9

PODELA ELIKA
elici predstavljaju danas najbrojniju i najee korienu grupu metala. Razne vrste elika najvie se upotrebljavaju u mainskoj industriji, gradjevinarstvu, poljoprivrednoj mehanizaciji, rudarstvu, hemiji i energetici. Danas je u svetu poznato nekoliko hiljada raznih vrsta elika dobijenih odgovarajuom kombinacijom sadraja ugljenika i legirajuih elemenata najrazliitijih osobina. itav niz tih elika ima sline ili iste osobine, a nova oznaka esto se daje da bi se koristile domae sirovine ili izbegla patentna zatita, uz veoma male promene hemijskog sastava. Da bi se olakalo snalaenje pri izboru elika svaka drava danas je standardizovala glavne grupe, a tei se stvaranju zajednikih standarda za grupu zemalja. Medjunarodni standardi olakavaju razmenu robe, tako da se moe oekivati da objedinjavanje standarda bude brzo nastavljeno. Broj standardizovanih elika se sa razvojem tehnike i tehnologije stalno menja. U standarde se unose nove grupe, stari tipovi nestaju ili se zamenjuju elicima sa boljim osobinama. Ali se pri uvodjenju novih elika ipak tei da se previe ne iri asortiman, jer preveliki broj oznaka oteava orijentaciju korisniku, poveava trokove skladitenja i dovodi do malih proizvodnih serija koje ne mogu biti rentabilne. Kao to je ve spomenuto, elici se proizvode u Martenovim peima, konvertorima i posebno kvalitetne vrste u elektro peima. Klasifikacija elika moe biti zasnovana na razliitim kriterijumima koji se mogu svesti na: a) podelu prema hemijskom sastavu: ugljenini, legirani, mikrolegirani1 i b) podelu prema nameni: konstrukcioni, alatni i elici posebnih fizikih ili hemijskih osobina. Kod ugljeninih elika na korisne osobine presudno utie sadraj ugljenika, a kod legiranih elika legirajui elementi. Da bi se dati element smatrao legirajuim,

Ovi su elici kako po performansama, tako i po ceni izmedju ugljeninih i legiranih elika.

220

Mainski materijali

a ne primesom potrebno je da njegov sadraj u eliku bude iznad odredjene koliine; npr. vie od 0.60% Si, 0.80% Mn, 0.30% Cr,..., to je definisano standardom.

9.1 Oznaavanje elika

Prema naem standardu oznaka elika sadri: slovni simbol - za elik, L - za elini liv, osnovnu oznaku od etiri (ili pet) brojnih simbola i dopunsku oznaku za stanje elika (esto se izostavlja). Osnovna oznaka, pre svega, razlikuje se za: elike sa negarantovanim hemijskim sastavom i

elike sa garantovanim hemijskim sastavom. U elike sa negarantovanim hemijskim sastavom spadaju ugljenini (nelegirani)1 elici trgovakog kvaliteta (0000) i ugljenini elici propisanih mehanikih osobina (ponekad se ograniava i sadraj neistoa P i S). Kod ugljeninih elika propisanih mehanikih osobina, brojni simbol na prvom mestu je nula, a na drugom broj koji oznaava minimalnu jainu na kidanje (zateznu vrstou) prema standardnoj tablici. Takodje se dalji simboli na treem, etvrtom (ponekad i petom) mestu odnose na pripadnost elika odredjenoj grupi i daju se u odgovarajuim tablicama. Tako npr. oznaka 0370 pokazuje da je re o eliku sa garantovanim mehanikim osobinama (0), nazivne jaine na kidanje Rm = 360-380 MPa, (3) i ogranienog sadraja P i S, (70). U elike sa garantovanim hemijskim sastavom ubrajaju se ugljenini i legirani elici. Simbol na prvom mestu dat je prema donjoj tablici za najuticajniji legirajui element (proizvod faktora vrednosti i % legirajueg elementa). Leg. element Brojni simbol C 1 Si 2 Mn 2 Cr 4 Ni 5 W 6 Mo 7 V 8 ostali 9

Kod ugljeninih elika na prvom mestu je 1, a na drugom mestu desetostruka vrednost maksimalnog sadraja ugljenika (zaokrueno na desetine). U osnovnoj oznaci za legirane elike na prvo mesto dolazi brojni simbol najuticajnijeg elementa, a na drugo mesto dolazi simbol sledeeg elementa po rangu uticaja. Dalji brojni simboli (trei i etvrti) odnose se na redni broj elika prema standardnom utvrdjenom redosledu. Tako se na primer iz oznake 4732 moe zakljuiti da je re o eliku legiranom sa Cr (4) i Mo (7) i da elik ima redni broj 32 (namenjen za poboljanje). Treba istai da se detaljniji podaci o karakteristikama odredjenih vrsta elika mogu nai u odgovarajuim standardima i katalozima proizvodjaa; tu se uglav1

Danas se esto koristi termin nelegirani umesto ugljenini elik.

Podela elika

221

nom daje hemijski sastav, predvidjena termika obrada, mehanike osobine, temperature termike obrade, prokaljivost, zavarljivost, nain prerade i primeri primene. U novijim listama proizvodjaa materijala daju se i temperature prekristalizacije, krive poputanja, dijagrami ARA ili IRA i neke termo-fizike osobine. Kod elika za posebne primene daju se jo i neke specifine osobine (npr. granica puzanja i sl.). Dopunska oznaka odnosi se iskljuivo na stanje isporuke elinih poluproizvoda, uglavnom prema vrsti primenjene termike obrade. Dva brojna simbola upisuju se kad je re o dve vrste obrade izvedene jedna za drugom na odgovarajuim elezarskim poluproizvodima (npr. konano stanje vueno + areno oznaava se sa 51). Odgovarajui simboli dopunskih oznaka stanja isporuke valjanih i vuenih elika dati su nie: 0 - u prirodnom stanju, bez odredjene termike obrade, 1 - areno, 2 - areno na najbolju obradljivost, 3 - normalizovano, 4 - poboljano, 5 - hladno deformisano i 6 - prema posebnim uputstvima. Poto svi nelegirani elici sadre osim osnovnih sastojaka (C, Si, Mn) i neistoe (P i S), kao i manje koliine elemenata koji u elik prelaze bilo iz rude ili pri pretapanju starog gvodja, u standarde se uvode granice iznad koje se elementi smatraju za legirajue. Prema standardu JUS C.B0.002 za legirajue elemente smatraju se oni elementi iji je sadraj u eliku vei od:
Leg. elem. % > od Mn 0.8 Ni 0.3 V 0.05 Al 0.05 Si 0.6 W 0.1 Co 0.05 Cu 0.03 Cr 0.2 Mo 0.05 Ti 0.05

Ako je sadraj nekog elementa nii od navedenog u tablici, onda se on smatra za primesu. Uzmimo npr. elik sa 0.30% C, 0.40% Si, 0.60% Mn, 0.20% Cr, za koji moemo zakljuiti da je re o nelegiranom eliku, u kome su Si i Mn dezoksidatori, a Cr se smatra za primesu. Na kraju treba primetiti da se normirani granini sadraji legirajuih elemenata unekoliko razlikuju u standardima raznih zemalja. Tako se npr. u ekom standardu (N) daje: Mn > 0.90%, Si > 0.50%, Ni > 0.50% itd., a u AISI1 - standardima Mn > 1.65%, Si > 0.60%, Cu > 0.60% itd.

AISI - American Iron and Steel Institute (USA).

222

Mainski materijali

9.2 Uticaj legirajuih elemenata u elicima

Ugljenini elici ne mogu ispuniti sve konstrukcione zahteve, kojima se esto trai ne samo visoki napon teenja ve takodje i dobra ilavost, odredjena dinamika izdrljivost, granica puzanja ili odredjene osobine na niskim ili visokim temperaturama. Pored ovih osnovnih mehanikih osobina moraju ponekad odredjeni delovi imati i posebne osobine, kao korozionu otpornost, termo-postojanost i sl., koje se mogu dobiti samo dodavanjem drugih elementa, tj. legiranjem. Konstrukcioni legirani elici uvek su skuplji od ugljeninih i zato ih treba primenjivati u poboljanom stanju kada imaju najvei odnos Rp/Rm kao i maksimalnu ilavost, pa se tako najbolje koriste dodatni elementi. Ponekad se, naprotiv ne trae visoke mehanike osobine, ve se npr. zahteva samo dovoljna otpornost protiv korozije. U tom sluaju bi bilo neekonomino praviti debele limove od skupih visokolegiranih elika; bolje je primeniti tzv. platiranje-postupak kojim se na meki nelegirani elik privaruje tanji lim od nerdjajueg elika. Dodirne povrine oba lima medjusobno se spajaju postupkom zavarivanja eksplozijom, ime se dobija dovoljno kompaktan spoj. Takodje se dvoslojne (bimetalne) cevi i leine aure izradjuju postupkom centrifugalnog livenja. Svaki element kojim se legira elik, menja njegove osobine zavisno od toga u kom je obliku prisutan u strukturi, tj. da li je potpuno ili samo delimino rastvoren u osnovnoj metalnoj masi (u feritu ili austenitu), da li je vezan sa ugljenikom kao karbid, sa azotom kao nitrid i sl. Znaajno je i poveanje prokaljivosti koje se postie legiranjem, gotovo svim dodatnim elementima. to se tie ugljenika, on je u eliku neophodan jer daje gvodju potrebnu tvrdou i mo kaljenja. Gvodje koje sadri ispod 0.10% C nema ni jednu od ovih osobina; ono je meko i ne moe se kaliti. Ovo se odnosi i na ugljenine i na legirane elike. Ako se elik legira silicijumom, dolazi do porasta granice elastinosti, pa se ovi elici upotrebljavaju za lisnate, zavojne i torzione opruge. elik sa oko 1% Mn i 0.50% Si ima odline magnetne karakteristike te se koristi za izradu jezgra elektromagneta. Manganski elik (Hadfield) sa 12-14% Mn je veoma otporan na habanje pa se upotrebljava za lance gusenica na tenkovima, za eljusti bagera, za eleznike i tramvajske skretnice, za raonike plugova i sl.. Hrom u iznosu od 12% skokovito menja elektro-potencijal elika od negativnog u pozitivan, i time ga ini nerdjajuim. U kombinaciji sa niklom dobija se poznati austenitni nerdjajui elik 18Cr8Ni (4571). Nikal dodat eliku do 5% poveava jainu i naroito ilavost na snienim temperaturama. Od elika legiranih niklom i hromom izradjuju se zupanici za menjae i diferencijale motornih vozila. Legura koja sadri 40% Ni, 49% Cu i 1% Mn pri zagrevanju se izduuje isto kao staklo. Zato se od nje prave tanke ice upresovane u staklo elektrinih sijalica, da bi sprovele struju do volframskog vlakna. elici legirani volframom (do 18% W) namenjeni su za izradu alata za mainsku obradu metala. Volframski elik zadrava dobre osobine, ak i kad se usled ve-

Podela elika

223

like brzine rezanja zagreje do crvenog usijanja (oko 750C). Pored volframa alatni elici mogu biti legirani i sa Mo, V, Co , Ti, Cr.

9.2.1 Uticaj legirajuih elemenata na osnovnu metalnu masu

Svi legirajui elementi utiu u veoj ili manjoj meri na temperaturu prekristalizacije elika, a time i na veliinu oblasti gama i alfa. Za termiku obradu uglavnom je vaan njihov uticaj na oblast gama. U tom smislu legirajui elementi mogu se podeliti na etiri grupe: a) elemente koji potpuno otvaraju oblast gama, b) elemente koji proiruju oblast gama, c) elementi koji potpuno zatvaraju oblast gama i d) elementi koji suavaju oblast gama. a) Elementi koji potpuno otvaraju oblast gama Neki elementi proiruju u binarnom ravnotenom dijagramu Fe-M1 oblast faze , tako da pri odredjenoj koncentraciji M, ta se faza zadrava od solidus temperature pa do sobne. Primer takvog binarnog dijagrama (Fe-Mn) dat je na slici 9.1 i na slici 5.11. Sve do koncentracije elementa M date takom C1, bie mogua potpuna prekristalizacija ; pri sadraju izmedju C1 i C2 odvijae se samo delimina prekristalizacija. Ako poveamo sadraj legirajueg elementa iznad C2, legure Fe-M imae i pri sobnoj temperaturi samo fazu gama. Pri zagrevanju (odnosno hladjenju) ne odvijaju se kod ovih legura fazne promene u vrstom stanju. Dijagram potpuno otvorene - oblasti obrazuju sa gvodjem elementi, iji su poluprenici atoma bliski polupreniku atoma gvodja i ija je kristalna reetka slina fazi . Od tehniki znaajnih legirajuih elemenata spadaju u ovu grupu nikal i mangan (Ni ima povrinski centriranu reetku slinu kao -Fe). Elementi koji potpuno otvaraju - oblast nazivaju se austenitotvorni ili -geni. b) Elementi koji proiruju oblast gama Neki dodatni elementi (npr. Cu, N) istina proiruju oblast gama, ali to nije dovoljno da se ta oblast potpuno otvori da bi prekristalizacija bila sasvim potisnuta. Ovi elementi dakle poveavaju stabilnost faze gama, ali je ne poveavaju u toj meri, da bi bila zadrana i pri sobnoj temperaturi.

M-uopteno oznaava legirajui element.

224

Mainski materijali

R+ Temperatura, C +

Rastop (R) Temperatura, C R+

Rastop (R)

R+ +

+ C1 C2 C1 C2 Legirajui element M, maseni %

Legirajui element M, maseni %

Slika 9.1 Ravnoteni binarni dijagram sa otvorenom oblau gama

Slika 9.2 Ravnoteni binarni dijagram sa zatvorenom oblau gama

c) Elementi koji potpuno zatvaraju oblast gama Ako se poveava sadraj legirajuih elemenata koji podiu temperaturu prekristalizacije, zatvara se oblast gama kako je shematski prikazano na slici 9.2. Pri zagrevanju legura koje imaju niu koncentraciju legirajueg elementa M nego to daje taka C1, prekristalisae se potpuno pri zagrevanju faza u fazu , to znai da je ove legure mogue termiki obradjivati. Legure koncentracije izmedju C1 i C2 prekristalisae se pri zagrevanju samo delimino. Posle zagrevanja do oblasti + i brzog hladjenja do sobne temperature prekristalisae samo faza gama. Pri poveanju sadraja legirajueg elementa iznad koncentracije C2 ostae zadrana faza u celom opsegu temperatura izmedju solidusa i sobne temperature. Legure ne podleu prekristalizaciji, ni pri hladjenju ni pri zagrevanju, te e na svim temperaturama struktura biti feritna. Poto taj ferit nastaje iz rastopa pri ovrivanju, oznaava se kao - ferit, da bi se razlikovao od ferita, koji se obrazuje pri hladjenju prekristalizacijom faze gama. Ponekad se naziva prema elementu koji je u feritu rastvoren (npr. hromov ferit). U feritotvorne elemente koji potpuno zatvaraju oblast spadaju hrom (hrom ima prostorno centriranu kubnu reetku kao -ferit), molibden, vanadijum, volfram, silicijum, aluminijum, fosfor i titan. d) Elementi koji suavaju oblast gama To su niobijum, tantal, cirkonijum i cer; oni se medjutim koriste za legiranje elika samo u posebnim sluajevima (npr. Nb kao stabilizator kod nerdjajuih elika).

Podela elika

225

Pregled legirajuih elemenata i karbida u elicima Isti uticaj kao i u binarnim legurama Fe-M imaju legirajui elementi i u elicima. Sa porastom sadraja austenitotvornih elemenata kod elika opadae temperatura prekristalizacije. Snienje ne utie samo na veliinu oblasti gama, ve takodje i na osobine elika poto temperatura transformacije odredjuje npr. grubost perlitnih lamela, a time i mehanike osobine. Ako se temperatura prekristalizacije dovoljno snizi, moe biti difuziona promena potpuno potisnuta i austenit e prekristalisati i pri sporom hladjenju mehanizmom klizanja (tj. bezdifuziono) u martenzit. Ako se povea sadraj austenitotvornih elemenata iznad odredjene granice, ostae zadrana austenitna struktura i na sobnoj temperaturi. Dodavanjem legirajuih elemenata tako dobijamo elike koji imaju i pri sobnoj temperaturi austenitnu strukturu, tzv. austenitne elike. Ovi elici nisu magnetini, imaju nisku granicu teenja i malu tvrdou, ali visoku istegljivost i ilavost. Sa poveanjem koliine feritotvornih elemenata oblast gama e se suavati, tako da pri odredjenom sadraju legirajuih elemenata ostaje zadran - ferit i pri sobnoj temperaturi. elici e imati feritnu strukturu prema kojoj se nazivaju feritni nerdjajui elici sa 12-30% Cr i veoma niskim sadrajem ugljenika (4170). Prisustvo karbida umanjuje korozionu otpornost. Odredjena klasa elika sadri kako - gene (Ni, Mn, Cu) tako i - gene elemente (Cr, Mo, Si, Nb,...), pa je procena njihove strukture na sobnoj temperaturi bila nemogua bez metalografskih i drugih ispitivanja. Na bazi rezultata tih ispitivanja, ameriki metalurg efler konstruisao je dijagram (sl. 9.3) koji ima viestruku namenu.
30
0%

25 Ekvivalent nikla, % Austenit 20 Austenit + martenzit O 10 Martenzit

Austenit + martenzit + ferit

5%
P

% 10

E C O' D A

% 20

15

Austenit + ferit
100%

Ferit + B martenzit 0 5

Martenzit + ferit 10 15

Ferit 35

20 25 Ekvivalent hroma, %

30

40

Slika 9.3 eflerov dijagram

226

Mainski materijali

Za odredjivanje strukture najpre treba izraunati tzv. ekvivalente (Ni) i (Cr): ( Ni ) = Ni + 30C + 0.5Mn ; (Cr ) = Cr + Mo + 1.5Si + 0.5 Nb i zatim te vrednosti uneti u eflerov dijagram. Odatle se moe oitati struktura: martenzitna (M), austenitna (A), feritna (F) ili njihove kombinacije. Legirajui sastojci se prema uticaju na strukturu elika dele na dve osnovne grupe: austenitizatore (Ni, Mn, Cu, C i N), i feritizatore (Cr, Mo, W, Si, V, Ta, Al, Ti i Nb), ili - gene i - gene elemente. Nikal rastvoren u feritu poveava jainu i ilavost uz odravanje visoke plastinosti. Delovanje nikla kao austenitizatora zavisi u velikoj meri od sadraja hroma u eliku. Legirani elici tipa Cr-Ni sa sadrajem Ni iznad 8% pri odnosu Cr/Ni<1.8/1 imaju isto austenitnu strukturu. Nikal je sastojak otporan prema oksidaciji, a legure koje sadre 30-40% Ni oksidiu se priblino istom brzinom kao i isti elementi. Nikal u eliku deluje kao grafitizator (razlae cementit), pa elici bogati niklom treba da sadre to manje ugljenika. Mangan se supstitucijski rastvara u feritu doprinosei porastu svojstava otpornosti elika. U ugljeninim i niskolegiranim elicima poveava otpornost zavarenih spojeva prema prslinama na toplo jer obrazuje stabilan sulfid mangana (MnS) visoke temperature topljenja ( 1620C) i time smanjuje koliinu tetne niskotopljive eutektike Fe-FeS. Poveanjem sadraja mangana u gore navedenim elicima do 1.5% rastu jaina i ilavost uz odranje dobre plastinosti. Pri sporom hladjenju legura Fe-C-Mn, zavisno od sadraja Mn i C mogu se dobiti sledee strukture: perlitna, perlitno-martenzitna, martenzitno-austenitna i austenitna. Praktino se upotrebljavaju samo perlitni i austenitni manganski elici, dok su ostale strukture nepogodne za obradu deformisanjem i mainsku obradu. Najpoznatiji austenitni manganski elik (~ 13% Mn, 1% C) sklon je ka pregrevanju, tj. naglom porastu metalnih zrna na viim temperaturama. Ovaj elik, elezare isporuuju u livenom stanju ili kao valjane i kovane delove. Mala plastinost austenitnih (Mn) elika moe se poveati termikom obradom, koja se sastoji iz zagrevanja do oko 1000C, progrevanja i naglog hladjenja u vodi. Ovaj postupak termike obrade zove se gaenje i izvodi se samo kod austenitnih elika. Bakar, u koliinama koje se obino sreu u konstrukcionim elicima (oko 0.5%), poveava napon teenja i jainu (ReH i Rm), ne pogoravajui bitnije osobine plastinosti i zavarljivosti. Poveava takodje otpornost prema atmosferskoj koroziji. Ugljenik najvie utie na strukturu i osobine elika. Poveava jainu, tvrdou, otpornost na habanje, prokaljivost, a sniava svojstva plastinosti i ilavost, uz pogoranje zavarljivosti. Ugljenini i niskolegirani elici sa C > (0.2-0.25)% smatraju se uslovno zavarljivim. U legiranim elicima ugljenik gradi karbide koji se izdvajaju po granicama zrna, to u austenitnim Cr-Ni elicima stvara uslove za medjukristalnu koroziju. U cilju spreavanja te nepovoljne pojave, dodaju se nerdjajuim CrNi elicima hemijski elementi Ti i Nb koji deluju kao stabilizatori. U stvari, oni vezuju ugljenik gradei stabilne karbide (npr. TiC, NbC) i time spreavaju formiranje karbida hroma, tj. onemoguavaju osiromaenje vrstog rastvora hromom. Drugo

Podela elika

227

reenje je proizvodnja Cr-Ni elika sa veoma niskim sadrajem ugljenika (ispod 0.03%) ali time se pogorava termo-postojanost. Ustanovljeno je da porast sadraja C i N u eliku (u doputenim granicama) doprinosi odravanju svojstava otpornosti na visokim temperaturama, tj. termo-postojanosti. Azot, slino ugljeniku poveava jainu elika na sobnoj i povienim temperaturama. Prednost mu je to se hemijski ne vezuje za hrom, pa kod Cr-Ni elika ne umanjuje korozionu otpornost. Nepovoljno je to smanjuje plastinost i time oteava hladnu preradu. Hrom se u niskougljeninim elicima obino nalazi u koliinama do 0.3%, u legiranim elicima 0.7-3.5%, u hromovim elicima 12-18% i u hrom-niklovim elicima 9-35%. Povien sadraj hroma u ugljeninim i niskolegiranim elicima pogorava njihovu zavarljivost na raun poboljanja prokaljivosti. Poveava vatrootpornost austenitnih elika u oksidacionim uslovima ali deluje manje efikasno, nego npr. molibden ili vanadijum. Pri sadraju hroma iznad 12% elik je veoma otporan prema koroziji. Daljim poveanjem sadraja hroma raste jaina i otpornost elika prema koroziji, ali pri Cr > 20% vidno opada plastinost. Hrom obrazuje veoma stabilne karbide Cr23C6, Cr7C3 i Cr3C2, koji se u eliku mogu nalaziti u slobodnom stanju ili povezani sa Fe3C. Ako elik sadri vie ugljenika nego to je potrebno za obrazovanje perlita, to nastaju uslovi povoljni za pojavu slobodnih karbida hroma, koji se izdvajaju po granicama zrna, to moe izazvati medjukristalnu koroziju. Kritina temperatura izdvajanja karbida iznosi 500-800C. Hrom izaziva poveanje kritine temperature AC1, to dovodi do toga da brzina rastvaranja karbida u austenitu bude znatno manja od brzine rastvaranja Fe3C u ugljeninim elicima. Zbog toga je pri kaljenju Cr-elika potrebna via temperatura i due vreme progrevanja. Legure Fe-Cr-C po ovrivanju mogu imati sledee strukture: podeutektoidnu, nadeutektoidnu, ledeburitnu i feritno-karbidnu. Praktinu primenu imaju legure svih struktura. Sa porastom sadraja hroma smanjuje se termika provodnost to zahteva predostronost pri zagrevanju elika, npr. pri preradi na toplo, termikoj obradi ili zavarivanju. Molibden se u konstrukcionim elicima nalazi u granicama od 0.2-0.5%. Izaziva usitnjavanje zrna i dovodi do poveanja ilavosti (pri visokim temperaturama) i prokaljivosti. Sa poveanjem sadraja Mo raste i jaina i napon teenja, dok izduenje i kontrakcija opadaju pri Mo > 2.3%. Volfram daje eliku sitnozrnastu gradju na raun obrazovanja teko rastvorljivih karbida. Prokaljivost se poveava relativno malo, a zavarljivost pogorava zbog velike krtosti zavarenog spoja, posebno kod elika sa veim sadrajem ugljenika. Volfram donekle poveava optu korozionu otpornost kao i otpornost prema medjukristalnoj koroziji austenitnih elika. Doprinosi formiranju - faze u hrom-nikl elicima. U austenitnim elicima koji sadre male koliine ugljenika (ispod 0.15%) dodatkom volframa do 3% ne pogorava se zavarljivost. Legure Fe-W-C po ovrivanju i hladjenju imaju strukture: podeutektoidnu, nadeutektoidnu, ledeburitnu i feritnu. Praktinu primenu imaju sve strukture i ubrajaju se u elike. Sa povea-

228

Mainski materijali

njem sadraja W, opada termika provodnost, poveava se gustina (samo do W = 7.6%) i elektrini otpor. Silicijum, koji se supstitucijski rastvara u feritu poveava njegovu jainu i naroito granicu elastinosti, i s te take gledita jeste poeljan legirajui sastojak kod elika za opruge. U visoko legiranim elicima silicijum spreava oksidaciju hroma. Veina austenitnih elika sadri do 1% Si. U elicima tipa 18Cr8Ni, silicijum doprinosi obrazovanju ferita i dovodi do ojaanja i poveanja otpornosti prema medjukristalnoj koroziji. Silicijum ne podlee segregaciji i oteava segregaciju nekih sastojaka, kao sumpora i fosfora. Legure Fe-Si-C po ovrivanju imaju sledee strukture: feritnu, podeutektoidnu, nadeutektoidnu i ledeburitnu. Praktinu primenu nalaze prve tri strukture, a legura etvrte strukture ubraja se u livena gvodja. Pri veem sadraju ugljenika i silicijuma (C > 0.8% i Si > 0.8%) cementit pod uticajem silicijuma pokazuje poveanu sklonost ka grafitizaciji. Ovo iskljuuje izradu alatnih elika sa istovremeno poveanim sadrajem C i Si. Vanadijum se u specijalnim elicima nalazi u granicama 0.2-0.85%, a u elicima za rad na toplo 1-1.5%. On oteava zavarivanje elika usled poveanja prokaljivosti. Smanjuje osetljivost elika ka pregrevanju - karbidi vanadijuma koe porast zrna. Tantal je element sa velikom sklonou ka obrazovanju karbida i primenjuje se u austenitnim hrom-nikal elicima kao stabilizator koji suzbija medjukristalnu koroziju. Mora biti uveden u dovoljnoj koliini, da vee sav ugljenik i tako sprei obrazovanje karbida hroma. Aluminijum pokazuje veu sklonost ka obrazovanju nitrida - smanjujui na taj nain osetljivost elika na proces starenja. Dodatak aluminijuma u koliini 0.020.2% utie na veliinu zrna prvobitnog austenita zahvaljujui koionom delovanju nitrida aluminijuma i Al2O3. U malim koliinama aluminijum ne samo to koi porast zrna, ve takodje smanjuje sklonost ka zakaljivanju prelazne zone. elici sa sadrajem aluminijuma iznad 1% su teko zavarljivi. Dodatak aluminijuma nerdjajuim elicima poveava otpornost na oksidaciju. Titan je legirajui element najveeg afiniteta prema ugljeniku, pa se stoga esto primenjuje kao stabilizator u elicima otpornim prema kiselinama, u cilju vezivanja ugljenika i spreavanja da nastane karbid hroma. Ako odnos sadraja titana prema ugljeniku u eliku ispunjava standardne zahteve onda e takav elik biti neosetljiv prema medjukristalnoj koroziji. Obrazuje se takodje nitrid titana nerastvorljiv u vrstom stanju, koji deluje kao centar kristalizacije pri faznim promenama u vrstom stanju. Titan poveava otpornost zavara prema prslinama na toplo. Niobijum pokazuje veliku sklonost ka ugljeniku i obrazuje karbid NbC. esto se primenjuje u mikrolegiranim elicima u koliini do 0.05%. Njegov koristan uticaj na osobine elika zasniva se pre svega na koenju procesa segregacije. Takodje, hromni feritni elici koji sadre niobijum manje su osetljivi prema prslinama na toplo. Suava austenitno podruje, smanjuje prokaljivost i poboljava zavarljivost. Bor je element koji obrazuje karbide i veoma poveava prokaljivost elika ako se doda u malim koliinama. Pri veim sadrajima bora prokaljivost elika opada i

Podela elika

229

nastaje krta grubozrnasta struktura. Obino se dodaje elicima u malim koliinama - oko 0.003%. Prema literaturnim podacima bor proiruje podruje gvodja. U austenitnim hrom-nikl elicima mikrododaci bora poveavaju termo-postojanost to je povezano sa ojaanjem granica zrna. Sumpor pokazuje veliku sklonost ka segregaciji. U legurama Fe-C pri povienom sadraju sumpora nastaje niskotopljiva eutektika Fe-FeS ( 975-985C) rasporedjena po granicama metalnih zrna, to u sutini umanjuje otpornost prema prslinama na toplo koje nastaju oko solidus temperature. Fosfor umanjuje otpornost prema prslinama na toplo i znatno sniava ilavost, naroito na snienim temperaturama. Posebno negativan uticaj fosfora zapaa se pri povienom sadraju ugljenika i nikla. Utvrdjeno je, da u nekim austenitnim elicima fosfor poveava termo-postojanost.
Karbidi u metalnoj osnovi i njihov znaaj

Najvei broj legirajuih elemenata u eliku i livenom gvodju hemijski se jedini sa ugljenikom obrazujui intersticijalne faze ili sloene strukture uobiajeno zvane karbidima. Esperimentalno je utvrdjeno da u elicima obrazuju karbide samo oni elementi iji je podsloj d1 manje posednut elektronima nego gvodje. to element ima manji broj elektrona u podsloju d, tim je sklonost ka obrazovanju karbida vea i karbid je pri tome stabilniji. U tablici 9.1 dati su: atomski brojevi, energetsko stanje, atomski radijusi vanijih karbidotvornih elemenata, kao i odnosi atomskog radijusa ugljenika i odgovarajueg elementa.
Tablica 9.1 Atomski brojevi, energetsko stanje i veliine atomskih radijusa u nm vanijih karbidotvornih elemenata, i odnos rC/rM = 0.071/rM Ti 22 3d24s2 0.147/0.48 40 4d25s2 0.158/0.45 72 5d26s2 0.157/0.45 V 23 3d34s2 0.132/0.54 41 4d45s1 0.143/0.50 73 Cr 24 3d54s1 0.125/0.57 42 4d55s1 0.136/0.52 74 5d46s2 0.137/0.52 Mn 25 3d54s2 0.112/0.63 Fe 26 3d64s2 0.124/0.57

Zr

Nb

Mo

Hf

Ta

5d36s2 0.143/0.50

U skladu sa navedenim pravilom stabilnost obrazovanja karbida raste u pravcu od gvodja prema manganu, hromu, vanadijumu do titana

Vidi poglavlje 1.1 Gradja atoma i periodni sistem elemenata.

230

Mainski materijali

Ti V Cr Mn Fe ,
od molibdena preko niobijuma do cirkonijuma

Zr Nb Mo ,
od volframa preko tantala do hafnijuma

Hf Ta W .
Legirajui elementi iji je podsloj d posednutiji elektronima nego gvodje, uopte ne obrazuju karbide u legurama gvodja, a posebno oni koji imaju potpuno ispunjen podsloj d, kao npr. bakar i cink. U sluaju kad se u leguri gvodja nalazi vie karbidotvornih elemenata, onda e se ugljenik uvek vezivati za element vee karbidotvorne sklonosti to znai da u eliku legiranom sa Cr i V treba oekivati pre svega karbide V, a zatim Cr, dok se karbid gvodja pri veem sadraju V i Cr, uopte ne javlja. Radijus atoma ugljenika iznosi 0.071 nm, dok radijus atoma svih karbidotvornih elemenata jeste vei od 0.1 nm. Kad je odnos radijusa atoma ugljenika prema radijusu atoma karbidotvornog elementa manji od 0,59 (Zr, Hf, Ti i dr.) onda nastaju kristalne intermetalne faze ije su sledee odlike: imaju (zadravaju) stehiometrijski odnos MC ili M2C (gde je M- metal, a C- ugljenik),

imaju prostu kristalnu reetku obrazovanu od atoma metala kao i meovitu reetku najee povrinski centriranu kubnu (karbidi tipa MC) ili heksagonalnu (karbidi tipa MC ili M2C), mogu obrazovati kristalne reetke neposednute atomima ugljenika, tj. mogu se kristalisati pri nepotpunoj posednutosti svih slobodnih mesta, to su veoma stabilna jedinjenja sa izuzetno visokom temperaturom topljenja (2000 - 3500C) i gotovo nerastvorljiva u austenitu,

to su jedinjenja visoke tvrdoe. Kad je odnos radijusa atoma ugljenika prema radijusu atoma karbidotvornog elementa vei od 0.59 (npr. Mn) karbidi imaju sloenu strukturu. Veina poznatih karbida kristalie se u tri kristalografska sistema: kubnom, heksagonalnom i rombinom, pri emu neki elementi mogu obrazovati dve vrste karbida, a mangan i hrom, ak tri vrste karbida koji imaju razliite reetke. Najprostijim karbidima smatraju se oni koji se kristaliu u kubnom sistemu primitivne reetke tipa MC. Takve karbide obrazuju V, Ti, Nb, Ta i Hf. Neto sloeniji karbidi su oni koji se kristaliu u heksagonalnom sistemu sa reetkama tipa MC i M2C. Heksagonalne reetke tipa MC imaju samo molibden i volfram, a tip M2C, osim molibdena i volframa, imaju takodje i V, Nb i Ta. Karbid , koji se javlja u kaljenim i niskootputenim elicima, ima takodje heksagonalnu reetku tipa MC. Rombine reetke obrazuju Cr, Mn, Fe, Co, Ni.

Podela elika

231

Iz aspekta otpornosti na habanje i na visoke temperature, posebno treba objasniti karbide hroma i njima sline karbide mangana koji se mogu kristalisati po regularnom1, heksagonalnom (Cr7C3 i Mn7C3), kao i rombinom (Cr3C2 i Mn3C) sistemu. Osim karbida hroma Cr3C2 svi ostali se javljaju u legurama gvodja, pri emu odredjeni broj atoma Fe moe biti zamenjen drugim metalom. Deava se esto da se pored gvodja u karbidu javljaju dva karbidotvorna elementa gradei kristalno jedinjenje tipa M6C sloene regularne reetke. Takve karbide najee obrazuju W i Mo, pri emu sastav tih karbida nije stalan i kree se u granicama od Fe3(W,Mo)3C do Fe4(W,Mo)2C2. Tipina reetka karbida je cementit (Fe3C). Ta je reetka izomorfna sa reetkom Mn3C, pa se ova dva karbida mogu potpuno rastvarati, obrazujui legiran karbid. Hrom obrazuje dva karbida, koji se mogu pojaviti zajedno sa gvodjem. Prvi od njih je Cr23C6 i ima elementarnu povrinski centriranu reetku regularnog sistema sa 16 atoma i parametra 1.066 nm. Drugi Cr7C3 kristalie se u heksagonalnom sistemu i ima elementarnu reetku sa 80 atoma i parametre a = 1.398 nm i c = 0.453 nm. Hrom se rastvara u cementitu, zamenjujui u njemu atome gvodja i obrnuto gvodje se rastvara u karbidu hroma, zamenjujui atome hroma. Tako se dobijaju legirani karbidi (Fe,Cr)3C, odnosno (Cr,Fe)7C3. Neki elementi (osim Ni, Co, Fe, Mn i Cr, a u odredjenim sluajevima W i Mo) obrazuju faze intersticijskog tipa. Predstavnik te faze je karbid vanadijuma. Elementarna reetka karbida vanadijuma VC ne mora biti potpuno ispunjena atomima ugljenika ve negde mogu postojati i praznine (vakancije). Posebno znaajan, iz aspekta izuzetno velike otpornosti protiv abrazivnog habanja je volfram-karbid. Isporuuje se u obliku ica punog preseka ili cevi punjenih karbidima. Tvrdoa ovog karbida se kree od 2400-2700 HV (95 HRA). Medju slabije karbidotvorne elemente spada mangan koji ne obrazuje sa ugljenikom u eliku poseban karbid, ve se delimino rastvara u cementitu, gde zamenjuje deo atoma gvodja (Fe,Mn)3C. Poto su specijalni karbidi manje rastvorljivi u austenitu nego cementit (manja brzina difuzije), neophodno je pri austenitizaciji legiranih elika due vreme zadravanja na austenitnoj temperaturi. Ponekad je poeljno obrnuto: da u strukturi ostane zadran deo nerastvorenih karbida, jer spreavaju porast austenitnog zrna (npr. kod brzoreznih elika). Specijalni karbidi, imaju veu tvrdou nego cementit ili martenzit. Kada su ravnomerno rasporedjeni u osnovnoj martenzitnoj masi poveavaju otpornost elika na habanje. Ta otpornost ne zavisi samo od tvrdoe karbida, ve i od njihove disperzije, veliine i oblika. Nepoeljni su grubi karbidi (lako se otkidaju sa ivica alata za obradu rezanjem), kao i medjusobno povezani karbidi izlueni po granicama zrna. Neki elementi obrazuju sa azotom nitride koji poveavaju tvrdou. To su pre svega aluminijum, titan, vanadijum, molibden i hrom (vidi 7.7.3 Nitriranje).
1 2

Pod regularnom reetkom podrazumeva se kubna reetka. Elementi dati u zagradi mogu se potpuno ili delimino medjusobno zamenjivati.

232

Mainski materijali

9.3 Podela elika prema nameni

Pored podele elika na ugljenine, niskolegirane, nerdjajue i alatne, esto se oni prema nameni dele na konstrukcione, specijalne i alatne. Za sve elike bitna je i njihova istoa, odnosno sadraj fosfora i sumpora koji je uslovljen nainom proizvodnje. Prema istoi razlikuju se: elici obinog kvaliteta (ugljenini elici proizvedeni u LD konvertorima ili SM- peima; C < 0.5%, S < 0.06%, P < 0.07%), kvalitetni elici (SM - ugljenini i legirani elici sa 0.035 - 0.040% P, S), visoko kvalitetni elici (legirani elici dobijeni u elektro peima; S, P < 0.025%) i plemeniti elici (legirani elici izradjeni u elektro-peima, rafinisani pretapanjem i drugim metodima; S, P < 0.015%).

9.3.1 Konstrukcioni elici

Ovi elici mogu biti ugljenini (nelegirani) i legirani. Konstrukcioni elici (nelegirani i legirani-sadre C < 0.60%) primenjuju se za izradu maina i uredjaja, koji rade u neagresivnim sredinama i pri temperaturama od -25 do 300C, kao i za nosee i gradjevinske konstrukcije (tab. 9.2).
Tablica 9.2 Primeri primene konstrukcionih elika UGLJENINI (NELEGIRANI) ELICI opta podela obinog kvaliteta kvalitetni elici posebne namene za gradjevinarstvo za brodogradnju i eleznice za kotlove i sudove pod pritiskom za karoserijske limove za cevi, ice, zavrtnje, zakivke za zavarene lance elici za automate za elektrotehniku LEGIRANI ELICI opte namene za poboljanje za povrinsko kaljenje za cementaciju za nitriranje posebne namene za opruge za kotrljajue leajeve za rad na niskim temperaturama za ventile elici poviene jaine (ReH > 360 MPa)

Podela elika

233
Ugljenini (nelegirani) konstrukcioni elici

9.3.1.a

Ugljenini elici obinog kvaliteta svrstavaju se preteno prema mehanikim osobinama (Rm, Rp, A5) i koriste se za slabije optereene delove maina, uredjaja, vozila, a elici trgovakog kvaliteta (0000, 0010) za ipke i reetke. Svi nelegirani elici obinog kvaliteta primenjuju se u sirovom stanju (bez termike obrade). Niskougljenini kvalitetni elici imaju garantovane mehanike osobine i hemijski sastav. Koriste se za delove bicikla, ivaih maina, male zupanike. Srednje ugljenini elici (0.25-0.60% C) koriste se u normalizovanom stanju, a u poboljanom za delove manjih preseka. elici sa 0.5-0.60% C primenjuju se za delove otporne na habanje, kao npr. zupanike, pune transportere, ekscentre, klinove; stanje normalizovano. Sitni mainski delovi prave se takodje od srednje ugljeninih elika isporuenih u obliku limova, traka, ica, vuenih ili valjanih ipki na hladno (time se poveava jaina). elici za gradjevinarstvo uglavnom su meki (niskougljenini C < 0.25%) elici u obliku profila, limova, ipki, ica za armirani beton (betonsko gvodje). Visokougljenini elik visokog kvaliteta (nezavarljiv) upotrebljava se za armiran prednapregnut beton. Koriste se takodje C-Mn elici poviene jaine kao i ice iz klase "patentiranih"1 ica (npr. za mostovske konstrukcije). elici za brodogradnju su u obliku limova i profila od mekog elika (zavarljivog), a za eleznice u obliku posebnih valjanih proizvoda i otkovaka od nisko i srednje ugljeninih elika (tokovi, ine, osovine vagona). Karoserijski limovi su elici sa 0.1% C, visoke istoe (P i S < 0.035%), dobro se izvlae i imaju glatku povrinu (0148). elici za patentirane ice (0.3-1.0% C) slue za eline konopce, ice tokova (kod bicikla), ice kiobrana, iane mree i opruge najvieg kvaliteta. elici za automate (valjane ili vuene ipke, 1190, 1590) koriste se za izradu sitnih delova (npr. zavrtnjeva, navrtki) na automatskim strugovima. To su ugljenini elici sa poveanim sadrajem P do 0.11%, S do 0.3% ili 0.35% Pb, to im daje krtu i lako lomljivu isprekidanu strugotinu; time se postie vea brzina rezanja i bolji kvalitet rezane povrine kod zavrtnjeva trgovakog kvaliteta (zahvaljujui Pb).
9.3.1.b Legirani konstrukcioni elici

Legirani elici za poboljanje (0.25-0.60% C) mogu biti:

Manganski (1.20-1.60% Mn za osovine vratila, Mn-Si za vee zupanike), Hromni (1-1.5% Cr-Si)- za jako optereena vratila (kolenasta), zupanike,

Posebna vrsta izotermikog kaljenja elinih ica i traka; austenitizacija na 900-1100C, a izotermika promena pri 400-550C u olovnom ili sonom kupatilu. Dobija se sitnozrnasta bejnitna ili perlitna struktura velike jaine i sposobnosti plastinog oblikovanja; viestruko vuenje + patentiranje = patentirane ice.

234

Mainski materijali

Hrom-molibdenski (1% Cr, 0.2% Mo)- za sitnije ilave delove, Hrom-niklovi (0.6-1.5% Cr i 1-3.5% Ni)- zupanici menjaa, delovi turbina koji rade na temperaturama do 500C.
elici za povrinsko otvrdnjavanje

Za povrinsko kaljenje koriste se Cr-Mn i Mn-Si elici sa 0.3-0.5% C. Za cementaciju upotrebljavaju se elici sa C < 0.25% i legirani sa Cr, Cr-Mn, Cr-Mo i Cr-Ni. Tako se hromni elik (4120) koristi za bregaste osovine, osovinice klipova, vretena maina alatki i drugih delova izloenih habanju. Slino ovome i hrom-niklovi i hrom-manganski elici za cementaciju upotrebljavaju se za izradu zupanika menjaa i diferencijala (5420, 4320), a hrom-molibdenski elici za bregaste osovine, zupanike, kardanske zglobove (4720). elici za nitriranje (4531, 4739) postiu traenu povrinsku tvrdou (900950 HV) sitno dispergovanim nitridima Al, Cr i Mo, bez naknadne termike obrade ali je neophodno prethodno poboljanje. Ugljenik se ograniava na 0.45% da se sprei obrazovanje karbida Cr, Mo koji imaju manju tvrdou nego nitridi. Nitriranju se podvrgavaju cilindri motora i pumpi, zupanici, kalupi za livenje pod pritiskom, preserski alati, probijai i sl.
Legirani elici za posebne namene

elici za opruge treba da imaju visoku Re, odredjenu istegljivost (za sluaj prekoraenja Re pri udarnom optereenju ili oblikovanju), odgovarajuu dinamiku izdrljivost (opruge automobila, odbojnici vagona, oslonci temelja maina). Posebno, za neke primene trai se otpornost na koroziju i poviene temperature. Traene osobine postiu se deformacijom na hladno (valjanje, vuenje) ili termikom obradom; na hladno, kod opruga za manje radne zahteve (za kaue, kljuaonice) i kod opruga od Cr-Ni elika (18-9) izloenih koroziji. Osobine elastinosti poboljava dodatak 0.15-1.8% Si podiui ReH, a prokaljivost se kod veih preseka poveava dodacima 1% Mn ili 1% Cr ili kombinovano (Cr, Mn). Tako se npr. primenjuje 2130 za podloke i tanjiraste opruge, 2131 za konine vagonske opruge, lisnaste gibnjeve, spiralne vagonske opruge, 4230 za spiralne opruge za udarna optereenja, torzione opruge, opruge ventila, 4830 za najoptereenije opruge drumskih vozila. elici za kotrljajua leita treba da imaju pre svega veliku tvrdou i otpornost na habanje, i zatim obradljivost rezanjem i deformisanjem, dobru prokaljivost uz minimalnu deformaciju. To su hromni elici sa visokim sadrajem ugljenika i najvie istoe (max 0.025% P, max 0.025% S i sastava 1% C i 0.50-1.50% Cr). Termika obrada se sastoji iz kaljenja sa 850C u ulju i niskog otputanja (160C) (primer: 4140, 4146- kuglice, valjii, prstenovi, kouljice, 3140- prstenovi kuglinih leajeva). elici za rad na niskim temperaturama sadre Ni ili Mn i nizak % C (0.100.15). Pri 3-5% Ni temperatura prelaska u krto stanje je oko -100C, a pri 8-10%

Podela elika

235

Ni oko -200C. Od ovih elika prave se transportni i stacionarni rezervoari za suvi led (CO2) ili tean metan (CH4). Za rad na jo niim temperaturama (za skladitenje i transport tenih tehnikih gasova) koriste se austenitni Cr-Ni elici sa niskim % C, ili Cr-Mn-Ni-N-elici. Osim toga CrNi elici koriste se za rashladne sisteme i za konstrukcije koje rade napolju u svim godinjim dobima. elici za ventile motora sa unutranjim sagorevanjem izloeni su pri radu visokim temperaturama (do 900C) i ciklinim promenama temperatura. Stoga moraju da zadre dobre mehanike osobine na povienim temperaturama (ReH, Rm, HB) i da budu vatrootporni. Najee se primenjuju visokolegirani hromni elici 4270 (0.40% C, 3.2% Si, 9.0% Cr), 4771 (0.5% C, 16.5% Cr, 2.0% Mo), a za najoptereenije ventile 4574 (0.45% C, 1.5% Si, 14.5% Cr, 1.3% Ni i 3% W). Za malo optereene usisne ventile odgovara i 2331 (0.6% C, 1.7% Si i 0.7-1% Mn). Zavarljivi elici poviene jaine (ReH > 360 MPa) razvijaju se poslednjih tridesetak godina s ciljem da se smanji teina konstrukcije: mostova, brodova, rezervoara, cisterni, cevi pod pritiskom i sl. (npr. za cisternu zapremine V = 80 m3 potrebna je debljina zida oko 28 mm od elika sa ReH = 240 MPa, a samo 14 mm od elika sa ReH = 440 MPa). Tehnologija mikrolegiranja omoguila je proizvodnju nove kategorije elika, koji su u stvari konvencionalni ugljenini elici sa minimalnim dodacima legirajuih elemenata (manje od 0.50%), radi poveanja napona teenja, jaine na kidanje i tvrdoe. Prvi put je ova tehnika bila primenjena na elinim limovima. Znatno docnije mikrolegiranje je iskorieno za proizvodnju ipki da bi se izbegla termika obrada posle kovanja. Te se ipke upotrebljavaju u industriji motornih vozila za delove, kao to su upravljake spone, osovine turbokompresora, stabilizacione poluge, U - zavrtnje (uzengije), univerzalne zglobove. Osim toga od ipki poviene jaine izradjuju se i pogonski delovi pumpi za vadjenje nafte i anker zavrtnji za razne konstrukcije. Posebno je vana primena ovih elika za transportna sredstva gde smanjenje teine direktno utie na mogue optereenje. Danas se elici poviene jaine isporuuju u svim standardnim valjanim oblicima kao to su: limovi, trake, ploe, profilisani nosai, ipke i specijalni profili. Od korozije se tite galvanizacijom, pocinkovavanjem i nanoenjem drugih antikorozionih prevlaka. Limovi i ploe koriste se za asije vozila, korpe bagera, razne delove maina za ravnanje puteva, za eleznike vagone i brodske konstrukcije. Za dizalice, kranove, mealice u cementarama, poljoprivredne maine, teretna vozila, prikolice i bandere koriste se elini tapovi minimalnog napona teenja 350-490 MPa. Za ove elike karakteristina je anizotropija mehanikih osobina, jer i obradljivost deformisanjem i jaina znatno variraju u odnosu na pravac valjanja. U principu se napon teenja ReH moe poveati porastom % C, ali kod ovih elika to ne dolazi u obzir jer se trai da zadre dobru zavarljivost, obradljivost deformisanjem na hladno i otpornost prema krtom lomu. Danas se ovi elici proizvode modifikacijom hemijskog sastava (Cr-Mn, RN - za niske temperature, RO za normalne temperature, RV - za visoke temperature), ili primenom specijalne tehnologije topljenja i valjanja elezarskih proizvoda (bejnitni-fortyweld, poboljani (Q+T-T1, Mo 0.5%, B = 0.003%). Pored C-Mn-elika poviene jaine

236

Mainski materijali

(0460, 0370, 0561) namenjenih za delove kod kojih nema opasnosti od krtog loma, zatim elika 0461 i 0462 za zategnute delove konstrukcija, proizvode se i elici 0471 i 0563 za delove izloene opasnosti od krtog loma. Mikrolegirani elici poviene jaine sadre Al, V, Ti, Nb, N, zbirno < 0.20%. Uz oznaku ovih elika, RO, RN, RV, dodaje se napon teenja (MPa), na primer: RV500 i tsl.

9.3.2 Specijalni elici

U ovu klasu elika svrstavaju se: a) Nerdjajui elici (otporni na kiseline i vatropostojani), b) elici za poviene temperature (termo-postojani Cr-Mo-V elici) i c) elici otporni na habanje.
a) Nerdjajui elici

Ovde spadaju elici otporni na kiseline koji se odupiru pre svega elektrohemijskoj koroziji (organskim i neorganskim kiselinama, jedinjenjima azota, rastvorima soli - elektrolitima, agresivnim ivotnim namirnicama) i vatrootporni elici koji se ne oksidiu na vazduhu i sagorelim gasovima (CO, CO2, H2O, SO2, pepelu) na temperaturi preko 600C (re je o elektroneprovodljivim sredinama). elici otporni na kiseline moraju sadrati vie od 12% Cr, a vatrootporni elici vie od 6% Cr i dodatke Si i Al radi spreavanja dubinske korozije. Prema hemijskom sastavu nerdjajui elici mogu biti: hromni, hrom-niklovi i hrom-manganski, a prema stanju isporuke valjani i liveni. Pri dugotrajnom dranju na temperaturi iznad 500C kod elika otpornih na kiseline dolazi do izdvajanja hroma po granicama zrna i time osiromaenja vrstog rastvora u hromu. Ako procenat Cr u vrstom rastvoru spadne ispod 12% nastae selektivna medjukristalna korozija. Sklonost ka ovoj vrsti korozije umanjuje se stabilizacijom elika (pomou Ti, Nb ili Ta koji imaju vei afinitet prema ugljeniku nego hrom) ili smanjenjem sadraja ugljenika ispod 0.03%, ali uz pad termo-postojanosti. Valjani nerdjajui elici dele se prema metalurkoj strukturi na austenitne, feritne, martenzitne i talono ojaane, a liveni na termo-postojane i korozionootporne. Austenitni valjani elici su legure: Fe-Cr-Ni-Mn, legure Fe-Cr-Ni i azotom ojaane legure. Sadraj ugljenika je ispod 0.15%, hroma najmanje 16%, a nikla i mangana mora biti toliko da se zadri austenitna struktura od kriogene oblasti pa do temperature topljenja legure. Azotom ojaani austenitni elici su legure Cr-Mn-N, a neke vrste sadre i Ni. Napon teenja im je u arenom stanju za 50% vei nego kod legura bez azota. Ovi elici su nemagnetini i to ostaju i posle viestruke prerade na hladno. Slino ugljeniku i azot se rastvara intersticijski u gvodju i poveava jainu elika, ali mu je prednost to se ne sjedinjuje znatnije sa hromom u nerdjajuim elicima. Do nedavno metalurzi su veoma teko dodavali kontrolisane koliine azota leguri, ali je danas to reeno AOD-postupkom (argon-oxygen decarburization) rafinacije.

Podela elika

237

Austenitni nerdjajui elici upotrebljavaju se uglavnom za delove kod kojih je koroziona otpornost i ilavost primarni zahtev. To su delovi izloeni morskoj vodi (osovine, pumpe, poklopci), oprema i postrojenja u hemijskoj i prehrambenoj industriji, posebno u mlekarama. Iz grupe nerdjajuih austenitnih elika najpoznatiji su Cr-Ni elici koji su istovremeno otporni na kiseline i vatrootporni. Mogu biti nestabilizovani 4571 i stabilizovani 4572 (dodatak Ti) i 4582 (stabilizovan sa Nb i namenjen za kamionske cisterne za hemikalije). Ovi elici pripadaju poznatoj grupi austenitnih elika 18Cr8Ni, gde % Ni moe varirati do 10%. Isporuuju se u gaenom stanju, tj. posle termike obrade koja se jedino izvodi kod austenitnih elika da se dobije struktura stabilnog austenita sa velikom ilavou. Gaenje je naglo hladjenje sa temperature 1000-1100C (u vodi). Feritni valjani nerdjajui elici sadre 10.5-27% Cr i pripadaju seriji 400 prema standardu AISI (USA). Primenom argonsko-kiseonikog razugljenisavanja (AOD-postupka) proizvedeno je nekoliko klasa feritnih elika: 18Cr-2Mo, 26Cr-1Mo, 29Cr-4Mo i 29Cr-4Mo-2Ni. Sadre manje ugljenika, a vie hroma nego martenzitni elici pa se ne mogu kaliti, ve ojaavaju samo preradom na hladno. Feritni nerdjajui elici su magnetini, a ako sadre dovoljno Cr i Mo zadravaju svoju osnovnu mikrostrukturu sve do take topljenja. U arenom stanju jaina na kidanje ovih elika za 50% nadmauje ugljenine elike. Namenjeni su za delove od kojih se trai srednja koroziona otpornost, a ilavost nije glavni zahtev. Upotrebljavaju se takodje u sredinama u kojima postoji opasnost od naponske korozije pojaane delovanjem hlorovodonine kiseline. Stoga se najvie koriste za izduvne sisteme motora, za opremu za prenos toplote u hemijskoj i petrohemijskoj industriji, za unutranju opremu motornih vozila, kao i za kuhinjsku opremu (sudopere i sl.). Martenzitni nerdjajui elici pripadaju takodje seriji 400 (AISI). Ovi valjani elici imaju povean sadraj ugljenika (do 1%), sadraj hroma (11.5 do 18%) i eventualno male koliine drugih legirajuih elemenata. Oni su magnetini, mogu biti ojaani termikom obradom tako da posle kaljenja i otputanja imaju ne samo veliku jainu, ve i osrednju ilavost. Plastina prerada ovih elika mora se izvesti pre kaljenja, tj. u arenom stanju. Manje su koroziono otporni nego austenitni i feritni elici. Razvijene su i dve vrste martenzitnih elika koji su dobro mainski obradljivi. to se tie primene, martenzitni nerdjajui elici namenjeni su pre svega za delove kod kojih su jaina i tvrdoa glavna stvar, a ne koroziona otpornost. Zato se od ovih elika izradjuju kuglini leajevi, livaki kalupi, noevi medicinskih instrumenata, delovi aviona i turbina. Jedna vrsta martenzitnih elika upotrebljava se za livake kalupe za plastike i za industrijske komponente od kojih se trai velika tvrdoa i koroziona otpornost. Svi feritni, feritno-martenzitni i neki martenzitni elici skloni su otpusnoj krtosti pri sporom hladjenju u intervalu od 300-400C. Talono ojaani nerdjajui elici i martenzitno stareni elici (Maraging) postiu veoma veliku jainu nisko-temperaturskom termikom obradom koja gotovo ne menja oblik tretiranih predmeta (bitno kod preciznih delova). Sastav ovih elika je takav da moe nastati ojaanje (izluivanje tvrdih precipitata), stvaranje intermetalnih jedinjenja i istovremeno otputanje martenzita. Kad se trai maksimalna ja-

238

Mainski materijali

ina i ne velika koroziona otpornost upotrebljavaju se elici sa priblino 17% Cr, 7% Ni, 1% Al i maraging elik sa priblino 18% Ni i 7% Co. Kod prvog izvodi se rastvorno arenje (1052C), a zatim starenje na 482C da bi nastali precipitati (produkti taloenja). Kod maraging elika, najpre je potrebna austenitizacija pri 815C da se rastvore istaloene faze, a zatim brzo hladjenje ime se dobija relativno mek niskougljenini martenzit. U ovom stanju materijal se plastino preradjuje ili mainski obradjuje. Kad se sve zavri, materijal se podvrgava zagrevanju do 482C/3h to dovodi do starenja. Porast tvrdoe i jaine delom nastaje zbog martenzitne strukture, a delom zbog precipitacije starenjem. Precipitaciono ojaane legure koriste se za delove od kojih se trai velika jaina, ne velika koroziona otpornost i laka obrada. To su rudarske builice, delovi pumpi visokog pritiska, visokotemperaturske pumpe i zatvarai, komponente aviona i sl. (maraging elik). Liveni nerdjajui elici odgovaraju po sastavu slinim vrstama valjanih elika. Proizvode se dve klase odlivaka: termo-postojani (oznaka H) za radne temperature izmedju 650 i 1200C i koroziono-otporni (oznaka C). Sadraj C i Ni znatno je vii u klasi H nego u C. Termo-postojani odlivci koriste se za delove parnih turbina i za delove industrijskih pei, a odlivci otporni na koroziju za ventile, armature i pumpe koje rade u korozionom medijumu.
b) elici za poviene temperature (termo-postojani Cr-Mo-V elici)

Termo-postojanost je sposobnost materijala da izdri kratkotrajno i dugotrajno optereenje na povienim temperaturama. Od elika ove klase prave se parni kotlovi, gasne turbine, mlazni (reaktivni) motori, postrojenja u hemijskoj industriji-reju oprema koja dugotrajno radi na povienim (do 600C) i veoma visokim temperaturama ( preko 600C) Obini nelegirani konstrukcioni elici zadravaju mehanike osobine (odredjene pri sobnoj temperaturi) do oko 300C, a iznad toga ReH i Rm manje ili vie opadaju. Posebno se od termo-postojanih elika trai otpornost na puzanje i relaksaciju-pojave karakteristine za poviene temperature. Ukratko se puzanje (engl. creep) moe definisati kao lagano izduenje pri dugotrajnom konstantnom optereenju na povienim temperaturama ( = const, T > 0.3Tt = const.), a relaksacija kao pojava prelaska elastinih deformacija u plastine (elpl, T = el+pl = const). Kao termopostojani koriste se uglavnom hromni elici (Cr i Mo, ili Cr-Mo-V), a redje austenitni elici (Cr-Ni sa nekim dodacima). Hromni-niskolegirani elici namenjeni su za temperature do 600C, a srednje i visokolegirani za preko 600C. Kod niskolegiranih hromnih elika ograniava se C do 0.30%, Cr do 3% i Mo, V, (W) do 1%. elici legirani sa Cr, Mo, V primenjuju se za zavrtnje i navrtke, cevi grejaa, prirubnice, kotlovske limove, rezervoare. Mogu se opteretiti praktino neogranieno dugo pri T 600C bez opasnosti od razaranja usled puzanja. Koriste se u poboljanom stanju, a zavarljivi su uslovno (predgrevanje, termika obrada).

Podela elika

239

Srednjelegirani hromni elici sadre 5-10% Cr, 0.50-1.0% Mo i ponekad i V, W. Koriste se za delove postrojenja za preradu nafte, za rad sa sabijenim vodonikom ili sumporvodonikom na povienim temperaturama. Visokolegirani hromni elici, postojani na veoma visokim temperaturama, razvijeni su od klasinog feritnog nerdjajueg elika sa 12% Cr i C < 0.20%, daljim dodacima Mo, V, W (Ti, Nb) koji daju stabilnije karbide nego hrom (Cr23C6). Ovde spada 4970 - feritni termo-postojani elik primenljiv u gasnoj sredini koja sadri i sumpor; izdrava rad pri temperaturama do 1100C. Austenitni elici tipa 18Cr8Ni zadravaju postojanost do 600C (stabilizovana varijanta). Znatno bolja termo-postojanost postie se dodacima za otvrdnjavanje (Mo, W), tako da vrhunski elik iz ove grupe 4578 (25% Cr, 20% Ni, 2% Si) tzv. prokron 19 - moe da radi na temperaturi do 900C. Nije otporan u gasnoj sredini koja sadri sumpor.
c) elici otporni na habanje

Procenjuje se da oko 50-80% svih otkaza maina i opreme nastaje zbog habanja, a ostalo usled zamora materijala, preoptereenja ili grubog naruavanja radnih uslova. Otpornost elika prema habanju uslovljena je hemijskim sastavom (uglavnom visok sadraj C i Mn) i strukturom, ali i vrstama habanja koje mogu biti: adheziono, abraziono, eroziono, kavitaciono, zamorno, vibraciono. Abrazivno habanje moe nastati dejstvom: udarnih sila (kaike bagera na kamenitom terenu, drobilice za kamen) i rasutog materijala (rude, ljaka, pesak, cement, pepeo, itarice i dr.). Za delove izloene habanju udarnog tipa primenjuje se manganski austenitni elik 3160 poznat pod nazivom Hadfield-ov elik (13% Mn, 1.2% C). Koristi se u stanju plastino preradjenom ili kao odlivak; otporan je na abrazivno habanje samo ako se pri radu jako plastino deformie (nije re o deformacionom ojaanju austenita ve o lokalnoj povrinskoj martenzitnoj transformaciji indukovanoj plastinim deformisanjem). Za abrazivno habanje rasutim materijalima bitna je to vea tvrdoa pa se koriste niskolegirani poboljani elici, alatni ledeburitni elici, odlivci dobijeni odbeljivanjem. Osim toga rezni delovi maina na povrinskim kopovima navaruju se legurama sa visokim sadrajem ugljenika i vie od 20% hroma. Upotrebljava se za eljusti drobilica za kamen, kugle mlinova za drobljenje ruda, a najvie za eleznike i tramvajske ine i skretnice.

9.3.3 Alatni elici

Ovi elici su namenjeni za izradu alata u irokom smislu: za obradu deformisanjem, obradu rezanjem, kalupa za livenje, alata za mlevenje kamena, za izradu mernih i kontrolnih pribora, kao i runih alata i pribora. Pored alatnih elika, za

240

Mainski materijali

izradu alata jo se mogu upotrebiti i sinterovani karbidi1, a u nekim sluajevima i jevtiniji metali kao to su konstrukcioni elici ili neke vrste livenog gvodja. Alati za najtee radne uslove prave se od tvrdih legura, keramikih materijala i dijamanata. Od dobrog alata trai se pre svega velika tvrdoa i ilavost, otpornost na habanje i poputanje kao i dimenzijska stabilnost. Tako je npr. za rezne alate (noeve, glodala i dr.) potrebno da im tvrdoa bude najmanje 1.3 puta vea od tvrdoe obradjivanog materijala. Kako je ve ranije napomenuto, tvrdoa ugljeninih elika u zakaljenom stanju zavisi od % C; raste do njegovog eutektoidnog sadraja kada dostie 64 HRC i dalje se praktino ne menja; istina poveanje sadraja ugljenika i preko 0.8% poboljava otpornost na habanje. Iako se kod legiranih elika moe dobiti neto vea tvrdoa (formiranjem specijalnih karbida umesto cementita), u veini sluajeva to se tie tvrdoe, ako se iskljue radne temperature iznad 300C nastale zbog velike brzine rezanja, odgovarali bi i nelegirani elici. Potrebna tvrdoa na povienim radnim temperaturama postie se legiranjem elika karbidotvornim elementima naroito sa Cr, V, W i Mo; osim toga legiranjem se poveava i prokaljivost u odnosu na nelegirane elike. Alatni elici pripadaju grupi plemenitih elika koji se proizvode od posebno odabranih sirovina u elektro-peima (lunim ili indukcionim). Od strane proizvodjaa, alatni elici se isporuuju u obliku toplo valjanih ili kovanih ipki, hladno vuenih ipki, otkovanih komada, toplo i hladno valjanih traka. Prema hemijskom sastavu alatni elici se dele na: a) ugljenine, b) legirane i c) brzorezne (BRW).
a) Ugljenini alatni elici

Mogu biti sa niskim sadrajem ugljenika (do 0.25% C), srednjim (0.25-0.6% C) i visokim (vie od 0.6% C). Upotreba nisko i srednje ugljeninih elika za alate veoma je ograniena, jer je u stvari re o primeni konstrukcionih elika za alate. Meki elici koriste se za male cementirane kalupe za brizganje plastike i gume, za merne alate i kontrolnike ("kalibre"), metalne lenjire, ablone i sl. Srednjeugljenini nelegirani elici slue za izradu runih alata i pribora, reznih alata za obradu drveta, jevtinijih noeva, livakih kalupa i dr. (npr. 1540 za sekire, ekie, jevtine noeve, srpove). Znatno je vea primena visokougljeninih elika sa 0.6-1.4% C, od kojih se prave alati za prosecanje, za preradu hladnim deformisanjem, za obradu drveta i termoplasta2, stezni alati, mali i jednostavni kalupi za oblikovanje plastike i gume
Spraeni karbidi i vezivno sredstvo se presuju pod visokim pritiscima i zatim izlau visokim temperaturama (sinteruju), ime se vezuju u kompaktnu celinu. 2 Plastike se dele na termoplaste i duroplaste. Termoplasti se mogu naknadno pretapati i oblikovati (reciklirati), a duroplasti delovanjem toplote otvrdnjavaju i vie se ne mogu preoblikovati.
1

Podela elika

241

kao i za rune alate i pribore. Tako se npr. od eutektoidnog elika 1840 izradjuju alati za obradu drveta (dleta, sekire, turpije), kovaki ekii, probijai za papir i kou, noevi poljoprivrednih maina, sekai, makaze za meke metale, probojci, alati za obradu kamena. Nadeutektoidni elik 1841 namenjen je za izradu svih vrsta kosa, a elici 1940, 1941-1946 sa 1-1.3% C upotrebljavaju se za izradu ureznica i nareznica, razvrtaa, glodala, turpija, steznih eljusti, matrica za izvlaenje, noeva za obradu drveta, mesarskih noeva. Ugljenini alatni elici kale se u vodi, ali s obzirom na njihovu malu prokaljivost zadravaju neprokaljeno ilavo jezgro. Zato su elici sa preko 0.8% C tvrdi i otporni na habanje i dovoljno ilavi te stoga pogodni za izradu alata za obradu rezanjem. Najvea je mana to nelegirani elici zadravaju dobre osobine samo do oko 200C; preko toga naglo im opada tvrdoa.
b) Legirani alatni elici

Upotrebljavaju se kada je neophodna postojanost na povienim temperaturama i vea prokaljivost. Gotovo svi legirani alatni elici, kako za rad na hladno tako i za rad na toplo, sadre hrom. Ali, samo nekoliko elika za rad na hladno sadre jedino Cr, dok je veina jo legirana sa W, V, Mo, odnosno za rad na toplo jo i sa niklom. Dalje se legirani alatni elici dele na niskolegirane (ukupan sadraj legirajuih elemenata ne prelazi 5%) i visokolegirane. Zahvaljujui legirajuim elementima, prvenstveno hromu, poveava se prokaljivost to omoguuje da se ovi elici uglavnom kale u ulju ili na vazduhu. Niskolegirani elici za rad na hladno koriste se za razne vrste alata za obradu elika, obojenih metala, drveta, plastike, papira. Obrada se odvija na sobnoj temperaturi (na hladno), s tim to temperatura alata usled trenja ne sme za due vreme prei temperaturu od 300C. To se odnosi na rezne alate za obradu mekih metala, drveta, termoplasta, na alate za prosecanje i obradu deformacijom na hladno, kalupe za oblikovanje delova od plastike i gume, kalupe za presovanje cigli i amotnih proizvoda, rune alate (proirivae, uputae, builice za zube, graverske alate, utiskivae brojeva) i na stezne i merne alate. Kao primer moe se navesti 6840 (za spiralne burgije, glodala, ureznice i nareznice, hirurke instrumente), 6441 (za noeve za obradu drveta i papira), 4140 (za preserske alate, ekscentre), 4830 (alati za jaka dinamika optereenja). Niskolegirani alatni elici za rad na toplo namenjeni su za radne uslove pri temperaturama iznad 300C; re je o kovakim kalupima male ili srednje veliine, alatima za toplo presovanje i ekstruziju (istiskivanje) neeleznih metala, kalupima za livenje pod pritiskom (Al i legura Al, Zn, Mg), alatima za opsecanje na toplo. U ovu grupu spadaju elik 5742 namenjen za kovake alate i 5741 za livake kalupe.

242

Mainski materijali

Visokolegirani alatni elici za rad na hladno uglavnom sadre visok % Cr i C. Tipian je predstavnik elik sa 12% Cr i 2% C, oznake 4150. Visok sadraj ugljenika omoguuje stvaranje dovoljno karbida hroma koji se odlikuju velikom tvrdoom i otpornou na habanje. Gore navedeni ledeburitni elik (4150) pri kaljenju neznatno menja dimenzije, pa je pogodan za alate sloenijeg oblika; podnosi visoke pritiske ali je osetljiv na savijanje. Koristi se za izradu profilisanih glodala, burgija za lake metale i mesing, testere za metal (uz vodeno hladjenje), kalupe za preradu plastike, presovanje porcelana i keramike kao i za alate za prosecanje na presama (npr. dinamo i trafo-limova). Visokolegirani alatni elici za rad na toplo sadre 5 do 10% W, 0.25-0.45% C i dodatke Cr, V, Ni, Co. I na visokim temperaturama zadravaju potrebnu tvrdou i nisu skloni ka prslinama na tim temperaturama. Od ovih elika grade se alati najvie optereeni kako mehaniki tako i termiki. Misli se na alate za ekstruziju legura bakra, alate za opsecanje na toplo, na kalupe za livenje legura Cu pod pritiskom. Prema naem standardu to su 6451 (za presovanje na toplo u dubokim gravurama, za matrice, trnove alata za probijanje), 6450 (matrice za toplo presovanje, trnovi, alati za valjanje zavrtnjeva, alati za duboko izvlaenje, kalupi za livenje pod pritiskom), 4751, 4753 (za toplo presovanje lakih metala i njihovih legura, za livenje pod pritiskom). Drugi tip alatnih elika iz ove grupe je Cr-Ni elik austenitne strukture. Otporan je na poputanje te zadrava dovoljnu jainu i na visokim temperaturama. Upotrebljava se za izradu izuzetno termiki i mehaniki optereenih matrica za ekstruziju profilisanih cevi i ipki od bakra, nikla, bronze i mesinga.
c) Brzorezni elici (BRW)

Poetkom 20 veka ustanovljeno je da najbolje rezne osobine imaju elici sa visokim sadrajem volframa (6.3-18% W) i ugljenika (0.8-1.4% C), poto se zakale sa visoke temperature i visoko otpuste. Jo sadre Cr i V, a ponekad i Mo i Co. Brzorezni elici zadravaju visoku tvrdou do oko 650C, a imaju oko 10 puta vei kapacitet rezanja i 30 puta dui vek trajanja u odnosu na nelegirane i niskolegirane alatne elike. Klasini BRW-elik (6880) sadri: 0.75% C, 18% W, 4.5% Cr, 1% V. Tei se da karbidi (W2C, V4C3) budu sitnozrnasti i ravnomerno rasporedjeni to se postie specifinim postupcima izrade, kovanja i termike obrade brzoreznih elika. Za vreme Drugog svetskog rata prelo se na izradu BRW elika sa niim procentom W (iz ekonomskih razloga), to je uticalo na smanjenje veka reznih alata. Dalji je razvoj ovih elika bio usmeren na elik sa 10-12% W i 3-5% V (9681, 9683). Kod nekih vrsta BRW-elika deo W zamenjuje se sa Mo i dodaje se Co (tip Mo5W7Co12V2). Problem je to se kod visokolegiranih i visokougljeninih elika ne moe klasinim metalurkim postupcima postii izluivanje ravnomerno rasporedjenih i usitnjenih karbida. Reenje je dato patentom vedske firme ASEA STORA; elik koji

Podela elika

243

sadri oko 60% karbida najpre se granulie, a zatim preradjuje sinterovanjem, ekstruzijom i najzad kovanjem na toplo. Svojstva rezanja ovog elika, uz istu ilavost, za treinu su bolja od obinih BRW-elika.
d) Ostali materijali za alate

Ovde se samo napominje da se danas alati za obradu rezanjem izradjuju ne samo od elika ve i od: sinterovanih karbida, stelita, keramikih materijala, tvrdih termopostojanih jedinjenja i dijamanata. Sinterovani materijali (karbidi W, vezivo Co) su prvi put uvedeni u Nemakoj (1932.), pod oznakom "vidia" to znai dijamant (widia). Mana je to su vidia ploice veoma krte; zato se postupkom tvrdog lemljenja nanose na radni deo strugarskog noa ili slinih alata. Vidia ploice odlikuju se visokom tvrdoom, postojanou na povienim temperaturama i otpornou na habanje. Steliti su livene tvrde legure (karbidi Cr, W - vezivo Co i 10% Fe) koje se uglavnom navaruju na radne ivice alata (npr. ivice alata za opsecanje). Keramiki materijali su u stvari sinterovani materijali na bazi Al2O3 (do 99.9%); imaju veliku tvrdou, hemijski su inertni, ali i veoma krti. Slue za izradu reznih ploica za finu obradu sivog liva i elika. Metalo-keramiki materijali su smese Al2O3 s jedne strane i Cr, Mo s druge strane, a karbido-keramiki materijali, smese Al2O3 i karbida Mo, W, Ti. Koriste se ne samo za rezne ploice ve i za oblaganje radnih povrina mernih alata i specijalnih matrica za vuenje ica. Tvrda termo-postojana jedinjenja dobijaju se sinterovanjem nitrida, borida i oksida elemenata postojanih na visokim temperaturama. Tako npr. sinterovana smesa TaN i ZrB2 ima oko 40% bolje osobine rezanja nego Al2O3. Veliku tvrdou ima nitrid bora, posle dijamanta najtvrdji materijal. U poetku se koristio kao brusno sredstvo, a danas se primenjuje i kao rezni alat. Dijamanti (prirodni ili sintetiki), koriste se za alate samo u specijalnim sluajevima, kao npr. za obradu keramike, duroplasta, za bruenje tocila (tvrdoa dijamanta je po Mosovoj skali 10, a po Brinelu 2500 HB).

DEFINICIJE I DOPUNE:
Ugljenini elici: legure gvodja i ugljenika kod kojih na mehanike i druge osobine presudno utie sadraj ugljenika. Legirani elici: legure gvodja i ugljenika koje sadre i znatnu koliinu legirajuih elemenata. Uloga ugljenika: u eliku to je neophodan sastojak elika koji mu poveava tvrdou, jainu i kaljivost. Obian cementit: hemijsko jedinjenje ugljenika sa gvodjem (Fe3C), stabilno do 727C, koje se ponekad oznaava sa Cm. Specijalni karbidi: to su samostalne karbidne faze, koje obrazuju metali veeg afiniteta ka ugljeniku nego gvodje (Ti, V, Cr, Mo, W).

244

Mainski materijali

Legirani cementit: dobija se kad se izvestan broj atoma gvodja u cementitu zameni sa atomima Mn, Cr, W, Mo. Austenitotvorni elementi: legirajui elementi koji proiruju austenitno podruje elika; to su C, Ni, Mn, Cu, N. Feritotvorni elementi: legirajui elementi koji proiruju feritno podruje elika; to su Cr, Mo, W, Si, V, Ta, Al, Nb. Karbidotvorni elementi: legirajui elementi koji sa ugljenikom obrazuju karbide; to su: Ti, V, Cr, Mn, Zr, Nb, Mo, Ta, W. Supstitucijski vrsti rastvori: legirajui elementi Si, Mn, Cr, Ni zamenjuju atome gvodja u njegovoj kristalnoj reetki. Intersticijski vrsti rastvori: elementi C, N B, H zauzimaju praznine (intersticije) u kristalnoj reetki gvodja. Podela elika: elici se prema nameni svrstavaju u konstrukcione, specijalne i alatne; prema istoi, tj. sadraju sumpora i fosfora razlikuju se: elici obinog kvaliteta, kvalitetni elici, visokokvalitetni elici i plemeniti elici. Konstrukcioni elici: elici ugljenini i legirani namenjeni za delove maina i uredjaja koji rade u neagresivnoj sredini na temperaturi do 300C. Specijalni elici: elici (Cr-Ni) koji se nazivaju nerdjajui (otporni na kiseline, vatrootporni), termo-postojani (Cr-Mo-V) i elici otporni na habanje (Mn). Alatni elici: elici namenjeni za izradu kovakih, preserskih, livakih alata, kao i alata za mainsku obradu; tu spadaju i ostali alati namenjeni za razne svrhe: od obrade drveta, poljoprivrednih alata, kuhinjskog pribora pa do hirurkih instrumenata.

PITANJA:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. Ugljenini, legirani i mikrolegirani elici. Uticaj ugljenika i glavnih legirajuih elemenata na osobine elika. Koji se elementi u eliku smatraju austenitotvornim, a koji feritotvornim? Obini, specijalni i legirani karbidi u elicima. Kakva je veza izmedju sklonosti metala ka stvaranju karbida i elektronske strukture metala? Dati pregled glavnih konstrukcionih elika. Vrsta i upotreba nerdjajuih elika. Koji legirajui elementi poveavaju termo-postojanost elika, a koji otpornost na habanje? Alatni elici - ugljenini i legirani. Brzorezni elici. Tvrde i sinterovane legure za rezne ploice.