Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more ➡
Download
Standard view
Full view
of .
Add note
Save to My Library
Sync to mobile
Look up keyword or section
Like this
1Activity
×
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Stiven Hoking - Kratka Povijest Vremena

Stiven Hoking - Kratka Povijest Vremena

Ratings: (0)|Views: 159|Likes:
Published by nenadgrujic

More info:

Published by: nenadgrujic on Mar 20, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See More
See less

09/03/2013

pdf

text

original

 
ZAHVALNICEOdlu
io sam da pokušam da napišem jednu popularnu knjigu o prostoru i vremenu poštosam 1982. održao na Lebovoj katedri na Harvardu niz predavanja. Ve
je postojao prili
anbroj knjiga o ranoj Vaseljeni i crnim rupama, u rasponu od veoma dobrih, kao što jeVajnbergovo delo Prva tri minuta, do veoma r
avih, koje ne
u pominjati. No, došao sam dozaklju
ka da se nijedna od njih ne bavi uistinu pitanjima koja su mene uputila ka izu
avanjukosmologije i kvantne teorije. Odakle poti
e Vaseljena? Kako je i zašto po
ela? Da li
e seokon
ati i, ako do toga do
e, kako
e se to odigrati? Postoje pitanja koja su od interesa za svenas. Ali moderna nauka postala je tako tehni
ka, da je samo veoma mali broj stru
njaka kadarda se razabere u matematici koja se tu koristi. No, osnovne zamisli o nastanku i sudbiniVaseljene mogu se izložiti i bez matematike, na na
in koji je dostupan ljudima bez nau
nogobrazovanja. Upravo sam ja to pokušao da u
inim u ovoj knjizi. Na
itaocu je da prosudikoliko sam u tome uspeo.Neko mi je kazao da
u, kad god uvedem neku jedna
inu u knjigu, prepoloviti broj njenihkupaca. Odlu
io sam stoga da potpuno izostavim sve jedna
ine. No, na kraju sam, ipakodstupio od ove odluke, navevši znamenitu Ajnštajnovu jedna
inu, E = mc2. Nadam se daovaj prizor nije prestravio polovinu mojih potencijalnih
italaca.Izuzme li se to što sam imao nesre
u da obolim od amiotrofi
ke lateralne skleroze, ilimotori
ke neuronske bolesti, bio sam sre
an u gotovo svim drugim pogledima. Pomo
ipodrška koje su mi pružili moja supruga Džejn i deca Robert, Lusi i Timi omogu
ile su mi davodim prili
no normalan život i da imam uspešnu karijeru. Tako
e sam imao sre
e u tome dase opredelim za teorijsku fiziku, zato što je ova vezana isklju
ivo za umni rad. Moja bolest se,dakle, u ovom pogledu nije pokazala kao ozbiljan hendikep. Uz to, moje kolege-nau
nicitako
e su mi bez izuzetka bili od velike pomo
i.U prvoj, 'klasi
noj' fazi moje karijere kolege sa kojima sam najviše sara
ivao bili suRodžer Penrouz, Robert Gero
, Brendon Karter i Džordž Elis. Zahvalan sam im na pomo
ikoju su mi pružili, kao i na radu koji smo zajedno obavili. Ova faza izložena je u knjizi,Makrokosmi
ko ustrojstvo prostorvremena, koju smo Elis i ja napisali 1973. Ne bihsavetovao
itaoce ove knjige da konsultuju to delo radi daljnjih informacija: ono je veomatehni
ko i sasvim ne
itljivo. Nadam se da sam od tada nau
io kako da pišem na na
in koji jelakše shvatljiv.U drugoj, 'kvantnoj' fazi mog rada, koja je po
ela 1974, glavni saradnici bili su mi GariGibson, Don Pejdž i Džim Hartl. Veoma sam im zahvalan, baš kao i studentima-istraživa
ima, na velikoj pomo
i koju su mi pružili, kako u fizi
kom tako i u teorijskomsmislu. Obaveza da budem na visini sa studentima predstavljala je veliki podsticaj i spre
ilame je, nadam se, da se ne zaglibim u rutinski univerzitetski život.Zna
ajnu pomo
u pisanju ove knjige pružio mi je Brajan Vit, jedan od mojih studenata.Dobio sam zapaljenje plu
a 1985, pošto sam napisao prvu verziju. Morao sam da budempodvrgnut traheostomskoj operaciji koja mi je uskratila sposobnost govorenja, što mi jegotovo sasvim onemogu
ilo opštenje. Mislio sam tada da ne
u biti kadar da knjigu privedemkraju. Brajan mi je, me
utim, pomogao ne samo da je preradim, nego i da savladam jedankomunikacioni program koji se naziva 'Živo središte' i koji mi je poklonio Volt Voltos, izkompanije 'Words Plus', u Sanivejlu, Kalifornija. Pomo
u ovog programa ne samo što moguda pišem knjige i nau
ne radove, nego sam u stanju i da opštim sa ljudima pomo
u jednogsintesajzera govora koji sam dobio na dar od kompanije 'Speech Plus', tako
e iz Sanivejla,Kalifornija. Ovaj sintesajzer i mali li
ni ra
unar montirao je na moja invalidska kolica DejvidMejsn. Sistem je predstavljao istinsko poboljšanje. U stvari, sada uspešnije obavljam opštenjenego pre no što sam izgubio glas.Veliki broj ljudi koji su videli ranije verzije izneli su niz predloga kako da poboljšam
 
knjigu. Ovo se pre svega odnosi na Pitera Guzardija, moga urednika u izdava
koj ku
i'Bantam Books', koji mi je poslao stranice i stranice komentara i pitanja vezanih za mesta kojasu mu se
inila nedovoljno objašnjena. Moram priznati da sam bio prili
no rasr
en kada samprimio njegov duga
ak spisak stvari koje je valjalo promeniti, ali sada je jasno da je biosasvim u pravu. Uveren sam da je njegovo insistiranje na neprekidnom doterivanju rukopisaurodilo boljom knjigom.Tako
e sam veoma zahvalan mojim asistentima, Kolinu Vilijemsu, Dejvidu Tomasu iRejmondu Laflemu; mojim sekretaricama Džudi Feli, En Ralf,
eril Bilington i Sju Mejsi;kao i ekipi mojih negovateljica i bolni
arki. Ništa od svega ovoga ne bi bilo mogu
e bezfinansijske podrške mojim istraživanjima, kao i pokrivanja medicinskih troškova, za šta su sepostarali koledž Gonvil i Kiz, Savez za nau
na i inženjerska izu
avanja, kao i zadužbineLeverhulm, Mek Artur, Nafild i Ralf Smit. Svima njima dugujem zahvalnost.Stiven Hoking20. oktobar 1987.UVODMi živimo naše svakodnevne živote, gotovo uopšte ne razumevaju
i svet. I ne pomišljamona mašineriju koja tvori Sun
evu svetlost što omogu
uje postojanje života, na gravitaciju štonas prikiva za Zemlju koja bi nas ina
e u trenu izbacila put kosmosa, ili na atome iz kojih smosazdani i od
ije stabilnosti zavisimo na temeljan na
in. Izuzmu li se deca (koja još ne znajudovoljno da ne postavljaju važna pitanja), tek se retki me
u nama udubljuju u odgonetanjevelikih tajni: zašto je priroda upravo ovakva kakva je; odakle poti
e kosmos i da li je oduvekpostojao; da li
e vreme jednoga dana po
eti da te
e unazad, tako da
e posledice prethoditiuzrocima; ili da li ima kona
nih granica onome što ljudi mogu da znaju? Postoje
ak i deca - ja sam sreo neku od njih - koja žele da znaju kako izgleda jedna crna rupa; koji je najmanjideli
materije; zašto pamtimo prošlost, a ne i budu
nost; kako to da je danas, naizgled, red,ako je prethodno bio haos; i zašto, postoji Vaseljena?U našem društvu i dalje je uobi
ajeno da roditelji i u
itelji odgovaraju na ova pitanjasleganjem ramenima ili pozivanjem na nejasno upam
ena religijska uputstva. Neki se ose
ajunelagodno kada se na
u suo
eni sa ovakvim stvarima, zato što one tako živo do
aravajuograni
enja ljudske mo
i shvatanja.Ali u temelju najve
eg dela filozofije i nauke stoje upravo takva pitanja. Sve ve
i brojodraslih spreman je da se upusti u ovakva razmišljanja, iz kojih se povremeno izrodefantasti
ni odgovori. Podjednako udaljeni od atoma i zvezda, mi proširujemo našeistraživa
ke vidike da bismo obuhvatili kako ono što je veoma malo, tako i ono što je veomaveliko.U prole
e 1974, oko dve godine pre no što se kosmi
ka sonda 'Viking' spustila na Mars,prisustvovao sam jednom skupu u Engleskoj, pod okriljem Kraljevskog društva iz Londona,na kome su se razmatrala pitanja traganja za vanzemaljskim životom. Za vreme pauze zapaziosam da se u susednoj dvorani održavao jedan znatno ve
i skup, kome sam se iz radoznalostipridružio. Uskoro sam shvatio da prisustvujem jednom drevnom obredu, primanju novih
lanova u Kraljevsko društvo, koje predstavlja jednu od najstarijih nau
nih organizacija naplaneti. U prvom redu, jedan mladi
u invalidskim kolicima sasvim lagano je upisivao svojeime u knjigu na
ijoj se prvoj strani nalazio potpis Isaka Njutna. Kada je kona
no završio, sasvih strana razlegao se gromki pljesak. Stiven Hokin je ve
tada predstavljao legendu.Hoking je sada profesor matematike na Lukasovoj katedri Kembridžskog univerziteta.Oglašava se sa istog mesta odakle su to nekada
inili Njutn, a kasnije i P. A. M. Dirak,dvojica slavnih istraživa
a veoma velikog i veoma malog. On je svakako njihov dostojan
 
nastavlja
. Hokingova prva knjiga namenjena nestru
njacima višestruko je zanimljiva zalai
ku publiku. Ona ne samo što se odlikuje širokim tematskim repertoarom, nego i pružauvid u na
in na koji dejstvuje autorov um. U njoj se nahode lucidna otkrovenja o grani
nimpodru
 jima fizike, astronomije, kosmologije i hrabrosti.Ovo je tako
e knjiga o Bogu... ili možda o odsustvu Boga. Re
Bog ispunjava ovestranice. Hoking se otiskuje u traganje za odgovorom na Ajnštajnovo znamenito pitaje o tomeda li je Bog imao bilo kakav izbor pri stvaranju Vaseljene. On pokušava, kako to samnedvosmisleno tvrdi, da doku
i Božji um. A to
ini tim neo
ekivaniji zaklju
ak do kogadolazi, bar za sada: Vaseljena bez granica u prostoru, bez po
etka ili kraja u vremenu, i bezi
ega što bi Tvorac tu radio.Karl SeganUniverzitet Kornel,Itaka, Njujork1. NAŠA SLIKA VASELJENEJednom prilikom neki poznati nau
nik (kažu da je to bio Bertrand Rasel) držao jepredavanje iz astronomije. Objašnjavao je kako Zemlja kruži oko Sunca i kako Sunce, sasvoje strane, kruži oko središta ogromnog skupa zvezda koji se naziva naša Galaksija. Nakraju predavanja, u dnu sale ustala je jedna oniža stara gospo
a i rekla: "Sve to što ste namispri
ali obi
na je besmislica. Svet je, zapravo, ravna plo
a koja se nalazi na le
ima džinovskekornja
e." Na nau
nikovim usnama pojavio se nadmo
ni smešak pre no što je uzvratio: "A na
emu stoji kornja
a?" "Veoma ste pametni mladi
u, veoma pametni", odgovorila je staragospo
a. "Ali kornja
e se pružaju sve do kraja!"Predstava o Vaseljeni kao o beskrajnom nizu kornja
a mnogima bi izgledala smešno, alizbog
ega smatramo da smo u ovom pogledu bolje upu
eni u stvar? Šta, u stvari, znamo oVaseljeni i kako to znamo? Odakle Vaseljena poti
e i kuda ide? Da li je Vaseljena imalapo
etak, a ako jeste, šta je onda bilo pre njega? Kakva je priroda vremena? Da li
e se ikadaokon
ati? Najnovija dostignu
a na polju fizike, što su ih delimi
no omogu
ile fantasti
nenove tehnologije, nagoveštavaju odgovore na neka od ovih pitanja sa kojima se odavnosuo
avamo. Ti odgovori
e nam jednoga dana izgledati podjednako o
igledni kao što nam jeo
igledno da Zemlja kruži oko Sunca ili podjednako smešni kao što nam je smešna zamisao okuli kornja
a. Tek
e vreme (ma šta ono bilo) pokazati šta
e biti od ovoga dvoga.Još 340. godine pre nove ere, starogr
ki filozof Aristotel našao se u prilici da u svojojknjizi, O nebu, izloži dva valjana razloga za verovanje da je Zemlja okrugla kugla, a ne ravnaplo
a. Prvo, uvideo je da pomra
enje Meseca izaziva Zemlja koja se na
e izme
u njega iSunca. Zemljina senka na Mesecu uvek je bila kružna, što je moglo da se dogodi samo akoZemlja ima oblik lopte. Da je Zemlja bila ravna plo
a, senka bi bila izdužena i elipti
na, osimako bi se pomra
enje doga
alo uvek u vreme kada bi se Sunce nalazilo ta
no ispod središtaplo
e. Drugo, stari Grci su sa svojih putovanja znali da se zvezda severnja
a pojavljuje nižena nebu posmatrana sa juga nego kada se gleda sa severnih podru
 ja. (Budu
i da se zvezdasevernja
a nalazi iznad severnog pola, ona bi stajala ta
no povrh glave posmatra
a koji bi setu nahodio, ali nekome ko je na polutaru izgledalo bi da po
iva na samom obzorju. Na osnovurazlike u prividnom položaju zvezde severnja
e u Egiptu i Gr
koj Aristotel je došao doprocene da obim Zemlje iznosi 400.000 stadija. Nije ta
no poznato koliko je iznosila dužina jednog stadija, ali verovatno se kretala negde oko 200 jardi, što zna
i da je Aristotel došao dodvostruko ve
e vrednosti od one za koju mi danas pouzdano znamo. Stari Grci su znali i zatre
i razlog koji je nalagao da Zemlja mora biti okrugla: zašto bi se, ina
e, najpre pojavila jedra iznad morskog obzorja, a tek onda trup broda?

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->