Nemanjii i ene :

VARALA KRALJA SA OBINIM FRANCUZOM

Pie: mr Simo ivkovi

Politika u kraljevim lonicama

Ana Dukeni je kralja Radoslava nagovorila da se potpisuje na grkom, zbog nje e kralj izgubiti presto, sa njom e beati u Dubrovnik, i najzad, otee mu je jedan Francuz to grozno kralju zapreti smrtonosnim maem. Car Duan je svoju ljubav prema kraljici Jeleni skupo platio - jedan od grehova zbog kojih nije postao svetac bio je to je uveo Jelenu, beei od kuge, na Svetu Goru. Jelena Anujska, bila je pravi propovednik latinske vere, i inila je sve da mua, Uroa nago-vori na uniju s Sveti Sava sa srpskim Rimom. Ba kao to je Ana Dondolo, mua Stefana svetiteljima doma Nemanjia na bakrorezu Hristifora Prvovenanog, okrunila papinom krunom. A Maarica efarovia i Tome Mesmera Katarina, ki kralja Stefana Petog, doivela je da se o (Be, 1741.): levo Sv. njenu ljubav otimaju dva srpska kralja, Dragutin, koji je Anastazija (Ana, ena oenio, i Milutin, koji je naveo da pobegne s njim iz Nemanjina), desno Sv. Jelena manastira. Izgleda da je, u buljuku grkih, vizantijskih, (supruga Duanova, bugarskih, maarskih, venecijanskih, nemakih i Roksanda u narodnim francuskih princeza, udatih na srpski dvor, najbolja ipak pesmama) bila jedna od retkih Srpkinja - "carica Milica" Pod papuom Grkinje Ane, kralj poeo da se potpisuje na grkom Jiriek tvrdi da srpska istorija nema monijih vladarki, kao to je imala Vizantija: Irina i Teodora bile su carice koje su vladale preko svojih mueva. Monije od njih. Pisac dalje nabraja srpske snahe koje su bile ili iz Bugarske ili Grkinje iz Vizantije. Neto katolikinja sa Zapada: Francuskinje, Italijanke i Maarice, itd. ena kralja Vladislava bila je ki bugarskog cara Asena II (u ijem je dvorcu, u Trnov u umro Sv. Sava). O ovoj princezi se ne zna nita, ali opisaemo jednu koja je bila metafora onoga to Biblija zove Sodoma i Gomora, ako ne doslovno, onda metaforino. ena najstarijeg sina Stefana Prvovenanog, Stefana Radoslava - Grkinja iz Epira, Ana, drala je najslabijeg Nemanjia kao zmija abu u dvostrukom ropstvu: kulturnom i moralnom. Jadnog Radoslava toliko je grecizovala, kao princeza carske krvi, da se on na srpskim poveljama potpisivao grki. Trao za njenim ocem, epirskim carem Teodorom, kao maii za makom. Mislio da poniti dela Sv. Save i krvavo steenu

autokefalnost srpske crkve, baci pod tepih, da srpsku crkvu stavi ponovo pod grku vlast (ohridske arhiepiskopije), kao to je bilo pre Sv. Save. "Najnestanija" srpska kraljica Ana Dukeni, ostavila kralja zbog nekogFrancuza Krst kralja Radoslava bila je njegova ena Ana Dukeni, za koju srpski crkveni izvori kau sve najgore: dama krajnje slobodnog ponaanja, Radoslavu kao da to nije smetalo. Crkveni izvori kau da je Radoslav bio toliko pod uticajem svoje ene, da je izgubio razum. Morao da bei sa enom u Dubrovnik, zatim u Dra, gde je Radoslav doiveo ponienje do dna, kao mukarac: njemu, kralju, otela je enu, neka muka protuva. Crkveni izvori elegantno kau: "Jedan Fruz (francuz) grozn o zapreti kralju smrtonosnim maem". Kralj se povukao ispred maa i izgubio kraljevinu i enu, ostalo mu samo da se vrati u otabinu, da ode u manastir kao kaluer Jovan. NJegova ena "lepa Ana" poto je "protutnjala" mladost, vratila se ocu u Epir, zavrila verovatno kao i mu u nekom enskom epirskom manastiru. Od svih ena Nemanjia, Ana Dukeni je najmanje drala do svoga mua. Duanova Jelena, sestra bugarskog cara, pratila je mua na vojnim pohodima Trea ena Stefana Uroa II (Milutina), isto tako Ana, bila je kerka bugarskog cara ora Terterija I. Kada je ovaj posle petnaest godina oterao, otila je za Carigrad i udala se za nekog epirskog kneevia. Teodora je bila ena Uroa III (Stefana Deanskog). Zajedno sa muem i sinovima, Duanom i Duicom, proterana je u Carigrad. Rodila je Duana. Jiriek misli da je najvie vredela Duanova ena, Jelena - sestra bugarskog cara Jovana Aleksandra. Katoliki izvori je mrze, Mavro Orbin za nju kae doslovno: "perverzna dama, neprijatelj katolika". Prvi epitet je dobila zbog druge osobine. Duana je potpuno vezala za sebe. Zajedno su bili na Sv. Gori, kad su beali od kuge. Prema vizantijskim izvorima (Jovan Kantakuzen) Jelena je pratila mua u ratnim pohodima: Na Solun protiv Bosne, zajedno sa muem posetila katoliki Dubrovnik.

Uz Nemanjin, izgleda da je Duanov brak bio najskladniji meu Nemanjiima. Ali, zbog vezanosti za enu, Duan e izgubiti oreol sveca - jedini od Nemanjia. Posveeni su bili ak i Milutin, koji je sablanjavao svet svojim privatnim ivotom, i Nemanja koji je indirektno ubio brata, a ini se da je uvoenje Jelena na Svetu Goru, Duanu vei greh nego ubistvo oca.

Ovo je moda najskladniji brak Nemanjia, ali car Duan je branu sreu skupo platio. Jedini Nemanji koji nije svetac: neto to je zbog vezanosti za eninu suknju, vodio Jelenu na Sv. Goru - to je po kaluerskom miljenju smrtni greh, neto to je naredio da mu se zadavi otac, Stefan Deanski (udna je politika nae crkve: Nemanja je svetac, iako je indirektno ubio svog brata Tihomira: porazio ga u jednom boju na Kosovu (1168). (Tihomir beao, i onako teak u oklopu, udavio se u Sitnici.) Milutin je prema Vladimiru oroviu, zapanjivao svet svojim nainom ivota, pa je opet svetac. Moda zato, kako smo ranije rekli, to je bio veliki graditelj i ktitor. Sazidao stotinak crkava i manastira. Jiriek posebno istie da nijedna ena Nemanjia nije bila iz Bosne, ali da je kerka kralja Dragutina, bila ena bosanskog bana, Stefana I (zvala se Jelisaveta). Kraljica Evdokija oterana pod izgovorom da je ugava Isti izvor kae doslovno "Grkinje nisu bile omiljene". Evdokiju, sinovicu Isaka Anela, oterao je Stefan Prvovenani pod izgovorom da je ugava (orovi). Zbog Ane Dukeni, koju smo detaljno opisali, je proteran iz Srbije. Neemo opisivati Simonidu, jer je njenu dramu objavilo "Srpsko naslee" detaljno, u jednom od prethodnih brojeva. Ali moramo ponoviti da jedna vizantijska princeza niti je volela mua, niti Srbiju i da je za muevog ivota matala o manastiru, da bi se sklonila od Milutinove ljubomore. To joj je uspelo tek posle njegove smrti. (Mavro Orbin pie da joj je Milutin u osmom letu "otetio" matericu, pa nije imala dece.) Zapad ili katolianstvo, davalo nam je sledee snahe: druga ena Stefana Prvovenanog, Ana Dondolo, tipian politiki brak, Jevdokija je zbog nje oterana i vreana. Stefan Prvovenani je hteo kraljevsku krunu i dobio je od pape preko svoje ene, jer je njen deda, Enriko Dondolo, tada bio sila prvog reda. Jelena Anujska, radila je da Srbe privede katolianstvu Druga kraljica, koju ne vide jednako Jiriek i orovi je Jelena Anujska, Francuskinja. Konstantin Jiriek pie kao da je posthumno zaljubljen u nju, otprilike kao Tolstoj u Natau Rostov. Jiriek kae da je Jelena Anujska rodila Dragutina i Milutina, da je sigurno carske ili kraljevske krvi, otroumna, dobra, dareljiva, visokomoralna i kako smo ranije na jednom mestu rekli, nadivela mua, a izgleda i jednog sina, Dragutina. Navodno je bila jednako popularna kod Srba i Latina u primorju, potovana od obe crkve, ostavila trajnu supomenu u Duklji, obnovila uveni grad Drivast ili Drivost. Grad su razorili Mongoli u jednomsvom naletu. Podigla je

katolike crkve u Kotoru, Baru, Ulcinju i Skadru. Manastire franjevakog reda i samo jedan srpski manastir Gradac na Ibru. Darivala katolike manastire kod Bara, ostala do kraja ivota u latinskoj veri. Nagovarala mua da primi uniju sa Rimom. Uopte, Jiriek pie o njoj kao o katolikoj svetici. orovi i drugi srpski izvori nisu skloni da Jelenu Anujsku diu u nebo. Vide u njoj samo jednu od bezbroj katolikih misionara, da preobrati "izmatike Srbe" u jedinu spasavajuu katoliku veru. (Opet moramo da se udimo skromnom znanju mnogih naih umnika: crkve su se zanavek razdvojile u XI veku (1054), ali ako je neko izmatik, onda je to Rim, koji je osamstote godine (800) pored ivog vizantijskog cara, krunisao Karla Velikog za cara (Englez i protestant, Vels, kae hladno u svojoj umnoj "Istoriji sveta": "Grko pravoslavlje je dublje i starije od latinskog katolicizma") Uzgred, car Duan pravilno kae u Zakoniku za katolike ("latinska jeres"). orovi niti Jelenu Anujsku, niti njenog mua, Uroa I nevidi kao velike linosti. Maaricu Katarinu, volela su dva brata, oba kraljevi, Dragutin i Milutin Od Maarica, vodi poreklo Katarina, kerka kralja Stefana V i njegove ene Jelisavete. Ona je bila ena kralja Dragutina i nju crkveni izvori hvale. (NJena sestra, Jelisaveta, bila je jedna od etiri Milutinove ene). Bila je kaluerica negde blizu Pete. Milutin je gotovo oteo iz manastira, ali zbog roakih veza i crkvenih obzira, morao da je vrati u manastir. Ova Maarica je zanimljiva, po tome to opravdava glas koji bije Maarice: azijska krv + evropska kultura. (Ona se opet udavala, iz manastira, pa opet vraala u manastir). Jedna Mleanka, Konstanca, bila je udata za Dragutinovog sina, Vladislava. Opet se pojavljuje jedna Jelisaveta, nemake krvi. Car Duanova ena, Jelena, dugo nije mogla da rodi sina, pa je ovaj mislio da se oeni pomenutom Jelisavetom Habsburg, iji je otac, verovatno zbog izgleda, imao ime Fridrih Lepi. (Ovo je moda prilika da opiemo Nemanjie kao rasni tip, sa izuzetkom NJegoa, to je najlepa srpska dinastija. Nemanja je bio pre 1180. u Carigradu, kao vizantijski polurob cara Manojla Komnina. Grci ga pljuvali, ali se divili njegovoj osobitoj mukoj lepoti: za glavu vii od svakoga, irokih ramena). Vizantijski izvori redovno neraspoloeni prema Srbima, to je moda normalno, zbog autokefalnosti srpske crkve i to je Duan osvojio pola Grke sa Sv. Gorom, kau za poslednjeg Nemanjia, Uroa: "Krasan likom i stasom, prijatan za oko. aoka je na kraju, i duhovne prirode. Uro je za pomenute izvore "mlad umom". Elegantan izraz za oveka skromne pameti.

Protokol srpskog dvora: Vladar je plemie oslovljavao sa "Vozljubljena brao" Istim izvorima dugujemo opis srpskog dvora iz sredine DIII veka. Po vizantijskim izvorima, Srbi su pre Milutina iveli primitivno, kraljice prele, pomenuta Katarina iz Maarske. Pored toga bila je jadno obuena. Srpski izvori vraaju milo za drago: vizantijska raskonost im je smena. Srbi nisu znali za evnuhe, koji su uvali carske keri. Za vreme Milutina, poetkomXIV veka kao da je sve drugaije. Vizantijska delegacija koja je pregovarala o Milutinovom braku sa Simonidom, gospoom iz Carigrada doekana su gospodski. Milutin kao da je izaao iz narodne pesme, "sav u svili i kadifi", isto tako sijalo je od zlata na sebi. Jelo se dvostruko vie nego to je normalno, isto vai i za pie. Nizale se zdravice. Milutin nazdravljao, Vizantijci isto. Pravo utrkivanje u gospodstvu, leporeivosti, jelu i piu. (Treba rei da je vreme koje opisujemo, XII i XIII vek, vreme surovosti: kad su krstai prolazili kroz Srbiju i Bugarsku, tukli su se "s glavom naopako" na tzv. "vuji nain", a Grci se protiv njih tukli otrovnim strelama, zarobljenike veali na drvee, isto "na vuji nain" sa glavom naopako"). Nemanjii su plemie oslovljavali kao "vozljubljenu brau". Kantakuzen pria da kad srpski plemi doe kralju, obojica sjau s konja, vlastelin poljubi kralja u grudi i u usta. Kad se sretnu po drugi put pozdravljaju jedan drugog jaui. Ko god se drao sebe, mora da ima pratnju. Poslanik najmanje trojicu na konjima. Kad se Duan oenio Bugarkom Jelenom konjika posluga i dubrovaki izaslanici, dobili su neku vrstu uniforme - jednako odelo. Pokloni su bili obavezni: Stefan Prvovenani na sastanku u Ravnom dobio je od maarskog kralja Andrija II skerletnu odeu, ukraenu dragim kamenjem, biserom, pehar, konje sa zlatnim uzdama. Car Duan je izmenjao darove sa vizantijskim carom Andronikom.Govorilo se pesnikim jezikom: Stefan Prvovenani je priao za konje koje je dobio od maarskog kralja kao da su sijali kao Sunce. Car Duan prosio Nemicu Jelisavetu, ki kralja Fridriha
Loza Nemanjia, detalj sa bakroreza manastira Studenica, iz 1733. godine (Iz muzeja pravoslavne crkve, Beograd)

Srpskim vladarkama za vreme Nemanjia i posle njih bavio se srpski istorik prvog reda, monah, hiperobrazovani intelektualac Ilarion (Ruvarac). U znamenitom lanku iz 1934. "Kraljice i carice srpske". Neemo ponavljati ta su o ovoj temi pisali Jiriek, orovi ili nepouzdan katoliki opat iz Dubrovnika, Mavro Orbin. Prema Ruvarcu, srednji sin Stefana Prvovenanog, Vladislav, umro je bez dece. Po jednim izvorima. A po drugim rodila mu je ena Bugarka, dvoje dece.

Vizuelno stablo Nemanjia, prema Jirieku, izgleda ovako: (Freska u Deanima): Slika je nastala za vreme cara Duana, vladaoci prikazani kao cele figure, ali samo muki Nemanjii, sa mukom i enskom decom. Na dnu stabla stoji Nemanja ili Sv. Simeon koji iri ruke i svima daje roditeljski blagoslov. Sv. Sava je duge brade i elav, Stefan Prvovenani u kraljevskom odelu, ali zato njegov konkurent u borbi za vlast najstariji Nemanjin sin, Vukan dat kao sitna figura, zajedno sa svojim sinom Stefanom. Isto tako izgledaju tri sina Stefana Prvovenanog: Radoslav, Vladislav i arhiepiskop Sava II. Svi sa bradama. Posle njih i iznad njih, tri kralja: Uro I, Uro II (Milutin), a obojica kao starci, bele brade, i kralj Dragutin koji je zbog opisanog greha u crnoj monakoj rizi. Pored Dragutina dva njegova sina, bez ikakve vanosti za srpsku istoriju: Vladislav (s bradom) i Uro (bez brade). Pored Uroa II (Milutina) njegove dve kerke: jedna je nepoznata, zvala se, izgleda Branka, a drugu je hteo da uda za jednog zapadnjaka, Karla Valoa - Francuza. Iznad svih stoji Uro III ili Stefan Deanski, koji je doiveo tu "sreu", da ga otac oslepi, a sin zadavi. U sredini opisane genologije, stoji car Duan, u carskoj odori u punoj bradi, a levo od njega, njegov nesreni sin Uro, bez brade, a mi bismo rekli i bez vlasti. Potpisan udno i nezakonito, Uro - Kralj. Zatim neke deije glave: Duanova braa i sestre; rano umrli brat Duica, Simeon, kao srpski izdajnik, potpuno bez brade, Duanova sestra Jelena, udata za hrvatskog prvaka, Mladena ubia i Todora, ena jednog plemia iz istone Makedonije, Dejana, oca dinastije Dejanovia. Ta dinastija dae majku poslednjem vizantijskom caru, Konstantinu II. Jiriek daje ovakvu karakterologiju: veliki talenti su, po njemu Nemanja, osniva drave i dinastije. NJegov srednji sin, Stefan Prvovenani, za Jurieka je mudar vladar, koji je umeo da se postavi izmeu Istoka (Vizantije) i Zapada (rimskog pape). Juriek dalje misli da Uro I, koji je kod nas zvan Velikim, imao izvestan dar "ali je bio neobazriv". Po istom piscu, bez talenta su slabi i uobraeni Radoslav i car Uro. udno je da Juriek zaboravlja Milutina, koji jedva da je bio neto manje sposoban od Duana, moda, zbog nemoralnog ivota ili je Jirieku, kao katoliku i bugarofilu smetalo to je Milutin podigao 100 crkava i manastira.

Prema treim izvorima, njegova erka bila je udata za nekog kneza uru Koia, ali nije sigurno da je imala sina. Ako je postojao zvao se Desa ili Tea, a ena mu se zvala Beloslava. Ruvarac jedino izriito tvrdi: "LJuba kralja Vladislava bila je ki Jovana, Asena, cara bugarskog i da se po svoj prilici zvala Beloslava". Sve drugo se smatra nagaanjem. Ruvarac je govorio o enama i kerkama Stefana Deanskog. Kada se Deanski dvaput enio kerkom bugarskog cara Smiljca, oenio ga je otac, pre nego to ga je oslepeo. Ruvarac ne zna ime ovoj kraljici. Ona je znaajna, jer je rodila cara Duana. Druga ena Stefana Deanskog je Grkinja iz carske porodice Paleolog. Zvala se Marija, koju je grki izvor, Grigoras lino znao i bio gost kraljevskog para. Marija Paleolog je rodila Stefana Simeona (Siniu), grecizovanog Nemanjia. Ruvarac o njemu nee da govori, jer je ovaj Duanov polubrat prvi otpao od carstva. Ruvarac kae da je Stefan Deanski imao dve kerke: Jelau i Teodoru. Mi smo u prvom delu teksta govorili detaljnije o Jeleni, eni cara Duana. Dopuniemo naa znanja Ruvarevim: Ruvarac kae da austrijski letopisi kau da je Duan prosio jednu Nemicu, Jelisavetu, ki nemakog kralja Fridriha. Odbijen "kao izmatik", tj. pravoslavne, a ne katolike vere. Jadni Ruvarac, morao je da se bori sa ondanjim skromnim istorijskim znanjima: hrvatski istorik, ime LJubi, pisao je da Duanova ena Jelena nije ono to jeste. Hrvat je pisao da je Grkinja, od Jovana dok smo mi ve u prvom delu rada dokazali da je Jelena bugarske krvi, erka cara Aleksandra. Ruvarac zavrava polemiku ovako: "no ostavimo se LJubia i njegovog musavog Ogledala". (Verovatno istorijski asopis u kome je pisao LJubi). "Ruvarac imprenionira duhovnom britkou, imao je pri ruci izvore do kojih je danas nemogue doi: "Istoriju slovenskih narodov, najpoe Bolgorom, Horvatom i Srbom", Milkovievu "Istoriju Crne Gore", Murovjeva "ivot cara Uroa", itd. Znao je jezike, izvore navodi na starogrkom, latinskom, staroslovenskom, ono to je rekao o srpskoj istoriji stoji kao piramida. Ruvarac pie u pomenutoj studiji "Kraljice i carice srpske", da je Mavro Srbin zvao Duanovu enu "Rogozna - Rogosna ili Jelena". Prvo ime podsea Ruvarca na caricu Roksandu iz srpskih pesama. Dalje kae da Hrvati Jelenu zovu Anom "pomeavi moe biti enu Uroevu, sa materom mu". Jelena, Roksanda, Jelisaveta, Jevdokija - kako se zvala Duanova ena

Ruvarac je naao zapis iz Hilandara gde pie za Jelenu: "Predstavi se carica, srpska Jelisaveta". Isto tako Jelenu zove vizantijski car Jovan Paleolog, koji u jednom pismu kae za Jelenu: "Jelisaveta kraljica, koja je po smrti muevljevoj prebivala u Seru". (Vizantija nije priznavala Duana za cara, i zato je u ovom izvoru Jelena kraljica). Jelenu izvori nazivaju: "Carica monahinja Jevdokija". (U Deanima, ili u Beoinu). Jelenu, tamonji pomenik zove: "glagoestiva carica Monahinja Jevgenija". Bilo kako bilo, Duanova ena je za srpsku istoriju Jelena. Ruvarac je pisao o privatnom ivotu cara Uroa o kome se ne zna gotovo nita. Prema ovom izvoru, Uro se rodio oko 1337. Ruvarac misli u pomenutoj studiji, da je Uro ubijen 1367. godine od "carubice Vukaina". I ovo je moda jedina greka velikog istorika, Vukain je poginuo na Marici 16. 9. 1371. po starom, a Uro je umro 4. 12. iste godine, po istom kalendaru, Vukain Mrnjavevi nije mogao iz groba ubiti Uroa Nemanjia (istu greku napravio je NJego u "Gorskom vijencu") Marko Kraljevi i neverna Jelena, ki Vojvode Hlapena

Isti izvor pisao je o navodnom carubici kralju Vukainu, da je imao sinove Marka Kraljevia, Andrijaa, Ivania i Mitraa, a kerke Milicu, udatu za ora Balia i Rusnu, enu Matija Kantakuzina. Isto tvrdi i Mavro Orbin "dvije eri i etiri sina". Od sinova samo je Marko sebe nazivao kraljem. Markova ena po Orbinu je opet Jelena, ki vojvode Hlapena. Ona je tobo imala narav kao Ana Dukeni: "izneverila svoga mua". Ruvarac kae da je Marko Kraljevi poslednji "blagoestivi kralj srpski" (mislimo naravno na srednji vek). Ueni kaluer belei narodno verovanje da kralj Marko nije umro nego samo spava: "dok ga zvek sablje i vrisak arca njegova ne probudi, pa e opet biti kraljica i carica srpski i bie ljudi koji e i opet pisati o kraljicama i caricama srpskim". (Ovo je Ruvarac pisao u Karlovcima 16. jula 1868). Ruvarac je pisao i o knjeginji Milici koju naziva caricom. Navodi srpske letopise koji su ovog puta potpuno pouzdani. Milica je ena kneza Lazara, ki kneza Vratka, Vukanovog praunuka. Ruvarac jedino grei kod Vukana, naziva ga srednjim Nemanjinim sinom. To je bio Stefan Prvovenani .O njegovoj keri, knjeginjici Milici, Ruvarac navodi izvor gde ona moli dubrovaku optinu "da postavi upana Nikolu". Ovaj Nikola je prema piscu Miliin brat, Vratkov sin, i Ruvarac misli da se radi o upanu Nikoli Altomanoviu koga je knez Lazar "rasuo i oslepio".

Kraljica Simonida, freska iz Graanice, oko 1320 godine: bila je devojica kad su je dali za kralja Milutina, koji je svoja bludnienja okajavao diui crkve. Simonida je odbegla - otila u Solun na majin pogreb i nije htela da se vrati Milutinu. Milutin je zapretio ratom, i Vizantinci su isporuili Simonidu monom srpskom kralju. Pokuala je to da sprei, da se zamonai, silom su joj strgli monaku rizu

Lepe keri lepe kraljice: Milica je imala Maru, Oliveru, Destinu, Vukosavu... Milica je Lazaru, po Jirieku, rodila pet kerki i dva sina. Slino misli Ruvarac: prvu ki Maru, knez Lazar je dao Vuku Brankoviu, gospodaru Kosova, a posle Kosova, Milica je htela-ne htela dala svoju ki Oliveru, onom oveku koji joj je posekao oca Bajazitu. Gotovo svi izvori govore da je jedna Lazarova kerka bila udata za bugarskog cara imana, ali Ruvarac i izvori na koje se poziva ne zna ime ovoj kerci. Lazar je dao za jednog Maarskog velikaa Nikolu Garevia, koji je bio ban u Mavi i inio knezu Lazaru usluge, po izreci "odakle mi ena odatle sam i ja". Ovu ker Mavro Orbin naziva Jelenom, a drugi izvor, Lukari, Jelenom Despinom. Ona se posle smrti svoga mua udala za humskog (hercegovakog) vojvodu Sandalja Hrania. Ruvarac pobija miljenja da se ova kerka zvala Jelena; knez Lazar zaista je imao kerku Jelenu koja je bila udata za gospodara Zete, ura Balia. Kasnije se udala za pomenutog Sandalja Hrania. Izvori su ovde ili nepouzdani, barem u imenima, ili su istoriari pobrkali imena kerki. Mavro Orbin spominje Lazarovu kerku Vukosavu kao enu Miloa Obilia, ali Jiriek ne nalazi da je knez Lazar imao ikakvu erku Vukosavu. Jiriek tvrdi da je snaga kneza Lazara bila u kerkama koje su, ako se sudi po Oliveri, morale biti veoma lepe, a ako se gleda po majci veoma umne, a po ocu, knez Lazaru, verski vrste i jake. Jednu ker, knez Lazar je sigurno dao za elnika Musu i Musii su po pomenutom principu bili na Kosovu. Kada se ovako razmilja teko je rei ko je okupio trideset pet hiljada (35000) Srba na Kosovu, knez Lazar ili njegove kerke?