Vojislav Nestorovic - Ljubav Je Samo Rec (Izbor Ljubav. Poez. Jugosl. Zabavne I Rok Muzike)

LJUBAV JE SAMO RE^
Izbor ljubavne poezije

jugoslovenske zabavne i rok muzike
PRIREDIO
VOJISLAV NESTOROVI]
VOJISLAV NESTOROVI]
LJUBAV JE SAMO RE^
Urednik
Milo{ Jevti}
*
Recenzenti
Svetislav Vukovi}
Milan Tasi}
ISBN 86-7590-033-3
© Beogradska knjiga 2003.

Vojislav Nestorovi}
LJUBAV JE
SAMO RE^
Beogradska knjiga
Beograd
2003
Kad stihovi napuste note
P oezija i muzika su plemenite tvorevine ljudskog

duha. Njihov spoj u jednu celinu ~ini ih uzvi{enim do
savr{enstva.
Pred ~itaocem ove knjige stihovi su bez nota, ali to
ne umanjuje onaj celovit utisak koji smo imali dok smo
ih slu{ali ili pevu{ili. Samim nastankom, u njima se ve}
nalazila muzika, jer kako bi ih ina~e kompozitori odenuli
u notno ruho.
Ovu vrstu poezije od davnina pisali su mnogi pesni-
ci. Kako oni neuki, ~ak i nepismeni, tako i velika imena
na{e knjièvnosti. Toj draì nisu odolele ni krunisane gla-
ve. Setimo se pesme „[to se bore misli mojeŒ za koju je
stihove napisao Mihailo Obrenovi}, ili „Sagradi}u {ajkuŒ
~iji je autor Petar Prvi Kara|or|evi}.
„Izbor ljubavne poezije jugoslovenske zabavne i rok
muzikeŒ Vojislava Nestorovi}a jedinstvena je knjiga po
mnogo ~emu. Pre svega, ona }e sa~uvati od zaborava i one
pesme koje }e protekom vremena neminovno nestajati,
ustupaju}i mesto novoj poeziji i muzici.
Zatim, ova knjiga ispravlja jednu veliku nepravdu.
Kod nas je bilo uobi~ajeno da se za ovu vrstu knjièvno-
sti ne govori poezija ili stihovi, ve} tekst – kao oznaka za
ne{to {to je manjeg umetni~kog dometa. Ovim izborom
Vojislav Nestorovi} je to opovrgao na najbolji mogu}i
na~in.
Vrednost knjige je i u tome {to je sa~uvano jedno
vreme u kome je ta vrsta poezije i muzike kod nas bila u
punom zamahu, dostigav{i najve}e kvalitete u pore|enju
sa svetskim dostignu}ima u ovoj oblasti stvarala{tva.
I najzad – za{to ba{ ljubavna poezija? Iz jednostav-
nog razloga, jer je ~ovek odvajkada najvi{e i najlep{e pe-
vao o ljubavi, bilo da joj se radovao ili patio zbog nje. Sa-
5
mo stvaralac prefinjenog ukusa i ose}aja za tananost ljud-
ske du{e kakav je Nestorovi}, mogao je iz mora stihova
nastajalih u poslednje tri decenije pro{log veka da odabe-
re najvrednije i najsjajnije bisere, kako bi ih – rekosmo
ve} – sa~uvao za one koji }e ih pevati u nadolaze}a vre-
mena, jer setimo se: nema nove i stare, postoji samo lo{a
i dobra muzika!
Moglo bi se govoriti jo{ mnogo o kvalitetima ove
knjige, ali neka to ostane za neka druga izdanja kojih }e
svakako biti.
Svetislav Vukovi}
6
Predgovor
P re dvadesetak godina po~eo sam da zapisujem

najlep{e tekstove pesama doma}e zabavne i rok
muzike. înio sam to, uglavnom, „skidaju}iŒ ih sa plo~a i
audio kaseta, a kasnije i sa kompakt-diskova ili sa
digitalnih zapisa raspoloìvih na globalnoj svetskoj
ra~unarskoj mreì – Internetu. Kad god je to bilo mogu}e,
tekstove sam prepisivao sa omota.
Tako su se napunile nekolike sveske koje imaju
posebnu ~aroliju: tajnovitost mladala~kih bele`nica,
slobodu da se zapi{e ljubavni stih, makar i tu|i, strast
kolekcionara i ve~ito vra}anje u „stara dobra vremenaŒ.
Pre nego {to je 1998. godine pesnik Nedeljko
Popadi}, u izdanju De~je literature, objavio zbirku 111
ljubavnih pesama, vodili smo duge razgovore o sadràju
te antologije. Izrazio sam àljenje {to u njoj nisu mogle
na}i mesto i pesme „koje se pevajuŒ, odnosno tekstovi
pesama koje slu{amo na radiju i televiziji i kojima se, ~ini
mi se, ~e{}e vra}amo slu{aju}i muziku, nego onim u knji-
gama. Tada sam odlu~io da, ako to pre mene neko drugi
ne u~ini, priredim zbirku ljubavnih pesama doma}e
zabavne i rok muzike. I, pred nama je.
Poseban podsticaj da se sadràj mojih svezaka preto~i u
knjigu bio je susret sa antologijom rok poezije Stereo
stihovi, u izboru i prevodu Dragoslava Andri}a (Narodna
knjiga, 1983). Ta knjiga predstavljala je uzor, u svakom
pogledu, ovoj zbirci.
I kako Dragoslav Andri} re~e u svojih „Nekoliko
uzgrednih napomenaŒ u Stereo stihovima da „pesme
oslobo|ene muzike, dobiv{i neo~ekivanu slobodu, ne
samo da za nas postaju vidljivije, nego kao i da nas same
otvorenije gledaju, nekako svesnije sebeŒ, tako i ovi
stihovi, pobegli sa omota plo~a i preto~eni iz notnih
7
svezaka i de~a~kih zabeleàka u ovu knjigu, po~inju da
ìve novim ìvotom. Kao da su druga~iji nego kada ih
slu{amo uz muziku. I jesu.
Ostaje pitanje: da li imamo pravo i da li ~inimo
dobro ako ih otrgnemo iz zagrljaja muzike i ostavimo ih
gole na ubeljenim stranicama knjige? Da li }e mo}i, tako
sami, da na|u put do srca ~italaca kao {to su nalazili pod
okriljem harmonija? Stihovi koji su pred nama sigurno
ho}e. Ta njihova mo} da opstanu kao poezija, nezavisna i
oslobo|ena muzike, bila je i prvi kriterijum pri odabiru
pesama za zbirku.
Drugi kriterijum bio je vreme pojavljivanja na
muzi~koj sceni, a postavljen je tako da je prire|iva~
savremenik pesama. U knjizi su se, tako, na{le pesme
koje su se pojavile na muzi~koj sceni u proteklih trideset
i pet godina, i to – za prostor Srbije i Crne Gore do 2003.
godine, a za pesme iz biv{ih jugoslovenskih republika do
1991. godine.
Tre}i kriterijum bio je dostupnost podataka o
autorima, zbog ~ega, naàlost, neke pesme nisam mogao da
uvrstim u zbirku. Treba napomenuti i to da sam, kad god je
to bilo mogu}e, razgovarao sa autorima, ne bih li obezbedio
njihovu saglasnost da im se tekstovi pesama na|u izme|u
korica ove knjige. Moram priznati da me svaki od tih
razgovora dodatno hrabrio i motivisao da istrajem u poslu
koga sam se prihvatio.
Pesme se niù azbu~nim redosledom naslova, zbog
toga da bi se lako pronalazile u sadràju i u knjizi, jer su
same pesme uglavnom poznatije {iroj publici od njihovih
autora. Namenjene su ~itanju, ali ne}e zasmetati ako
~italac izme|u redova ~uje i muziku. Ili ~ak zapeva,
glasno ili u sebi. To samo zna~i da su one ve} bile u
njegovom srcu.
V. N.
8
…Sad traè jednu ljubavnu,
nek’ ne{to novo bude,
samo nek’ nema suza,
na to smo navikli ljude.
I pi{em pjesmu ljubavnu,

al’ suza mora biti –
kako da pjevam o ljubavi
kad tugu ne mogu skriti…
9
10
Izbor ljubavne poezije jugoslovenske zabavne i rok muzike
Vladimir Markovi}
A GDE SMO MI
Kao da sam sada shvatio

da za mene nisi ti,
moje re~i ko da odlaze,
kao da ih nosi mrak.
I dok posmatram te usnulu,

tuge i gor~ine pun,
znam da jedino {to ostaje
to je se}anje i jad.
A gde smo mi, moja ljubavi?

Zar je stvarno tako malo
re~i za nas jo{ ostalo,
zar je tako blizu kraj?
A gde smo mi, moja ljubavi?

Samo uspomene neke,
sad ve} zaista daleke
ostale su iza nas.
(Vlada i Bajka)
11
Ljubav je samo re~
Branimir Dòni [tuli}
AKO ZNA[ BILO [TO
Ne znam {to da radim sa sobom,

na {to misli da bacim.
I da stvaram polako pjesmu o tebi,
gledam tvoje tijelo,
ludujem za njim,
i ponavljam u sebi samo jedno.
Hej, poljubi me,

pa mi prste u kosu uvuci
i zagrli me.
Hej, poljubi me,
pa se privi tik uz mene
i zapjevaj, ako zna{, bilo {to.
@elim da se stisnem uz tebe,

da te milujem,
da ti {apu}em na uho bisere,
da pri~am o slobodi,
da se glupiram,
da ti kaèm oh, ti ludo jedina.
(Azra)
12
Zdenko Runji}
AKO IZGUBIM TEBE
Dok me budi nova zora,

znam da sretan bit }e dan,
jer kraj uzglavlja si moga,
a na ve|ama ti san –
puna ljubavi, puna nje`nosti,
moja stvarnost sad si ti.
Ti se budi{, ti me gleda{,
pun topline tvoj je glas,
na{a postelja je meka,
sre}a bdije oko nas –
puni ljubavi, puni nje`nosti,
u toj stvarnosti smo mi.
I dok predajem se milovanju tvom,

neki ~udni krijem strah u srcu svom –
ja te trebam, ja te ne dam,
ja sam tvoj.
Ako izgubim tebe,

ja izgubit }u ljubav,
ovu beskrajnu sre}u
koju pruà{ mi ti.
Ako izgubim tebe,

ja izgubit }u nje`nost
13
Ljubav je samo re~
i toplinu tog gnjezda

koje svili smo mi.
Ako izgubim tebe –
ja izgubit }u sve.
Kad bih mogao zauvijek

da zaustavim taj sat,
da nam zanos vje~no traje,
{to bi sve jo{ mogli dat.
Na{oj ljubavi, na{oj nje`nosti
nikad ne bi znali kraj.
Jer, dok predajem se milovanju tvom,

neki ~udni krijem strah u srcu svom –
ja te trebam, ja te ne dam,
ja sam tvoj.
Ako izgubim tebe,

ja izgubit }u ljubav,
ovu beskrajnu sre}u
koju pruà{ mi ti.
Ako izgubim tebe,

ja izgubit }u nje`nost
i toplinu tog gnjezda
koje svili smo mi.
Ako izgubim tebe –

ja izgubit }u sve.
(Oliver Dragojevi})
14
Boris Bizeti}
AKO JEDNOM
VIDI[ MARIJU
Ne pitaj za{to godine

prolaze u jednom danu.
Ne traì moje osmehe,
kad zna{ da ne}u biti tvoj.
Ako jednom vidi{ Mariju,

ti joj reci da je volim.
Ako jednom vidi{ Mariju,
ti joj kaì za moj bol.
Ne ~ekaj no}u satima

da vidi{ povratak moj.
Ne traì da se vratim ja,
ti zna{ – ne mogu biti tvoj.
Ako sretne{ moju Mariju,

ti joj reci da je volim.
Ako sretne{ moju Mariju,
ti joj kaì za moj bol.
(Miki Jevremovi})
15
Ljubav je samo re~
Spomenka Kova~
AKO ODLAZI[
Do|e mi, zna{, pa te poèlim ba{,

ko nekada kad mnogo smo se voleli.
U{o si tek, jo{ si stresao sneg,
i moje su te ruke dugo grejale.
A daleko si, dovraga, i pada mrak,

i sve su tanje linije {to veù nas.
Ako odlazi{, {to ne prolazi{,

{to mi nepozvan stalno dolazi{?
Ako odlazi{, idi, ljubavi,
{to me ne pu{ta{ da zaboravim?
Do|e mi, zna{, da te osetim ba{,

da upijem tvoj miris sitnim porama.
Zadrhtim sva kad se rasipa dan,
i mislim kako sam te lepo volela.
Al’ oti{li smo bestraga i nema nas,

i sve lagano prelazi u se}anja.
(K2)
16
Zdenko Runji}
AN\ELA
I kobni do|e dan da sre}u nam pomuti,

opro{taj tvoj i moj i rijeka suza vrelih,
Na mojoj ruci {al – samo}u srce sluti,
iz mog ìvota sad ide{ ti.
A pro|e ìvot sav u ljubavi sa tobom,

za spomen osta {al i bol u du{i mojoj.
Ja ne znam {to }u sad u~init sam sa sobom,
kad ku}a tuge sad na{ je dom.
An|ela, An|ela, znaj kad bude{ daleko,

tvoga }e sunca sjaj isto da me grije.
An|ela, An|ela, znaj da ~eka te netko,
i da ti vjeruje jo{ vi{e nego prije.
(Oliver Dragojevi})
2 Ljubav je samo re~ 17

Ljubav je samo re~
Kornelije Kova~
APRIL U BEOGRADU
Dolaze i vra}aju se s lastama

sun~ani i nasmijani dani.
Opet je u mojoj du{i prolje}e –
da l’ si djevojka il’ èna sada ti?
April u Beogradu uzaludno traìm

usne jedne djevojke {to se divno mazi.
April u Beogradu miluje joj kosu
ispod Savskog mosta to je mo`da ona,
al’ je drugi ljubi.
April u Beogradu, jedno pro{lo doba,

nosim ga u mislima iz vojni~kih soba.
April u Beogradu umorno se smije{i,
ispod Savskog mosta, dok se sumrak sprema,
vi{e mene nema.
(Zdravko ôli})
18
Maja Perfiljeva
BALADA
Idi sad, druè moj,

ljubavi pozdrav mi odnesi mojoj ti.
Putu mom tu je kraj,
umoran ovdje ja }u stati –
èlim mir.
Kad ne bude mene,

kad me skriju paprati, travke i {a{.
Kad ne bude mene,
ljubi}u je pjesmama svojim i tad.
O, reci mi njoj,
da je tako prolazno sve,
kao ptica let.
Samo nju da volio sam ja,

jer je za me bila sav svijet,
crveni moj cvijet.
Idi sad, druè moj,

ljubavi pjesmu mi ponesi mojoj ti.
Dalje sad mogu sam,
po~inak ovdje ja }u na}i –
idi ti.
Kad ne bude mene,
kada do|u drugi dje~aci ko ja.
2* 19
Ljubav je samo re~
Kad ne bude mene,

reci da }u ostati sa njom i tad.
O, reci mi njoj,
da je tako prolazno sve,
kao ptica let.
Samo nju da volio sam ja,

jer je za me bila sav svijet,
crveni moj cvijet.
(Indeksi)
20
Miodrag Radonji}
BALERINA
Tvoje o~i mi govore ko si ti,

tako si nje`na, a to ja sad osje}am,
dok te gledam znam – postojim i ja,
ti si sad moj san.
No} mi do|e kao sun~an dan.
Da li si stvarno tako blizu, kaì mi?

Tvoje mi lice sa ove slike govori.
Dok te gledam znam – postojim i ja,
ti si sad moj san.
No} mi do|e kao sun~an dan.
Balerina, balerina,
no}i su duge, a ja sam sam.
Balerina, samo slika,
ja i moj san, samo san.
(Makadam)
21
Ljubav je samo re~
Kemal Monteno
BACILA JE SVE NIZ RIJEKU
Stajala je nasred ba{te, ko najljep{i cvijet,

kao da je dio ma{te i muzike te –
slu{ala je pjesmu moju, poslednju {to pjevam njoj,
sad joj kaèm zbogom, draga, a bila je ìvot moj.
Pro{la je kroz moje snove i bila je tren,

cijelim tijelom bila moja – ja bio sam njen.
Nosila je na{u ljubav, na{u sre}u, prvi cvijet,
bacila je sve niz rijeku i po{la u drugi svijet.
Al’ no}as, ako slu{a, nek’ ~uje bol,

u pjesmi koju pjevam njoj, samo njoj.
Zauvijek neka nosi na srcu znak –
ìvot je jedan ona bacila.
(Indeksi)
22
\or|e Bala{evi}
BEZDAN
Nema me vi{e u tvojim molitvama,

vi{e me putem ne prate.
A no} mi preti,
pono} i pusta tama,
kad me se samo dohvate.
Vi{e me ne voli{,
kad se vra}am nisi budna,
ne gori{,
gasne na{a zvezda ~udna,
la`na srebrna stvar.
Daleko putujem,
vetar nudi neke rime,
kupujem,
pristaju uz tvoje ime,
dva-tri stiha na dar.
Ne slu{am vi{e {ta {apu}e{ dok sniva{,

pla{i me koga pominje{.
I sve si dalja,
a sve mi blià biva{,
kao da opet po~inje.
Ali me ne voli{,
to se uvek drugom desi,
23
Ljubav je samo re~
govori{,
ali vi{e ne znam gde si,
da li neko to zna?
[ta sam uradio,

kakva tu`na humoreska,
gradio
ispod gradova od peska
dubok bezdan bez dna.
(\or|e Bala{evi})
24
B. Stojadinovi}
BILA JE TAKO LIJEPA
Bila je tako lijepa, uvijek se sje}am nje,

bila je tako lijepa, kao tog jutra dan –
divna je ona bila kada sam ostao sam,
vi{e se nismo sreli, jer nju je odnio dan.
Sve je kao tajna ostalo na keju tom,

o~i, njene ruke, pla~ni pogled njen –
mo`da je tako bolje, zaborav bri{e sve,
al’ ipak, ipak ~esto, ~esto se sjetim nje.
Danima ki{a lije, uz prozor stojim sam,

pro{lo je mnogo dana, obuze tad me san –
sjetih se onog jutra, na{ega rastanka,
sjetih se tihe rijeke kojom je oti{la.
Bila je tako lijepa, uvijek se sje}am nje,

bila je tako lijepa, kao tog jutra dan –
divna je ona bila, kada sam ostao sam,
vi{e se nismo sreli, jer nju je odnio dan.
(Dragan Stojni})
25
Ljubav je samo re~
Du{ko Trifunovi}
BILO MI JE LIJEPO S TOBOM
ôvjek sam koji

ima razloge svoje da pra{ta,
da pra{ta svima.
U ime nove
stara ljubav u srcu se nosi
dok snage ima.
Al’ jedno
moram da ti priznam:
bilo mi je lijepo s tobom.
Bilo mi je lijepo s tobom,

i zbog toga {to nisi bila kao druge ène
kad si bila protiv mene.
Tvoji su mi grijesi draì,

bliske su mi tvoje laì,
bilo mi je lijepo i zato pra{tam.
(Seid Memi} Vajta)
26
Zrinko Tuti}
BILO MI JE PRVI PUT
Bilo je nebo na tvome ~elu,

u srcu zdjela vru}eg mlijeka –
bili smo djeca koja se vole,
i koja ne znaju {to ih ~eka.
Bilo je svile u tvome oku,

i ne daj nikom da to uzme –
bilo je sjeno i karamele,
kad su se takle na{e usne.
Bilo mi je prvi put,

samo jednom prva zora svi}e –
najljep{e su ~iste i nespretne ruke,
prve suze vrijede, drugo su pri~e.
Bilo je prvo zrelo vo}e,

u tvojoj ruci zlatne niti –
bilo je sve {to sada nemam,
{to vi{e nikad ne}e biti.
(Novi fosili)
27
Ljubav je samo re~
Goran Bregovi}
BLUES ZA MOJU BIV[U DRAGU
Nikad se ne}u vratit u svoj rodni grad.

Tamo me ne ~eka niko.
Ve} odavno su izblijedila sva lica
i ve} odavno imena im ne znam.
Samo ponekad zimi,
dok vjetrovi oplakuju dane,
sjetim se tebe, moja biv{a draga,
i neke nje`nosti davne.
A ne{to mi {apne u srcu i znam
da sam na svijetu sam.
I da te ponovo vidim
{ta bih ti o sebi mogao re}i
osim da sam sreo mnogo ljudi,
a da mi prijatelj nije bio ni jedan,
da sam bio i gladan i slavan,
veseo i pla~an, bijedan i sjajan,
da me ljubilo mnogo èna,
a da ni jednu volio nisam.
I ne{to mi {apne u srcu i znam
da sam na svijetu sam.
Moja draga, moja draga, biv{a draga…
Moja draga,
i, evo, umoran starac sam sad,
mada izgledam mlad.
(Bijelo dugme)
28
Rusmir Aga~evi}
BOBANE
Kasno je, znaj, da te opet zavolim,

da takav bol jo{ jednom sebi dozvolim –
ti nisi onakva kakvu sam te za sebe stvorio,
ni zaslu`na mnogo za ljubav za koju sam se borio.
Bobane, napij se.
Dugo sam mislio, o, ljubavi mala,

kako da ti kaèm zbogom i hvala,
ti ljubav za ljubav da vrati{ nisi znala.
I svakoga ~asa, i svakoga trena,

ti htela si samo da ti budem sena,
shvatih na kraju – ti nisi prava èna.
Bobane, napij se.
(Oliver Mandi})
29
Ljubav je samo re~
Jurislav Jura Stubli}
BOJE SU U NAMA
Deset dugih godina

slijep sam hodao zemljom.
Sa zatvorenim o~ima
sanjao sam da te sretnem.
Traìo sam te izme|u zvijezda –

one su bile nijeme.
Cijelim tijelom sam drhtao te no}i
i moja zvijezda je pala.
Drugovi su mi rekli bjeìmo no}as,

sada je vrijeme, na put, na put!
Sa srcem punim hladnih kristala
mi smo sijali u srcu sivog grada.
Sa srcem punim hladnih kristala
mi smo sijali kao reklama…
Boje su u nama.
(Film)
30
Zvonko \uki} – \ule
BROD OD PAPIRA
Kaù, pu{ta{ brodove rekom, papirne.

Na svakom pi{e: êkam, a nema te!
Bez tebe ne smem, ja ne umem:
pisati, smejati se, hodati.
Kaù da pu{ta{ zmajeve nebom najvi{e.
Na svakom pi{e: Za{to nema te?
Ja tebe ne smem, a ti ne ume{:
imati, lagati, sanjati.
Kada ode{ onda u~ini to da tako ne izgleda.
Kada ode{ od mene, u~ini samo to, samo to,
samo to…
Kaù, pu{ta{ brodove rekom, papirne.

Na svakom pi{e: êkam, a nema te!
Bez tebe ne smem, ja ne umem:
pisati, smejati se, hodati.
Kada ode{ onda u~ini to da tako ne izgleda.
Kada ode{ od mene, u~ini samo to, samo to,
samo to...
da tako ne izgleda.
(Van Gog)
31
Ljubav je samo re~
Marina Tucakovi}
VEJTE SNEGOVI
Ej, vejte snegovi,

silni smetovi,
zavejte mu put,
da joj ne ide,
da je ne vidi,
jer, umirem
sasvim za njim.
Ej, gde ste, snegovi,

divlji vetrovi,
sakrijte joj lik,
da zaboravi,
da je ostavi,
jer, umirem
sasvim za njim.
(Zana)
32
Kaja
VI[E TE NEMA
Nisam vidio da gubim te polako,

i da je kraj, da nam vi{e ne ide.
Ti si dala sve i voljela me jako,
a nisam znao ni da te nasmijem.
Ti si prestala da bude{ moje platno

na kome mogu da slikam cijeli svijet.
Moje mane si pretvarala u zlato,
a lagao sam da mogu bez tebe.
Ti odlazi{ i nema vi{e vremena,

jer on je tu i daje sve {to nisam ja.
Kad oprosti{, sjeti me se ponekad.
Vi{e ti ni{ta ne traìm,
samo jedno reci mi.
Reci mi da l’ bi opet bila ona ista ti

moja i nasmijana, da te vrijeme vrati
i da te opet pogledam onako kako znam
da l’ bi poèljela isto {to i nekada,
isto {to i ja sada, kad te vi{e nemam.
(Bojan Marovi})

Ljubav je samo re~
Zlatan Fazli}
VJETAR
Skupi svoju kosu u {aku,

veì oko svilenu traku,
u ~asu kad ti zadrhti ruka
veì maramu oko struka.
Ali ne, nemoj mene vezati.
Pusti me na debelo more,

da uz vjetar ja zaplovim,
ki{a nek’ mi crta bore,
tad }u jo{ vi{e da te volim.
Ali ne, nemoj me vezati.
Vjetar se vezat ne moè

ni kada mora presu{e,
vjetar se vezat ne moè,
tu samo ljubav pomaè.
Probudi me tiho i bez glasa,

veì noge oko moga pasa,
stisni me kad ki{a pljusne,
veì svoj dah za moje usne.
Ali ne, nemoj mene vezati.
34
Isprati me na pra{njavu cestu

i pusti me da zapjevam,
moje srce ne zna kucat
na jednom mjestu
ja ni{ta tu ne mogu
ja samo to znam.
Ne, nemoj mene vezati.
(Crvena jabuka)
3* 35
Ljubav je samo re~
Mladen Popovi}
VOLI ME JO[ OVU NO]
Nikad kao no}as nisam èlio

da ti budem blizak, da ti budem drag.
Voli me ovu no}.
Umrla bih no}as sa svojim èljama,

nestala zauvijek s praznim nadama.
Voli me jo{ ovu no}.
Pogledom me svojim uspavaj nje`no

i dodirni me toplim dahom svojim.
Poèli mi svako dobro
prije no napusti{ moj svijet.
Nikad kao no}as nisam slutio,

nikad tako silno osje}ao kraj.
Voli me ovu no}.
Umrla bih no}as od umora i sna,

umrla od suza me|u zvijezdama.
Voli me jo{ ovu no}.
(Denis & Denis)
36
Zijo Rizvanbegovi}
VOLIM TE JO[
No}ima ja proklinjem telefon {to me ne budi,

danima ja mrzim zvono {to ne zvoni.
Sanjam te na vratima – koferi u rukama,
graciozan hod, odlazi{ sa rije~ima
volim te jo{, kao prije,
mislim na nas, kao prije.
Gadne rije~i si po prvi put govorila,

iscepala slike, poklone i moja pisma.
I prije si umjela da nestane{ na dva-tri dana,
vra}ala si se s kajanjem na usnama
Telefon je pozvonio, rodila se nova nada,

korak-dva, ja sam tu – reci, du{o, {ta ti treba?
ûj, stari, no}as odlazim iz ovog grada,
ne vjeruj u mene, jer nikad vi{e ne}e{ ~uti
(Valentino)
37
Ljubav je samo re~
VOLIM TE KAD PRIÂ[
Volim te kad pri~a{ u svom ovom ludilu,

slutnja gubi privid ogoljela do kostiju –
postala je stvarnost zaboravljena bol,
ne èlim da te odvla~im daleko.
Rije~i, poput bajke, smiruju ~amotinju,

ne brini, netko pamti svaki tren u godini –
sve veze, {etnje, razgovor,
a ti jo{ razmi{lja{… vjeruj mi.
Gledaj moju malu kako ide niz ulicu,

primje}uje{ li boju na njenom obrazu –
danas je prvi dan u prolje}u,
i ona uìva, kao da je poslednji.
(Azra)
38
Maja Perfiljeva
VOLJELA JE SJAJ U TRAVI
Voljela je Sjaj u travi, Lorku i Bodlera,

ìvjela u svijetu pjesme, ranjiva i nje`na.
Ma{tala je ovdje mirno, sasvim izvan svijeta,
sva je bila moja, moja, moja, a ipak daleka…
Ne traì me, nemoj, nemoj, nemoj nikad zvati,

zaboravi – {to je nekad bilo ne}e{ na}i.
Sad si u ìvotu i morala bi znati,
nema vi{e nikog da ti vrati sjaj u travi.
Voljela je sjaj u travi, a sada je èna,

spustio se ovaj ìvot na ramena njena.
Iako je du{a njena pjesmom zanesena,
vizija iz snova, snova, snova obi~na je èlja.

nema vi{e nikog da ti vrati sjaj u travi.

prestani da sanja{ i da traì{ sjaj u travi.
(Indeksi)
39
Ljubav je samo re~
Nenad Radulovi}
VRATI SE
Odlazi{ ranim jutarnjim vozom,

karta u ruci, koferi puni –
stojimo nemo kraj tvog vagona,
ulaze ljudi, gledam te poslednji put.
Ko da bi htela jo{ ne{to re}i,

usne se mi~u, al’ glasa nema –
ho}u da pamti{ sve na{e dane,
promrzle prste i prvi sneg.
Voz sporo kre}e s praznog perona,

vreme nas izdaje ko nikad pre –
samo jo{ ruka, otvoren prozor,
daljina brzo odnosi sve.
Pognute glave, kriju}i bore,

zatvaram o~i i vidim nju –
gubim se slepo u novom danu,
a sve {to jesam osta}e tu.
Vrati se, jer voli{ stvari koje volim i ja,

vrati se, neka me ~uje pola sveta,
vrati se, ne}u da molim, ja samo pevam
vrati se, vrati…
(Poslednja igra leptira)
40
Zdenko Runji}
VRBE
Dvije su vrbe pokraj rijeke

tiho plakale,
dok su se vlati ovim poljem
tu`no svijale.
Sje}am se, Nina, one jeseni,

kad si oti{la…
bio je vjetar,
zar ne pamti{?
Tvoja je kosa poput grana

bila nemirna,
poslednje zbogom kad si rekla
sva u suzama.
Sjeti se, Nina,

one jeseni kad si oti{la!
Sjeti se vrba
pokraj rijeke!
(Stevan Zari})
41
Ljubav je samo re~
Alka Vuica
GDJE DUNAV LJUBI NEBO
Pri~a i san pod jastucima,

vino i dim u poljupcima,
i miris lje{njaka,
nebo plave boje indiga,
i ti i ja.
îni mi se da sam sve to sanjala.
Pokaì mi gdje Dunav ljubi nebo,

o, za{to smo sada toliko daleko?
Probudi me, ja mrzim ove no}i,
poèli me i sa an|elima do|i.
Umotaj me i sakrij me od svega.

Zadrì sje}anja.
Za{titi me i opet ne{to slaì.
Pokaì mi gdje Dunav ljubi nebo,

o, za{to smo sada toliko daleko?
Probudi me, ja mrzim ove no}i,
pozovi me ve~eras i sa an|elima do|i.
(Josipa Lisac)
42
GLAS
Koliko samo puta

poèlim da sam daleko,
da me vetar nosi nekud najdalje,
da pustim srce da di{e
i ne mislim vi{e
na to koliko sam izgubio.
Svima nama samo jednom se desi,

kad pro|e, vi{e ne dolazi.
Jednom se zaljubim i vi{e nikada
to se ne ponavlja.
Koliko samo puta poèlim da zaboravim sve,

da budem kameno srce koje ne topi se,
da budem kameni cvet
za koji ne znam odakle je,
za koji ne zna se ~iji je,
kako miri{e, koje je boje.
Ipak, popustim kad ~ujem glas.

Dolazim kod tebe, uzmi me za sebe.
Kad ~ujem glas dajem ti sebe.
Koliko samo puta poèlim da zamislim

gde samuje taj u meni ose}aj.
Kad sam zaljubljen dao bih sebe,
43
Ljubav je samo re~
nekom dao bih sebe,

dao bih sebe.
Kad ~ujem glas dolazim kod tebe,

uzmi me za sebe.
Kad ~ujem glas dajem ti sebe.
(Van Gog)
44
Ana Stani}
GRAD
Moj grad,
ulice {to sama prolazim,
pri~e koje kriju prozori,
poznati zvukovi.
A ti,
doneo si boje u moj dan,
svaki prozor sveè ofarban,
iste stvari nose novi sjaj.
Ja zaboravljam na druge,
s tobom stojim usred duge,
ovaj grad je no}as probu|en za nas.
S tobom sati ne postoje,
nebo topi modre boje,
ovaj grad je no}as probu|en za nas.
I sat me budi,
sklopile se kazaljke,
grad i broj i tvoje slovo je,
ne skidam osmehe.
Ti i ja,
mi letimo u neki bolji svet,
beìmo u snove tamo gde
ki{e nikad ne dolaze.
(Ana Stani})
45
Ljubav je samo re~
GRACIJA
Tvoje ruke u neskladu

izme|u zbilje i sna –
gledam grad u prolazu,
neki ljudi iza nas.
Govori{ mi da si slobodna,
èlim vjerovati u to –
ulica u odsjaju,
zalu|uje{ me pogledom.
Traìm ritam u koraku,

usporavam ti hod –
slu{am kako zapitkuje{,
uzvra}am ti osmijehom.
Hajde uzmi me sa sobom,

uradi mi sve {to zna{.
Hajde uzmi me sa sobom, Gracija.
Jo{ uvijek te volim,
da li to zna{?
(Azra)
46
Nenad Radulovi} i Dragomir Stanojevi}
GRUDI MOJE BALKANSKE
Ostrva te skrivaju, galebovi ~uvaju –

ja sam davno daleko.
Sad ti drugi sviraju, sad te drugi miluju –
ja sam davno prestao.
Seti se, makar jo{ jednom,

seti se, pa me prona|i.
Laù te da ne vole
grudi moje balkanske
o~i tvoje jadranske.
Kad zima posle svega do|e
i vojni~ka me muka pro|e –
bole grudi balkanske.
Stare la|e vuku me, uspomene tuku me –

slani vetar vra}a sve.
Zna}e{ da sam nemiran, zna}e{ da te dozivam –
kad se more podigne.
47
Ljubav je samo re~
GUBI[ ME
Zauvek sam, sasvim sam,

ìvim u nadi da ljubav je spas.
Ho}u da ime, tvoje ime,
uvek sija i bude tu,
ho}u da ljubav ima sjaj,
ho}u da plamen tvoj nosim u sebi.
Kako ne vidi{ da gubi{ me?

Ako izgubi{ me – gubi{ sve.
Da li ose}a{ {ta je u meni?
@elim pesmu da nestane bol,
ho}u da ime, tvoje ime,
uvek sija i bude tu,
ho}u da plamen tvoj bude jak.
Kako ne vidi{ da gubi{ me?

Ako izgubi{ me – gubi{ sve.
(Van Gog)
48
Borislav Bora \or|evi} i Zlatan Stipi{i}
DAJ, NE PITAJ
Ovih sam dana, mada nisam htela,

slu~ajno na ulici tebe srela.
A ti, kao i ja, krade{ bogu dane,
znam ima{ neku, a zeza{ se sa strane.
A ja, ne zna{ da sam sama

u svom svetu ti{ine –
laèm te da imam nekog,
nekog ko o meni brine.
Daj, ne pitaj,
bez tebe dani su mi glupavi i prazni.
Daj, ne pitaj,
jer ìvim bez tebe ovaj ìvot kao po kazni.
(Viktorija)

Ljubav je samo re~
Milan Mladenovi} i Zoran Kosti} – Cane
DALEKO OD OÎJU,
DALEKO OD SRCA
Nikad nisam mislio

da prolazi tako lako,
nikad nisam mislio
da ostaje u mozgu tako.
Srce koje stalno

udara zbog nje,
srce koje stalno
udara za nju.
Koga sada drì za ruku?

Kome sada prodaje du{u?
Kome sada moè da kaè,
kome moè da kaè:
Ti nisi navika koja nestaje
kad nismo zajedno.
Daleko od o~iju, daleko od srca,

daleko od o~iju, daleko od srca…
(Partibrejkers)
50
Adolf Dado Topi}
DA LI ZNA[ DA TE VOLIM
Da li zna{ da te volim?
Dugo nisam znao to.
Sada èlim da ti priznam,
i molim te da mi vjeruje{ to.
Da te volim, ko {to ljudi
mogu voljet jedan cvijet,
da te èlim kao oni
{to htjeli bi da
njihov cijeli je svijet,
i vje~no da ìve ovdje kraj nas,
i svaki na{ novi dan
bit }e znak da volim te ja.
Da li zna{ da pamtim rije~i

koje {aptali smo mi,
dok smo sanjali o sre}i
i na vjernost kad smo se zakleli mi.
Tvoje usne i tvoj pogled
i u o~ima sjaj
tad govorili su meni
da ljubav ta ne}e imati kraj,
i vje~no da ìvjet }e ovdje kraj nas,
i svaki njen novi dan
bit }e znak da volim te ja.
(Time)
4* 51
Ljubav je samo re~
Radoman Kanjevac
DA LI SI SPAVALA
Da li si spavala
Da li si sanjala
kako se ru{i Avala
Da li te nervira
kad ti iz svemira
po{aljem leptira
Da li si sanjala
kako je nestala
voda iz plavog Dunava
Da li si patila
kada si shvatila
da si me izgubila
Da li si sanjala
kako sa istoka
putuje tajna poruka
Kada me ne bude
neka te probude
talasi poùde.
Na}i }e{ cvet

{to po meni miri{e,
na}i }e{ cvet
koji nestaje.
52
Na}i }e{ cvet

{to po meni miri{e,
bi}e to cvet
koji umire.
(Galija)
53
Ljubav je samo re~
Marina Tucakovi}
DA LI ÛJE[, DA LI OSE]A[
U sitan sat na tre}i sprat lagano penjem se,

kroz umornu glavu sto mi misli prolazi –
~eka{ li mog koraka bat, da l’ mi se raduje{,
ili ti druga u snove dolazi?
Da li ~uje{, da li ose}a{,
put mog srca da l’ predose}a{,
kol’ko sam tvoja, hej, du{o moja,
i s kol’ko treme idem sve ovo vreme.
Nikad, nikad ne odbacuj me,

otvori vrata i nasme{i se,
samo sam tvoja, hej, du{o moja,
jutro stiè, hajde, budi mi bliè.
Napolju dan, a tvoj mi stan dalek izgleda,

milujem zvono, u srcu malo nereda.
Ovo je ko zna koji put kako ti dolazim,
al’ uvek kroz iste, iste misli prolazim.
(Zana)
54
Borislav Bora \or|evi}
DVA DINARA, DRU@E
De~urliji na{oj smi{ljasmo imena,

voleh je sve vi{e svaki bo`ji dan –
uverih se, najzad, to je prava èna,
zajedno smo {tedeli za stan, {tedeli za stan.
Sedeo sam tako sam za na{im stolom,

sve {to iole vredi palo je u vodu –
opet me je ènsko napravilo volom,
igrao sam samo epizodu, samo epizodu.
Htedoh da zaurlam, str~ao sam dole,

nisam mog’o da izdrìm duè –
socijalni slu~aj pred vratima WC-a
rekao je Dva dinara, druè!
Mala nu`da jedan, a velika dva

pogledom ga sasekoh ko ma~em –
Izvinite, molim, pitao sam ja,
kol’ko ko{ta kad unutra pla~em?
(Riblja ~orba)
55
Ljubav je samo re~
Milan \ur|evi}
DVOJE
Pozovi me da me nema,
u svakom ~asu samo mirno }utim.
Govori ne{to, kako zna{,
ja volim svet u kom je ìvot kad ga gubim.
Nek’ ti je sre}a,
ma gde postoji{.
Ljubavi moja,
{to te ne volim.
I mo`da nekad koga zna{

te nau~i da sve u meni, sve je prazno.
I tako mi je svaki dan –
odlutam u snove gde to nije va`no.
Nek’ ti je sre}a,
ma gde postoji{.
Ljubavi moja,
{to te ne volim.
(Neverne bebe)
56
\or|e Bala{evi}
D-mol
Odluta{ ponekad i sanjam sam,

priznajem ne ide, ali poku{avam,
i uvek do|e d-mol.
Spusti se ko lopov po ìcama,

ruke mi napuni tvojim sitnicama,
i te{ko pro|e sve to.
Jedan d-mol me dobije,

kako ode{ ti u sobi je –
glupi d-mol uvek sazna kad je to.
Uhvati me ~vrsto i ne popu{ta,

lud je za ti{inom, to ne propu{ta,
vodi me u svoj plavi~asti dom.
Jedan d-mol me razvali,

neki bi to prosto tugom nazvali,
nije to, {ta je tuga za d-mol.
Ponekad te nema i sasvim sam

izmi{ljam na~in da molu smuvam dan,
ali je lukav d-mol.
57
Ljubav je samo re~
Pusti da se svetla svud prigu{e,

sa~eka poslednje zvezde namigu{e,
vu~e mi rukav – idemo.
Pla{i me on, gde si ti,

hiljadu se stvari moglo desiti,
glupi d-mol, za kim tuguje svu no}?
Uzme me u svoju tamnu ko~iju,

nebo primi boju tvojih o~iju,
znam taj put, to je pre~ica za bol.
Jedan d-mol me razvali,

neki bi to prosto tugom nazvali,
nije to, {ta je tuga za d-mol.
Ostala je knjiga sa par nepro~itanih strana,

i neke stvar~ice od herendi porcelana,
jedan pulover u kom si bila.
I, ostala je plo~a „Best of Ry CooderŒ,
i fina mala plava kutijica za puder,
i ja sam te ostao èljan, dok me bude,
moja mila…
(\or|e Bala{evi})
58
Oktobar 1864
DENIS
Nejasno jutro, izbrisan je san,

mo`da Denis do|e, mo`da bude {aren dan.
Lutke u uglu kaù dobar dan,
nema ga, jo{ uvek sve je dosadno, i znam.
Misli su mi stale,
danas te{ko se}am se,
èlim sad da sanjam
iste ùte stripove.
Uzalud pri~e – odavno ih znam,

sklapam o~i zauvek, ponekad progledam.
Ipak zvono, poznat pogled vi{e nije kao pre,
udi{em jo{ jednom, ùrim, ki{a po~inje.
Beìm, ostavljam...
Okre}em se zadnji put i ne zaboravljam.
Beìm, ostavljam...
odlazim daleko, vi{e ne zaboravljam.
(Oktobar 1864)
59
Ljubav je samo re~
Slobodan Kova~evi}
DENNY
Kada gledam tvoje lice

uvijek osjetim vedrinu
koju nosi ljetna no}.
Dodirnem li tvoje ruke,
uvijek osjetim toplinu
koja mi je dala mo}.
Kad nas napuste, voljena,
sve radosti iz mladosti –
~ak i kada bude te{ko,
sve do kraja svog ìvota
od tebe ne}u po}.
I kad do|e dan,

na{ zadnji dan,
kad pro|e san,
na{ zadnji san,
kad nemiri budu dio nas,
kada nam kucne zadnji ~as,
i tada }u, Denny, kao i sad
da te volim ja.
(Cod)
60
Bruno Langer
DJEVOJKA BROJ 8
Hej, {oferu, kondukteru,

zaustavi, vra}am kartu,
jer nje nema na sjedi{tu,
sjedi{tu s brojem osam.
Da li je neko vidio
djevojku koju volim?
Hej, {oferu, kondukteru,
zaustavi, vra}am kartu.
Hej, ~ovje~e, prolazni~e,

zastani pa mi reci,
da li je pro{la tu djevojka
sa brojem osam u o~ima.
Oprostite, ja sam sanjar,

osam dana, osam no}i –
oprostite, ba{ nju volim,
onu koja ne}e do}i.
(Atomsko skloni{te)
61
Ljubav je samo re~
@eljko Sabol
DJEVOJKA ZA JEDAN DAN
Jo{ jedan susret, koraci u snijegu,

i ruka neka ve} je pored mene,
jer neprestano mi smo u bijegu
i slijedimo se dugo, kao sjene.
U mojoj sobi ostaje{ do jutra,

a sad su no}i ledene i plave,
pri~a{ o svemu {to nas ~eka sutra,
kad do|e vrijeme bu|enja i jave.
Ma{ta{ o moru, kamo }emo po}i,

jednoga dana u suncu i sjaju.
Gasimo svjetlo, ti zatvara{ o~i,
i pri~a nam se tako bliì kraju.
Zar je sve to samo san

djevojke za jedan dan, za dan?
Od tad te vi|am mnogo, mnogo puta,

na trgu, plesu, u nekoj kavani,
i èlio bih, makar pet minuta,
da ti se javim, da budemo sami.
62
Govorio sam, ve} je bilo kasno,

o na{oj davno zami{ljenoj sre}i,
i vidio sam, vidio sam jasno,
da mi ne èli{ ni{ta vi{e re}i.
Ja opet ìvim sam na kraju grada

i ~esto slu{am vlakove na mostu,
ili u pono}, kada ki{a pada,
otvaram vrata nepoznatom gostu.
Volio sam, sada znam,

djevojku za jedan dan, za dan.
(Arsen Dedi})
63
Ljubav je samo re~
Karlo Metiko{ i Ivica Kraja~
DNEVNIK JEDNE LJUBAVI
O JEDNOJ MLADOSTI
Jedna mladost, jedan svijet nade

raste tiho u srcu tvom.
Drugi za te ovaj svijet grade
s malo prave istine u tom.
Pri~aju ti pri~e te,
i svaka ima svoj sretan kraj,
al’ pre{u}uju da taj svijet krade
ba{ tvog sunca sjaj.
Jedna mladost, jedan san o sre}i,
al’ do nje jo{ dalek, dug je put.
I dok srce na svoj put kre}e
u taj svijet ocvao i ùt –
odjednom }e shvatit sve…
kako nigdje nema plamena tog.
Poput mrtve rijeke svijet te~e bez cilja svog.
Tko zna, mo`da na me ~eka neki drugi svijet?
Tko zna. I u mraku katkad nikne divan cvijet.
Mo`da, tko zna, jedna od sretnih,
jedna od tisu}u bit }u ba{ ja?
Tko da zna…
Tko da zna.
64
SRELA SAM SE S NJIM
Otkad se desilo ~udo,

ìvjeti èlim srcem svim.
Mijenja me to osje}anje ludo.
Srela sam se s njim!
Ljubav je broj koji gubi.
Ve} sam ìvjela s tim.
Odjednom, svijet sasvim nov se budi –
srela sam se s njim!
Reci, otkud svijetlost koja sja u oku tvom?
Reci, otkrij tajnu koja krije se u tom.
Znam samo jedno – prvi put sam sretna ja
i sve je tako stvarno.
On je tajna ta!
Reci, kamo dalje?
Kojim putem treba po}?
Koju zvijezdu slijediti u tu dugu, tamnu no}?
Svoj put do sre}e
svatko mora na}i sam.
Moj je dio neba pored njega, znam…
SRE]A
Sre}a? [to je sre}a sada znam.

To je svaki susret s njim,
njegov dah na licu mom.
Ljubav je samo re~
Sre}a? Njegov korak, njegov glas,

nje`ni poljupci kroz no}…
Sasvim jednostavno – on!
On je sve {to traìm jo{
od ìvota sada svog,
jer s njim doìvjela sam sve,
sve o ~emu djevojka tek sanja.
Iz pri~a drugih ljudi,
to je sve {to ìvot moè da ti da.
Kao dio sna, jednog vje~nog sna.
Sre}a? Njegov obraz pored mog,
samo za njega stvoren dom.
Sasvim jednostavno – on!
On u meni ìvi tu, kao kucaj srca mog.
Ma kakav bio on je moj,
sa bezbroj svojih sitnih mana.
Kad svoju sre}u na|e{,
onda znaj – pletu se svi u ìvot tvoj.
Ma {to god rekli sad, on }e ostat moj!
PO PRVI PUT
Ipak, ne zna{ ni sama kad,

nemir u|e u ìvot tvoj…
Odlazi on,
hladno ostavlja te samu.
Nijemo odlazi{, ko poslu{no pseto,
tiho u svoj kut,
66
gu{e}i pla~ u grlu svom,

po prvi put,
po prvi put,
po prvi put.
Sve te odjednom pla{i tad,
njegov pogled i njegov smijeh.
Javlja se strah,
drh}e{ kao slomljen prut.
Zar u srcu koje voli
jo{ ima mjesta i za smijeh
u ~asu kad ostavlja te
sve po prvi put?
Pred njim budi se pro{li svijet.
Da l’ oìvjet }e skupa s njim
sje}anja ta koja javljat }e se svud?
Da l’ }e slabost nekog slatkog trenutka,
ja~a nego on,
ljubavi na{oj nanijeti bol po prvi put?
PLAÊM
Pla~em. Sama ne znam za{to…

Mo`da ne{to slutim sad?
Jer, otkad nije tu, vi{e ne znam {to ni kud.
Same crne, stra{ne misli prate me svud.
Pla~em. On je sada tko zna s kim.
Negdje, mo`da sretan s njom?
Jer, te{ko te~e dan kad je ~ovjek sasvim sam,
5* 67
Ljubav je samo re~
i tako lako, tako lako zaboravlja, znam.

Kroz ovu gluhu no}, da mi ~uje bar glas,
u ~asu kad na{ svijet ru{i se na nas.
Al’ daleko smo sad kao pakao i raj.
U svom grlu gu{im krik:
To je na{ kraj!
JEDNA KRATKA VIJEST
Isti dan, sat i isti tren

~esto mijenja sve kao sun~ev sjaj poslije oluje.
Jedna kratka vijest,
radosna, ohrabruju}a vijest,
jedna kratka vijest.
Jedan list, pismo, jedna rije~ ~esto vra}a sve,
i vjeru, i mir, i sve nade,
jedna kratka vijest,
radosna, ohrabruju}a vijest,
jedna kratka vijest.
Sada ba{ kad sam htjela da zaboravim na sve,
opet on svoj trenutak pravi zna.
Premda bih htjela biti sna`na,
ipak od uzbu|enja gorim sva.
Ve} za dan-dva il’ ne znam kad to se vra}a on
u zagrljaj moj i u svoj dom.
Jedna kratka vijest.
Iznenadna, ali za me tako sretna vijest.
68
LE@AJ OD SUZA
Leàj od suza prostirem za te,

leàj od suza u oku mom.
Leàj od suza, ~e`nje za tobom,
~e`nje {to gu{im u srcu svom.
Oprosti, dragi, ti zna{ i sam da samo}a
poput bijesna vjetra odnosi sa sobom sve.
U{la je u me i u moje misli,
raznijela moj mir i moje sne.
Leàj od suza nijemo te pita –
ima li suza u oku tvom?
Leàj od suza pita sa strepnjom –
nosi{ li ljubav u srcu svom?
Oprosti, dragi, toliko sre}e je opet
tako naglo do{lo… nadala se nisam njoj.
Tvoja blizina ve} po drugi put
mijenja ovaj svijet i ìvot moj.
NE PREPOZNAJEM GA
Idem s njim nijemo kroz grad.

îni se – sve je ko nekad.
Al’ osje}am u dubini srca svog da nije isti…
njegove kretnje ne prepoznajem…
korak taj, brì no prije…
stisak ruke ni{ta ne krije…
69
Ljubav je samo re~
u o~ima koje volim gdje je sjaj?

Taj sjaj njeàn.
Skloni{te moje oduvijek i zaklon moj.
Zar su to ruke {to su me {titile?
Pratim njegov pogled, al’ ni~eg se ne sje}a on…
stola ni kavane (a bila je drugi na{ dom…).
Kupuje pet karanfila,
zaboravlja da ne volim ih ja…
Na trenutak ~ak {apnu drugo ime,
da protrnuh sva.
Pratim njegov korak… on ide kamo i svi.
Ne zna vi{e stazu kojom smo {etali mi.
Nudi mi viski s ledom, a nikad nisam pila ja…
nudi sve, a ne shva}a – to {to èlim,
da ne zna da mi da…
Idem s njim nijemo kroz grad.
îni se – sve je ko nekad.
Al’ osje}am u dubini srca svog da nije isti…
Njega ja vi{e ne prepoznajem…
Ne, ~ovjeka svog ja ne poznajem…
VJERUJEM TI SVE
Slu~aj je na{,
kao bezbroj slu~ajeva oko nas svakog dana.
Ti si uspio me uvjeriti sad
da jo{ me voli{, isto ko i prije ti.
Da ljubav na{a ima za te istu dra`.
70
Ja vjerujem ti, pa makar bila la`.

Jer, otkad jedno kraj drugog ìvimo
(a htjeli smo to),
ja znam da se mora prihvatiti ~ak i la`.
Zato, mili moj, vjerujem ti sve.
@ivot je na{ tako monoton i prazan,
svaki dan, i svaku no}…
Jo{ nas veè samo navika za sad.
I ti i ja se vrtimo u krugu tom,
u krugu u kom ostat }emo zajedno,
jer to je sve {to nam je ostalo.
Ponekad, ipak, ti pri|e{ nje`no i poljubi{ me.
Zaustavljam dah da bih ~ula rije~i te…
Tada, mili moj, vjerujem ti sve…
Vjerujem ti sve.
KAO STRANAC
Ako je svijet tek pred nama, kao {to kaè{ ti –

onda ruku mi daj kao nekad,
pa se ne}e{ osje}ati tu kao stranac…
Kao stranac koji kroz ìvot luta sam.
@eli{ li znat moje misli –
evo ti dnevnik moj…
mo`da shvatit }e{ tad da te volim,
pa se ne}e{ vra}at svaki put kao stranac.
Kao stranac {to u samo}i provodi dan.
Jer – za na{u ljubav jo{ ima nade, osje}am to…
71
Ljubav je samo re~
Samo – dijelimo sve,

radost i bol,
dobro i zlo.
Treba hrabrosti jednom jo{ da se po~ne sve.
Ako i ti èli{ isto ono {to èlim ja,
onda skini tu masku sa lica
i ne vra}aj se u ovaj dom kao stranac…
Kao stranac koji samo sebe nosi u srcu svom.
Dragi, skini tu masku sa lica
i ne vra}aj se svaki put kao stranac…
kao stranac…
kao stranac…
(Josipa Lisac)
72
Filip Beli
DOBRO VEÊ, MOJ @IVOTE
Svakog jutra ja odlazim,

pijem kafu i ljubim te,
znam – drhti{ na prozoru
iz o~iju kad nestanem.
Svakim danom sve stariji

umoran se ku}i vra}am,
zagrli{ me na vratima –
obi~na je pri~a na{a.
Svake no}i sa ljubavlju,

povije{ se poput grana,
uz to stablo {to te nosi,
u ti{ini na{eg stana.
Svakim danom sve stariji

umoran se ku}i vra}am,
zagrli{ me na vratima –
obi~na je pri~a na{a.
Dobro ve~e, moj ìvote,

tvoje telo – telo moje,
rekom no}i ljubav te~e,
moj ìvote, dobro ve~e.
73
Ljubav je samo re~
Dobro ve~e, dobro ve~e,

neka gore kasne sve}e,
rekom no}i ljubav te~e,
moj ìvote, dobro ve~e.
(Leo Martin)
74
DOBRO JUTRO
Svanulo je iznad crkve Svetog Marka,

~ista~i u ùtom ulice su prali,
ku}i su se vukli parovi iz parka,
{ta smo mogli mi smo jedno drugom dali.
Dobro jutro…
Otresa{ sa suknje li{}e i pra{inu,

struèm s pantalona ostatke od blata,
polako i sigurno beì{ u ti{inu,
~ekaju te dole taksisti kod JAT-a.
Dobro jutro…
Dok veselo cvrku}u pti~ice sa grana,

sakriva{ rukama razmazano lice,
u ustima vu~em trule` od duvana,
u daljini laju dùkci lutalice.
Dobro jutro…
Cele no}i ti si forsirala konjak,

jutro kvari sino} zapo~ete veze –
zorom si me {utnula ko poslednji dronjak,
ja sam ti uz pi}e do{ao ko meze.
(Riblja ~orba)
75
Ljubav je samo re~
Radoman Kanjevac
DODIRNI ME
Gledam te o~ima jastreba,

upravo onako kako ne treba.
U tebi je Vojvodina zaspala,
sto izvora – nigde obala.
I ne shvatam {ta mi se de{ava,

nedostaje mi re~ koja re{ava.
U tebi je neka tajna ostala,
ko muzika starih majstora.
Dodirni me sasvim slu~ajno,

poljubi me filmski, nestvarno,
i najlep{e kad je prestani,
okreni se i nestani.
(Galija)
76
DO]I ]U TI U SNOVIMA
Jedina,
pono} odzvanja,
jesi li zaspala
na ruci dragoga?
Zna{ li, tu sam ja,

provodim no} bez sna,
ispod tvoga prozora
kraj tvojih uzdaha.
Hajde, sklopi o~i,

nestani u san,
do}i }u ti u snovima,
kad no} proguta dan.
Do}i }u ti u snovima,
kad no} proguta dan,
pa{}u, kao kaplja rose,
nje`no na tvoj dlan.
Do}i }u ti u snovima,
da ti ukradem poljupce,
neka vrijeme samo leti,
jo{ uvijek volim te.
77
Ljubav je samo re~
Onda – jutro je,

tiho budi{ se,
pogleda{ ~ovjeka
{to spava kraj tebe.
Onda zapla~e{,
jer to nisam ja
koga si voljela.
Prekasno, jedina.
Ali, ne pla~i,
~ekaj do ve~eri,
kad zvijezde na nebu zasjaju,
mi }emo se ljubiti.
(Film)
78
Goran Bregovi}
DO[AO SAM DA TI
KA@EM DA ODLAZIM
Odlazim,
odlazim,
ostavljam te,
ali ne kao prije –
ovaj put zauvjek,
sad pla~i,
nikad vi{e ti ne}u do}.
Ni kada padaju ki{e,
ni kad me tuga svlada,
ni kad mi lo{e ide,
nikad, nikad vi{e.
Oprosti mi
dane budu}e,
oprosti mi
{to }u mo`da i sretan biti,
{to }u zaboravit
sve ovo
{to mi u ovom ~asu tako mnogo zna~i.
I ovu poslednju nje`nost {to boli,
i suze,
i tvoje nevjerstvo
{to mi u srcu gori.
79
Ljubav je samo re~
Do{ao sam da ti kaèm da odlazim,

odlazim, odlazim,
jer srce ne mogu da prevarim.
I zato odlazim, odlazim, odlazim,
pra{tat ne mogu,
jer odve} te volim,
odve} te volim.
(Bijelo dugme)
80
DUBOKO U TEBI
Duboko u tebi mo`da sam ostavio trag svjetla,

u no}i izme|u zidova,
ni svi dobri ljudi, ni svi oni koje zna{,
ni bijeg od samo}e u koju se povla~i{
(kada provali o~aj)
jedva da su dovoljni pred surovom snagom,
krajnjom i kona~nom…
Duboko u tebi strasti slamaju
i ono {to je preostalo i ono {to ne postoji,
~e`nju za smr}u, èlju za opstankom,
ùdnju za slobodom i volju da se pokloni{ sudbini
kao na dlanu…
Duboko u tebi
tisu}e dobo{ara, fanfare iz daljine,
zastave na pola koplja –
Koga oplakuje{, ljubavi moja:
crno znamenje na licu svog dragog?
Sjetu u rije~ima?
Jednom u ìvotu dat }u da me zarobi
mu{karac hladnog stiska i ~eli~nog pogleda…
(Azra)

Ljubav je samo re~
Nikola ûturilo
DUNAVOM [IBAJU VETROVI
Stari grad, brije ko{ava,

li{}e pokriva sve –
prazan kej i golo drve}e,
sve je kao i pre.
Dunavom jo{ {ibaju vetrovi,

ali smo mi suprotni svetovi.
Jesen je, na tebe se}am se,

al’ neko drugi je mlad –
gde li si, prva ljubavi,
i kako izgleda{ sad?
Dunavom jo{ {ibaju vetrovi,

ali smo mi suprotni svetovi.
(Yu grupa)
82
Arsen Dedi}
DU[O MOJA
Du{o moja, ja ne znam vi{e

koliko dugo ovdje stojim,
dok slu{am kako liju ki{e
pod mra~nim prozorima tvojim.
Du{o moja, i kada krenem

tako bih rado da se vratim,
ti ne zna{ da je pola mene
ostalo s tobom da te prati.
Ostalo s tobom da te ljubi

kad bude{ sama i bude zima,
jer ja sam onaj koji gubi
i prije nego i{ta ima.
Du{o moja, ko kaplja vode

i ti se topi{ na mom dlanu,
jer s tobom do|e i bez tebe ode
stotinu dana u jednom danu.
Du{o moja, ti umorna si,

i bez tebe ti leàj spremam,
na nekoj zvijezdi {to se gasi
ja traìm svjetlo koje nemam.
6* 83
Ljubav je samo re~
Pod zlatnim nebom ispod granja,

stavi}e{ glavu na moje grudi,
jer ja sam onaj koji sanja,
i zato ne}u da te budim.
(Kemal Monteno)
84
Goran Bregovi}
EVO, ZAKLE]U SE
Ej, nosite ovu pjesmu zadnji put

u jednu ulicu kraj rijeke,
zauvijek zabranjenu
samo za moje korake.
Ej, kada bi neko granu masline

na jedna vrata odnio,
vrata {to sam zauvijek
davno, davno zatvorio.
Evo, zakle}u se ja pred svima,

svim na svijetu i svime {to imam,
da je nikad nisam htio,
da je nisam volio i da ne bolujem –
pred svima se zaklinjem,
pred svima, al’ pred Bogom ne smijem.
Pjesma uvijek miri{e na uspomene…

Recite joj da katkad pita za mene.
(Bijelo dugme)
85
Ljubav je samo re~
Adolf Dado Topi}
ELIZABET
Elizabet, ne volim te vi{e,

i mrzim parfem i make up koji stavlja{ ti,
i mislim da si malo ~ak i debela –
ti nisi najljep{a u razredu
i nema{ veze s engleskim.
Elizabet, za{to si takva,

plesala si s drugim cijelu no},
a ja – plakao sam tiho sam u uglu,
i svi su vidjeli to
i sad znaju za{to nesretan sam ja.
Elizabet, {ta ti je bilo,

bila si mi uvijek vjeran drug,
ne vjerujem da si se naljutila,
zato jer pri~aju svi u razredu
da volimo se mi.
Ima ne~eg u tom {to se stidi{,

zar je tako te{ko re}i volim te –
Elizabet, ti nisi vi{e klinka,
i ~emu skrivati kad svi ve} znaju to…
Elizabet, ti me voli{,
o, ludo moje malo {a{avo.
86
Elizabet, ludujem za tobom,

i volim parfem i make up koji stavlja{ ti,
i mislim da sad izgleda{ sjajno –
ti si najljep{a u razredu
i stra{no spika{ engleski.
Ima ne~eg u tom {to se stidi{,

zar je tako te{ko re}i volim te –
Elizabet, ti nisi vi{e klinka,
i ~emu skrivati kad svi ve} znaju to…
Elizabet, ti me voli{,
o, ludo moje malo {a{avo.
(Dado Topi})
87
Ljubav je samo re~
Darko Rundek
ENA
Ja svoje lo{e dane volim gristi sam,

piti i lutati po kr~mama,
al’ ~esto stignem samo do njenog pogleda.
Ena je divna èna, Ena dobro zna

da takvi dani svr{e s gu`vama,
zato me zove k sebi da bi mi pomogla.
Znam da bi Ena htjela da sam stalno njen,

valjda jer tako ~esto nestanem,
ona me uvijek ima u svojim mislima.
A kad joj èlim re}i da je bolji kraj

od na{ih bjegova i zasjeda,
Ena me samo gleda i kaè da, da, da.
I ne idi bez kaputa,

pogledaj, sve je bijelo,
zima je.
Ja, Ena, nisam tvoj sin,

zapamti to,
to moè{ raditi s njim,
za mene je ve} kasno.
88
Pro{lo je dugo vrijeme i daleki bijeg,

i mada nemam ~ak ni imena
ja ~esto sretnem Enu u svojim snovima.
Kad svoje lo{e dane ovdje grizem sam

i sretnem putnike po kr~mama
ja pitam da l’ je znaju i je li ponosna?
Kaù da jo{ je lijepa i da ima stav,

al’ ~esto, ~ak i kad je vesela,
opaze plavu sjenu u crnim o~ima.
Ja, Ena, nisam tvoj sin,

zapamti to,
to moè{ raditi s njim,
za mene je ve} kasno.
Do mene nema puta,

pogledaj, sve je bijelo,
zima je.
(Haustor)
89
Ljubav je samo re~
Kornelije Kova~
ETIDA
Plove u ti{ini neke davne misli,

vra}aju me danima dok sam bio dete,
i divio se beskrajno ~udesnim zvucima
njene mlade du{e.
Devojka je svirala najlep{u etidu,

danima u tamnoj sobi za klavirom,
u zanosu te muzike prole}e pro|e,
ùta jesen do|e.
Bila su dobra vremena dok sam tajno voleo,

i zami{ljao je kako poljem sama ide –
lice joj bledo, a tanak joj struk,
u travi je na mom dlanu zaspala.
Bila su dobra vremena dok sam tajno voleo,

dok sam svaku re~ iz njenih usta èdno pio.
No}i u radu, a dani u snu,
u sobi s klavirom sedim sam bez nje.
(Korni grupa)
90
Predrag Vrane{evi} i Slobodan Ti{ma
ZABORAVLJENA DRAGA
Slu{ati odjek svojih koraka,

niz duge ulice pro}i –
Hej, mlekadìjo, stani,
prospi mleko po ovoj no}i!
Poliva~i ulica
ti u tome mogu pomo}i…
O, da li }u po}i ove no}i

iz ovog grada za tobom sada,
zaboravljena draga…
Sa putnicima {to ~ekaju

tramvaj koji ne}e do}i.
Pijanac, ti si moj brat,
kao vetar {to raznosi
novine niz ulicu.
Pono}ne vesti…
O, da li }e{ me sresti,
zaboravljena draga.
(Laboratorija zvuka)
91
Ljubav je samo re~
Vladimir Spirkovski
ZAGRLI
Kucnuo je ~as istinu da ~ujem,

voli{ li me jo{, sutra putujem.
Htela bih da znam {ta me ovde ~eka,
ako ti se vratim izdaleka.
Zagrli, sad me jako zagrli,

kaì mi ne{to lepo, slaì mi
da jo{ ima me u srcu tvom.
Zapla~i, samo jako zapla~i,

zapla~i ili bar odglumi mi,
ti si jedini u srcu mom ostani.
Samo}a za mene – za tebe sloboda,

ivicom ìvota moja du{a hoda.
Na{u tajnu nikom nemoj lako dati,
u snovima meni bar ponekad svrati.
(Goca Tràn)
92
Arsen Dedi}
ZAGRLI ME
Ne treba{ mi ni{ta re}i,

svoju pro{lost, svoje ime,
ako }e ti biti lak{e
zagrli me, zagrli me.
Uze}u te u naru~je
da te ~uvam usred zime,
grijat }e te moje tijelo,
Ukrao bih sre}u za nas,
kupio bih, nemam ~ime,
jedino si moje blago,
Ne trebaju tebi draga
ove pjesme, ove rime,
najvi{e je {to se moè
Zagrli me oko vrata,
oluja se diè,
ne moè ti vjetar ni{ta
ako pri|e{ bliè.
(Zdravko ôli})
93
Ljubav je samo re~
Stevo Cviki}
ZA DOBRA STARA VREMENA
Bilo je osam na trgu cvije}a,

ja sam te ~ekao na kraju pri~e –
kada si rekla mi ne}emo vi{e,
odmahnuh rukom, ma {to me se ti~e.
A ne bih ni Bogu priznao tada

da sve je moje u vodu palo –
sad mirno kaèm, lagati ne}u,
onoga dana i vrijeme je stalo.
Kako je dobro vidjeti te opet,

staviti ruke na tvoja ramena –
kao nekad poljubi me nje`no
za ona dobra, dobra, dobra stara vremena.
Stvarno sam htio vidjeti te opet,

sa istim smijehom na usnama tvojim –
pri~aj o ki{i, o bilo ~emu,
ne pri~aj o sebi – jo{ toga se bojim.
Neka sam proklet ako i danas

postoji na~in da objasnim sebe –
ne èlim nikog i sve mi se ~ini
da ~itav sam ìvot volio tebe.
(Novi fosili)
94
Mom~ilo Bajagi}
ZA@MURI
Za`muri,
pa na sopstvenom platnu
u glavi
pome{aj sivu i zlatnu.
Lagano
da ne remeti{ ve~e
za`muri
pusti film da iste~e.
Udahni
vazduh lepljiv od krvi,
ne gledaj me kao vu~ica,
nije moja èlja presuda,
baklje gore, pesma Cigana,
pro~itana s dlana sudbina.
Ne gledaj me kao vu~ica,

no} je vla`na nju{ka vu~ija,
baklje gore, pesma Cigana,
pro~itana s dlana sudbina.
(Bajaga i instruktori)
95
Ljubav je samo re~
Zlatko Arslanagi}
ZA SVE OVE GODINE
Jo{ je kod tebe dobro i toplo,

jo{ na uìvanje ti miri{e soba,
ali nikad dalja nisi bila mi.
Kroz kolut plavog dima
vidim ti o~i i suze u njima,
zatvori prozor, no}as }e padati.
A ti…
ti bi da me poljubi{
i da nazdravi{
za sve ove godine {to su te promijenile,
za sve one poljupce,
za sve {to mi duguje{,
ho}e{ opet,
ho}e{ da me napije{.
Cigare su dogorjele,
rije~i vi{e ni{ta ne zna~e,
samo malo tihe muzike u sobi.
Kroz kolut plavog dima
vidim ti o~i i suze u njima,
zaklju~aj vrata, ne}u se vratiti.
(Crvena jabuka)
96
ZAUVEK
Javi mi da znam kad stigne{ gde je to zauvek.

Ne, ne, ne}u plakati.
@ivot je krug, a vreme voz,
znam – done}e te.
Ti odlazi{ gde gubi se put,
a se}anja na mene miri{u,
gde nekada ponovo zna}emo da
poznamo po~etak ljubavi.
Ne, ne smem ~ekati i ovaj grad pamtiti.
Neka pisma ~uvaju na{e sve godine.
Ti odlazi{ gde gubi se put,
a se}anja na mene miri{u,
gde nekada ponovo zna}emo da
poznamo po~etak ljubavi.
Javi mi da znam kad stigne{ gde je to zauvek.
Ne, ne, ne}u ~ekati i ovaj grad pamtiti.
Vetar zna i done}e te.
Ne, ne, ne}u plakati.
@ivot je krug a vreme voz,
done}e te.
(Van Gog)

Ljubav je samo re~
Krunoslav Ki}a Slabinac
ZBOG JEDNE DIVNE CRNE @ENE
Ja gledao sam sunce na istoku kako se budi,

i gledao sam oblake i jutro u tisu}u boja,
sklapao o~i od bola i skrivao suze,
a ona je ostala tamo, daleko u no}i.
Zbog jedne divne crne ène,

zbog njene divne crne kose,
zbog jednog pogleda tu`nog u no}i,
zbog obe}anja da }e mi do}i,
tuàn i sam ~ekam je ja.
Daleko me nosila ptica srebrnih krila,

u zemlju u kojoj je nekad i ona bila,
toliko sam èlio sre}u i ljubav bez kraja,
al’ ìvot me odnio dalje, daleko od nje.
(Krunoslav Ki}a Slabinac)
98
Filip Beli
ZBOGOM, KRISTINA
Kristina, zbogom, kasno je, moja draga.

Zbogom, Kristina,
i zaboravi moje ime.
Kristina, za ljubav ne sme{ da moli{.
Zbogom…
Kristina, ja idem,
zaklju~aj vrata za mnom,
i neka tvoje usne
zaborave moje ime.
O, Kristina, ne tuguj,
puteva ima mnogo,
al’ mora{ sama da traì{,
ljubav te negde ~eka.
Kristina, zbogom, Kristina,

kasno je, moja draga,
za ljubav ne sme{ da moli{.
Zbogom, zbogom, Kristina,

neko drugi }e do}i,
ljubav negde }e{ na}i,
zbogom, Kristina, zbogom.
7* 99
Ljubav je samo re~
O, Kristina, ne pla~i,
ostani ono {to si bila,
i nemoj nikad vi{e
povratak moj da ~eka{.
Kristina, ja idem,
zaklju~aj vrata za mnom,
i neka tvoje usne
zaborave moje ime.

kasno je, moja draga,
za ljubav ne sme{ da moli{.
Zbogom, zbogom, Kristina,

neko drugi }e do}i,
ljubav negde }e{ na}i,
oprosti, mislio sam da te volim.
(Leo Martin)
100
Mom~ilo Popadi}
ZBOGOM OSTAJ, LJUBAVI
Ima dana kad sam sjetan

i kad ne znam kud sa sobom,
prazan sjedim kraj klavira.
Ima dana {to me peku,

jer se stare rane bude,
uvijek kada glazba svira.
Ima dana kad ne shva}am

da je ìvot kao rijeka
i da nikad nema mira.
Ima dana {to mi nose

zvuke neke stare pjesme
koja srce bolno dira.
Zbogom ostaj, ljubavi,

ti {to gasne{, a iza tebe tama.
Zbogom ostaj, ljubavi,
ti {to ide{ i ostavlja{ me sama.
Dok se hladna spu{ta no} u srcu mom,
kao plima raste bol u srcu mom –
zbogom ostaj, ljubavi,
zbogom sre}o {to vene{ me|u nama.
(Oliver Dragojevi})
101
Ljubav je samo re~
Blaò Rai~evi} i Boris Telalovi}
ZLATNA JABUKA
ûdne se stvari s nama zbivaju,

o~i ti silne laì skrivaju.
Za druge mi smo vrlo sretan par,
gluma i daje svemu pravu ~ar.
Ti ima{ neku vrlo ~udnu mo},

zbog tebe ja ne spavam celu no}.
êkam trenutak kad }e{ opet do}i,
da me izlude tvoje plave o~i.
Ti si daljina {to me privla~i,

~arobnjak {to mi razum pomra~i.
Kada si sa mnom ja sam op~injen,
od jedne re~i ja se opijem.
Moja si od zlata jabuka,

moja si, o da…
Moja si od zlata jabuka,
moja si…
(Yu grupa)
102
Re{ad Hadrovi}
ZNAM SVE O TEBI
Evo ti {etnje tvoje

i lutanja {to si mi dala,
dani {to pamte nas dvoje
i slika kad si bila mala.
Evo ti no}i plave,

kad ljubavi puna si bila,
nek’ ti se ve~eras jave
sve ljubavi {to si ih krila.
Jer ja sad znam o tebi sve,

sve tvoje laì, i tvoje sne –
dok mene ljubi{ hladna si sva,
jer tvoja ljubav drugom pripada.
Sada na na{u ljubav

padaju hladne ki{e,
umire ùto li{}e,
jedne ljubavi nema vi{e.
(Kemal Monteno)
103
Ljubav je samo re~
Mom~ilo Bajagi}
IZA NAS
Ka starom kraju jo{ vozi ista linija,

autobus prazan, an|eo zadnja platforma.
Ni~eg se vi{e, ni~eg se vi{e ne se}am,
od toga trena u javu retko navra}am.
Zato }uti, {ta }e re~i, kada o~i govore.

Mene tvoje somot usne uvek lako prevare.
Ili reci da me voli{,
slatko, najsla|e {to zna{,
ili priznaj da je ljubav iza nas.
U donjem gradu, kod brda za razmi{ljanje,

prole}ni vetar umiva tvoje obraze.
Ni~eg se vi{e, ni~eg se vi{e ne se}am,
od toga trena na zemlju retko navra}am.
104
Zlatko Arslanagi}
IMA NE[TO OD SRCA DO SRCA
O~i tvoje boje nade

zaspati mi ne daju.
Zadnji komad mira krade
ta suza na jastuku.
Ima rije~i koje bole –
skloni ih sa usana.
Kada stvari krenu dole
samo}a krug zatvara.
Ima ne{to od srca do srca,
neka tanka nit,
koja ~ini na{e snove,
a ne da se dirati.
Ti si moja rijetka ptica,
kako da te ostavim?
Bez tvog tijela, bez tvog lica
kao da ne postojim.
Ima stvari koje trebaju,
a nikad se ne dese.
Neke druge opet ne daju
lako da se doku~e.
(Crvena jabuka)
105
Ljubav je samo re~
Goran Bregovi}
IPAK PO@ELIM NEKO PISMO
Nisam te izgleda volio mnogo,

sve je po starom, al' vi{e nisam tvoj.
I nije mi va`no s kim si no}as,
slu{a{ li ovu pjesmu i pla~e{ li.
Ti si zadnji romantik na ovome svijetu

{to se sporo kre}e i ~eka raj.
Malo si samo promijenila glumce,
al' isti je komad, isti je zaplet i kraj.
Ipak, poèlim neko pismo,

ipak, mada zajedno nismo.
Pi{i, pi{i ko nekad dva-tri reda.
Pi{i, znam da je gu`va i da ne}e{ sti}i.
Pi{i, opi{i mjesta
gdje nas dvoje skupa nikada ne}emo i}i.
(Bijelo dugme)
106
Faruk Buljuba{i} – Fayo
JA NEMAM SNAGE
DA TE NE VOLIM
Na pragu tvoga srca zarobljen sam,

ko dijete usred mraka izgubljen i sam.
Mi – dvije sjene,
daleke, a nikad spojene,
tvoje laì jo{ mi srce skamene.
Jo{ si ljep{a od svake ljepote, krade{ mi sve,

u du{u ja te poznam, a ne znam te.
Ko sre}a kroz prste –
tako brzo klizne{ i nestane{,
sav moj svijet i sada ostaje{.
Ja nemam snage da te ne volim,

cijela }e mladost, dok zaboravim,
ja nemam snage da te ne volim,
da sebi tebe oprostim.
(Hari Mata Hari)
107
Ljubav je samo re~
Svetislav Vukovi}
JA TE VOLIM
Koraci tvoji, nemi i daleki,

ve} su negde davno na{li mir.
Tvoje ruke bile su ne`ne,
tvoje o~i govorile su sve.
O, volim te, du{o moja,

ja te volim kao ìvot svoj.
O, volim te, kao ptica krila,
volim te, volim, volim te!
Ali znam da nikad vi{e ne}e{ do}i

u moju sobu dok mirno spava grad.
U meni tada, potajno i silno,
gore}e ljubav i bi}u opet mlad.
Da li negde sama bol u du{i skriva{,

i svoju tugu u sebi nosi{ sad,
ili mo`da sre}na novi ìvot ìvi{.
Ali jo{ uvek – volim te!
Volim te, traìm tvoje lice,

ja te volim, volim osmeh tvoj.
O, volim te, nisu va`ne re~i,
volim te, istina je to!
108
O, volim te, jer si moja bila,

ja te volim, a opet sam sam.
O, volim te, kao ptica krila,
volim te, volim, volim te!
(Leo Martin)
109
Ljubav je samo re~
Svetislav Vukovi}
JA TO ZNAM
Kad mi pruà{ deo sna,

ja to znam, ja to znam.
Kad si ljuta, besna, zla,
To na licu vidim tvom,

veruj mi, veruj mi,
kad si tu|a srcu mom,
vidim to, veruj mi.
Kad ne èli{ dodir moj,

Kada ne}e{ da sam tvoj,

veruj mi, veruj mi,
kad se la`no smeje{ ti,
vidim to, veruj mi.
Poput munje dok sa dna

uz blesak roni nebu svom,
tako èljan tebe ja
opet jurim domu tvom.
110
Kad u slutnji traì{ dra`,

Kad po koju kaè{ la`,

veruj mi, veruj mi,
vidim to, veruj mi.
Kad ti telom rije è|,

Kad je gasi{ bilo s kim,

veruj mi, veruj mi,
vidim to, veruj mi.
(Dragan Stojni})
111
Ljubav je samo re~
Vesna Popov
JA ÎNIM SVE
Puno toga jo{ nas deli,

i nije isto kao pre,
tako mnogo mi smo hteli,
ali ba{ nam ne ide.
Imun sad si ti na mene,

ni{ta mi ne pomaè,
da l’ }e nekada biti bolje,
vreme }e da pokaè.
Sve se gubi, nestaje,

sitne pa`nje, malo re~i,
a meni to nedostaje,
to je ono {to me le~i.
Ja ~inim sve, ne mrzi me,

na ~emu sam ho}u da znam.
Ja ~inim sve, ne mrzi me,
ne znam da li gubim te.
(Tanja Banjanin)
112
\or|e Bala{evi}
JEDAN SA[A IZ VOZA
Juli je mesec vru}, kada putuje pola nacije.

U vozu, ni za lek, nema mesta bez rezervacije.
A ja sam gledala kako promi~u neki pejzaì,
i tad sam videla jedan pogled koji me traì.
Jedan Sa{a iz voza mi slomio srce,

oti{’o negde u daleki svet,
i reko mi kako je voleti lako,
jer ljudi su p~ele, a ljubav je cvet.
O, {to je pri~ao, divno pri~ao o nekim stvarima,

o trci Tour de France i o zelenim bulevarima,
o nekom Zokiju s kojim je davno delio klupu,
o tom kako je slu{ao samo Indekse i Korni grupu.
Jedan Sa{a iz voza mi slomio srce,

oti{’o negde u daleki svet,
i reko mi kako je voleti lako,
jer ljudi su p~ele, a ljubav je cvet.
On mi je pruào ~itav beli svet na svom dlanu,

al’ ve} je svitalo, voz je stigao u Ljubljanu.
I kad je si{ao, samo je mahnuo, rekao }ao!
Ja sam ponavljala nije mi ào, nije mi ào!
(Rani mraz)

Ljubav je samo re~
Slobodan Vujovi}
JEDAN STIH
Kako da ti kaèm sad

to {to èlim ja –
ti moj si san,
ti moj si dan,
ti moj si svijet.
Posla}u ti jedan cvijet,

posla}u ti jedan stih –
ti moj si san,
ti moj si dan,
ti moj si svijet.
U svemu
osjeti}e{ neku dra`,
osjetiti neki mir,
saznati da nije la`
ova ljubav i ovaj stih.
(Ambasadori)
114
Kornelije Kova~ i Arsen Dedi}
JEDINA
Ostani, da ti kaèm ne{to jo{,

ostani, ovaj dan je bio lo{,
ostani, da ne budem vi{e sam,
jer je tuga sve {to znam.
Pri~aj mi, makar bajke bile to,

pri~aj mi, ti }e{ otjerati zlo,
pri~aj mi, nek’ me umire na ~as
tvoje ruke i tvoj glas.
Ti si jedina od svih koja do|e kada treba,

ti si sunce moga neba, tebi mogu re}i sve.
Ti si jedina od svih koja tajne moje ~uva,
ti si moja ljubav prva, za mnom po|e{ bilo gde.
Ostani, nisi ista, ali zna{,

ostani, da mi opet snage da{,
pri~aj mi, nek’ me umire na ~as
tvoje ruke i tvoj glas.
(Zdravko ôli})
8* 115
Ljubav je samo re~
Anto Jankovi}
JEDINA MOJA
Pogledaj u moje o~i,

za{to skriva{ pogledaj taj?
Pogledaj u moje lice,
i pokaì osmijeh svoj.
Djevojko u sutonu tihom

pokraj rijeke {to kora~a{
s tu`nom sjenom na licu svom,
i kosom nje`nom, i kosom plavom kao lan.
Jedina moja, tebi sviram ja,

jedina moja, tebi pjevam ja.
(Divlje jagode)
116
Kornelije Kova~
JEDNA ZIMA SA KRISTINOM
Jedne proste vojvo|anske zime,

na sala{u prijatelja mog,
malo dru{tvo se skupilo iz grada,
sve mladi}i iz dugih {kolskih dana,
a na vratima doma, uz plamen petrolejki
se smije{ilo lice na nas.
Jedne proste vojvo|anske zime,
na sala{u prijatelja mog,
dok su ruke jo{ promrzle od puta
dugo stresale pahulje s kaputa,
ti si pri{la i od srca mi pruìla
~a{u crnog vina, Kristina, Kristina.
Dobra vam no}, prijatelji,
dobra vam no}, dobro nam do{li,
dobra vam no}, prijatelji,
sjedite tu i zapjevajmo svi.
Onda smo iza{li na dvori{te ja i Kristina.

[kripao je snijeg pod nogama.
Ljubio sam te, ljubio…
Da li se sje}a{, Kristina…
(Zdravko ôli})
117
Ljubav je samo re~
Jak{a Fiamengo
JEDNE NO]I, JEDNE ZIME
Jedne no}i, jedne zime,

ko zna gdje i ko zna kada,
moje }e te sjetit ime
na{ih {etnji, na{eg grada.
Ali ja }u bit daleko,

i zbog neke svoje ki{e –
tad }e tu|e ime neko
da ti zna~i ne{to vi{e.
Ne}u znati gdje i s kime

dijeli{ no}i, dijeli{ zime.
Ne}u znati ko te ljubi,
jedne no}i, jedne zime.
Jedne no}i, jedne zime,

ko zna gdje i ko zna kada,
moje }e te sjetit ime
na{ih {etnji, na{eg grada.
A ja ne}u s tobom biti,

da te smirim, da ti pri~am –
tvoj }e nemir tada skriti
neko ko mi nije sli~an.
(Kemal Monteno)
118
Kemal Monteno
JEDNE NO]I U DECEMBRU
Jedne no}i u decembru,

kad je bila hladna zima,
~uvao sam tebe, Branka,
~uvao sam na{eg sina.
@elio sam puno vina,

i orkestar mandolina,
èlio sam tvoje o~i
da me griju one no}i.
Ali ni~eg nije bilo,

osim one hladne no}i,
mislio sam samo draga,
kad }u opet ku}i do}i.
Da u na{em toplom domu,

u ti{ini kraj kamina,
ljubim tvoje bijele ruke,
ljubim na{eg dragog sina.
(Kemal Monteno)
119
Ljubav je samo re~
Filip Beli
JEDNOM, KAD SE ZALJUBI[
Jednom, kad se zaljubi{,

upozna}e{ ~udan svet,
druga~iji bi}e sni,
zavole}e{ svaki cvet.
skri}e{ pesme u srcu svom,
odabra}e{ dalek put,
napusti}e{ stari dom,
Jednom, kad se zaljubi{.

neka tvoje srce zna,
nekog drugog ti vole}e{,
kao {to tebe volim ja.
skri}e{ pesme u srcu svom,
odabra}e{ dalek put,
potraì}e{ novi dom.
Razume}e{ za{to stojim

pod prozorima tvojim.
Razume}e{ pisma duga,
{ta je sre}a, {ta je tuga.
120
Razume}e{ i kad gubi{,

da jo{ vi{e tada ljubi{.
Razume}e{ u sred pla~a
od svega je ljubav ja~a.
(Leo Martin)
121
Ljubav je samo re~
Mi{o Bartulica
JELENA
Nismo svi iz ljubavi stigli na ovaj svijet,

proplakah u ~asu kad nema niko da te zavoli –
jo{ postoje istine koje vole boljeti,
zbog mene nikad, nikad ne}e{ plakati.
Nikada se nismo sreli, vremena nismo imali,

da mi o~i obri{e{, da mi ruke miluje{ –
jer ja sam tugu kvasio tu|im suzama,
ponekad, moja draga, svojim o~ima.
Jelena, Jelena,
eh, da su an|eli nosili krila rodama,
Jelena, Jelena,
da su bar bogovi imali malo vremena –
dorogoà moà Jelena, pomisli,
da su bar ljudi svi
ro|eni pod sre}nim zvijezdama,
mo`da ne bi…
Jelena, Jelena.
A godine prolaze niz na{e obraze,

vjetrove proljetne starost umiruje –
da l’ za tebe postoji neko sasvim drag i lijep,
~ije ruke tebi radost donose?
122
Jer danas vi{e nemam snage da te zavolim,

danas samo moram, moram
jo{ jednom da te potraìm,
jer ja sam tugu kvasio tu|im suzama,
zbog mene nikad, nikad nisi plakala.
(Bolero)
123
Ljubav je samo re~
@eljko Sabol
JELENA JE BILA LIJEPA
Jelena je bila lijepa,

Jelenu sam sreo davno,
kad je ve~e bilo ki{no,
kad je ve~e bilo tamno.

lijepa kao njeno ime,
kao svjetlo u samo}i,
kao sunce usred zime.

lutali smo dugo gradom,
gledao sam njene o~i,
ljubio joj usne kradom.

kao {uma, kao more,
i htjela je da je volim,
da je volim sve do zore.
Ali onda, jednog dana,

Jelena od mene ode,
sve su staze bile puste
i hladne su bile vode.
124
Ali onda, jednog dana,

kad su stale duge ki{e,
shvatio sam – sve je pro{lo,
i Jelene nema vi{e.

kosa joj je bila sjajna,
svaka rije~ – jedno ~udo,
svaki pogled – jedna tajna.

a sama to nije znala,
i mnoge je svoje no}i,
mnoga jutra meni dala.
(Darko Domijan)
125
Ljubav je samo re~
Goran Bregovi}
JER, KAD OSTARI[
Jer, kad ostari{

niko ne kuca na tvoja vrata,
ni potok s ribama od srebra,
ni mlado `drijebe vla`na oka,
ni jabuka u cvatu,
niko…
Samo ja, kad ostari{,

kao oblak u tvojoj kafi,
do}i }u u grombi kaputu
i ~u}u kad ti se moje ime omakne,
i krene polako, sama od sebe,
poslednja suza za mene.
Jedan za drugim vozovi polako prolaze,

kao i obi~no stavi}e{ ka}une u prozore.
îni mi se da mjesec Ramazana po~inje –
pomalo je tu`no
kada ostari{…
(Bijelo dugme)
126
Petar Jeftovi}
JESEN JE
Jesen je, {ta da ti kaèm, Ana.

Eto, sada ki{a ne pada,
ali u du{i vra{ki je bolno,
za~udo, prazne su mi o~i.
Jesen je,
i ùte re~i ostaju
kao nemi listovi
na ovome stolu.
Jesen je, {ta da ti kaèm, Ana.

I sama valjda ve} shvata{, draga,
nisu potrebne ni neke re~i,
ovo je surovo vreme.
I danas, na mome pragu

nema nikakvog gosta –
sivilo umesto bola,
sivilo umesto bola.
(Gordan Balabani})
127
Ljubav je samo re~
Husein Hasanefendi}
JESEN U MENI
Ma {to da èlim sve je tako daleko,

i sad mi ào, sve bih opet ponovo –
najljep{u pjesmu tebi bih pjevao,
hej, kamo sre}e da sam pjevat mogao.
Ptice u bijegu, ti{ina gradi zidove,

zvoni zbogom, rije~i kazne boìje.
Te tvoje usne opojne,
jo{ uvijek sanjam kako su me ljubile.
Jesen u meni tuguje, za{to sanjam ~emprese,

moje ceste ne vode nikuda bez tebe.
Jesen u meni caruje, a u tebi prolje}e,
ni sunce ne moè, ne moè kroz oblake.
Rano moja, hej, s kime sada putuje{,

ma {to da bilo nemoj da mi tuguje{.
Najljep{u pjesmu tebi bih pjevao,
hej, kamo sre}e da sam pjevat mogao.
(Parni valjak)
128
JO[ JEDAN [UGAV DAN
[etala si poljem, videla – zri klasje.

Ovde kod mene lije kao iz kabla.
Vreme je pasje,
vreme je pasje.
Bolje da slu{am plo~e,

da ne napu{tam stan.
Jo{ jedan {ugav dan.
Jo{ jedan {ugav dan.
Mu~e me migrene,
i tek da ne{to radim
pobedim neke umorne ène.
Vreme je pasje, umorne ène.
U iznajmljenoj sobi vlaga,

jedan po jedan san ru{im.
Od nje nema ni traga,
dva pakla dnevno pu{im.
(Riblja ~orba)

Ljubav je samo re~
Milan Markovi}
JO[ MALO
@iveli smo lepo nekoliko dana,

daleko negde od ovog grada –
tamo gde tihi maestral duva
èleli da nas na{a ljubav ~uva…
jo{ malo.
Na pesku i sada tragovi stoje,

ruke tvoje, a tu su i moje –
obala pla~e, jer tebe nema,
talasa more, kamenje drema…
bez nas.
Grli me, ljubi me,

onako kako zna{ i ume{ ti… jo{ malo.
Sada te sve ~e{}e vi|am s drugom,

pomislim stalno, pa i no}i ove,
odakle tebi hrabrosti, mili,
da izdaje{ ljubav, radost i snove…
i danas.
(Lutaju}a srca)
130
Nikola ûturilo
JO[ SAMO OVU NO] MI DAJ
Odlazi no}, voze tramvaji

poslednju partiju.
Nestajem, nosi me vetar
ko zgaènu hartiju.
Odlazi no}, pla{ljive o~i,

sanjivo pitanje.
Sa~ekaj da rasanim re~i,
sa~ekaj svitanje.
Jednom kad no} probudi te,

kad ne bude va`no ko pre,
priseti se, barem na tren,
jednom kad ne bude me.
Jo{ samo ovu no} mi daj,

ne treba vi{e,
i bi}e dovoljno za kraj.
Umire no}, poslednju zvezdu

skrivaju oblaci.
Ne pla{i se jednom kad snove
probude koraci.
9* 131
Ljubav je samo re~
Jednom kad no} probudi te,

kad ne bude va`no ko pre,
priseti se, makar na tren,
jednom kad ne bude me.
(Kerber)
132
Dea Volari}
JO[ TE VOLIM
Hej, da mi je znati gdje si sad,

dala bih sve na svijetu, zlato moje.
Sve nebeske suze padaju,
u svakoj kapi vidim o~i tvoje.
Ne, nikada ne}e{ saznati

{to osje}am dok slu{am na{e plo~e –
tu u meni ima prkosa
za sto pedeset godina samo}e.
Ti nisi moj, ti vi{e nisi moj…
A jo{ te volim, volim, volim,

ne mogu bez tebe,
i ti to zna{, samo mi se ne vra}a{.
A jo{ te volim, volim, volim,

kao prvog dana,
i ti to zna{, samo mi se ne vra}a{.
(Novi fosili)
133
Ljubav je samo re~
Krste Juras
JUBI SAM VA[U ']ER
Tili ste drugog od prvog trena,

~estitog momka iz najboje ku}e –
niste joj dali da postane èna,
niste joj dali da je srce vu~e.
Tili ste drugog, to ste joj rekli,

i to da {oldi ne rastu na grani,
nego nek’ ~uva sve }a ste stekli,
i }a ste za nju ~uvali na strani.
Jubi san, jubi va{u ’}er,

ma niste tili marinera –
tili ste momka na svom mistu,
tili ste zeta inìnjera.

ja koji ne znam di bi sada –
sad kad je davno tu|a èna,
}a vridi srcu da se nada.
Niste joj dali ni da mi pi{e,

kako se budi kad se svega siti,
i kako more pri~a sve ti{e,
i kako ~esto zaladi i liti.
134
Niste joj dali da sri}u krije,

a niste znali da u mraku pla~e,
za vas sam osta, isto ka prije,
susidov mali sa ~etvero bra}e.

ma niste tili marinera –
tili ste momka na svom mistu,
tili ste zeta inìnjera.

ja koji ne znam di bi sada –
sad kad je davno tu|a èna,
}a vridi srcu da se nada.
(Ibrica Jusi})
135
Ljubav je samo re~
Dejan Cuki}
JULIJA
Jo{ pamtim tvoje usne kako ljube prvi put,

jo{ vidim tvoje o~i, tvoje suze – uzalud.
I ljubim tle po kome hoda{,
i ~ujem svaki korak tvoj.
Moja Julija,
ti si moja, Julija,
imam svet pod nogama,
al’ meni treba tvoja ljubav.
Danima se borim sam sa sobom – nisi tu,

i no}ima ve} gorim istom vatrom i u snu.
Ja traìm ruke koje volim,
i opet gledam osmeh tvoj.
Moja Julija,
ti si moja, Julija,
imam svet pod nogama,
al’ meni treba tvoja ljubav.
(Dejan Cuki})
136
Ivica Kraja~
JUTRO ]E PROMIJENITI SVE
Ti si tu, svud je mir oko nas,

kobna ti{ina nas dijeli,
ali ne, ~ekaj strpljivo dan –
jutro }e promijeniti sve.
êmu to, no} je u{la u nas,

i na{a srca su prazna,
ali ne, sve je ruàn san,
Bdijem, duga je no},

a znam – bdije{ i ti,
al’ to dvoje bez nade,
ne, ne, to nismo mi.
Ti i ja mo`da èlimo kraj,

i mra~ne misli nas dijele,
ali znam – no} je kriva za to,
(Indeksi)
137
Ljubav je samo re~
Arsen Dedi}
JUÊ JO[
Svijet, na{ je svijet

bio plavo nebo ~isto.
Poslije tebe
ni{ta ne}e biti isto.
Jo{ trenutak sa mnom budi.

Drugi dani, drugi ljudi
ve} sutra bi}e tu,
nijemi pored nas.
Dan, na{ je dan

bio samo luda igra.
Poslije tebe
na mom licu prva briga.
Ti jo{ ni{ta nisi rekla

ali suza ve} je pekla,
i sutra bi}e{ sama
kao i ja.
Ju~e jo{, ju~e jo{

nismo znali {ta nas ~eka
jer je nosila nas rijeka;
ju~e jo{, ja i ti.
138
Ju~e jo{, ju~e jo{.

Kako godine prolete,
ti si bila samo dijete,
ju~e jo{, ju~e jo{.
Ju~e jo{, ju~e jo{

nisam znao {ta su suze
al’ mi ljubav neko uze;
ju~e jo{, ja i ti.
Ju~e jo{, ju~e jo{.

Ali bliìla se zima –
pramen magle, pramen dima;
ju~e jo{, ju~e jo{.
(Zdravko ôli})
139
Ljubav je samo re~
Zoran Kiki Lesendri}
KADA SANJAMO
Zatvori o~i,
ja ne znam da li }u mo}i
da sanjam ovaj put.
Sanjamo boje,
nije va`no da l’ su moje ili tvoje,
ljubi{ me na ulici.
Uvek do|e{ ti,
zatvori{ o~i i sanjamo.
Samo jo{ jednom,
neka bude jo{ jednom,
poljubi me na ulici.
Neko kuca na vrata,
za{to otvara{ strancu
sa osmehom na usnama.
Ne znam da li je gotovo,
al’ da li pamti{ ono {to sam rekao.
Svet je lep kada sanjamo,
kada sanjamo,
hajde zajedno da sanjamo,
da sanjamo.
(Piloti)
140
Svetislav Vukovi}
KAD BIH ZNAO DA JE SAMA
Ona negde slu{a {apat

neke pri~e izmi{ljene,
ona ne zna da je sobom
odnela i deo mene.
Njoj se mo`da sada dive,

il’ joj neko ljubav nudi,
mo`da pla~e il’ se smeje,
pevaju joj drugi ljudi.
Kad bih znao da je sama

ne bih ~ekao ni tren,
jer iako nisam kraj nje, ja sam njen!
Kad bih znao da je tu`na,

da zbog mene nema sna,
kad bih znao da se pita gde sam ja…
Ja bih drhte}i od èlje

na put krenuo daleki,
ja bih po{’o da je sretnem,
al’ se bojim da je s nekim!
(Miki Jevremovi})
141
Ljubav je samo re~
Edo Mulahalilovi}
KAD DO\E OKTOBAR
No}as te nisam sanjao,

no}as te nisam ljubio,
no}as kad nastane ova pjesma za tebe –
znaj da sam prebolio.
Dani se ne vra}aju,
dobro sam, kad me pitaju,
para i vremena za svakog ko mi ne treba,
a koga volim – nije tu.
Kad do|e oktobar i ki{e padaju,

ja sjetim se ljeta i pomislim na nju.
I nije me sram kad o~i zasuze –
to stara ljubav pi{e stihove.
Znam, daleko od oka

sve je dalje od srca.
Al’ kako da sakrijem
u dèpove sve ulice,
ej, gdje sam te ljubio!?
(Hari Mata Hari)
142
Goran Bregovi}
KAD ZABORAVI[ JULI
Kad zaboravi{ juli,

i kad sve se desi i pro|e –
tad bih da te sretnem.
I ne}e{ sretna bit, slutim,
jer su i an|eli i |avli,
i narcis i grijeh
potrebni za smijeh.
Kad zaboravi{ juli, tek tad,
neki hotel, neki grad –
pri~a}e{, kao nekad.
Jer, kad me ne bude,
tek tada }e{ znat
da su i hljeb i vino,
i no} i dan, potrebni za san.
Re}i }e{ sve ide.

Re}i }e{, a laga}e{!
Kasno je sad, kasno za sve,
i nemam volje, a nemam ni snage
da se mijenjam.
(Bijelo dugme)
143
Ljubav je samo re~
Edin Dino Dervi{halidovi}
KAD ZAMIRI[U JORGOVANI
Koliko sam puta umro a ti me oìvjela,

koliki sam pijanac bio a ti me otrijeznila.
Kakve su vatre gorjele a ti ih gasila,
na kakvom sam bio dnu a ti si me spasila.
Poslije tebe je ostala du{a gola ko pustinja,

poslije tebe mi ljubav do|e kao milostinja.
Ima no}i kada tugu to~im ’mjesto vina,
al’ nema dana kol’ko je na srcu rana.
Lako }e{ ti bez mene,

al’ kako }u ja bez tebe
kad do|u te{ki dani,
kad odu svi jarani,
kad zamiri{u jorgovani.
(Merlin)
144
Du{ko Arsenijevi}
KAD LJUBAV IZDA
Kad ljubav izda, sva vrata se zatvore,

prole}e kasni, a o~i ne govore.
Jednom se ljubi, a ti razven~ava{ se,
prsten od èlja baca{ u oblake.
Ne}u te kleti, vesela budi mi,

nek’ ti od sunca budu svi putevi.
Neka ti ljubav moja nad snovima bdi,
neka ti od ptica budu prozori.
Miri{u aprilske no}i

na tvoja nedra medena.
Ko li ih sada ljubi?
Ne bi mu zubi, ne bi mu zubi…
Svetlana.1
(Kerber)
1
Stihovi iz pesme „Mostarske ki{eŒ Pere Zupca
Ljubav je samo re~
Radoman Kanjevac
KAD ME POGLEDA[
Bio je neki pogre{an dan,

nestvaran.
Govorila si o~ima
opojno,
kao kad zima uspava,
kao kad poraz spa{ava,
kao kad jutro svanjava
u pri~ama.
Bila je neka lagana stvar,
nestvarna.
Osvajala si usnama
zanosno,
kao kad dete prohoda,
kao kad vojska mar{ira,
kao kad ljubav ubija
u pesmama.
A kad me pogleda{
u zemlju propadam,
mada znam
da ti se dopadam.
(Galija)
146
Arsen Dedi}
KAD SAM TE VIDIO
Kad sam te vidio bilo mi je jasno,

odaje te ne{to, ti ne nosi{ sre}u,
a znao sam {to traìm i da takvu ne}u.

a kad sam te poljubio – ve} je bilo kasno,
ve} je bilo kasno.
Kad sam te vidio znao sam {to gubim,

ne daju se tako ponos i sloboda,
al’ ne gase tu vatru ni vino ni voda.
Kad sam te vidio znao sam {to gubim,

al’ kraj mene si zaspala – kako da te budim,
kako da te budim.
Kad sam te vidio u trenu sam znao

ote}e{ mi blago, a malo mi dati,
sve {to mi je sveto sa tobom }e pasti.
Kad sam te vidio u trenu sam znao,

al’ ve} sam te dodirnuo – ve} sam ìvot dao,
ve} sam ìvot dao.
10* 147
Ljubav je samo re~

pomo}i mi ne}e razum ni iskustvo,
a poslije svega samo nevolja i pusto{.

a kad sam te poljubio – ve} je bilo kasno,
ve} je bilo kasno.
(Arsen Dedi})
148
Mom~ilo Bajagi}
KAD HODA[
Ve~e ne miri{e na rakove i {koljke,

mesec je bleda fleka boje cimeta –
uzima{ cipele za {etanje kroz snove,
ulica voli ritam tvojih koraka.
Vetar se provla~i kroz nepoznate re~i,

asfalt se miluje sa tvojim {tiklama –
suvi{e mekan da bi mogao da spre~i,
ovo je ve~e puno tvojih tragova.
Kad hoda{ ne zastajkuje{,

i zemlju ne dodiruje{,
a mene ne prime}uje{
i uporno se trudi{
da me pro|e poùda,
jo{ drhtim od tvog pogleda,
iz nekih starih razloga
ne mogu da se sredim.
(Riblja ~orba)
149
Ljubav je samo re~
\or|e Novkovi}
KA@U MI DA
JO[ SI UVEK SAMA
Kaù mi da vi|aju te ~esto

kao senka kako ùri{ gradom.
Kaù mi da sakriva{ se ve{to
od pogleda {to te prate kradom.
Kaù mi da ~udna si kad }uti{

i da s malo re~i mnogo pita{.
Kaù mi da povratak moj sluti{
i da stara pisma opet ~ita{.
Kaù mi da jo{ si uvek sama,

a mnoga su prole}a za nama,
a mnoge su jeseni za nama,
kaù mi da jo{ si uvek sama.
Kaù mi da dugo svetla gore

kada no}u kraj prozora ti stoji{,
kaù mi da povratka se boji{
i da gleda{ zvezde sve do zore.
(Boba Stefanovi})
150
Svetislav Vukovi}
KAKO TI JE IME, DEVOJÎCE
Vetrovi su donosili s polja

miris zemlje i zreloga ìta,
u granama {aptalo je li{}e
kao da je èlelo da pita:
kako ti je ime, devoj~ice?
Sa danom je umirala rosa

kao ~a{a do dna ispijena,
neko setnu zapevao pesmu
kao da je èleo da pita:
Jesenje su zaplakale ki{e

iz oblaka {to se nebom skita,
nad rekom se pojavila duga
kao da je èlela da pita:
Prolaznici ulicama ùre

na licima radost im se ~ita,
evo mene kora~am sa njima
sre}an sam {to mogu da te pitam:
(Miki Jevremovi})
151
Ljubav je samo re~
KAO I JUÊR
Ruke su mi bile slani pjesak – sanjao sam te,

ruke su mi bile na oltaru mnogo godina.
Zaronjene stjene pla~u, svjetlost po~inje
tihim mjenjanjem mojih pobuda.
Kao i ju~er – iza zavjese:
mo`da na mom licu na|e{ tragove sje}anja,
mo`da ne razumije{, ali – volim te.
Krenuo sam u dubinu sobe s jasnom namjerom

da materijaliziram nemogu}e snagom poruke.
Razuzdanost histriona blisko odzvanja,
neka drugi broje kriève.
ono {to me stalno pla{i zvu~i poznato,
Otkud osje}aj da gubi{ pouzdano zale|e –

umjetnost te ~ini ja~om nego {to pretpostavlja{.
Mo`da tvoja slutnja vara, mo`da umi{ljam,
htio bih da bude{ sretnija.
igrat }u pred tobom opet ulogu pjesnika,
152
Gledaj kako konci aluzije prodiru u svijest,

ni tjeskoba, kao nijemi svjedok,
ne vrijedi suvi{e.
Stajao sam na peronu ljeta gospodnjeg,
moglo je biti pro{lo stolje}e.
zamisli da brdo slika putuje svemirom,
(Azra)
153
Ljubav je samo re~
Radoman Kanjevac
KAO I OBI^NO
Kao i obi~no
i ove no}i gazi{ me
i gleda{ kako cvilim
i ne predajem se.
Kao i obi~no
i ove no}i davi{ me
i gleda{ kako tonem
i ne dam se.
Kao i obi~no
i ove no}i pali{ me
i gleda{ kako gorim
i gasim se.
Kao i obi~no
i ove no}i ljubi{ me
i baca{ me u
svoje okove.
Kao i prvi put
i ove no}i dolazi{
da me osvoji{
zarobi{ i ostavi{.
(Galija)
154
Ljubomir Ljuba Ninkovi}
KAO JA I KAO TI
Ju`ni vetar zatire put,

posred ~ela ose}am tvoj dah.
I kaè{: Ni{ta nije uzalud,
zato ne osvr}i se sad.
A na u{}u nemir i strast,

s one strane mami dubok vir.
Stavlja{ srce meni na dlan,
dok se vra}a{ – na tvom licu mir.
Stani malo, jer posmatram krug

u kom se vrti ovaj svet.
Nema druge – zapo~injem let,
spokojan, jer ~eka}e{ me ti.
Kao ja i kao ti,

ko bi toliko znao o ljubavi.
Kao ja i kao ti,
ko bi mog’o snagom tolikom patiti.
(S vremena na vreme)
155
Ljubav je samo re~
KAO PTICA NA MOM DLANU
Kao ptica na mom dlanu skaku}e{,

prizna}u ti za{to volim prole}e,
podeli}u i ovu no} sa zvezdama,
prekri}u te nebom, kad bude{ zaspala.
Otopi}u ti led sa usana,

da}u sve {to imam za tvoja oka dva,
kao mesec kad proviri iz tvoga dvori{ta
obasja}u ti lice, kad bude{ zaspala.
Ne znam kako da pobegnem od sna,

i ne znam da l’ te iko voli kao ja,
al’ ne bi ova no} tako bolela
da me nisi volela.
Kao osmeh letnje no}i nestaje{,

znam da ne}e{ do}i – ipak ~ekam te,
oseti}e{ no}as miris tre{anja,
zna}e{ da sam budan kad bude{ zaspala.
Kao ptica na mom dlanu skaku}e{…
(Piloti)
156
Husein Hasanefendi}
KAO TI
Ti mi ~ini{ krasne stvari,

ti me ~ini{ sretnim,
i kada mi lo{e krene
ti si tu – uvijek kraj mene.
Od kada su igre grube,

lijepo je znati
da ~ovjek ima nekog kao ti
na svojoj strani.
Ti zna{ da ja nisam
od velikih rije~i,
ono {to osje}am te{ko je re}i.
Ipak, èlim da zna{ – volim te.
Ja nisam od ju~e,
imam dosta iza sebe,
al’ ni jedna prije
zna~ila mi nije
kao ti, kao ti, nitko kao ti.
(Parni valjak)
157
Ljubav je samo re~
KAO TI I JA
Dijete u no}i,
kao ti i ja,
stranac u prolazu,
kao ti i ja,
cvije}e na granici
tone u san.
@ena u krevetu,
kao ti i ja,
dodir usana,
oznojena tijela,
daleko od ljubavi,
kao ti i ja.
Jutro na obali,
kao ti i ja,
napu{teni brodovi
plivaju lijeno,
rasto~ene olupine,
kao ti i ja.
(Azra)
158
Oktobar 1864
CARTE BLANCHE
Kao bol, kao mit, kao istina izgleda sve,

kao belo i crno i nestvarno, kao ki{na kap.
Kao re~, kao mit, kao izazov dolazi{ ti
tako hladan i dalek, neodre|en, prozirni lik.
Ja vi{e nemam snage da ti se prepustim,

ja vi{e nemam volje da ti snove podarim.
Ja samo imam èlju da te zaboravim
i da ti pruìm osmeh
kao zadnji blagoslov za put.
I tako hoda{ i misli{ i se}a{ se, kao kroz dim

prvi sneg tako mek, tako prozra~an, kao beli til.
Kao glas, kao trag, kao nestanak jedinog sna
neka glupa praznina se ogleda u o~ima.
(Oktobar 1864)
159
Ljubav je samo re~
S. Jakovljevi}
KESTENI
Ako si sama,
ako si no}u probdela sate,
videla zoru.
Seti se mene,
seti se tada ulice moje levo od parka,
ku}ice tro{ne, vrata od stakla.
@eleo bih da imena na{a ponovo stoje

u kori divljeg kestena,
da usne moje osete tvoje
u senci na{eg kestena.
Ako si sama,
ako na uglu ugleda{ klupu,
oseti{ tugu.
Seti se mene,
seti se tada ulice moje levo od parka,
ku}ice tro{ne, vrata od stakla.
@eleo bih da imena na{a ponovo stoje

u kori divljeg kestena,
da usne moje osete tvoje
u senci na{eg kestena.
(Alisa)
160
KLATNO
Mi, sve smo probali

i sve prodali za samo jedan dan.
I sva na{a nadanja
su izbledela od ~ekanja.
Toliko puta sam zami{ljao

kako me oblak nekud odneo,
negde daleko u zaborav –
vi{e mi ni{ta ne zna~i{.
While my guitar guently weeps…
Klati se klatno, zlato je zlatno.

Bleda je senka, lepa i slepa.
Spava li bajna? Da li je tajna?
Klati se klatno, zlato je zlatno.
Sve ove godine ti si tu

i ~eka{ da na|em te.
Zna{ da ljubav slepa je,
kaì mi kako da ~uvam te.
I ovo sve, tako teàk je

jedan poku{aj za samo jedan dan.
(Van Gog)

Ljubav je samo re~
Slobodan Kostadinovi}
KOTOR
Drsko je imala godina,

koliko Kotor vekova.
U sebe sam je sakrio,
ko strogu tajnu ~uvao.
Kako usnama miluje,
kako prstima {apu}e.
U zemlju snova smo oti{li,
kupine poljupcima delili.
Bila je kraljica dodira,
moja radost no}ima.
Kako usnama miluje,
ârobnjak je bila,
u kosi je krila
opojne mirise.
Stalno se se}am,
Kotoru vra}am
da opet osetim
kako usnama miluje,
(Galija)
162
Mom~ilo Popadi}
KO[ULJA PLAVA
U najdaljem kutu moje sobe

uvijek me srce tiho zazebe,
kada u moru ~udnih stvari
na|em jedan dio tebe.
U najdaljem kutu moje sobe

mije{am san i mije{am javu –
~uvam jednu ko{ulju tvoju,
najdraù – ko{ulju plavu.
Tvoja ko{ulja plava

nek’ me sjeti, nek’ miri{e,
ko{ulja plava
nek’ umjesto tebe di{e.
Sad kad te nema,

neka uz mene spava,
jedino tvoje {to imam –
najdraà ko{ulja plava.
Ona ~uva sne i rije~i,

ljeto, zimu, sva ona jutra –
traje, traje u tom kutu,
kao ju~er, kao sutra.
11* 163
Ljubav je samo re~
Ponekad dugo, dugo je ljubim,

ponekad ~vrsto, ~vrsto je stisnem –
mjesto tebe, mjesto tebe,
ponekad samo, samo vrisnem.
(Novi fosili)
164
Bruno Langer
KRALJICA CIGANA
Sunce nikad ne zalazi

u njenom kraljevstvu.
Poput ptica, djeca lete
bijelim nebom.
Modre ki{e kriju se
u njenoj kosi,
u zjenici iskra
{to vje~nu vatru pali.
Ona je kraljica Cigana,

i njenim robom postao sam ja.
Uni{tila mi tijelo,
a du{u prodala |avolu.
Bio sam pseto {to je ~uva
staklenih o~iju.
Vilenjaci kriju se
u njenoj du{i,
krunom od perja
ukrasila je svoju kosu.
(Atomsko skloni{te)
165
Ljubav je samo re~
Ivica Kraja~
KRATAK JE SVAKI TREN
Da kaèm sve {to èlim jo{ o ljubavi,

kratak je dan, kratak je svaki tren.
Za ono sve {to nosim ja u mislima,
kratka je no}, kratak je svaki tren.
Za ono sve {to èlim ja da tebi dam,

kratak je dan, kratak je svaki tren.
Za ljubav svu, za nje`nost svu kraj tebe tu,
kratka je no}, kratak je svaki tren.
Da l’ }e{ ikad saznat to

{to ti srcem èlim re} –
da li ovaj ìvot dovoljno je dug
da se na|e prava rije~?
(Kemal Monteno)
166
Anto Jankovi}
KRIVO JE MORE
Ti, ti si ga upoznala
jedne ljetne ve~eri.
On, on te je poljubio,
dok more se pjenilo.
I ti, ti si se zaljubila,
mada nisi htjela to.
Krivo je more.
Znaj, ljeto je varljivo,

a srce ti zavodljivo.
Ku}i kad si po{la ti
znala si da si u zabludi.
A to ve~e, uz mora {um,
od sre}e sva si blistala.
Krivo je more.
(Divlje jagode)
167
Ljubav je samo re~
Igor Starovi}
KRISTINA
Dani dugi, kao godine,

kad me iz sna probude,
bila si suza moja,
i srce puno bola,
nema te kraj mene.
Budan sanjam tvoje obraze,

dve crvene maline,
i ko }e da ti vrati
kad srce jednom plati
za mene i za tebe.
Kristina, gde si sad,

ki{e padaju,
tvoje mi ruke no}as trebaju,
ja nemam snage da te izgubim,
ljubav je tamo gde si ti.

da l’ si nestala,
kao u stihu starih pesama,
sahrani me pokraj puta
gde prolazi{ ~e{}e puta.2
2
Stihovi iz pesme „Pogledaj me, neverniceŒ.
168
A kad se vratim zaboravi}u sve,

sve ove godine za tren,
pokloni}u ti jutra,
i zore {to me bude
usnulog, ali bez tebe.

ki{e padaju,
tvoje mi ruke no}as trebaju,
ja nemam snage da te ostavim,
ljubav je tamo gde si ti.

da l’ si nestala,
kao u stihu starih pesama,
ti si svemu tome kriva,
sahrani me u grob ìva…3
(Divlji kesten)
3
Isto.
169
Ljubav je samo re~
Arsen Dedi}
KU]A PORED MORA
Raznesene valima i vjetrom

tu su tople ru{evine ljeta,
na rubu napu{tenog mora
i jednog izgubljenog svijeta.
Ni~eg nema, ni~eg nema,

od tebe, od mene.
Ostala je samo prazna ku}a,

malo stvari ljetovanja na{eg –
na stolu novine jo{ leè,
sa nekim datumima jula.
Na{a ljubav sad se ru{i,

kao pje{~ana kula.
Al’ jo{ sam uvijek ovdje,

jo{ zagledan u more,
na vratima vile
u kojoj tuga spava.
A ki{e su se slile
u cvjetove agava,
i ljetu je kraj.
170
Od vremena poezije i mira,

ostala je samo prazna ku}a,
u no}i, okrenuta moru,
sad ~eka ljubavnike nove.
Ni~eg nema, ni~eg nema,

od tebe, od mene
u njoj.
(Arsen Dedi})
171
Ljubav je samo re~
V. Nedanoski
LA BOHEME
Na{e najlep{e vreme

ve} je odavno pro{lo,
a se}anja ìve.
Montmartre be{e tad
tu, ispod prozora,
u nekom plavom cve}u.
A u sobi toj
jedan krevet i sto
i moje slike sve.
Tu smo se voleli,
s gitarom pevali
i snove sanjali.
La boheme, la boheme,
to bili su najlep{i sni –
la boheme, la boheme,
tako smo lepo ìveli.
U jednoj maloj kafani

za stolom do zida
mi ~ekasmo slavu.
Gladni i umorni
dugo bi sedeli
kraj one tople pe}i.
172
Kad bi bar ovde

za jedan dobar ru~ak
mi prodali platno,
tada bi stihovi
sa nama pevali,
sa nama ìveli.
ja bejah mlad, a lepa ti –
dvadeset tek smo imali.
Jo{ i danas se ~esto

pro{etam polako
do stare adrese.
Ne vidim nigde te
zidove, ulice,
ni na{u mladost…
A gore, pod krovom,
atelje traìm svoj,
ali ni njega nema,
u novom ruhu svom
Montmartre je tuàn sam
i jorgovani s njim.
ja bejah mlad, a lepa ti –
lepo smo, lepo ìveli.
(Dragan Stojni})
173
Ljubav je samo re~
Filip Beli
LAKU NO], DRAGI,

LAKU NO], DRAGA
U istom stanu ìvimo,

toplu postelju delimo,
isto nas vino opija –
ipak smo daleki ti i ja,
ipak smo daleki ti i ja.
Po navici se ljubimo,
ponekad mo`da laèmo,
zajedno tolike godine –
sada se bojimo istine,
sada se bojimo istine.
Laku no}, dragi,

laku no}, draga,
oti{la ljubav s na{eg praga.
Zbogom radosti – dobar dan tugo,
poneki osmeh i ni{ta drugo.
Laku no} pesmi,

laku no} srcu,
ti zna{ {ta pi{e na mom licu –
vreme {to pro|e ostavi traga,
laku no}, dragi, laku no}, draga.
174
Album sa starim slikama

~esto se lista sa suzama –
divne smo sate proveli,
nekad, kad smo se voleli,
nekad, kad smo se voleli.
Laku no}, dragi,

laku no}, draga,
oti{la ljubav s na{eg praga.
Zbogom radosti – dobar dan tugo,
poneki osmeh i ni{ta drugo.
Laku no} pesmi,

laku no} srcu,
ti zna{ {ta pi{e na mom licu –
vreme {to pro|e ostavi traga,
laku no}, dragi, laku no}, draga.
(Leo Martin)
175
Ljubav je samo re~
\or|e Bala{evi}
LEPA PROTINA K]I
Jo{ sam bio sasvim mlad,

neke barske ptice sam lovio tad,
kad je do{la da se kupa
lepa protina k}i.
Nije znala gde sam ja,

da je gledam kri{om kroz trsku i {a{,
a preko reke no} je pala
kao pla{t.
Mesec tinja nad vrbakom

srebri nebo zvezda roj,
i kapi vode kao biseri
koji blistaju svud po njoj.
O, srce ludo, ludi sni,

ve} se moji drugovi mom~ili svi,
a ja sam hteo samo jednu –
lepu protinu k}i.
ûdnom pesmom zvoni drum,

te su zime svatovi do{li po nju,
iz daleka, neki svet
za mene tu|.
176
Ba{ sam pro{ao sokakom,

padao je prvi sneg –
i jo{ ponekad zazvone praporci
{to je odnose ko zna gde.
Da se ènim imam kad,

ja sam, eto, ostao momak do sad,
nikad vi{e nisam sreo
lepu protinu k}i.
Jedan ìvot miran, tih,

nekad bacim kartu, il’ napi{em stih –
stvari teku,
ja se drìm izvan njih.
I ljubim dobre, ljubim lake,

neke prave, a neke ne –
i sve su vile, sve su kraljice,
i sve su neva`ne naspram nje.
(\or|e Bala{evi})

Ljubav je samo re~
Fikret Kurtovi} i Boris Turina
LILE SU KI[E NA @UTI LIST I STARI

GRAD
Ugledah sre}u u odsjaju bjeline,

kraj samo}i {to u meni di{e.
No, pro{lo je ljeto i do{la jesen.
Opet… lile su ki{e,
lile su ki{e na staklene krovove grada.
Nikog, samo svijetla nijema,
i onda si znala {aputati dugo bez kraja
dragi, i sutra bit }u tvoja.
ûdna je tama, tebi ni traga,
samo pustinja stara.
Nekog trebam ja,
bilo da si ti
neka, druga moja sre}a
da nisam sam –
sve mi zna~i{ ti.
Lile su ki{e na staklene krovove grada.
Nikog, samo svijetla nijema…
…na plo~niku mrtva priroda,
mrtvim bojama uprljan kist,
jo{ jedna je moja ljubav
uvela kao ùti list.
Znam, dug put me ~eka
ìvotu dok prona|em sklad,
a bio sam tako blizu cilja…
…Svrativ{i nedavno na stari grad.
178
Sje}a{ li se dana kada smo se sreli

na starom gradu
okruèni oronulim zidovima katedrale,
obasjani sjajem svije}a,
povezani muzikom.
Opet sam ovdje,
opet slu{am Baha,
gdje si ti…?
Da li je trebalo da kaèm tad
da svrati{ opet na stari grad?
Te blijede slike katedrale sive,
igra svijetla, vizija
vedra i naga kao val.
Zaboravio sam Baha u onaj tren
kad u oku tvome vidjeh sjen,
suze trag, pogled blag.
Od tonova ~udnih rodi se glas
i tvoja du{a dobi stas,
laka kao san,
nje`ne ruke tople kao dah
i jedan tango, dodir plah,
svijet od svije}a, ruke od papira,
slika sre}e i sje}anja,
plamen svije}a, zvona zvuk.
Bijeli dan i dodir grub
opet sna i jave rub,
nad mojom glavom ptica guk,
oblaci, nebo i dugi put…
(Drugi na~in)
12* 179
Ljubav je samo re~
Arsen Dedi}
LO[E VINO
Ne vjeruj mi no}as,
svakog ~asa nudit }u ti vi{e.
Ne vjeruj mi kad gitara svira
i padaju ki{e iz zlatnih visina –
sve je to od lo{eg vina.
Ne ljubi me no}as;
bit }e suza, stihovi }e te}i.
Ne slu{aj me, mala, jer }e{ ~uti
{to ne èlim re}i i nije istina –
Ne gledaj me tako
dok se ludi snovi mnoè.
Prevarit }u sebe;
srce nudi vi{e no {to moè
i {to mu je sudbina –
sve je to od lo{eg vina,
(Bijelo dugme)
180
Milan Mladenovi}
LJUBAV
Ja sam oduvek spavao

s tvojim imenom na usnama,
ti si oduvek spavala
s mojim imenom na usnama.
I gde god da krenem

tvoja je ruka u mojoj ruci,
i kada èlim ne{to da kaèm
ja kaèm mi.
Ljubav, ah ljubav.
Svi moji drugovi

su odavno i tvoji drugovi.
Dvojinu su stari Sloveni
imali u re~niku.
I kada èlim da kaèm ja

ja kaèm mi,
i kada mislim o sebi
u stvari mislim o nama.
Ljubav, ah ljubav.
181
Ljubav je samo re~
I kako vreme nam prolazi

da, vreme nam prolazi brzo,
dani i no}i su
slonovi na indijskom crteù.
Boli i boli,
i boli i boli nas ljubav,
boli nas ljubav.
Ljubav, ah ljubav.
Polako dosada mrsi nam kosu

i prlja nam ruke.
Polako dosada pravi nam bore
od la`nog smeha.
I na{e re~i od milja su navika,
i na{a imena od milja su navika.
Boli nas ljubav,

ljubav, ah ljubav.
Ja sam oduvek spavao

s tvojim imenom na usnama.
(Ekatarina Velika)
182
Nikola Grbi}
LJUBAV
E, moj druè stari,

u moru kojim pliva{
mnogi su se utopili.
Tako stoje stvari,
vi{e misli{ – dalje biva{,
mnogi su tu vodu popili.
A ja, ja sam samo èna,

lo{e rame za plakanje,
ili prati talas,
il’ traì novu stenu za skakanje,
nemoj da se laèmo…
Ti misli{ da je ljubav mirno more

da bi njime plovili,
ne, to nije ljubav, mnogi su se tu ulovili.
Kada do|e ljubav ni suze nisu uvek ~iste,
sve je to oluja i sve smo mi iste
dok moèmo.
Misli{ da sam sre}na

u toj staroj pri~i
o najboljoj drugarici.
183
Ljubav je samo re~
Nemoj da se se}am,
jer sve mi ovo li~i
na onu o moru i starici.
Jer, ja sam samo èna,

lo{e rame za plakanje.
Ili budi stena,
il’ traì novu stenu za skakanje,
nemoj da se laèmo…
(Goca Tràn)
184
Boris Bizeti}
LJUBAVI MLADOSTI MOJE
Zajedno mogli smo dugo,

sami – nijedan tren,
al’ kad si oti{la drugom,
ja sam postao njen.
Ljubavi mladosti moje, gde ìvi{ sada?

Pro{le su godine, znam, jo{ si mi nada.
Ljubavi mladosti moje,
èlim jo{ ne`nosti tvoje,
radosti stare u nama jo{ postoje.
Ako si cvet – onda sveni,

pro{lo je vreme cve}a.
Ti ìvi{ jo{ u meni,
jer ti si moja sre}a.
Ljubavi mladosti moje, gde ìvi{ sada?

Pro{le su godine, znam, jo{ si mi nada.
Ljubavi mladosti moje,
èlim jo{ ne`nosti tvoje,
radosti stare u nama jo{ postoje.
(Boris Bizeti})
185
Ljubav je samo re~
Svetislav Vukovi}
LJUBAV JE SAMO RE^
Ljubav je samo re~ i ni{ta vi{e,

ljubav se uvek isto ~ita i pi{e,
ruka u ruci je ve} ne{to drugo,
i {apat ne`nih re~i uz kapi ki{e.
Ljubav je samo re~ i ni{ta vi{e,

obi~na slova svakog lista papira.
Tajna i strepnja su ve} ne{to drugo,
to je i prvo pismo {to re~i bira.
Ljubav je samo re~, i ni{ta vi{e,

ljubav je samo re~, i ni{ta vi{e.
Ponekad je samo pogled

uzrok bezbroj budnih no}i,
uzalud se nekad moli –
to je ljubav, to se voli!
I kad o~i suze vlaè,

i neve{to kad se laè,
ili kada telo boli –
to je ljubav, to se voli,
to je ljubav, to se voli,
to je ljubav, to se voli!
(Zdravko ôli})
186
Ivica Kraja~
MAGLA
Tvoje tijelo osipa se poput pijeska sad.

Tvoje lice nestaje u zraku, kao dim.
Umorna sam, shrvala me
za ljubavlju tvojom duga glad.
Ti si s druge strane rijeke,
polako ve} se mirim s tim.
Magla svuda, magla oko nas –

iz daljine, jedva ~ujno, dopire tvoj glas.
Prekasno je, uzaludno, sve je dublji jaz.
Tvoje usne od papira, ne osje}am ih ve}.

Tvoje ruke izmi~u ko ispred dana no}.
Nekad, ipak, kriknula bih
poneku psovku ili grubu rije~ –
ipak {utim, gu{im srce,
mora se naprijed dalje po}.

187
Ljubav je samo re~
Tvojih rije~i ne sje}am se, ne pamtim tvoj glas.

Milovanja tvoja jo{ su samo dio sna.
Sve {to oboje smo htjeli
odavno ve} je iza nas –
u tom moru sivih lica
uzalud tvoje traìm ja.

(Josipa Lisac)
188
Miladin [obi}
MARIJA
Dosadno mi sam u stanu

da slu{am plo~e i gledam u zrak,
da spremam ispit i vje`bam gitaru,
jedem sendvi~ uz tetrapak.
Davimo se me|u ~et’ri zida
glupo popodne i ja,
a sve bi mnogo ljep{e bilo
kad bi do{la Marija.
Marija, Marija,
kad bi do{la Marija.
Marija, Marija, tugu odagnala,
radost bi mi dala Marija.
Ne znam koji dan za redom
sam sebi sve sam manji drug,
izvu~em neki osmijeh s ledom
i vrtim se u krug.
Molim zidara sa novogradnje preko puta
da mi kratko rukom signal da,
kad stigne gradski autobus,
mo`da si|e Marija.
(Miladin [obi})
189
Ljubav je samo re~
Jasenko Houra
MARINA
Na boì}no jutro
sneno i budno,
u kaputu o~evom,
mal~ice prevelikom,
do{ao sam na njena vrata
da joj kaèm ba{ da odlazim.
Jer, nitko nije znao

sakrit suze ko Marina,
imala je o~i boje vena,
boje vena, boje Dunava.
A ja, ja ne mogu bez nje,

Boè, Boè, spasi me!
(Prljavo kazali{te)
190
Pero Gotovac
MA^KA
U gradu nije va`no ime

u praznoj sobi, kaè pri~a,
i usred ljeta, usred zime,
ja vidim tu`noga mladi}a.
On ìvi sam i ko zanesen

u svome svijetu od papira,
a vani sunce, ki{a, jesen,
a vani vergl ne{to svira.
No, jednog dana {um kraj vrata,

to netko neznan u}i èli
u njegov ìvot, poput tata,
da njegovu samo}u dijeli.
A vani zima, vani snijeì,

i pored praga ma~ka leì,
on pruà ruke, ko da sanja,
a vani zora – svjetlost danja.
No, u tom ~asu, u tom trenu

pred sobom vidje nagu ènu,
i on joj re~e: budi moja,
a ona kaè: ja sam tvoja.
191
Ljubav je samo re~
I sve {to ima mladi} skupi

i stavi trgovcu na vagu,
da prstenje od zlata kupi
i haljinu za svoju dragu.
Da, zlato èli, al’ ne haje

za skromnu halju {to joj daje,
i tu`ni mladi} svako ve~e
u novu kra|u opet kre}e.
Jer, on je èli, on je ljubi,

i volio bi da je mazi,
a zna da svoju ljubav gubi
bez darova i ruku praznih.
I rije{i sada, jo{ ove no}i,

u zadnju kra|u on }e po}i,
i u zoru se mladi} vrati
da stra{nim novcem ljubav plati.
I donese joj dragi kamen

u svijetu najve}i od sviju,
u kom se, kao jedan plamen,
sve vatre ovog svijeta kriju.
I vidje – èna ruke pruà

i ljubi kamen kao muà,
i kao {to njega nikad nije
uz tijelo hladan kamen grije.
192
I dok se njemu lice gr~i

u sobu u|e mi{ i tr~i,
i kao ma~ka sko~i èna,
na plijen se baci istog trena.
I stiè ga, a njeni zubi

ve} traè meso koje pe~e,
i èni koju mladi} ljubi
sa kuta usne krv pote~e.
U strahu mladi} o~i sklopi –

te stra{ne slike neka odu,
on vidje la|u {to se topi,
i svoju ljubav na tom brodu.
A kada opet na|e snage

on digne vje|e – ène nema,
i tada mjesto svoje drage
on vidje ma~ku kako drijema.
Kroz prozor u|e svjetlost danja,

on pruà ruke, ko da sanja,
sad opet samo ma~ku ima,
a vani studen, snijeg i zima.
(Ibrica Jusi})

Ljubav je samo re~
Boris Bizeti}
MENE SI VOLELA
Provodila si vreme s njim,

a mene si volela.
Govorila si da si na{u
ljubav prebolela.
Pre}utala si svoju èlju, kaè{,
samo da bi na{la mir –
u miru ìvi{ s njim sama
i misli{ o nama.
Dok pri~ala si da ga voli{,

na mene si mislila.
Dok gledala si kako spava,
ti za mnom si ~eznula.
Sad godine su pro{le prazne,
eto, kako ìvim – dobro zna{,
al’ jo{ si uvek s njim sama
i misli{ o nama.
Ti misli{ o nama…
(Boris Bizeti})
194
\or|e Bala{evi}
MENUET
U pet i petnaest je zvonio sat,

jednoga jutra na kraju leta –
u {est i deset je kretao voz
s nekog perona na kraju sveta,
mene je ~ekao taj voz.
Kraj mojih nogu je spavao pas,

rekoh mu tiho hej, beì odatle –
otvorih vrata, iza|oh na trem,
na kom su cvetale bele mu{katle,
pomislih – to je, mo`da, taj dom.
Nije me ~ula, mirno je snila,

svoje lepeze i sve}e i ~ipke –
snila je dane mirne i ne`ne,
ko crno-bele klavirske tipke,
a u ìvotu, sama na svetu,
u menuetu traìla spas.
Si|oh pred ku}u na pra{njavi put,

ko neki lopov, polako i tiho –
ja nisam bio taj vitez za nju,
mada mi govore da sam Don Kihot,
al’ to je sasvim druga stvar.
13* 195
Ljubav je samo re~
Bila je zvezda, bila je pesma,

svaki dan druga, a ve~ito ista –
snila je dobra stara vremena
i svog [opena i Baha i Lista,
mo`da }e sama, u grubom svetu,
u menuetu na}i svoj mir.
Od tad je pro{ao vek ili dva,

javi se retko ponekom kartom –
i ko zna gde je, ne èlim da zna,
koliko ~eznem za dalekim martom,
kad sam je sreo prvi put.
Bila je zvezda, bila je pesma,

svaki dan druga, a ve~ito ista –
snila je dobra stara vremena
i svog [opena i Baha i Lista,
a u ìvotu, sama na svetu,
u menuetu traìla spas.
Jo{ uvek lutam, gde je kraj puta?
Pamte me mnoge provincijske pruge –
kriju me mra~ne jeftine kr~me,
no}i su ponekad puste i duge,
nestajem tada u nekom svom svetu,
i menuetu, i menuetu.
(Rani mraz)
196
Arsen Dedi}
MILENA
Jo{ je bila tako mala,

samo svjetlo, samo pjena –
jo{ je bila, {to da kaèm,
niti dijete, niti èna.
Kao cvijet u tamnom polju,

njena glava plava, snena –
kao da je me|u ljude
bila vjetrom done{ena.
Milena, Milena,
po}i}emo izvan grada,
zavjesa od ki{e pada,
nema ovdje ni~ega za nas.
Milena, Milena,
toliko te ~ekam,
da li zna{?
Nitko ne zna s kim je do{la

u tu praznu, kasnu uru –
ko da ne{to vje~no traì
na tom dugom lo{em ùru.
197
Ljubav je samo re~
Svi smo ovdje isti bili,

bez adresa, bez imena –
kad je pozvala me tiho
da me vodi ruka njena.
Milena, Milena,
po}i}emo izvan grada,
zavjesa od ki{e pada,
nema ovdje ni~ega za nas.
Milena, Milena,
toliko te ~ekam,
da li zna{?
(Arsen Dedi})
198
Du{an Radovi}
MILO MOJE
Nikad vi{e, milo moje, nikad vi{e.

Nikad vi{e onog leta,
nema za{to cvet da cveta –
umrle su o~i tvoje,
nikad vi{e za nas dvoje.
Sve je pro{lo, milo moje, sve je pro{lo.
Ni~eg nema, sve se gasi,
nestali su oni glasi –
umrle su o~i tvoje,
Oti{lo je, milo moje, oti{lo je.
Moja prazna ruka vene,
nema tebe pored mene –
umrle su o~i tvoje,
Plakati ne}u ja, milo moje,
oko je prazno i slepo,
sad jeste, sad je sve svr{eno,
al bilo nam je, bilo nam je lepo,
al bilo nam je, bilo nam je lepo.
(Bisera Veletanli})
199
Ljubav je samo re~
MI NISMO SAMI
Koliko puta si ljubila stranca,

i bila kao ptica kraj ~ovjeka
koji ne leti do tvojih visina
i ne zna tajnu skrivenu u tebi.
Ti si u tijelu punom èlja,

sa usnama èdnim iznena|enja,
a nikog nema tko je tvoj,
i ova zemlja se ne zove dom.
U tvome oku je dragi kamen,

ili to suzu ~uva{ za mene –
a ja sam samo snovi|enje
koje ti kaè raduj se!
Ne znam kad i ne znam gdje,

i}i }emo istom stranom ulice.
Vjeruj mi, du{o, sre{}emo se
u svijetu tajni – mi nismo sami.
(Film)
200
Kornelije Kova~
MISLI O TEBI
Kako vreme prolazi,

kako dani smenjuju no}i,
sve je vi{e misli
o tebi, o tebi.
O, kako te trebam,
zbog onih tvojih re~i
koje samo ti si,
samo ti si znao re}i.
Sva jutra me bude sa imenom tvojim,

i ljudi me pitaju za{to te nema –
jo{ ponekad ~ujem lelujanje trava,
i misli lete nekud
u tople, tople dlanove tvoje.
Nikad ne}e{ saznati

u ìvotu {ta mi zna~i{,
jer snove si moje
poklonio nekoj drugoj.
(Tanja Banjanin)
201
Ljubav je samo re~
Sr|an Marjanovi}
MI SMO JEDNO DRUGOM

GOVORILI VI
Koliko sam puta u{ao u dragstor

da kupim cigare, umoran i snen –
i uvek u uglu, u uglu kraj kase
do~eka me osmeh, osmeh njen.
Kako ste? – pita, i kusur mi daje,

dok pakuje cigare ja vidim da joj o~i sjaje.
I samo na tren ruke nam se taknu
dok novac uzmem, a onda izmaknu.
Mi smo jedno drugom

uvek govorili Vi,
ali nam se nisu
ostvarili na{i sni.
Malo re~i prozborimo tu

i }utke se gledamo kraj kase u uglu –
a onda drugi, drugi na red do|u,
i na{ih par minuta brzo pro|u.
(Sr|an Marjanovi})
202
Arsen Dedi}
MODERATO CANTABILE
Rijeka donosi jesen,

dugo umire grad,
i u nama toliko ljeta,
mi smo siro~ad svijeta.
Reci, da li }e{ no}as

mo}i ostavit sve –
svoju ku}u, navike, ljude
i po}i, a ne znati gdje?
Neka svi mr`njom isprate nas,

ali draga, ìvot ~eka – sad je ~as.
îtav svijet bi}e tvoj novi dom,
neka kaù avantura je to.
Nikad àliti ne}e{

svoje stvari, ime ni grad,
i u hladnoj sobi hotela
bi}e{ slobodna sad.
Duga, o~ajna ki{a,

magla zastire zrak,
nekim putem, tijesno kroz jesen,
nas }e odvesti vlak.
(Arsen Dedi})
203
Ljubav je samo re~
Dragan Uro{evi} i Zvonko Pantovi}
MO@DA NEBO ZNA
O~i mi tope se,

dok vetar sa stola pesme mi bri{e –
koji stih sad razum da krene,
kada tu tebe nema vi{e.
Lice moje nebo je,

i niz njega iste padaju ki{e –
koji stih sad razum da krene,
kada tu tebe nema vi{e.
Kome sad usne ljubi{ do zore –

mo`da to nebo zna.
Hladna no} je dok misli mi gore,
da l’ volim il’ mrzim ja?
Al’ negde jo{ ~uvam san

i o~i zelene od gora ve}e,
i ko }e sad ne`no rame da mazi,
niko to vi{e ne moè i ne}e.
(Osvaja~i)
204
Husein Hasanefendi}
MOJA JE PJESMA LAGANA
Tu`na je na{a ulica od kada nisi tu,

jer tu`nu pjesmu pjevaju oni {to ostaju.
Iste smo snove sanjali, istom se nadali –
drugi su igru vodili i snove ukrali.
Nije mi ào {to si oti{la, znam da si morala.

Jedino boli, malena, {to se nisi javila.
Ne bih ti rekao ostani, ne bih ni probao,
ne bih ti rekao volim te, samo – ~uvaj se.
Moja je pjesma lagana, polagana,

i tiho se ispija,
sasvim lagana i bez pitanja
{to si oti{la?
Kad krene{ – sru{i mostove, izbri{i tragove,

meni pjesma ostaje da me smiruje.
Iste smo snove sanjali, istom se nadali –
ja nisam smogao hrabrosti da se odlu~im.
(Parni valjak)
205
Ljubav je samo re~
Maja Perfiljeva
MOJA HANA
Sanjam je no}ima,
Hanu u klasju –
malena jo{ je sva.
Ma{e mi rukama,
ne{to mi nosi,
i to je lijepo, znam.
Pogledaj sad, moja Hana,

ovaj ìvot, moja Hana,
gdje su tajne sve,
gdje nam je radost i sre}a?
Gdje li su sva, moja Hana,
obe}anja, moja Hana,
za{to prolazi sve
i gubi sjaj?
Gdje je nestao osmijeh tvoj,

onaj osmijeh tvoj,
{ta se desilo, zna{ li to,
zna{ li to?
(Indeksi)
206
Jasenko Houra
MOJ BIJELI LABUDE
I ba{ me briga ko te no}as vozi ku}i, briga me,

i ako si i sretna ko {to kaè{,
mada znam da laè{,
sve to ubija me.
Grlim hladne jastuke,
moj bijeli labude.
I briga me {to nisi Mjesec,

a ni Sunce, briga me,
al’ ne}e{ mo}i preko blatne kaljuè
~ista sti} do moje postelje.
Grlim hladne jastuke…
Moj bijeli labude,

kad me jednom ne bude
sve }e vode, labude,
da se razbistre.
(Prljavo kazali{te)
207
Ljubav je samo re~
Ana Stani}
MOLILA SAM AN\ELE
Sve je kao i pre, ni{ta se ne menja,

stoji{ kao nekada davno pred mojim vratima –
i prija mi poznati smeh sa tvojih usana,
ali ipak ja~e od svega je to {to ose}am.
Molila sam an|ele da te vi{e ne vidim,

jer uz tebe nema ìvota, nema ljubavi –
meni treba samo malo snage da zaboravim,
i da svoja vrata zauvek za tebe zatvorim.
@ivim kao i pre, ni{ta se ne menja,

i dalje ja sam ista, al’ nekom drugom potrebna.
Ponekad setim se nas, i to je normalno,
ali, bar za mene, i se}anje je dovoljno.
(Ana Stani})
208
Zdenko Runji}
MOLITVA ZA MAGDALENU
Sve nje`ne rije~i svijeta sa~uvao sam za te

u pjesmama mojim,
sve nje`ne rije~i svijeta da tebe meni vrate,
moja ~e`njo davna.
Sve nje`ne rije~i svijeta za duge puste sate –

samo}e se bojim,
sve nje`ne rije~i svijeta sa~uvao sam za te,
moja zvijezdo sjajna.
Magdalena, Magdalena,
moje nebo, moje sunce, moja duga,
moja sre}a, moja radost, moja tuga.
moja ruà, moja nada, moja sudba,
moja patnja, moja tajna, moja ljubav.
Jo{ te molim, Magdalena,

da se vrati{, Magdalena.
(Oliver Dragojevi})

Ljubav je samo re~
Zoran Vasili} i Dragan Zari}
MONSUNSKI VETROVI
U pono},
grabi{ me ~vrsto, jer ose}a{ kraj.
Sa tvoga lica suze padaju.
(Oiasumi nasai sayonara)
U pono},
jedrima punim plovim na jug
s pramenom njene kose u nedrima,
idem, al’ du{om sam zauvek tu.
Monsunski vetrovi
nose tvoj dah (tvoj vreli dah) –
tragovi ljubavi,
u srcu prah.
Leptiri padaju
na tre{njin cvet,
poslednji ubod zadajem
i ljubim te.
(Slomljena stakla)
210
Oktobar 1864
NA\I ME
Kada misli{ da si sasvim sam,

i da jutro skriva novi dan,
kad na svetu nema{ nikog svog
i u svemu vidi{ samo bol,
kada zvezde budu nebu dom –
pri|i tada, tada kad si sam.
Na|i me, da ti ruke svoje dam,

na|i me, da ti ~uvam davni san.
Kada misli{ da si blizu dna,

kad ti treba neko ko te zna.
Sre}a jedva daje se}anje,
ali nikad nema{ deo nje.
Kad ceo ìvot stane ti na dlan –
pri|i tada, tada kad si sam.
Na|i me, da ti ruke svoje dam,

na|i me, da ti ~uvam davni san.
(Oktobar 1864)
14* 211
Ljubav je samo re~
NAIZGLED LIJEPA
Kaè{ sanjala sam te sino},

pita{ me kad }u ti do}?
Kaè{ èljela sam te pred zoru,
osje}am – ljubav je to.
Hej, stidljiva èno,

na licu sjeta ostavlja trag.
Hej, stidljiva èno,
izdaje te iz o~iju sjaj.
Govori{ ni mnogo ni malo,

sve onako slu~ajno.
Igra svjetla u tvojoj kosi,
naizgled – lijepa si.
(Azra)
212
Tomislav Iv~i}
NAJLJEP[A SI
Zbog tebe bi plava mora

umirila valove,
zbog tebe bi livade rosne
u cvije}u procvale,
zbog tebe bih od plavih dubina
kupio sjajne bisere
kad bi me tvoje usne ljubile.
Zbog tebe bih na meku travu

spustio zvjezdice,
zbog tebe bih na cvjetove male
dozvao leptire,
nek’ u radosti i sre}i
provedemo samo dan,
neka tugu zamjeni divan san.
Srcu mome tiha patnja,

oku mome radosni sjaj –
crna èno, najljep{a si, znaj.
(Tomislav Iv~i})
213
Ljubav je samo re~
Mi{o Mari}
NA KRAJU GRADA
Na kraju grada u ti{ini,

{etamo ispod starih lipa,
tiho je, tiho, al’ mi se ~ini,
mjesec srebrnu muziku sipa.
Na kraju grada miri{e juni,

i no}no nebo zlato to~i,
mene tvoj topli dodir buni,
sretan se utapam u tvoje o~i.
Rekla si ljubav i sve je stalo,

za sre}u treba, znaj, tako malo,
za sre}u treba tren u trenu,
èna ~ovjeka i ~ovjek ènu.
Za sre}u treba, kao i tada,

lipe i juni na kraju grada,
mjesec {to sipa zlatne boje,
za sre}u uvijek treba dvoje.
Sad opet {etam ispod lipa,

i traìm juni na kraju grada,
nema te, nema, a snijeg sipa,
i ne{to u meni pada i pada.
(Kemal Monteno)
214
Alija Hafizovi}
NAPI[I JEDNU LJUBAVNU
Jutro je sumorno bilo,

sino} je oti{la Ana,
promijenila je lice
i svoja osje}anja.
Sino} je bilo tako,

kraj je do{ao svemu,
a jutros me ljudi zovu –
traè mi novu temu.
Napi{i jednu ljubavnu,


kad tugu ne mogu skriti.
Samo je kazala tiho

od no}as nisam tvoja,
i dlan je leden bio,
i osmijeha nije bilo.
215
Ljubav je samo re~
Ja nisam kazao ni{ta,

samo zatvorih o~i,
Ana je oti{la sino}
i ljubav pade u no}i.
Sad traè jednu ljubavnu,


kad tugu ne mogu skriti.
(Kemal Monteno)
216
Du{ko Arsenijevi}
NA RASKR[]U
Tu smo na raskr{}u,
korak teì od nebesa.
Ko slepi putnici
koje niko i ne ~eka.
Sad se kaju majevi,

snene zore i nemiri
pitaju za{to smo ih
uop{te i budili.
Ne mogu zaspati
u toj ku}i od snegova,
ni vi{e ljubiti
tvoje usne od pelina.
Kad ki{a prestane

tu|i san }e{ obaviti.
Na mojim zenama
neka druga }e ostati.
(Kerber)
217
Ljubav je samo re~
Boris Bizeti}
NARCISI PLAÛ, LJUBAVI
Se}am se vremena kad si me vodila

na izvor svojih ~ari –
ti si se, znam, zbog mene rodila,
ti si moja, ustvari.
Narcisi pla~u, ljubavi

u drugom cve}u ti si,
narcisi pla~u, mila,
jer sa mnom vi{e nisi.
Se}am se maja i usana toplih,

svih na{ih dana sre}e –
onog trenutka kad lepu te otkrih,
pod hod ti rasuh cve}e.
Narcisi pla~u, ljubavi

u drugom cve}u ti si,
narcisi pla~u, mila,
jer moja vi{e nisi.
(Miki Jevremovi})
218
\or|e Marjanovi}
NATALI
Crveni trg be{e tih,

kad stigoh tu sa Natali –
kad dovede me tu moj vodi~, Natali.
Bio je sneg, svuda sneg,

a tad se razbudi trg –
oìveo kroz mog vodi~a, Natali.
Ratnici su pro{li tu,

i poeta ~itav svet,
Karenjine sne
Kutuzova krije dim,
Lenjinov Oktobar vri,
dok mi sad pijemo ~aj.
Crveni trg be{e ìv,

preko njega pro|e mnogi vek –
oìveo kroz mog vodi~a, Natali.
No}i te re{ih ~vrsto

sutradan da kaèm Natali:
À läblä, à vas läblä.
Sutradan, dok {etasmo kroz grad,

ja rekoh samo to:
Natali, o, gde smo sad?
219
Ljubav je samo re~
Moskva, sa tornjevima drevnim,

i ulicama belim,
metroom koji juri.
Moskva, sa rekom koja peva,

sa pesmom koja igra,
i igrom koja pali krv.
Vratih se u rodni grad,

tu su mi prijatelji svi,
al’ nema vi{e mog vodi~a, Natali.
Pri~e njene ìve tu,

~ujem jo{ u svakom snu,
Karenjine sne,
moje cigarete dim
ko da crta voljen lik,
dok ja sad sam pijem ~aj.
U no}i spi moj grad,

pusti su trgovi svi,
na njima nema mog vodi~a, Natali.
(\or|e Marjanovi})
220
Radoman Kanjevac
NA TVOJIM USNAMA
Na tvojim usnama,
kad bude{ zaspala,
dva }u ti tiha napisati stiha,
na tvojima usnama.
Pred tvojim o~ima,
kad bude{ zaspala,
gore}e slika voljenog lika,
pred tvojim o~ima.
Neka te niko ne poèli ove no}i,
neka te niko ne probudi.
Neka te niko ne poèli ove no}i,
neka se niko ne usudi.
U tvojim snovima,
kad bude{ zaspala,
te}i }e neka reka daleka,
u tvojim snovima.
U tvojim no}ima,
kad bude{ zaspala,
jednog }e dana boleti rana,
u tvojim no}ima.
(Galija)
221
Ljubav je samo re~
Zdenko Runji}
NA[OJ LJUBAVI JE KRAJ
Olovno nebo ki{u tuge sprema,

nemirne ruke sjene su bez sna –
za ovim stolom tebe vi{e nema,
a ~a{u nismo ispili do dna.
Cvije}e u vazi, miris tvoga tijela,

kud kod da krenem osje}am ga ja –
uzalud ~eka postelja me bijela,
kad tebe nema – nema mirnog sna.
Na{oj ljubavi je kraj,

jer te drugi meni sad ukrade,
na{oj ljubavi je kraj,
ovo srce vi{e nema nade.
Mrtvo cvije}e, pusti stol –

ti si donijela mi bol.
Nijemo nebo, prazan stan –
ti si odnijela mi dan,
ti si lila la`ni sjaj…
Na{oj ljubavi je kraj.
Ljubavlju svojom gradio sam za te

utvrdu nje`nu, punu toplog sna,
u njoj sam htio godine i sate
provesti s tobom, da te ljubim ja.
222
Na{oj ljubavi je kraj,

jer te drugi meni sad ukrade,
na{oj ljubavi je kraj,
ovo srce vi{e nema nade.
Mrtvo cvije}e, pusti stol –

ti si donijela mi bol.
Nijemo nebo, prazan stan –
ti si odnijela mi dan,
ti si lila la`ni sjaj…
Na{oj ljubavi je kraj.
(Oliver Dragojevi})
223
Ljubav je samo re~
Dejan Cuki}
NEBO JEDINO ZNA
Gazim kroz no}, pra{njavi koraci,

u moru se}anja ostavljam sve.
Laku vam no}, pospani oblaci,
svi moji putevi vode do nje.
Nebo jedino zna –

samo tebe sam ljubio.
Nebo jedino zna
za{to sam te izgubio.
Neka uzme mi sve godine
za no} kraj tebe.
Gazim kroz mrak, pri~am sa zvezdama,

u tvojim mislima da l’ ima me.
Nosi me put, snovi na nogama,
srcem u grudima dozivam te.
(Dejan Cuki})
224
@eljko Krznari}
NE BUDI ME NO]AS
Ne budi me no}as,
pusti neka te~e,
treba}e nam jednom isto takvo ve~e
koje kraj nas ide, koje kraj nas te~e.
Ne budi me no}as,
pusti neka traje
ovo malo sre}e, ovo malo sunca
koje nikad vi{e grijati nas ne}e.
Ne budi me no}as,
bi}e mi jo{ teè,
kako }u bez svega
i bez ruke tvoje,
kako }u bez tebe,

jo{ me ~e`nja steè,
a tuga je sve bliè,
tuga je sve bliè.
(Kemal Monteno)

Ljubav je samo re~
Mom~ilo Popadi}
NEVENI @UTI, @UTI
Niz prozore ve~er kaplje,

~ekam te i ove no}i –
zna{ da prijatelja nema
i da nitko ne}e do}i.
A u onoj modroj vazi,

tvome daru s putovanja,
jedan stru~ak – dva-tri cvijeta,
sa mnom ~eka, sa mnom sanja.
Neveni ùti, ùti,

koje nosio si meni,
kad smo bili zagrljeni,
kad smo bili zaneseni.
Neveni ùti, ùti,

sad su sneni, prevareni,
umorni su, uveli su,
kao ljubav ta u meni.
Na radiju zadnje vijesti,

samo ovdje svjetlo gori,
ja sam kao zadnji putnik
{to se jedva sa snom bori.
226
Ne volim ja ni{ta vi{e,

ni tebe ni privid sre}e –
kada do|e{, ako do|e{,
nemoj nosit vi{e cvije}e.
(Novi fosili)
15* 227
Ljubav je samo re~
Mi{o Mari}
NEVJERNA @ENA
No}i moja, saputnice tiha,

nevjerna u ~asu tom kad zora se javlja,
zar se tako odlazi iz stiha,
zar se tako ljubav zaboravlja?
@eno moja, saputnice nje`na,

nevjerna u ~asu tom kad drugi se javlja,
odnose te neizbje`na jutra,
gasne ljubav – sve se zaboravlja.
No} zvjezdane upali}e svije}e,

meni sve od tuge, tebi sve od sre}e.
Dan svjetiljke upali}e druge,
tebi sve od sre}e, meni sve od tuge.
(Zdravko ôli})
228
\or|e Bala{evi}
NE VOLIM JANUAR
Ne volim januar
ni bele zimske vragove,
u svakom snegu
vidim iste tragove –
tragove malih stopa,
broj trideset i… ko zna,
kako polako odlaze.
Vi{e ne prolazim
ulicom Dositejevom,
i nemam pojma
kad neko pita gde je to –
tih 206 koraka,
duìnom tog sokaka,
nikad ja nisam brojao.
Nisam te nikad ~uvao,

nisam te nikada mazio, pazio –
tvoju sam ljubav gazio,
svemu smi{ljao broj.
Nisam te nikad {tedeo,
i nisam umeo stati ni ostati –
{ta }e od mene postati,
mali an|ele moj.
229
Ljubav je samo re~
Ne gledam filmove
iz ranih sedamdesetih,
dosta je suza
i rastanaka nesretnih –
ko takve stvari snima,
ba{ ~udnog sveta ima,
tako se lako raspla~u.
Bila je no} jedna, kao ova.

Ja sam prolazio ulicom Dositejevom,
u Novom Sadu, na Dunavu…
Dolazio sam s jednog mesta
gde su svi mirisali na karanfili}
i bili rumeni kao kuvano vino koje su pili,
i gde su svi pevali „Ro`destvo tvojeŒ
i jo{ neke pesme.
I dugo sam stajao pod njenim prozorom ispred

ku}e broj 7A.
Ti{ina je bila.
Samo koraci nekih no}nih ptica u daljini
i lepet krila daleko iza Kisa~kog druma.
A opet, ni na trenutak nisam uspeo
da ~ujem kako di{e,
kako di{e u snu…
(\or|e Bala{evi})
230
Goran Bregovi}
NE GLEDAJ ME TAKO
I NE LJUBI ME VI[E
Ne gledaj me tako no}as,

jer u srcu tvoju ljubav slutim.
Ne gledaj me, jer muzika svira,
re}i }u ti stvari koje }utim.
Zato sklopi o~i, idi,
jer i tvoje su zelene i snene,
kao nekad njene.
Ne nudi mi usne no}as,

poèlet }u da me uvijek ljube.
Ne govori tako lijepo,
ne vjerujem usnama kad gube.
Lagale su drugog,
lagat }e i mene,
kao nekad njene.
Ja sam ~ovjek bez snage da krene jo{ jednom,

ja sam sanjar {to je sanjao samo s jednom ènom,
ja sam kockar bez sre}e,
ja se bojim, ja te molim
idi sad.
I ne gledaj me tako, i ne ljubi me vi{e.
(Bijelo dugme)
231
Ljubav je samo re~
N. Labi}
NEDOSTAJE[ MI TI
Kad bi htjela ti da bude{

moja luka, moje more,
moja ljubav zauvijek.
Kad bi htjela ti da bude{
moje no}i, moje zore,
moja sre}a zauvijek.
Ja bih znao da te vodim

putem nje`nosti i snova,
da te vodim zauvijek.
Ja bih znao da te volim
ovim srcem, sve do bola,
da te volim zauvijek.
Nedostaje{ mi ti i ove no}i,

nedostaje{ mi ti,
tvoj smijeh, tvoj glas i o~i.
Nedostaje{ mi ti, a no} je duga,

nedostaje{ mi ti,
za san, za mir, za ljubav.
Nedostaje{ mi ti…
(Oliver Dragojevi})
232
Ljiljana Petrovi}
NE IGRAJ SE, VETRE
Vetar nosi li{}e niz dug, prazan put,

tiho pla~u grane jo{ za njim.
Dok se vetar smeje, sve u meni mre –
odgovor je njegov ne.
Dala sam mu sve, svoje srce i sne,

mislila sam dovoljno je to.
Pruìla sam ruke, a on svoje ne –
uzalud je bilo sve.
Ne igraj se, vetre, li{}em,

ovim mrtvim li{}em,
kao {to je dragi mojim srcem –
okrutna je tvoja igra,

ko njegova nekad,
kad sam bila igra~ka za njega.
(Ljiljana Petrovi})
233
Ljubav je samo re~
Goran Milisavljevi}
NEKO TE IMA
Hteo bih negde da te vidim, kao slu~ajno,

u kom dèpu ovaj grad te no}as sakrio?
Sada ne mogu da zaspim, ne{to se dogodilo,
poludeo sam sasvim od kad mislim na tebe –
sve se izmenilo.
Kad sam s tobom kao da hodam po vrelom asfaltu,

i taman kad se noge naviknu, ti vi{e nisi tu.
Sada ne mogu da zaspim, ne{to se dogodilo,
sve se izmenilo.
Neko te ima no}as, neko te voli,

neko te ima – to nisam ja.
Kad sam s tobom kao da padam, a nikad ne padnem,

gde te sakrio ovaj grad, ne mogu da te prona|em.
I ne mogu da zaspim, ne{to se dogodilo,
sve se izmenilo.
Neko te ima no}as, neko te voli,

neko te ima – to nisam ja.
(Van Gog)
234
Ljiljana Petrovi}
NEKA TO NE BUDE
U PROLE]E
Ako se ikada budemo rastali,

neka to ne bude, nek’ ne bude u prole}e –
jer te{ko je gledati sve druge ljubavi
kako se ra|aju dok na{a umire.

neka to ne bude sa suzama i tugom –
tad se oprostimo od nekih stvari
obi~nim re~ima i odlutajmo bez povratka.
Oprosti {to govorim o rastanku,

suvi{e sam sre}na da bih bila sasvim bezbri`na.
Htela bih toliko toga da ti kaèm,
al’ ne umem sada, kad se voli.

neka to ne bude sa suzama i tugom –
ako se ikada budemo rastali,
neka to ne bude u prole}e.
(Ljiljana Petrovi})
235
Ljubav je samo re~
Ana Stani}
NEMA NAS VI[E

NA KARTI LJUBAVI
Nema nas vi{e na karti ljubavi,

ko stari grad smo zbrisani –
tebe sam hteo, a sad ljubim nju,
nema nas vi{e i znam da sam kriv.
Znam da je te{ko mene voleti,

tek {to se spustim, opet poletim –
tebi se kunem, a sad ljubim nju,
nema nas vi{e i jedva sam ìv.
Ubija me greh,
s tvojih usana smeh,
leìm pored nje,
a mislim na tebe.
Ne bih bio lud,
kad bih imao kud,
jedina si ti,
moja ljubavi.
Dao bih sve da opet bude{ tu,

umesto nje,
da sklopim o~i
i milujem te.
236
Znam da je te{ko mene voleti,

tek {to se spustim, opet poletim –
tebe sam hteo, a sad ljubim nju,
nema nas vi{e i znam da sam kriv.
Tebi se kunem, a sad ljubim nju,

nema nas vi{e i jedva sam ìv.
(Mobi Dik)
237
Ljubav je samo re~
Slobodan \urasovi}
NE MOGU SKRITI SVOJU BOL
Voljela tebe samo sam ja…
Kako da bol skrijem svoj?

Prazni su dani, a nisi moj.
Nekad smo bili samo mi,
al' ode onog ljeta –
u oku osta sjeta.
Ne molim da se vrati{,
al' molim te da pamti{ –
voljela tebe samo sam ja.
Kuda li sad luta{ ti?

Hladan mi vjetar krade san.
Kako je bila topla no}
kad ode onog ljeta –
u oku osta sjeta.
Ne molim da se vrati{,
al' molim te da pamti{ –
voljela tebe samo sam ja.
(Ambasadori)
238
Jacljues Brel (prep. Arsen Dedi})
NEMOJ PO]I SAD
Nemoj po}i sad,

jer se moè sve,
sve zaboraviti.
Svaki prazan sat
{to nas razdvaja
bi}e sutra ve}
negdje ostavljen
i zaboravljen.
Izgubljen je dan,
ali tu je novi,
mnogo novih jo{…
Nemoj po}i sad,
nemoj po}i sad,
nemoj po}i sad,
nemoj po}i sad.
Vidjela si ve}
kako baca vatru
vulkan {to je davno
uga{en i star.
Ima suhog tla
{to odjednom rodi
bolje nego ki{om
oplakivan kraj.
239
Ljubav je samo re~
A kad do|e no},

kao lu~ je svod,
i crvenilo se
s crnim ven~a tada.
Nemoj po}i sad,
nemoj po}i, ne,
nemoj po}i sad.
Nemoj po}i sad,

ne}u plakati
ni govoriti.
Tu }u stati nijem
da te gledam samo,
da ti ~ujem glas,
da ti slu{am smijeh.
Pusti me da bar
budem tvoja sjena,
tvoje ruke sjena,
tvoje sjene sjen,
sjena tvoga psa,
tek da nisam sam,
nemoj po}i sad,
nemoj po}i sad.
(Arsen Dedi})
240
Jacljues Brel (prep. Ivica Kraja~)
NEMOJ PO]I SAD
Nemoj po}i sad,

i zaboravi
{to smo pro{li mi
kad smo bili sami,
kad su na{e usne
sve te grube rije~i,
sva ta pitanja,
sre}u grabila.
Ne zaboravi
da je stvarno to
bila istina,
tu`na istina.
Nemoj po}i sad,
nemoj po}i sad,
nemoj po}i sad.
Ja, ja na}i }u za te
bisere ki{e,
makar i u kraju
gdje ki{e nema.
Otvorit }u zemlju
sve do njenog dna
i posut }u te zlatom,
zlatom kojeg nema.
Odnijet }u te tamo
gdje je sve {to traì{,
Ljubav je samo re~
i na}i }u sve
{to postoji za te.
Nemoj po}i sad,
nemoj po}i sad,
nemoj po}i sad.
Nemoj po}i sad,

i pustit }u lude,
lude rije~i,
koje ìve tvojim dahom,
di{u tvojom du{om.
Pri~at }u ti pri~u
o na|enoj sre}i
dvaju ìvih bi}a,
ili o dje~aku
koji jo{ te traì,
premda ve} je umro,
jer te nikad nije sreo.
Nemoj po}i sad,
nemoj po}i sad,
nemoj po}i sad.
Onaj dalek vulkan

nikad nije umro,
kako nisi znala
da ìvi samo za te?
A duboko u njem’
gori plamen koji
razara i pali
sve {to nisi ti.
242
Da l’ }e{ ikad saznat

za{to nebo gori,
a crvenilo vatre
za{to ra|a strah?
Nemoj po}i sad,
nemoj po}i sad,
nemoj po}i sad.
Ne me quitte pas
Je ne vais plus pleurer
Je ne vais plus parler
Je me cacherai là
A te regarder
Danser et sourire
Et à t'écouter
Chanter et puis rire
Laisse-moi devenir
L'ombre de ton ombre
L'ombre de ta main
L'ombre de ton chien
Ne me quitte pas
Ne me quitte pas
Ne me quitte pas
Ne me quitte pas
Ne me quitte pas.
(Ibrica Jusi})
16* 243
Ljubav je samo re~
Arsen Dedi}
NE PLAÎ
Ne pla~i, mala moja,

ima dana pred tobom.
Prvi put kaè{ zbogom,
pa je te{ko, znam.
Ne pla~i, mila moja,

mnogo boljeg te ~eka,
ìvot nas kao rijeka
nosi dalje sam.
Moje igre su te{ke,

ne znam ljubav da dam.
Volim stvari daleke
i traìm ih sam.
Ne pla~i, du{o moja,

nek’ te muzika tje{i,
i makar ti se smje{i
kad ne mogu ja.
(Arsen Dedi})
244
Ana Stani}
NI VERU, NI LJUBAV
Pusti me, jer vi{e nade nema,

u meni tuga drema
dugo ve}.
Pu{tam te da nove tajne traì{,

i nikad da se ne vrati{,
dajem re~.
Ni veru, ni ljubav,
vi{e ni{ta ne mogu da dam.
Ni veru, ni ljubav od tebe ne traìm,
znam da je kraj.
Kasno je da novi zanos do|e,

jer, bude sve i pro|e
kao tren (samo tren).
Kasno je da iznova se krene,

da srce nam se prene,
sve pro{lo je.
(Ana Stani})
245
Ljubav je samo re~
Kemal Monteno
NIJE HTJELA
Pro{la je kroz moje pjesme strasno,

i u svakoj ostavila trag,
shvatio sam, al’ je bilo kasno,
da joj nisam drag.
Godine su ostale za nama,

cvjetna polja, mladost i sve,
ostao sam sam, ostao sam sam,
jer nikad vi{e vratiti se ne}e, nikad vi{e.
Nije htjela, nije htjela,

moje pjesme, moju ljubav, moja djela,
nije htjela ruke moje,
svoju ljubav nije dala, srce svoje.
Svaka njena rije~ jo{ uvijek boli,

iako ve} dugo nije tu –
srce jo{ ne prestaje da voli,
da voli nju.
Nije lako na}i prave rije~i

ove no}i kad se dijeli sve,
ostao sam sam, ostao sam sam,
jer nikad vi{e vratiti se ne}e, nikad vi{e.
(Kemal Monteno)
246
Andrej Stefanovi}
NO]AS MI SE PJESMA PI[E
No}as mi se pjesma pi{e,

al’ ne mogu na}i pravu rije~ –
strasti su mi no}as ti{e,
gubim sve.
A na stolu jo{ papiri stoje,

prazni, bez rije~i, kao ja –
pi{e samo ime tvoje,
tu je kraj.
Za{to uvijek tako malo traje

ono lijepo {to nas vezat zna –
za{to ìvot tako malo daje,
kad mu sve od sebe dajem ja?
I za{to no}as, du{o, nemam snage

da u pjesmi kaèm svoju bol –
za{to tvoje ruke tople, drage,
umjesto meni no}as daje{ njoj?
(Ambasadori)
247
Ljubav je samo re~
OBRATI PA@NJU
NA POSLEDNJU STVAR
Obrati pa`nju na poslednju stvar

i legni tu, kraj mene.
Zaboravi na sve {to zna{,
opusti se sad, ne tra}i svoje vrijeme.
Obrati pa`nju na poslednju stvar

i sje}at }e{ se dugo.
Povuci jo{ dim, udahni volju za put
i uzmi moju ruku.
Obrati pa`nju na poslednju stvar,

zadrì me u sebi.
Osje}am da lutam kroz terase svijesti,
ne{to se u meni dijeli.
Ja te volim,
volim da ti poga|am sne,
i ne razumijem za{to te smeta,
ne mari za to.
(Azra)
248
Aleksandar Kora}
OBRI[I SUZE, DRAGA
Obri{i suze, draga,

obri{i suze, jer ~itav je ìvot pred nama.
Ne}u dozvoliti, mila,
da jo{ jedanput ostane{ tu`na i sama.
Ti ne zna{, jedina moja,

kako su tu`ni bili dani bez tebe.
Zato {to nisam sa tobom,
tako sam ~esto, draga, mrzeo sebe.
Obri{i suze i veruj,

nikada vi{e, mila, oti}i ne}u.
@ive}u samo za tebe,
jer èlim da ti vratim radost i sre}u.
Obri{i suze, kad molim,

svaka me vrela kap pe~e i boli.
Tuga se vratiti ne}e,
jer je kraj tebe ~ovek koji te voli.
(Boba Stefanovi})
249
Ljubav je samo re~
\or|e Bala{evi}
OLIVERA
Na pragu svojih dvadesetih

bio sam laka roba,
bile su moderne barabe, onih dana –
ne èlim svega ni da se setim,
hteo sam, eto, sve da probam,
zvalo me zabranjeno vo}e s raznih grana.
Sad àlim da, al’ {ta sam znao ja,

ti si bila jo{ devoj~ica –
leteo je kao leptir tvoj ~uperak.
Drugi bi sve imalo smisao,
druk~ije bih ìvot disao,
da sam znao da postoji{, Olivera.
Mo`da sam, a da nisam znao,

pred isti izlog sa tobom stao,
mo`da smo zajedno iz voza negde si{li.
Mo`da si sasvim blizu bila,
ulicom mojom prolazila,
i mo`da smo se za trenutak mimoi{li.
Sad àlim da, al’ {ta sam znao ja,

ti si bila jo{ devoj~ica –
daleko od moga oka i moga pera.
250

ne bih svakom pesme pisao,
da sam znao da postoji{, Olivera.

ma, ja bih iz te gu`ve zbrisao,
i nikom ne bi bilo jasno {ta to smeram.
Znao bih gde da sebi na|em mir,
skrio se u tamni manastir,
i ~ekao da ti odraste{, Olivera.
(\or|e Bala{evi})
251
Ljubav je samo re~
Bruno Langer
OLUJNI MORNAR
Moje je more, moj je brod,

moji su vjetrovi, ki{e i oluje.
Tebi ostavljam novi krov,
novi asfalt i priklju~ak struje.
Obala je pola-pola,
ali ti poklanjam sve.
Moje je more, moj je brod,

i smrt }e moja biti tajna za te.
Ostavljam ti francuski krevet.
Ne pla~i, jo{ uvijek mislim, mislim na te.
Obala je pola-pola,
ali ti poklanjam sve.
(Atomsko skloni{te)
252
Slobodan Kova~evi}
ON JE MOJ BOL
Znala sam da je ludo {to od njega traìm

da ostane sa mnom, bar za neko vrijeme,
èljela sam jedno prijateljstvo nje`no,
i jo{ mnogo vi{e – da je pored mene.
Otkrila sam srce, pogre{ila sam, eto,

on je sada znao {to osje}am za njega,
bilo me je stid gledati u lice
~ovjeka kog volim, a on mi to ne da.
On je moj bol,
moji snovi su uz njega,
ja ga volim,
a on mi to ne da.
(More)
253
Ljubav je samo re~
Arsen Dedi}
ON ME VOLI NA SVOJ NAÎN
On ne pi{e nje`na pisma,

nikad o tom ne govori,
ne zna srce da otvori,
al’ ja vidim {to mu zna~im.
On me voli na svoj na~in.
On }e po}i tko zna kamo,

on se vra}a kasno no}u,
al’ i takvog ja ga ho}u,
slab je pa se pravi ja~im.
Ja vidim u toj igri,

vidim vatru ispod leda,
kad me ljubi, kad me gleda
dok se ~e{ljam, dok se svla~im.
On ne voli da ga pitam,
kao {koljka biser krije,
da l’ je sa mnom ili nije,
al’ dobrotom nekom zra~i.
(Gabi Novak)
254
\or|e Bala{evi}
OPROSTI MI, KATRIN
Ekspresni vlak za Pariz:

Pula–Trst–Milano–Torino–Grenobl–Pariz,
polazi sa 14. koloseka, drugi peron, lijevo.
Ponavljam: ekspresni vlak za Pariz…
Écris, ma chérie.
Ne oublies pas. Adieu…
Na stanici u Puli, pod vrelim suncem leta,

sam ~ekao autobus i svirao gitaru –
tad sela je kraj mene, i pitala da l’ smeta,
i znam li dobar hotel u Rovinju il’ Vrsaru.
Oprosti mi, Katrin,

mo`da nisam bio fin,
mada si mi bila draga.
Oprosti mi, Katrin,
sve je sada samo dim,
na{oj ljubavi ni traga.
I re~e da je stigla tog jutra iz Diòna,

odvedoh je u mali restoran s dobrom klopom –
uz sendvi~e i kafu, onako iz fazona,
predloìh joj da dalje krene sa mnom autostopom.
Oprosti mi, Katrin,

255
Ljubav je samo re~
Oprosti mi, Katrin,

I sutra sve je bilo ko da se dugo znamo,

na plaì joj na poklon izronih morskog puà –
i nije rekla ni{ta, nasme{ila se samo,
i pruìla mi ruke, kao sebe da mi pruà.
Oprosti mi, Katrin,

Oprosti mi, Katrin,
I mahala mi dugo sa prozora vagona,

i pisala mi posle da pamti sunce juga –
i zvala me u jesen da do|em do Diòna,
al’ tamo ne bi bila ista nego neka druga.
Oprosti mi, Katrin,

Oprosti mi, Katrin,
(Rani mraz)
256
Drago Mlinarec
OSMIJEH
Kao sunce {to sja kroz dan,

kao mjesec ùt {to no}u sja –
tako mi, draga, znaj izgleda{ ti
dok sa smije{kom promatra{ svijet.
Kao jutra {to dolaze zorom,

kao rosa {to na cvijetu sja –
tako mi, draga, znaj izgleda{ ti
dok sa smije{kom promatra{ svijet.
Ne mijenjaj nikada
svoj osmijeh blag.
ûvaj ga, on je sve
{to mi pruà{ sad.
(Grupa 220)

Ljubav je samo re~
\or|e Bala{evi}
OSTAJE MI TO [TO SE VOLIMO
Moj drug iz detinjstva ìvi sretno na selu,

ko u ruskom romanu, ta~no tako.
Ima ènu i sina, ima podrum pun vina
i sve mu je ravno.
U poslednje vreme ja ga vi|am sve re|e,

samo onda, uglavnom, kad ne{to slavi.
On se ne ljuti zbog tog, pruì ruku i kaè:
Nisi bio odavno.
I se}amo se dana kad smo jo{ bili

divlji, ko jeleni hitri,
i sve smo bliì istini i tuzi
{to smo bliì slede}oj litri.
Pitam ga da l' zna da si oti{la,

da si oti{la.
Ma nije stra{no, kaè on,
imala je drugog, to zna{.
Pitam ga da l' zna da se volimo,

da se jo{ volimo.
Ma ba{ si sme{an, kaè on,
ponekad si klinac ba{.
258
Moj drug iz detinjstva ìvot posmatra {krto,

vidi nebo i zemlju, ma ima pravo.
Ja sam prokleti pesnik koji stoji na ki{i,
koji laè i voli.
Mada smo u~ili istu grubu ìvotnu {kolu,

mi smo nekad daleki, pa to je ljudski.
Svako nosi u sebi nekog svog malog boga
kom se potajno moli.
I zato vra}am pri~u na vremena

kad smo bili jeleni hitri,
Pitam ga {ta sad, kad si oti{la,

kad si oti{la.
Ma budi mangup, kaè on,
ima mnogo sli~nih njoj.
Pitam ga da l' zna da se volimo,

da se jo{ volimo.
Ma koje{ta, gun|a on,
dodaj bokal, stari moj.
Moj drug iz detinjstva se oènio zelen,

al' je imao sre}e. Ja, vidi{, nisam.
Ja sam ljubio razne, neke potpuno prazne,
neke potpuno strane.
17* 259
Ljubav je samo re~
I sve mi se ~ini da ne postoji na~in

da mu objasnim tebe, jedinu pravu.
Zato topim u vinu ~itav svet,
jer u ~a{u moè sva{ta da stane.
I se}amo se dana kad smo jo{ bili

divlji, ko jeleni hitri,
Pitam ga da l' zna da je neva`no {to si oti{la.

Avantura, kaè on, {ta ti sada ostaje?
Ostaje mi to {to se volimo, {to se volimo.
Da l' zbog vina, kaè on, al' ovo sme{no postaje.
(Rani mraz)
260
@eljko Sabol
OSTALA SI UVIJEK ISTA
Odavno ve} nisam mislio o tebi,

me|u nama dani i godine stoje –
nikada te vi{e prona{ao ne bih,
da se ju~e nismo vidjeli nas dvoje.
Stigao sam kasno, stajao na cesti,

i slu~ajno tebe ugledao tada –
ni slutili nismo da }emo se sresti
pod svjetlima ovog bezimenog grada.
Pri~a{ mi o svemu,
hodamo polako,
odavno se nismo
isplakali tako.
Ostala si uvijek ista.

I ove suze na licu tvom –
ostala si uvijek ista.
Jedina èna na putu mom –
ostala si uvijek ista.
(Mi{o Kova~)
261
Ljubav je samo re~
OSTANI \UBRE DO KRAJA
Dok stojim za {ankom delimi~no pijan

mrze}i pomalo i sebe i druge,
ubijam lagano konjak, cigarete,
prijatelje dobre, moje verne sluge.
Nisam od onih koji cvile,

vi{e te nemam i {ta tu mogu,
ja }u se posle odvu}i ku}i,
samo da popijem jo{ jednu s nogu.
Znam, ne}u mo}i jo{ dugo da zaspim,

beskrajno duge, proklete no}i,
kako su pogre{ni dani bez tebe,
tu mi ni pi}e ne moè pomo}i.
Nisi valjda luda da se stidi{

{to si me prognala isto~no od raja,
bar se nasme{i kada me vidi{ –
ostani |ubre do kraja.
(Riblja ~orba)
262
Arsen Dedi}
OTKAKO TE NE VOLIM
Vra}a mi se okus, kao poslije bolesti,

strah me kad se sjetim kuda me to moglo odvesti.
Osmijeh mi se vra}a – ne}e{ me prepoznati,
kao na slobodi opet u~im jesti, hodati.
Otkako te ne volim
opet no}u ki{e moje
izgubljeni zvuci boje,
ni sa kim ih ne dijelim.
Otkako te ne volim
netko mi iz vlaka ma{e,
prazno mi je, ali lak{e
otkako te ne èlim.
Pitao sam ljude kol’ko }e to trajati,

moè li se umrijeti, ho}u li se poslije kajati.
Gnjavio sam ljude, pravio sam paniku,
prejako je svjetlo, samo da se o~i naviknu.
(Arsen Dedi})
263
Ljubav je samo re~
Svetislav Vukovi}
OÎ DRAGE @ENE
Njene o~i snene

uvek bude nemir moj,
o~i drage ène
kad me èlja vrati njoj.
Slika stara bledi
ali ~uva deo sna,
~uva pogled ne`ni
kog se rado se}am ja.
Gledaju me blage o~i sa stare slike. U njima neka

izgubljena davna seta. Zaustavljena mladost se
smeje krajevima usana, u kosi miris prole}a i trag
jednog divnog leta. Kako je stalo vreme u trenutku
sre}e, kako je tiha ova tuga, kako se ni{ta ponoviti
ne}e.
Jedne o~i snene

uvek bude nemir moj,
o~i drage ène
kad me èlja vrati njoj.
Slika stara bledi
ali ~uva deo sna,
~uva pogled ne`ni
kog se rado se}am ja.
(Boba Stefanovi})
264
Arsen Dedi}
PAMTIM SAMO SRETNE DANE
Pamtim samo sretne dane,

pamtim samo one no}i
koje sam dijelila s tobom,
sanjaju}i i ljube}i.

pamtim samo ona jutra
koja bude na{a tijela,
zagrljena kao mrtva.
Ja nisam kao ti
da pamtim samo zlo.
Ja nisam kao ti,
ne mogu to.

pamtim samo one ku}e
gdje se na{a ljubav krila,
samo kamen i bespu}e.

oko nas je voda rasla –
da bih na{u ljubav spasla.
265
Ljubav je samo re~
Ja nisam kao ti
da pamtim samo zlo.
Ja nisam kao ti,
ne mogu to.

svi su drugi magla, san,
samo onaj koji valja
u lice je upisan.

oko nas je voda rasla –
da bih na{u ljubav spasla.
Ja nisam kao ti
da pamtim samo zlo.
Ja nisam kao ti,
ne mogu to.
(Gabi Novak)
266
Svetislav Vukovi}
PAHULJICE MOJA
Hiljade pahulja bjelih

ve~eras pada,
hiljade pahulja bjelih,
a jedna nada.
Da li te vjetrovi nose,
jedina moja,
na nekom oblaku mekom
duginih boja.
Ti si no}as sva u bjelom

tamo gdje se pjesma ~uje,
pahuljice srca moga,
ko te ljubi i miluje?!
Hiljade pahulja bjelih

ve~eras pada,
umiru pahulje bjele
i moja nada!
(Kemal Monteno)
267
Ljubav je samo re~
Fikret Kurtovi}
PISMO PRIJATELJU
Dugo nisam vidio svoj rodni kraj.

Prolje}e je sada, mene obuze sjeta.
Ja ti pi{em pismo, stari prijatelju moj,
daj mi reci {to ima novo, sve mi reci {to zna{.
I da l’ jo{ svirate no}u pored rijeke,

sad je do{lo lijepo vrijeme,
pjevate li one na{e pjesme?
Da li ponekad sretne{ moju dragu,

je l’ jo{ uvijek onako lijepa,
pita li za mene i da l’ me ~eka?
Pi{i mi sve…
Jutrom, kad se budim, ~esto tuàn sam,

no}i su moje duge… pozdravi dru{tvo i druge.
Ja ti pi{em pismo, stari prijatelju moj,
daj mi reci {ta ima novo, sve mi reci o njoj.
(Drugi na~in)
268
Ivica Kraja~
PJESMA ZALJUBLJENIKA
Da li zna{ da lijepa si ko san,

i sve je lijepo {to o tebi znam –
da si nje`na i krhka kao cvijet,
a ti zvuci glazbe i tvoj su svijet.
Za me, znaj, ti ljep{a si od svih,

i svaka tvoja rije~ je kao stih –
a tvoj glas, ko violine zvuk,
{to bilo kud da krenem ja ~ujem svud.
Zar se moè jo{ nekog vi{e voljeti,

i nekome jo{ vi{e, vi{e diviti,
i èljeti i ljubiti,
ko {to ljubim i èlim ja.
Da l’ se moè jo{ nekog ljep{e sanjati,

jo{ vi{e, vi{e nje`nosti poklanjati,
i strepiti nad ljubavi,
ko {to strepim nad nama ja.
(Kemal Monteno)
269
Ljubav je samo re~
Goran Bregovi}
PJESMA ZA MALU PTICU
Svu no} kucala je na mom prozoru

trideseta jesen,
a u zoru,
dok si me budila, ptico malena,
ti, lijepa kao armija
ispod zastava,
a ja, komadi} opsjene,
htio sam ti re}i
bjeì, bjeì od mene.
Boè, Boè, {teta za nas oboje.

Sve bi bilo mo`da i druga~ije
da smo se ranije sreli ti i ja.
Nisi smjela nikada, ptico malena,
iz moje ruke ni jesti, ni vodu piti,
jer ja nosim jedan tuàn ugarak
negdje na dnu grudi,
i ovo lice stranca, i hiljadu bora,
i jedan ruzmarin koji ne vene.
Zato bjeì, bjeì od mene.
(Bijelo dugme)
270
M. Me{trovi}
PLAVE OÎ
Imala je plave o~i boje modrog dna,

znala je u svakom trenu sve {to mislim ja –
sve je bilo ko u snu, imao sam samo nju,
divne sne i tople rije~i te – volim te.
A san kad je bio ko sun~ani sjaj,

ja nisam ni znao da bliì se kraj.
Danas nema plave o~i boje modrog dna,

nikad vi{e ne}e znati sve {to mislim ja –
sve je bilo ko u snu, imao sam samo nju,
divne sne i tople rije~i te – volim te.
(Most)
271
Ljubav je samo re~
PLAVI GOLUB
Ponekad je vidim leè}i u snu,

kao igru sjena na mom ramenu,
bijelo svjetlo iznad povr{ine tupih koraka,
koliko jo{ ima do o~aja?
Darovat }u ti plavog goluba,

imaj srca kad zakuca na tvoja vrata,
ne gledaj u njemu prolaznika bez alibija,
ne gledaj u njemu plavog goluba.
Dvojica na ulici, sami protiv svih,

dvojica na ulici – sami.
Zagrlio sam prvu djevojku,

uìvala je u milovanju,
oblaci su vukli ki{u sve do prozora,
ne gledaj u meni plavog goluba.
(Azra)
272
Krunoslav Ki}a Slabinac
PLAVU[A
I pogled i {apat u meni pla~u,

i jecam, i lomi bol {to ne zna stati,
i pitam se zar tako mora biti,
zar ìvot je tako htio, zar tako mora biti?
I sve dokle budem gledao ja

njenu kosu, plavu kosu kako sja,
i sve dokle budem gledao ja
njezin lik, divan lik, plakat }u ja.
Ja znam – njezin ìvot pripada drugom,

i stvara mi bol {to ne zna stati –
pla~em, jer nisam kamen,
pla~em, {to moja ne moè{ biti.
(Krunoslav Ki}a Slabinac)

Ljubav je samo re~
\elo Jusi}
POVRATAK
Da l’ me ~eka{ no}as da se tebi vratim,

da te ljubim, draga, dugo, kao prije,
da li vidi{ no}as zvijezdu koju pratim,
da ti budem bliè tama dok te krije.
Da l’ me èli{ no}as kao ono ve~e

kad su na{a tijela jedno tijelo bila,
da li ~uje{ no}as rijeku koja te~e
da ote~e tama koja te je skrila.
Ljubavi moja, moram te na}i,

tek sada znam koliko meni zna~i{ –
tvoja je nje`nost sve {to sada trebam
na putu svome ispod praznog neba.
Zato budi no}as mirna kao more,

na|i moje ruke u svakoj kapi ki{e,
jer ja bit }u s tobom ve} u osvit zore
da nas tama nikad ne razdvoji vi{e.
(Buco i Sr|an)
274
Slobodan Vujovi} i Slobodan \urasovi}
POZDRAVI SONJU
Putuje{ u grad za koji me veè sve.

Tamo imam dru{tvo, dobre drugove i nju.
Pri~aj, neka zna,
da ovdje vrijeme sporo te~e,
jer nema nje i nema dru{tva
i traje dugo svako ve~e…
Pozdravi Sonju,
i reci joj da ne mogu bez nje.
Putuje{ u grad za koji me veè sve.

Pozdravi dru{tvo, prona|i nju,
u~ini to, molim te…
Pri~aj, neka zna,
ne skrivaj ni{ta, reci sve –
ne lutam, ~ekam pisma, ali hladno je.
Nek’ ne zaboravi, mnogo volim je…
Pozdravi Sonju,
i reci joj da ne mogu bez nje.
(Indeksi)
18* 275
Ljubav je samo re~
Igor Popovi}
POZOVI ME
Ostajem sam,
jer te java otima od sna,
i stojim tu, ispred novog vremena
kad verni psi
po~inju da grizu i odlaze.
Za na{u reku
nema vi{e ~istog izvora,
za tvoj muk imam toliko pitanja –
postoje li jedra
za vetrove koji dolaze?
Sad jasno vidim promene,

i zastajkujem,
i kolebam se.
Ali imam ne{to {to me spre~ava

da ostavim sve,
sve na{e korene.
Da rasteram zle duhove pozovi me.

Da ljubimo sve oblake pozovi me.
Da rasteram zle duhove pozovi me.
Da ìvimo od istine pozovi me.
276
Sivu ranu
vidim sad u tvojim o~ima,
lelek zemlje vu~e se po poljima –
dan nestaje, no} nastaje
i bojim se.
Kako su hladne
tvoje ruke i tvoje istine,
sve vi{e èlim, a sve manje imam te,
jer jak je glas {to me doziva sa druge obale,
sa one obale.
(Dàkarta)
277
Ljubav je samo re~
\or|e Bala{evi}
POLUUSPAVANKA
Hej, otka~i {lepove!

Nani{ani jutro i pusti tu stvar neka klizi.
Postoje kod Amera re~i za to:
Take it easy, lutko lepa.
Zrela se breskva nebom cepa.
U kosu me zadeni,
ko malenu sedefnu {nalu me skri iza temena.
Svi satovi svemira ùre,
mi imamo vremena, puna kapa.
No} i nas dvoje, stara klapa.
Nije ovo uspavanka,

pesma gnjavanka,
buenas noches chiljuita,
to smo smislili vrag i ja,
to je magija,
tajni prolaz kroz no}.
Ba{ polaze galije do vina i maslina,

'ajmo malo na jug Italije,
zatvori o~i…
278
U tajnoj sam misiji!

Moj dom je tek maleni svitac na nebeskoj pu~ini
a ja sam na ovoj planeti
da sretnom te u~inim, spavaj samo.
Ne znaju oni {ta mi znamo.
Nije ovo snjeet baby dream,

glupi evergreen,
nema ljutnje, Sinatra.
Ova pesma te voli sva,
to je molitva
za jo{ jedan lep san.
O, ne boj se granica i naslovnih stranica,

nema tih glupih stanica
na putu do jutra.
Nije ovo uspavanka,

pesma gnjavanka,
buenas noches chiljuita,
to smo smislili vrag i ja,
to je magija,
tajni prolaz kroz no}.
Ba{ polaze galije do vina i maslina,

'ajmo malo na jug Italije,
zatvori o~i…
(\or|e Bala{evi})
279
Ljubav je samo re~
POLJE SNOVA
Samo sklopi o~i,

tonemo poljem snova toplih daleko.
Da, da mogu, zna da bih od sebe pustio je
kao list da leti usamljena

nebom hladnih tu|ih uzdaha.
Da, da mogu, zna da bih od sebe pustio je.
Mo`da ba{ sad je u mislima nekim

samo glad.
Njeni su dani mastilo bez boje nadanja,
divlje su o~i èlje,
kao pustinjska è|

ona zna da krade poslednju kap sa usana
koje duvaju u jedra ljubavi.
Ona je moja pustinjska è|,

ona sme da krade poslednju kap sa usana
Ti samo spavaj, spavaj,

spavaj tako izgubljena
poljem snova, topla, daleka.
280
Da, da moè,
zna{ da bi iz tebe nestalo sve.
Divlje su o~i èlje,
kao pustinjska è|

ona zna da krade poslednju kap sa usana
Ona je moja pustinjska è|,

ona sme da krade poslednju kap sa usana
(Van Gog)
281
Ljubav je samo re~
POLJUBAC
Sje}am se prvog poljupca,

samo on je bio sladak.
Sje}am se prvog dodira,
samo tada sam drhtao.
A onda su nestala osje}anja,
ne osje}am ni{ta, samo se sje}am.
Imao sam stotinu djevojaka,

i one su imale mene.
Dao sam im svoju ljubav,
i zato je vi{e nemam.
To je dobro, vi{e nemam problema,
ne osje}am ni{ta, samo se sje}am.
Vjeruj,
nema ìvota od sje}anja,
dao bih milijardu dolara
za jedan sekund prvog poljupca.
(Film)
282
Mom~ilo Bajagi}
POLJUBI ME
Mesec je mlad, a no} je vrela.

Padaju zvezde padalice,
i dok mi kaplje znoj sa ~ela
mrak je i ne vidim ti lice.
Dole pod nama ~uje se kako

{kripe to~kovi no}nih {ofera,
a ja te volim u mrklom mraku
na zadnjem spratu solitera.
Poljubi me, dotakni me usnama,

sa usnama ko zgaènim tre{njama.
Ponekad samo, kad bljesne svetlo

velike neonske reklame,
ugledam tvoje ma~je o~i
kako me miluju iz tame.
Mesec je mlad, a no} je vrela,

zvezde se roje iznad glave.
Ve~e miri{e na pozno leto,
a ti na retke poljske trave.
283
Ljubav je samo re~
Milan Mladenovi}
PORED MENE
U sumrak oteàju senke

i plaze nam po licima.
Sjaj u o~ima je
dubok i nestvaran.
Putujemo re~ima
i razmi{ljamo koracima
ti i ja,
ti i ja.
U sumrak tvoje hladne ruke

me miluju po grudima.
Zaboravljam,
zaboravljam
da samo ti zna{
koliko mnogo ih ima,
da samo ti zna{
koliko mnogo ih ima.
Pored mene,
budi pored mene…
U sumrak znam da zna{ da znam

sve o neva`nim stvarima.
Iza brda je polje,
iza polja je {uma,
iza {ume je ku}a,
284
iza ku}e je put

koji vodi
koji vodi
koji vodi do tebe.
Jer, samo ti zna{

koliko mnogo ih ima.
Pored mene,
budi pored mene…
(Ekatarina Velika)
285
Ljubav je samo re~
Du{ko Arsenijevi}
POSLEDNJA
Posle tebe nisam ni jednu...

Kome tu`ne pesme trebaju?
Tebi pevam ovu poslednju
kao dragu tajnu, kao molitvu.
Gospod moè, srce ne moè

da te gubi, a da oprosti.
Laù no}as moji drugovi,
laù no}as moji najbolji.
Leptir doleti, pa me podseti

da sam ja nekad leteo,
da si grudima mene budila,
budila, pa me ubila...
Poslednja...
(Kerber)
286
Hajrudin Hari Vare{anovi}
POSLIJE NAS
Poslije nas nemoj voljeti,

poslije nas ne}e biti ljubavi –
samo bol za tebe i mene,
samo bol i uspomene.
Poslije nas skupi hrabrosti,

poslije nas ne}e biti mladosti –
samo bol za tebe i mene,
samo bol i uspomene.
Dugi su dani, ko godine,

a ja moram sam bez tebe.
Tu|e su ène sad kraj mene,
a ja bjeìm od sudbine.
(Hari Mata Hari)
287
Ljubav je samo re~
Dragutin Britvi}
POTRA@I ME U PREDGRA\U
Ova dvori{ta puna neba i ptica

u|u, ko muzika stara, nekud duboko u nas
i tu uvijek ostanu.
Tu nas ~ekaju davno poznata lica.

Jedan je ku{travi dje~ak uvijek u prole}e tu,
ti zna{ za{to dolazi.
Tko je nekada nosio

prvo sunce po dvori{tima,
nikada sasvim ne ostavlja
ovaj ìvot u predgra|ima…
Potraì me u predgra|u,
na ulici, na raskr{}u,
gdje ti je jorgovan rasuo perle,
gdje nam je prole}e dotaklo usne i pobjeglo.
kraj vlakova {to prolaze,
bi}emo sami u svitanje dana,
bi}emo sami u pjesmama ptica, ko nekada.
Drijemaju jedra od rublja i cvije}a,

~ekaju vjetar da nekuda plove.
ûje{ li – na{e nas predgra|e zove,
traè te ku}e i ulice stare.
288
poljubi me u sje}anju,
bar onih sati kad ostane{ sama,
ako me sada jo{ imalo voli{ –
potraì me.
Ti nema{ prsten sa na{eg ven~anja,

al’ pamti{ streju na kraju grada,
bez mnogo cvije}a, bez vela i zlata,
bila si lijepa i sretna ko nikad.
(\or|e Marjanovi})

Ljubav je samo re~
Aleksandar Kora}
PO^NIMO LJUBAV ISPOÊTKA
Po~nimo ljubav ispo~etka

od prvog zagrljaja tvog
po~nimo ljubav ispo~etka
od ne`nog poljupca mog.
Ljubav se gasi, al’ jo{ u nama nada ìvi,

ljubav se gasi, ti zna{ da oboje smo krivi.
Zalazi sunce, ja nemam sna dok spava grad,
ako si budan pri|i mi bliè, slu{aj me sad.
Po~nimo ljubav ispo~etka,

od prvog zagrljaja tvog,
po~nimo ljubav ispo~etka,
od ne`nog poljupca mog.
Ne daj da se gasi na{a ljubav,

ne daj da se ru{e na{i sni,
po~nimo ljubav ispo~etka,
ponovo zagrli me ti.
(Beti \or|evi})
290
Arsen Dedi}
PRAVA STVAR
Jedna za drugom – takav ìvot je moj,

nisam ljubio stvarno, vaàn bio je broj.
Jedna za drugom – svakoj bio sam drag,
al’ duboko u nama to ne ostavlja trag.
I u stvari srce spava,

sve do ~asa kad se javi prava.
S tobom je ne{to drugo,

ti si za mene par.
S tobom to traje dugo…
Ja sam probao sve,
ja sam pro{ao svud,
s tobom, s tobom je prava stvar.
Jedna za drugom – vje~no s cvjeta na cvjet,

ti me vra}a{ na zemlju, ti mi prekida{ let.
I u stvari srce spava,

sve do ~asa kad se javi prava.
(Zdravko ôli})
19* 291
Ljubav je samo re~
Zdenko Runji}
PRVA LJUBAV
Pamtim tvoje ruke male,

plahi drhtaj kasnog ljeta –
k sebi nje`no su me zvale,
sad su ~e`nja, sad su sjeta.
Pamtim tvoje lice drago,

o~i tvoje jo{ me vole –
sve su moje bile blago,
sad me peku, sad me bole.
Ti si bila moja prva ljubav,

prvi san o sre}i koje nema vi{e,
ti si bila moja prva ljubav,
prva nje`na pjesma koju srce pi{e.
Ti si bila moja prva ljubav,

prvi dodir sre}e {to ga tijelo pamti,
ti si bila moja prva ljubav,
nek’ te ova pjesma opet meni vrati.
Zadnji kucaj svoga bila

ja bih no}as tebi dao –
ptico mala, zlatnih krila,
jer te ~uvat nisam znao.
(Oliver Dragojevi})
292
\or|e Bala{evi}
PRVI JANUAR
Halo, hej }ao... Ja sam, zar mi ne zna{ glas?

zvao sam te, nisi bila tu.
Pa eto, malo cugam, znam, to nije spas...
Ni{ta, èlim ti sretnu Novu godinu... ]ao!
Pomisli u pono} na mene, na nas,

pomisli na [oltu i klince i dom.
Mo`da novi januar donosi spas?
Pomisli u pono} na mene, na nas!
Ne daj da nam snegovi zaveju trag!

Pogledaj kroz prozor kad sklopi se sat.
Nosi}e te ma{ta ko ~arobni sag,
ne daj da nam snegovi zaveju trag!
Halo... Tu je dru{tvo. Hajde, do|i i ti.

Da, i on je sa mnom, pa {ta s tim?
ûla sam da negde si u planini.
Ma do|i, tako èlim da te poljubim sad!
Pomisli u pono} na mene, na nas,

pomisli na [oltu i klince i dom.
Mo`da novi januar donosi spas?
Pomisli u pono} na mene, na nas!
293
Ljubav je samo re~
Ne daj da nam snegovi zaveju trag!

Pogledaj kroz prozor kad sklopi se sat.
Nosi}e te ma{ta ko ~arobni sag,
ne daj da nam snegovi zaveju trag!
(Rani mraz)
294
Du{an Mihajlovi} – Spira
PRVI SNEG
Sad kad sam do{la iz daleka,

pruì mi ruke, reci da me ~eka{.
Dolaze te{ka, te{ka vremena.
Ti zna{: dolazi zima, duga i hladna,
zatvori vrata, upali vatru –
pada prvi sneg.
Dolaze dani ledenih ki{a,

ne~ije lice gubi se u magli.
Dolaze ona na{a }utanja.
Ti zna{: dolazi zima, duga i hladna,
pada prvi sneg.
Niz pusto polje, u mra~na jutra,

moje hladne ruke, ruke }e da te traè.
Ako me voli{, osta}e{ uz mene.
Ti zna{: dolazi zima duga i hladna,
pada prvi sneg.
(Suncokret)
295
Ljubav je samo re~
Aleksandar Kora}
PREDAJ SE, SRCE
Volio sam njene o~i, njene ruke, njenu kosu,

volio sam ~ak i pjege na malenom lijepom nosu –
ni slutio nikad nisam da }e ljubav dati drugom,
da }e ludo srce moje ispuniti tugom.
Predaj se, srce, izgubili smo boj,

nikada vi{e ti ne pri~aj o njoj.
U mom ìvotu sad nema vi{e nje,
predaj se, srce, izgubili smo sve.
(Indeksi)
296
Svetislav Vukovi}
PRIÂJ MI O LJUBAVI
Kad je sunce na zapadu palo,

kad su èlje ugasile dan –
moje srce jo{ tad nije znalo
da }e s tobom podeliti san.
Kad je no}, duga no}, skrila zvezde,

kada grad tihim snom nemo spi –
kad sam ja srela dve tople ruke,
tad sam znala da si pored mene ti.
Pri~aj mi o ljubavi,
glas tvoj neka bude tih –
ne`ne re~i pri~aj mi,
kao drage pesme stih.
Pri~aj mi o ljubavi,
davno èlim {apat tvoj –
kad si pored mene ti
~itav svet je samo moj.
(Olivera Katarina)
297
Ljubav je samo re~
Aleksandar Ne}ak
PRIÂ O
IZGUBLJENOJ LJUBAVI
Ovo je moja pri~a,

tu`na pri~a o izgubljenoj ljubavi,
se}anjem je pisana, al’ to je istina moja.
Ja nisam znala {ta je prava ljubav,

i gde je bi}e moga sna,
dok nisi do{’o u moj ìvot, ljubavi moja.
Moji snovi postali su stvarnost,

tu stvarnost voleli smo mi,
jer sre}u ona nam je dala, ljubavi moja.
Al’ jednoga dana stvarnost tu

pobedi kratak tren,
jo{ dugo nisam znala da prestalo je sve zauvek.
Na{i dani sre}e sad su nema pro{lost,

bez tebe pust je ìvot moj,
jo{ samo uspomene imam, ljubavi moja.
Al’ veruj da sam s tobom i sad

u snovima svojim,
a na{u ljubav pamti}u ja
dok budem ìva.
(Senka Veletanli})
298
\or|e Bala{evi}
PROVINCIJALKA
Rekli su mi da je do{la iz provincije,

strpav{i u kofer snove i ambicije.
Drug je studirao sa njom,
pa smo se najzad sreli ona i ja.
Shvatih, Boè, ovo je sazve`|e za nju provincija.
Srce stade kao dete da se otima,

traìli smo se po prethodnim ìvotima.
Ostavih iza sebe sve,
zablude, proma{aje koji ti{te,
prosto, lako, ko neko bezna~ajno pristani{te.
O, da mi je da se jo{ jednom zaljubim,

opet bih uzeo kostim ve~nog de~aka.
I opet bih smislio kako da prodangubim
dok ona ne sleti niz hodnik studenjaka.
Gorda naspram podsmeha i spletki poslednjih.

Usamljeni galeb iznad mora osrednjih.
Re~i bi sve pokvarile,
samo se }utke pokraj mene stisla.
Sami, svoji, izbeglice iz besmisla.
299
Ljubav je samo re~
O, da mi je da se jo{ jednom zaljubim.

Opet bih gledao niz kej kao niz prugu.
I opet bih znao da se u oblak zadubim
i ~ekao bih samo nju, nijednu drugu.
Napi{i mi pesmu, mazila se.

Nisam znao da li }u umeti.
Re~i jesu moje igra~ke, cakle mi se u glavi
kao oni {areni stakli}i kaleidoskopa,
i svaki put mi je druga slika u o~ima
kad za`murim.
Ali, postoje u nama neke neprevodive dubine,

postoje u nama neke stvari neprevodive u re~i,
ne znam…
Napi{i mi pesmu, molila je,

i nisam znao da li }u umeti.
Voleo sam je tako lako,
i tako sam te{ko to znao da pokaèm.
I onda, odjednom, na rasporedu mladeà

na njenim le|ima, kao tajnu mapu,
pokazala mi je u koje zvezde
treba da se zagledam…
I tako, eto ti pesma, ludo jedna…
(\or|e Bala{evi})
300
PROKLETO SAM
Ne}u da idem u bioskop,

jer nema nikog da ide sa mnom –
ljudi se ljube, grickaju semenke,
}ute i bulje u platno, uglavnom.
Ne smem da iza|em na ulicu,

moja situacija grozna je –
ni napred ni nazad, ni levo ni desno,
mene, mene niko ne poznaje.
Vrata su dobro zaklju~ana,

izme|u ~etiri zida sakriven
sedim i ~ekam da me pozove –
telefon }uti kao zaliven.
Ja nosim samo samo}u i tugu,

ko zna {ta ona sad ose}a –
ne smem da uklju~im radio,
muzika na nju me podse}a.
Ko bi mogao da pretpostavi da }e da me ostavi?

Ko bi mogao da pogodi {ta }e da se dogodi?
A ja, prokleto sam…
(Riblja ~orba)
301
Ljubav je samo re~
@eljko Sabol
PROLJE]E BEZ TEBE
Prolje}e je otpo~elo s vjetrom,

kao da je znalo da nas dijeli –
i dok drugi zajedno su bili,
mi se nismo pogledati smjeli.
Prolje}e je otpo~elo s ki{om,

s vlakovima koji kasno stiù –
i dok dani umorno se niù,
mi se opet pozdravljamo kri{om.
I pamti}u dugo ono vrijeme,

kad jo{ nismo znali {to nas ~eka –
kad su {ume ostajale nijeme,
kad je modra nosila nas rijeka.
I pamti}u dugo one sate

{to ne mogu vi{e da se vrate.
Prolje}e je otpo~elo s vjetrom,

kao da je znalo da nas dijeli –
i dok drugi zajedno su bili,
mi se nismo pogledati smjeli.
302
Prolje}e je otpo~elo s nadom

da }e jednom druga~ije biti –
da od ljudi ne}emo se kriti,
i bez rije~i lutat }emo gradom.
I pamti}u dugo ono vrijeme,

kad jo{ nismo znali {to nas ~eka –
kad su {ume ostajale nijeme,
kad je modra nosila nas rijeka.
I pamti}u dugo one sate

{to ne mogu vi{e da se vrate.
Sve mi kaè – uzalud te volim,
ali sama jo{ uvijek se borim.
(Ksenija Erker)
303
Ljubav je samo re~
M. Kon
PUÎNA
Pu~ina je besnela
zato {to je silom vezana za nebo,
nebo iznad nas.
Nebo je zarobilo
zato {to je mnogo volelo to more,
more ispred nas.
Pu~ina tiho jeca sad,

obalu sanja svaki dan –
sanja da pri|e bar na ~as,
da u njoj prona|e svoj spas.
Reci ko smo ti i ja,

ko je obala, ko je nebo,
ko je tu`na pu~ina,
tako blizu, a tako daleko.
Obala je plakala
zato {to je silom ven~ana za more,
more ispred nas.
More je zarobilo
zato {to je mnogo volelo taj kamen,
kamen ispod nas.
304
Obala ima divan san,

sa neba dotakla je dan,
sanja da nebo ve} je tu,
da voli je i ljubi svu.

ko je tu`na pu~ina,
Nebo tiho jeca sad,

pu~inu sanja svaki dan –
sanja da spoji se sa njom,
da ~uva je u srcu svom.

ko je tu`na pu~ina,
(Flame)

Ljubav je samo re~
Kerber
RATNE IGRE
Kad sru{imo mostove

i kada spustimo ma~eve,
poèlim da su na{e igre,
ratne igre bar malo ne`nije.
Nije va`no ko po~inje,

uvek na kraju }utimo,
kad mnogo toga treba re}i,
a nema re~i, re~i za istinu.
Ti uvek odvi{e ponosna,

ja tvrdoglav kao no},
i ko }e koga prvi zvati,
ko kome dati ruke za dodire.
I opet lo{e se ose}am,

kruìm kao zao duh,
jer mnogo toga treba re}i,
a nema re~i, re~i za istinu.
Nek’ sada ratne igre prestanu,

jer vi{e ni~eg nema u tebi, u meni –
u mome srcu ki{e padaju,
u du{i veju crni snegovi.
(Kerber)
306
Dragi Jeli}
REKA
Reka nosi moju tugu prema tebi,

nosi je ko neku ostavljenu stvar –
ja sam tajnu dugo ~uvao u sebi,
al’ me, ko zna za{to, sad reka otvara,
i znam…

nosi je ko neku izgubljenu stvar –
dok pra{ina pada preko mojih snova
ti si svetla sva,
uznesena.

nosi je ko neki otkinuti cvet –
niko ne zna da si postojala davno,
samo reka zna,
tajnu sakriva.
Tu gde sada neznan vetar svira,

tu je pala moja muzika,
tu gde sada samo neznan vetar svira,
tu smo bili bela breza, ti i ja,
breza, ti i ja
nekada.
20* 307
Ljubav je samo re~

nosi je ko neku ostavljenu stvar –
ja sam tajnu dugo ~uvao u sebi,
reka tajnu zna,
reka jedina.
(Yu grupa)
308
REKLA JE
U polumraku poznate sobe

ja sam joj pri~ao uporno, dugo,
da sve je gotovo, da nema vi{e,
i da mi nismo jedno za drugo.
Prvi put iskreno, bez trunke laì,

ja poluglasno, {to mogu ti{e,
istinu rekoh – da je ne volim,
da kraj nje nisam sre}an vi{e.
Rekla je sve je u redu,

rekla je zagrli me ja~e,
rekla je nije mi ni{ta,
i tek je onda po~ela da pla~e.
Rekla je nemoj da brine{,

rekla je da nije va`no,
rekla je brzo }e pro}i,
samo me zagrli sna`no.
A ja sam }ute}i grizao usne

dok biv{i snovi po sobi lete,
i nisam znao {ta da joj kaèm
sav bespomo}an, ko malo dete.
(Riblja ~orba)
309
Ljubav je samo re~
Filip Beli
REÎ LJUBAVI
Reci mi {ta je ljubav,

~uj moje srce – istinu }e{ znati.
Reci mi {ta je sre}a,
kada se budi{ pogledaj mi o~i.
Reci mi da me voli{,
moje }e ruke dati sve {to èli{.
Od mog ìvota uzmi
svaki drhtaj ljubavi.
Na trgu stari sat verno bdi,

kroz li{}e mesec sja u na{ dom,
no} spu{ta venac sna
na moj dlan na kome spava{ ti.
Ko pesnik vetar go luta svud,

da tvoju kosu zna – stao bi tu,
i miris cvetnih polja
tebi doneo na dar.
Reci mi {ta je ljubav,

radost i tugu zajedno smo pro{li.
Reci mi {ta je sre}a,
u svome srcu ostanimo mladi.
310
Reci mi da me voli{,
kada na{ prozor zasvetli u no}i.
Svu moju ne`nost primi,
kao re~i ljubavi.
(Leo Martin)
311
Ljubav je samo re~
Dragi Jeli}
RU@A VETROVA
Zna{ li da sam ja ruù vetrova

traìo za tebe danima.
Snagu pesnika me|u ljudima
da napravim pesmu od javora.
Sva je moja vedra muzika

odmah posle tebe presahla.
An|eli su moji oti{li,
uplakani, tu`ni, nesre}ni.
Zna{ li da sam ja ruù vetrova

traìo za tebe danima.
Tugu ne skidam ni kad odmaram,
bluz po sobi svuda rasipam.
Sva je moja vedra muzika

odmah posle tebe presahla.
An|eli su moji oti{li,
uplakani, tu`ni, nesre}ni.
Sav se ìvot moj razlio,

ko iz ~a{e vino prosuto.
Sad vladaju dani utehe,
da se mora biti bez tebe.
(Yu grupa)
312
Goran Bregovi}
RU@ICA SI BILA
Ruìca si bila jedna u mom srcu,

ruìca si bila moja –
al’ nije za tebe divlja kupina,
ni ~ovjek kao ja.
Bog mi daje, Bog mi odnosi –
ruìca si bila, sada vi{e nisi.
S vremena na vrijeme
kao da ~ujem stope,
ko da ide{ preko mog praga –
s vremena na vrijeme,
a znam da nemam prava,
ti nisi vi{e moja draga.
Letjele su no}as iznad moga krova,

letjele su ptice selice,
a ja sam sanjao tvoja koljena
i tvoje poljupce.
Bog mi daje, Bog mi odnosi –
ruìca si bila, sada vi{e nisi.
(Bijelo dugme)
313
Ljubav je samo re~
Vladimir Divljan
RUSIJA
Baki}eva ulica ve} je zaspala,

senke se pritajile, svetlost zgusnula.
Na{a tiha soba se tek probudila,
na{a tiha soba je zatreperila.
Ja sam jo{ studirao, ona je radila,

no}u sam joj ~itao A. Fadejeva.
Nekad bi se ~udila mojim pesmama,
nije mi dopu{tala da se zamaram.
Nama Nova godina ni{ta nije donela,

kao da se zbunila, il’ se rugala.
Nama Nova godina ni{ta nije donela,
po nebu smo traìli svetlost Vostoka.
Imala je sna`nije ruke nego ja,

imala je sna`nije ruke nego ja,
nije mi dopustila da je savladam,
nije mi dozvolila da je savladam.
(Idoli)
314
Mom~ilo Bajagi}
RUSKI VOZ
Voz, pospani voz za Harkov–Gomelj–Lenjingrad.

Znam kako je no}as dalek Beograd.
Ne}e mo}i nikada olovka i hartija,
i svi ruski po{tari ne mogu ti odneti
pismo koje pi{em ja,
marka s likom Lenjina,
i u pismu, jedina, tuga {to me razbija.
Nije vodka rakija, mada no}as udara,

tuga mi je velika, velika ko Rusija.
Ja ne mogu poslati ljubav, jer se ne {alje,
nit’ sam mog’o poneti sobom tvoje poljupce.
Voz. U vozu izgu`vana lica putnika.

Ti si tamo negde iza onih planina.
Da l’ si mo`da zaspala, il’ si budna kao ja?
Da l’ te mu~e nemiri, il’ te ni{ta ne mu~i?
Kada bude{ ~itala pismo koje pi{em ja,
tajna bi}e skrivena iza ovih redova.
315
Ljubav je samo re~
Mom~ilo Bajagi}
SA DRUGE STRANE JASTUKA
Ljubim te i pokrivam
krilima plavog goluba,
sanjivu te ostavljam
po hodnicima se}anja,
sa druge strane jastuka.
Jo{ èlim da ti poklonim

listove divljeg kestena,
jo{ jednom da te za{titim
dok te magla zaklanja,
[aljem ti tajne poruke

dahom no}nih vetrova,
a ne znam da li prolaze
pokraj rajskih vrtova,
316
Marina Tucakovi}
SAMA SAM
Sama sam i lepo mi je ba{,

ma, dokle da se laèm?
Sama sam, a treba{ mi ba{ ti
da ti sve tajne kaèm.
Sama sam, ne mogu vi{e to,

ne mogu da izdrìm,
do|i i provedi sa mnom no},
da te za ruku drìm.
I po prvi put ove godine

ne}u beàti od svoje istine.
I po prvi put okrenu}u tvoj broj
i re}i ti do|i.


jo{ jedno sipam pi}e.
Vatra sam i nisam vi{e led,
i ja sam ìvo bi}e.
317
Ljubav je samo re~
Ne}u sama
da ~ekam svetlost dana.

I po prvi put ove godine

ne}u beàti od svoje istine.
I po prvi put okrenu}u tvoj broj
i re}i ti do|i.
Pobedi moj strah

i zaledi moj dah,
probudi moj smeh
i budi moj greh,
okrenu}u broj,
èlim da no}as si moj.
(Zana)
318
Vladimir Divljan i Mira Furlan
SAMO ME GLEDAJ I BUDI TU
Volim taj dan i sre}u

{to su mi tebe dali.
Gledaj me dugo
i budi tu.
Volim i ovaj osmeh

koji je malo znao.
Samo me gledaj
i budi tu.
No} brzo ide,

no} nekud ùri.
Drì me ~vrsto
i budi tu.
Sad vi{e nije va`no

sve {to ti moram re}i.
Samo me gledaj
i budi tu.
(Idoli)
319
Ljubav je samo re~
@eljko Sabol
SAMO SIMPATIJA
Davno je, davno bilo to,

u ljubav vjerovali mi smo –
i do|e dobro, do|e zlo,
a ljubav nikad na{li nismo.
I kratko traje svaki dan,

kad slu{am {to mi kaù vali –
i za tren pro|e onaj san,
u kom smo nekom ruku dali.
Samo simpatija
u nama uvijek ìvi,
to znamo ti i ja,
i ovaj kamen sivi.
Samo simpatija
dugo se, dugo pamti,
ne pro|e nikad,
ne blijedi nikad,
samo simpatija.
Davno je, davno bilo to,

skupa smo i{li dio puta –
al’ sre}u na|e malo tko,
i ~ovjek opet dalje luta.
320
I kratko traje svaki dan

kad slu{am {to mi kaù vali –
i za tren pro|e onaj san,
u kom smo nekom ruku dali.
(More)

Ljubav je samo re~
Maja Perfiljeva
SANJAM
Sanjam da te opet slu{am kako di{e{,

kako di{e{ dok savija se trava –
da me dira tvoja kosa plava,
tvoja kosa na mom licu, draga.
Sanjam da se opet volimo u klasju,

u tom klasju {to leì tu, pod nama –
i da luta tvoja ruka vrela,
tvoja ruka preko moga tijela.
Samo jedan ìvot imam i ludo ga bacam,

jer zavoljeh jednu ènu, ènu koju sanjam.
Samo jedan ìvot imam koji nisam htio,
jer zavoljeh jednu ènu koju nisam smio.
Sanjam da ti kaèm vrati mi se, draga,

ako treba – pobjegni od svega,
jer je ìvot samo ovaj jedan,
nema ni{ta, ni{ta izvan njega.
(Indeksi)
322
Arsen Dedi}
SANJAM TE
Jedan dio svoga srca,

jedan dio svojih èlja,
s poverenjem ja }u otkrit
ispred starih prijatelja.
Ali nekih stvari ima,
{to ne govore se svima,
{to se samo nekom {apnu,
ti zna{…
Nekog mora{, nekog mora{ i da sanja{,

nekog ljubi{ i za njega ìvot stvara{ –
neko mora, neko treba da te ~eka,
da ti pi{e iz daleka
i da pisma tvoja prima sva.
Ti si tajna, ti si smisao mog puta,

i u tami zadnja svetiljka dok lutam.
Da te nema – ti, {to nikad me ne krivi{,
da te nema, da ne ìvi{,
svi bi putevi bez kraja bili, znaj.
(Arsen Dedi})
21* 323
Ljubav je samo re~
Goran Bregovi}
SANJAO SAM NO]AS

DA TE NEMAM
Sanjao sam no}as da te nemam,

da leìm budan na postelji od snijega –
i tiho, tiho, neka druga èna
moje ime doziva kroz no}.
Ruàn san.
Vidio sam u snu ljiljan bijeli,

crne konje i svatove bez pjesme –
i tiho, bez glasa, odlaze nekud
neki dragi ljudi… gdje, a gdje?
Ruàn san.
Hej, no}i, stani zora nek’ svane…
(Bijelo dugme)
324
Zlatko Arslanagi}
SA TVOJIH USANA
Kad sat zazvoni na kuli

kraj Begove dàmije,
ja si}u, si}u do ba{~e,
{atro {ljive da poberem.
Ti uzmi ibrik, srebrn ibrik,
ko fol vode da donese{.
I tada prizna}u ti sve,

{apnut rije~i te: volim te.
Sa tvojih usana vru}ina ubija,

jo{ pamtim legende starih plemena,
{to za ljubav glavu gube,
i umiru kada ljube.
I tada prizna}u ti sve,

{apnut rije~i te: volim te.
(Crvena jabuka)
325
Ljubav je samo re~
Arsen Dedi}
SVE BILO JE MUZIKA
Sve bilo je muzika

u ljubavi s njom,
da l’ stvaran je bio taj
cvijet na dlanu mom?
Sve bilo je muzika,

tek za~aran tren,
da l’ samo to pjesmu pi{em,
il’ sam bio njen?
Mnogo godina dugih dijeli nas sad,

drugi ljudi su ovdje, drugi je grad,
da l’ je ista ko kad sam bio jo{ mlad,
da l’ je ljubavi mnogo dala od tad?
Sve bilo je muzika

u ljubavi s njom…
(Arsen Dedi})
326
Marin Mi{o Limi}
SVE JE NEOBI^NO
AKO TE VOLIM
Sve je neobi~no ako te volim…

Vrtuljak {to se okre}e,
igra~ke i djeca,
ve~e koje silazi
i spava u mojoj du{i,
znam ve~e koje silazi,
stepenice i vjetar,
i vjetar…

More skida i svla~i
svoje pla{ljivo tijelo
zatvorenih o~iju,
i vla`no od poljubaca.
(Stijene)
327
Ljubav je samo re~
Husein Hasanefendi}
SVE JO[ MIRI[E NA NJU
Ne pitaj me no}as ni{ta,

pusti me da {utim,
ja no}as trebam mir.
Stare rane opet peku,

moje bitke dalje teku,
du{o, ti nema{ ni{ta s tim.
Sa tvojeg izvora
moja se du{a napila
èdna tvojih dodira.
I sada mamurna
pita gdje je utjeha,
gdje je mladost nestala?
Idu dani, ja ih pratim,

ponekad do tebe svratim,
du{o, traìm zaborav.
Molim sate da se vrate,

tragovima njenim hodam,
tiho, kao da je tu.
328
Sve jo{ miri{e na nju,

i dan i jutro {to }e do}i,
nakon ove no}i, no}i bez sna.
I dvjesto godina
da ih brojim u samo}i,
otkako je oti{la.
U mojim venama
jo{ je njenog otrova –
jo{ je doza prejaka.
Al' tebe ljubim

da ne poludim,
samo da zaboravim.
(Parni valjak)
329
Ljubav je samo re~
Kemal Monteno
SVE OVE GODINE
Jedna mala, pjegava, plava

ne da mi mira –
kad je sretnem ho}e ne{to da mi da.
Kad je pitam {to bi mi dala?

ne}e da kaè –
samo klimne glavom kao da bi dala sve.
Idi, mala, idi {to prije,

jo{ si mlada, vrijeme ti nije,
bjeì, mala, prije no {to padne no}.
Sve ove godine dala bi za jednu no},

a mene nikad ne bi imala,
jer ja moram drugoj po}.
(Indeksi)
330
Slobodan Kova~evi}
SVE SMO MOGLI MI
Sve smo mogli mi, da je duì bio dan,

da si na{ao za me malo vremena.
Sve smo mogli mi, da si samo htio ti
biti njeàn, kao nekada.
Kako na}i put koji vodi do tebe,

kako na}i mir, kad je svega nestalo?
Sve smo mogli mi, da si samo htio ti
biti njeàn, kao nekada.
Nikoga nema u praznom gradu,

ulice moje korake kradu
i ja kao sjena sad lutam.
U tvome srcu padaju ki{e

i sve se na{e polako bri{e
iz svijeta tog.
(Jadranka Stojakovi})
331
Ljubav je samo re~
Arsen Dedi}
SVE TE VODILO K MENI
Sve te vodilo k meni

iz daljine, iz mraka...
Sve te vodilo k meni
ve} od prvih koraka.
Mada ni{ta nisi rekla

ja sam znao, ja sam znao…
Istih kretnji i porijekla
sve je isto, sve je kao…
Sve te vodilo k meni,

sve {to rode samo}e,
mala primorska mjesta,
isti pisci i plo~e.
Kad te baci kao la|u

no}ni val do moga praga
nije bilo te{ko znati
da mi mora{ biti draga.
Sve te vodilo k meni,

tvoje o~i i usta,
tvoje ljubavi mrtve,
moja lo{a iskustva.
332
Mi smo bili na po~etku

istim vinom opijeni,
i kad si i{la krivim putem
sve te vodilo k meni.
(Arsen Dedi})
333
Ljubav je samo re~
Goran Bregovi}
SVE ]E TO, O MILA MOJA, PREKRITI

RUZMARIN, SNJEGOVI I [A[
Sve }e to, o mila moja,

prekriti ruzmarin, snjegovi i {a{,
i dvije }e pokisle ptice
sa tvoga oka prhnuti na jug.
Nijedna suza, nimalo volje,
nijedna slutnja, ni glas,
a moglo je bolje.
Re}i }e{: malo je tu`no,

a On je bio kopile i jad.
I sta}emo goli i sami
pred ovo ledeno nebo i mrak.
Miri{e pelin, pusto polje,
ocvale ruè i med,
a moglo je bolje.
Gdje, pokaì mi.

Gdje, kad tu`ne sudba ne voli.
I ~ime od svijeta da se brani{?
Kao ruà, sa dva smije{na trna, ili snom?
Uzalud, uzalud, sve je protiv nas.
(Bijelo dugme)
334
Arsen Dedi}
SVE [TO ZNA[ O MENI
Ono sve {to zna{ o meni,

to je stvarno tako malo,
u dv’je rije~i sve bi stalo,
kada pri~ala bi ti.
Ono sve {to zna{ o meni,

to i drugi ljudi znaju
{to mi ruku samo daju,
il’ na pozdrav mahnu tek.
Ne znam da l’ dan }e do}i,

kad }emo sami ostati,
kad }emo dugo pri~ati
jedno drugom sav, sav ìvot svoj.
Jer ono sve {to zna{ o meni,

to je samo stara pri~a –
ja sam jedan od mladi}a
koje vi|a{ svaki dan.
(Arsen Dedi})
335
Ljubav je samo re~
\or|e Bala{evi}
SVIRAJTE MI
JESEN STI@E, DUNJO MOJA
Toga jutra sam stigao putni~kom klasom,

pa ku}i sa stanice ~asom,
kroz ba{te i pre~ice znane.
A u vojsci sam stekao druga do groba

i hroni~nu upalu zgloba –
suvenir na straàrske dane.
U{ao sam na prstima,

mati be{e ve} budna
i brzo se prekrstila.
Re~e: Pro{lo je ko za ~as,

ba{ si stigao dobro, jer svatovi su tu do nas,
pa }e ti svirati, a ti }e{ birati.
Svadba be{e ko svadba, i {ta da se pri~a,

parada pijanstva i ki~a
i poznata cura u belom.
Ve} po redu poèleh im zdravlja i sre}e,

iz ruku mi otela cve}e
i sakrila pogled pod velom.
336
Tad me spazi{e cigani,

kum je traìo pesmu,
al' ja sam stig'o, briga njih!
[irok osmeh i zlatan zub,

Znam da nije ti lako, al' danas nemoj biti grub
nego zapovedi {ta }emo svirati!
Svirajte mi Jesen stiè, dunjo moja, jesen rana,

nek’ zazvone tambure u transu.
Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac,
al' ja moram ~uti tu romansu!
Svirajte mi Jesen stiè, dunjo moja, al' polako,

da mi ne bi koja re~ promakla.
Sklon'te ~a{e i bokale, razbio bih svet od {ale,
da je samo slu~ajno od stakla, dunjo moja…
Retko odlazim ku}i, a pi{em jo{ re|e,

i slike su ble|e i ble|e,
pa lepe potiskuju ru`ne.
Al' nekad poru~im pi}e i tako to krene,

pa stignem u svatove njene,
sve prave su ljubavi tu`ne.
Nikom ne pri~am o tome.

Brzo do|e taj talas
i znam da }u da potonem.

Ljubav je samo re~
Spas mi donose cigani,

oni imaju srce, za svakog od nas, briga njih,
oni me pitaju {ta da sviraju…
Svirajte mi Jesen stiè, dunjo moja, jesen rana,

nek’ zazvone tambure u transu.
Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac,
al' ja moram ~uti tu romansu!
Svirajte mi Jesen stiè, dunjo moja, al' polako,

da mi ne bi koja re~ promakla.
Sklon'te ~a{e i bokale, razbio bih svet od {ale,
da je samo slu~ajno od stakla, dunjo moja…
(\or|e Bala{evi})
338
Igor Starovi}
SVRATI PONEKAD
Ne}u prvi nikada da se javim tebi ja

ba{ nijedan put.
Zato {to sam ponosan, bog u pantalonama
laèm da sam ljut.
Ko {to {uma zelena krije divljeg jelena

no}u lutam sam.
Priznajem, ìvota mi – teraju me drugovi
da ti ruku dam.
Svrati ponekad,
svrati ko nekad
da ti srce svoje dam, da te pri~om uspavam
kao nekad…
Sanjam jesen crvenu, malu ku}u drvenu

sami ti i ja.
Krenem da te poljubim, tu se naglo probudim
svemu do|e kraj.
Jo{ sam de~ak ko i pre,

ja jo{ verujem u sne i ~arolije.
Sve na tebe misle}i, dve-tri suze kriju}i
oko prolije.
(Divlji kesten)
22* 339
Ljubav je samo re~
SIGNALI U NO]I
Mreàma za ljude,
mamcima za ribe
privukla si me.
Okovima od zlata,
rukama oko vrata,
konopcima ljubavi.
Svezala si me,
radosti draga,
okovima od zlata,
rukama oko vrata,
konopcima ljubavi.
Okovima od zlata,
rukama oko vrata,
privukla si me.
Mreàma za ljude,
mamcima za ribe
konopcima ljubavi.
I sad hodam kao mjese~ar

po zlatnoj stazi {to na vodi sja,
ostavljam svoj ~amac
da potone do dna.
I tr~im po vodi,
mokrih stopala.
340
U svetioniku nasred mora

tvoji signali u no}i:
Dragi, kada }e{ do}i?
Okovima od zlata,
rukama oko vrata
vezani su ljudi svi.
Oni di{u kao jedan,
~itav svijet je svezan
konopcima ljubavi.
(Film)
341
Ljubav je samo re~
Zoran Vulovi}
SI\I DO REKE
ûdna je ova no},

~udan sam sam sebi.
Treba mi ne{to toplo,
tvoje ruke na meni.
Hladno je zvezdama,
suvi{e su same.
Moje ruke traè te,
no}ima su hladne.
Si|i do reke,
ve~eras ja sam dole.
Si|i do reke,
lep{e je sve u dvoje.
(U {kripcu)
342
Kemal Monteno
SINO] NISI BILA TU
Sino} nisi bila tu

da mi malo snage da{,
da mi pruì{ ruke te,
da na njima umrem ja.
O, ne, danas je kasno,
ti idi svojim putem,
a ja }u ostat sam.
Hladne ruke, hladan san,

hladne usne svaki dan.
Samo to si dala ti,
ti zbog koje ìvim ja.
O ne, ne mogu vi{e,
ne mogu da te volim,
odlazi sad.
Nosi, nosi, nosi sve {to si mi dala,

ono malo toplih dana,
a one uvele ruè
nek’ ti no}as ljubav pruè.
(Zdravko ôli})
343
Ljubav je samo re~
Boris Bizeti}
S KIM SI SADA
KAD JE TU@NO VREME
Ne{to ~udno ose}am u sebi,

jedno vreme prazno mi je sve –
pokraj reke razmi{ljam o tebi,
jer sad vi{e nije kao pre.
S kim si sada kad je tu`no vreme,

da l’ pomisli{ nekad gde sam ja –
sa kim sada traì{ nove teme,
i zbog koga no}u nema{ sna?
Otkad pamtim putujem `mure}i,

ne znam je li pravac sever, jug –
na mom putu nema pravog cilja,
mo`da zato taj put mi je dug.
(Miki Jevremovi})
344
Dragan Uro{evi} i Zvonko Pantovi}
S KIM ÊKA[ DAN
Topli trag na usnama,

miris blag u grudima –
sve me na tebe podse}a.
No}as iz ni{tavila
opet kre}e lavina –
srce opet predose}a.
Sneg mi donosi zlo,

o, zar sam kriv ja za to?
Poslednji dah bi da dam,

samo da mogu da znam
kome sad di{e{ u dlan –
s kim ~eka{ dan?
Sam sam i hvata me strah,

a s neba beli }e prah
sakriti tragove sve –
da ne na|em te.
Neka svi me ostave

neka me zaborave –
sve bih ja to preboleo.
345
Ljubav je samo re~
Ali ne}u nikada

sjaj iz tvoga pogleda –
samo tebe sam voleo.
Poslednji dah bi da dam,

samo da mogu da znam
kome sad di{e{ u dlan –
s kim ~eka{ dan?
Sam sam i hvata me strah,

a s neba beli }e prah
sakriti tragove sve –
da ne na|em te.
(Osvaja~i)
346
Marina Tucakovi}
SMEJEM SE, A PLAKAO BIH
U ~udno lepu no} ti nestaje{,

okre}e{ mi le|a i odlazi{.
I vidim da sam biv{i, da si opet s njim,
jo{ jedna no}na mora i pomirenje s tim.
Da li sam ikad bio grub prema tebi ja,

da li si ~ula ru`nu re~ mo`da nekada?
A samo kad se setim {ta pri~ala si ti,
suze mi po|u, al’ za tren sve zaboravim.
I smejem se,
smejem se,
smejem se,
a plakao bih.
Sada me baca{ kao stvar, istro{enu stvar,

zaboravlja{ me kao lo{, ruàn dan.
A samo kad se setim {ta pri~ala si ti,
suze mi po|u, al’ za tren sve zaboravim.
(Oliver Mandi})
347
Ljubav je samo re~
Milan Mladenovi}
SRCE
Nije dotakla ni{ta {to bi moglo da boli,

njene ruke su bele kao led,
njene misli su ~iste,
ona misli da voli,
ona veruje
veruje?
Ne}e do}i na jesen kada opada li{}e,

ne}e do}i u zimu kad je sneg –
nije imala razlog,
nije imala kada da ostane,
da ostane kraj mene.
Da li da verujem u to?
Nisam rekao ni{ta {to bi moglo da zna~i,

nisam na{ao onu pravu re~ koja moè da veè,
koja moè da boli,
kojoj veruje
veruje?
Da li da verujem u to?
(Ekatarina Velika)
348
Vlado Dijak
STANICA PODLUGOVI
Zima je bila sa puno snijega,

~eko sam za Travnik vezu.
Stresla je snijeg sa plave kose
~ekaju}i voz za Brezu.
Zima je bila sa puno snijega,

vozovi mnogo novih lica nose,
ali nje nema da kao onda
strese snijeg sa svoje kose.
I ja ne mogu, sve i da ho}u,

zaboraviti plavu kapu,
a vozovi idu danju, no}u,
kroz Podlugove, kroz Podlugove…
(Zdravko ôli})
349
Ljubav je samo re~
Husein Hasanefendi}
STRANICA DNEVNIKA
Na tvojoj listi ja sam samo broj,

Pro{ao ko da{ak vjetra kroz ìvot tvoj.
Napola prazna stranica dnevnika…
Da li me se sje}a{, da li me pamti{?
Mnoge su druge bile pored mene,

i toliko toga lijepoga mi dale –
ja sam u svima traìo tebe…
Da li me se sje}a{, da li me pamti{?
Tvoje me o~i gledaju sa stranica ùrnala,

uvijek si to èljela, pozirati si znala.
Al’ jednoga dana ogledalo istinu }e re}i, du{o,
a nikog ne}e biti ruku da ti da.
Hej, otvori vrata, no} je i ki{a pada,

pusti da u|em bar na tren.
Hej, otvori vrata, no} je i ki{a pada,
sam sam i ti si sama, znam.
(Parni valjak)
350
Hajrudin Hari Vare{anovi}
STRAH ME DA TE VOLIM
Znam da negdje daleko

od mene postoji{,
u postelji mekoj budi{ se
i krade{ od sna
malo moga mirisa.
Bog nam je svjedok –

beskrajno smo se voljeli,
nek’ ìvot nam sudi
{to smo ljubav ubili,
jedno drugo kaznili.
Strah me da te volim kao nekada,

jo{ ova du{a tebi pripada.
Strah me da te volim kao nekada,
hiljadu tuga – sre}a nikada.
(Hari Mata Hari)
351
Ljubav je samo re~
Igor Starovi}
SUZE KRIJEM, SAME TEKU
Kad me no}i sasvim slome

i kad me nema u srcu mome
u meni sve si ugasila –
eh, da si ostala.
Sedeo sam sam za stolom,

sa crnim vinom i svojim bolom,
pijan od èlje za usnama
eh, da si ostala.
Hladna je ova nedelja

bez tvojih toplih dlanova
bila si ruà stihova
u mojim pesmama.
Suze krijem, same teku,

stare rane jo{ me peku
u tvojim o~ima
~eka}u te no}ima.
(Divlji kesten)
352
Miomir Miki \uki}
SUNÂNA STRANA ULICE
Na prozoru starih àluzina

sa cve}em u ramu, kao na slici
{to prodaje se u radnji staklara,
u ku}i od kamena, u obi~noj luci.
@ivela je na sun~anoj strani ulice.

sa dugim kanapom, od ku}e do ku}e,
gde su{ilo se rublje suncem okupano
U mirnoj no}i stvorenoj od mora

u tihoj pesmi i buci hotela
stajala je na prozoru ku}e
gledaju}i more, ~ekaju}i nekog.

bez cve}a u ramu, zatvorenim, pustim,
{to ga niko otvoriti ne}e

Ljubav je samo re~
Svetlana Slavkovi}
TAJNA
Negde…
Negde preko mora, iza senke,
iznad plavih gora, ispod sna
tajna je ta…
Opojna,
sakrivena, nepro{ena,
~eka me i skriva se,
i ostaje ispred nas…
Aj, ti si lice iz sna,

ti si magija davna.
Ja }u po}i sama da te na|em.
Znam, tvoja ljubav je najve}a,

od ponora do oblaka.
Moja du{a zna

da ti si tajna ta.
Na korak-dva, a tako daleka.
Moja du{a zna

da ti si tajna ta
za kojom umirem ja.
354
Hajde, mila reko, kaì mi tajnu

{to mi ne da slobodu i snagu.
Hajde, mila reko, kaì mi tajnu,
vodi me na njegovu stranu.
Aj, ti si lice iz sna,

ti si magija davna.
Ja }u po}i sama da te na|em.
Znam da ti si tajna ta,

na korak-dva, a tako daleka.
Moja du{a zna

da ti si tajna ta
za kojom umirem ja.
Hajde, mila reko, kaì mi tajnu

{to mi ne da slobodu i snagu.
Hajde, mila reko, kaì mi tajnu,
vodi me na njegovu stranu.
(Svetlana Slavkovi})
23* 355
Ljubav je samo re~
Kemal Monteno
TAJNA @ENA
Jo{ uvijek ima prolje}a u meni,

jo{ uvijek ruà u mom srcu cvate,
jo{ uvijek èlim po}i onoj èni,
do prijatelja starih da me shvate.
I sad se vra}am onom stazom starom,

i kao nekad sad je isto sve –
kad bjesmo mladi, ludi za gitarom,
jo{ lu|i kad smo bili svi zbog nje.
A ona nije znala, jer bila nam je drug,

poklanjala je svima svu mladost, ljubav svu –
a ja sam no}u plakao, lutao u krug,
jer ja sam je samo shvatao i volio sam nju.
Na prozor njen su pale kapi ki{e,

ne gori svjetlo, nema njenog lika –
na vratima sad drugo ime pi{e,
u izlogu je neka tu|a slika.
I sad se vra}am onom stazom starom,

al’ kao nekad nije isto sve –
kad bjesmo mladi, ludi za gitarom
i kad sam ìvot propio zbog nje.
(Kemal Monteno)
356
TAJNA JE U TEBI SKRIVENA
Tvoja slika je samo bleda senka,

sad je drugi ~uva, kad nisam znao ja –
sve na{e jeseni osta}e za mene,
a tebi prole}e neka drugi da.
Godine, kao sene,

no}ima plove kraj mene,
bude me, a ja nemam sna.
Proklet sam {to te ljubim,

dobijam, a ko da gubim,
tajna je u tebi skrivena.
Te sam godine bio lud za tobom,

za tvojim okom plavim, kao pu~ina –
a moje srce si okovala ledom,
kao sneg kad padne u sred prole}a.
(Piloti)
357
Ljubav je samo re~
Marina Tucakovi}
TAKO MI SVEGA
Topim se ko sneg kad mi blizu pri|e{ ti,

kao ptica letim ja.
Zaboravljam na sve, knjige, {kolu, drugove,
srce samo tebe zna.
Al’ bez sunca jutro nikad ne svi}e,

i golub ima druga svog.
U meni se ista èlja prepli}e –
ti i ja, ti i ja.
ûvar tvoga sna, tvoja draga igra~ka,

sve bih bio tebi ja.
Dao bih ti cvet, ne`ne pesme pevao,
i zadatke pisao.
Jer bez sunca jutro nikad ne svi}e,

i golub ima druga svog.
U meni se ista èlja prepli}e –
ti i ja, ti i ja.
Tako mi suza u o~ima,

tako mi zvezda u no}ima,
tako mi trava u poljima,
volim te, volim te ja.
358
Tako ti nesta{nog uvojka,

tako ti ba~enih lutaka,
tako ti prole}nih sumraka,
voli me, voli me ti.
(Dejan Petkovi})
359
Ljubav je samo re~
Arsen Dedi}
TVOJE NJE@NE GODINE
Tvoje nje`ne godine {to mi mogu dati,

tvoje srce dugo, znam, ne}e da me shvati.
Tvoje o~i pune sna kako da me slijede,
moje pjesme tu`ne su – za te jo{ ne vrijede.
Ti bi htjela zauvijek {to sam davno dao,

tebi ìvot nudi sve, ja sam ljubav krao.
Svoje nje`ne godine ti }e{ dati drugom,
jer ja bih tvoje poljupce ispunio tugom.
Ne budi, ne budi se, mala,

ti ne zna{ ni dobro ni zlo.
Ne budi, ne budi se, mila,
jer nije jo{ vrijeme za to.
Tvoje ruke malene kako da me grle,

jer dok moje traè mir – tvoje nekud hrle.
Tvoje nje`ne godine, nje`ne misli tvoje,
mogu da nas razdvoje prije nego spoje.
(Arsen Dedi})
360
Mom~ilo Bajagi}
TVOJE OÎ
Tvoje o~i
kao zrele {ljive padaju po meni,
tvoje o~i vrlo dobro znam.
Napolju svi}e,
oti}i }e{ iz moje sobe
brè nego svjetlost
{to kroz prozor
ulazi zrak po zrak.
Kada spava{
ne mogu da ne mislim {ta sanja{,
ne mogu da ne mislim {ta misli{,
kada spava{ ti.
Tvoje o~i,
tvoje o~i,
progone me,
progone me tvoje o~i.
Kada spava{
ne mogu da ne mislim {ta sanja{,
ne mogu da ne mislim {ta misli{,
kada spava{ ti.
361
Ljubav je samo re~
Tvoje o~i
kao ljetnja ki{a padaju po meni,
tvoje o~i vrlo dobro znam.
Tvoje o~i,
tvoje o~i,
progone me,
progone me tvoje o~i.
(Zdravko ôli})
362
Svetislav Vukovi}
TEBE SAM IZGUBILA
Bio si bogatstvo moje ti.

I plave kose tvoje nisu tu.
Ko te odvede iz moga sveta,
ko mi uze najlep{a leta.
Sada sam sama, sada sam tu`na.
Vetar ti ne nosi kosu
{to mi ponekad zanese pogled,
jer sada je ve~e i mesec ruàn.
Ja nemam nikog, ja nemam ni{ta,

samo sudbinu svoju i prazan dan.
Ja nemam nikog i ni{ta
pa nemam zauvek ni tebe.
Jer,
bio si bogatstvo moje ti.
I plave kose tvoje nisu tu.
Ko te odvede iz moga sveta,
ko mi uze najlep{a leta…
Najlep{a leta!
(Senka Veletanli})
363
Ljubav je samo re~
Ljubomir Ljuba Ninkovi}
TEMA CLASSICA
Od po~etka na ovamo
sve se menja neprestano
zato mnogo snage treba
da se krene sve do neba.
Kad mi du{a spusti jedra

kad Pegazu klonu bedra
eto meni crne ptice
crne ptice zloslutnice.
Soba prepuna knjiga

kutija mala {to svira
gledam prastari svod
u oku olovni san zri.
Misli lete sve dalje

blistave, nestvarnih boja
gledam kitnjasti ram
na slici pra{njavi lik bdi.
ârobnim dvorcima ùrim

orgulje ~ujem u tami
pastir u frulu svira
opet novi se ra|a dan.
364
Zove me nestalo vreme

muzika opojnog vina
~ujem i zvuke klavira
nebo praznuje ovaj san.
@ena usnulog lika

te{ka mi otvara vrata
~udni ose}am strah
kraj sebe ne ~ujem njen glas.
Mno{tvo nestvarnih lica

slike mi stvara iz pri~a
dok je de~iji svet
jo{ davno sanjao svoj san.
Mekani zvuci klavira

ona tu muziku svira
o~i joj ~udno sjaje
to sa pra{njavih slika znam.
Ruke joj uzalud traìm

tuga me mu~i i slama
pogled joj krije tama
sve je nestalo nekud ve}.
365
Ljubav je samo re~
Goran Bregovi}
TE NO]I KAD UMREM,

KADA ODEM, KAD ME NE BUDE
Te no}i, kad me stignu potjere kurve sudbine,

i kada u|em iza ovoga, kao kod rodbine,
kao zvijezda padalica,
ko neki lijepi kaput sa dva lica.
Te no}i zep{}e{ na tvom prozoru umornih o~iju.

Te{ko je ~ekati na vozove koji tumaraju,
to je te{ko, a lako je ìvjeti i umrijeti,
pile moje.
Te no}i, te no}i kad umrem,

kada odem, kad me ne bude,
samo }e dvije ène da se probude.
Jedna je moja mati, ona }e plakati.
Druga si ti, ti }e{ me kleti.
(Bijelo dugme)
366
Filip Beli
TI
Ti, o kojoj pevam pesmu tu,

ìve}e{ znaj u srcu mom,
jer moja pesma to si ti
i osmeh tvoj.
Ti, koja si znala sve da da{,

da ve~no voli{, pra{ta{ sve,
pesma o tebi to je dar
za ove ne`nosti, za san.
Ti, osta}e{ tu kad odu svi,

kad suncu kaèm laku no}
moje }e usne
na tvom licu na}i mir.
Ti, koja od vetra ~uva{ cvet,

znam da razume{ re~i te,
da je ova pesma ìvot na{,
i tvoj i moj.
Ti, pesmo {to si lepa ko san,

sa tobom nikad nisam sam,
jer si tu da srcu snagu da{.
367
Ljubav je samo re~
Pesmo, sudbina moja – to si ti,

ne pitaj da l’ jo{ volim ja,
jer je zauvek samo tren za nas.
Ti, zapla~e{ znam kad odem ja,

za sobom gleda{ prazan put,
i tvoje suze
tek su stih u pesmi toj.
Ti, koja me voli{ – volim te,

znam da razume{ re~i te,
da je ova pesma ìvot na{,
i tvoj i moj.
Ti,
samo ti.
(Dragan Stojni})
368
Zlatko Arslanagi}
TI ZNA[
Sanjam, sanjam osmijeh tvoj ve} dugo ja.

@elja na krilima zlatnog goluba no{ena.
Jutra, jutra vla`nih ulica vode me do tebe,
do tvojih zjenica i dalje, i dalje…
Boè, kako te{ka godina.
Ti zna{ ko je ludak na ki{i

ispod tvoga prozora,
ti zna{ ko je kad telefon zvoni,
ko na tvoje molim vezu prekida.
Ti zna{ ~ija si velika bol

i ko zbog tebe pravi gluposti.
Drugi }e tvoju ruku da ~uva,
i drugi }e tebe voljeti,
al' kao ja – niko nikada.
Ti zna{, ti zna{…
êkam, ~ekam, a raskr{}a moj su dom.

Ja i ti smo vezani zauvijek istim snom.
Putevi na kojima nema stanica vuku me
do tebe, do tvojih zjenica i dalje, i dalje…
Boè, kako te{ka godina.
(Crvena jabuka)

Ljubav je samo re~
TI ZRAÎ[ ZRAKE KROZ ZRAK
Na mojoj zastavi je rije~ ìvot,

a moje srce vi~e zbogom.
Na mojoj zastavi je rije~ nada,
u mojoj du{i pi{e nikada.
A onda pro|e{ ti
i sve se promijeni –
ulica otvara prozore,
o~i tvoje zovu me,
evo me, evo me!
Daj mi da budem tvoj vjerni vojnik,

reci samo rije~, daj mi komandu –
i sve dok budem mogao da hodam
i}i }u za tobom do kraja.
I sve dok budem imao ruke

pisa}u tvoje ime
na zidove ovoga grada,
i vika}u sa krovova:
Ti zra~i{ zrake kroz zrak,
srebrne zrake u moje srce,
pogo|en sam, i idem dalje.
Ti zra~i{ zrake kroz zrak.
370
Kad prolazi{ ti sve se promijeni –

ulica otvara prozore,
o~i tvoje zovu me,
evo me, evo me!
Na mojoj zastavi je rije~ ìvot,

u mojoj du{i pi{e zauvijek.
Na mojoj zastavi je tvoje ime,
a moje srce vi~e evo me!
I sve dok budem imao ruke

pisa}u tvoje ime
na zidove ovoga grada,
i vika}u s krovova:
Ti zra~i{ zrake kroz zrak,
srebrne zrake u moje srce,
pogo|en sam, i idem dalje.
Ti zra~i{ zrake kroz zrak.
(Film)
24* 371
Ljubav je samo re~
Marina Tucakovi}
TI SAMO BUDI
DOVOLJNO DALEKO
Ti samo budi dovoljno daleko,

za mene postoji drugi neko,
~ije }e re~i manje da bole,
~ije }e ruke lep{e da vole.
Ti samo budi tamna sena,

za mene stiù lep{a vremena –
ulice nove, nova lica,
i jedno nebo prepuno ptica.
Ti samo budi srcu trag,

jo{ }e mi neko biti drag,
jo{ }u sa nekim na}i sre}u,
nikad te vi{e voleti ne}u.
Nekom }e{ biti dobra èna,

odana, verna i po{tena –
sve nek’ ti bude drugi neko,
ti samo budi dovoljno daleko.
(Generacija 5)
372
Milan Mladenovi}
TI SI SAV MOJ BOL
Razmi~e{ zavese,
gleda{ obe}ani grad,
svetla se pale,
tinja èlja u tebi.
Jo{ uvek ti |avoli vire iz rukava
i svaki nokat krije otrov ljubavi.
Ti si sav moj bol,

ti si sav moj bol…
Ispituje{ zaborav,
obara{ alibi,
bira{ ulogu kao haljinu za ve~e.
U prolazu te zapahne miris no}i
i kaè
probudi se, pokreni se,
probudi se, pokreni se!
Ti si sav moj bol,

ti si sav moj bol…
(Ekatarina Velika)
373
Ljubav je samo re~
Mom~ilo Popadi}
TONKA
Jedno pored drugog di{emo u tami,

a jesmo li skupa i da li smo sami?
Ti si negdje, ja te samo pratim,
na prstima onda u svoj san se vratim.
Tonka, gde si sada dok ti ljubim rame,

jesi li jo{ budna, da li misli{ na me?
Tonka, reci cvr~ak, Tonka, reci more,
brzo ne{to reci, da ne bude gore.
Sve su bitke do sad izgubljene trajno,

dobijmo bar ovu, to bi bilo sjajno.
U mraku se àri jedna cigareta,
kao svetionik na po~etku svijeta.
Sebi~na ne budi, sve moje, sve moje,

ne kradi mi jastuk, jastuk je za dvoje.
Tonka, budi ista, budi takva ~udna,
samo budi blizu i jo{ malo budna.
Tonka, reci cvr~ak, Tonka, reci more,

brzo ne{to reci, da ne bude gore.
Pogledaj, po zidu igraju se sjene,
Tonka, do|i bliè, privi se uz mene.
(Novi fosili)
374
TOPLE USNE @ENE
No}i su ovdje ~udne dileme,

uli~na svjetla naglo blijede.
A u mraku sobe miris kose njene
lebdi svuda oko mene.
No}i su ovdje ravnodu{ne sjene,

kada spavam zaklanjam lice,
i uvijek sanjam tople usne ène
kako me ljube, kako me ljube…
No}i su ovdje nepoznate pri~e,

gasim cigaru i dièm se tiho.
I nikom ne dam da mi u snove u|e,
uìvam dugo, gledam je kradom.
(Azra)
375
Ljubav je samo re~
Milan ûki}
TRA@I MENE
Ko da traì{ neko lice

u deli}u ogledala
u prazninu neku davnu
setno si se zagledala.
Ko da traì{ neke ruke

od samo}e grube, ledne,
u bistrini toplih suza
o~i su ti drage, ~edne.
A ja kradom, neprimetno,
zavirujem u sne tvoje
i posmatram da li gleda{
moje lice, ruke moje.
376
Aleksandar Kora}
TRISTADESET POLJUBACA
Budim se, s tvoga lica sklanjam pramen kose,

ljubim te, a jo{ te snovi nekud nose.
Ostaje nam tako malo vremena,
probudi se, moja malena.
Tristadeset poljubaca vrelih

prosu}u po licu tvom,
jo{ toliko sakrivenih èlja
probudi}e{ u srcu mom.
Tristadeset poljubaca nje`nih

oko tebe veo neka tka,
da te tako obasjanu suncem
time jutros zaodjenem ja.
Budim se, s tvoga lica sklanjam pramen kose,

ljubim te, a jo{ te snovi nekud nose.
Ostaje nam tako malo vremena,
probudi se, moja malena.

377
Ljubav je samo re~

tiho probudim...
Mnogo si mi snova dala,

omele nas ljetne ki{e –
èlio sam, mala, mnogo,
mnogo vi{e.


time jutros probudim iz sna.
(Indeksi)
378
Jasenko Houra
TU NO], KAD SI SE UDAVALA
Tu no}, kad si se udavala,

nitko ne zna za{to si plakala –
da li radi tamjana
ili starih uspomena.

nitko ne zna za{to si plakala –
il’ ti je kroz glavu pro{lo sve…

mene pijanog su odnijeli –
moji prijatelji, vjerni psi,
do jutra me tje{ili
da ima milijun takvih kao {to si ti,
i da }u te preboljeti.
Tu no} kad si se udavala

meni kroz glavu pro{lo je…
Postoje neki drugi svjetovi,

za nas bi bili rajski cvjetovi.
O, samo da si htjela pobje}i,
polako, stisni zube, ne pla~i.
379
Ljubav je samo re~

meni kroz glavu pro{lo je,
tvoje smije{ne za maturu haljine,
sandale boje mjese~ine…
Postoje neki drugi svjetovi,

za nas bi bili rajski cvjetovi.
O, samo da si htjela pobje}i,
polako, stisni zube, ne pla~i.
(Prljavo kazali{te)
380
Darko Rundek
UZALUD PITA[
Uvijek su bile tako nevine

te tvoje crne o~i,
ko da nikad ne}e pro}i.
Ljubavne igre one ne vide

i nikad ne}e mo}i,
sve dok samo strah ne ostane.
Zar si stvarno mislila

da je sve to igra
{to sam ja zbog tebe sam.
A {to }e{ sada, kad si stigla do zida

(pogledaj kakvo vrijeme se sprema)
a doma nema goluba da te miluje.
Te{ke se ki{e spremaju,

kroz tvoj se prozor samo jablani vide –
nad gradom munje sijevaju,
uzalud pita{ ko ide.
Uvijek su bile tako nevine

te tvoje crne o~i,
ko da nikad ne}e pro}i.
381
Ljubav je samo re~
Ljubavne igre one ne vide

i nikad ne}e mo}i,
sve dok samo strah ne ostane.
Budaline u planine,
pustahije kroz kapije.
Stari straàri zijevaju,

kroz tvoj se prozor samo jablani vide –
daleki momci pjevaju,
uzalud pita{ ko ide.
Budaline u planine,
pustahije kroz kapije,
pogasi sve i budi vesela,
jer ljubav je za nas tek po~ela.
(Haustor)
382
Ivan Gli{i}
ULICA JORGOVANA
Plavi veo,
zlatna ìca,
njeàn vjetar,
mnogo ptica,
raspukla se svaka grana
nad ulicom jorgovana.
Odsjaj jutra,
rosa blista,
cvijet do cvijeta,
list do lista,
p~ela sanja bijeli vijenac
dubok kao gorski zdenac.
Jedna klupa, tiha luka,

tvoje usne, moja ruka,
opet bukti ona vatra
zgasla davno ispod hrasta…
Gori zemlja, gori kamen,

sunce ugljen, nebo plamen,
to u sjenci lome krila
zaljubljena dva leptira.
383
Ljubav je samo re~
Plavi veo,
zlatna ìca,
njeàn vjetar,
mnogo ptica,
raspukla se svaka grana
nad ulicom jorgovana.
(Darko Domijan)
384
Nenad Radulovi}
UMIRU JELENI
Umiru jeleni,
i sad u meni, tamo gde si bila,
slomilo se jutro.
Ko ti je rekao da snovi tamne –
nikad ne}u znati.
Jer bi}u samo trag ~oveka
i bi}u vo|a skitnica.
Nek’ bude dan

kad divlje ptice krenu
preko istog mosta ja }u pre}i.
Ako me tamo ~eka tvoja senka
ni{ta ne}u re}i.
Jer bi}u samo trag ~oveka
i bi}u vo|a skitnica.
Ne brini, ne brini,
jeleni umiru sami.

Ljubav je samo re~
Zoran Vasili}
UNA
Mada znam da je kraj,

po mojoj sobi jo{ uvek
lebdi njena senka.
A u pono} se ~uju glasovi,
krici i ne`na {aputanja.
A onda sve utihne i ostane
samo izbledeli miris
strasti i znoja da lebdi kroz no}.
Mada znam da je kraj,

u svakom uglu moje sobe
lebde se}anja.
A na stolu se sme{e njene slike,
cigarete i omiljena {minka.
Sme{e se i fla{e belog vina
i snovi od papira.
O, moj Boè, da li je to bio san?!
Una, o Una,
ple{em na ki{i celu no}.
(Slomljena stakla)
386
Luko Paljetak
U SVAKOM SLUÂJU TE VOLIM
Volim te uvijek, i kad se budi{,

i kad na licu {minke nema{,
i kad si ljuta, i kad se ~udi{,
i kad bez mene na ples se sprema{.
Uvijek te volim, ho}u da zna{,

volim te, ne znam kako da odolim,
u svakom slu~aju te volim,
u svakom slu~aju te volim.
Volim te kad si blijeda i sjetna,

i kada bore ima{ na licu,
volim te kad si divlja i sretna,
i kad u ruci drì{ pticu.
Kad ni{ta ne}e{ da mi da{,

Volim te uvijek, i kada sanja{,

kad ne pi{e{ mi, kad te nema,
kada od mene stalno se sklanja{,
volim te kad si posve njema.
25* 387
Ljubav je samo re~
Kad {uti{ poput ribe ba{,

Volim te uvijek, ~ak i tada

kad ne volim te, kad si sama,
kad ve~e pada iznad grada,
volim te kad se pravi{ dama.
Kad ne voli{ me kao sada,

u tome i jest ìvot na{,
(Ibrica Jusi})
388
USPAVANKA
Mo`da }e no} odneti brige,

prizvuk sete u o~ima tvojim.
Na kraju ovog napornog dana
zatvori o~i i daj mi ruke.
Opusti telo, odmori misli,

budi spremna da tone{ u snove,
jer no} je vreme za savet i odmor,
zatvori o~i i daj mi ruke.
Najlep{e snove na svetu sanjaj,

sanjaj da leti{, da ima{ krila,
dok no} na nebu lagano plovi
sanjaj, bi}u kraj tebe.
(Suncokret)
389
Ljubav je samo re~
Husein Hasanefendi}
HVALA TI
Pred vratima njenog stana

ja sam ostavljao svoje brige,
i dileme i strahove
odagnati ona je mogla.
Pored nje bih na{ao mir,

titraje mi znala,
nikad ni{ta traìla nije,
a toliko tog mi dala.
Hvala ti,
hvala ti…
Od kako je nema
uvi|am koliko mi zna~i,
nikad, nikad, nikad vi{e
takvu ènu ne}u na}i.
Hvala ti,
hvala ti,
hvala ti {to si vjerovala
kada nitko nije,
{to si pomogla da i dalje
svoje snove snijem,
hvala, hvala ti.
390
Pri~ao sam joj o ljubavi

koju ne mogu na}i,
a nikad nisam pomislio
za{to je uvijek sama,
kakva sam ja budala.
(Parni valjak)
391
Ljubav je samo re~
Drago Mlinarec
CESTA
Pomi{ljam, po|em li nekud

na}i }u {to mi nedostaje.
Ne odlazim, ptica bez krila
u mom ìvotu gnijezdo je svila.
Kad pitaju kako bez tebe ìvim

odgovaram: u redu je, posve dobro.
O nemiru {to progoni, o tom {utim,
okre}em se cesti da na nju stupim
i sva moja putovanja otpo~inju sutra,
uvijek govorim sutra, sutra, sutra,
i sve {to bih htio ostavljam za sutra,
uvijek govorim sutra,
kad se probudim sutra odlazim.
Pomi{ljam, po|em li nekud

na}i }u {to mi nedostaje.
Mo`da negdje na toj {irokoj cesti
kad jednom krenem, mo`da }u te sresti.
I sva moja putovanja otpo~inju sutra...
(Drago Mlinarec)
392
Marina Tucakovi}
ÂMAC NA VODI
Goli smo i sami, veliki nam talas dolazi,

mojim toplim telom neka ~udna struja prolazi.
Zeleni pokriva~ ljulja se pod nama kao moj
~amac na vodi.
Ose}am da tonem,
da sa mene kaplje sladak znoj.
Nji{i me, u ritmu plime ljubavi,

nji{i me, veliki talas dolazi,
nji{i me, opasna bura nosi nas,
nji{i me, ~amac na vodi plovi sam.
Goli smo i sami, pesak nam je jo{ u ustima,

opu{teno roni{ po mojim najlep{im dubinama.
Zeleni pokriva~ ljulja se pod nama kao moj
~amac na vodi.
Ose}am da tonem,
da sa mene kaplje sladak znoj.
(Zana)
393
Ljubav je samo re~
Davor Tolja
ÛVAJ SE
No} je sakrila tvoje lice,

i znam, èli{ oti}i ve~eras
i ostati sam – pogled mi govori sve.
Osje}am – nisi uz mene,

iako tvoje je tijelo uz moje.
Spremna sam – nikada te ne}u promijeniti.
Stan je hladan i prazan

i vjetar mi otvara vrata.
@elim te na}i,
od tebe jo{ imam samo ~uvaj se.
Udi{em ti{inu, dugo je drìm u sebi.

Prepoznajem tvoje ruke
u dodiru nekog drugog mu{karca.
Ponekad ~ini se sve je u redu,

i kao da vi{e ne osje}am ni{ta,
ne trebam te sve do zalaska sunca.
(Denis & Denis)
394
Luko Paljetak
[ALOM SARA
[alom Sara, [alom sretna,

dobro do{la svuda si ti –
tvoja je kosa {uma cvjetna
u kojoj mladi mjesec spi.
Usne su ti poput nara,

vitko ìto tvoj je struk –
tvoje su pjesme, o, [alom Sara,
u mome srcu najljep{i zvuk.
O, Sara [alom, [alom, [alom,

tvoje je ime najljep{i stih –
o, [alom radost u meni stvara,
to ime ljep{e je od svih.
O, Sara [alom, [alom, [alom,

dobro si do{la, Sara [alom,
zbog tebe moje srce se para
i ja sam zbog tebe lud.
[alom Saru traìm, gubim,

za njom lutam, moja je sva –
u svakoj èni ja je ljubim,
sve ène u njoj ljubim ja.
(Ibrica Jusi})
395
Ljubav je samo re~
Marina Tucakovi}
[TO NE ZNAM GDE SI SAD
Svu no} ~ekam te

i traìm kroz snove,
ti ne ~uje{ glas
i pesmu {to te zove.
Ne, nije me strah

kad ostanem sama,
uvek ostavi{ trag
{to lebdi me|u nama.
Niz moje prozore ki{e

svu no} ko reke plove,
a svaki jastuk na krevetu mom
u pomo} zove.
[to ne znam gde si sad,

da odem na tren i utolim glad –
{to nemam neku mo}
da zagrli{ me jo{ ovu no}.
(Zana)
396
Marina Tucakovi}
[TO TO BJE[E LJUBAV
Gdje li si se do sad skrivala,

znam, negdje si uìvala.
Kad god do{la – dobro do{la mi,
jer jedno za drugo mi smo stvoreni.
Ja odavno nikog ne ljubim,

i spreman sam sve da izgubim.
Kad god do{la – dobro do{la mi,
jer jedno za drugo mi smo stvoreni.
Podseti me {to to bje{e ljubav

i bar na tren biti zaljubljen.
[to to bje{e, {to to bje{e ljubav
i bar na tren biti zaljubljen.
(Oliver Dragojevi})
397
Ljubav je samo re~
Literatura
[1] Dragoslav Andri}, Stereo stihovi,

NARODNA KNJIGA, Beograd, 1983.
[2] Aco Dogandì}, Sto nezaboravnih melodija,
[TAMPARIJA „DIMITRIJE TUCOVI]Œ, Uìce, 1988.
[3] Nikola \ur|evi}, Dragan Boòvi}, Ljubav u rock’n rollu – Ostani |ubre do
kraja, HANDSOME PUBLISHERS BOOKSHOP STORYTELLER i
ATRIUM, Ni{, 2002.
[4] Petar Janjatovi}, Pesme bratstva i detinjstva,
NOVA, Beograd, 1993.
[5] Petar Janjatovi}, Ilustrovana ex Yu rock enciklopedija 1960–2000,
AUTORSKO IZDANJE, Novi Sad, 2001. (dopunjeno izdanje)
[6] Radoman Kanjevac, Re~i za pevanje,
SKC, Beograd, 1995.
[7] Flavio Rigonat, De~ak iz vode / Milan Mladenovi},
L.O.M, Beograd, 2001. (4, dopunjeno izdanje)
[8] Du{an Savkovi}, Pri~a o Zdravku ôli}u „Putuju}i zemljotresŒ,
JUGO[TAMPA, Beograd, 1978.
398
Izvori sa Interneta
[1] http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2000/06/11/srpski/I00061003.shtm
[2] http://fly.cc.fer.hr/chords/
[3] http://www.balkanmedia.com
[4] http://www.bosnia.ba/muzika/exYUsingles/
[5] http://www.crvenajabuka.net/jabuka.html
[6] http://www.everblue.net
[7] http://www.geocities.com/Colosseum/Slope/5058/tekstovi.html
[8] http://www.geocities.com/dr_om/
[9] http://www.geocities.com/ponjer_energy/poezija.html
[10] http://www.geocities.com/SunsetStrip/Backstage/8250/
[11] http://www.ivanmi.dzaba.com/tekstovi%20%20pjesama/
[12] http://www.komuna.com/muzika/
[13] http://www.mjuza.com/tekstovi/
[14] http://www.mp3music.co.yu/karaoke_zabavna.htm
[15] http://www.muzickicentar.co.yu/tab/
[16] http://www.nostalgija.com/muzika/
[17] http://www.oaza.co.yu/muzika/
[18] http://www.rborst.de/escbase/laender/ldjug.htm
[19] http://www.rborst.de/escbase/statist/idxtext.htm
[20] http://www.rtvbih.ba/eurosong/
[21] http://www.sezampro.yu/sezamcafe/pesma/
[22] http://www.splitski-festival.com/arhiva/OdPOSKa_doProkurativa/
[23] http://www.svastara.com
[24] http://www.yugorock.com/
[25] http://www.yumidi.com/donjnload-txt.html
[26] http://www.yurope.com/people/divljan/SestDanaJuna.htm
[27] http://www.yurope.com/people/sen/The.Book.Of.Home/pesmarica/
[28] http://www.yuvinil.org.yu/yumuzika/
399
Ljubav je samo re~
Re~i zahvalnosti
O smeliti se i objaviti prvu knjigu svakako nije

mogu}e bez svakovrsne pomo}i i podr{ke porodice,
prijatelja i poznanika s jedne, a posebno znalaca i ljudi
posve}enih pisanoj re~i, s druge strane.
Zahvalnost dugujem najpre izdava~u – beogradskoj
izdava~koj ku}i Beogradska knjiga i njenom direktoru
Milanu Tasi}u, koji me je od nastanka ideje o ovoj knjizi
do njenog izlaska iz {tampe, hrabrio svojim optimizmom.
Na samom po~etku rada na knjizi veliku podr{ku
pruìo mi je gospodin Milo{ Jevti}, svojim pozitivnim
stavom o poslu kojeg sam se prihvatio, a zatim i
uredni~kim sugestijama, na ~emu sam mu zahvalan.
Za njima, svakako, veliku zahvalnost dugujem go-
spodinu Svetislavu Vukovi}u, pre svega zbog poverenja
koje mi je ukazao prihvatanjem da bude recenzent ove
knjige, a potom i zbog nesebi~nog odobrenja da naslov nje-
gove poznate pesme iskoristim za naslov ovog izbora.
Tako|e sam veoma zahvalan gospodinu Radomanu
Kanjevcu, koji je, svojim savetima, spasao ovu knjigu od
sladunjavosti i sugerisao mi da hrabrije iskoristim
tekstove rok muzike, kao i tekstove novijih pesama koje
su se pojavile na na{oj muzi~koj sceni. Tako|e mi je
stavio na raspolaganje svoje materijale, kao i tekstove
pesama koje je on pisao, uglavnom za grupu Galija.
Neizmerno sam mu zahvalan i na tome {to mi je
omogu}io da do|em do nekih retkih plo~a.
U zavr{noj fazi rada na knjizi nemerljivu pomo}
savetima, ali i podacima koji su nedostajali, pruìo mi je
gospodin Petar Janjatovi}, novinar, kriti~ar i muzi~ki
urednik, autor svakako najzna~ajnije knjige u istoriji
400
jugoslovenske rok literature – Ilustrovane ex Yu Rock

enciklopedije 1960–2000.
Veliki broj ljudi iz sveta umetnosti pruìo mi je
podr{ku, a me|u njima èlim da pomenem \or|a
Marjanovi}a, Biseru Veletanli}, Kornelija Batu
Kova~a, Vlastimira Nikoli}a, Ljubu Ninkovi}a, Vladu
Markovi}a, Dejana Cuki}a, Zvonka \uki}a, Ne{u
„GalijuŒ, Igora Starovi}a, Miodraga Baticu Bo-
gdanovi}a i Blaù Rai~evi}a.
U samom radu na knjizi pomo} mi je pruìlo neko-
liko prijatelja. Me|u njima zahvalio bih se najpre Slavi{i
@ivkovi}u, na pomo}i da se izborim sa onim delovima
tekstova koji su na francuskom jeziku, koji ne poznajem,
i na vremenu koje je proveo sa mnom u fonoteci Radio
Beograda tokom prikupljanja materijala. Zatim, Danijeli
@ivkovi}, koja mi je pomogla da do|em do pesama
novijeg datuma. Zahvalan sam Dragici Masla}-Tasi}
koja, porede}i sadrìnu knjige sa svojom kolekcijom
tekstova, nije dozvolila da budu zaboravljene neke
pesme. Zahvalnost dugujem i novinarima ~a~anskog
radija „JokerŒ, koji su mi pomogli da do|em do nekih
retkih podataka. @elim da se zahvalim i Duletu Cimbu-
reku, koji mi je poslao svoju kolekciju tekstova, Bubi i
Mihi koji su mi dali sve svoje plo~e pre tri godine (na
dva-tri dana) i koje im jo{ nisam vratio, kao i svima osta-
lima koji su mi pruìli podr{ku tokom rada na knjizi.
I, na kraju, najve}u zahvalnost upu}ujem svojoj
supruzi Jeleni, koja je kriti~kim stavom spre~ila da u
knjigu u|u neki tekstovi, istina meni dragi, koji ne
zadovoljavaju na po~etku rada postavljene kriterijume.
Hvala joj i na tome {to je tolerisala sate, dane i no}i koje
sam proveo za ra~unarom dok sam prire|ivao ovu
antologiju i pripremao je za {tampu.
Beograd, V. N.
februar 2003. godine

Ljubav je samo re~
Bele{ka o autoru
Vojislav Nestorovi} ro|en je 1. januara 1968. godine u

Beogradu. Po zanimanju je programer. Od 1994. godine bavi se
grafi~kim dizajnom i pripremom za {tampu. Tehni~ki je uredio
i pripremio za {tampu preko 100 knjiga, i nekoliko ~asopisa.
Stalni je saradnik vi{e beogradskih izdava~kih ku}a.
@ivi i radi u Beogradu.
402
Autori stihova
Aga~evi}, Rusmir 29 \uki}, Miomir Miki 353

Arsenijevi}, Du{ko 145, 217, 286 \uki}, Zvonko \ule 31, 43, 48,
Arslanagi}, Zlatko 96, 105, 325, 369 97, 161, 280
Bajagi}, Mom~ilo 95, 104, 149, \urasovi}, Slobodan 238, 275
283, 315, 316, 361 \ur|evi}, Milan 56
Bala{evi}, \or|e 23, 57, 113, Zari}, Dragan 210
176, 195, 229, 250, Iv~i}, Tomislav 213
255, 258, 278, 293, 299, 336 Jakovljevi}, S. 160
Bartulica, Mi{o 122 Jankovi}, Anto 116, 167
Beli, Filip 73, 99, 120, Jeli}, Dragi 307, 312
174, 310, 367 Jeftovi}, Petar 127
Bizeti}, Boris 15, 185, 194, 218, 344 Juras, Krste 134
Bregovi}, Goran 28, 79, 85, 106, Jusi}, \elo 274
126, 143, 231, 270, Kaja 33
313, 324, 334, 366 Kanjevac, Radoman 52, 76, 146,
Britvi}, Dragutin 288 154, 221
Buljuba{i}, Faruk Fayo 107 Kova~, Kornelije Bata 18, 90, 115,
Vare{anovi}, Hajrudin 117, 201
Hari 287, 351 Kova~, Spomenka 16
Vasili}, Zoran 210, 386 Kova~evi}, Slobodan 60, 253, 331
Volari}, Dea 133 Kon, M. 304
Vrane{evi}, Predrag 91 Kora}, Aleksandar 249, 290, 296, 377
Vuica, Alka 42 Kostadinovi}, Slobodan 162
Vujovi}, Slobodan 114, 275 Kosti}, Zoran Cane 50
Vukovi}, Svetislav 108, 110, 141, Kraja~, Ivica 64, 137, 166,
151, 186, 264, 267, 297, 363 187, 241, 269
Vulovi}, Zoran 342 Krznari}, @eljko 225
Gli{i}, Ivan 383 Kurtovi}, Fikret 178, 268
Gotovac, Pero 191 Labi}, N. 232
Grbi}, Nikola 183 Langer, Bruno 61, 165, 252
Dedi}, Arsen 83, 93, 115, 138, 147 Lesendri}, Zoran Kiki 140,
170, 180, 197, 203, 239, 156, 357
244, 254, 263, 265, 291, Limi}, Marin Mi{o 327
323, 326, 332, 335, 360 Mari}, Mi{o 214, 228
Dervi{halidovi}, Edin Dino 144 Marjanovi}, \or|e 219
Divljan, Vladimir 314, 319 Marjanovi}, Sr|an 202
Dijak, Vlado 349 Markovi}, Milan 130
\or|evi}, Borislav Bora 49, 55, 75, Markovi}, Vladimir 11
129, 262, 301, 309, 389 Me{trovi}, M. 271
26* 403
Ljubav je samo re~
Metiko{, Karlo 64 Stani}, Ana 45, 208, 236, 245

Milisavljevi}, Goran 234 Stanojevi}, Dragomir 47
Mihajlovi}, Du{an Spira 295 Starovi}, Igor 168, 339, 352
Mladenovi}, Milan 50, 181, Stefanovi}, Andrej 247
284, 348, 373 Stipi{i}, Zlatan Gibonni 49
Mlinarec, Drago 257, 392 Stojadinovi}, B. 25
Monteno, Kemal 22, 119, 246, Stubli}, Jurislav Jura 30, 77, 200,
330, 343, 356 282, 340, 370
Mulahalilovi}, Edo 142 Telalovi}, Boris 102
Ne}ak, Aleksandar 298 Ti{ma, Slobodan 91
Nedanoski, V. 172 Tolja, Davor 394
Ninkovi}, Ljubomir Ljuba 155, 364 Topi}, Adolf Dado 51, 86
Novkovi}, \or|e 150 Trifunovi}, Du{ko 26
Paljetak, Luko 387, 395 Turina, Boris 178
Pantovi}, Zvonko 204, 345 Tuti}, Zrinko 27
Perfiljeva, Maja 19, 39, 206, 322 Tucakovi}, Marina 32, 54, 317, 347,
Petrovi}, Ljiljana 233, 235 358, 372, 393, 396, 397
Popadi}, Mom~ilo 101, 163, 226, 374 Uro{evi}, Dragan 204, 345
Popov, Vesna 112 Fazli}, Zlatan 34
Popovi}, Igor 276 Fiamengo, Jak{a 118
Popovi}, Mladen 36 Furlan, Mira 319
Radovi}, Du{an 199 Hadrovi}, Re{ad 103
Radonji}, Miodrag 21 Hasanefendi}, Husein 128, 157,
Radulovi}, Nenad 40, 47, 385 205, 328, 350, 390
Rai~evi}, Blaò 102 Hafizovi}, Alija 215
Rizvanbegovi}, Zijo 37 Houra, Jasenko 190, 207, 379
Rundek, Darko 88, 381 Cviki}, Stevo 94
Runji}, Zdenko 13, 17, 41, Cuki}, Dejan 136, 224
209, 222, 292 ûki}, Milan 376
Sabol, @eljko 62, 124, ûturilo, Nikola 82, 131
261, 302, 320 [obi}, Miladin 189
Slabinac, Krunoslav Ki}a 98, 273 [tuli}, Branimir Dòni 12, 38, 46,
Slavkovi}, Svetlana 354 81, 152, 158,
Spirkovski, Vladimir 92 212, 248, 272, 375
404
Sadràj
Kad stihovi napuste note (Svetislav Vukovi}) ......................................................................5
Predgovor (Vojislav Nestorovi}) ..........................................................................................7
A GDE SMO MI (Vladimir Markovi}) .............................................................................11
AKO ZNA[ BILO [TO (Branimir Dòni [tuli}) ............................................................12
AKO IZGUBIM TEBE (Zdenko Runji})............................................................................13
AKO JEDNOM VIDI[ MARIJU (Boris Bizeti}) ..............................................................15
AKO ODLAZI[ (Spomenka Kova~) ..................................................................................16
AN\ELA (Zdenko Runji}) ..................................................................................................17
APRIL U BEOGRADU (Kornelije Kova~) .......................................................................18
BALADA (Maja Perfiljeva) ...............................................................................................19
BALERINA (Miodrag Radonji}).......................................................................................21
BACILA JE SVE NIZ RIJEKU (Kemal Monteno) ...........................................................22
BEZDAN (\or|e Bala{evi}) ..............................................................................................23
BILA JE TAKO LIJEPA (B. Stojadinovi}) .......................................................................25
BILO MI JE LIJEPO S TOBOM (Du{ko Trifunovi}) ......................................................26
BILO MI JE PRVI PUT (Zrinko Tuti}) ..............................................................................27
BLUES ZA MOJU BIV[U DRAGU (Goran Bregovi}) ..................................................28
BOBANE (Rusmir Aga~evi}) .............................................................................................29
BOJE SU U NAMA (Jurislav Jura Stubli}) .....................................................................30
BROD OD PAPIRA (Zvonko \uki} – \ule) ...................................................................31
VEJTE SNEGOVI (Marina Tucakovi}) ............................................................................32
VI[E TE NEMA (Kaja).........................................................................................................33
VJETAR (Zlatan Fazli})......................................................................................................34
VOLI ME JO[ OVU NO] (Mladen Popovi}) ..................................................................36
VOLIM TE JO[ (Zijo Rizvanbegovi}) ..............................................................................37
VOLIM TE KAD PRIÂ[ (Branimir Dòni [tuli}) .......................................................38
VOLJELA JE SJAJ U TRAVI (Maja Perfiljeva)..............................................................39
VRATI SE (Nenad Radulovi}) ...........................................................................................40
VRBE (Zdenko Runji}) ........................................................................................................41
GDJE DUNAV LJUBI NEBO (Alka Vuica).......................................................................42
GLAS (Zvonko \uki} – \ule) ...........................................................................................43
GRAD (Ana Stani}) ..............................................................................................................45
GRACIJA (Branimir Dòni [tuli}) ...................................................................................46
GRUDI MOJE BALKANSKE (Nenad Radulovi} i Dragomir Stanojevi})...............47
405
Ljubav je samo re~
GUBI[ ME (Zvonko \uki} – \ule) ..................................................................................48

DAJ, NE PITAJ (Borislav Bora \or|evi} i Zlatan Stipi{i}) ......................................49
DALEKO OD OÎJU, DALEKO OD SRCA
(Milan Mladenovi} i Zoran Kosti} – Cane) .....................................................50
DA LI ZNA[ DA TE VOLIM (Adolf Dado Topi})..........................................................51
DA LI SI SPAVALA (Radoman Kanjevac) .....................................................................52
DA LI ÛJE[, DA LI OSE]A[ (Marina Tucakovi}) .....................................................54
DVA DINARA, DRU@E (Borislav Bora \or|evi}).......................................................55
DVOJE (Milan \ur|evi}) ...................................................................................................56
D-mol (\or|e Bala{evi}) ....................................................................................................57
DENIS (Oktobar 1864) ........................................................................................................59
DENNY (Slobodan Kova~evi}) .........................................................................................60
DJEVOJKA BROJ 8 (Bruno Langer).................................................................................61
DJEVOJKA ZA JEDAN DAN (@eljko Sabol) ...................................................................62
DNEVNIK JEDNE LJUBAVI (Karlo Metiko{ i Ivica Kraja~) ....................................64
O JEDNOJ MLADOSTI ............................................................................................................64
SRELA SAM SE S NJIM ..........................................................................................................65
SRE]A......................................................................................................................................65
PO PRVI PUT ...........................................................................................................................66
PLAÊM...................................................................................................................................67
JEDNA KRATKA VIJEST........................................................................................................68
LE@AJ OD SUZA .....................................................................................................................69
NE PREPOZNAJEM GA ..........................................................................................................69
VJERUJEM TI SVE ..................................................................................................................70
KAO STRANAC .......................................................................................................................71
DOBRO VEÊ, MOJ @IVOTE (Filip Beli) .......................................................................73
DOBRO JUTRO (Borislav Bora \or|evi}) ....................................................................75
DODIRNI ME (Radoman Kanjevac) ................................................................................76
DO]I ]U TI U SNOVIMA (Jurislav Jura Stubli}) ........................................................77
DO[AO SAM DA TI KA@EM DA ODLAZIM (Goran Bregovi}) ................................79
DUBOKO U TEBI (Branimir Dòni [tuli}) ....................................................................81
DUNAVOM [IBAJU VETROVI (Nikola ûturilo) ........................................................82
DU[O MOJA (Arsen Dedi}) ...............................................................................................83
EVO, ZAKLE]U SE (Goran Bregovi}) ............................................................................85
ELIZABET (Adolf Dado Topi}).........................................................................................86
ENA (Darko Rundek) ..........................................................................................................88
406
ETIDA (Kornelije Kova~) ...................................................................................................90

ZABORAVLJENA DRAGA (Predrag Vrane{evi} i Slobodan Ti{ma) .....................91
ZAGRLI (Vladimir Spirkovski) .........................................................................................92
ZAGRLI ME (Arsen Dedi}) ................................................................................................93
ZA DOBRA STARA VREMENA (Stevo Cviki}) .............................................................94
ZA@MURI (Mom~ilo Bajagi})...........................................................................................95
ZA SVE OVE GODINE (Zlatko Arslanagi}) ...................................................................96
ZAUVEK (Zvonko \uki} – \ule) .....................................................................................97
ZBOG JEDNE DIVNE CRNE @ENE (Krunoslav Ki}a Slabinac) ................................98
ZBOGOM, KRISTINA (Filip Beli) .....................................................................................99
ZBOGOM OSTAJ, LJUBAVI (Mom~ilo Popadi})........................................................101
ZLATNA JABUKA (Blaò Rai~evi} i Boris Telalovi}) .............................................102
ZNAM SVE O TEBI (Re{ad Hadrovi}) ..........................................................................103
IZA NAS (Mom~ilo Bajagi}) ...........................................................................................104
IMA NE[TO OD SRCA DO SRCA (Zlatko Arslanagi}) ..............................................105
IPAK PO@ELIM NEKO PISMO (Goran Bregovi}).......................................................106
JA NEMAM SNAGE DA TE NE VOLIM (Faruk Buljuba{i} – Fayo) ......................107
JA TE VOLIM (Svetislav Vukovi})..................................................................................108
JA TO ZNAM (Svetislav Vukovi})...................................................................................110
JA ÎNIM SVE (Vesna Popov).........................................................................................112
JEDAN SA[A IZ VOZA (\or|e Bala{evi}) ..................................................................113
JEDAN STIH (Slobodan Vujovi}) ...................................................................................114
JEDINA (Kornelije Kova~ i Arsen Dedi}) ...................................................................115
JEDINA MOJA (Anto Jankovi}).......................................................................................116
JEDNA ZIMA SA KRISTINOM (Kornelije Kova~) ......................................................117
JEDNE NO]I, JEDNE ZIME (Jak{a Fiamengo) ...........................................................118
JEDNE NO]I U DECEMBRU (Kemal Monteno) ..........................................................119
JEDNOM, KAD SE ZALJUBI[ (Filip Beli) ....................................................................120
JELENA (Mi{o Bartulica).................................................................................................122
JELENA JE BILA LIJEPA (@eljko Sabol) .......................................................................124
JER, KAD OSTARI[ (Goran Bregovi}) .........................................................................126
JESEN JE (Petar Jeftovi}) .................................................................................................127
JESEN U MENI (Husein Hasanefendi}) ........................................................................128
JO[ JEDAN [UGAV DAN (Borislav Bora \or|evi}) ................................................129
JO[ MALO (Milan Markovi})..........................................................................................130
407
Ljubav je samo re~
JO[ SAMO OVU NO] MI DAJ (Nikola ûturilo) ........................................................131

JO[ TE VOLIM (Dea Volari}) .........................................................................................133
JUBI SAM VA[U ']ER (Krste Juras) .............................................................................134
JULIJA (Dejan Cuki}) .......................................................................................................136
JUTRO ]E PROMIJENITI SVE (Ivica Kraja~)..............................................................137
JUÊ JO[ (Arsen Dedi}) ...................................................................................................138
KADA SANJAMO (Zoran Kiki Lesendri}) ...................................................................140
KAD BIH ZNAO DA JE SAMA (Svetislav Vukovi}) ....................................................141
KAD DO\E OKTOBAR (Edo Mulahalilovi}) ..............................................................142
KAD ZABORAVI[ JULI (Goran Bregovi}) ..................................................................143
KAD ZAMIRI[U JORGOVANI (Edin Dino Dervi{halidovi}) ..................................144
KAD LJUBAV IZDA (Du{ko Arsenijevi}) .....................................................................145
KAD ME POGLEDA[ (Radoman Kanjevac) ................................................................146
KAD SAM TE VIDIO (Arsen Dedi}) ...............................................................................147
KAD HODA[ (Mom~ilo Bajagi}) ...................................................................................149
KA@U MI DA JO[ SI UVEK SAMA (\or|e Novkovi}) ..............................................150
KAKO TI JE IME, DEVOJÎCE (Svetislav Vukovi}) ...................................................151
KAO I JUÊR (Branimir Dòni [tuli}) .........................................................................152
KAO I OBI^NO (Radoman Kanjevac)...........................................................................154
KAO JA I KAO TI (Ljubomir Ljuba Ninkovi}) ............................................................155
KAO PTICA NA MOM DLANU (Zoran Kiki Lesendri})............................................156
KAO TI (Husein Hasanefendi}) ......................................................................................157
KAO TI I JA (Branimir Dòni [tuli}) ............................................................................158
CARTE BLANCHE (Oktobar 1864)................................................................................159
KESTENI (S. Jakovljevi}) .................................................................................................160
KLATNO (Zvonko \uki} – \ule) ...................................................................................161
KOTOR (Slobodan Kostadinovi}) ..................................................................................162
KO[ULJA PLAVA (Mom~ilo Popadi}) .........................................................................163
KRALJICA CIGANA (Bruno Langer) ............................................................................165
KRATAK JE SVAKI TREN (Ivica Kraja~) ....................................................................166
KRIVO JE MORE (Anto Jankovi}) ..................................................................................167
KRISTINA (Igor Starovi}) ................................................................................................168
KU]A PORED MORA (Arsen Dedi}) .............................................................................170
LA BOHEME (V. Nedanoski) ...........................................................................................172
LAKU NO], DRAGI, LAKU NO], DRAGA (Filip Beli) .............................................174
408
LEPA PROTINA K]I (\or|e Bala{evi}) .......................................................................176

LILE SU KI[E NA @UTI LIST I STARI GRAD
(Fikret Kurtovi} i Boris Turina) ........................................................................178
LO[E VINO (Arsen Dedi}) ...............................................................................................180
LJUBAV (Milan Mladenovi})..........................................................................................181
LJUBAV (Nikola Grbi})....................................................................................................183
LJUBAVI MLADOSTI MOJE (Boris Bizeti}) ................................................................185
LJUBAV JE SAMO RE^ (Svetislav Vukovi})................................................................186
MAGLA (Ivica Kraja~) .....................................................................................................187
MARIJA (Miladin [obi}) ..................................................................................................189
MARINA (Jasenko Houra) ...............................................................................................190
MA^KA (Pero Gotovac) ..................................................................................................191
MENE SI VOLELA (Boris Bizeti}) ..................................................................................194
MENUET (\or|e Bala{evi}) ...........................................................................................195
MILENA (Arsen Dedi}) .....................................................................................................197
MILO MOJE (Du{an Radovi}) .........................................................................................199
MI NISMO SAMI (Jurislav Jura Stubli}) ......................................................................200
MISLI O TEBI (Kornelije Kova~)....................................................................................201
MI SMO JEDNO DRUGOM GOVORILI VI (Sr|an Marjanovi}) ..............................202
MODERATO CANTABILE (Arsen Dedi}).....................................................................203
MO@DA NEBO ZNA (Dragan Uro{evi} i Zvonko Pantovi}) ..................................204
MOJA JE PJESMA LAGANA (Husein Hasanefendi}) ................................................205
MOJA HANA (Maja Perfiljeva) ......................................................................................206
MOJ BIJELI LABUDE (Jasenko Houra) ........................................................................207
MOLILA SAM AN\ELE (Ana Stani}) ............................................................................208
MOLITVA ZA MAGDALENU (Zdenko Runji}) ...........................................................209
MONSUNSKI VETROVI (Zoran Vasili} i Dragan Zari}) ........................................210
NA\I ME (Oktobar 1864) ................................................................................................211
NAIZGLED LIJEPA (Branimir Dòni [tuli}) ...............................................................212
NAJLJEP[A SI (Tomislav Iv~i}) ......................................................................................213
NA KRAJU GRADA (Mi{o Mari}) ..................................................................................214
NAPI[I JEDNU LJUBAVNU (Alija Hafizovi}) .............................................................215
NA RASKR[]U (Du{ko Arsenijevi}) .............................................................................217
NARCISI PLAÛ, LJUBAVI (Boris Bizeti}) .................................................................218
NATALI (\or|e Marjanovi})..........................................................................................219
409
Ljubav je samo re~
NA TVOJIM USNAMA (Radoman Kanjevac) ..............................................................221

NA[OJ LJUBAVI JE KRAJ (Zdenko Runji}) .................................................................222
NEBO JEDINO ZNA (Dejan Cuki}) ................................................................................224
NE BUDI ME NO]AS (@eljko Krznari}) .......................................................................225
NEVENI @UTI, @UTI (Mom~ilo Popadi}) .....................................................................226
NEVJERNA @ENA (Mi{o Mari}).....................................................................................228
NE VOLIM JANUAR (\or|e Bala{evi}) .......................................................................229
NE GLEDAJ ME TAKO I NE LJUBI ME VI[E (Goran Bregovi}).............................231
NEDOSTAJE[ MI TI (N. Labi}) .......................................................................................232
NE IGRAJ SE, VETRE (Ljiljana Petrovi}) ....................................................................233
NEKO TE IMA (Goran Milisavljevi})............................................................................234
NEKA TO NE BUDE U PROLE]E (Ljiljana Petrovi}) ...............................................235
NEMA NAS VI[E NA KARTI LJUBAVI (Ana Stani}).................................................236
NE MOGU SKRITI SVOJU BOL (Slobodan \urasovi}) ............................................238
NEMOJ PO]I SAD (Jacljues Brel / Arsen Dedi}) ......................................................239
NEMOJ PO]I SAD (Jacljues Brel / Ivica Kraja~) ......................................................241
NE PLAÎ (Arsen Dedi}) ..................................................................................................244
NI VERU, NI LJUBAV (Ana Stani})................................................................................245
NIJE HTJELA (Kemal Monteno) .....................................................................................246
NO]AS MI SE PJESMA PI[E (Andrej Stefanovi}) ......................................................247
OBRATI PA@NJU NA POSLEDNJU STVAR (Branimir Dòni [tuli}) ....................248
OBRI[I SUZE, DRAGA (Aleksandar Kora}) ................................................................249
OLIVERA (\or|e Bala{evi}) ..........................................................................................250
OLUJNI MORNAR (Bruno Langer) ................................................................................252
ON JE MOJ BOL (Slobodan Kova~evi})........................................................................253
ON ME VOLI NA SVOJ NAÎN (Arsen Dedi}) ............................................................254
OPROSTI MI, KATRIN (\or|e Bala{evi}) ...................................................................255
OSMIJEH (Drago Mlinarec) ............................................................................................257
OSTAJE MI TO [TO SE VOLIMO (\or|e Bala{evi}) ................................................258
OSTALA SI UVIJEK ISTA (@eljko Sabol)......................................................................261
OSTANI \UBRE DO KRAJA (Borislav Bora \or|evi}) ...........................................262
OTKAKO TE NE VOLIM (Arsen Dedi}) ........................................................................263
OÎ DRAGE @ENE (Svetislav Vukovi}) .........................................................................264
PAMTIM SAMO SRETNE DANE (Arsen Dedi}) ..........................................................265
PAHULJICE MOJA (Svetislav Vukovi}).........................................................................267
410
PISMO PRIJATELJU (Fikret Kurtovi}) ..........................................................................268

PJESMA ZALJUBLJENIKA (Ivica Kraja~) ...................................................................269
PJESMA ZA MALU PTICU (Goran Bregovi}) .............................................................270
PLAVE OÎ (M. Me{trovi})..............................................................................................271
PLAVI GOLUB (Branimir Dòni [tuli}) .......................................................................272
PLAVU[A (Krunoslav Ki}a Slabinac)..........................................................................273
POVRATAK (\elo Jusi})..................................................................................................274
POZDRAVI SONJU (Slobodan Vujovi} i Slobodan \urasovi}) .............................275
POZOVI ME (Igor Popovi}) .............................................................................................276
POLUUSPAVANKA (\or|e Bala{evi}) ........................................................................278
POLJE SNOVA (Zvonko \uki} – \ule).........................................................................280
POLJUBAC (Jurislav Jura Stubli}) ................................................................................282
POLJUBI ME (Mom~ilo Bajagi}) ....................................................................................283
PORED MENE (Milan Mladenovi}) ...............................................................................284
POSLEDNJA (Du{ko Arsenijevi}) ..................................................................................286
POSLIJE NAS (Hajrudin Hari Vare{anovi}) ...............................................................287
POTRA@I ME U PREDGRA\U (Dragutin Britvi})......................................................288
PO^NIMO LJUBAV ISPOÊTKA (Aleksandar Kora}) .............................................290
PRAVA STVAR (Arsen Dedi}) ........................................................................................291
PRVA LJUBAV (Zdenko Runji}) .....................................................................................292
PRVI JANUAR (\or|e Bala{evi}) ..................................................................................293
PRVI SNEG (Du{an Mihajlovi} – Spira) ......................................................................295
PREDAJ SE, SRCE (Aleksandar Kora}) ........................................................................296
PRIÂJ MI O LJUBAVI (Svetislav Vukovi}).................................................................297
PRIÂ O IZGUBLJENOJ LJUBAVI (Aleksandar Ne}ak) ...........................................298
PROVINCIJALKA (\or|e Bala{evi}) ............................................................................299
PROKLETO SAM (Borislav Bora \or|evi}) ...............................................................301
PROLJE]E BEZ TEBE (@eljko Sabol) ............................................................................302
PUÎNA (M. Kon) ...............................................................................................................304
RATNE IGRE (Kerber) ......................................................................................................306
REKA (Dragi Jeli}) ............................................................................................................307
REKLA JE (Borislav Bora \or|evi}) ............................................................................309
REÎ LJUBAVI (Filip Beli)...............................................................................................310
RU@A VETROVA (Dragi Jeli}) .......................................................................................312
RU@ICA SI BILA (Goran Bregovi}) ...............................................................................313
411
Ljubav je samo re~
RUSIJA (Vladimir Divljan) ..............................................................................................314

RUSKI VOZ (Mom~ilo Bajagi})......................................................................................315
SA DRUGE STRANE JASTUKA (Mom~ilo Bajagi}) ..................................................316
SAMA SAM (Marina Tucakovi}) ...................................................................................317
SAMO ME GLEDAJ I BUDI TU (Vladimir Divljan i Mira Furlan) ........................319
SAMO SIMPATIJA (@eljko Sabol) ..................................................................................320
SANJAM (Maja Perfiljeva) ..............................................................................................322
SANJAM TE (Arsen Dedi}) ..............................................................................................323
SANJAO SAM NO]AS DA TE NEMAM (Goran Bregovi}) ......................................324
SA TVOJIH USANA (Zlatko Arslanagi}) ......................................................................325
SVE BILO JE MUZIKA (Arsen Dedi}) ...........................................................................326
SVE JE NEOBI^NO AKO TE VOLIM (Marin Mi{o Limi}) .......................................327
SVE JO[ MIRI[E NA NJU (Husein Hasanefendi}) .....................................................328
SVE OVE GODINE (Kemal Monteno)............................................................................330
SVE SMO MOGLI MI (Slobodan Kova~evi}) ...............................................................331
SVE TE VODILO K MENI (Arsen Dedi}) ......................................................................332
SVE ]E TO, O MILA MOJA, PREKRITI RUZMARIN,
SNJEGOVI I [A[ (Goran Bregovi}) ...................................................................334
SVE [TO ZNA[ O MENI (Arsen Dedi}).........................................................................335
SVIRAJTE MI JESEN STI@E, DUNJO MOJA (\or|e Bala{evi}) ...............................336
SVRATI PONEKAD (Igor Starovi}) ...............................................................................339
SIGNALI U NO]I (Jurislav Jura Stubli}) .....................................................................340
SI\I DO REKE (Zoran Vulovi}) ......................................................................................342
SINO] NISI BILA TU (Kemal Monteno) .......................................................................343
S KIM SI SADA KAD JE TU@NO VREME (Boris Bizeti}) .........................................344
S KIM ÊKA[ DAN (Dragan Uro{evi} i Zvonko Pantovi}) ...................................345
SMEJEM SE, A PLAKAO BIH (Marina Tucakovi}) ....................................................347
SRCE (Milan Mladenovi}) ...............................................................................................348
STANICA PODLUGOVI (Vlado Dijak) ..........................................................................349
STRANICA DNEVNIKA (Husein Hasanefendi}) ........................................................350
STRAH ME DA TE VOLIM (Hajrudin Hari Vare{anovi}) .......................................351
SUZE KRIJEM, SAME TEKU (Igor Starovi}) ...............................................................352
SUNÂNA STRANA ULICE (Miomir Miki \uki}).....................................................353
TAJNA (Svetlana Slavkovi})............................................................................................354
TAJNA @ENA (Kemal Monteno) .....................................................................................356
412
TAJNA JE U TEBI SKRIVENA (Zoran Kiki Lesendri}) .............................................357

TAKO MI SVEGA (Marina Tucakovi}) .........................................................................358
TVOJE NJE@NE GODINE (Arsen Dedi}) .......................................................................360
TVOJE OÎ (Mom~ilo Bajagi}).......................................................................................361
TEBE SAM IZGUBILA (Svetislav Vukovi}) ..................................................................363
TEMA CLASSICA (Ljubomir Ljuba Ninkovi}) ...........................................................364
TE NO]I KAD UMREM, KADA ODEM, KAD ME NE BUDE (Goran Bregovi}) ..366
TI (Filip Beli).......................................................................................................................367
TI ZNA[ (Zlatko Arslanagi})...........................................................................................369
TI ZRAÎ[ ZRAKE KROZ ZRAK (Jurislav Jura Stubli}) .........................................370
TI SAMO BUDI DOVOLJNO DALEKO (Marina Tucakovi}) ....................................372
TI SI SAV MOJ BOL (Milan Mladenovi}) .....................................................................373
TONKA (Mom~ilo Popadi}) ............................................................................................374
TOPLE USNE @ENE (Branimir Dòni [tuli}) ..............................................................375
TRA@I MENE (Milan ûki}) ............................................................................................376
TRISTADESET POLJUBACA (Aleksandar Kora}) .....................................................377
TU NO], KAD SI SE UDAVALA (Jasenko Houra) .....................................................379
UZALUD PITA[ (Darko Rundek) ...................................................................................381
ULICA JORGOVANA (Ivan Gli{i}) ................................................................................383
UMIRU JELENI (Nenad Radulovi}) ...............................................................................385
UNA (Zoran Vasili})..........................................................................................................386
U SVAKOM SLUÂJU TE VOLIM (Luko Paljetak)....................................................387
USPAVANKA (Borislav Bora \or|evi}) .....................................................................389
HVALA TI (Husein Hasanefendi}) ................................................................................390
CESTA (Drago Mlinarec) ................................................................................................392
ÂMAC NA VODI (Marina Tucakovi})........................................................................393
ÛVAJ SE (Davor Tolja) ..................................................................................................394
[ALOM SARA (Luko Paljetak) .......................................................................................395
[TO NE ZNAM GDE SI SAD (Marina Tucakovi}) ......................................................396
[TO TO BJE[E LJUBAV (Marina Tucakovi}) .............................................................397
Literatura.................................................................................................................................398
Izvori sa Interneta...................................................................................................................399
Re~i zahvalnosti .....................................................................................................................400
Bele{ka o autoru .....................................................................................................................402
Autori stihova .........................................................................................................................403
413
VOJISLAV NESTOROVI]
LJUBAV JE SAMO RE^
Izdava~
Beogradska knjiga
*
Za izdava~a
Dragica Masla}-Tasi}
*
[tampa
MV grafika, Beograd
*
Tira`
1000 primeraka
*
Beograd
2003
Plasman
Beogradska knjiga
Ba~vanska 21/II
419-945
ISBN 86-7590-033-3
© Beogradska knjiga 2003.

CIP Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
821.163.4-146.2 (082.2)
LjUBAV je samo re~ : izbor ljubavne poezije jugoslovenske

zabavne i rok muzike / ‰priredioŠ Vojislav Nestorovi}. – Beograd:
Beogradska knjiga, 2003 (Beograd : MV grafika). – 416 str.; 21 cm
Tira` 1 000. – Str. 5–6: Kad stihovi napuste note / Svetislav Vukovi}. –
Str. 7–8: Predgovor / V. ‰VojislavŠ N. ‰Nestorovi}Š. – Bele{ka o autoru:
str. 402. – Bibliografija: str. 398–399. – Registar.
ISBN 86-7590-033-3
1. Nestorovi}, Vojislav
COBISS.SR–ID 104414476

Vojislav Nestorovic - Ljubav Je Samo Rec (Izbor Ljubav. Poez. Jugosl. Zabavne I Rok Muzike)

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Vojislav Nestorovic - Ljubav Je Samo Rec (Izbor Ljubav. Poez. Jugosl. Zabavne I Rok Muzike)

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

LJUBAV JE SAMO RE^

Izbor ljubavne poezije

© Beogradska knjiga 2003.

P oezija i muzika su plemenite tvorevine ljudskog

P re dvadesetak godina po~eo sam da zapisujem

I pi{em pjesmu ljubavnu,

Kao da sam sada shvatio

I dok posmatram te usnulu,

A gde smo mi, moja ljubavi?

A gde smo mi, moja ljubavi?

Branimir D`oni [tuli}

AKO ZNA[ BILO [TO

Ne znam {to da radim sa sobom,

Hej, poljubi me,

@elim da se stisnem uz tebe,

AKO IZGUBIM TEBE

Dok me budi nova zora,

I dok predajem se milovanju tvom,

Ako izgubim tebe,

Ako izgubim tebe,

i toplinu tog gnjezda

Kad bih mogao zauvijek

Jer, dok predajem se milovanju tvom,

Ako izgubim tebe,

Ako izgubim tebe,

Ako izgubim tebe –

Ne pitaj za{to godine

Ako jednom vidi{ Mariju,

Ne ~ekaj no}u satima

Ako sretne{ moju Mariju,

Do|e mi, zna{, pa te po`elim ba{,

A daleko si, dovraga, i pada mrak,

Ako odlazi{, {to ne prolazi{,

Do|e mi, zna{, da te osetim ba{,

Al’ oti{li smo bestraga i nema nas,

I kobni do|e dan da sre}u nam pomuti,

A pro|e `ivot sav u ljubavi sa tobom,

An|ela, An|ela, znaj kad bude{ daleko,

2 Ljubav je samo re~ 17

Dolaze i vra}aju se s lastama

April u Beogradu uzaludno tra`im

April u Beogradu, jedno pro{lo doba,

Idi sad, dru`e moj,

Kad ne bude mene,

Samo nju da volio sam ja,

Idi sad, dru`e moj,

Kad ne bude mene,

Samo nju da volio sam ja,

Tvoje o~i mi govore ko si ti,

Da li si stvarno tako blizu, ka`i mi?

BACILA JE SVE NIZ RIJEKU

Stajala je nasred ba{te, ko najljep{i cvijet,

Pro{la je kroz moje snove i bila je tren,

Al’ no}as, ako slu{a, nek’ ~uje bol,

Nema me vi{e u tvojim molitvama,

Ne slu{am vi{e {ta {apu}e{ dok sniva{,

[ta sam uradio,

BILA JE TAKO LIJEPA

Bila je tako lijepa, uvijek se sje}am nje,

Sve je kao tajna ostalo na keju tom,

Danima ki{a lije, uz prozor stojim sam,

Bila je tako lijepa, uvijek se sje}am nje,

BILO MI JE LIJEPO S TOBOM