Tercijalni insekti

Insekti iz ove grupe napadaju vazduno suvo drvo u kome se procenat higroskopne vlage kree izmeu 7 i 20 %. Prilagoeni su da ive u suvoj sredini, lue fermente koji razlau polioze i celuloze, ili ive u simbiozi sa mikrorganizmima koji poseduju te fermente. Kada jednom nasele drvo ne naputaju ga dok ga potpuno ne razore.

Bostrichus capucinus-buba kapuciner

Areal Bostrychus capucinusa je Srednja i Juna Evropa.Nanosi veliku tetu suvom liarskom drvetu. Dug je 8-14 mm. Telo mu je crno, sa crvenim pokriocima i trbuhom. Vratni tit crn, spreda nazubljen a odozgo zrnasto nabran. Posle rojenja, koje se odigrava u maju i junu enke polau veoma sitna jaja obino u pukotine drvenih predmeta ili na preseke sudova. Nakon 10 do 15 dana ispile se larve prvog stupnja koje nekoliko dana provode ne hranei se, a zatim se ubuuju u drvo i, du vlakana, prave hodnike prenika do 0.5 cm. Vrsta ima jednogodinju generaciju koja se odigrava u dve kalendarske godine. Larve razvijaju iskljuivo u sloju beljike i hrane se uglavnom skrobom.

Limexylon navale-laar

L. navale je vrlo tetan insekt i mada se danas se ree javlja tete ipak nisu prestale. Mujaci su duine 6 - 10 mm, a enke 8 - 13 mm. Telo imaga je uzano i izdueno. Mujaci su crni sa smeom osnovom pokrioca, a enka crveno smee sa crnom glavom i neto tamnijim pokriocima. Antene su kod oba pola ekinjaste. Elitre ne pokrivaju ceo abdomen i nemaju uzdunih rebara. Larva ima vrlo tanko telo. Duina odraslih larvi iznosi 15mm. Odrasli insekti javljaju se od kraja maja do jula. Posle parenja enka polae jaja prvenstveno na drvo bez kore, koje je prosueno, ali ne sasvim. Larve koje se izlegu odmah se ubuuju u drvo. Hodnici su vrlo uski, tako da se praktino ne mogu zapaziti. Kako se larva hrani,raste i presvlai, oni se proiruju i dostiu prenik od 1,5 - 2 mm. Delimino su pokriveni crvotoinom.Hodnici se prostiru u radijalnom pravcu. Kad odrastu, larve se obru, te se iz dubine debla vraaju ponovo ka periferiji, najee ka istom mestu gde su se ubuile. Hodnici jedne larve ponekad imaju ukupnu duinu od 1 - 2 m. U blizinu povrine drveta larva ostavlja samo jednu tanku netaknutu skramu drveta i tu izgrauje lutkinu kolevku iji izlazni kraj zatvara epom od crvotoine.Trajanje generacije je jednogodinje. Kod L. navale nije konstatovana simbioza sa gljivama. Larveni hodnici prodiru vrlo duboko i idu esto i do centra debelih trupaca. Napadnuto drvo je u tehnikom smislu potpuno uniteno i neupotrebljivo.

Lyctus linearis

Spadaju u rod Lyctidae koje napadaju iskljucivo beljiku liara.To su insekti sitnih dimenzija (3.5 do 7 mm). Boja im je uglavnom smea ili smee uta. Larve su bele i duge do 7 m, potkoviasto savijene prema trbunoj strani. Lako se razlikuje od larava Anobiidae po stigmi na 8 trbunom segmentu, koja je znatno vea od ostalih. Noge su kratke i prividno trolane. Lyctus linearis je autohtona evropska vrsta i rairen je skoro u svim krajevima gdje ima hrastovog drveta.

Ptilinus pectinicornis-eljasti drvotoac

Pripada rodu Anobidae .Imaga su duine od 3 - 5 mm, izduenog cilindrinog tela. Mujaci imaju eljaste pipke po kojima se razlikuju od enki (seksualni dimorfizam). Vrsta je rasprostranjena u celoj Evropi. Rojenje traje od poetka aprila i nastavlja se tokom maja, a nekada i do sredine juna. Pare se najee u blizini izletnih otvora, posle ega se enke vraaju u drvo radi polaganja jaja u hodnicima. Imaga ive oko tri nedelje, a parenje se vri i u samim hodnicima. Generacija traje najmanje dve godine, a u naim uslovima vrsta ima jednogodinju generaciju. eljasti drvotoac napada drvo svih liara, a naroito bukve.

Anobium punctatum-takasti drvotoac

Takasti drvotoac je svakako najea i najtetnija vrsta iz familije Anobiidae u Evropi. Pored kune striibube predstavlja najopasnijeg razaraa ugradjenog drveta. Vrlo esto se ove dve vrste javljaju zajedno, pri emu kuna striibuba zahvata gornje delove zgrada (tavanske grede i krovne konstrukcije), a takasti drvotoac donje delove i unutranjost. Rojenje traje vrlo dugo (od aprila do avgusta), ali glavni let pada u mesecima maju i junu. Imaga ive relativno dugo (dve do tri nedelje), ali se ne hrane.

Stromatium fulvum-ria kuna striibuba

Veoma tetna vrsta.Napada iskljuivo ugraeno liarsko drvo.Rojenje se odigrava u junu i julu. enka u gomilice poloi od nekoliko pa ak do 80 jaja tamo gde su sastavci dasaka ili pukotine, ali takoe i potpuno ravne, glatke i otvorene povrine (politirane i lakirane povrine). Posle tri nedelje larve koje izau iz jaja odmah se ubuuju u drvo. Ubuni otvori su sitni i slabo vidljivi golim okom. Hodnici starijih larvi ispunjeni su sitnom crvotoinom (irine od 3 6 cm). Izletni otvori su ovalni, veeg prenika 0,5-1 cm. Vrsta ima dvogodinju ili trogodinju generaciju. Njen znaaj kao tehnike tetoine liara, jednak je onom kod Hylotrupes bajolus kada su u pitanju etinari. Napada svu okoranu gradju kao i ugraeni materijal. Vrlo je esta u parketu i masivnim elementima nametaja. Kod nas se dosta esto na suvom ugraenom liarskom drvetu i u stanju je da napravi ogromne tete. Pri napadu rie kune striibube, larve se mogu lako locirati po intenzivnom zvuku koji proizvode za vreme izgrizanja drveta.

Phimatodes testaceus-promenjljivi kalidijum

Duina imaga varira izmedju 1-1,7 cm. Telo je spljoteno i iroko, metalno plave, zelene ili plavo zelene boje. Larve su cerambicidnog tipa, ukasto bele, duine 1-1,5cm i blago spljotene. Period rojenja je prilino rastegnut i traje od maja do jula. Na granici izmedju kore i beljike larve kopaju relativno iroke hodnike koji plitko paraju beljiku, a ispunjeni su vrsto sabijenom crvotoinom. Tek pred kraj razvia, u prolee naredne godine, one se ubuuju u beljiku radi izgradnje kukastog hodnika. Tehnike tete koje larve izazivaju nisu naroito velike, naroito ako su u pitanju debeli sortimenti. Izletni otvori, koji su ovalni i iji dui prenik iznosi 6,5 mm, a najmanji 4-4,5 mm, jako podseaju na otvore kune striibube (Hylotrupes bajulus). Ovo je prvenstveno tetoina neokoranog etinarskog drveta, a ree se nalazi u liarskom. Javlja se u nekoliko formi. Tipina forma je jednobojno crvena (crna je donja strana trbuha i teme). Jedna od najeih je forma Variabilis L. koja ima potpuno ili delimino crven vratni tit, plavocrna pokrioca i crno teme, noge i vrhove butova,a duine je od 8-14 mm. Ova vrsta u naem klimatskom podruju ima jednogodinju generaciju, ali se ona moe produiti i 2-3 godine u zavisnosti od klimatskih uslova. Znaaj ove vrste je skoro isti kao i prethodne, obzirom da se susree na istim mestima i nanosi sline tete. Ako se zaraeno drvo upotrebi za izradu nametaja, larve su u stanju da u finalnim proizvodima zavre razvie i formiraju izletne otvore koji pretstavljaju veoma neprijatno oteenje.

Callidium sanguineom- crveni kalidijum

Crveni kalidijum je rea vrsta od prethodnih, a napada uglavnom svee poseeno ili suvo drvo tvrdih liara (hrast i bukva). Crne je boje, a elitre imaju lepu, vatreno crvenu boju, pa otuda i njegov domai naziv. Ciklus razvia je veoma slian plavom i promenljivom kalidijumu.