Ecclesia Gnostica Catholica

Napisao:

Dionysus Soter
Predgovor:

Sabazius R.S.S.

Copyright Ordo Templi Orientis, 1996 JAF Box 7666, New York, NY 10116 Copyright Scarlet Woman Lodge, 1997 P.O. Box 3203, Austin, TX 78764 Sva Prava Rezervisana. Nijedan deo ove publikacije ne sme biti reprodukovan ili prenesen u bilo kom obliku, ili bilo kojim sredstvima, elektronski ili mehaniki, ukljuujui fotokopiranje, bez dozvole, u pisanoj formi, Ordo Templi Orientis ili Scarlet Woman Loi. Kritiari mogu navoditi kratke delove. Originalno uredio Content Knowles Originalni prikaz Kip Coddington Dizajn prednje strane: Kip Coddington and Lisa Collins. Dizajn Sunca: John Bowie

93 Od pisanja ovog teksta, ali pre njegovog izdavanja, Dionysus Soter je bio zareen u Svetenstvo Gnostike Katolike Crkve, uzimajui novo ime Dionysos Thriambos. Nije revizirao ili ureivao sadraj Saveta za akone od dobijanja svetih uredbi, tako ovo ostaje tekst za akone od akona. 93 93/93 D.Th.

PREDGOVOR
Ako se pojedini priesnik u Gnosikoj Misi uporedio sa zrakom Suneve svetlosti, onda bi se oficiri u Gnostikoj Misi mogli uporediti sa snopovima obojenog svetla koja se dobija kada Suneva svetlost proe kroz prizmu, a da je prizma u ovom sluaju Kabalistiki simbolizam. Svetenica bi vladala kratkom talasnom duinom, krajem visoke frekvencije ovog Spiritualnog Spektra, Svetenik bi upravljao dugom talasnom duinom, krajem kratke frekvencije, a akon bi drao Centar, mesto ravnotee, meusobni uticaj izmeu dva kraja spektra, a takoe izmeu samog prelomljenog spektra i bele Suneve svetlosti. Kao i Ruah, akon stoji izmeu Neamaha i Hiaha; ali takoe izmeu Neamaha i Nefea. akon je u isto vreme i A u IAO i V u IHVH. Tako je akonova sredinja pozicija u Gnostikoj Misi u isto vreme i simbolina i praktina. akon je izazov da pomogne Sveteniku i Svetenici u ispunjenju njihovih uloga i istovremeno da koordinira aktivnostima skupa sa aktivnostima ostalih oficira. Ova sredinja uloga daje akonu jedinstvenu perspektivu na ceremoniju, perspektivu koju moda ne dele Svetenik i Svetenica. Oni koji tee svetenstvu bi stoga bili dobro savetovani da iskuse akonstvo iz prve ruke. Ovo delo, napisano od strane iskusnog, promiljenog, i reitog lana akonata, bi trebali biti od vrednosti ne samo autorovom predvienom auditorijumu akona u treningu, ve takoe i iskusnijim akonima, a ak i lanovima svetenstva i episkopata. Neka bude kao tonik koji osveava njihov entuzijazam i radoznalost o naoj pupeoj, ali dobro ukorenjenoj duhovnoj tradiciji. napisao Sabazius X (poznat kao Tau Apiryon) Grand Terrace, Kalifornija Februar 21, 1997 e.v.

Sadraj
UVOD ............................................................................................................................................................. 5 RAZMERE AKONATA ................................................................................................................................... 6 UPRAVITELJSTVO HRAMOM........................................................................................................................10 Svetilite ..................................................................................................................................................10 Oltar Tamjana .......................................................................................................................................... 11 Krstionica .................................................................................................................................................12 Grobnica ..................................................................................................................................................13 Sedita za Narod ......................................................................................................................................13 Pridvorije .................................................................................................................................................13 Priprata ....................................................................................................................................................14 Zamenici Upravitelji.................................................................................................................................14 USMERAVANJE NARODA .............................................................................................................................16 akonov Uvod .........................................................................................................................................16 Signaliranje Narodu da Sedne i Ustane ...................................................................................................17 Koraci i Znaci............................................................................................................................................19 Sprovoenje na Priee .........................................................................................................................20 Voenje Vere ........................................................................................................................................... 21 USMEREVANJE DECE ...................................................................................................................................23 Treniranje Dece .......................................................................................................................................26 Misa bez Dece .........................................................................................................................................27 KALENDAR ...................................................................................................................................................28 Recitovanje Kalendara .............................................................................................................................29 LITANIJE .......................................................................................................................................................32 Trohilici ....................................................................................................................................................34 RAZNOVRSNE INOVACIJE I KONTROVERZNOSTI .........................................................................................38 Proterivanje .............................................................................................................................................38 Oglaavanje Zvona...................................................................................................................................39 Zapisnik Mise ........................................................................................................................................... 40 Drugi Rituali .............................................................................................................................................40 4

UVOD
Savet za akone
Ovaj dokument je serija eseja napravljenih da daju informacije akonima koji tek poinju rad u slubi, ili koji su bili u izdvojenim okolnostima kada je u ptianju vrenje E.G.C. rituala. Ova sastavljena dela su eseji, tj. pokuaji, i ne odraavaju nikakvu kulminaciju prakse ili politiku u akonatu. Namera je bila da se napravi taka uporedbe i telo predloga za teoriju i tehniku u vreme (A.L. IV iv) kada je Crkva poinjala da se izraava na nivoima prefinjenosti kojima nije ranije prilazila. Dodatno, ovaj savet prua predloge za dalja istraivanja meu izdatim izvorima u (ni u kom smislu opsenoj) bibliografiji dodatoj svakom eseju.

Sastav ovog Saveta

Autor ovih eseja je Dionysus Soter, zareeni akon Gnostike Katolike Crkve. On eli da zahvali Continuity, Sharash, Magdalena Morgaine, Adam Kadmon, i Merlinus Ambrosius za njihovo Svetensko vostvo u njegovom radu kao akon; osoblju Skerletnog Pisma za dozvolu da emituje neke od njegovih dela pre njihovih ukljuenja ovde; Hortus Inclusus, Ananda, Sulis, i Titvs za njihova pisma koja se odnose na ovaj materijal; Krugu Zvezdanog Utoita za dosledno istaknuto izvoenje naeg centralnog rituala; Athena Riagne za sve; Tau Silenus za kolarinu; i Tau Apiryon za njegovo ohrabrivanje i toleranciju.

Primanje ovog saveta

Veina eseja u ovom dokumentu predpostavlja italacevu upoznatost sa Liber XV, Kanonom Mise. Kako autor pie samo kao akon za kolege akone, postoji malo anse da e iko dati mnogo teine sadrini ovog dokumenta. Ipak, italac se ohrabruje da ne uzme isuvie ozbiljno sve imperative, izraze naklonosti, teorijska ubeenja i tako dalje. Kao dalji oprez, mora se naglasiti da akoni imaju dostupnu veliku koliinu vostva koja ima prvenstvo nad ovim dokumentom. akoni bi naroito trebali da pribave za sebe instrukcije zareenih Svetenika i Svetenica sa kojima rade, i nastavljajui dalje, njihovih episkopskih nadzornika.

RAZMERE AKONATA
Titula akon je izvedena iz grkog daikonos, to znai sluga, i glavni posao akona je sluba. akon vri slubu Crkvi gledajui da ritual nastavi da se izvrava ispravno, sa radou i lepotom. Tanije, on slui Sveteniku i svetenici u brizi za njihove ritualne potrebe u toku ceremonije. akon takoe slui Narodu orijentiui ih na ritual i davajui im signale i vostvo kroz njega. Iako je sluba glavni posao akona, to nikako nije njegov jedini posao. akon na neki nain zauzima ulogu sredinje uprave u ritualu, sa nadziruim obavezama razliitih vrsta. akonova sluba Narodu zapravo uzima vrstu vostva i nadzora. On takoe nadzire dva Deteta u njihovim ritualnim ulogama. I akon uobiajeno ima odgovornost za fiziku postavku hrama. Ove razliite odgovornosti zahtevaju od akona naroito stanje uma koje se veoma razlikuje od onog koji imaju ostali oficiri Mise. Tipino, oficir u monoj magikoj ceremoniji kao to je Misa priziva silu/kvalitet/bie, i radi sa silom/kvalitetom/biem da usredsredi, koncentrie i uzvisi svoju svest. Svetenik i Svetenica e oboje ovo uiniti kada rade efikasno. akon, sa druge strane, ne moe da priuti da usredsredi, koncentrie i uzvisi svest koja je potrebna u cilju nadzora trajajuih detalja ceremonije. akon mora odrati stalno nadgledanje Naroda, Dece, i svojstva hrama. Ovaj rad je jedan od najvanijih naina na koji akon slui Sveteniku i Svetenici u ritualu. Znanje da je akon dostupan da prati detalje izvan njihove neposredne panje omoguava Sveteniku i Svetenici da postanu u potpunosti uvueni u njihova prizivanja i druge operacije magike. akonova posebna vrsta panje takoe mu omoguava da prui odgovarajuu povratne informacije Narodu kako bi ih odrao podeenim u ceremoniju. Ova vrsta panje je zapravo opisana terminom nemanja nikakve svesnosti. Definicija svesnosti u ovom sluaju ukljuuje razmiljanje, matu, ili bilo kakav mentalni proces razveden od direktnih percepcija saglasnih spoljanjih fenomena. Radi lakoe obraanja ovaj dokument e nazivati ovu vrstu panje bez svesti, upravo razmatranu, povrinskom prisutnou. U terminima magike teorije, povrinska prisutnost korespondira sa potpunom sluajnou prostih i suptilnih tela, tako da magiar sa povrinskom prisutnou nema percepciju svoje dubine ili sveta oko njega. Radije, njegova panja je u potpunosti uloena u
6

njegovo neposredno, saglasno okruenje i u to kako se ono menja u skladu sa njegovim postupcima. Mnogi veti magiari su namerno izbegavali razvijanje ove vrste svesnosti u svojim solo praksama, gde to ima malu svrhu. Ali u svakom ritualnom radu koji ukljuuje direktnu komunikaciju sa drugim uesnicima, obuhvatajui rituala od 50 osoba do intimnog rada sa partnerom, povrinska prisutnost je nemerljive vrednosti. To je vrsta panje koja je potrebna kako bi se odrala direktna komunikacija sa drugima. To je veran alat uspenih kolskih uitelja, prodavaca i terapeuta. Sa nekim odreenim izuzecima, povrinska prisutnost je psihiki stav koji uspeni akon odrava kroz Misu. Kabalistika vanost slube akona se moe proceniti iz njemu prepisanog kostima, kao i iz akcija koje on izvrava. Boje akonovog kostima su bela i uta. Bela se nosi kao zajednika sa svim ostalim oficirima, ali uta korespondira sa elementom vazduha i vau Tetragramatona. Ovo slovo tetragramatona korespondira centralnoj sefiri Tifareta, ili Lepote. Tifaret je uravnoteen u centru kabalistikog Drveta, sredita puta od Carstva Krune na srednjem Stubu Blagosti. Tifaretov simbolizam je saglasan sa akonovom fizikom postavkom u Misi, koji je naklonjen poloaju u samoj sredini hrama, zapadno od oltara sa tamjanom. Tifaret je takoe centar ruaha, obino interpretiran kao razum ili svesnost, koji formira srednji deo Hebrejske psihike anatomije. Ruah bukvalno znai dah, kao i duh, kojem korespondira u sistemu Renesanse heremtizma. Hermetisti tog perioda shvatali su da je telo nestajue i materijalno. Dua, suprotno tome, je bila vena, ali u potpunosti nematerijalna. Duh je trebao biti medium pomou kojih su impulsi i senzacije prenoeni izmeu tela i due. akon ispunjava slinu funkciju u odnosu sa Narodom (telom) i Svetenikom i Svetenicom (duom). On takoe slui kao spoj izmeu fizikog hrama (tela) i ljudskog skupa (due). Iako e odravanje povrinske prisutnosti spreiti akona da zauzme boansko obliije kao to je opisano u Liber O, ipak je tano da bogat simbolizam Mise sugerie poprilino boanskih obliija koji su svojstveni njegovoj slubi. akon moe zaeleti da zauzme ova boanska obliija pre ili posle ceremonije, radije nego za vreme nje, ili da se obrati ovim bogovima na neki drugi nain, ako on smatra da bi bilo korisno njegovom radu. Atribucije Tifareta vode do asocijacije sa izborom solarnih bogova, naroito grko-rimskog Apolona i egipatskog Ra. Temeljnije, solarna forma Horusa zvana Heru-ra-ha je sugerisana. Dodatno, akonovo prvobitno dostavljanje Knjige
7

Zakona i pevanje Litanija povezuje ga sa bogom magike, pisanja i govora, kao to je egipatksi Tahuti (Tot) i grki Hermes. Poslednja napomena bi se mogla napraviti o psihopompnim boanstvima, ili vodiima due. Ovi su svojstveni akonu zbog njegovih dunosti da primi, rasporedi, i vodi Narod u razliitim delovima ceremonije. Kljuni psihopompi ukljuuju Anubisa Egipana i Hermesa Grka. Nadzorni autoritet akona je najnii stepen takvog autoriteta u naoj Crkvi. Dobija se od strane Biskupa, Svetenika ili Svetenice kroz ceremoniju zareenja. Takve ceremonije variraju meu zareujuim svetenstvom. Neki Biskupi mogu prepisati odreenu ceremoniju Sveteniku i Svetenici koji rade pod njihovim vostvom. Zareenje e obino sadrati oekivane akonove zavete slube Crkvi. Tipino, akoni se zareuju kroz magiki in rukopoloenja, ba kao to se to radi i u pravoslavnim oblicima Hrianstva. Rukopoloenje je takoe i osnovni magiki mehanizam pomou kojeg Biskupi predaju autoritet Sveteniku i Svetenicama. Ovaj in ukljuuje akona u lanac autoriteta, ili apostolskog naslednitva koji se moe pratiti direktno do Alistera Kroulija. Krouli, kao prorok Teleme, zapisnik Knjige Zakona, i autor kanona Mise, je neposredan izvor religijskog autoriteta Gnostike Katolike Crkve. Krouli je sam polagao pravo na apostolsko nasledstvo iz Hrianskih izvora. Kako je linija naslednitva u kojoj je Krouli najverovatnije uestvovao imala neke klimave prethodnike, episkopska posveenja koja vode iz linije Kroulije su bila ratifikovana u E.G.C. od strane sadanjeg Patriarha Hymenaeus Beta, koji dri nasledstvo i u Kroulijevoj liniji i u odvojenoj, i mnogo manje kontroverznoj, liniji naslednitva. Tako E.G.C. moe polagati pravo na Hriansko apostolsko nasledstvo, kao i na Telemitsko. Ova crta nije toliko vredna pomena kao istorijski sporna veza izmeu Isusa i njegovih uenika. To je radije duga, tiha veza sa paganskim i gnostikim religijskim voama koji su obezbedili organizujui oblik a u nekim sluajevima, samim organizatorima za Hriansku Crkvu kada je postala dravna religija Rimske Imperije. Biskupi, Svetenici, i Svetenice e imati odreena oekivanja od lanova Crkve koji ele da se zarede u akonat. Vrlo je mogue da e oekivati da budui akon bude propisno krten i potvren lan Crkve. Moe biti dodatnih kriterijuma o ritualnoj vetini, znanju o Crkvi, i/ili magikoj sposobnosti koja se primenjuje na zareene. Dodatno naroitim zahtevima ordinirajuih Biskupa i Svetenstva, postavljen je preduslov za akona od strane Svetog Oca Crkve. akoni moraju biti
8

inicijati najmanje Drugog Stepena O.T.O.-a. Magiari tog Stepena, pomou instrukcija koje su im date tokom njihove inicijacije, bi trebali odmah uvideti opseg uloge akona. E.G.C. postoji kao sastavna organizacija Ordo Templi Orientisa. Naa Crkva je telo unutar naeg Reda, tome je suprotstavljena Hrianska istorija objedinjavanja monakih Redova unutar vee Crkve. Simbolina uputstva Stepenova O.T.O.-a su sada neophodna priprema za zareenje u E.G.C.

Sugestije za Studiju
Liber XVKanon Mise Najbolje izdanje za pozivanje je ona u Magici (Waiser 1994) Liber DCCLXXVII Korespondencije u 777 su nuzne za studiju simbolizma u Misi. Liber CCXXKnjiga Zakona Liber LXIVLiber Israfel Ova Knjiga daje prizivanje boanskog obliija povezanog sa slubom akona. Mystery of Mystery od Apiryon Ep. Gn. and Helena Ep. Gn. Ovaj Prvenac Telemitskog Eklezijastikog Gnosticizma je set dokumenata povezanih sa Gnostikom Misom u istoriji Crkve koja obrazuje drugi broj urnala Red Flame izdanog iz Pangenetor Loe O.T.O. lanak o Formuli Tatragramatona u Gnostikoj Misi objanjava neke kabalistike infrastrukture ceremonije. Gnostic Gnews Vol. 1, No. 3 (Summer Solstice IIIxix e.n.) Specifinosti E.G.C apostolske linije su pretresene u nekoliko lanaka u ovom periodiklu iz ranije faze razvoja savremena Crkve. The Eucharist od Le Chevalier Clement de Saint Marq Engleska verzija izdanja ovog fascinantog dokumenta je prevedena od Richar Jessel i Frater Y.V., i izdana od Pangenetor Loe. Ovaj dokument je citiran od Teodora Rojsa, Patrijarha E.G.C.-a, i sadri neka neuobiajena razmatranja o prirodi apostolskog naslednitva i porekla Hrianske eklezije. The Christian Mystery and the Pagan Mysteries od Hugo Rahner Rahnerova Hrianska perspektiva o pitanju ga ne sputava da preduzme potpuno i interesntno ispitivanje o tome. Ovaj dokument je izdan u The Mysteries, drugom broju Eranos antologija ureen od Joseph Campbell-a i izdan od Bollingen-a.

UPRAVITELJSTVO HRAMOM
Panja o fizikom hramu i njegovim osobinama je jedan od najvanijih slubi koje akon moe vriti za svoj skup i svetenstvo. Tradicionalno, on je odgovoran Sveteniku i Svetenici za pripremanje ritualnog prostora. Povremeno e se dogoditi da svetenik i/ili svetenica vie vole da postave hram bez pomoi akona. U veini sluajeva, meutim, svetenstvo e provesti vreme pre Mise pripremajui sebe fiziki i psihiki za ceremoniju, tako da e im biti drago da on preuzme odgovornost za postavljanje hrama. Vano je, ako je mogue, da se hram dri zatvoren za Narod pre nego to je u potpunosti postavljen. Ovo pravilo zadrava dobronamerne ili znatieljne da se nau na smetnji, i obezbeuje Narodu dramatiniji oseaj ulasku u hram. (Zabeleite takoe da je prijem Naroda u hram od strane akona prvi opisan in u odgovarajuem ritualu u Liber XV.) Kako je malo nas takve sree da rade u prostorima hrama stalno posveenim korienju E.G.C.-a, dobar deo ienja i izbacivanja u hramu je potreban posle svake Mise. akon bi trebao, kao i pre, da preuzme odgovornost u osiguravanju da je prostor korien za Misu, ako nita drugo, istiji nego pre ceremonije. Idealno, isti ljudi koji postavljaju hram bi se trebali pobrinuti za proceduru ienja ova odbredba pomae u garanciji da su stvari vraene kako valja njihovim izvorima. Vano je zapamtiti da su nametaj, oruja, i regalia, bilo zajedniki posed bilo privatni, posveeni svetoj svrsi i da bi trebali biti vraeni njihovim vlasnicima, ili u ranije odreeni skladini prostor, to je direktnije mogue. Sledei odeljci su nekoliko kratkih opisa delova dobro postavljenog hrama.

Svetilite
U najistonijim delovima hrama je Svetilite. Iako Liber XV izjednaava re svetilite sa samim Visokim Oltarom, iskustvo predlae da je ovo koristan termin za obuhvatanje celog rasporeda nametaja na Istoku, koji ukljuuje: 1) Visoki Oltar, 2) Nad-oltar, 3) Stubove, 4) Podijum, i 5) Veo. Zvanine razmere Visokog Oltara date u Liber XV su oko 2 metra duine, 1 metar dubine, i 110 cantimetara visine. Najznaajnija od ovih razmera je irina, jer
10

e pravilno srazmeran hram imati daljinu od prednje ivice Visokog Oltara (linije izmeu Stubova) do Grobnice jednaku otprilike 2,1 puta irine Visokog Oltara. Za ureivanje Oltara, srazmeran hram e tada biti oko 5,5 metara od Istoka do Zapada, ne raunajui dubinu Grobnice. Vei hramni prostor se moe dovesti u sklad sa Liber XV tako to e se stubovi postaviti dalje od Oltara. Ali manjim hramovima e verovatno trebati manji oltari, bez obzira da li su ili ne srazmere uzete u obzir. Postoji mesta za veliku koliinu kreativnosti u dizajnu Nad-oltara. Stela je na vrhu, i trebala bi biti najvia stvar u sobi. Sredina je za Knjigu Zakona, a Gral je na dnu. Stalak za knjige je koristan za otvaranje Knjige tokom Mise. Gral je pun i pokriven. 22 svee stoje bono oko: Stele, etiri i etiri; Knjige, est i est; i Grala jedna i jedna. Liber XV ne daje boju svea, ali CCXX I:60 sugerie osam zlatnih, dvanaest plavih i dve crne. Ouvavajte svee i drite hram hladnim tako to ih neete paliti do pred sam ritual. Ureenje svetilita reflektuje Drvo ivota, sa Stelom na Keteru, Knjigom na Tifaretu, Gralom na Jesodu, a onda Svetenica dodaje Tanjir obrazujui Malkut u toku ceremonije. Rue moraju biti na Visokom Oltaru, obino u vazama. Svee seene rue su najbolje, ali naravno, svilene e posluiti fino i sauvae vas muenja i trokova stalne ponovne nabavke. Svetenika odora i kruna su postavljeni na juni deo Visokog Oltara. Kruna moe biti postavljena na jastuk radi veeg potovanja. Ako je tako, trebala bi biti predata Svetenici na jastuku, tako da je ona jedina koja e rukovati njome. Vino i ae za Narod moraju biti u blizini severne strane svetilita. Takoe, ako se eli, moe biti nealkoholne alternative za vino. Stubovi bi trebali biti u liniji sa prednjom ivicom Visokog Oltara unutar Vela. Suprotno uvodnim instrukcijama u Liber XV, stepenice Podijuma moraju biti sa zapadne strane Vela. Mora postojati prostor izmeu zatvorenog Vela i kolena Svetenice. Veo bi trebao biti otvoren na poetku Mise.

Oltar Tamjana
Simbolizam duple kocke se takoe odnosi na kabalistiko Drvo, tako se njegova povrina moe podeliti na deset kvadrata koji korespondiraju sa sefirotima. Knjiga etiri, deo II, preporuuje ukraavanje oltara duple kocke razliitim simbolima Univerzuma kako bi sluio kao izraaj volje pojedinog magiara. Ali oltar tamjana,
11

kao ia zajednikog rituala Crkve, bi trebao ostati u potpunosti crn kao oltar dvorane Neofita Zlatne Zore. On simbolizuje nedokuivost postojanja, i reciproan odnos nieg i vieg. Na oltaru hrama bi trebala biti jedna upaljena svea, da pridoda optoj osvetljenosti hrama, da obezbedi plamen ako je akonu potrebno da upali novi briket za kadionicu, i da obezbedi svetlo za itanje ako akon koristi molitvenik za Litanije. Crveno, belo, i zlatno su odgovarajue boje za sredinju sveu. Knjiga Zakon bi trebala biti na oltaru tamjana na poetku Mise. Ako je akonu potreban molitvenik, i on treba biti na oltaru tamjana. Iako je Liber XV prilino zagonetan u vezi izvora zvona koje zvoni za vreme Posveenja Elemenata, uobiajeno je da se ima zvono na oltaru tamjana kojim bi akon zazvonio. Prisustvo zvona oprema ga punim kompletom orua egzorcista: zvono, knjiga i svea. Poslednja stavka koja bi mogla biti stavljena na oltar tamjana je boica svetog ulja. Ulje bi trebalo biti korieno pre Mise da se pomau oficiri i njihovo oruje. Dok gorui tamjan simbolizuje tenju nieg ka viem, ulje predstavlja iskru vieg koje eli da ujedini nie sa sobom. Dvanaesto poglavlje Knjige Lai je ilustrativno:

Zmajske Muice
IO je krik nieg kao to je OI vieg. U ciframa oni su 1001; u slovima oni su Radost. Jer kada je sve uravnoteeno, kada se sve pogleda izvan svega, postoji radost, radost, radost koja je tek jedna ravnina dijamanta, od kojeg je svaka druga ravnina radosnija od same radosti. Ako nema Dece na Misi, kadionica i tamjan bi trebali biti postavljeni na oltar tamjana pre nego to ceremonija pone.

Krstionica
Idealno, krstionica je zapravo deo opreme dizajniran sa svrhom, sa velikom upljinom na vrhu koja dri vodu. Mala inija bi se trebala postaviti na ivicu krstionice tako da svetenica moe uzeti vodu iz nje. Veina hramova ima prosto postolje za krstionicu, a Svetenica mea so i vodu direktno u iniju, koja u ovom sluaju moe biti malo vea.
12

Nijedna boja nije specifikovana za krstionicu. Neke krstionicu su bele kao komplement oltaru tamjana, neke su plave za element Vode, a neke su ljubiaste za sefiru Jesod. Ako nema dece u Misi krag vode i soli bi trebao da se stavi na krstionicu pre nego to ceremonija pone.

Grobnica
Bukvalno nikakve karakteristike nisu date za Grobnicu na Zapadu. Neke verzije Liber XV nagovetavaju uspravljen koveg, to bi bilo tesno za etiri oficira (Svetenik, akon i dvoje Deteta) na kraju Mise. U katedrali E.G.C.-a bismo moglic oekivati predstavu mauzolejskih vrata na zapadnom zidu, koja vode do nie odaje. Ovako kako jeste, ormani i runo napravljene kutije raznih opisa su sluili kao grobnice. Boja grobnice nije data. Crno ili sivo izgleda prirodno, ili moe biti izbeljena grobnica. Razraene dekoracije sa hijeroglifima i slikama bogova su mogue. Dodatak dve svee sa bonih strana Grobnice moe obezbediti osvetljenje itavog hrama iskljuivo pomou svetlosti svea. Slobodno stojei podni drai za svee su poeljni za ovu svrhu. Na poetku Mise, Grobnica bi trebala drati Svetenika i njegovo Koplje.

Sedita za Narod
Misa se odrava u prostoru hodnika, sa Narodom du severnih i junih zidova hrama. Oni trebaju biti najblie mogue sredinjoj liniji hrama, a da ne prave guvu na mestu koje je potrebno oficirima. Dobro pravilo za najistonija mesta je da se postave oko 1,5 metar sa severne i june strane oltara tamjana. Jastuci ili savijena ebad su dovoljna da nagoveste gde bi Narod trebao da sedi na podu, i takoe slue za kleanje tokom Ceremonije Cepanja Vela. Stolice bi mogle biti dodate za Ljude koji imaju problema sa leima ili druge potekoe. Podeavanje broja mesta da odraava stvaran broj Ljudi koji prisustvuju odrava prostor intimnim, umesto da se nalaze prazna mesta tokom Mise.

Pridvorije
Pridvorije crkve je mesto gde Narod mora da eka pre umesnog prijema u hram. Trebalo bi biti koliko god je mogue udobnije, u sluaju da postoji zadrka u
13

poetku Mise. Kopije molitvenika za populaciju, ukljuujui tekstove Vere i Himne, bi obino trebale biti dostupne u pridvoriju.

Priprata
Priprata, kao i pridvorije, je nophodan prostor izvan odaje hrama. To je podruje gde Svetenica i Deca ekaju pre njihovog ulaska. Zbog dramskih razloga, i udobnosti oficira, najbolje je da priprata bude odvojena od pridvorija. Svetenici, kao dodatak njenom mau, je potreban Tanjir za njeno pripremanje u priprati. Kada je mogue, broj Kolaa u Tanjiru bi trebao da odraava stvaran broj Ljudi oekivanih da se prieste (plus Svetenik, naravno). Pozitivne Dete e imati kadionicu i kutiju tamjana. Briket u kadionici bi trebao biti upaljen odmah posle prijema Naroda u hram. Veliki, samopalei briketi su najpogodniji i sada su uveliko dostupni. Negativno Dete bi trebalo biti opremljeno kragom sa vodom i solju. Poredak postavke hrama izgleda kao da najpogodnije napreduje od Zapada ka Istoku. Pridvorije i priprata bi trebali biti prvi, tako da se mogu koristiti dok se odaja hrama priprema.

Zamenici Upravitelji
akon mora imati puno razumevanje zahteva postavki hrama koji se najbolje ue kroz vebu postavljanja hrama. Ali ako akon ne uiva u postavljanju hrama, ima mogunost regrutovanja upravitelja koji e obavljati te zadatke. Prisustvo takvog pod-oficira moe smanjiti rad akona na peto-minutnu proveru osiguravanja da je sve u redu pre poetka Mise. Ova provera bi obavezno trebala biti uraena od akona, bez obzira na to ko radi postavku. U veem skupu, akon(i) bi mogao oranizovati itavu rezervu obuenih upravitelja, to Hriani nazivaju oltarski ceh, tako da je jedan ili dvoje dostupno da pomau sa postavljanjem i ienjem hrama u bilo kojoj Misi. Bez obzira koliko je pomonika dostupno, vano je da se ne dodeli previe kuvara za ovaj poret. Pojedina osoba obino moe postaviti hram za Misu, be urbe, za 30 do 40 minuta. Dve to mogu postii za oko 20 minuta. Tri je guva, i moe stvoriti vie konfuzije i frustracije nego to e pomoi. Ba kao to akon mora proveriti rad njegovih zamenika upravitelja u postavci hrama, podjednako je vano da akon proveri i ienje hrama.
14

Regrutacija upravitelja je zapravo prilino laka u veini sluajeva. lanovi skupa koji nisu oficiri Mise obino uivaju u mogunosti da doprinesu ritualu. Brinost u fizikoj postavci hrama je na svoj nain magika operacija, i njeni rezultati su oigledni svakome ko prisustvuje Misi. Rad kao upravitelj hrama je uvodee uee u Misi bez potrebi zadataka akonstva. Takoe to je pogodna odgovornost koja se nudi lanovima Crkve koji su se tek skorije potvrdili.

Sugestije za Studiju
Liber XVKanon Mise Liber DCCLXXVII Liber IV, Deo II Ovaj deo Kroulijeve Magike se bavi simbolizmom razliitog magikog oruja i delovima opreme hrama do detalja. Od naroitog interesa akonima su poglavlja III (Oltar), V (Sveto Ulje), XIII (Knjiga), XIV (Zvono), i XVI (Magijska vatra, sa Razmatranjima Kadionice, Uglja i Tamjana). Veina ovog materijala je zapravo naisano par godina od sastavljanja Gnostike Mise. The Kiblah od Frater Y.V. Ovaj lanak u The Magical Link tom V, br. 4 se bavi pitanjem nametaja hrama, simbolizma, i fizike orijentacije. To je reprintovano u Mystery of Mysteriy, kao poglavlje koje prethodi ono o Simbolizmu Hrama Gnostike Mise. In the Continuum Tom II, Br. 4 (An LXXV) Dugaak komentar na Liber XV ukljuuje zabeleke o simbolizmu oficira, hrama i opreme. Neke ritualne instrukcije su takoe ukljuene. Ovaj prikaz kvazi-kanoninog tretiranja originalne tradicije prezentacije Mise Agape Loe. Secrets of a Golden Dawn Temple od Chic i Sandra Tabatha Cicero Ova njiga se bavi konstrukcijom, posveenjem i upotrebom alata i nametaja u sistemu Hermetikog Reda Zlatne Zore. Sadri instrukcije koje mogu biti primenjene na takve E.G.C. osobine kao to je Oltar za Tamjan (Neofit Oltar) i stubovi.

15

USMERAVANJE NARODA
Jedna od najzahtevnijih odgovornosti akona je usmeravanje Naroda. Izuzetno je teko praviti probu ovih elemenata akonskog posla. Opte gledano, akonov je posao da uini Misu shvatljivom za Narod i da dri ponaanje Ljudi koordinirano sa Misom. Postoje mnoge razliite taktike i tehnike koje mogu doprineti ovom cilju.

akonov Uvod
Pre prijema Naroda, uobiajeno je za akona da odri kratko obraanje u pridvoriju. Ovaj uvodni deo slui kao orijentir kroz ceremoniju jednako i lanovima i gostima. esto je mudro da prethoditi uvod peto-minutnim upozorenjem kako bi se dozvolilo Ljudima da dovre cigarete, naprave poslednju posetu toaletu, ili zavre svoje razgovore. Uvodni deo obino poinje sa upoznavanjima. akon moe poeleti dobrodolicu svima i kratko identifikovati lokalno O.T.O. telo ili E.G.C. utoite koje sponzorie Misu, kao i da imenuje oficire. Korisno je imati Decu sa sobom tokom prvog dela uvoda. Pozitivno Dete moe napraviti konano prebrojavanje za sedita i broj Kolaa na Tanjiru. Odmah posle upoznavanja, akon bi trebao pitati da li neko ko je prisutan nee piti alkohol. Negativno Dete osmatra i belei odgovore. akon takoe moe u ovom trenutku pitati da li je neko poneo svoje Kolaie Svetlosti za Tanjir. Njih kupi Pozitivno Dete i onda oba akolita mogu biti otputena da idu u pripratu. Na Misama gde su neki od Ljudi neiskusni ili neupoznati sa ritualom, potrebno je nekoliko objanjenja o njihovoj ulozi u ritualu. Mora se skrenuti panja pridolicama da je Misa ritual sa ueem, a ne samo pozorina predstava. Od Naroda se oekuje da se pridrue sa odgovarajuim reima i gestovima, i to je najvanije, da uzmu priest. Liber XV specifira da ukoliko priest nije ograniena na Svetenika ili odreene priesnike tokom specijalne Mise, svi prisutni Ljudi trebaju da se prieste. U ostalim crkvama, priest se ceni kao privilegija lanstva, i od posetioca se oekuje da se uzdre od nje. U E.G.C. svako ko izgovori nau veru i napravi znak naimenovan za nau svetu priest, i samo oni koji ele tu priest, bi trebali prisustvovati. Kada se Narod poduava koracima, znakovima i reima, treba se voditi rauna kako se ne bi pretovarili informacijama. Obino je dovoljno da se kae da e akon uvek voditi Narod, da se kratko demonstriraju glavni znaci (Dieu Garde,
16

Korak i Znak oveka i Brata, Znak Pozdrava, plamen, i stav Vaskrsnua), i da se upute na njihove molitvenike za rei Vere i Himne. Ako su oficiri Mise planirali bilo kakve varijacije u uputstvima u Liber XV, promene bi se trebale najaviti Narodu kao deo akonovog uvodnog dela. Uvodni deo je takoe dobra prilika da se naprave opte najave o drugim lokalnim O.T.O. dogaajima. Uvodni deo ne bi trebao ukljuivati nametljiva pitanja Naroda o Misi. akon moe pomenuti da e oficiri biti slobodni da odgovore na sva pitanja posle ceremonije. Ali prizivanje dijaloga tokom uvoda otvara vrata pitanjima koja e biti bolje odgovorena kroz samu ceremoniju. Uvodni deo treba zakljuiti sa prijemom Naroda. Neki akoni vole da primaju Ljude individualno i svakom dodele mesto. Obino je dovoljno rei Narodu da ue u hram tiho i da svako zauzme mesto.

Signaliranje Narodu da Sedne i Ustane

Uputstva u Liber XV o sedanju i ustajanju Naroda su naalost oskudna. Praenje liste signala je samo jedan primer kako bi materijal mogao da se interpretira. Nekoliko optih kriterijuma su bili primenjeni kako bi se napravili ovi signali. Najjednostavniji su oni u kojima Narod treba da ustane i napravi korake i znake, i kada treba da ustanu i pevaju. 1. Pri prijemu Ljudi, recite im da zauzmu mesta, zato to ih to spreava da stoje na mestima na kojima e kasnije biti u nemogunosti da sednu. Ako veina Ljudi sedne na jedan kraj hrama, dobro je pomeriti neke od njih kako bi se dostigla ravnotea. Ravnotea u hramu pravi znaajnu razliku u ritualu. Sedanje se takoe moe regulisati tako da prednja sedita za priee zauzmu iskusniji priesnici. 2. Jednom kada su svi seli na odgovarajua mesta, pozovite ih da ustanu na noge pre odnoenja Knjige na Visoki Oltar. Stajanje se zahteva zbog potovanja Knjige Zakona, a i tako e Narod stajati za svoj odgovor akonovoj proklamaciji Zakona. Oni ostaju na svojim nogama za korak i znak, recitovanje Vere i pozdravljanje Svetenice. 3. Kada se Svetenica okrene da se popne na Visoki Oltar, Narod moe da sedne. Nastavljaju da sede za vreme vijugavih putovanje Svetenice i njenih priprema Svetenika. Za vreme Svetenicinih putovanja, akon moe ostati
17

kod oltara tamjana, ako je hram dovoljno velik da akon ne postane prepreka. U suprotnom akon e se morati skloniti sa puta. Dobro mesto da se povue je jugo-istoni oak hrama, kako bi Svetenika odora i kruna bila pri ruci. 4. Kada Svetenica klekne da udara Koplje, Narod treba ustati. Oni su na nogama za znak pozdrava, i za Neka tako bude. Oni ostaju stojei za vreme postavljanja svetenice u svetilite i Svetenikova kruenja. 5. Kada Svetenik zavri svoje tree kruenje, akon, Deca, i Narod trebaju kleknuti u poziciju plamena sa rukama iznad glave u poziciji molitve. Primetite da je lake i gracioznije da se ue u ovaj poloaj iz stojeeg nego sedeeg poloaja. Plamen se dri za vreme dva prizivanja Svetenika i jednog Svetenice tipino je to ukupno neto manje od tri minuta. 6. Narod ustaje na noge sa znakom pozdrava na poetku akonovog recitovanja Kalendara. Ostaju stojei do kraja Ceremonije Cepanja Vela, tj. do posle jedanaest poljubaca. 7. Kada svetenik klekne ba pre Litanija, Narod moe sesti. Iako se dozvola Narodu da sedne tokom prvih devet Litanija ini protivrenom uputstvima u Liber XV na kraju Ceremonije Cepanja Vela, ona opravdava uputstvo koje prethodi Litaniji Smrti, i obino ini Misu prijatnijom Narodu. 8. Narod mora stajati za Smrt i Kraj, sa glavom uzdignutom, oima otvorenim, kao to je upueno u Liber XV. 9. Posle zavrnog Neka tako bude Litanije, Narod moe sedeti za vreme cele Posveenje Elemenata. 10.Narod bi trebao stajati tokom cele Himne ukljuujui Sveteniki uvodni solo, ako se koristi himna iz Liber XV. Oni ostaju da stoje za vreme Mistinog Braka i Konzumacije Elemenata, do posle odgovora Svetenika na objavu Zakona. 11.Kada Svetenik okrene lea Istoku da se priesti, Narod moe sesti, sem kada se sprovode za Priest. Moraju ponovo stajati da bi izali iz hrama, ali kako je akon otiao u Grobnicu, on im ne moe dati to uputstvo. Kada daje nalog Narodu da ustane ili sedne, u potpunosti je prigodno od akona da izda kratka verbalna uputstva za vreme rituala. Obino je, meutim, jednostavan gest rukom (dlanovi na gore da se ustane, dlanovi na dole da se
18

sedne) dovoljan da se ukae poenta. To takoe manje odvraa panju od ceremonije.

Koraci i Znaci
Pronicljiv akon je primetio da su nekoliko koraka i znakova koje Narod pravi za vreme Mise formalna tajna O.T.O. Stepena. Ali te verzije znakova nisu za korienje u Misama gde svi prisutni nisu inicijati III O.T.O.-a. Umesto njih, znaci koji se koriste su oni koji su bili trenutni u O.T.O. kada je Krouli napravio Gnostiku Misu, a pre nego to je revizirao inicijacije. Ovi znaci nisu prevare. To su znaci koji su originalno napisani u Misi, a kako vie nisu trenutni materijal Stepena, slobodni su za upotrebu u zvaninom ritualu. Dieu Garde Stani savreno pravo, tvoja stopala formiraju kvadrat (levo stopalo pokazuje napred, desno stopalo pokazuje nadesno, sa desnom petom u upljini levog stopala). ake, sa spojenim palcima, se dre oputeno. Korak i Znak oveka i Brata Ovo je stari korak i znak koji korespondira sa trenutnim gestom I. Stani u Dieu Garde. Napravi kratak korak sa levim stopalom, stavljajui desnu petu u njegou upljinu; tj. pomeri tvoje levo stopalo, a zatim desno. Znak se daje sa otvorenim akama, prsti zajedno. Postavi nivo tvoje desne ake, sa palcem ispruenim u kvadrat prema grlu, tik levo od dunika. Povuci ruku elegantno preko vrata nadesno, i spusti je sa strane. Pozdravljajui Znak Magiara Ovo je stari znak koji korespondira trenutnom znaku II. ake se dre otvorene, prsti spojeni. Pritisni desnu aku na levi deo bedra, pruajui palac vertikalno nagore tako da formira kvadrat. Izbaci levu aku na gore, sa levom rukom horizontalno postavljenom od ramena do lakta, i vertikalno od lakta do kraja prstiju sa palcem i kaiprstom koji formiraju kvadrat. Plamen Za vreme Ceremonije Cepanja Vela, akon, Deca, i Narod klee u oboavanju, njihove ake spojene dlan ka dlanu, i podignute iznad njihovih glava. Svaki oboavalac tako zauzima fromu slova jod, sa akonom i Decom koja formiraju shin u sreditu hrama.
19

Udaranje Grudi Narod e imitirati svetenikovo udaranje grudi za vreme Posveenja Elemenata. akon moe potpomoi signaliziranje drei njegove ruke vidljivo u iekivanju Svetenikovog postupka. Stav Vaskrsnua Svetenik i Narod se prieuju u stavu vaskrsnua, tj. znaku Vaskrsnutog Ozirisa, ili Bletee Zvezde, sa rukama prekrtenim preko grudi. Ovaj poloaj je takoe dodeljen Deci kada njihove ruke nisu zauzete. Uputstva za Decu mogu isto da se odnose i na akona, ali napomena zamenice ovi (u Svetenikovom kruenju u odeljku IV u Liber XV) je dvosmislena. Podjednako opravdano tumaenje teksta bi bilo da akon stoji u Dieu Garde kada nije drugaije okupiran.

Sprovoenje na Priee
akonu je dodeljen zadatak sprovoenja Ljudi na Priee. Sprovoenje u ovom sluaju znai prosto usmeravati ili voditi ih do Svetilita. Najvaniji aspekt ovog posla je utvrivanje poretka priesnika tako da se ne rezultira neprijatnou zbog istovremenog pokuaja prilaska Istoku. Idealno, Ljudi bi trebali prilaziti Istoku i vraati se na svoja sedita kruno u pravcu kazaljke na satu oko oltara tamjana i krstionice. Radi lakoe uprave saobraanja, poredak priesnika moe tei suprotno od kazaljke na satu oko hrama, poinjui sa onima koji sede najblie Istoku na severnoj strani hrama. Neophodno je prii Istoku sa priesnikom samo kako bi ih poslao u Svetilite u odgovarajue vreme. Kada je broj Ljudi relativno mali, akon moe izdavati svoja sprovodilaka uputstva sa svoje stanice kod oltara tamjana. Druga opta alternativa je da se akon kree oko hrama, oznaavajui svakog priesnika iz blizine. Sklonost Svetenika i Svetenice e verovatno odrediti metod sprovoenja Naroda. Liber XV ne navodi poloaj Svetenika u toku Priea, ali je uobiajena praksa da Svetenik stoji na svojem mestu na Zapadnom poloaju. Naroito kada je Narod izbrojan, akon ima odgovornost otklanjanja zadrki meu priesnicima. Svaki priesnik (posle prvog) bi trebao da se uputi ka svetilitu odmah poto je prethodni zavrio svoj proglas.

20

Voenje Vere
Vera je od osnovnog znaaja za Narodno uestvovanju u Misi. Poglavlje O Dramskim Ritualima u Liber ABA daje instrukcije da je:
Jedna od njegovih velikih prednosti jeste to veliki broj ljudi moe da uestvuje, tako da je stalno na raspolaganju vea sila; meutim, vano je da oni svi budu u harmoniji. Dobro je da svi budu inicirani u iste misterije, vezani istim zakletvama i ispunjeni istim tenjama.

Recitovanje Vere Naroda je sredstvo pomou kojeg se ta svesna harmonija postie. To je takoe instrument pomou kojeg se moe razviti nesvesni intimni odnos meu Ljudima. akonovo vostvo Vere osigurava njegovo ukljuenje u taj intimni odnos. Ovo vostvo je takoe vitalno za pragmatiku svake od tri sekcije recitovanja Vere koje slede: korak i znak, osam odredbi, i trostruke pranave. Korak i znak oveka i Brata oznaava da Narod ima pravo na misterije povezane sa I O.T.O-a, koji se bavi fenomenom Raanja. U crkvenom kontekstu, odnosi se na krenje, tj. raanje u zajednici Crkve. Ali, kako nee neophodno svi Ljudi na Misi biti inicijati I ili krteni lanovi E.G.C.-a, oni ne moraju svesno ceniti te aspekte gestova. Zauzimanje istog poloaja od strane svakog u sobi stvara nesvesni intimni odnos kroz medium panje na fizike senzacije. Ova kinestetika impresija je razraena i napravljena prijemivijom kroz znak, koji ohrabruje Narod da oseti uticaj zamiljenog oruja na njihovim vratovima. akon bi trebao obratiti panju da d svim ljudima dovoljno vremena da zavre korak i znak, pre nego to nastavi sa osam odredbi Vere. Idealno, znak se daje u obliku pozdrava: akon vodi dajui znak, ali on ne zavrava sputajui svoju ruku dok svi Ljudi nisu napravili znak, a oni ne sputaju svoje ruke dok to akon ne uini. Ovaj nain pravljenja znaka e, meutim, raditi samo ako su svi sakupljeni naviknuti na ritual. Osam odredbi Vere prua seriju verovanja i ispovesti kojima se Narod obavezuje. Nekoliko odredbi, one koji se odnose na HAOS, BABALON, BAPHOMET, i Svece, mogu ukljuiti svrhu i/ili efekat prizivanja. akon mora voditi svih osam odredbi razumnim tempom, sa glasnim glasom i istom dikcijom, tako da e bez obzira na recitovanje pojedinih uesnika, svi Ljudi moi da uju Veru izgovorenu u vreme njihovog izgovaranja. Nasledna struktura fraza i odredbi Vere tei da sinhronizuje disanje Naroda proces koji kulminira sa trostrukom pranavom na kraju. Svako AUMGN treba se sainjavati sporim, punim dahom. akon mora ostaviti dovoljno vremena pre
21

svakog za udisanje, i AUMGN treba biti onoliko dugo koliko je ugodno. Vano je izbegavati produavanje vibriranja preko granice veeg dela Ljudi. Mo sinhronizovanog disanja da integrie svesnost Naroda je izvanredna. Ispravno izgovorena, pranava putuje kroz vokalne rezonatore od dijafragme do sinusa. Ovaj uzdiui gest iste vibracije odgovara i dopunjuje znak oveka i Brata, koji cilja sredinju taku tog spoja rezonatora. To je fizika demonstracija tenje Naroda koja je usliena pojavom Svetenice.

Sugestije za Studiju
Liber XVKanon Mise Liber CCXXKnjiga Zakona Liber IV, Deo III Poglavlje VII ovog dela Magike sadri diskusiju o formuli AUMGN. akoni e takoe hteti da pregledaju Poglavlje V o formuli IAO. Liber CCCXXXIIIKnjiga Lai Poglavlja 20 i 32 su povezana sa praktinim poslom voenja Naroda. Poglavlja 49 i 33 su povezana sa drugom i treom odredbom Vere. Liber CLVILiber Cheth vel Vallum Abiegni Sveta Knjiga koja se odnosi na drugu odredbu Vere. Liber CDXVIIIVizija i Glas Ovaj tekst ima mnogo informacija znaajnih za Veru. Mystery of Mystery od Apiryon Ep. Gn. i Helena Ep. Gn. Poglavlja Vera Gnostike Katolike Crkve: Ispitivanje i Gestovi Koreni u Gnostikoj Misi imaju veze sa specifiranim aspektima akonovog vostva Naroda.

22

USMEREVANJE DECE
Gnostika Misa zahteva pet oficira za puno izvoenje. Naalost, zbog nedostatka hramovnog prostora i/ili ritualista, esto se izvodi sa samo tri. Ovo iziskuje promenu u ulozi akona, koja e se pomenuti na kraju ovog eseja. Svakako, esencijalna formula Mise se moe sprovesti sa tri odrasla oficira bez dalje pomoi. Ali akon sa detaljnim razumevanjem Mise e uvideti vie u uestvovanju Dece osim tog to su zgodni pomonici. Zvanini molitvenik Mise, Liber XV, nalae uestvovanje Dva DETETA. Obuena u belo i crno. Tako se ovi oficiri u Misi uopteno oslovljavaju kao Deca, bez obzira na zrelost ovih dopunjujuih oficira. injenica je, meutim, da su ove uloge napisane tako da bi ih mogla vriti Deca. Nikakav govor se ne zahteva od njih, i uvek su u poziciji da ih usmeravaju drugi oficiri, ako je potrebno. Primetite da su Svetenik, Svetenica i akon oficiri koji mogu nositi poloaj ordinirajuih. Ovo svakako nije tano to se Dece tie. Zapravo je veoma prikladno za bilo kog ko se krstio u Crkvi da uestvuje kao Dete u Misi pre nego to zatrai potvrenje. Deca ne recituju Veru (to se oekuje od prisutnih da zapamte), niti daju razne znakove Crkve i/ili Reda koji se zahtevaju od Naroda u Liber XV. Ali oni imaju unutranju perspektivu rituala to bi im trebalo dati dalji uvid za njihovo razmatranje potvrivanja. Kako Crkva krtava samo one koji su proli doba puberteta, sva Deca koja prate ovaj plan bi bila odrasli. Tehniki termin za ove oficire koji je Baphomet XI nekako izbegao u svojem sastavljanju molitvenika je akolit. Ovaj termin je iz grkog korena koji oznaava koji prate na putu. Takvo imenovanje je s toga i bukvalno i simbolino tano za ulogu Dece u Misi. Opta je praksa za one koji ele biti Svetenici i Svetenice da slue kao akoliti u Misi kao deo njiovog treninga, jer su Deca u poziciji da vide mnoge detalje posveivanja, konzumacije, k.t.l. (?) koji su neopaeni od Naroda zbog daljine ili ometajuih tela. Ostale tradicionalne titule koje bi se mogle primeniti na ove oficire potiu iz klasinih misterija Eleuzije. U Veim Misterijama, koji su bili ritual individualne inicijacije (za razliku od parade Manjih Misterija), postojala su tri oficira: Hijerofant, Stolistis i Dedahas. Hijerofant znai odava tajni i originalno grki ierophantes ima vrednost od 1101. akon kao nosilac Knjige Zakona ispunjava ovu ulogu. Nosilac baklje u Eleuzijskim ritualima je bio poznat kao Dedahas (grka
23

vrednost 1209). Jasno je da je ova uloga u saglasnosti sa akolitom u Gnostikoj Misi koji nosi kadionicu i poznat je kao Pozitivno Dete. Stolistis (895) je, neiznenaujue, nosio pehar vode. Negativno Dete sa kragom i solju zgodno korsepondira. Priesnici (Svetenik i Svetenica) Mise ispunjavaju ulogu kandidata misterija. Primetite da je re candidate originalno znaila obuen u belo, kao to to i jeste Svetenik kada se prvi put pojavi u Misi. U Eleuzijskim misterijama, oigledna polarnost Stolistisa i Dedahasa je asocirana sa mesecom i suncem. Ovo sugerie tradicionalne alhemijske formule, i kroz njih tablu (sa Decom) u adutu Ljubavnika u Tot tarotu. akon u toj slici je visoki aneo Aiwass/Hermes, koji predsedava nad ujedinjenjem Svetenika i Svetenice. Postoji mnogo drugih naina da se tumai ta polarnost, obino spominjana kao pozitivno i negativno, u vezi sa akolitima Mise. Pozitivno dete je jang princip, dok je Negativno jin. Ova oigledna podudarnost otvara iroka vrata Orijentalnom metafizikom dualizmu. Uobiajeno je postaviti akolite u Misi po polu, sa mukim Pozitivnim Detetom, i enskim Negativnim Detetom. Bila bi greka praviti doktrinu od ovakvog postavljanja polova. Jer on je uvek sunce a ona mesec, ali njemu je krilati tajni plam a njoj pognute zvezde. Ali vi niste tako odabrani. (AL I:16-17) Zamenjeni akoliti, kao i parovi istog pola rade prilino dobro. Simbolino, akoliti se mogu gledati kao blizanci. Dva muka Deteta mogu biti Set (negativni) i Horus (pozitivni). Dva enska Deteta mog biti Izida (pozitivna) i Neftida (negativna). Zauzimanje boijih obliija je naroito nagraujua magika projekcija za ove neme uloge. Deca bi se mogla posmatrati kao dve verzije deteta Horus: Hoor-pa-kraat, beba na lotusu (Negativno), i Ra-hoor-khuit, Krunisano i Osvajajue Dete (Pozitivno). akon bi tada bio Heru-ra-ha, njihova odrasla sinteza. Ako se akon smatra merkurijanskim (sa svojom Knjigom i zvonom) pre nego solarnim, o Deci se moe misliti kao o Din i Doni. Ova dva duha Merkura ilustruju osnovno dupliranje i dvojnost misli izraene kroz jezik. Tako Deca, kako ne govore nita, simbolino predstavljaju znaenje i protiv-znaenje svojstveno akonovom prvom izgovaranju Litanije. Pozitivno Dete je Istina ili znaenje manifestovano Reju; Negativno Dete je La ili znaenje skriveno Reju. Analogno itanju bi bilo dupliranje Totovog Majmuna.
24

Prosto kabalistiko itanje akolita pridaje ih stubovima Strogosti (negativno) i Milosti (pozitivno). Zapravo, kada nisu u povorci sa ostalim oficirima, jedini putevi koje akoliti moraju prolaziti su putevi stubova, ako se pod hrama gleda kao Drvo sa Keterom na Istoku. Negativno Dete se pomera istono i zapadno sa severne strane hrama. Pozitivno Dete se pomera istono i zapadno sa june strane hrama. Srednji stub, stub Blagosti, bi se mogao pripisati akonu. Kada akoliti prvi put uu u hram, oni to rade u drutvu Svetenice. Stolistis ili Negativno Dete vodi, a Dedahas ili Pozitivno Dete prati Svetenicu. Bez obzira na taku njihovog ulaska u hram, moraju krenuti u smeru suprotnom od kazaljke na satu do mesta izmeu dva oltara (tj. visoki oltar i oltar tamjana). Ne samo da ovo odraava lunarnu energiju koju nosi Svetenica, nego postavlja Dedahasa na stub Milosti, a Stolistisa na stub Strogosti. Takoe, ovo ispunjava potonju instrukciju da kada se Svetenica okrene i popne na visoki oltar, Pozitivno dete je sa njene desne strane. Deca prate Svetenicu kroz njena vijugava putovanja, sa Pozitivnim ispred Negativnog Deteta. Ovaj poredak na prvom mestu odraava prethodnu postavku Dece u smeru puta Svetenice. Za vreme Svetenicinog oivljavanja i posveenja Svetenika, Deca mogu okruivati Grobnicu, svako na svom odgovarajuem stubu. Iako je iskuavaje za akolite da se zadre istono od Svetenice, i tako blie krstionici i oltaru tamjana gde je njihov pribor potreban; njihovim postavljanjem na Zapad se isti centralni prostor za pomeranje oficira i vid Naroda. Svaki akolit svojim redom daje svoj pribor Svetenici, a onda ga preuzima kada ga je ona posvetila i iskoristila. Akoliti prate Svetenika i Svetenicu do Istoka i pruaju svoj pribor Sveteniku za njegov rad utronjenja Svetenice. im je on zavrio sa svojim oruima, Deca ih istovremeno nose na oltar tamjana i krstionicu, i vraaju se na podijum. Onda prate Svetenika na njegovom trostrukom kruenju oko hrama, ovaj put sa akonom. Primetite da su Deca upuena, kada ne nose instrumente ili prave plamen, da stoje sa rukama prekrtenim na svojim grudima. Ovaj znak je isti stav Vaskrsnua koji zauzima Narod po zavretku njihovog priea na visokom oltaru sa reima Ne postoji nijedan deo mene koji nije od bogova. U ovome postoji umena aluzija na prirodu deijeg doba u vezi sa magikom i duhovnou.

25

Kako se Narod prieuje, njih akoliti nude elementima. Pozitivno Dete prinosi Tanjir sa Kolaiima Svetlosti, a Negativno Dete daje pehar vina svakom priesniku. U ovom trenutku, vatrena i vodena polarnost Dece je uzviena na solarno/lunarnu polarnost. Tanjir predstavlja Sunce, a Gral Mesec. Deca su poslednji vidljivi oficiri Mise, ulazei u Grobnicu posle Svetenika i akona. Njihovo povlaenje se moe izvriti du njihovih stubova ka zapadu na njihovim odgovarajuim stranama hrama. Njihovo nestajanje po prikljuenju Grobnici na taj nain ilustruje formulu 0 = 2 i obostranu anihilaciju suprotnosti u ljubavi. Deca se ne prieuju u Misi. Postoji, meutim, poseban mehanizam gnoze za vreme priea Naroda na koji su samo akoliti privilegovani. Kroz Misu, akoliti mogu negovati u sebi strahopotovanje i oduevljenje starijim oficirima Mise. Psiholoki, ovo se uveava tiinom Dece i njihovom ponavljajuom pratnjom ostalih oficira. Psiholoki, to moe biti dalje stimulisano namernim oputanjem miia lica, ak do take putanja usana da se rastave, kao i upornim pogledom na oficire. U poslednje tri ceremonije Mise, ovo oboavanje e prirodno biti usmereno na Svetenika ispred visokog oltara. Do vremena priea Naroda, ovo stanje akolita moe dostii funkciju osloboenja, koje je usmereno prilasku Svetenici. Deca su sledstveno tome u jedinstvenoj poziciji da direktno shvate nasledno boanstvo svakog priesnika. Tokom Mise, Deca su subjekti usmeravanje ostalih oficira. Svaka prilika akona da ispravi ili da nalog Deci se moe izvriti smirenim gestom ili tihim verbalnim uputstvom.

Treniranje Dece
Jedna od vanih karakteristika uloga akolita je injenica da oni nisu zahtevni u pogledu ritualne tehnike ili teoloke ekspertize. Mogue je (dodue ne sasvim idealno) regrutovati Decu pola sata pre poetka Mise. Ako su prisustvovali Misi, ali nisu nikada do sada sluili kao Deca, trebali bi biti sposobni za to posle desetominutne orijentacije od strane akona. Deca koja tek poinju da rade sa ulogama ne moraju biti optereivana sa mnogo teorijskog materijala o kojem se raspravlja u ovom eseju. Trebalo bi ih obavestiti da oni imaju najbolja mesta u sali i da im se kae da nemaju uiti nikakav tekst i kako e akon biti u stanju da im da uputstva tokom rituala, ako im budu neophodna.
26

Jednostavan prolazak je obino dovoljan da da deci informacije koje e im biti potrebne da izvre ritual. akon se moe pretvarati da je Svetenica i proetati akolite kroz Obred Ulaenja. Onda, kao akon, moe ih proetati kroz ostatak Mise. Bez rei, i uglavnom u osnovi preskaui Litanije, Posveenje Elemenata, Himnu (tokom kojih su Deca samo privilegovani posmatrai), ceo prolazak oduzima tek oko pet minuta. Naravno, poeljno je izloiti Decu odvojenoj i punoj probi Mise pre nego to slue po prvi put. U tom sluaju, dodatna rasprava sa akonom im moe pruiti malo vie simbolikog razumevanja ceremonije, jednom kada imaju ritualno iskustvo da je stave u kontekst.

Misa bez Dece

Nekada e Deca biti prosto nedostupna, ili e rukovodee svetenstvo odluiti da ih preskoi zbog razloga okolnosti. U ovom sluaju, akon e morati da se prilagodi i pokupi manjak. Hram e biti postavljen drugaije, tako da Deiji pribor bude ve prisutan na oltaru i krstionici na poetku Mise. Dve take u ritualu gde e akon morati da preduzme drugaije ili dodatne postupke je tokom korienja ostalih oficira vode i kadionice, i tokom Priea. U Misi bez Dece, akon e morati da dostavi vodu i kadionicu Sveteniku tokom prvog dela Ceremonije Otvaranja Vela. Svetenica bi takoe mogla traiti neku pomo sa Ceremonijom Obreda Ulaenja. Takve take bi trebale paljivo biti uspostavljene meu oficirima pre Mise. Ako nema Dece da slue Priee, veoma je poeljno imati opslunika Priea koji e pomagati Svetenici u predavanju elemenata Narodu. U ekstremnim sluajevima, mogue je da akon preuzme ovu ulogu. U ovom sluaju, akonov uvodni deo bi trebao dati potpun spisak Narodu, naime: a) da Misa varira od Liber XV u eliminisanju Dece, i b) da e Ljudi morati sami da se sprovode za Priee; jo c) i kako bi Ljudi trebali da se sprovode sami. Fiziki je mogue, ali simboliki nepreporuljivo, za Svetenika da pomae ili zameni akona u slubi Priea. U svakom sluaju, sud Svetenika i Svetenice e odrediti kako e se postupati sa elementima u takvom sluaju.

Sugestije za Studiju
Liber XVKanon Mise Liver CXIKnjiga Mudrosti ili Ludosti Strane 36-42 se bave Misterijama Telemitske pedagogije. 27

KALENDAR
Kroulijevi komentari o znaaju Kalendara (CCXX II:34-43) su reprodukovani ovde:
Mi ne kalkuliemo, ne raspravljamo, ne kritikujemo; ove stvari dovode do podele volje i stagnacije. One su okovi za nae Kretanje. One obogaljuju naeg Pegaza. Mi ustajemo - Kreemo se - prema Ljubavi - mi smo budni, oprezni: "Radosno i nemirno, Nai krase uvojci, O pustite nas da opkolimo Grad Jutarnji." Tajna magike je da "raspali sebe u molitvi". Ovo je test spremnosti za zvezdu, koji ona reava plamtei na nebu. Ne moe ga pobrkati sa starom devojkom koja zamera svemu. Ovaj univerzum je divlja pijanka atoma, ljudi, i zvezda, svaka je dua svetlosti i veselje, noeno na leima Venosti. Zapazi da mi moramo da "ustanemo" pre nego to se "probudimo". Stremljenje Viem je san - ispunjenje elje koje ostaje obmana koja nas mami u suprotnom pravcu od traganja za stvarnou - ako ga ne sledimo akcijom. Samo tada postajemo potpuno svesni sebe, i ulazimo u pravi odnos sa svetom u kome ivimo. Ritual nije melanholina formalnost; on je sveta tajna, igra, proslava univerzuma. Univerzum je beskrajno ushienje, divlje i neogranieno, luda strast brzine. Astronomi nam govore da je ovo Velika Republika Zvezda; fiziari govore isto o Maloj Republici Molekula. Ne treba li Srednja Republika Ljudi da bude poput njih? Utiv etiar prigovara; njegov ideal je pogrebna sveanost. Njegov horizont je ogranien smru; a njegov pijunski dvogled je umrljan idejom greha. Novi Eon proglaava oveka kao Besmrtnog Boga, veno aktivan da ini Svoju Volju. Sve je radost, sve je lepota; ovu Volju mi proslavljamo. U ovom stihu vidimo kako buenje dovodi do ureene i svrhovite akcije. Radost i lepota su dokazni materijal da su nae funkcije slobodne i odgovarajue; kada nemamo zadovoljstvo, i ne nalazimo nita emu bi se divili, u naem radu, radimo pogreno. Svaki elemenat - Vatra, Zemlja, Vazduh, Voda, i Duh - poseduje svoju sopstvenu prirodu, volju, i maginu formulu. Svaki moe imati svoj prikladni ritual. Mnogi takvi u prostom obliku su opisani u Zlatnoj Grani od Dr. D. D. Frejzera, Slava Trojstva! Naroito su ulasci sunca u osnovne znake elemenata pri ravnodnevicama i sunevim prekretnicama podesni za svetkovine. Razlika izmeu "rituala" i "svetkovina" je ova: u prvom naroit oblik energije je proizveden, dok postoji opte pranjenje ovekove suvine snage u drugom. Ipak, svetkovina obuhvata periodinu ishranu.
28

["prva no"] Trebalo bi da bude specijalna svetkovina na dvanaesti avgusta svake godine, jer je venanje Zveri uinilo moguim otkrivenje Novog Zakona... ["tri dana"] Ovo je 8., 9. i 10. april, svetkovina poinje u visoko podne. ["Tahuti i dete"] Ova naroita svetkovina po karakteru je podesna samo za inicijate. Vrhunski ritual je Invokacija Horusa, koji je izazvao otvaranje Novog Eona. Datum je 20. Mart. Ravnodnevica Bogova je izraz upotrebljen da opie poetak novog eona, ili novu magijsku formulu. Treba da se slavi na svaku ravnodnevicu, na nain poznat Neofitima A A. Svetkovine vatre i vode ukazuju da se veselja individualno prave u pubertetu deaka i devojica. Svetkovina za ivot je pri roenju; a svetkovina za smrt je pri smrti. Od najvee vanosti je da se pogrebi uine veselim, tako da se ljudi naviknu da prihvataju pravi pogled na smrt. Strah od smrti je jedno od velikih oruja tirana, isto kao i njihov bi; i iskrivljuje na itav pogled na univerzum. ["svaki dan"] Za onog koji shvata Hadita ovom tekstu treba malo komentara. udesna je ova radost buenja svakog jutra za istinu svoje besmrtne energije i zanosa. (Vidi Liber HAD.) ["svaku no"] Spavanje je vraanje, u svesti, u zagrljaj Nuite. Ali postoji naroiti akt oboavanja Nae Gospe, kao to vi dobro znate.

[Dosadni akoni koji su zainteresovani za razmenu linih interepretacija ovih stihova sa autorom mogu mu pisati u Krug Sklonita Zvezde u Loi Skerletna ena.]

Recitovanje Kalendara
Ustanite i probudite se! Iako uput Narodu da ustane pada pre prve rei Kalendara u Liber XV, veina akona i skupova nalazi da je vee zadovoljstvo ustati u trenutku ove naredbe akona, radije nego u njenom iekivanju. Znak pozdrava ovde, kao i znak oveka i Brata, ima prirodu pozdravljanja. akon bi trebao pauzirati pre nego to nastavi i saekati da svi Ljudi odgovore znakom. Za vreme Vere, akon je pokazao put u dubine Misterije. Sa njegovim recitovanjem Kalendara akon nalae Narodu da ga prate u povrinskoj prisutnosti, vukui ih iz dubina meuzvezdanog prostora i tajnog mesta gde nema boga. Ovaj zadatak moe biti teak, zato to e prisutni razliito reagovati na Svetenikovo i Svetenicino prizivanje, upliui sebe u razliite vrste svesnosti. Ova
29

razliitost zavisi od toga da li se u prizivanjima identifikuju sa govornikom, onim kome se govori, ili treom stranom, i s kojim stepenom se utapaju u identifikaciju, kao i strukture njihovog vaspitanog temperamenta svesnosti. Navoditi Ljude da stoje i odgovore pozdravnim znakom e im dobaciti merdevine, ali obino nee biti dovoljno da ih dovede do povrinske prisutnosti. Zbog izazova dovoenja Naroda do povrine tokom svog govora, Kalendar mora biti potpuno i nesvesno nauen. Svaka potreba akona da postane svestan svojih rei ili pogleda na kopiju teksta na papiru ili u svom umu e odvratiti misli od posla neposredne komunikacije sa Narodom. Umesto na reima, akonova panja mora biti na Narodu i zadatku da im da kakav god im je podstrek potreban da pronau svoj put do povrinske prisutnosti u hramu. Ti podstreci ne trebaju doi u obliku verbalnog sadraja, koji je ogranien Kanonom Mise. Ali akon ima irok raspon oruja na raspolaganju, ukljuujui vokalni ton i naglaavanje, kontakt oima, i gestove. Vokalni ton koji je u kontrastu sa tonom korienim u prethodnom Svetenikovom govoru moe biti koristan. Najbolji ton koji moe da se koristi je verovatno isti onaj korien u akonovom uvodnom delu. Narod je vrlo verovatno imao povrinsku prisutnost u toku uvodnog dela, kada su morali biti budni za akonove instrukcije, i jo nisu bili uvueni u atmosferu hrama. Vraajui Narodu taj ton moe ih dovesti u stanje u kojem su bili kada su ga poslednji put uli. Kontakt oima je veoma koristan u osiguravanju uspeha Kalendara da dovede Narod na povrinu. Neuspeh da se uzvrati kontakt oima i irenje zenice su dobri znaci da je Narod jo uvek prilino duboko. Ali kontakt oiju moe biti isto tako korien u sponi sa verbalnim naglaavanjima, da prenese podverbalnu poruku, Hej, ja govorim vama! Gestovi svake vrste mogu biti korisni u skretanju panje Naroda. Jedan naroito koristan je da se napravi zamah rukom iznad glave na rei svetkovina svake noi za Nu. Osim to naznaava svod nebesa, ovaj gest ima tenju da ukloni zamiljena stvorenja koja bi mogla okupirati gornji deo vidnog polja Naroda. Raznolikost gestova je ogranien samo dovitljivou akona. Udaraki gestovi takoe mogu biti korieni: pljesak akama odmah posle vea svetkovina za smrt! e verovatno izvui panju svakog ko jo nije uspeo doi na povrinu. Povrinska prisutnost Naroda je potrebna kako bi se sjedinili iz svojih odvojenih dubina. Prethodea prizivanja Svetenika i Svetenice imaju tenju da orijentiu sakupljene na njenu linu zvezdanu orbitu. akonovo recitovanje
30

Litanija skuplja sve u hramu za Svetenikovo finalno prizivanje ispred Vela: prizivanje izjavljeno u ime celog skupa ka naem Gospodu u Univerzumu Suncu, naem Gospodu u nama ije je ime Misterija nad Misterijama prizivanju koje ini od celog skupa vee Koplje, sa Svetenikom koji je vrh, nategnutim da se baci i otvori Veo.

Sugestije za Studiju
Liber XVKanon Mise Liber CCXXKnjiga Zakona Liber IV, Deo IVEkvinoks Bogova Liber CXIKnjiga Mudrosti ili Ludosti Strane 16 i 113, O Disciplini i O Ceremoniji Ravnodnevnice su znaajne. Liber CCCXXXIIIKnjiga Lai Poglavlje 43 Murvini Vrhovi je komentar na deo Kalendara. Zakon je za Sve od Alistera Kroulija Mnogo saetija edicija Kroulijevih komentara na Zakon je izdan od New Falcon pod vostvom izdavatva Louis Wilkinson-a i Hymenaeus Bete. Ali Regardijeva edicija je jo uvek korisna.

31

LITANIJE
Srce nebesa zrai ivot i blaenstvo Dok su svetovi skriveni u zmijinom smotaju. Rogovi smrtne promene, me kojima je Kapija ljubavi, su okrenuti ka zemljitu. Mladunci zmije! Klonite dole vaim glavama i izbacite Led otrova u isparavajuu zemlju. Tu klija tajni granajui koren Koji izranja u zelenom i ivosnom roenju Debla koja pruaju lie i miomirisne cvate. Poslednje voke lee trulei na tlu; A daleko van grobova, kraljevi su krunisani. Litanija (eng. Collect, prim.prev.) je zapravo skraenica za Latinski izraz oratio ad collectam, koji znai molitva po okupljanju. U Hrianskoj ceremoniji, litanije obino variraju prema kalendaru, i prethode Euharistijsku poslanicu. Liber XV prepisuje skup od jedanaest Litanija za upotrebu u svim Misama, i obino se recituju kao komplet. E.G.C Mise, meutim, pojedinano odgovaraju uobiajenoj strukturi Hrianskih litanija. Svaka Litanija sadri prizivanje, koje prati molba, i zavrava sa zakljukom. Prizivanje je opis Litanijinog objekta (Sunce, Gospod, itd.) sa namerom izazivanja manifestacije njegovih uticaja, npr. za Mesec: Gospo Noi, koja se stalno okree oko nas, sad vidljiva, sad ne vidljiva u svojim menama, Molba se sastoji od zahtevanja da prizvana sila proizvede neki efekat: Budi naklonjena lovcima, i ljubavnicima, i svim ljudima koji se umaraju na zemlji, kao i svim mornarima na moru. Zakljuak svake od jedanaest Litanija je odgovor Naroda Neka tako bude. Audio zapis Kroulija kako recituje prvih pet litanija daje ton za pevanje odgovora, koji je reprodukovan sa desne strane. Podnoljivo je jednostavan i lak za Narod da ga pokupi. Svakako nema potrebe da se doda melodija, mada to izgleda da pridodaje bogatosti Litanija. Amiciozan akon mogao bi svirati kantatu i pevati Litanije. Moda e za vreme Litanija, a svakako pre nego to ih zapone, akon hteti da nagomila dobru koliinu tamjana na kadionicu. Gorui tamjan udebljava
32

atmosferu hrama za vreme jedanaest molitvi, i to je simbolino molitvi, nesuptilno vozilo ili slika... tenje. (Magika) Sem ako u svi Ljudi i sami akoni, nekakav gest e biti potreban da izazove zakljuak svake molitve. Blago kuckanje na oltar tamjana e svakako biti dovoljno. Postavljanje ruku dlan ka dlanu na nivou srca takoe radi dobro. Znak pozdrava se upotrebljavao za ovu svrhu, ali ne i bez zbrke, Narod tei da ratrkano napravi znak kao odgovor. Povrinska prisutnost je neophodna za akona kroz Misu sa jednim izuzetkom, ili bolje rei sedam. Stalna potreba akona za povrinskom prisutnou se uravnoteuje u sredini rituala, njegovim posebnim recitovanjem Litanija za vreme kojih on moe ii zaista prilino duboko. Mnogi akoni iskoriavaju ovu injenicu itajui Litanije iz molitvenika. Kako je povrinska prisutnost nepotrebna za Litanije, njihovo itanje sa stranica je mogua opcija ukoliko je prihvatljiva rukovodeem svetenstvu. Raspored jedanaest litanija podlee podgrupama. Parovi su jasno sugerisani: Gospod i Gospa, Sunce i Mesec, Sveci i Zemlja, Sunce i Gospod, Mesec i Gospa, Raanje i Smrt, itd. U nekim sluajevima, izgledaju kao da spadaju u grupe po tri, kao to su Sunce, Mesec i Zemlja. akoni bi trebali provesti neko vreme meditirajui o meuodnosima Litanija i razliitih kategorija u koje one mogu biti podeljene. Ova praksa e takoe teiti da dovede do otkria ili razvijanja korespondencija. Tau Apiryon je ukazao da se prvih sedam mogu razmatrati kao Univerzalne, a poslednje etiri kao Prigodne Litanije, sa raznim atribucijama kako su prikazane u tabeli: Univerzalne Litanije Sunce Gospod Mesec Gospa Sveci Zemlja Principi Tetragramaton Yod Heh Vau Heh (zavrno) Prigodne Litanije Roenje Brak Smrt Kraj Pranava A U M GN O.T.O. I II III IV

33

Evo jo jedne metode grupisanja Litanja:

Trohilici
Liber XV ne objanjava u kojem smeru se treba okrenuti ili gde stojati dok se izbovaraju Litanije. Izgleda kao uobiajena praksa da se akon okrene Istoku stojei iza oltara tamjana za svih jedanaest. Ali varijacije ove prakse su svakako mogue. Razraen sistem trohilika je delotvorno korien, tako da se akon okrene i suoi sa nekim abstraktnim ili konkretnim obraanjem temi svake Litanije. SUNCE: Okreni se nadesno od Istoka da bi gledao u trenutnom pravcu Sunca u vreme Mise: Jug u podne, Zapad u sumrak, Sever u pono, itd. GOSPOD: Dovri okret nadesno nazad ka Istoku da bi gledao ka Sveteniku i Koplju. MESEC: Okreni se nalevo od Istoka da bi gledao u trenutom pravcu Meseca. Pravac novog Meseca podudara sa pravcem Sunca. Nedelju dana kasnije (prva etvrt Meseca) on se nalazi 90 istono od Sunca, tj. istono u podne, juno u zalazak, zapadno u pono i severno u zoru. Pun Mesec je suprotno od Sunca. A poslednja etvrt Meseca je 90 zapadno od Sunca. GOSPA: Dovri okret nalevo nazad ka Istoku da bi pogledao ka Svetenici i Gralu. SVECI: Ostani gledajui ka Istoku, da bi projektovao propisane krsteve ka Sveteniku. ZEMLJA: Ostani gledajui ka Istoku i Visokom Oltaru, tj. vrhu Zemlje.
34

PRINCIPI: Okreni se nadesno i pogledaj ka Severu, za poziciju Sunca u pono skriveni principi koji su osnova postojanja. ROENJE: Okreni se nadesno i pogledaj ka Istoku za poziciju Sunca u zoru pojava izvora ivota. BRAK: Okreni se nadesno i pogledaj ka Jugu za poziciju Sunca u podne pozicija Hatore, boginje ljubavi. SMRT: Okreni se nadesno i pogledaj ka Zapadu i Grobnici. KRAJ: Zavri krug sa okretom desno ka Severu za poslednju Litaniju, do izvrenje njihovih volja, zakljuujui sa okretom nadesno ka Istoku za pranavu. Jedan razlog zbog kojeg akoni tee da ostanu na mestu za vreme Litanija je taj to im je potreban molitvenik koji stoji na oltaru tamjana. I mada je obino prihvatljivo da akon koristi molitvenik za Litanije, ima vie razloga, pored trohilika, da se oslobodi njega. Kako su Litanije akonova velika prilika da napusti povrinsku prisutnost i izrazi malo svesnosti, izgleda kao teta da se ta svesnost protrai na itanje. Ako se Litanije upamte, akon moe stvoriti punu vizuelizaciju njihovih objekata dok im se obraa; moe uloiti rei na vie nivoa i sa vie entuzijazma; on moe svojim slobodnim rukama iscrtavati odgovarajue figure i slova u vazduhu; teko da postoje ikakve granice i razrade u svesti koje Litanije mogu inspirisati. Ako nita drugo, svaki akon bi trebao upamtiti redosled Litanija. Posle toga, sledei prioritet, koliko god uasno izgledao, je pamenje Svetaca. Za vreme Svetaca, akon bi trebao da iscrtava krstove i da ih projektuje u dno Svetenikove kime. Ako je akonova panja podeljena izmeu molitvenika i dna Svetenikove kime, ova operacija e teiti da bude neefikasna ili nedelotvorna. A jednom kada su Litanije Sveca zapamene, ostale se ue skoro bez truda. Istorijski sveci dati u Liber XV su fascinantni nizovi pojedinaca ije biografije sve obilno nagrauju prouavanje. Kratak spisak svetaca ima 22 imena, a pun spisak ima 78. Njihovo dodeljivanje 22 slova Hebrejskog alfabeta i punog pila od 78 tarot karte su vebe koj je najbolje ostaviti pojedinim akonima. U svakom sluaju, 22 je dva puta jedanaest, a 78 je vrednost rei MZLA, uticaja Ketera. Sledee strane daju fonetiki klju za imena Sveca. VELIKI slogovi dobijaju naglasak u svakom imenu.

35

LAO-cu Sid-AR-ta KRI-na Ta-HUU-ti MO-ej DI-o-NI-s Mo-HA-med To ME-ga TE-ri-on HER-mes PAN Prij-AP O-ZI-ris Mel-KI-ze-dek Kem A-MON MEN-tu HER-ak-le OR-fej O-DIS-ej Ver-GIL-li-je Ka-TOL-om MAR-i-AL-is Ra-ble SVIN-burn A-po-LON-i-je TI-ja-ne SI-mon MAG-us MA-nes Pi-TAG-ora Ba-SIL-id-es VAL-en-TIN BAR-de-SAN Hip-POL-it MER-lin AR-tur GA-mu-rej

PAR-cif-al KAR-lo Veliki VIL-jam od IR-ena FRED-e-rik od HOH-en-TAU-fena RO-der BEJ-kon JA-ko-bus Bur-GUN-dus Mo-LEN-zis KRIS-ti-an RO-zen-kroic UL-rih fon HU-ten PAR-a-cel-zi-us MAJK-l MAJ-er ROD-erik BOR-dia JA-kob BOJ-mu FRAN-sis BEJ-kon Lord VER-u-lam An-DREJ-a Ro-BER-tus de FLUK-ti-bus Jo-HAN-es DI ED-vard KEL-i TOM-as VON El-IJA A-mol MOL-i-nos A-dam VAJS-haupt VOLF-gang fon GE-te Lud-VI-g KRALJ Ba-VAR-ske RI-hard VAG-ner Al-Fons Lu-i Kon-stant FRID-rih NI-e HAR-grejv DEN-ings KARL KEL-ner FOR-long duks RI-ard FRAN-sis BAR-ton RI-ard PEJN NAJT Pol Go-gen Dok-tor e-rard On-kos TE-o-dor ROJS AL-is-ter KROU-li

Sugestije za Studiju
Liber XVKanon Mise Liber CVIConcerning Death Ova poslanica je reprintovana iz The International u Ekvinoksu III (10). Liber XCIKnjiga Mudrosti ili ludosti Strane 67-75 se bave boanskim Pesnicima kao klasom, i sa nekoliko Sveca kao pojedincima. Liber CCCXXXIIIKnjiga Lai Poglavlje 7 Dinosaurus ima veze sa Svecima. Srce Majstora od Kaled Kana (pseudonim Alistera Kroulija) Deo III, Hram Istine je u vezi sa Svecima. Mystery of Mystery od Apiryon Ep. Gn. i Helena Ep. Gn. Trei i poslednji deo ovog teksta sadri kratku biografiju za ba svakog Sveca popisanog u Liber XV, i ak ddaje jo etiri koji su kaninozovani od Rojsa. Ophiuchus, razliiti brojevi U ovom urnalu izdatom od Sekhet-Bast-Ra Loe esto se pojavljuju ueni lanci vezani za Svece, omiljena tema istraivanja te Loe.

37

RAZNOVRSNE INOVACIJE I KONTROVERZNOSTI

Proterivanje
Postoji jaka tradicija proterivanja u toku Mise. Tipino, akon e izvriti proterivanje sa ritualom pentagrama, po prijemu Naroda, a pre donoenja Knjige Zakona visokom oltaru. Mnogi lanovi E.G.C.-a koji uzimaju ritualne odgovornosti su ceremonijalni magiari, i sasvim je prirodno da e doneti svoje ceremonijalne navike u Crkveni ritual. Ali proterivanje pentagramom je nepotrebno, i moda nedolino za vreme Mise. Misa je dramski ritual. Dramski ritual drugaijeg reda od ceremonijalnog rada, mada esto primenjuje ceremonijalne postupke za svoje ciljeve. Misa u Liber XV je sastavljena od est odvojenih ceremonija koje rade u kombinaciji da bi proizveli eljeni efekat. Struktura prvog dela Ceremonije Obreda Ulaska zgodno korespondira sa manjim teranjem pentagramom: Proterivanje Kabalistiki Krst Imena Bogova etvrti Priznanje uvara Kabalistiki Krst Ceremonija Obreda Ulaska Prikazivanje Zakona i Razmena Pozdrava Vera, odredbe prva do etvrta: HAOS, BABALON, BAFOMET i TELEMA Vera, odredbe peta do osma: Sveci, Misa, Krtenje, i ivot Trostruko AUMGN

Proterivanje nije navedeno u Liber XV. Svakako je proterivanje bilo kakve vrste pre prijema Naroda u hram pogodan i koristan postupak, koji dodaje duhovnom pripremanju akona i prostora. Naroito je poeljno kada se prostor hrama koristi po prvi put. Ali stavljati ga usred naroito skiciranih pokreta Ceremonije Obreda Ulaenja bi se moglo videti kao prekidanje procesa. Usmena tradicija ukazuje da su odreeni Telemitski rituali prirode koja iskljuuje proterivanje posle ceremonije. Dva rituala naroito naznaena su Znak Zveri (iz Liber V) i Gnostika Misa. Razlog koji je dat je da su ovi rituali posebno namenjeni da bodre irenje magikih sila Eona Horusa naveliko kroz svet. Misa to radi kroz euharistijski proces, tj. pretvaranje obinog u boansko. Vera definie
38

udo Mise kao proces kojim se meso i pie preobraava... u duhovnu supstancu. Misa moe preobraziti psihike krhotine Starog Eona u ivotni duh Novog, tako energije koje bi se mogle iskljuiti iz drugog rituala kroz proterivanje mogu biti ukljuene u preobraenje Misom. S toga, nema potrebe za proterivanjem pre Mise; iako njegovo vrenje nee spreiti Misu da bude delotvorna, proterivanje moe uskratiti neke potencijalne objekte efekata Mise.

Oglaavanje Zvona
Na kraju Posveenja Elemenata, Svetenik podie Hostiju i Pehar, i Zvono se oglaava. Nikakva indikacija nije data o tome ko bi trebao oglasiti Zvono, ali to skoro uvek uradi akon. Kao to je pomenuto u prethodnim esejima, Zvono je odgovarajue oruje akonovog arsenala oruja. Zvono se uglavnom udara samo jednom da naznai spoj. Neki ritualisti, meutim, vie vole tri udarca zvonom. Ovaj autor dri simpatiju za est. Ovo barokno razraivanje oglaavanja Zvona u estostruku bateriju ima presedana. Sledea faza Mise koja prati zvuk Zvona je Himna. Originalna Himna je uzeta iz Liber DCCC, Brod. U Brodu lik Mladog Dona zauzima Svetenikovu ulogu u Himni. Ba pre nego to himna pone, postoji niz scenskih uputa:
On posveuje, i sudeluje u, priesti. Dvoje straara, kleei, tapu njegova kolena, a dve ene pridravaju njegove ruke. estostruko zveanje zvona. On priziva Boga u Svetilite.

Naravno, kako Krouli navodi u Magici: Postoje mnogi naini za udaranje 6. Odluka da se koristi estostruka baterija ne reava pitanje kako da se oglasi. 666666, 1-4444-1, 1-22-22-1, 1-1-22-1-1, 22-1-1-22, 22-22-22 i 333-333 su sve uravnoteene baterije estice koje izraavaju razliite odlike prirode Tifareta. Ali nema razloga da se pretpostavi da e bilo koja od ovih baterija biti odgovarajua za sve Mise. Ne postoji vie nijedna pomen Zvona u Liber XV. Ali njemu su date i druge primene od nekih izvoaa Mise. Povremeno, skup e eleti da obelei nedavno roenje, venanje, ili smrt, kroz Misu. Elegantan nain da se postupi sa takvim situacijama je da akon ukljui injenicu u svoj uvodni deo, a onda oglasi zvono kao podsetnik pre recitovanja podesnih Litanija tokom Mise. Slian mehanizam se koristio tokom Misa koje su izvoene spojene sa Potvrenjem ili drugim Crkvenim ritualima.
39

Zapisnik Mise
Od svih oficira Mise, akon je onaj koji ima najrazraeniji odnos sa knjigama. akon ima prvi nadzor Knjige Zakona u ritualu. On moe takoe drati molitvenik na oltaru tamjana. S toga je najpogodnije da se ova glasnika/zapisniarska uloga uplete u odravanje Zapisnika Mise. Svaka grupa koja redovno izvodi Gnostiku Misu e nai veoma vrednim truda da odvoji vremena kako bi zabeleila neke detalje za svaku Misu odmah posle. Debelo ukoriena sveska je preporuena za ovu svrhu, usled njihove mnogostranosti i izdrljivosti. Upis moe sadrati komentare i beleke od bilo kog u skupu, ili moe biti ograniena na oficire Mise. Odvojeni tom moe biti ustanovljen za svakog oficira, ako svakom slui mnogo razliitih ljudi. Ali najbolje je poeti sa jednostavnim i relativno iscrpnim Zapisnikom. akon e verovatno trebati da vodi rauna o Zapisniku, zajedno sa drugim odlikama hrama. On bi svakako trebao biti revnostan da u njega unese svoje utiske posle svake Mise, i on moe imati odgovornost da pripremi tehnike informacije vremena i mesta, imena oficira, broja priesnika, i tako dalje.

Drugi Rituali
akonova sluba se moe eleti ili zahtevati za rituale Crkve pored Mise. akon moe biti ukljuen u Krtenja, Potvrenja, Venanja, Opela, Egzorcizme, Blagoslove ivotinja, ili bilo koju od drugih ceremonija koje preduzima Crkva u korist svojih lanova. Kako nema jedinstvenog standarda za takve rituale, akon bi trebao da se raspita kod svog Biskupa, Svetenika ili Svetenice u vezi bilo kojeg koji je prisvojen za korienje njegovog skupa. Raspitivanje se treba izvriti pre nego to potreba nastane, kako bi se akon mogao upoznati sa ritualima unapred, i kako bi mogao sluiti sa pouzdanou kada je potrebno.

Preveo i uredio: Frater T.C.V.

40