku veru... Govori se da je on direktan potomak slavnih Maga koji se spominju u Jevanelju i da, vladajui nad istim narodom nad kojim su i oni vladali, uiva tako veliku mo i bogatstvo da ne upotrebljava drugo ezlo osim smaragdnog. Nadahnut prime-rom svojih praoeva koji su doli da oboavaju Hrista u njegovim ja-slama, on je naumio da krene u pomo Jerusalimu, ali nije uspeo da pree Tigar, zato to je reka bila zaleena". To je, dabome, bila sen-zacionalna novost za hrian-sku Evropu, utoliko pre to je oduvek bilo glasina u pogledu hrianskih kolonija u Indiji koje je tamo osnovao niko drugi do apostol Toma lino. Papa i njegovi savetnici i hri-anski kraljevi bili su sada ubeeni da se pred njima nalazi dokaz da je Indija bila pokrte-na kao to su to rane hrianske legende tvrdile, i da jedan kralj-hrianin vlada monim orijentalnim carstvom.

Uzbuenje meu uenjaci-ma i crkvenim velikodostojni-cima mora da je bilo ogromno dok su nagaanja o karakteru kralja-svetenika i lokaciji nje-govih dominiona letela irom Evrope, i budile su se silne na-de da je pronaen novi i moni saveznik protiv Saracena. Mo-glo bi se pomisliti da je izve-taj o tome kako Jovan nije uspeo da pree Tigar zato to se ovaj zaledio davao opre-znim Ijudima dovoljno razloga za skepticizam; ali biskup Igo je bio poznat kao izvrstan di-plomata, koji se upravo vratio s Bliskog istoka i znao bolje od bilo kog hrianina ta se tamo deava. Ipak, izgleda da nije znao do-voljno; jer ono to se tamo deavalo bila je ogromna bitka izmeu mongolskog princa Jeh-li Ta-iha i muslimanskog sultana Sandara, bitka u kojoj je prvi do nogu porazio drugog - to je za hriane bio radostan dogaaj s obzirom na tekoe koje su krstai imali u ouva-nju svojih severoistonih granica protiv islama. Ali, oigledno, oba-vetai biskupa Igoa, bilo iz neznanja, bilo zato da bi mu se dodvorili, previe su naglasili injenicu da je pobednik zato to se pokazao kao neprijatelj islama - po svoj verovatnoi hrianin; i nije bilo potrebno mnogo vremena da se kineski vrhovni vojskovoa Jeh-li Ta-ih trans-

,,Direktni potomak biblijskih vladara":

formie u hrianskog kralja - svetenika Jovana. Ne znajui uopte za bitku izmeu budista i muslimana, Evropa je udno prihvatila priu o Jovanu sveteniku, ili prezviteru, ,,kralju Indije". 1 zato nije teko zamisliti senzaciju koju je prispee pisma tog neobinog monarha izazvalo u crkvenim i diplomatskim krugovima. Pismo je stiglo istovremeno na dvor i rimskog i vizantijskog imperato-ra od ,,Prezvitera Jovana, milou bojom najmonijeg kralja nad svim hrianskim kraljevima". Pismo se nastavljalo ovako: ,,Neka vam bude znano da mi imamo najviu krunu na Zemlji -isto kao i zlato, srebro, drago kamenje, i jake tvrave, gradove, varoi i zamkove. Imamo pod svojom vlau etrdeset i dva kralja, koji su svi moni i dobri hriani... Naa zemlja je podeljena na etiri dela, jer ba toliko ima Indija. U velikoj Indiji poiva telo apostola svetog Tome... A ta Indija je prema istoku, jer je blizu naputenog Vavilona i isto tako blizu kule zvane Vavilonska. Pisano u naem svetom dvorcu u zemlji Prezvitera Jovana". Moe se zamisliti efekat te kraljevske poslanice u dve svetske -prestonice Rima i Vizantije. Vest da Prezviter Jovan doista postoji i da nudi svoje ogromne resurse stvari svetog rata protiv nevernika od-mah je bila dostavljena dvorovima svih hrianskih kraljeva. Svete-nik-kralj je odjednom postao jedna od najvanijih linosti u srednjevekovnoj Evropi. Papa Aleksandar III pourio je a odgovori na Jova-novo pismo, nazivajui ga ,,najslavnijim i najvelianstvenijim kraljem Indija i voljenim sinom u Hristu". I ostali vladari verovatno su poslali pozdrave njihovom novom kraljevskom prijatelju, a moda su bili odailjani i izaslanici da se su-sretnu sa njim. Geografi su sada dobili priliku

da na svojim mapama skiciraju ,,Carstvo Prezvitera Jovana", a istoriari su sainili detaljne biografije kralja koji je bio potomak Maga. A najvanije od svega, budui da su prezviterovi dominioni leali na Istoku - ,,Indija" je bila generiki pojam za nepoznate zemlje iza Tigra - sledio je zakljuak da e taj hrianski monarh biti kadar da napadne muslimane s lea, kao to je, u stvari, i obznanio da namerava. Nije, dakle, neumesno zakljuiti da je pismo Prezvitera Jovana ,,izmenilo" itavu ravnoteu sila u korist hrianskih nacija i podstaklo novo oduevljenje za krstake pohode; i ba kao to su komandanti hrianskih armija bili ushieni vojnim znaajem jednog saveznika na Istoku, tako su se i hrianski istoriari silno radovali to je legenda o misiji svetog Tome dobila svoju potvrdu u onome ta se inilo da predstavlja nepobitnu injenicu. Naime, ba kao to se smatralo da je Petar uzeo za svoje podruje Rim i Italiju, Matija Egipat, a Jakov paniju - tako se oduvek smatralo da je Tomi bila odreena Indija koja je, kako su neki komentatori rezonovali, bila vie nego vredna truda jednog apostola. Vest da su i itava Indija i oevidno i sve zem-Ije iza nje bile hrianske sada je postala dokaz muenitva svetog Tome i potvrda dugih putovanja ostalih uenika ,,do kraja Zemlje".

Nada u pomo u ratu protiv nevernika: Krstaka opsada Jerusalima 1099. godine A bila je tu jo jedna velika korist koja se mogla dobiti od novog istonog saveznika korist od trgovine i osvajanja novog trita, to je za mnoge Evropljane bilo isto tako vano kao i dokaz o misiji svetog Tome u Indiji. Inspirisani svim tim motivima, istraivai su sada kre-nuli da pronau zemlju Prezvitera Jovana, i to traganje trajalo je nekih 500 godina pre no to je najzad naputeno. Medu prvima koji su krenuli bio je Venecijanac Marko Polo, poreklom sa Korule, koji je sledio svileni karavanski put do Pekinga izmeu 1271. i 1295. godine, neprekidno gajei nadu da e uti novosti o kralju Jovanu. Mnogi dru-gi kretali su se istom misijom u istonom pravcu od Konstantinopolja tokom 13. i 14. veka,sve dok Henrik Moreplovac nije uputio svoje kapetane da pronau alternativni put do Indije, oko Afrike. I mada nijedan od tih istraivaa nikada nije stigao u fabuloznu zemlju Pre-zvitera Jovana, njegova slava nipoto se nije umanjivala; naprotiv, ona

se samo poveavala dok su njemu pripisivali podvige pojedinih tatar-skih ili mongolskih prineva, na primer tatarskog vrhovnog vojskovo-e Jeh-li Ta-iha i mongolskog Dingiskana, na koje se, uprkos strahotama koje su inili, tokom itavog srednjeg veka gledalo kao na dobre hrianske monarhe. Danas znamo da su pokuaji da se pronae carstvo Prezvitera Jovana, kao i spekulacije o tome ko je on bio, nastali zahvaljujui onom jedi-nom krivotvorenom pismu koje je stiglo na dvor vizantijskog cara Ma-nojla I Komnina (1143-1180) i rimskog cara Fridriha 1 Barbarose (1123-1190). Pismo je pisano na latinskom jeziku, protkano pojedi-nim udnim grecizmima, i ubrzo je bilo prevedeno na sve glavne evropske jezike, kao i na hebrejski. itajui pismo danas, ovek se mora uditi da je ono ikada bilo ozbiljno shvaeno od strane obrazovanih Ijudi, jer nama je jasno da je posredi oigledna knjika fikcija, slina arapskim priama iz ,,Hiljadu i jedne noi" ili naracijama o svetom oru i adaji i drugim ranohrianskim priama o udesima. Ali, naravno, besmisleno je jedan dokument iz dvanaestog veka itati u svetlosti moderne nauke, zato to je sveopta duhovna nastrojenost u srednjem veku bila potpuno drugaija od naeg prilaenja istoriji i religiji. Nema sumnje, uenjaci na dvoru vizantijskog i rimskog imperatora bili su zbunjeni opisom ,,divljih zeeva velikih kao ovce; konja s dva mala roga; rogatih mu-karaca s jednim okom na elu i tri ili etiri na potiljku glave; ena ko-je su sve imale isti lik; i Ijudi koji su prodirali svog oca ili majku ne trudei se ak ni da ih skuvaju..." Ali oni su oigledno bili zaslepljeni estim pominjanjem Jovanovog bogatstva, njegova etrdeset i dva kralja, prostranstva njegovih dominiona i njegove proklamovane na-mere da se bori protiv neprijatelja hrianstva. Nasamareni tim bom-bastinim preludijumom, klerikalni krugovi nali su se u prikladnom raspoloenju da zdravo za gotovo prihvate Jovanove opise ,,etiri In-dije" s njihovim divljim ivotinjama, udovitima i odvratnim naro-dom Goga i Magoga; sa umama bibera prepunim zmija; s travama kojima se moe oterati avo; s kamenjem koje oveka ini nevidlji-vim; s deset izgubljenih plemena Izraela koje su sada bila podanici Prezvitera Jovana; sa salamanderima koji su ispredali konce za kra-Ijevsku odeu; i tako dalje. to se tie obiaja u toj udesnoj zemlji, tu nije bilo lopova, raz-bojnika ili preljubnika - te veoma mnogobrojne grupacije u srednje-vekovnom drutvu. Kralj je imao mnogo lepih ena, ali spavao je sa njima - ili bar sa nekima od njih - samo etiri noi tokom jedne godine. Njegov dvor se sastojao od 30.000 osoba, i sve to grdno mnotvo sedalo je jednom dnevno da obeduje. Sto za kojim su se hranili bio je nainjen od smaragda i poivao na dva stuba od ametista. Imao je vrli-nu da spreava opijanje, bez obzira na koliinu konzumiranog vina. S desne strane Prezvitera Jovana sedelo je dvanaest arhibiskupa, s leve dvadeset i tri biskupa, ukljuujui i patrijarha reda svetog Tome, bi-skupa od Samarkanda i arhibiskupa od Suze. Porazmeteno tu i tamo bilo je obino i sedam ili vie kraljeva, na desetine vojvoda i stotine grofova. Taj opis kraljevstva Prezvitera Jovana bio je protkan nizom ud-nih opaski koje kao da su umetnute ili zato da uznemire Vizantince, ili kao neka vrsta privatne ale. Izmeu ostalog, autor pisma upotreblja-va omalovaavajui izraz Graeculi, ili ,,mali Grci" kada govori o poda-nicima kralja Manojla I. Tu uvredu mora da je smislio neko ko je bio dobro upoznat sa antagonizmom Vizantijaca i Rimljana. Isto tako, pi-sac pita ironino da li kralj Manojlo smatra sebe boanskim; a ako to ini, kako onda moe da bude istinski hrianin? Na drugom mestu (naravno, u aljivo-ozbiljnom tonu) on tvrdi da je glavni sluga Prezvi-tera Jovana bio istovremeno i kralj i arhibiskup, a njegov kuvar - i kralj i iguman. S druge strane, visoki rang te dvojice slugu moda mo-e da se shvati kao objanjenje zato je ovaj moni imperator, koji je vladao nad etrdeset i dva vazalna kralja i ,,toliko zemalja koliko ima zvezda na nebu", zahtevao da bude oslovljavan titulom vieg cr-kvenog dostojanstvenika - kao Prezviter Jovan, to e rei Jovan Svetenik.

Ali, dok nama danas opisi neverovatnih udovita izgledaju apsurdni, a iskazi o slugama koji su arhibiskupi i kuvarima koji su kraljevi zvue gotovo smeno - oni nipoto nisu izgledali takvi Ijudima za koje je Orijent jo uvek bio svet goleme misterije. Drugim reima, srednjevekovni uenjaci nisu se ograivali ak ni od takvih stvari kao to su jed-norozi i grifoni (ivotinja pola lav a pola ovek) kojima je, prema tvrdnji Prezvitera Jovana, obilovala njegova zemlja. ,,Budui da niko nije posetio ta podruja", rezonovali su uenjaci, ,,kako se moe pori-cati da takve ivotinje postoje? Da, mi se slaemo da kazivanja o strelcima koji su Ijudi od pojasa navie a konj od pojasa nanie" zvue kao opisi grkih kentaura i zaista je teko u to poverovati; ali Prezviter Jovan je orijentalni monarh, a orijentalci su poznati po preuveliavanjima... Uenjaci su mogli da tako rezonuju kada su ih pozvali grki i rim-ski car da dadu svoje miljenje o autentinosti pisma; i zato je njihov sud glasio da je to, u sutini, verodostojno pismo. Od tog trenutka Prezviter Jovan i njegova udesna zemlja u kojoj su iveli rogati Ijudi i tri ili etiri oka na potiljku postali su meka svih avanturista. Naroito su komandanti krstakih armija na Srednjem istoku revnosno nastoja-li da stupe u kontakt sa novim saveznikom. Naravno, to im nikada nije polo za rukom, pa se oko 1220. godine poelo verovati da je Pre-zviter Jovan umro, ostavivi presto svome sinu. 1 doista, iz redova vojne obavetajne slube stigli su izvetaji da se Jovanov sin zove David, i da se taj novi kralj uspeno borio protiv muslimana na istonim granicama osvojivi mnoge gradove, ukljuu-jui Samarkand. Govorilo se da kralj David marira prema Bagdadu, prestonici islama. Eto kako glasine nastaju i bujaju u ranim vremeni-ma, i to dalje odlaze, utoliko udnije postaju; i kao to je prvobitna glasina o postojanju Prezvitera Jovana verovatno nastala zahvaljujui pobedi jednog Kineza nad jednim Arapinom, tako je i postojanje nje-govog sina, kralja Davida, nastalo zahvaljujui napadima Dingis-ka-na na muslimanske gradove kao to je Samarkand. Nakon gotovo dvovekovnog traganja za dominionima Prezvitera Jovana, uenjaci su doli do ubeenja da se ,,kralj kraljeva" uopte i ne moe pronai u Aziji. Taj njihov zakljuak sada je, zaista, bio nei-zbean, budui da nijedan istraiva jo od vremena Marka Pola nije video niti naiao na bilo kakav trag fabuloznog monarha; a konaan dokaz u tom smislu dao je papin lini istraiva, dominikanski fratar Jordanus de Severak, koji je izvrio specijalno putovanje u Indiju 1325. godine i osvedoio se da od nekakvog Prezvitera Jovana nema ni traga ni glasa. Bez obzira na sve to, mitski ampion odjednom se ponovo rodio -ovoga puta nekoliko hiljada kilometra dalje, u Africi: preciznije ree-no, u Etiopiji, gde e cvetati jo najmanje tri stolea. Kako je stigao iz Indije u Etiopiju, to nikako nije jasno; jedno od objanjenja moglo bi glasiti da je fratar Jordanus, ustanovivi da u Indiji nema nikakvog Prezvitera Jovana, sugerisao ideju da je negus Abisinije (raniji naziv za Etiopiju, inae nepravilan) po svoj prilici osoba kojoj je papa Aleksandar III uputio pismo 1177. godine. Nova lokacija legendarnog kralja bila je, razumljivo, s velikom radou prihvaena od strane abi-sinskih kaluera u Jerusalimu, mada su oprezniji Portugalci zauzeli stav rezervisanosti, govorei da e konaan sud dati tek kada istrae itavu afriku obalu. Pa ipak, za svaki sluaj, kad je 1497. krenuo na svoje putovanje du zapadne obale Afrike, Vasko de Gama je poneo pismo kralja Emanuela 1 ,,Njegovom kraljevskom visoanstvu Prezvi-teru Jovanu". Naravno, velikom moreplovcu nikada se nije ukazala prilika da isporui te poslanice.

Legenda koja je ivela vekovima: Prikaz izmiljene borbe Prezvitera Jovana protiv Dingis-kana

I tako je poetkom 16. veka Azija bila izgubljena kao zemlja tog velikog hrianskog junaka, od koga se oekivalo da e pomoi krsta-ima u unitavanju nevernika, ,,za jo veu slavu Boju". U to vreme, Azija je ve bila prilino poznata misionarima, putnicima, trgovcima i geografima, i niko iole inteligentan nije vie verovao u veliko i mono kraljevstvo ,,etiri Indije". S druge strane, Etiopija je bila savrena zamena, i legenda o Prezviteru Jovanu odgovarala je toj zemlji kao rukavica ruci. Etiopija je bila neistraena, delimino pokrtena, a uz to u poziciji da zapreti muslimanskom Egiptu s leda, ba kao to je indijski Prezviter Jovan pretio muslimanskoj Siriji. Kako je, onda, taj monarh stigao iz Indije u Etiopiju, a da pri tom ne razbije iluziju svih svojih oboavalaca irom hrianske Evrope? Odgovor je jednostavan. U oima svih srednjevekovnih geo-grafa, Azija i Afrika nisu bile zasebni kontinenti, ve samo razdvoje-ne Nilom, tako da se smatralo da Etiopija predstavlja deo ,Jndije", pri emu je ime te zemlje naprosto znailo ,Jstok". Zbog toga mapa iz 1507. godine (najstarija rnapa na kojoj se spominje novootkriveni kontinent Amerika) smeta carstvo Prezvitera Jovana negde u Tibetu, uz komentar: ,,0vo je zemlja dobrog kralja i gospodara znanog kao Prezviter Jovan, gospodara svih istonih i junih Indija, u ijim su pla-ninama pronadene sve vrste dragog kamenja." Tano devet godina kasnije, druga mapa locira njegovu zemlju u Africi, i to je, naravno, bila ona lokacija koja je odrala legendu i-vom sve do kraja 17. stolea. Uz put reeno, i ekspir je verovao da negde u srcu ,,Abisinije" ivi veliki hrianski kralj zvan Prezviter Jovan. U stvari, jedini hriani koji nisu verovali da je to tako bili su sami Etiopljani, jer je njihov ambasador, koji je 1441. stigao u Rim, otro protestovao kad su o njegovom suverenu govorli kao ,,Jovanu". ,,Njegovo pravo i jedino ime je Zarejakov, to znai ,Potomak proro-ka Jakova"1, rekao je poslanik, koji nije imao ni pojma o nekakvom prezviteru zvanom Jovan. Meutim, to nije spreilo ni uene Ijude ni obian narod da i dalje veruju u legendu da je Prezviter Jovan vladao negde u dalekoj i tajanstvenoj Etiopiji, prema kojoj su sada poeli da se upuuju jezuit-ski misionari. Ali ti misionari, slino onima koji su dospeli do Indije, nisu

mogli da naiu ni na kakav trag takvog jednog kralja, i dok su nji-hovi izvetaji postepeno prodirali do iroke javnosti kroz dela istoriara i geografa, legenda je polako odumirala. Pa ak i tako, dosije jo nije zakljuen: istraga se i dalje nastav-Ija. Naime, postoje neke stare kolonije indijskih hriana du Mala-barske obale u junoj Indiji, gde preobraenici imaju jednu legendu o tome kako je sveti Toma posetio njihovu zemlju i tamo sagradio pala-tu za izvesnog kralja Gundafora. Taj kralj se pokrstio, a njegov sin je pdstao svetenik i na taj nain bio i svetenik i kralj kad se popeo na presto. Hriani Nestorije i Sirije, iji je najvei deo drevnih zapisa uniten 1145. prilikom osvajanja Edese (danas Urfa) od strane sultana Sandara, moda su imali u svojim arhivama neke prikladne injenice u vezi s tim indijskim kraljem, i mi se s razlogom moemo pitati da h je ta legenda moda predstavljala poreklo mita o Prezviteru Jovanu. Drugim reima, ako je postojao jedan indijski kralj koji se pokrstio pre desetog veka, vest o toj injenici mogla je, na uobiajen mutni i preuveliani nain, biti preneta od strane pomoraca preko Arabijskog mora do luka Crvenog mora, odakle je putovala karavanima prema severu do Antiohije i Edese. Onda, tokom vremena, tim konfuznim izvetajima mogle su se pridodavati bezbrojne izmiljotine preuzete iz hagiografija (pisanje ivotopisa svetaca) Istone crkve i vilinskih pria ispredanih u bazarima. Na kraju, legenda je stigla do Evrope kao mit o Prezviteru Jovanu, monom imperatoru sa silnom vojskom i ne-

Zamena za kraljevstvo ,,etiri Indije": Poto je Azija postala poznata, Prezviter Jovan je ,,preseljen" u dananju Etiopiju

iscrpnim bogatstvom, koji je priskoio u pomo krstaima da spase ne samo Sveti grob nego i hrianstvo kao takvo. I tako jo jednom vidimo, moda jasnije nego u ostalim sluajevi-ma o izgubljenim zemljama, kako legende imaju svoj sopstveni ivot: kako poinju od jednog semena istine i izrastaju kao korov u dinov-ske i ponekad fantastine proporcije. Sve dok bivaju predavane od usta do usta - od nekog sela u Indiji do nekog arapskog jedrenjaka u Mangaluru, a odatle do nekog arabijskog pristanita i tako sve dalje, usmenim putem, do nekog drugog - one postaju predmet raznih izme-na i dopuna kod svakog sledeeg naratora. Kad ih istoriar susretne u pisanoj formi, one su toliko naikane ne samo

izraslinama lakover-nosti i praznoverja nego i teorijama raznih istraivaa da je gotovo uvek teko videti gde je i zato je legenda otpoela. To je posebno tano za legendu o Prezviteru Jovanu, ije nas ime jo uvek moe pod-sticati da se pitamo gde je bilo njegovo kraljevstvo.

9) TRAGANJE ZA KASITERIDAMA
Videli smo da je antiki svet, s nae take gledita, bio naroito praznoveran kada su posredi bili mitovi i legende; a razlog za to leao je u odsustvu faktikih izvetaja s jedne, i pouzdanih osmatranja fi-zikih fenomena s druge strane. Nije, zato, ni malo iznenaujue to su razne glasine o izgubljenim zemljama u Atlantiku i drugde uvek bi-le od posebnog interesa za grke i rimske geografe, koji su revnosno prikupljali svaku mrvicu informacija o tada jo neistraenim regioni-ma sveta. Jer, pored hendikepa to su morali da se oslanjaju na prie raznih putnika, kartografi su bili suoeni s ogromnim tehnikim pro-blemima u svojim naporima da izrade koliko-toliko verodostojne atla-se. Naravno, njihova glavna tekoa sastojala se u nedostatku pouzda-nog hronometra koji bi premeravanju Zemljine kugle dao smisao. Jer, duga pomorska putovanja mogu se proraunavati samo grubim nagaanjima ako navigator nema ni taan log (sprava za merenje brzi-ne broda), ni kompas, ni asovnik. Drevni pomorci nisu imali nita od tih instrumenata, i pravo je udo to su imali makar i samo priblinu ideju o konturama evropskih obala. Bez obzira na sve tekoe, oni su oduvek ispoljavali veliku radoznalost za zemlje severno od Sredozem-Ija, budui da su to bili regioni iz kojih su imperije istonog Meditera-na nabavljale kalaj potreban za izradu oruja i orua od bronze. Druga tekoa geografa klasinog perioda proizlazila je iz opte-prihvaenog gledita da je Nastanjeni svet, kako su ga Grci nazivali, bio grubo eliptina kopnena masa okruena jednom golemom rekom zvanom ,,0kean". ak i najvei geografi prihvatali su tu ideju o disko-likoj Zemlji ija se kopnena masa na zapadu zavravala Herkulovim stubovima a na istoku ,,Indijom iza Ganga". Iza toga leao je ,,0kean". Lako je videti zato takav koncept zemlje koja plovi kao panj u bari - iji je rodonaelnik Tales iz Mileta - nije ohrabrivao istraivanje, ba kao to ni verovanje, odravano sve do 15. stolea nae ere, da Atlantik dostie taku kljuanja ispod dvadeset estog stepena june geografske irine, nije ni malo podsticalo evropske moreplovce da putuju niz zapadnu obalu Afrike. Pa ipak, tokom itavog klasinog perioda vrena su nova otkria, ne kao rezultat naune preduzimljivo-sti, ve zahvaljujui vojnim i trgovakim istraivanjima. Jedno od tih veoma ranih otkria nastalo je zahvaljujui izvetajima o bogatim na-slagama kalaja na nekim tajanstvenim ostrvima za koja se govorilo da lee u Atlantskom okeanu. Glasine o tim ostrvima mora da su kruile lukama Sredozemlja bar od 1500. godine pre nae ere, kada su ipke kalaja pristizale u grku luku Masiliju (danas Marselj), da bi odatle bile dalje transpor-tovane brodovima do radionica na Kritu, u Asiriji i u Egiptu. Drago-ceni metal mora da je u poetku bio prenoen kopnenim putem preko Francuske, ali kada su Feniani naslutili odakle on potie krenuli su svojim brodovima da pronau zemlju u kojoj je bio iskopavan.

U potrazi za izvorima kalaja i ilibara: U ovakvim brodovima Pitija je preduzeo uveno putovanje na'sever 325. godine pre nae ere

O tome da su u svojoj misiji uspeli svedoi i jedan pasus kod He-rodota, u kome on govori o izvesnim Kalajnim ostrvima - Kasiterida-ma, kako ih on naziva - mada priznaje da nema pojma o njihovoj lo-kaciji, pa ak i da sumnja da ona uopte postoje. Ali od tog vremena Kasiteride su uvek iznova pojavljuju u klasinim geografijama, i uvek s nejasnim a ponekad i potpuno netanim detaljima o njihovom polo-aju. Modreni geografi su od tog vremena naovamo pokuavali da ih lociraju, zato to su one tesno povezane sa britanskom istorijom. ta su, dakle, bile Kasiteride, i gde su se nalazile? 1 da li su one isto to i izgubljena ostrva iz keltske mitologije? Odmah valja napomenuti da su nam grki i rimski geografi osta-vili niz putokaza dovoljno konkretnih da bi se ovo istraivanje poka-zalo i uzbudljivim i isplativim. Tako, na primer, grki pisac po imenu Diodor, koji je kompilirao ,,Svetsku istoriju" izmeu 60. i 30. godine pre nae ere, smeta Kasiteride u Okean ,,negde iza obale Iberije (panije) i Luzitanije (Portugal)". Grki geograf Strabon, s druge strane, piui pedesetak godina kasnije, bio je znatno izriitiji. On tvr-di da je Kalajnih ostrva bilo deset na broju i da su leala blizu jedna drugima na otvorenom moru ,,Severno od pristanita Artabri (vero-vatno Koruna). Jedno od tih ostrva bilo je nenastanjeno; ostala su bila naseljena Ijudima koji su nosili crnu odeu to je dosezala do njihovih stopala, bili bradati kao jarevi i ,,hodali okolo s motkama u rukama i izrazom lica kao kod Furija u tragedijama" - to zvui kao prilino ja-sna aluzija na britanske druide, svetenike starih Kelta. Strabon doda-je da je narod Kasiterida trgovao kalajem i olovom, primajui u zame-nu za to grnariju, so i bronzano posue. Feniani i Kartaginjani, veli on, bili su glavni nosioci te trgovine, sve dok Rimljani nisu sruili nji-hov monopol nakon Cezarovih ekspedicija 55. i 54. godine pre nae ere. Da li to znai da je Strabon Kasiteride smestio u Britaniju? Ne ba doslovno, budui da su pieva putovanja bila ograniena na priobalne zemlje Mediterana, tako da o Britaniji nije znao nita sem ono ta je proitao u Cezarovim zvaninim izvetajima. tavie, ni Cezar lino nije znao osobito mnogo, zato to nikada nije ni poko-rio Britaniju. Njegov najdublji prodor u unutranjost, koji je izvrio prilikom svoje druge invazije s pet legija i 2.000 konjanika, doveo ga je do Temze, negde oko dananjeg Kingstona, gde je uspeo da forsira reku i zarobi glavni tab Kasivelana, britanskog plemenskog voe. Pre no to je isteklo leto 54. godine pre nae ere, Cezar se povukao iz Bri-tanije, i rimske armije nisu se ovde vie iskrcavale sve do vladavine Klaudija, stotinak godina kasnije. Zahvaljujui tome, Britanija je ostala nepoznata zemlja, jo uvek kvazimitska za istoriare i geografe mediteranskih akademija. Pa i samo njeno ime asociralo je na neto tajanstveno i udesno, ba

kao to je to bio sluaj s Timbuktuom (osnovali ga Tuarezi u 11. veku) u Maliju za geografe 18. i 19. veka. U svojim ,,Eklogama" rimski pesnik Vergilije govori o Britima kao da su ovi potpuno odseeni od ostalog sveta, a latinski pisci sve do raspada starog carstva opisuju Britaniju kao jedno maglom obavijeno ostrvo na kraju Nastanjenog sveta. Ali time se putokazi ne iscrpljuju. Drugi jedan istoriar, panac Pomponije Mela (44-104. n.e.), tvrdi da su se Kasiteride nalazile in Celticis, ,,u zemlji Kelta", to nije od bogzna kakve koristi, budui da su drevni pisci pod imenom Kelti podrazumevali Irce, Britance i sever-

Tvrdnja da se Kalajna ostrva nalaze u Zapadnom okeanu: Grki geograf i istoriar Strabon (63-20, pre nae ere) i astronom, geograf i matematiar Klaudije Ptolomej (85-160)

noevropske narode zapadno od Rajne. Plinije Stariji (23-79. n.e.), koji je, svakako, bio vei enciklopedista nego samo geograf, smeta Kasiteride ,,tamo nasuprot Keltiberije" (to jest severne centralne pa-nije). Ptolomej (2. vek n.e.) kopira Strabona i tvrdi da se Kalajna ostrva, njih deset na broju, nalaze u Zapadnom okeanu. Na prvi pogled trebalo bi da nas udi to je jedan naunik Ptolo-mejevog ranga bio toliko neodreen u pogledu severne Evrope goto-vo 200 godina nakon to se Julije Cezar iskrcao u Britaniji; meutim, treba se prisetiti da nijedan od grckih geografa nikada nije putovao severno od Alpa niti posetio Britanska ostrva. Na taj nain, oni su morali da se oslanjaju na ranije autore, a naroito na onog jednog je-dinog koji je dao izvetaj iz prve ruke o Atlantskim ostrvima - istrai-vaa Pitije iz grcke kolonije Masilije. Nema nikakve sumnje da je rivalstvo Masilije, najpre s Tirom (danas Sur, u Libanu) a kasnije i s punskom kolonijom Kartaginom, inspirisalo organizovanje Pitijine ekspedicije u 4. veku pre nae ere; on je imao uputstva da pijunira trgovinu Feniana na Atlantiku i da, po mogunosti, otkrije njihove izvore kalaja i ilibara. Pitija je stigao do Britanije, verovatno je oplovio, a onda putovao jo est dana pre-ma severu od jednog ostrva zvanog Tula, iza kojeg se more pretvorilo u ledenu kau. Njegov izvetaj o Britaniji i zemljama jo dalje prema severu bio je znaajan kako za naunike tako i za trgovce pa-ganskog sveta. has kao sto je hilo i Kolumbovo putovanie do Amerike za renesansnu Evropu. Priroda njegovog putovanja bila je, u stvari, goto\o potpuno ista: prelaenje jedne granice koja je do tada smatra-na za neprolaznu. Nije. zato. hilo ni malo udno to su geografi - ija je predstava o svetu jo uvek bila bazirana na Aristotelovoj tezi da se morem iza Herkulovih stuhova ne moe ploviti - odhacili tai neohini i. po njima, fantastim Pitijin izvetaj kao delo odve bujne mate. ako ne i direktne lae Stavisc. izgleda da |e Pitija izazvao otvoreno neprija-teljstvo vodeih autoriteta i u svom i u kasnijim periodima, ime se i moe ohjasniti nestanak svih primeraka originala o n)ego\im istrai-vanjima zvanog ..Na Okeanu". Danas. na nae veliko aljenje. mi znamo za to dclo samo prcko proiz\ol)nih komentara istraivaevih kritiara - naroito Polibija. Strabona i Plinija. Drugim reima. naunici su tokom sledeih ?00 godina odhacivali Pitiju kao ncku

vrstu Barona Minhauena; zato ne treba da nas iznenaduje to je njegov izvetaj bio svc manjc i manje itan sve dok nije, potpuno ignonsan. isezao iz velikih hiblioteka antikog sveta. Pa ipak. dovoljno je-ostalo od tog dela- makar 17 druge ruke. da bi pokazalo da je Pitija iza Marselja otkrio Britanska ostrva - i tu tvrdnji iznosimo uprkos verovatnoi da su Feniani ve bili stigli do Kornvolske obale mnogo pre nego to je grki istraiva krenuo iz Masilije oko 340 godine pre nae ere Jer. fenianski pomorci nisu znali vie o Britani)i nego to je Kolumbova posada znala o Americi: oni MI tu daleku severnu zcmlju poznavali samo kao jedno kalajem bogato ostrvo, do koga su stizali jedrei du obale panije severno od Tartesosa. Po svemu Midei. kanal Laman prelazili su kod poluostrva erhur i. stigavi do obale Kornvola, ukotvljavali se tamo gde su mo-gli da ukrcaiu tovare kalajnih ipki na svoje galije. Izgleda da se time iscrpljivalo njihovo poznavanje Britanije. Pitifa. s druge stranc. daje precizne informaciie o svom putova-nju od trenutka kada je napustio svoju matinu luku - informacije oi-gledno unete- na moderan nain. u hrodski dnevnik. On nam kae. na primer, da razdaljina izmeu Marselja i Gibraltarskog tesnaca iznosi 7000 stadiiuma ako se plo\i u direktno] liniji Tana duina jednog grkog stadi|uma jo nije utvrena, ali se obino prihvata da iznosi T-P mctra (ranije 160 metara). Prema toine, grubo uzeto. 7 000 stadi-juma iznosi 1.244 kilometra. Stvarna razdaljina izmeu Marselja i Gihraltara je 128 kilometara. to znai da su Pitijini prorauni hili pogresni za samo 44 kilometara. Poto je proao kroz Gihraltarski moreuz, Pitija je plovio u prav-cu severa du obale sve do Rta sv Vinsenta koje su Ijudi drevnih vremena smatrali za najzapadniju taku Evrope, a samim time i Na-stanjenog sveta- Meutim. im jc preao preko Biskajskog zaliva. Pi-tija izvetava da se drugo jedno predgorje uzdie tamo jo dalje na Atlantiku: taj rt on je nazvao Kalhion i procenio da je udaljen nekih 2.000 stadijuma (384 kilometra) zapadno od Rta sv. Vicenta. Ovde se on prevario u svo|oj geografiji. zato to Uesan lei zapravo 1 500 kilometara severoistono od Vrta sv Vinsenta Objanjenje moda treba videti u tome to je od Uesana plovio uz obalu severozapadno, pa se-veroistono - dakle. dosta dugo na sever. do Bretanje - pa je pohrkao sopstveni poloaj. Kao to smo ve naglasili, geografija naih drevnih predaka nika-da nije bila potpuno pouzdana. zato to su oni bili suoeni s nesavladi-vim tekoama u fiksiranju tanih pozicija pomou geografske irinc i duine, a da i ne govorimo o proceni takvih geogrfskih karakteristika kao to su razdaljina i konture ohala. hreuljaka i planinskih regiona. Otuda, sve njihove procene poloaja bile su rezultat inspirativnog nagaan|a Pa ipak. Pitija je odredio geografsku irinu svog rodnog grada Marselja za svega nekoliko sekundi. koristei jednostavni gno-mon (stari astronomski instrument - suncev asovnik). Isto tako. pro-raunao je uzajamni odnos izmeu Meseca i plima na Atlantiku; odre-dio prema svom najholjem umenju konfiguraciju Britanskih ostrva: zabeleio mnoge etnografske i geografske injenice koje su se ticale nepoznatih zemalja severne Evrope, tako da izvetaj o njegovom putovanju predstavlja, kao to emo videti, vaan putokaz o lokaciji ostrva zvanih Kasiteride. On nam pria, na primer, da je razdaljinu od Kontinenta do bri-tanije prevalio za dvadeset i etiri asa. To je upravo prihlino vreme koje je potrebno jednom dananjem jedrenjaku da otplovi uz povo-Ijan vetar od Uesana u Bretanji do Zaliva Maunts u Kornvolu - razda-Ijina oko 120 pomorskih milja (222 kilometra) u pravcu severa pa u pravcu zapada. hrzinom od oko pet vorova (priblino 10 kilometara na as). Pitija nam- takoe. daje podrobnosti o Kornvolskom polu-ostrvu, koje je nazvao Belerion. i to ime e se zadrati tokom itavog klasinog doha. Pored toga. priblino je odredio trouglastu konfigura-ciju glavnog ostrva, to sugerie da ga je on zaista oplovio u pravcu krctanja kazaljki asovnika pre nego to |e od)edrio prema istoku do ua reke Elbe - u svom traganju za zemljama iz kojih je poticao ili-bar, veoma visoko cenjen ne samo kao ukras nego i kao

lek za mnoge bolesti. Najzad, u najboljoj tradiciji grcke nauke, osmotrio je i pre-merio onoliko fenomena koliko je mogao, skiciravi, izmeu ostalog, oblik i razmere Britanije, kao na crteu:

Ukoliko su crtei koji su do nas doprli autentini, Pitija se varao u svim svojim premeravanjima, to se i moglo oekivati kad imamo u vidu vreme u kome su razdaljine bile bazirane na goloj proceni - to jest, na priblino procenjenoj jednodnevnoj plovidbi. 1 njegova po-magala za premeravanje bila su primitivna: mogao je da radi samo s gnomonom i klepsidrom (vodenim asovnikom). Zbog toga nije izne-naujue to ga je njegov izvetaj da plime oko britanskih obala dosti-u udovinu visinu od 80 lakata, to jest 36 metara, uinio predmetom poruge akademskih uenjaka u lukama Sredozemlja, gde jedva da je bilo nekakvih plima. Ali Pitija je moda stvarno video neku osobito veliku prolenu plimu u Bristolskom kanalu, gde su zabeleene plime i oseke s razlikom od 18 metara; prema tome, istraiva se nije preba-cio ako je aludirao na uspinjanje plus opadanje vode oko nekih delo-va zapadne obale. Njegova zapaanja u pogledu Britanije bila su, znai valjana i pri-hvatljivo tana. Zapazio je sivilo neba, ak i za vreme leta; injenicu da su kie uslovljavale da se ito u vreme etve vri u pojatama a ne napolju; proizvodnju piva iz fermentiranog ita; malobrojnost doma-ih ivotinja na dalekom severu ostrva; i pouzdavanje severnih Brita u ovas. Ali njegovo moda najvanije otkrie s take gledita trgovaca, tamo i natrag u Marselj, bila je tajna fenianske trgovine kalajem i tana marruta te trgovine od kornvolskih rudnika do sredozemnih tr-ita. Njegov izvetaj takoe pouzdano dokazuje da je trgovina kala-jem bila u punom jeku tokom etvrtog veka pre nae ere i da je, u stvari, voena toliko dugo da su Briti, umeani u nju, bili relativno ci-vilizovani i Ijubazni prema inostranim posetiocima. Oigledno, nema jaeg dokaza da su Kasiteride bile negde u zapadnom delu Britanije i da su i Feniani i njihovi kolonisti Kartaginjani nastavljali da trguju s kornvolskim rudnicima kalaja sve dok Rimljani nisu zatvorili Gibral-tarski moreuz za njihove brodove. Znai li to da su Feniani znali za lokaciju Kasiterida?

Rimski pesnik i geograf Rufije Festo Avijen, piui u etvrtom stoleu nae ere, tvrdi da ,,niko nije uplovio svojim brodom u Atlantski okean, najvee od svih mora, zato to je on prepun udovita koja za-strauju ak i same obale". Ali Feniani, najsmeliji i najvetiji pomorci antike obraali su malo panje na te bapske prie. Lokacija njihovih kolonija irom ita-vog Sredozemlja pokazuje da su oni imali brodove i Ijude kadre da vre duga morska putovanja. Njihovi trgovci, na primer, imali su bro-dove opremljene sa 200 vesala i jedrima. Isto tako, oni su imali sop-stvene tajne navigacije, jer su na nauan nain prouavali plovidbu okeanom, slino Henriku Moreplovcu iz sredine petnaestog stolea; ukratko, njihovi kapetani pedantno i savesno unosili su u svoje dnev-nike sve informacije koje su se ticale plima, struja, kopnenih znakova, grebenova i tako dalje. Najzad, oni su uveli u praktinu primenu osmatranja asirskih i egipatskih astronoma. Zahvaljujui tome, Feni-ani su umeli da se ravnaju prema relativno nejasnoj zvezdi Severnja-i unutar sazvea Mali Medved, za razliku od Grka, koji su nastav-Ijali da koriste svetlije zvezde Velikog Medveda. Na taj nain, Feniani su bili kadri da se otisnu daleko na otvoreno more, koristei Sun-ce danju kao navigacioni orijentir, a Severnu zvezdu nou. 0 vrednosti punskih brodova i vetini njihovih pomoraca svedoe i izvetaji o putovanjima mnogo duim od onih koja su bila potrebna da se prevali razdaljina od Tartesosa, na atlantskoj obali Evrope, do Kornvola. Oko 600. godine pre -nae ere, za vreme faraona Nehoa, oni su, izgleda, oplovili itavu Afriku, krenuvi iz Crvenog mora i vra-tivi se kroz Gibraltarski tesnac; to njihovo istraivako putovanje trajalo je tri godine. Oko 450. godine pre nae ere, admiral Hano plo-vio je niz zapadnu obalu Afrike moda sve do Konga, i s toga putova-nja, izmeu ostalog, doneo natrag kou jednog gorile, koja je bila ra-zapeta u Melohovom hramu u Kartagini. Oba ta dinovska putovanja bila su preduzeta radi osvajanja novih trita. 1 tako, ako su feniani dospeli do Britanije, to je bilo zato to je ovo ostrvo predstavljalo najbogatiji izvor kalaja u Evropi, a za imperi-je bronzanog doba kalaj je bio ono to je nafta za dananje civilizaci-je. Meutim, pouzdano se zna da su ti drevni pomorski trgovci uvali kao najstrou poslovnu tajnu sve podatke o izvorima kalaja i putevi-ma kojima se do njih dolazilo. 1 zaista, Rimljani su godinama bez ika-kvog uspeha pokuavali da otkriju fenianski put do Kasiterida, sve dok Publije Licinije Kras, jedan od Cezarovih porunika nije otplovio preko do Britanije, s nalogom da izvri izvianje ostrva i tako pripre-mi Cezarovu invaziju. Ali u to vreme fenianske i kartaginjanske flote ve su bile zbrisane sa svih mora, a sem toga kornvolski kalaj nije vie bio u velikoj potranji. Vremena su se izmenila: oruje se sada pravilo od gvoa, a ne od elika; a kalaj se iskopavao u dovoljnim koliina-ma na severozapadu panije, u Portugalu i Bretanji. Od vremena rim-ske okupacije Britanije, Kasiteride su iezle s mape. Bez obzira na to, moderni istoriari, uz pomo arheologa, preduzimali su duga i paljiva traganja za izgubljenim ostrvima. oslanjajui se na ne-pobitnu injenicu da su Feniani ovde nabavljali svoj kalaj. Jedan fran-cuski izuavalac praistorije i autoritet za punska pitanja izvrio je brojna iskopavanja na Ostrvima Sili i u Kornvolu, ali nije nita pronaao. Feni-ane, za razliku od Rimljana, nije interesovalo osvajanje i kolonizova-nje zemalja s kojima su trgovali, tako da nema nikakve svrhe tragati za impozantnim spomenicima koje su njihovi trgovci toboe ostavili u Bri-taniji - ba kao to nema nikakve svrhe traiti ih u paniji, gde su oni imali svoja najvanija uporita u Kadizu, Kartenji i Tartesosu. Meutim, do izvesnog uzbuenja dolo je 1832. godine, kada je jedan bik od bronze iskopan u upnikovoj bati u Penvitu, Kornvol. Za tog malog bika, visokog samo pet centimetara, tvrdilo se da pred-

stavlja fenianski artefakt; ali za diskusiju je da li je ta figurina dola s Fenianima, kao jedna od drangulija koje su njihovi trgovci trampili sa primitivnim domoroci-ma za njihove domae proizvode. U sva-kom sluaju, bilo bi interesantno znati ka-ko je bronzani bik tog porekla i drevnosti dopseo u upnikov vrt u jednom selu ne mnogo udaljenom od Kraja Sveta.

Znaajan predmet trgovine drevnog doba: Komad kalaja od 48 kg izvuen 1812. godine iz mora

Sugestivniji i direktniji beoug izmeu Afrike i Kornvola predstavlja bronzani novi za koji se pretpostavlja da je isko-pan kod Kara Brea, velikog zamka na vrhu brda, takoe blizu Kraja Zemlje. Taj nov-i (kao i bronzani bik, on se danas nalazi u muzeju Truro), ima bradatu glavu s jedne a konja u galopu s druge strane, i obino se pripisuje numidijskom kralju Micipsi koji je vladao jednom fenianskom kolonijom od 248-228. pre nae ere. Moe se pretpo-staviti da je taj novi dospeo do Kornvola u kesi nekog od punskih trgovaca, koji ga, naravno, nije koristio za trgovinu sa Briti-ma ve ga je, naprosto, sluajno ispustio. Nije zato iznenaujue to antikvari nazi-vaju taj numidijski novi ,,zbunjujuim". Meutim, jedan vaan i specifian pu-tokaz o lokaciji Kasiterida nalazimo kod sicilijanskog istoriara Diodora, koji nam daje sledei opis britanske trgovine kalajem: ,,Sada emo govoriti o kalaju koji se tamo iskopava. Stanovnici rta zvanog Belerion (to jest Kornvol), zahvaljujui svom optenju sa trgovcima, civilizovaniji su i Ijubazniji prema stran-cima od ostalih Brita. Taj narod proizvodi kalaj, koji s velikom panjom i trudom isko-pavaju iz tla. Uz put reeno, tlo je potpuno stenovito, tako da metal mora da bude istopljen i preien, posle ega biva liven u ipke oblika astragalusa i odnoen do oblinjeg ostrva zvanog Iktis. Jer, za vreme oseke to ostrvo i glavno kopno su povezani, to kolima natova-renim kalajem omoguuje da preu preko... Izvoznici utovaruju kalaj na brodove kod Iktisa i transportuju tovar do Francuske, gde on odlazi preko kopna na tovarnim konjima do ua reke Rone. Oigledno, vano ime ovde je Iktis, za koje neki komentatori pretpostavljaju da predstavlja pogrean izgovor za Vektis, rimski na-ziv za ostrvo Vajt. Ali, tokom pisane istorije Vajt nikada nije bio spo-jen s glavnim kopnom u vreme niskog vodostaja, pa zato tovarna kola i nisu mogla prelaziti suvozemnim putem. tavie, ne bi imalo nikakve svrhe tegliti kalaj 300 ili i vie kilometara od kornvolskih rudnika do ostrva Vajt radi transportovanja do Kontinenta, kad se ima u vidu da je bilo prikladnih luka u podruju samih rudnika. Zbog toga su geo-grafi

prihvatili oblik Iktis i poistovetili ga s Brdom sv. Mihajla u zalivu Maunt. Njihovo pristoveivanje ,,ostrva zvanog Iktis" s Kasiteridama potrkepljuje injenica da se prevoenje kalaja iz oblinjih rudnika na glavnom kopnu preko Brda sv. Mihajla za utovar na brodove jo uvek vrilo u poslednjim decenijama 19. stolea. A to se tie ipki kalaja u obliku astragalusa, treba napomenuti da je jedan veliki komad kalaja, teak 48 kilograma, bio izvuen sa dna zaliva Falmaut 1812. godine. ipka je pomalo konkavnog oblika, kao neko sedlo, i verovatno je bi-la izlivena u toj formi zato da bi se lake natovarila na lea magaraca, koji su prevlaili kalaj od rudnika do luke kod Brda sv. Mihajla. Da li je, dakle, ta kornvolska luka mesto gde su se fenianski bro-dovi ukotvljavali? 1 da li je predgorje Beleriona, koje je, gledano s mora, liilo na ostrvo, predstavljalo izvor mita o izgubljenim Kasiteri-dama?

10) OSTRVO SVETOG BRENDANA

Na mnogim mapama objavljenim u 17. i ranom 18. veku bilo je ucrtano jedno ostrvo zvano sveti Brendan - negde blizu ostrva Antilia (to jest, Antila)'u zapadnom Atlantiku. U stvari, i sam Kolumbo spo-minje to ostrvo u svom dnevniku, sa implikacijom da je oekivao da e ga ugledati na svom putovanju do dveju Amerika. to je jo udni-je, portugalska Kruna istakla je zahtev za suverenitetom nad tim ostrvom, mada je priznavala da njegovu tanu lokaciju tek treba otkriti; a da bi to postigla, opremila je etiri ekspedicije izmeu 1526. i 1721. s ciljem da ga pronau. 1 zaista, Portugalci su bili toliko sigurni u njegovo postojanje da su ve prodavali komade zemljita na ostrvu sv. Brendana raznim plemikim porodicama, ija su imena zatim biva-la propisno registrovana u dravnim arhivama. Meutim, ostrvo ni do dana dananjega nije pronaeno, pa potomci prvobitnih kupaca vero-vatno jo ekaju da dobiju svoj udeo. Kako je, dakle, dolo do te neobine pogreke? Kako je ostrvo sv. Brendana dospelo na zvanine mape? 1 ko je bio Brendan? Odgovor na ta pitanja odvodi nas gotovo etrnaest vekova una-zad do jednog opskurnog seoceta u zapadnoj Irskoj i do jednog perio-da kojeg stariji istoriari nazivaju mranim dobom. Jer, ba iz tog mesta i iz tog vremena dopiru do nas prvi podaci o jednom opskurnom irskom kalueru po kojem je ostrvo nekada nazvano. A moda i ne toliko opskurnom! Jer, kad se uzmu u obzir sve okolnosti, moe se rei da znamo dosta o tom sveteniku koji je, ako je legenda tana, nainio jedno od najveih putovanja u istoriji. Znamo da se Brendan rodio negde sredinom petog stolea i da je jo u ranoj mladosti stupio u manastir blizu Trejlija na zapadnoj obali Irske. Znamo ak i imena njegovih tutora, koji su svi zapisani u irskim crkvenim analima: sv. Ita, biskup Erk i sv. Jarlah od Tuama. 1 tako, u tom manastiru, mladi Brendan je rastao i bio vaspitavan tokom ,,Doba svetaca" u Irskoj - jednog doba velike intelektualne aktivnosti kada je ostatak Evrope bio u kolapsu pri kraju Rimskog carstva. Oigledno, rimska uenost, nauka i umetnost carstva - jo nije bila izgubljena ili uguena u to vreme, pogotovo ne u Irskoj, koja je bila daleko od scena rata i razaranja to su pratili opadanje i najzad krah najvee imperije sveta. Moemo biti sigurni da su Brendanovi tutori, dobro verzirani ne samo u pitanjima teologije nego i u pitanji-ma nauke a posebno geografije, uli za grcko-rimska Ostrva blaenih, i vremenom ih transformisali u ideju o jednoj hrianskoj zajednici -utopija kojoj e Brendan posvetiti svoj ivot tragajui za njom. Izve-taji o njegovim slavnim putovanjima govore nam da je najzad uspeo;

a kao dokaz da je to uinio - bar u oima sastavljaa mapa iz 18. stole-a - bilo je ukljuivanje u mape ostrva sv. Brendana u zapadnom Atlantiku. Tako se pojavljuje, i iezava, u istoriji jedno od najudni-jih izgubljenih ostrva antike. Pa ipak, bez obzira na geografske injenice koje poriu postoja-nje ostrva sv. Brendana, bilo iznad ili ispod talasa Atlantika, legenda nastala oko njegovog imena i, tavie, izvetaj o njegovom putovanju nastavljaju da fasciniraju uenjake, gonei ih da uvek iznova tragaju za tvrdim jezgrom istine skrivenim ispod debelih naslaga mita. Govo-rei o tome, treba imati na umu dve stvari. Prvo, legenda po svom optem tonu snano asocira na sline folklorne prie iz klasinih dana, ukljuujui i Platonov izvetaj o jednom izgubljenom ostrvu-kraljev-stvu, koje se vie ne moe odbaciti kao ista fantazija. Drugo, bren-danska saga svakako pripada onoj oblasti istraivanja - donekle spe-kulativnih, donekle dokumentovanih - koja ukljuuje ekspedicije Norveana i Kelta, ijim moreplovcima imamo da zahvalimo za neka od najveih putovanja i najveih otkria u istoriji. Naravno, delimino zbog nedostatka preciznih izvetaja a deli-mino zbog preuveliavanja legende, stvarni podvizi Norveana i irskih kaluera kakav je bio sv. Brendan nikada nisu bili, i verovatno nikada nee biti, propisno utvreni; i zato, mada se moe pretpostavi-ti da je sv. Brendan stigao do Islanda prema nekim komentatorima, a do Amerike prema drugima, lako je mogue izvui i potpuno supro-tan zakljuak: da itav izvetaj o njegovim putovanjima predstavlja najobiniju fikciju. Suoeni s tako mnogo nepoznanica, mi moemo samo da ispitujemo raspoloive dokaze i trudimo se da budemo bez predrasuda, bacajui pri tom pogled unazad na kontroverzu koja jo uvek okruuje problem Atlantide. injenice koje nam se daju u sveevoj biografiji glase da je on, poto se zaredio, krenuo sa etrnaest drugih kaluera na svoje prvo putova-nje do onoga ta je nazvao terra repromissionis sanctorum, to jest obeana zemlja svetaca, ali izgleda da nije uspeo. 1 tako se vratio u

Uzaludno oekivanje nailaska na ostrvo sv. Brendana: Kolumbovi brodovi na prilazu Novom svetu

samostan i nastavio ivot kao asketa i uitelj sve dok, u svojoj osam-deset prvoj godini, nakon to je podigao sopstveni manastir u Klon-fertu, nije ponovo uo ,,unutranji zov" i krenuo po drugi put, zajed-no sa trideset i tri odabrana pratioca, u koom pokrivenim ribarskim amcima. Taj plovei manastir probijao se otvorenim morima vie od osam godina pre nego to je Brendan najzad stigao do svog uenog cilja. Koja je ostrva okrznuo na tom svom dugom putovanju i gde je najzad zavrio svoju odiseju to ostaje stvar za debatu. Neki izua-vaoci teksta njegovog Navigatio (kako je nazvan izvetaj o njegovoj ekspediciji) smatraju da je stigao do Kanarskih ostrva, ili klasinih Ostrva blaenih. Drugi, opet, tumae opise mesta o kojima on govori kao referencije na Island, Grenland, ili ak severnoameriki konti-nent. Ali, svi se slau da je Brendan sa nekolicinom saputnika - budu-i da trideset i tri izgleda prevelika brojka za plovidbu u ribarskim amcima - odjedrio zapadno od obale Irske. Preduzeti jedno dugo putovanje u amcu nama izgleda nezamisli-vo, ali istorijska je injenica da se takvim objektima obavljao redovni saobraaj izmeu Irske i Britanije. Tu injenicu potvruje ,,Anglosak-sonska hronika" (Anglo-Saxon Chronickle) za godinu 891, u kojoj stoji zapisano da su tri ,,kota" dola iz Irske u jednom amcu ,,radi , slube Bogu pomou hodoaa". Kralj Alfred je razgovarao s njima, " i mi znamo ak i imena tih neustraivih hodoasnika koji su preveslali preko Kanala sv. ora i Bristolskog kanala da bi pristali uz obalu Kornvola: zvali su se Dabslejn, Makbet i Melinmum. Zbog toga ne smemo tretirati Brendanovo putovanje kao nemogue, bez obzira na to to su pokuaji da se pronau njegovo ostrvo najzad bili naputeni 1759, nakon ega se vie i ne pojavljuje na zvaninim mapama.

ta, dakle, pouzdano znamo o putovanju sv. Brendana? Skepti-niji italac moda e primetiti da se Navigatio Brendani ita kao neverovatna pria koju je ispriao jedan kaluer koji nije imao ni naj- maglovitiju ideju o tome gde je putovao. Ne spominju se ni duina ni irina; pravci i razdaljine mogu samo da se nagadaju. Pa ipak, kako onda objasniti opise pojedinih fenomena kao to je ovaj: ,,0strvo ko-je su ugledali tri dana kasnije izgledalo je kao da se nalazi sasvim bli-zu, ali se kasnije pokazalo da je udaljeno jo tri dana plovidbe. Kad su stigli do njega, Brendan je podigao pogled, ali je jedva mogao videti vrh zbog njegove visme-.bio je vii od neba i izgledao je kao da je na-injen od istog kristala". Da li je ovo opis nekog ogromnog ledenog brega? Ili ledom pokrivenih planina Grenlanda? Na drugom mestu naracija izvetava o jednom ostrvu u erupciji: ,,Kad su pogledali iz daljine, videli su planinu, istu od oblaka, kako bljuje plamenove do neba visoko a onda ih ponovo usisava u sebe, tako da je sve stenje, ak dole do razine mora, plamtelo poput loma-e". Ovo svakako zvui kao opis jednog fenomena kojem nijedan Irac koji je ostao kod kue ne bi mogao da bude oevidac. Polazei od tih obavetenja o gleerima i vulkanima, neki komen-tatori ne samo da su sasvim prihvatili teoriju da je sv. Brendan stigao do Severne Amerike u svom amcu, ve su se dali na posao da prate nagovetaje koje oni tumae kao dokazni materijal o prisustvu belog oveka u Novom svetu jo mnogo pre nego to je Kolumbo otkrio

Nepostojee ostrvo ucrtano u mape: Sveti Brendan na hodoau do Pobonog kita, na staroj graviri

Ameriku, pa ak i pre no to su se Norveani iskrcali na Grenlandu. Takozvane ,,megalitske ruine" kod Nort Salema blizu Bostona, Masa-usets, navode se kao dokaz da je Nova Engleska (SAD) bila lokacija jednog manastira koji su podigli ,,irski kalueri", mada jedna supar-nika kola amatera-arheologa zastupa tezu da je to bio fenianski hram. Na nesreu po pristalice obe teorije, ruevine koje su u pitanju, a koje pokrivaju oko pola hektara zemljita i predstavljaju kompleks grubo uoblienih kamenih odaja, takve su vrste da bi svaki kompeten-tan farmer mogao da ih sagradi; i zato se misterija, ukoliko ona uopte postoji, svodi na pitanje: Ko je dao sebi truda da konstruie taj primi-tivni kompleks zidova i odaja? I da li je time nameravao da namagari eksperte? Ako je tako, on u svome naumu nije uspeo, jer danas vlada jednoduno miljenje da te ruine nemaju nikakve veze s fenianskim 'kolonistima ili irskim kaluerima. One su, van svake sumnje, bile delo nekog ekscentrinog farmera Nove Engleske u prolom stoleu. Toliko, dakle, o pokuajima da se nau neki pouzdani putokazi o putovanjima sv. Brendana. Da li njihovo odsustvo potpuno obezvre-uje Navigatio? Mitolozi ne misle tako. Oni tvrde da rukopis ne treba itati kao neki brodski dnevnik, nego kao jedan amalgam drevnih keltskih

legendi koje govore o pomorskim putovanjima irskih misio-nara irom kotske, Velsa, Engleske i Bretanje, a moda ak i Islanda i Azora. Istina, na prvi pogled izgleda da su takva duga putovanja otvorenim morem, u okruglim amcima nainjenim od koe i bez kompasa, malo verovatna; ali, kao to smo ve naglasili, mi ne smemo dananjim merilima prosuivati sposobnost i neustraivost drevnih pomoraca. Irci su, kao i Vikinzi, odrastali na atlantskim obalama, i njih more nije ispunjavalo onom stravom kojom je ispunjavalo Egip-ane i, kasnije, Rimljane. Nijedna od ove dve nacije nije bila prevas-hodno pomorska, dok su Kelti i Skandinavci iveli na okeanu i od okeana. 1 tako moemo pretpostaviti, bez obzira na sve rezerve koje ima-mo, da je sv. Brendan izvrio jedno dugo putovanje koje je toliko duboko impresioniralo njegove zemljake da folklorna memorija o tim podvizima nikada nije potpuno iilela u kraju odakle se on otisnuo na daleko, otvoreno more. Isto tako, moemo pretpostaviti da je u vre-me 10. stolea - kada su kalueri opatije u Klonfertu sainili zvanini izvetaj o putovanju - njegova avantura postala strahovito uveliana i konfuzno isprepletena raznim mitovima o Srenim ostrvima, Ostrvi-ma blaenih i drugim izgubljenim zemljama usaenim u folklornu me-moriju keltskog naroda. 1 tako je legenda rasla i bivala prihvatana kao istinita irom itavog hrianskog sveta. Putovanje sv. Brendana bilo je prevedeno na sve glavne inostrane jezike - engleski, velki, francu-ski, panski i nemaki - i nastavljalo je da vri svoj uticaj ak i na one praktino orijentisane srednjevekovne navigatore iji je posao bio da kartografiu ostrva na Atlantiku. Zahvaljujui tome, ostrvo sv. Bren-dana ostalo je na mapi, jer je irska legenda sporo umirala.

11) AVALON I OSTRVA MRTVIH

Pre nego to preemo na ispitivanje dokaza za druge izgubljene svetove, zadrimo se za trenutak da naglasimo razliku izmeu Plato-nove legende i legende sv. Brendana: izmeu mentaliteta jednog veli-kog filozofa i mentaliteta jednog irskog sveca. Jer, ba ta razlika pomae nam da shvatimo zato traganje za Atlantidom izgleda vredno panje, dok je traganje za Ostrvom sv. Brendana ve odavno napute-no. Konkretno govorei, razlika je u tome to su legende koje su nam dole iz klasinih vremena iste, koncizne i razumljive unutar okvira istorije i geografije; dok su one koje su dole do nas u obliku raznih keltskih folklornih pria toliko optereene neverovatnim zbivanjima i apsurdnim detaljima da smo skloni da itavu stvar odbacimo kao istu fikciju. Ali ako smo se sloili da ,,mitovi" o Atlantidi, Rajskom vrtu i Srenim ostrvima imaju svoje poreklo u stvarnim istorijskim dogaa-jima i geografskim lokacijama, onda isti princip treba da primenimo i na keltski folklor. Drugim reima, putovanje sv. Brendana, bez obzira na to da li je on stigao do Islanda ili Azorskih ostrva, govori o traganju jednog irskog kaluera za nekim novim svetom kojeg je on verovatno hteo da preobrati u hrianstvo. A tako je i s ostalim kelt-skim verzijama onoga to bismo mogli generalizovati kao ,,mit o Atlantidi". Jer, svi oni imaju neto zajedniko: govore nam o nekom ostrvu koje uvek lei na zapadu, ostrvu koje je bogato hranom i lepo-tama prirode, gde nema nikakvih neprijatnosti i gde su Ijudi bogobo-jaljivi i puni vrline. U nekim legendama o tim tajanstvenim i polu-izgubljenim zemljama figuriraju ivi Ijudi, kao sveti Brendan; u drugi-ma, one su postale prebivalite mrtvih. Jedno tipino takvo ostrvo kakvo nalazimo u keltskim mitovima bio je Avalon, rajsko utoite u koje je kralj Artur odnet da bi iscelio svoje rane. On je tamo prevezen amcem posle bitke kod Kemlona i, to je znaajno, krmano na tom putovanju bio je onaj isti Barintus

Prenoenje vladara na ostrvo Avalon: Kralj Artur na samrti, okruen sa etiri kraljice

koji je sluio kao pilot sv. Brendanu na njegovoj ekspediciji. Avalon je, znai, jo jedno ime za to tajanstveno ostrvo koje lei na zapadu i koje se uvek iznova pojavljuje u keltskoj, ba kao to se pojavljuje u klasinoj mitologiji. U starim irskim legendama ta idealna zemlja bila je poznata i pod imenom ,,Poljana sree", ,,Zemlja mladosti" i tako dalje, i uvek prisno korespondira sa svim mitovima o Atlantidi i Raj-skom vrtu. ak i tako, Avalon ostaje za nas jedna nikad-postojea zemlja, napro-sto zato to su keltski mitovi, kao to smo napred ve spomenuli, pro-li kroz toliko mnogo faza - od preistorijske do ranohrianske - da se njihovo verovatno jezgro istine izgubilo pod debelim naslagama neve-rovatnih detalja. Moemo da razumemo, zbog toga, zbunjenost onih klasinih pisaca, meu njima i Julija Cezara, koji su pokuali da prodru do dna keltske istorije, obiaja i folklora. Na primer, u Ceza-rovom opisu moemo primetiti zbunjenost naprednog Rimljanina u pogledu Druida, koji su spaljivali svoje ritualne rtve u korpama od prua. Kakve je vrste bio narod koji je inio takve stvari u ime religije? U kolikoj su meri keltske i germanske legende bile zbunjujue za Grke i Rimljane moemo videti iz ono nekoliko podseanja na njih koja nalazimo kod klasinih pisaca. U tom pogledu, ne smemo smet-nuti s uma da su, u jasnoj i sunevoj svetlosti Mediterana, ta maglom obavijena ostrva severne Evrope vie bila boravite duhova nego Ijudi - predodba koja je veoma jasno izneta u jednom udnovatom pasusu Rata Gota od Prokopija, vizantijskog istoriara iz estog veka. Proko-pije govori o nekoj zemlji koju zove Britija, i koju smeta izmeu Bri-tanije i ostrva Tula. To je zemlja, kae on, u koju Briti odnose svoje mrtve, a zatim poinje svoj opis, koji zaista zvui kao neka prvoklasna pria o duhovima: ,,0djednom, tokom noi, oni uju kucanje na vratima svojih ku-a i jedan slabi glas koji ih poziva na posao. Odmah ustajui iz kreve-ta, oni odlaze do obale mora kao da ih je hipnotisala neka nevidljiva sila. A ovde vide brodove spremne da zaplove, ali bez posade.

Zatim odlaze na te udne lae i poinju da veslaju, primeujui pri tom da brodovi izgledaju kao da su teko natovareni mnotvom nevidljivih putnika, tako da voda praktino dosee do ruba palube.

Tipino prebivalite mrtvih: Glastonberi Tor, jedno od mesta koje istoriari identifikuju sa Avalonom

Pobrkani dokumenti o Isu, Lajenesi i Avalonu: Brdo sv. Mihajla u Normandiji, sa manastirom

Neki kritiari smatraju da su dokumenti koje je Viljem video bili samo kopije rukopisa koji su se uvali u biblioteci matinog samo-stana na Mon-Sen-Mielu (Brdo Sen Miela) u Normandiji, gde su francuski kalueri zabeleili sline legende o velikim poplavama du francuske atlantske obale. Najpoznatiji od tih kvazimitskih dogaaja odnosi se na ieznue pod morem Isa, jednog blistavog grada za koji je reeno da se u ranim hrianskim vremenima nalazio na obalama onoga to je danas poznato kao Zaliv ogreenja. Da li je Lajenesa, da-kle, bila samo engleska kopija grada Isa, koji su kornvolski kalueri pobrkali s folklornim priama o Kasiteridama, Avalonu i Lajenesi. Ako je tako, legenda je umirala sporo, jer 150 godina posle izvetaja Viljema od Vorestera mi vidimo da je kornvolski istraiva starina ri-ard Keru p uvek ubeen da je kopneni most nekada spajao ,,kraj" kopna s ostrvima Sili. On pie u listu ,,Kornvolski pregled" (Survey of Cornwall):

,,Na kraju, otimako more je otkinulo od njega (tj. od Kornvola) itavu zemlju Lajenesu, zajedno s raznim drugim komadima ne malog obima; a da je takva jedna Lajenesa postojala, o tome je preostalo dosta dokaza. Prostor izmeu Kraja zemlje i ostrva Sili, koji iznosi oko 50 kilo-metara, do dana dananjega zadrao je staro kornvolsko ime Lidou-sou, i ima kontinuiranu dubinu od 70 do 110 metara stvar ne ba uobiajena u pravim morskim podrujima. Jedino na sredini tog prostora lei jedna stena, koja pri niskim vodama otkriva svoju gla-vu... Ribari koji zabacuju udice u blizini tog mesta izvlaili su napolje komade vrata i prozora. tavie, drevno ime Brda sv. Mihajla bilo je Kara Klauz in Kauz - to znai ,.Sura stena u umi" - a sada je to mesto opasano morem, ali se ipak pri niskoj oseci moe primetiti korenje monog drvea u okolnom pesku". Jo jednom, ovek dolazi u iskuenje da stavi pod znak pitanja Keruovu tvrdnju o ribarima koji su vadili iz vode ,,komade vrata i pro-zora"; ili, ako su to i inili, mnogo je vea verovatnoa da su takve olupine poticale od brodova koji su se razbijali o izdajniku ohalu, a da i ne spominjemo zloglasnu praksu namernog namamljivanja bro-dova na stene. Ali podaci o neobinoj geologiji tog podruja - dubini vode i ostacima drvea u pesku - ne mogu se tek tako odbaciti. U stva-ri, pre nekih pedesetak godina, arheolog 0. D. S. Kroford napravio je studiju mita o Lajenesi i doao do zakljuka da ,,ima valjanih razlo-ga za verovanje da je sutina legende istinita: da je u preistorijskim vremenima zaista postojala zemlja koja je sada pokrivena morem". Kroford je lino otiao do ostrva Sili s namerom da preispita neke od izvetaja koji su stoleima kruili meu domorocima Kornvola, a koje su Ijudi sa strane odbadvali kao najobinije glasine. Ustanovio je da su ti izvetaji, obino, bili ubedljiviji od Keruovih ..komada vrata i prozora": to jest, da su bili bazirani na uoavanju stabala, zidova, kamenih koliba i drugog u vreme niskih prolenih voda, kad je najve-a oseka. Kroford nam kae da je 1926. preao od Svete Marije, naj-veeg meu ostrvima Sili, do nenastanjenog ostrva Samson, i da je s njegove najvie take osmatrao - opruenu du podvodne peane ravni izmeu Samsona i Treskoa - jednu dugu liniju kamenja za koju se, bliim ispitivanjem, pokazalo da predstavlja zid nainjen Ijudskom rukom. Ovde je bio dokaz da je ravnica, sada prekrivena vodom, ne-kada bila suvo kopno, jer niko ne bi izgradio u moru zid dug kilo-metar i po. Kroford veruje da je zid sluio istoj svrsi kojoj i danas slue zido-vi na suvom kopnu u tom delu Britanije, budui da je sagraen na pot-puno isti nain i od istog materijala. Bila je to, ukratko, kamena ..ograda" za razmeivanje polja. Takve ,,ograde" su jedan od najkarakteristinijih aspekata britanskog pejzaa od Lendzenda na krajnjem jugozapadu do Don-o-Groutsa na krajnjem severoistoku, i bile su podizane od praistorijskih vremena sve do nedavne prolosti na taj nain to su se velike kamene ploe postavljale uspravno na razmaku od metar-dva, popunjavajui prazan prostor izmeu veih gromada stenja i sitnijeg kamenja. Posao nije tako jednostavan kao to izgleda i zahteva veliku vetinu mnogih generacija predavanu s kolena na koleno. Oigledno je, dakle, da kamena ograda koju je Kroford otkrio na niziji kod Samsona nije mogla biti sagraena dok je peskovito tle povremeno bilo preplavljivano plimom. Jedino objanjenje moe biti da je podignuta u vremenima kada je taj region ostrva Sili, poznat kao ,,unutranje more" (to jest, plitka kotlina izmeu glavnih ostrva Tre-sko, Sv. Martin i Sv. Marija) bio ravna nizija iznad nivoa mora i pokri-vena tankim slojem zemlje. Ta nizija je bila erodirana jugozapadnim vetrovima, itavo podruje se sleglo, a pesak ]e vremenom pokrio sve preostatke Ijudskih naselja. Meutim, pod odreenim klimatskim uslovima i pri odreenom stanju prolenih plima i oseka, pojava

Legenda zatamnjena maglama vremena: Kralj Artur u uvenom stripu ,,Princ Valijant" Harolda Fostera

panjeva od drvea i kamenog zida du samsonske nizije u oblasti ostrva Sili, ba kao i delimino potonuli kameni krugovi kod Er Lani-sa u Bretanji, dokazuju verodostojnost keltskih folklornih seanja na izgubljene gradove i zemlje - bretanjske legende o Isu i kornvolske le-gende o Lajenesi. Iz svega to je reeno proizlazi da Lajenesa predstavlja izuzetno interesantan primer o tome kako legenda nastaje, poinjui nejasno seanje na drevne dane usmenim predanjem koje se prenosilo od usta do usta potonjim generacijama; prikupljanjem i ulepavanjem od strane lokalnih istraivaa daleke prolosti; bespogovornim prihvata-njem njene autentinosti u jednom dobu koje je bilo odano mitu i ma-giji i, najzad, njenim uobliavanjem od strane pesnika i pripovedaa. itava istorija Lajenese moe da se prati na taj nain - od njenih geolokih poetaka sa sleganjem priobalnih regiona okolo Kornvola i ostrva Sili, do Tenisonove epske poeme ,,Kraljeva idila". U meduvremenu, drevna legenda o poplavi opskrbila je topogra-fijom veliki deo britanske folklorne istorije: Avalon je postao rajsko utoite kralja Artura, a Lajenesa - kralja Marka. Tenisonovo ,,Umiranje kralja Artura" daje nam poetsku kvintesenciju mita u sledeim stihovima. Jedna drevna zemlja izdignuta iz ambisa Vatrom da bi potonula u ambisu ponovo; Gde su ostaci zaboravljenih naroda boravili I visoke planine zavravale se na obali Veno pokretnog peska, i tamo daleko Fantomski krug mora to jei... 1 tako itavog dana buka bitke se valjala Meu planinama pored zimskog mora, Sve dok druina kralja Artura, ovek po ovek, Nije pala u Lajenesi oko svog gospodara Kralja Artura.

I tako je poslednji rimsko-britanski kralj, poto je pao u bici pro-tiv varvarskih zavojevaa, bio prebaen u svojoj pogrebnoj barci do Avalona, ostrvske doline... Gde grad ne pada, ni kia, ni sneg, Nit' vetar ikad glasno duva, nego lei Duboko olivaena, srena, lepa od venih poljana I lisnatih dolja ovenanih letnjim morem. Moda je prikladno zakljuiti ovaj pregled ba pesnikim opisom jedne izgubljene zemlje, budui da zemlje, poput mitova, esto ieza-vaju kad misterija, koja je nekada bila tako znaajan deo intelektualnog ivota, bude zamenjena isto meha-nikim pogledom na svet. Moderni naunik i srednjevekovni vizionar su, kao to se zna, udni ortaci. A takvi su i akademski istoriar i tvorac mita. Zato nije ni malo udno to su tokom perioda skepticizma, koji je bio toliko tipian za uenjatvo kasnog devetnae-stog veka, praktino svi mitovi bili au-tomatski diskreditovani kao vilinske bajke. Biblijski Potop i Platonova Atlantida predstavljaju dobre primere u tom smislu. Danas, mnogi istaknuti istoriari nisu vie toliko sigurni.

Rekonstrukcija propasti drevnog carstva u terminima mita: Grki filozof Platon (427-347. prc nae ere)

Do promene gledita dolo je zato to se pokazalo neospornim da, ukoliko vie znamo o maglovitim zonama rane istorije, utoliko vi-e uviamo da je folklorna memorija skladite mnogih nezabeleenih, ili konfuzno zabeleenih dogaaja. Legenda o rajskom vrtu na jednoj srani i legenda o Lajenesi na drugoj predstavljaju markantne sluaje-ve, pa je i sama nauka dola do stanovita da u tim bajkama ima vie istine nego to je to ranije bila spremna da prizna. I takp se uvek iznova vraamo na prvu i najveu od tih bajki, bu-dui da je ovek kojem je dugujemo bio uenjak vrhunske inteligenci-je i filozof neospornog integriteta. Platon je asno izvestio o jednom dogaaju koji je, naravno, bio zatamnjen maglama vremena, ba kao to je to i pria o britanskom kralju Arturu za dananje uenjake. On je, drugim reima, rekonstruisao propast jednog drevnog carstva u terminima mita. A mitovi, kao to'je naglasio grki uenjak Stra-bon, uvek sadre jedno jezgro istine.

SADRAJ Predgovor ..................................................................... Deo prvi TRAGANJE ZA ATLANTIDOM 1. Platonova Atlantida 2. Amateri trae Atlantidu 3. Lemurija - ili Mu? 4. ta kau naunici Deo drugi DRUGI IZGUBLJENI SVETOVI 5. Legenda o Rajskom vrtu 6. Zemlja kraljice od Sabe 7. Zemlja Amazonki 8. Carstvo Prezvitera Jovana 9. Traganje za Kasiteridama 10. Ostrvo svetog Brendana 11. Avalon i Ostrva mrtvih
KNJIEVNA ZAJEDNICA NOVOG SADA Dems Velard ATLANTIDA 1 DRUGI IZGUBLJENI SVETOVI

Preveli sa engleskog Gavrito Vukovi Esad Jakupovi Glavni i odgovorni urednik Milorad Gruji Recenzenti Dragomir Popnovakov Milivoj Nenin Izbor ilustracija Esad Jakupovi Gavrilo Vukovi Likovna oprema Milorad Gruji Tehniki urednik Milenko Radovanov Korektor Josip Duli Tira: 5.000 primeraka Izdava Knjievna zajednica Novog Sada, Zmaj Jovina 22, 21000 Novi Sad telefoni: 021/611-173, 28-909, iro raun: 65700-678-7085 -. YU .ISBN 86-7331-025-3 tampa RO tamparija ,,Budunost", Novi Sad, umadijska 12 1987.