1.

OSNOVNI POJMOVI MATEMATIKE LOGIKE

1.1. 1.2. 1.2.1. 1.2.2. 1.2.3.

LOGIKA MATEMATIKA LOGIKA ISKZI OSNOVNE LOGIKE OPERACIJE TAUTOLOGIJE I LOGIKI ZAKONI

1.2.4.

PRIMENA MATEMATIKE LOGIKE U RAUNARSTVU I TEHNICI

CILJEVI UENJA
Kada ovo poglavlje prouite moi ete da: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Definiete iskaz, Znate logike operacije, Napiete tablice istinitosti iskaznih formula, Znate prioritet logikih operacija, Znate ta su tautologije, a ta kontradikcije, Nabrojite osnovne logike zakone, Znate osnovne primene u raunarstvu i tehnici.

1.1. LOGIKA
Logika je vetina i metoda pravilnog miljenja. Logika je nauka o zakljuivanju i kao takva koristi se u najrazliitijim oblastima nauke, a pogotovo u matematici. Osnova je celokupnog matematikog rezonovanja. Nastala je u 4 veku p.n.e. Na osnovu osnovnih stavova, koje nazivamo aksiomama, odreuje se koji su matematiki iskazi tani, a koji ne, i formalizuju se postupci dobijanja sloenih reenica iz prostih u skladu sa pravilima ispravnog zakljuivanja.

Osniva logike je grki filozof Aristotel (384-322 p.n.e.). Roen u Stagiri, grkoj koloniji na makedonskom poluostrvu. Njegov otac, Nikomah, radio je kao dvorski lekar kod kralja Amintasa III Makedonskog, dede Aleksandra Velikog. Od 18. do 37. godine pohaa Akademiju kao Platonov uenik. Na poziv kralja Filipa II Makedonskog postaje tutor Aleksandra Velikog, koji je tada imao 13 godina . Prvi je podrobno obradio zakone logike i pravila zakljuivanja u delu Organon, to u prevodu znai orue. U ovom delu sainio je prvi skup pravila deduktivnog zakljuivanja.

1.2. MATEMATIKA LOGIKA

Od sredine 19 veka pa do danas, matematika logika se razvija veoma intenzivno. Ona je znaajna matematika disciplina, koja obezbeuje teorijske osnove pre svega raunarskih nauka. Omoguila se nastanak i razvoj digitalnih elektronskih raunara.

1.2.1. ISKAZI
Reenica koja ima istinitosnu vrednost naziva se iskaz ili sud. Iskazi se obeleavaju malim slovima p , q , r ,i nazivaju se iskazna slova. T , p je taan iskaz Istinitosna vrednost iskaza je ( p ) = , p je netaan iskaz Napomena: Umesto T i koriste se i oznake 1 i 0 . U ovom sluaju simbole 1 i 0 ne treba shvatati kao brojeve 1 i 0 . Primer: Reenica p : 2 1 = 1 je iskaz i ima tanu istinitosnu vrednost, tj. ( p) = T . Primer: Reenica 2 1 = 1 je iskaz i ima netanu istinitosnu vrednost, tj. ( p ) = . Primer:Reenica x 2 = 1 nije iskaz jer nema definisanu istinitosnu vrednost. Za neke vrednosti promenljive x , tj za x = 1 formula je tana, a za sve ostale je netana.

1.2.2. OSNOVNE LOGIKE OPERACIJE

U svakodnevnom jeziku, reenice se kombinuju u sloene reenice, korienjem veznika i, ili, ne, ako onda i mnogih drugih. Istinitosna vrednost sloene reenice uslovljena je istinitou njenih delova.
Primer: p : Danas pada kia q : Danas je novembar. Sloena reenica glasi Danas pada kia i danas je novembar Sastoji se od 2 dela spojenih veznikom i. Simboliki se moe napisati p i q , ili korienjem oznake za logiku operaciju i , , u obliku p q .

Razlikujemo unarne (jedna promenljiva) i binarne (dve promenljive) logike operacije.

Osnovne logike operacije su:

konjukcija (i), u oznaci , disjunkcija (ili), u oznaci , implikacija (ako - onda), , i ekvivalencija (ako i smo ako) , negacija (ne) , .

Napomena: negacija je unarna operacija.

Istinitosna vrednost logikih operacija data je sledeom tablicom.

( p)
T T

(q)
T T

( p q)
T

( p q)
T T T

( p q)
T T T

( p q)
T T

( p )
T T

Formulu ine iskazna slova p , q , r i osnovne logike operacije. Primer: Formule su: ( p q ) p,
p ( p q )

p q r,

Istinitosna vrednost u tablici je u saglasnosti sa svakodnevnom logikom. Jedino kod implikacije naizgled neloginost vidimo u sluaju kada je ( p ) = . Znai, impikacija je tana bez obzira na vrednost iskaznog slova q .
Primer: Ako je Srbija najvea na svetu, vea je od Crne Gore. ( T ) = T .

Sloena reenica je tana, jer ako je Srbija najvea na svetu, vea je od Crne gore koja je manja od nje.
Primer: Ako je Srbija najvea na svetu, vea je od SAD. ( ) = T .

Sloena reenica je tana, jer ako je Srbija najvea na svetu, vea je od svake druge drave. Implikacija se moe itati na sledee naine: Ako p , onda q , p je pretpostavka posledice q ., p povlai q , iz p sledi q , p je dovoljan uslov za q . q je potreban uslov za p . Za implikaciju, p q , vezane su 3 dodatne vrste iskaza:
q p p q q p

konverzija inverzija kontrapozicija

Primer: Ako je ona pevaica, onda je ona popularna. -implikacija. Ako je ona popularna, onda je ona pevaica. - konverzija . Ako je ona nije pevaica, onda je ona nije popularna. - inverzija . Ako je ona nije popularna, onda je ona nije pevaica. - kontrapozicija.

Ekvivalencija je dvostruka implikacija. Kada itamo ekvivalenciju koristimo i rei ako i samo ako, a piemo akko. ( p q ) = ( ( p q ) ( q p ) ) Najvei broj matematikih tvrenja i teorema su oblika implikacije ili ekvivalencije.
Primer: Ako je neki ceo broj jednak 2, onda je njegov kvadarat jednak 4.

Primer: Trougao je pravougli, ako i samo ako, je zbir kvadrata nad katetama jednak kvadratu nad hipotenuzom. Primer: Broj je deljiv sa 6, akko je deljiv sa 2 i sa 3.

Dord Bul (George Boole, 1815. - 1864.) je bio engleski matematiar i filozof. Njegovo najvee dostignue je bilo uvoenje logike i algebre u matematiku. Na taj nain stvorene su nove matematike discipline matematika logika ili simbolina logika i algebra logike koja je nazvana Bulova algebra. Naalost, nije iveo dugo, umire u 49-oj godini ivota, od prehlade, koju je dobio tako to je peaio dve milje po kii, kako bi stigao na predavanje, i predavao je u mokroj odei.

PRIORITET LOGIKIH OPERACIJA

Kombinovanjem iskaznih slova i logikih operatora dobijamo sloene izraze, kao to su p q p , ( p q ) p r i slino. Prilikom odreivanja istinitosne vrednosti ovih izraza vano je znati prioritet logikih operacija, koji moemo videti iz sledee tablice : logiki operator , ,
PREVOD JEZIKIH REENICA

prioritet 1 2 3

Prevod sadraja iz obinog jezika u zapis matematike logike je jedan od najvanijih problema hardverskih i softverskih poslova. Problem se svodi da se sadraj obinog jezika svede na taan i nedvosmislen logiki zapis koji moe da bude predmet daljeg prouavanja.
Primer: Automatski, odgovor ne moe biti poslan ako je unutranja memorija puna . Neka je reenica p: Odgovor se automatski alje. Neka je reenica q: Unutranja memorija je puna. Onda p je reenica : Odgovor se ne alje automatski. Logiki zapis bi bio : q p

1.2.3. TAUTOLOGIJE I LOGICKI ZAKONI

Iskazna formula koja je uvek tana naziva se tautologija. Iskazna formula koja je uvek netana naziva se kontrapozicija.

Tautologije u obinom jeziku predstavljaju zakone. Osnovni logiki zakoni su:

Zakon idempotencije
p p p p p p

Dvostruka negacija
( p ) p

Komutativnost
pq q p pq q p

Asocijativnost

p (q r ) ( p q) r p (q r ) ( p q) r

Distributivnost

( p q) ( p r ) p (q r ) ( p q) ( p r ) p (q r )
( p q ) ( p q ) ( p q ) ( p q )

De Morganovi zakoni

1.2.4. PRIMENA MATEMATIKE LOGIKE U RAUNARSTVU I TEHNICI

Moderni raunari koriste binarni brojni sistem koji ima dve cifre 0 i 1. Binarni sistem je izabran zato to raunar mora da prikae bilo koju cifru na jedinstven nain, a postoji veliki broj elektronskih sklopova koji se nalaze u dva jedistvena stabilna stanja. Ova stanja mogu biti otvoren-zatvoren, levo-desno, ukljuen-iskljuen i slino. 6

Zato je binarni sistem pogodan za korienje primenom matematike logike. Jedna binarna cifra 0 ili 1 predstavlja minimalnu koliinu informacija, odnosno najmanji podatak koji se moe obraditi u raunaru i zove se bit (bit). Bit moe da reprezentuje istinu (true) i neistinu (false). Jedinica reprezentuje istinu, a nula neistinu. Logike operacije se predstavljau i kao konjukcija AND,a disjunkcija kao OR, imajui u vidu istinitosne tablice za date logike operacije. U veini raunara koristi se grupa od osam bita koja se naziva bajt (byte).
Primer : Ako primenimo operatore AND i OR na brojeve 0110110110 i 1100011101 dobiemo: 0110110110 1100011101 AND 0100010100 0110110110 1100011101 OR 1110111111

Raunari moraju imati mogunosti da memoriu i obrauju i nenumerike, odnosno tekstualne podatke. Oni su ili nizovi ( string) ili znakovi ( charcter data), zatim slova, znakovi interpunkcije, matematiki znaci, specijalni znaci i slino. Podaci ovog tipa su memorisan u obliku niza bitova. Danas se koriste ASCII i EBCDIS kod. Naprimer 1111001 predstavlja slovo b. Dakle, binarni brojevi su osnova za funkcionisanje raunara. Digitalna kola kombinuju nule i jedinice, i generiu nove nule i jedinice. Mainske instrukcije su takoe prikazane kao nizovi nula i jedinica,. Svi programi napisani u asembleru ili nekom viem jeziku da bi mogli da rade moraju da budu prevedeni u nizove nula i jedinica.
DIGITALNA KOLA

Klod Elvud enon (Claude Elwood Shannon; 1916. 2001) bio je ameriki naunik i inenjer. Meu najznaajnija otkria ovog naunika spadaju teorija informacija i dizajn digitalnih raunara i kola. 1938 godine otkrio vezu izmeu tablica istinitosti i elektrinih kola. enon je poznat kao utemeljiva informacione teorije sa svojim naunim radom objavljenim 1948. godine. Takoe se smatra utemeljivaem teorije digitalnog raunara i teorije dizajna

digitalnih kola, kada je kao 21-godinji student MIT-a, napisao tezu gdje dokazuje da je primjenom Bulove algebre na digitalna elektrina kola, mogue reiti bilo koji logiki ili numeriki problem. Digitalna kola su tako projektovana da implementiraju principe binarne aritmetike i matematike logike.
Iskazne formule u kojima se pojavljuju samo operacije , , , pri emu se odnosi samo na iskazna slova, imaju jednu zanimljivu interpretaciju koja se koristi u tehnici, u projektovanju digitalnih kola i naziva prekidaka algebra. Iskazna slova se tretiraju kao normalno otvoreni prekidai, a njihova negacija kao normalno zatvoreni prekidai. Ako iskazno slovo ima vrednost p = 1 smatra se da je prekida zatvoren, tj. da provodi struju, a za p = 0 je otvoren, tj da ne provodi struju.

Formula se tretira kao mrea sa dva kraja sastavljena od prekidaa koji su povezani paralelno ili serijski.Tautologijama odgovaraju mree koje uvek provode struju.
Primer: Posmatrajmo prekidako kolo koje sadri prekida i sijalicu. Vrednost 1 dodeljujemo prekidaima p i q kada su zatvoreni, tj ako kroz njih protie struja. U suprotnom dodeljujemo im vrednost 0. Kada su prekidai redno vezani, sijalica e svetleti i kolo e imati vrednost 1 samo ako su oba prekidaa p i q zatvorena. Prema tome, ovo kolo e odgovarati iskazu p i q , odnosno p q i zove se AND i kolo.

pq

Primer : Posmatrajmo prekidako kolo u kome su prekidai p i q vezani paralelno. Kada su prekidai paralelno vezani, sijalica e svetleti ako je p = 1 ili q = 1 i kolo e imati vrednost 1 ako je bar jedan prekidaa p i q zatvoren. Prema tome, ovo kolo e odgovarati iskazu p ili q , odnosno p q i zove se OR- ili kolo.

pq
p q p ili q

Kolo sa jednim prekidaem p , u kome sijalica svetli samao ako je prekida otvoren. Prema tome kolo e imati vrednost 1 ako je prekidaa p zatvoren, odnosno ako je p jedako 0. Takvo kolo se zove ne kolo ili invertor.
p

PITANJA ZA PONAVLJANJE
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

ta je iskaz? Navesti osnovne logike operacije. ta je tautologija? Nevesti osnovne logike zakone. ta je prekidaka algebra? Zato binarni sistem? ta je bit?

KLJUNI TERMINI
Iskaz Konjukcija Disjunkcija Implikacija Ekvivalencija Negacija Tautologija Kontradikcija Bit Bajt Prekidaka algebra I kolo ILI kolo NE kolo

10