Hidraulika i Pneumatika

Hidraulika Hidraulika je grana mainstva koja se bavi prenoenjem sila putem tenih medija. Preko pritiska u tenosti prenose se sile, bezirajui na jednostavnoj jednaini: p = F / A, pri emu: p = pritisak, F = sila i A = povrina na koju pritisak djeluje. Jedna jako vana osobina hidraulikih ulja, koja su najee upotrebljavani mediji, je njihova nekompresibilnost. To je ujedno i osnovna razlika izmeu hidraulike i pneumatike. To znai da se sila koja djeluje na ulje manje-vie direktno prenosi, bez prethodnog komprimiranja medija, kao to je to sluaj kod pneumatike. Manje-vie znai da su hidraulika ulja ipak minimalno kompresibilna. Pri proraunima je neophodno uzeti i kompresibilnost cijevi u obzir, koja kod visokih pritisaka dolazi do izraaja. Tipini pritisci u hidraulici su do oko 200 bar-a iako su i vii pritisci mogui, kao na primjer na sistemima za ubrizgavanje goriva (dizela), gdje se upotrebljavaju pritisci i do 2000 bar-a.

Stran a1

Hidraulika i Pneumatika

Prednosti hidraulike

na primjer kod kombajna, gdje se motor obino nalazi visoko (na pr. iza kabine) dok je pogon ostvaren preko hidraulinih motora koji su direktno kod prednjih tokova. Snaga se prenosi putem hidraulinog ulje koje tee kroz cijevi i crijeva. Pri njihovom rasporedu konstrukter ima znatno vie slobode nego sa mehanikim pogonom, gdje bi motor kombajna morao biti tako postavljen da ima direktu mehaniku vezu sa tokovima.Druga velika prednost je pretvaranje rotacionih pokreta u linearne upotrebom hidraulinih cilindara. Jo jedna prednost je mogunost upotrebe hidraulike za regulaciju i automatizaciju. Tok ulja biva regulisan raznim vrstama ventila. Upotreba ventila sa elektrinim upravljanjem i njihovo brzo reagovanje (posebno takozvanih servo-ventila) otvara vrata ragulaciji.

Nedostatci hidraulike

Najvei i odluujui nedostatak hidraulike je njen relativno lo stepen djelovanja (u najgorem sluaju samo 30%). To znai da veliki dio energije nije iskoriten i biva izgubljen u obliku toplotne energije. Na primjeru kombajna snage motora 100 KS bi to znailo da u najgorem sluaju samo 30 KS dospije do tokova a ak 70 KS "proizvodi" toplotu! Ovo je prilino ekstreman primjer - ali stepen djelovanja je kod hidraulike generalno nii nego kod mehanike, to vodi veoj potronji goriva. Izuzetak predstavljaju pogoni sa podjelom snage, sve ei posebni kod traktora, koji jedan dio snage prenose mehaniki a jedan hidrauliki. Oni koriste prednosti mehanike, prenosei najvei dio snage mehaniki pri velikim optereenjima, i prednosti hidraulike koja omoguava neprekidni prenos snage.

Stran a2

Hidraulika i Pneumatika

Heron Heron Stari ili Aleksandrijski (Aleksandrija, I vek n.e) bio je grki matematiar i inenjer. Smatra se da je otkrio vie sprava, meu koje se ubrajaju Heronove fontane (male maine pomou kojih se dobija mlaz vode). Zanimao se za odbijanje svetlosti na konveksnim, konkavnim i ravnim ogledalima. Pisao je i traktate iz oblasti matematike i mehanike.

Heronov aeolipil se smatra preteom parne maine Doprineo je i razvoju nauke o toploti. Pripisuju mu se pravila za tano i priblino izraunavanje zapremine zarubljene piramide, zarubljene kupe kao i nekih drugih geometrijskih tela. Tomas Njukomen

Stran a3

Hidraulika i Pneumatika

Tek je Tomas Njukomen 1712. uspio da stvori mainu koja je poela neto vie da se koristi, pogotovo za pumpanje vode iz rudnika. Iskoristivost je i dalje bila slaba. Maina je nazivana "atmosferska" zato jer je pritisak atmosfere vrio koristan rad kad klip ide dolje Rad Njukomenove parne maine: Sa klipom u donjem poloaju, otvara se ventil koji puta paru u cilindar. Klip se podie, uglavnom pod dejstvom teine utega (na lijevoj strani crtea). Kad je klip pri vrhu, zatvara se dovod pare.

Da bi se stvorio podpritisak ispod klipa, hladna voda se utrcava u cilindar. To odmah dovodi do kondenzacije vodene pare i stvara se vakuum u cilindru. Atmosferski pritisak sad potiskuje klip nadolje. Ventil za hladnu vodu se iskljuuje u podesnom trenutku. Ciklus se ponavlja.

Kako vidimo, koristan rad vri atmosferski pritisak, potiskujui klip u vakuum nastao kondenzacijom pare. Zato se ovakva maina ponekad naziva atmosferskom. U prvim verzijama Njukomenove maine, ventili su otvarani i zatvarani runo (!) u toku ciklusa. Postoji pria da je djeak koji je bio zaposlen da upravlja ventilima, sam doao na zamisao da povee ventile sa "klackalicom" na vrhu maine i tako automatizira proces. Bilo kako bilo, kasnije Njukomenove maine su imale sistem poluga koje su automatski otvarale i zatvarale ventile u pogodnom trenutku.

Stran a4

Hidraulika i Pneumatika

Njukomenova "atmosferska" maina. Para - ruiasto, voda - plavo. Ventili su otvoreni (zeleno) ili zatvoreni (crveno)

Blez Paskal

Stran a5

Hidraulika i Pneumatika

Blez Paskal (19. jun 1623 19. avgust 1662) je bio francuski matematiar, fiziar i filozof. Paskal je od malena pokazivao interesovanje za nauku pa je ve sa 18 godina konstruisao prvu matematiku mainu, mehaniki sabira kako bi pomogao svom ocu u poslovanju. 1650. godine naputa svet nauke i okree se religiji, odnosno kako je on napisao razmatranju veliine i misterije oveka.

ivot i rad

Stran a6

Hidraulika i Pneumatika

Blez Paskal roen je 19. juna u Klermon Feranu, u Francuskoj. Blez je bio tree dete Etjena Paskala i Antoanete Begon. Majka mu je umrla kada je imao samo tri godine, ostavljajui ga sa dve sestre Gilbert i aklin. Godine 1631. porodica Paskal naputa Klermon i seli se u Pariz. Blezov otac, Etjen Paskal (1588-1651) i sam se interesovao za nauku i matematiku. Bio je lokalni sudija u Klermonu i bio je lan Mersenove akademije. Poto je imao neortodoksne poglede na obrazovanje, odluio je da svoga sina sam poduava. Etjen je odluio da Blez nee uiti matematiku do svoje petnaeste godine, i sva literatura u vezi matematike bila je premetena iz njihove kue. Nastojao je da mu sin najpre naui latinski i grki. Ali Blez je samo jo vie razvio svoju radoznalost i poeo da radi geometriju ve u dvanaestoj godini. Iako je bio oduevljen njegovim znanjem, Blezov otac nije odustajao od svoje odluke da sam poduava sina. U tom ranom periodu, meutim, za deaka su bili znaajni susreti sa Galilejem i Dekartom, kao i njegovo poznanstvo sa matematiarem Fermaom, s kojim e stvoriti temelj rauna verovatnoe. Sa petnaest godina Blez Paskal je poeo da se divi radu Dezarga, a sa esnaest godina Paskal je izdao jedinstven primerak lista sa jednog od Mersenovih sastanaka u junu 1639. godine. Sadrao je brojeve teorema iz projektivne geometrije, ukljuujui tu i Paskalov mistini estougao. Decembra 1639. godine, Paskalova porodica je napustila Pariz da bi ivela u Ruanu gde je Etjen bio primljen kao skuplja poreza za gornju Normandiju. Brzo po smetanju u Ruanu, Blez je napisao svoj prvi rad nazvan Esej o konusnim presecima, izdat februara 1640. godine. Iste godine Paskal je izumeo i prvi digitalni kalkulator sa namerom da pomogne svome ocu u prikupljanju poreza i taksi. Dogaaji 1646. godine su bili vrlo znaajni za mladog Paskala. Te godine je njegov otac povredio nogu i morao je da se oporavlja kod kue. O njemu su se brinula njegova mlaa braa, koji su bili u religioznom pokretu iz Ruana. Oni su imali dubok uticaj na Paskala i on je postao jako religiozan. Etjen Paskal je umro u septembru 1651. godine. Posle oeve smrti, Blez je pisao jednoj od svojih sestara, davajui, pri tome smrti jedno duboko hriansko znaenje; i za njega je oeva smrt bila neto posebno. Tada je oformio svoje ideje koje su posluile kao osnova za njegova pisma, objedinjena u filozofski

Stran a7

Hidraulika i Pneumatika

rad pod nazivom Misli (Pensees). Posle ovoga, Paskal je posetio jansenski manastir Port Rojal de amp, koji se nalazio oko 30 km jugozapadno od Pariza. Poeo je da izdaje anonimna dela na temu religije. 18 Provincijalnih pisama je bilo izdato u periodu izmeu 1656. godine do poetka 1657. godine. Sve je to bilo pisano kao znak odbrane od njegovog prijatelja Antoana i velikog protivnika Jezuita i branioca jansenizma, koji je inae pre svojih studija teologije u Parizu, bio osuivan zbog svog kontraverznog religioznog rada. Paskalov najpoznatiji rad iz filozofije je Misli, a na izdanju o svojim linim mislima vezanim za ljudsku patnju, sudbinu i Boga, kojem je pristupio kasne 1656. godine, nastavio je da radi tokom 1657. i 1658. godine. Ovaj rad sadri i Paskalovu opkladu kao dokaz da verovanje u Boga je razumno samo sa prateim argumentima. Ako Bog ne postoji, onaj ko ne veruje u njega nee izgubiti nita, a ako, pak, Bog postoji, taj isti ovek e izgubiti sve zato to nije verovao u njega. Paskal je u svojoj opkladi koristio matematike argumente i argumente iz verovatnoe, ali njegova glavna raunica je:mi smo svi prisiljeni da se kockamo. Godine 1653. Paskal pie svoje delo: Teza o aritmetikom trouglu (Trait du triangle arithmtique), iznosei u njemu opis tabelarnog prikaza za binomne koeficijente koji se danas zove Paskalov trougao. Nastao je kao rezultat njegovog interesovanja za ruski rulet i ostale igre na sreu. Predstavlja beskonaan niz prirodnih brojeva poreanih u obliku piramidalne sheme. Ovi brojevi posmatrani po vrstama se ponaaju kao binomni koeficijeti. Paskalov trougao u poetnu vrstu upisuje se 1. Pretpostavljajui da svaka vrsta poinje i zavrava se sa po jednom nulom (ove nule se ne piu), svaka vrsta se obrazuje pomou prethodne sabiranjem po dva uzastopna lana u prethodnoj vrsti i ispisivanjem svakog zbira u sredini razmaka izmeu sabiraka.

1. Zbir Sn brojeva u n-toj vrsti je udvostruen zbir Sn-1 brojeva u prethodnoj vrsti. To je zato to se meu lanovima n-te vrste koji obrazuju sumu Sn po dva puta javlja svaki od brojeva iz prethodne vrste.

Stran a8

Hidraulika i Pneumatika

2. U svakoj vrsti, dva od krajeva jednako udaljena lana meusobno su jednaka. Kod prvih vrsta moe se zapaziti simetrija u odnosu na vertikalnu osu figure. Prema pravilu po kom formiramo vrste, ova simetrija prelazi sa svake vrste na sledeu i tako se beskrajno nastavlja. 3. U svakoj vrsti, zbir elemenata parnih rednih brojeva i zbir elemenata neparnih rednih brojeva je jednak. Svaki od njih je zbir u kome po jedanput figurie svaki od elemenata prethodne vrste. 4. Elemenat koji nastaje sabiranjem uzastopnih elemenata a i b prethodne vrste (a se nalazi levo a b desno), jednak je zbiru brojeva na koje se nailazi penjui se bilo od a po paraleli leve stranice trougla, bilo od b po paraleli desne stranice. Mogu se izvriti numerika proveravanja, na primer za broj 15, koji se nalazi u sedmoj vrsti: (5+4+3+2+1 i 10+4+1) 5. Moe se primetiti da u napisanim vrstama lanovi rastu ukoliko se pribliavamo sredinjoj koloni. Jasno je da, ako ovaj zakon vai za jednu vrstu, vai i za sledeu. On je dakle, opti. Svaka vrsta neparnog rednog broja ima lan koji je jednako udaljen od krajeva, vei je od svih ostalih brojeva.
1 1 1 1 1 1 2 3 4 6 1 1 3 1 4 1 5 1

5 10 10

Prvih est kolona paskalovog trougla

Stran a9

Hidraulika i Pneumatika

Paskalina Paskal je, 1642. godine, kada je imao samo 19 god. otpoeo rad na mehanikom kalkulatoru koji se naziva Paskalina. On je tada pomagao svom ocu koji je bio sakuplja poreza i eleo je da mu olaka posao. Prvi model je izraen 1645. godine, a 1652. godine je izraeno ve 50 prototipova, od kojih je bar 12 prodato. Cena i sloenost maine onemoguili su dalju proizvodnju, kao i injenica da je samo Paskal mogao da je popravi. U to vreme, on je ve imao druga nauna interesovanja. Paskalina ili aritmetiki kalkulator je bila drugi mehaniki kalkulator, koji je izumeo Blez Paskal 1645. godine. Paskal je 1642. god. zapoeo radove na svom kalkulatoru kada mu je bilo samo devetnaest godina. Pomagao je u poslu svom ocu, koji je bio poreski komesar pa je traio ureaj koji bi mu olakao posao. Paskal je 1652. god.napravio pedeset prototipova i prodao nekoliko desetina maina, ali cena i sloenost Paskaline - zajedno sa injenicom da je ona mogla samo da sabira i oduzima, pa i to sa potekoama- uticale su na dalju prodaju. I tokom te godine proizvodnja je prestala. U to vreme, Paskal se okrenuo ka nekim svojim drugim interesovanjima, pre svega ka izuavanju atmosferskog pritiska, a potom i ka filozofiji. Paskalina je bila decimalna maina, a to nije bilo naroito pogodno, jer se u Francuskoj pojavio novi valutni sistem, slian funtama, ilinzima i penijima, koji su se koristili u Britaniji sve do sedamdesetih godina 20. veka, i kao takav nije bio decimalan. Francuska je 1799. godine prela na metriki sistem. Do tog vremena, Paskalov osnovni izum je inspirisao i druge izumitelje, mada ni oni nisu bilo komercijalno preterano uspeni. udo od deteta, Gotfrid Vilhelm Lajbnic, izumeo je 1672. godine spravu koja se zasnivala na drugom modelu, uzastopnom sabiranju, koja je mogla da obavlja sabiranje, oduzimanje, mnoenje i delenje i da rauna kvadratni koren. Ali kalkulatori se nisu pojavljivali na tritu sve do poetka devetnaestog veka, kada je arls Havijer Tomas de Kolmar izumeo arithometar baziran na Lajbnicovom modelu, i koji je prvi bio komercijalno uspean.

Stran a 10

Hidraulika i Pneumatika

Prvi Paskalin prototip je imao svega nekoliko cifara, dok su kasnije varijante imale i do osam, to je potom omoguilo da se koriste i brojevi do 9.999.999. Cifre su se birale preko metalnih tokia ijim su se okretanjem dobijali odgovarajui brojevi; odgovori su se pojavljivali u kutijicama na samom vrhu kalkulatora. Poto su se zupanici okretali samo u jednom pravcu, negativni brojevi se nisu mogli odmah izraunati. Prilikom sabiranja brojeva korien je metod komplemenata od devet. Da bi se pomoglo korisniku, pri unosu broja prikazivao se i njegov komplement iznad kutijice u kojoj je pisao uneti broj.

Paskalov doprinos fizici

Stran a 11

Hidraulika i Pneumatika

Paskalov rad na polju izuavanja fluida (hidrodinamikih i hidrostatinih) bio je zasnovan na principima hidraulinih fluida. Njegov pronalazak ukljuuje i hidraulinu presu (korienjem hidraulinog pritiska kako bi se poveala snaga) kao i trcaljku. Do 1646. godine, Paskal je izuio Torielijev eksperiment sa barometrima. Nakon to je ponovio eksperiment, koji je podrazumevao postavljanje tube ispunjene ivom naopako u bokal ive, Paskal je postavio pitanje koja sila je drala ivu u tubi i ta je ispunjavalo prostor iznad ive u tubi. Do tada, veina naunika je radije verovala da taj prostor ispunjava neka nevidljiva materija nego vakuum. Nastavljajui dalje eksperimente, Paskal je 1647. godine napisao delo: Novi eksperimenti sa vakuumom, (Experiences nouvelles touchant le vide), u kom je detaljno opisao osnovna pravila, navodei na kojoj temperaturi razliite tenosti mogu biti podupirane vazdunim pritiskom. On takoe iznosi i razloge zato se ba vakuum nalazi iznad tenosti u tubi barometra. Paskal 1648. godine nastavlja sa eksperimentima kojima potvruje da visina ive moe da se promeni. Eksperiment je zaiveo u Evropi kao konana teorija o principima i vrednostima barometra. Suoen sa kritikama da mora postojati neka nevidljiva materija koja ispunjava prazan prostor, Paskal je u svom odgovoru upuenom naunicima dao jedan od najznaajnijih izjava sedamnaestog veka o naunoj metodi : Kako bi pokazao da je hipoteza oigledna, nije dovoljno da svi fenomeni iz nje slede, ve ako ona dovodi do neega to je u suprotnosti , sa makar jednim fenomenom, to je dovoljno da se dokae njena netanost. Njegovo insistiranje na postojanju vakuma uzrokovalo je i konflikte sa mnogim istaknutim naunicima ukljuujui i Dekarta.

Stran a 12

Hidraulika i Pneumatika

Don Dalton Engleski prirodoslovac (1766-1844). Rodio se u septembru 1766. godine. Kada je imao est godina, ispostavilo se da je dikromata (bio je slep za boje). Sa 12 godina ivota on vodi kolu u svom rodnom mestu. Kasnije se zapoljava u Manesteru u New College-u. Bavio se fizikom i hemijom. Vrio je dugotrajna i sastavna meteoroloka istraivanja (Meteorological Observations and Essays, 1793), postavio vlastitu atomsku teoriju (New System of Chemical Philosophy, 1808-27), dao pregled atomskih teina (Daltonov zakon, 1807). Poto je bio slep za boje, bavio se prouavanjem te anomalije, koja se po njemu prozvala daltonizam. Daltonova atomska teorija transformisala je osnove hemije i fizike. Poetkom devetnaestog veka Englez Dalton istraivao je rastvorljivost gasova u vodi. Smatrao je da se gasovi nalaze u obliku atoma, prema ideji koja je vaila jo od Demokrita (460-370 PNE). Dalton je, medjutim, dao objanjenje ulaska elementarnih gasova u jedinjenja tokom hemijskih reakcija. Svoju teoriju saoptio je 1803, a knjigu A New System of Chemical Phylosophy publikovao je 1808. Njegovo objanjenje glasi: atomi istih elemenata su identini, oni se ne stvaraju niti nestaju, sve je sainjeno od atoma, hemijske promene su jednostavno premetanje atoma i jedinjenja su sastavljena iz atoma odgovarajuih elemenata. U istoj knjizi sumirao je i do tada poznate elemente sa njihovim atomskim teinama, uporedjene sa vodonikom, iju teinu je usvojio za jedinicu. Prema tome, ugljenik je imao atomsku teinu 12, kiseonik 16 itd. Dalton je, medjutim, pogreno zakljuio da elementi uvek reaguju u medjusobnim odnosima jedan prema jedan, prema kome je molekul vode bio HO a ne H2O. Pored ovoga, Dalton je izveo svoj zakon parcijalnih pritisaka, po kome se vazduh sastoji od meanih gasova, a ne jedinjenja, i prvi je potvrdio jednako irenje svih gasova pri jednakom poveanju temperature. On je, takodje, prvi utvrdio i taku rose.

Stran a 13

Hidraulika i Pneumatika

Don Dalton

Daltonizam, nasleena ili steena slepoa za boje, nazvana po engleskom prirodoslovcu Johnu Daltonu. Ahromati su slepi za sve boje, dihromati za nekoliko (crvenu i zelenu, utu i modru), protanopi za crvenu, deuteranopi za zelenu, tritanopi za plavu i utu. Nasleivanje je recesivno i vezano za pol (prenosi se od deda na unuka mimoiavi zdravu ker).

Daltonov zakon: Pritisak meavine gasova jednak je sumi parcijalnih pritisaka, to bi ih proizveli pojedini gasovi, kada bi svaki pojedinano ispunio raspoloivi prostor:

Stran a 14

Hidraulika i Pneumatika

gde je P1, P2, Pi itd. pritisak pojedinih gasova.

Ako bi Daltonov zakon uporedili sa BoyleMariotte-ovim i Avogadrovim zakonom, doli bi do zakljuka da je:

gde je

molni razlomak i-tog komponenta elementa.

Sledea jednaina nam daje mogunost za odreivanje koncentracije jedinstvenog gasa:

zapreminske

gde je

koncentracija i-tog komponenta izraena u ppm-u.

Atomska teorija je teorija o strukturi atoma. Miljenje da je materija sastavljena od siunih, dalje nedeljivih estica, atoma, javlja se ve u Starom veku; u Srednjem veku bilo je to miljenje potisnuto i proganjano kao materijalistiko. U poetku XIX veka Dalton je tom teorijom objasnio stehiometrijske zakone, tj injenice, da se pojedini elementi meu sobom spajaju uvek u istim merama, a jedan dati element s drugima uvek u koliinama, koje se meu sobom odnose kao mali celi brojevi

Stran a 15

Hidraulika i Pneumatika

(Stehiometrija). On uzima da se meu sobom u stalnim odnosima spajaju nedeljivi atomi odreene i uvek jednake teine. Miljenje, da je atom, tj najmanja estica nekog elementa, koja jo ima svojstva tog elementa, dalje nedeljiv, nije se moglo odrati, kad je pred kraj prolog veka opaeno, da se atomi mogu raspadati (Radioaktivnost). Opaeno je takoe, da pri radioaktivnom raspadanju iz atoma izlaze elektriki nabijene estice, pa je zakljueno, da se atom sastoji iz takvih estica. Na poetku ovog veka pokazao je prolaz elektriki nabijenih estica kroz materiju, da je prostor, to ga zauzima atom, najveim delom prazan, jer je atomska masa uglavnom koncentrisana unutar atoma u centrima deset hiljada puta manjima od njih, a pozitivno elektriki nabijenima. Rutherford je te opaaje skupio u svoj atomski model : atom se sastoji od pozitivno nabijenog jezgra, koje sadri gotovo itavu masu atoma, i od atomskog plata, oblaka negativno nabijenih elementarnih estica elektriciteta, elektrona, iji je broj jednak broju pozitivnih naboja jezgra. Elektroni atomskog plata, koje privlai jezgro, krue oko njega kao planete oko Sunca. Niels Bohr je na Rutherfordov atomski model primenio teoriju kvanta: elektroni se mogu kretati oko jezgra samo u odreenim stazama; pri prelazu elektrona s jedne staze ne drugu energija se oslobaa (isijanje) ili vee. Time su objanjeni spektri elemenata. U daljem razvoju objanjena je razliitost svojstava elemenata, kao i periodne slinosti meu elementima (Periodni sistem). Elektroni atomskog plata mogu se nalaziti samo u ogranienom broju energetskih stanja; prema Paulijevom principu jednoznanosti, moe se u odreenom energetskom stanju u svakom atomu nalaziti samo jedan jedini elektron. Ako se poreaju elementi po veliini naboja jezgra: vodonik (1), helijum (2), litijum (3) itd do urana sa 92 naboja i transurana sa jo vie, u atomskom platu imae vodonik 1 elektron, helijum 2 itd. Ta promena broja elektrona uslovljava promenu hemijskih svojstava od elementa do elementa. Kako se po Paulijevom principu moe u svakoj elektronskoj stazi nalaziti samo ogranien broj elektrona, elektroni se moraju smestiti oko jezgra u ljuskama. Time se objanjava periodinost hemijskih svojstava. Meu sobom su, naime, slini svi elementi, kojima su sve ljuske potpuno popunjene (plemeniti gasovi), pa i oni, koji, osim popunjenih ljusaka, imaju i jedan elektron u nepopunjenoj ljusci (alkalni metali) ili dva elektrona u nepopunjenoj ljusci (zemnoalkalni metali) itd. Radioaktivno raspadanje elemenata dokazuje, da ni jezgro nije nedeljivo. Ono se sastoji od pozitivno nabijenih estica (protona) i neutralnih estica (neutrona). Kako samo broj

Stran a 16

Hidraulika i Pneumatika

protona, odreujui naboj jezgra, odreuje elementu hemijska svojstva, moe se jedan elemenat sastojati i od vie vrsta atoma istog naboja jezgra, ali razliite teine zbog razliitog broja neutrona u jezgru (izotopi). Bombardovanjem elementwarnim esticama mogli su se umjetno napraviti izotopi poznatih elemenata, kojih u prirodi nema, kao i novi elementi. Pri umjetno izazvanom raspadanju tekih atomskih jezgara razvija se golema atomska energija. Nakon otkria, da elektromagnetni talasi imaju takoe svojstva estica, i, obrnuto, estice takoe svojstva talasa, zorni atomski modeli smatraju se samo grubom slikom stvarnosti, tanije opisane nezornim matematikim metodama (talasna mehanika). Oznaka za atomsku jedinicu mase je: u.

1 u 1,6605402 10-27 kg 931,49 MeV

Ili: 1 u = 1/NA gram = 1/1000 NA, (gde je NA Avogadrov broj) Relativna atomska masa jednog hemijskog elementa predstavlja prosenu masu atoma izraenu u atomskoj mernoj jedinici. Ovo otprilike odgovara broju nukleona (protona i neutrona) u atomu, i treba uzeti u obzir za dati hemijski elemenat da ima vie izotopa i zbog toga ovo ne mora da bude ceo broj. Avogadro Amadeo Italijanski fiziar (1776-1856). Radio je kao profesor u Torinu. On je jedan od prvih, koji su uoili molekularnu strukturu materije. 1811. godine je otkrio vaan zakon: Jednaki volumeni kod jednakog pritiska i jednake temperature sadre jednak broj molekula (Avogadrova hipoteza).

Stran a 17

Hidraulika i Pneumatika

Avogadrov broj (N=6,0221023) kazuje broj molekula u jednom molu neke materije. Nazvan je i Loschmidtovim brojem, po matematiaru, koji je prvi odredio iznos tog broja. Izraz mol oznaava toliko grama materije koliko iznosi njena molekularna teina. Npr. Molekularna atomska masa vode je 18,01508 u, tj. masa jednog mola vode iznosi 18,01508 grama, iliti jedan gram vode sadri NA/18,01508 3,3428 . 1022 molekula.

. ( ) . 1811. ( ) .

Stran a 18

Hidraulika i Pneumatika

. . , , ( ): 1 mol = 22,4 dm = 6,0221023 ( ).

Avogadro prvi je utvrdio teoriju o zapremini gasova 1811, ali je ona ostala zanemarena punih pola veka nakon toga. Avogadro je spojio dve nespojive hipoteze Jozefa Luisa Gej-Lisaka i Dona Daltona. Gej-Lisak je pretpostavio da se gasovi uvek medjusobno vezuju u odnosima celih brojeva (2:1 ili 2:3) a nikada u frakcijama, pri istim temperaturama i pritiscima. Daltonovo tumaenje nije prihvatao, tvrdei da gasovi reaguju samo u atomskim odnosima jedan prema jedan. U to vreme pojam molekula nije jo bio jasan, a kiseonik i vodonik egzistiraju u prirodi ba u molekulskim oblicima (H2 i O2). Avogadro je uoio da pojam molekula objanjava Gej-Lisakovu tvrdnju, prema kojoj etiri atoma vodonika vezuju dva atoma kiseonika, dajui dva molekula vode (2 H2 + O2 = 2 H2O).Prema Avogadrovom zakonu pri istom pritisku i temperaturi jednake zapremine svih gasova imaju isti broj molekula. Tek 1860, kada je Stanislao Kanizaro (Stanislao Cannizzaro) otkrio Avogadrove neobjavljene rezultate rada saoptio ih je na skupu hemiara, kada je zakon i prihvaen. Time su otklonjeni nesporazumi oko poimanja atoma i molekula i njihovih relativnih atomskih odnosno molekulskih teina. Avogadrov broj, kao konstanta koja pokazuje broj estica kao molovasvake supstance iznosi 6.0221367(36) x 1023 usvojen je posle toga.

Stran a 19

Hidraulika i Pneumatika

Parna turbina je mehanika sprava koja izdvaja termalnu energiju iz pare pod pritiskom i pretvara je u koristan mehaniki rad. Pripada grupi toplotnih motora, poput motora sa unutranjim sagorevanjem (SUS) i parne maine, koji pretvaraju toplotnu energiju u mehaniki rad. Sa druge strane, parna turbina spada u grupu turbomaina zajedno sa pumpama, ventilatorima, hidraulinim i gasnim turbinama i turbokompresorima. Ui deo ove grupe predstavlja grupa toplotnih turbomaina koju ine parne i gasne turbine i turbokompresori.

Jednostepena Kertis turbine,presek U turbomainama se rad direktno dobija preko obrtnog kretanja radnih delova kada su u pitanju turbine, ili se pak ulae putem obrtnog kretanja radi poveanja energije gasa ili tenosti koja struji kroz mainu (pumpe, ventilatori, kompresori). Potrebno je napomenuti da kompresori i pumpe nisu neophodno turbomaine. Postoje klipni kompresori, klipne, zapreminske i zupaste pumpe. Npr. re "kompresor" predstavlja namenu ureaja, dok re "turbo" govori o nainu izvravanja njegove funkcije.

Stran a 20

Hidraulika i Pneumatika

Parne turbine se koriste za pogon plovila, raznih maina pri procesima u industriji - pumpi, kompresora, mlinova itd., ali najvie se koriste u energetici za pokretanje elektrinih generatora u elektranama. Visok stepen korisnosti postrojenja, velikih snaga, velik odnos snage prema masi maine, sigurnost u pogonu, visok stepen automatizacije neki su od razloga da parna turbina i danas zauzima vodee mesto u proizvodnji elektrine energije.

Rotor parne turbine

Termodinamike osnove

Stran a 21

Hidraulika i Pneumatika

Dobijanje rada u toplotnim motorima se odvija pomou radnog tela - fluida (gasa, pare odnosno tenosti ili meavine), jim se promenama stanja u toku procesa od dovedene toplote finalno dobija mehaniki rad. To znai, da bismo pokrenuli toplotni motor moramo mu dovoditi odreenu koliinu toplote iz toplotnog izvora, koju emo u radnom ciklusu prevesti u koristan rad. Meutim, da bi ovakva maina davala rad permanentno, posle izvrenog rada moramo jednu koliinu neiskoriene toplote odvesti iz procesa da bi se radno telo vratilo u prvobitno stanje i proces poeo iznova. Ovo je direktno povezano sa drugim zakonom termodinamike i govori nam da, osim toplotnog izvora, moramo imati i toplotni ponor, kome emo predati jedan deo toplote koja nam predstavlja ist, ali i neizbean gubitak. Uproeno gledano, svaki termodinamiki ciklus toplotnog motora se sastoji iz sabijanja radnog tela, dovoenja toplote, irenja radnog tela (pri emu se dobija rad) i odvoenja jednog dela toplote. Naravno, za sabijanje radnog tela na poetku procesa potrebno je uloiti neki rad. Najjednostavnije je ako jedan deo dobijenog rada na kraju procesa uloimo u to sabijanje, to nam ostavlja viak, koristan neiskorien rad za pokretanje neke maine koju mi elimo u pogonu. Elementi postrojenja U parnoj turbini proces zapoinje uvoenjem vode u pumpu, koja je sabija i die njen pritisak na eljenu vrednost. Zatim se dovodi toplota tako da voda

Stran a 22

Hidraulika i Pneumatika

u cevima postrojenja poinje da kljua, i najzad potpuno isparava, ime se dobija suvozasiena para. Ako se nakon toga para jo zagreva, kae se da turbina radi sa pregrejanom parom. Para se zatim uvodi u turbinu i tu predaje deo svoje energije rotoru turbine, pri emu joj pada pritisak i iri se. Nain na koji ona predaje energiju rotoru e biti objanjen kasnije, ali za sad je dovoljno dati primer vezan za klipne motore: sa jedne strane cilindra imamo zatvoren, zagrejan gas pod visokim pritiskom (produkti sagorevanja), dok je sa druge strane klipa normalan, atmosferski pritisak. Gas pod visokim pritiskom gura klip pri emu se poveava zapremina u kojoj je on zarobljen, i time se gas iri i hladi. Klip je povezan sa klipnjaom, ova opet sa kolenastim vratilom.. i tako sve do tokova, ije okretanje stavlja vozilo u pokret. Znai u ovom sluaju gas u cilindru, preko klipa motora daje koristan rad koji se suprotstavlja otporu kretanja vozila.

Tako para koja je obavila rad izlazi iz turbine rairena i ohlaena (i ve delimino kondenzovana), i sada je potrebno dodatno je ohladiti kako bi se vratila u poetno stanje i kruni proces mogao krenuti iznova. Dakle, potreban je ranije spomenuti toplotni ponor, da preuzme ovaj viak energije. U praksi to e najee biti okolina, pogotovo za velika postrojenja. Koristei okolni vazduh ili vodu iz reke hladimo paru sa izlaska iz turbine dok se potpuno ne kondenzuje. Zatim voda moe ponovo otii u pumpu. To znai da para na izlasku iz turbine mora biti neto vie temperature od okoline, da bi mogla biti hlaena telima uzetim iz okoline. Ovo direktno odreuje veliinu odvedene, "neophodno baene" toplote. Deo postrojenja gde se radno telo hladi i kondenzuje uz pomo rashladne vode naziva se kondenzator. U kondenzatoru vlada pritisak dosta ispod atmosferskog, da bi se kondenzovanje pare moglo odvijati na temperaturama jedva neto viim od temperature okolne (a ne na 100 stepeni celzijusa kao na atmosferskom pritisku).

Stran a 23

Hidraulika i Pneumatika

Turbine spadaju u protone maine koje kontinualno daju rad, za razliku od klipnih motora koji daju rad u "naletima". Radni fluid kod parnih turbina (PT) prima toplotu od spoljneg izvora za razliku od, recimo, dizel i benzinskih motora, gde se toplota dovodi iznutra - sagorevanjem goriva u samom radnom telu (vazduhu), tako da PT nije motor sa unutranjim sagorevanjem. Takoe parna turbina ima (najee) zatvoren ciklus, gde se radno telo iznova vraa u proces po njegovom zavretku. Bitno je napomenuti da se pod parom ne misli na vodenu paru i ako je ona najvie u primeni zbog praktinih razloga dostupnosti i cene. Parne turbine rade sa ivinim parama, sa parama freona i drugih rashladnih tenosti. Teoretski gledano, ciklus se moe ostvariti sa parom bilo koje supstance ako bi on bio u granici temperatura izvora i ponora. Ipak, velike industrijske i energetske maine su projektovane i graene iskljuivo za rad sa vodom i vodenom parom iz praktinih razloga.

Turbopostrojenje i parni blok Radno telo se zagreva u parnom kotlu gde mu se predaje toplota dobijena sagorevanjem goriva, najee fosinlih. U tom sluaju, zagrejani produkti sagorevanja predstavljaju toplotni izvor. Takoe, moe se koristiti otpadna toplota od neke druge maine ili industrijskog procesa. Kod nuklearnih postrojenja voda, odnosno para, zagrevaju se toplotom dobijenom u nuklearnom reaktoru. Parna turbina sa kondenzatorom, pumpama, cevovodima i ostalom prateom opremom se naziva turbopostrojenje. Turbopostrojenje zajedno sa parnim kotlom, odnosno sa kotlovskim postrojenjem naziva se parni blok. Istorijski razvoj Ono to bi se moglo nazvati prvom poznatom parnom turbinom napravio je Heron Aleksandrijski 120 godina pre nove ere. To je bio mali loptasti rezervoar zagrevan plamenom sa dva izbaena mlaznika koji su okretali napravu oko osovine. Drugu, koja je imala i praktinu primenu, napravio je apotekar ovani de Branka 1629. godine i pogonila je apotekarski mlin. Nastanak i razvoj termodinamike omoguavaju nauni razvoj savremenih toplotnih maina. Pojava moderne parne turbine deava se krajem XIX veka gde je vie pronalazaa i strunjaka ostavilo trag. Engleski inenjer Ser arls Parsons patentira svoju reakcionu turbinu 1884. godine, u kojoj je para preradjivana u vie koraka. Tokom 1880tih, vedski inenjer Gustav de Laval

Stran a 24

Hidraulika i Pneumatika

je razvio vei broj reakcionih turbina koje su radile sa 40000 obrtaja u minuti. Kasnije se okrenuo jednostupanjskim akcionim turbinama kod kojih se para ubrzavala do velikih brzina u konvergentno-divergentnim mlaznicima. Oko 1900. godine najvea instalisana snaga parne turbine bila je 1200 kW, dok je deset godina kasnije iznosila 30000 kW. Dananji konvencionalni blokovi velike snage rade na 600 MW, dok blokovi najvee snage dostiu i 1500MW. Princip rada Ve je napomenuto da se para u turbini prerauje u jednom ili vie koraka i pri tome se u svakom koraku iskoristi jedan deo njene energije. Ovo se obavlja u stupnjevima turbine. Stupanj turbine ine nepokretna reetka pretkola, privrena za kuite i pokretna reetka radnog kola, spojena sa vratilom. Pod reetkom se podrazumeva vei broj identinih aeroprofila postavljenih na istom meusobnom odstojanju. Kod turbomaina se misli na krune reetke, gde su lopatice (aeroprofilna tela) postavljene osnosimetrino. Lopatice radnog kola zajedno sa vratilom ine rotor koji se oslanja na leita. Para pod visokim pritiskom nailazi prvo na nepokretne lopatice pretkola. One skreu struju pare i usmeravaju je pod odreenim uglom. Pri tome se kanali izmeu lopatica suavaju i time se vri ubrzavanje struje pare. Tako para biva skrenuta i primetno ubrzana. Ukupna energija pare ostaje ista, ali se njena kinetika energija poveala na raun energije usled pritiska i temperature. Tako je para sada rairena, na niem pritisku i temperaturi nego pre poetka procesa. Ovako ubrzana para sada struji preko pokretnih lopatica radnog kola koje je samo skreu. Ova promena smera strujanja pare dovodi do stvaranja sile koja gura lopatice suprotno od pravca promene brzine pare, a poto se one mogu slobodno okretati sa vratilom, to uzrokuje obrtanje rotora. Para sada izlazi sa istim pritiskom i temperaturom kao i pre radnog kola, ali sa smanjenom brzinom, to znai da je jedan deo energije predat rotoru kao mehaniki rad. Zatim para odlazi u naredni stupanj gde se proces odvija iz poetka, i tako sve do poslednjeg stupnja i ulaska u kondenzator. Prethodno opisan proces se odnosi na akcioni stupanj. Reakcioni stupanj je onaj kod kog se para u radnom kolu ne samo skree, nego i dodatno ubrzava.

Stran a 25

Hidraulika i Pneumatika

Svaki od ove dve vrste stupnjeva ima svoje mane i prednosti. Akcioni stupnjevi mogu preraditi veu koliinu energije pri dobrom stepenu korisnosti, ali se mora pribegavati specijalnim konstrukcijskim reenjima da bi se smanjio neeljeni prolazak pare kroz zazore izmeu pokretnih i nepokretnih delova, to ga ini i skupljim. Reakcioni stupanj je jednostavniji za izradu ali daje manju koliinu rada, pa reakciona turbina mora imati vei broj stupnjeva. Svrha postojanja vie stupnjeva je u sledeem: stupanj se moe izraditi da ubrzava paru do enormnih brzina i da jedan stupanj prerauje ogromnu koliinu energije; meutim, gubici usled trenja pri ovako velikim brzinama bi bili jako veliki - toliki da bi stupanj radio sa izuzetno niskim stepenom korisnosti. Podele Po nainu strujanja turbine se dele na aksijalne i radijalne, prema smeru strujanja pare u odnosu na osu obrtanja rotora. Kod radijalnih turbina para struji upravno na osu obrtanja. Sve to je ve reeno se odnosi i na ovaj tip turbine osim to ovde centrifugalna sila igra ulogu i u pojednostavljenom procesu. Samo manje maine se izvode kao radijalne, dok su velike, energetske, iskljuivo aksijalnog tipa. Prema broju stupnjeva, turbomaine se dele na jednostupne i viestupne. Turbine velikih snaga imaju oko 30 stupnjeva. Kod veih snaga, turbine se grade sa veim brojem oklopa, tako da kod velikih maina imamo turbinu niskog pritiska, srednjeg pritiska i niskog pritiska sa sopstvenim kuitima i otvorima za zajedniko vratilo. Najvee turbine se grade sa dva vratila i zasebnim generatorima. Parne turbine, osim to mogu biti kondenzacione (o kakvim smo ve govorili), gde para odlazi u kondenzator, mogu biti i protivpritisne. Kod protivpritisnih turbina para na izlasku iz turbine ima dosta viu temperaturu od okoline i koristi se za industrijske procese i grejanje sanitarne vode. Stepen korisnog dejstva Stepen korisnosti toplotnih motora predstavlja odnos dobijenog rada i uloene toplote po jednom ciklusu. Kod konvencionalnih postrojenja on se kree u rasponu 0.3 -0.4. Poveanje stepena korisnosti nam prua mogunost veeg iskorienja polazne energije. Stepen korisnosti se moe poveavati dovoenjem toplote pri viim temperaturama i pritiscima, to je uslovljeno razvojem novih konstrukcionih materijala. Isto tako, povienje

Stran a 26

Hidraulika i Pneumatika

stepena korisnosti se postie oduzimanjem jednog dela pare iz turbine za potrebe zagrevanja vode pred ulazak u kotao, u ta se ovde nee dublje ulaziti. Kod konvencijalnih blokova velike snage para na ulazu u turbinu je temperature oko 500 - 550 stepena celzijusa, sa pritiskom od oko 180 bara. Regulacija broja obrtaja Regulacija broja obrtaja je kljuna kod turbina uopte. Kod putanja turbine u pogon, nagla promena broja obrtaja moe biti fatalna i uzrokovati trajna oteenja. Pri naglom smanjenju optereenja bez uea regulacije dolazi do naglog poveavanja broja obrtaja, sve do razaranja rotora. Turbine koriene u energetici su direktno povezane sa generatorima elektrine energije, to znai da moraju imati taan broj obrtaja od 50Hz (3000 obrt/min) i moraju biti sinhronizovane sa elektrinom mreom. Ovo se odnosi na turbine sa dvopolnim generatorima. Turbine najveih snaga imaju etvoropolne generatore i moraju se obrtati sa uestalosti od 25Hz. Kombinovana proizvodnja elektrine i toplotne energije Parne turbine se u energetici esto koriste i za proizvodnju toplote, na primer za daljinsko grejanje. Ovo se radi zbog toga to ovakvo postrojenje ima vei ukupan stepen korisnosti proizvodnje toplote i el. energije nego kod sluaja odvojene proizvodnje. Ve smo spomenuli protivpritisne turbine kod kojih se sva para uzima iz turbine pri viim temperaturama i koristi se za grejanje i industrijske procese. esto i kondenzaciona postrojenja imaju oduzimanje jednog dela pare za potrebe grejanja pre izlaska iz turbine.

Perspektiva Iako parna turbina predstavlja relativno zastareo koncept mehanike naprave i pri ne tako futuristikim razmatranjima, ona nee biti skoro potisnuta iz energetike. Mnogi napredniji principi dobijanja el. energije imaju ipak nii stepen korisnosti i dosta veu cenu. ak i kada bude potisnuta u drugi plan, parna turbina e se primenjivati za iskorienje otpadne toplote buduih postrojenja. Ovo se odnosi prevashodno na gorive elije koje se smatraju izvorom energije budunosti. Za sada, korienjem boljih procesa i razvojem novih tipova nuklearnih reaktora parne turbine ostaju na vodeoj poziciji. Takoe je sve ea njihova upotreba u okviru kombinovanog postrojenja parne i gasne turbine, gde se izduvni gasovi iz gasne turbine,

Stran a 27

Hidraulika i Pneumatika

koji su visoke temperature, koriste za zagrevanje radnog tela u parnom postrojenju. Ovakvo postrojenje ima stepen korisnosti oko 0.6 i predstavlja toplotni motor sa najveim stepenom korisnosti.

Stran a 28

Hidraulika i Pneumatika

Turbina (od lat. turbo vrtlog, vihor), rotacioni stroj koji pretvara kinetiku energiju medija u mehaniki rad. Pretvorba se vri u lopaticama rotora, koji skree struju medija preuzimajui pri tome na sebe deo energije, poinje rotirati, te je u stanju pogoniti neki drugi stroj (preteno elektrini generator). Turbine se upotrebljavaju u sluajevima kad stoje na raspolaganju velike koliine potencijalne energije, kao i tamo gde su potrebni strojevi velikih jedininnih snaga. Prednost im je pred stapnim strojevima to su za istu snagu znatno manje i lake, imaju savreno uravnoteenje okretnih masa, konstantan zakretni momenat, laganiju izvedbu temelja, itd. Vitalan i najkarakteristiniji deo turbine jeste rotor sa lopaticama koje se prema vrsti medija i njegovom stanju razlikuje po obliku i broju. Kod turbina kod kojih su lopatice rasporeene u vie redova, a ekspanzija medija u vie stepeni (viestepene turbine, parne i plinske), potrebno je posle svakog rada lopaticama pustiti medij da dalje ekspandira i ponovo usmeriti struju medija tako da pod najpovoljnijim uglom ulazi u naredni red rotorskih lopatica. To se postie statorskim redovima lopatica. Masivno kuite zatvara rotor, nosi ga u njegovim leajevima kao i sve ostale delove turbine: statorske lopatice, organe za regulaciju i upravljanje, prikljuke za dovod i odvod medija, itd. Prema vrsti medija turbine se dele u etiri glavne grupe, i to: parne, plinske, vodene i zrane.

Vodene turbine su najvaniji strojevi za iskoritavanje potencijalne i kinetike energije vode. Pretvorba energije vri se na lopaticama rotora s vrlo dobrim stepenom delovanja (iznad 90%). Gotovo iskljuivo se upotrebljavaju u hidroelektranama za pogon elektrinog generatora, koji su redovno direktno vezani u produenju osovine turbine.

Vodene turbine slobodnog mlaza (Peltonova turbina) pretvaraju pritisak vode pre ulaza u rotor u kinetiku energiju, te se pritisak vode za vreme prolaza

Stran a 29

Hidraulika i Pneumatika

kroz turbinu vie ne menja. Voda se dovodi jednoj ili vie okruglih sapnica tangencijalno na rotor koji po obodu ima lopatice koljkastog oblika. Ovakve turbine se upotrebljavaju u sluajevima kad je na raspolaganju relativno malo vode, ali sa vrlo velikim padom (od 400-1500 m).

Peltonova turbina

Protocne vodene turbine karakteristine su po promeni pritiska vode za vreme njenog protoka kroz statorski i rotorski deo turbine. Zavisno od datih uslova (koliina i visina pada vode) izvode se kao:

Stran a 30

Hidraulika i Pneumatika

Fransisove vodene turbine, kod kojih voda iz spiralnog kuita prolazi kroz statorske lopatice i ulazi u rotor aksijalno (sporohodne) ili poluaksijalno (brzohodne vodene turbine), a izlazi aksijalno. Statorske lopatice su meusobno povezane i okretne oko svoje ose, tako da se pomou njih moe regulisati koliina protoka vode kroz turbinu, a time i optereenje. Upotrebljeveju se kod padova vode od 80 do 400 m i snaga do 120000 KS. Kod manjih jedinica esta je izvedba sa horizontalnom osovinom.

Fransisova vodena turbina

Propelerne vodene turbine imaju dovod i regulaciju protoka vode kao i Fransisove vodene turbine. Razlika je u rotoru koji ima formu propelera.

Stran a 31

Hidraulika i Pneumatika

Upotrebljavaju se u sluajevima kad na raspolaganju stoje velike koliine vode malog pada (do 60 m).

Propelerna vodena turbina

Kaplanove vodene turbine su propelerne turbine koje imaju zakretne lopatice rotora. To omoguuje jo jednu regulaciju protoka i time bolji stepen iskoristivosti kod optereenja niih od nominalnog.

Stran a 32

Hidraulika i Pneumatika

Kaplanova vodena turbina

Stran a 33