11. 07. 2012.

17:40h | RTS

Zvaninik Unprofora: Izetbegovi spreio evakuaciju iz Srebrenice

Muslimanska vlada je 1993. godine spreila evakuaciju civila iz Srebrenice, koju je Unprofor predloio, rekao bivi zvaninik Unprofora Dejvid Harland na suenju Ratku Mladiu.

UN hteo da evakuie civile, Izetbegovi nije dao Harland je rekao da u arhivama Unprofora postoji dokument koji pokazuje da je Unprofor u prolee 1993. godine predloio evakuaciju civila iz Srebrenice, koja je ak bila poela, ali da ju je vlada Bosne i Hercegovine zaustavila. I tadanji predsednik BiH Alija Izetbegovi potvrdio mi je da je ta inicijativa spreena, rekao je svedok tuilatva tokom unakrsnog ispitivanja Mladievog savetnika odbrane Branka Lukia.

Harland je priznao da je u demilitarizovanim zonama u Srebrenici i epi bilo oruja i vojske, kao i da je Unprofor bio obaveten o napadima muslimanskih snaga u tom podruju, ali dokazi o ubijanju Srba bili su, kako je rekao, veoma ogranieni.

Govorei o situaciji u Sarajevu, gde je bio rasporeen od juna 1993. godine do kraja sukoba, Harland je ocenio da su Srbi "mogli da primene mnogo vei pritisak od onog koji su inili". Da su to uradili, mogli su da dovedu do pada odbrane grada, izjavio je Harland, ocenivi da bi "zauzimanje grada, uz potovanje zakona i obiaja ratovanja, bilo manje drastina mera od sankcija" usmerenih protiv civilnog stanovnitva.

Opisujui situaciju u Sarajevu, Harland je naveo da je vladala atmosfera straha i beznaa, da je moral bio na niskom nivou i da je bilo dezertiranja. On je potvrdio da su Muslimani svesno izazivali nestaice gasa i struje u Sarajevu, kao i da su iz snajpera gaali ljude koji su popravljali vodove i prikazivali da to ine Srbi kako bi dobili meunarodnu pomo.

"Neki s bosanske strane su smatrali da e neki potezi biti od pomoi da izazovu zapadnu vojnu intervenciju. Izetbegovi mi je lino rekao da stanovnitvu ne treba omoguiti da izae iz Sarajeva", kazao je Harland.

"Da li ste bili obaveteni da su srpski civili ubijani u Sarajevu?", upitao ga je Luki. "Da", odgovorio je Harland i dodao da je Unprofor pokuavao da ustanovi etniku pripadnost rtava, kao i uzrok smrti.

Na pitanje koliko je Srba ubijeno tokom rata, on je odgovorio da je tokom opsade ivot izgubilo oko 10.000 ljudi, od kojih su oko 1.000 bili Srbi i nije se sloio s Lukievim navodima da je ubijeno vie od 5.000 Srba.

"Vlada u Sarajevu je 1993. godine", prema njegovim reima, "jaui na talasu meunarodne podrke, zauzela tvru liniju u pregovorima". "Oni su smatrali da poveana verovatnoa da e NATO koristiti vazdune udare protiv Srba pojaava njihovu poziciju i nadali su se boljem ishodu u pregovorima", ocenio je Harland.

Na Lukievo pitanje da li to znai da je svaka pretnja vazdunim udarima protiv Srba pojaavala poziciju bonjake vlade, svedok je odgovorio: "Da, apsolutno."

Poziciju Srba je vremenom, prema njegovom miljenju, oslabilo mnotvo faktora, meu kojima sankcije koje je Beograd uveo bosanskim Srbima pod pritiskom Zapada, uspesi Muslimanskih snaga koje su jaale zahvaljujui zapadnim i islamskim zemljama, kao i akcije NATO-a protiv Srba.

Prema Harlandovim reima, u Mostaru, u zapadnoj Hercegovini, pa i Kiseljaku, u centralnoj Bosni, bilo je hrvatskih jedinica i bilo je oigledno da Zagreb naoruava i finansijski podrava Hrvate u BiH, dok je zenika oblast bila poznata po velikom broju mudahedina. Ipak, nijednoj strani, osim Srbima, nije bilo preeno vazdunim napadima, naveo je Harland.

Harland, koji je esto prisustvovao sastancima lidera svih strana i sreo se s Mladiem dvadesetak puta, izjavio je da je bilo perioda napetosti izmeu civilnog i vojnog rukovodstva bosanskih Srba.

"Mislim da je bilo razdoblja kada bi dolazilo do napetosti izmeu civilnih struktura pod (Radovanom) Karadiem i vojnih struktura pod Mladiem", rekao je svedok. On je dodao da su se visoki oficiri VRS prema Mladiu odnosili "s velikim potovanjem".

"Nikada nismo posumnjali da je on oficir koji ima svu komandu", ak i kada je re o manjim dogaajima na terenu, rekao je svedok.

Suenje Mladiu bie nastavljeno sutra unakrsnim ispitivanjem Harlanda. Mladi, bivi komandant Glavnog taba Vojske Republike Srpske, optuen je pred Hakim tribunalom za genocid, zloine protiv ovenosti i krenje zakona i obiaja ratovanja.

Uhapen je 26. maja 2011. godine i izruen Tribunalu gde se izjasnio da nije kriv ni po jednoj taki optunice. Suenje mu je poelo 16. maja ove godine.