Milica Koovi Doktorske studije, prva godina Metodologija nauno-istraivakog rada

Filoloko-umetniki fakultet prof.dr Ivica Radovanovi

Prikaz knjige Marije Kleut Nauno delo od istraivanja do tampe

Marija Kleut, Nauno delo od istraivanja do tampe, Akademska knjiga, Novi Sad, 2008

Marija Kleut je roena 1943.godine u Beogradu, gde je i zavrila Filoloki fakultet,a potom i magistrirala. U Novom Sadu je doktorirala, a od 1973.godine do danas radi na Filozofskom fakultetu u tom gradu. Najvei deo njenih naunih radova obuhvata radove iz oblasti narodne knjievnosti i srpske knjievnosti 18. i 19.veka. Pri pisanju ove knjige, autorka se sluila sledeom literaturom ( izbor iz bibliografije): Umberto Eko Kako se pie diplomski rad, Li Kuba i Dzon Koking Metodologija izrade naunog teksta, Zoran Popovi Kako napisati i publikovati nauno delo, Midhat ami Kako nastaje nauno djelo, Momilo Sakan Izrada strunih i naunih radova, kao i Zakonom o visokom obrazovanju i Pravilnikom iz oblasti naunoistraivake delatnosti.

Ova knjiga je jedan od osnovnih prirunika svakome ko eli na bilo koji nain da se bavi naunim radom. Autorka detaljno predstavlja tehniku nauno-istraivakog rada, korak po korak, od izbora teme do usmenog prezentovanja. Napisana akademskim stilom, ali dovoljno bliskim za svakog istraivaa, ova knjiga e svakako biti od neizmerne pomoi svakome ko treba da pretoi svoja nauna saznanja u pisani, nauno prihavtljivi oblik.

Knjiga je izuzetno pregledno organizovana. Ima 168 strana i sadri osam delova, od kojih su trei, etvrti i peti deo podeljeni u manje celine. Ti delovi su : I Tehnika naunoistraivakog rada: svrha, problemi, II Izbor i formulisanje teme rada, III Prikupljanje grae i traganje za dokumentacijom ( u ovom delu imamo objanjenje sledee pojmove: pristup, bibliografija, bibliografija sekundarnih izvora, radna bibliografija, bibliografski elementi, bibliografske jedinice, popis primarnih izvora, procena validnosti izvora, ekscerpija grae i metodoloke beleke), zatim IV Pisanje rada ( gde imamo tri dela, pristup, faze u nastanku akademskih i naunih radova i odlike i vrste akademskih i naunih radova), V Dokumentarna podloga pisanog rada( sadri konanu bibliografiju, citiranje i fusnote), VI Stil akademskih i naunih radova, VII Lektorski i korektorski poslovi, i konano VIII Tehnika obrada rukopisa. Problemi kojima se ova knjiga bavi su znaajni za svakoga ko se bavi naunoistraivakim radom, jer daju odrednice i smernice za izradu samog rada, na sistematian i izuzetno pregledan nain. U ovoj knjizi su objedinjena znanja i mnogih drugih autora koji su se bavili metodologijom izrade naunoistraivakog rada.

U prvom delu knjige ( I), autorka daje neku vrstu uvodne rei gde, kao to i sam naslov ovog odeljka kae, upuuje na svrhu naunoistraivakog rada i na probleme tehnike prirode prilikom izrade istog. Autorka ovde kae da ...namera ovog prirunika nije da se propiu pravila ili daju jedino ispravna reenja, ve da se ukae na mogua reenja i postakne na razmiljanje i o ovom aspektu naunoistraivakog i strunog rada. to se tie namene knjige, kako je i sama autorka rekla, Ova knjiga je namenjena odreenom krugu italaca, pre svega studentima humanistikih i drutvenih nauka, posebno studentima knjievnosti i jezika, ali sa nadom da bi mogla biti od koristi i drugima.

U drugom delu knjige (II), autorka daje uoptene napomene o samoj temi naunoistraivakog rada, uzimajui u obzir sve faktore koji doprinose izboru teme. Posebno se naglaava znaaj teme, validnost teme, obim uraenog rada i podesnost teme za naunoistraivaku obradu. Autorka takoe naglaava znaaj naslovljavanja samog rada, odnosno formulacije teme, gde posebno ukazuje na jeziku korektnost naslova ( i celog rada uopte), duinu naslova i preciznost formulacije naslova. U delu Prikupljanje grae i traganje za dokumentacijom, Kleut najpre deli grau na tri osnovne vrste: bibliografske, dokumentarne i metodoloke beleke, a zatim i definie primarne i sekundarne izvore za prikupljanje grae. Dolazei do bibliografije, autorka najpre definie ovaj pojam, a zatim i naglaava znaaj sastavljanja bibliografije, i daje odreenu podelu bibliografije ( prema nameni, prema mestu izdanja, prema vremenu izlaenja i sl.). Autorka takoe daje i sugestiju da se paljivo proita uputstvo o tome kako je bibliografija sainjena i da se ogranii samo na jednu bibliografiju, odnosno da se uz publikovane bibliografije koriste i drugi izvoru.1 Nakon detaljno opisanih pojmova iz oblasti bibliografije, kao to su opti prirunici, katalozi biblioteka, arhiva i audio-vuzuelnih sredstava iz masovne komunikacije, kao i elektronskih baza podataka, autorka definie i pojmove kao to su enciklopedija, renik i leksikon. U ovom delu knjige imamo i vizuelne dodatke, u obliku fotografija biblioteke Matice srpske i naslovne strane veb sajta Biblioteke Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i njenog elektronskog kataloga. Kod dela vezanog za radnu bibliografiju, Kleut najpre daje objanjenje ta je to radna bibliografija i ta obuhvata, a zatim i ukazuje na tehniku ispisivanja radne bibliografije ( ispisivanje rukom ili upotrebom personalnog kompjutera), kao i na prednosti i mane oba naina za ispisivanje iste. Objanjava nam i kako da iskoristimo fie za ispisivanje elemenata bibliografije, sve kako bi nam taj deo posla bio olakan. to se tie bibliografskih elemenata, u ovom delu knjige vidimo koji su to elementi koje svaka bibliografija mora da ima i kako se navode. Ovde nam autorka daje veliki broj

Kleut, Marija Nauno delo od istraivanja do tampe, Akademska knjiga, Novi Sad, 2008, p.29

primera, najpre za izgled CIP-a i impressuma, a zatim i za nain navoenja bibliografskih jedinica. Dolazei do popisa primarnih izvora, autorka posebno naglaava od kolikog je znaaja dostupnost ovih izvora svakom itaocu, a zatim ukazuje na vanost procene validnosti izvora za sve vrste naunoistraivakih radova. to se tie validnosti izvora, Kleut kae da procenu upotrebljivosti izvora za odreeni rad moemo izvriti na osnovu povrnog pregleda, koji ukljuuje procenu kredibiliteta autora, pregled sadraja knjige, godinu izdanja, izdavaa i vrstu publikacije. Nakon toga, autorka definie, a zatim i objanjava kada i kako se koriste rukopisi, prva izdanja nekog dela, fototipska izdanja, diplomatika izdanja i kritika izdanja, kolska izdanja i udbenici, popularna izdanja i prevodi dela. Tako dolazimo do dela knjige koji je posveen organizaciji prikupljene grae i sastavljenu beleaka o izvorima. Ovde autorka daje izuzetno korisne preporuke za samu ekscerpciju grae- ispisivanje fia, kljunih rei, izbegavanje podvlaenja redova u knjizi, znaaj kritikog itanja i sl. to se tie ispisivanja iz sekundarne literature, autorka posebno daje tri naina- citati, parafraze i rezime, detaljno ih opisuje i daje primere istih. Na kraju ovog dela, Kleut posebno naglaava koliko je bitno prikupljenu grau pregledati, kritiki proceniti, po potrebi neto dopuniti ili neto izostaviti i srediti po nekim kriterijumima.2 I kao to i sama autorka kae, u odreenom trenutku moramo postaviti granicu i temi i grai i ne izgubiti iz vida ono najbitnije- pisanje samog rada. Tako, u delu knjige koji je nazvan Pisanje rada ( IV), Kleut najpre objanjava sam pristup pisanju istog, gde je od posebnog znaaja da autor odgovori na pitanja kao to su Zato ovo piem? i Kakav rad hou da napiem?, a zatim i da odredi osnovnu hipotezu i obim rada. Dolazimo tako i do faza u nastanku pisanog rada. Ovde autorka o svakoj fazi posebno daje detaljna uputstva i primere. Te faze su, redosledom kojim navodi Marija Kleut :

Ibid, pp. 78-79

sastavljanje plana rada, pisanje prve verzije rada, itanje i ispravljanje prve verzije, unoenje ispravki, pisanje konane verzije i procenjivanje konanog teksta. Sledei deo u okviru ovog poglavlja je deo o odlikama akademskih i naunih radova, gde autorka kae da je posebno teko razlikovati naune od strunih radova i daje kriterijume na osnovu kojih pravimo tu razliku, ali takoe kae i da skromne namere ovog prirunika nekakvu jedinstvenu klasifikaciju ni ne podrazumevaju ni ne zahtevaju. Pa tako, u okviru akademskih radova, Kleut navodi pismene pisane radove ( koji se rade u koli, pismena veba, pisani ispit i sl.). seminarske radove, zavrni diplomski rad i doktorsku tezu kao osnovne vrste akademskih radova, a na 104.stranici knjige daje i izuzetno pregledan tabelarni prikaz navedenih akademskih radova sa njihovim osnovnim odlikama, o kojima je prethodno i govorila ( vrsta rada, autor, okolnosti u kojima se rad pie, publika za koju se rad pie, tema rada i namera, odnosno cilj rada ). Kod naunih radova, Kleut ih deli na naune monografije, monografske studije, prikaze i recenzije, i za svaki od ovih radova (na isti nain kao i u prethodnom delu, kod akademskih radova) daje osnovne teorijske odrednice i primere. Dolazei do elemenata naunih radova, autorka posebno naglaava razliku izmeu saetka, rezimea i apstrakta, zatim izdvaja kljune rei kao znaajan element, a zatim i definie indeks pojmova, koji bi trebalo da postoji u svakom naunom radu. U delu o usmenom izlaganju, daju se veoma praktini saveti za svakoga ko izlae neki svoj rad, tako da je ovaj kratak deo opteg karaktera, nije usko vezan samo za naunoistraivake radove, ali je svakako koristan. Tako dolazimo do Dokumentarne podloge pisanog rada (V), gde najpre imamo objanjenja vezana za konanu bibliografiju. Ovde autorka ukazuje na selektivnost konane bibliografije, adekvatnost bibliografije samom radu, aktuelnost i naine navoenja bibliografije, za ta i daje veliki broj primera, koji su izuzetno vani, jer olakavaju svakome ovaj deo pisanja rada. Na kraju ovog poglavlja imamo deo posveen citiranju i fusnotama, gde opet imamo reprezentativne primere, u velikom broju, koji

ilustruju teorijski deo o samom citiranju i nainima citiranja koje je autorka prethodno navela. U poglavlju VI, ukratko je reeno neto o samom stilu akademskih i naunih radova, gde autorka navodi tri prirunika3 ove vrste, od autora koji su posebno priznati u ovoj oblasti. Ovde Kleut daje dve posebne preporuke vezane za sam stil naunog rada: 1. stil treba da bude primeren temi, vrsti rada, oblasti o kojoj se pie i nauci kojoj rad pripada i 2. nauni radovi piu se naunim funkcionalnim stilom. 4 Pretposlednji deo u knjizi (VII) je posveen lektorisanju i korekturi. Autorka opet daje primere u obliku slika, najpre primere korektorskih znaka,a zatim i primer stranice iz nekog rada nakon lektorksih i korektorskih intervencija, u pisanom obliku, odnosno na listu papira, a zatim i tekst pre i nakon lektorskih intervencija u elektronskom obliku. I na samom kraju knjige (VIII), autorka daje par jako korisnih i pregledno napisanih odrednica o tehnikoj obradi rukopisa, odnosno o spoljanjem izgledu napisanog teksta.

Ova knjiga je jedna od najznaajnijih knjiga domaih autora iz oblasti metodologije izrade naunoistraivakog rada prvenstveno zato to obuhvata sve faze izrade i sve elemente i faktore o kojima se mora voditi rauna prilikom pisanja rada. Posebno treba naglasiti da je sam prirunik jako pregledno i jasno napisan, ilustrovan sa dosta reprezentativnih primera, koji ne samo da potkrepljuju autorkine teorijske delove, ve i pruaju veliku pomo svakome ko je u nedoumici kao treba da izgledaju pojedini delovi rada. Naravno, nije bez razloga upravo ovaj prirunik jedan od glavnih udbenika na veini fakulteta drutvenih nauka, za predmete vezane za akademsko pisanje i metodologiju naunoistraivakog rada; i mnogi profesori su prepoznali vrednost i praktinost ove knjige.

Midhat ami Stilske odlike i gramatika korektnost, zatim knjiga Li Kube i Dzona Kokinga i na kraju Momilo Sakan Jezik i stil izrade rada 4 Kleut, 2008, p.139

Jedina zamerka koja bi se mogla uputiti autorki je ta to sam prirunik ne sadri apstrakt, odnosno neku vrstu rezimea, posebno odvojen, ne raunajui uvodnu re autora. Svakako, to je minimalna zamerka u odnosu na sam kvalitet prirunika. Stil pisanja knjige je funkcionalan i zanimljiv, bez nepotrebnih objanjenja koja bi je uinila suvoparnom. Kljuni termini su jasno definisani, a tvrdnje uglavnom dobro argumentovane. Autorka je svaki deo napisla jasno, precizno i teno, to olakava itanje u svakom pogledu. Svrha ove knjige nije samo u davanju odrednica i pravila za izradu naunoistraivakih radova, ve i razumevanje same metodologije rada. Moemo rei da ovaj prirunik predstavlja jednu logiki zaokruenu i skladnu celinu i da se odlikuje informativnou, kao i to da ima izrazito praktian karakter. Svakako se preporuuje svakome ko pie bilo koju vrstu naunoistraivakog rada.