VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA KRAGUJEVAC

Studijski program: Drumski saobraaj Predmet: Tehnika eksploatacija vozila

KLIMATIZACIJA U UNUTRANJOSTI VOZILA - seminarski rad -

Student:
1. 199/2009 Savi Nemanja

Predmetni nastavnik: mr Miodrag Grubia, prof.

Kragujevac 2012

SADRAJ
UVOD ........................................................................................................................................ 3 1. 2. PRINCIP RADA KLIMA UREAJA (TX SISTEM) ................................................... 4 SISTEMI ZA KLIMATIZACIJU ................................................................................... 5 2.1 2.2 2.3 2.4 3. 3.1 TXV (sistem sa TX blok ventilom)........................................................................... 6 TXV (sistem sa TX ventilom) ................................................................................... 7 OT (Orifice Tube sistem) ........................................................................................... 8 TVX Dupli sistem ....................................................................................................... 9 KOMPRESORI ........................................................................................................ 10 3.1.1 3.1.2 3.1.3 3.1.4 3.1.5 3.2 3.3 3.4 3.5 4. 5. 6. 3.2.1 Sanden sa Ljuljajuom ploom .................................................................. 10 Kompresor sa savijenim krilima - Sanden................................................... 11 Rotirajui krilni kompresor - Panasonic ..................................................... 11 Montaa i pogon kompresora........................................................................ 12 Kompresorska spojnica ................................................................................. 12 Ventilator kondezatora .................................................................................. 14

OSNOVNE KOMPONENTE KLIMA UREAJA ...................................................... 10

KONDEZATORI ..................................................................................................... 13 ISPARIVAI ............................................................................................................ 14 FILTER SUA RESIVER (FDR) ..................................................................... 15 CREVA...................................................................................................................... 15

MOGUI KVAROVI I MERE ZA NJIHOVO OTKLANJANJE ............................ 16 ZAKLJUAK.................................................................................................................. 18 LITERATURA ................................................................................................................ 19

UVOD

U savremenom nainu ivota automobil predstavlja nunost. Klima sistem u vozilu nam omoguava daleko prijatnije uslove za vonju u vrelim letnjim danima. Naravno, samo pod uslovom da klima ureaj u vozilu ispravno radi!

U prvom poglavlju bie opisan princip rada klima ureaja, i uslove koje on mora da zadovolji. U drugom poglavlju bie prikazani neki od sistema za klimatizaciju vozila, nain rada i osnovne komponente. U treem poglavlju bie opisan rad i podele nekih od osnovnih komponenata klima ureaja. U etvrtom poglavlju bie navedeni osnovni uzroci neispravnosti klima ureaja, kao i nain i mere za njihovo otklanjanje.

1. PRINCIP RADA KLIMA UREAJA (TX SISTEM) Da bi bio efikasan, automobilski klima ureaj mora da kontrolie etiri (4) parametra unutar vozila: Mora da hladi vazduh, Mora da cirkulie vazduh, Mora da proiava vazduh, Mora da odvlanjava vazduh. [3] Strana visokog pritiska Nisko pritisna para rashladnog fluida ulazi u kompresor gde postaje vrua para pod visokim pritiskom. Pomeana sa uljem ona cirkulie do kondenzatora gde oslobaa toplotu hladnijem vazduhu koji struji kroz tanke cevi kondenzatora i prelazi u tenost. Sada, vrua tenost pod visokim pritiskom, kroz filter sua dolazi do TX ventila gde mali promenljiv otvor obezbeuje restrikciju na "guranje" kompresora.

Slika 1. Strana visokog pritiska Strana niskog pritiska "Sisanje" kompresora "vue" vruu tenost visokog pritiska kroz mali promenljiv otvor od TX ventila u nisko pritisnu stranu klima sistema. Sada rashladni fluid je pod niskim pritiskom, isparava i postaje hladna para pod niskim pritiskom koja apsorbuje toplotu iz kabine vozila pomou ventilatora koji forsira strujanje vazduha. Onda se rashladni fluid povlai iz isparivaa u kompresor. Ciklus klima ureaja poinje nanovo kada se para rashladnog fluida ponovo kompresira prema kondenzatoru.

Slika 2. Strana niskog pritiska 4

Prelaz toplote Rashladni fluid u fazi niskog pritiska je HLADAN i moe da apsorbuje velike koliine toplote iz vazduha koji struji kroz ispariva. Rashladni fluid u fazi visokog pritiska je VRU i hladniji ambijentalni vazduh koji struji kroz kondenzator apsorbuje toplotu od njega.

Slika 3. Prelaz toplote Zakljuak: Kada pritisak rashladnog fluida je nizak, i negova temperatura je niska. Kada je pritisak visoki i temperatura je visoka. [2] 2. SISTEMI ZA KLIMATIZACIJU Savremeni automobili imaju sisteme sa mogunou da voza i putnici mogu nezavisno podeavati eljenu klimu. Temperaturna oblast podeavanja je izmeu 18 i 28C. [1]

Slika 4. Prikaz razliitih temperatura u vozilu [1] U narednim takama bie ematski prizani neki od sistema za klimatizaciju u unutranjosti vozila. 5

2.1 TXV (sistem sa TX blok ventilom) TXV (sistem sa TX blok ventilom) sa: TX blok ventilom; Serpentinskim Kondenzatorom; Serpentinskim Isparivaem [4] Napomena: Navedene temperature su samo primeri

Slika 5. TXV (sistem sa TX blok ventilom) [4] 6

2.2 TXV (sistem sa TX ventilom) TXV (sistem sa TX Ventilom) sa: Kondenzatorom sa paralelnim tokom; Ekspanzionim ventilom; Isparivaem sa tankim lamelama Napomena: Navedene temperature su samo primeri

Slika 6. TXV (sistem sa TX ventilom) [4] 7

2.3 OT (Orifice Tube sistem) OT (Orifice Tube sistem) sa: Tankom cevicom (Orifice); Akumulatorom; Kondenzatorom sa paralelnim tokom; Isparivaem sa tankim lamelama. Napomena: Navedene temperature su samo primeri

Slika 7. OT (Orifice Tube sistem) [2] 8

2.4 TVX Dupli sistem TVX Dupli sistem sa: (2) Spoljanjim TX ventilom za izravnanje; (2) Serpentinskim Kondenzatorom; Paralelnim Serpentinskim Isparivaima; (2) Dva elektrina ventila za zatvaranje. Napomena: Navedene temperature su samo primeri

Slika 8. TVX Dupli sistem [2] 9

3. OSNOVNE KOMPONENTE KLIMA UREAJA Osnovne komponente klima ureaja u vozilu su: Kompresori, Kondezatori, Isparivai, Filter sua-resiver, Creva, Prikljuci za punjenje i dr. [3]

3.1 KOMPRESORI Postoje razliiti modeli i tipovi kompresora koji se upotrebljavaju u auto klimama koji rade sa R134a rashladnim fluidom. Unutranja konstrukcija moe da je sa: klipovima, savijenim krilima (Scroll), ljuljajuom ploom, promenjlivim (volumenom) hodom ili krilcima. U svakom sluaju, svi rade kao pumpe u klima ureaju koje cirkuliu rashladni fluid i ulje i poveavaju negov pritisak i temperaturu. [3]

3.1.1

Sanden - sa Ljuljajuom ploom

Kompresor sa dvostranim klipom i fiksnom zapreminom. Klipovi rade pomou ljuljajue ploe koja njih pokree napred i nazad u cilindrima. Kako se prednja osovina okree, menja se ugao ljuljajue ploe to prisiljava pokretanje klipa napred-nazad i time usisava rashladnu paru kroz usisnu stranu, kompresirajui je u stranu visokog pritiska u kondenzatoru.

Slika 9. Kompresor sa ljuljajuom ploom [2] 10

3.1.2

Kompresor sa savijenim krilima Sanden

Ovaj kompresor upotrebljava originalnu konstrukciju sa dva savijena krila, jedna je fiksna, a druga pokretna. Pokretna spirala koja je spojena sa radnom osovinom preko koncentrinog leaja moe da ORBITIRA (oscilira). Kako pokretna spirala (krilo) osciluje oko fiksnog krila, stvaraju se depovi izmeu njih. Kako se ovi depovi smanjuju u volumenu, ohlaena para je pritisnuta, pritisak povean i ispranjena u izlaznom delu kompresora.

Slika 10. Kompresor sa savijenim krilima [2] 3.1.3 Rotirajui krilni kompresor Panasonic

Rotirajui krilni kompresor sastavljen je od rotora sa tri ili etiri krila i paljivo obraenog kuita rotora. Kako kompresorska osovina rotira, krila i kuite formiraju komore. Rashladni fluid uvuen je preko usisa u ove komore, koje se smanjuju pri samom rotiranju. Izlaz je postavljen tamo gde je pritisak gasa najvei. Krila su dihtovana sa kuitem rotora centrifugalnom silom i uljem za podmazivanje. Rezervoar za ulje je locirano na izlaznoj strani tako da pritisak gura ulje kroz pumpu, a zatim u osnovi samih krila i time obezbeuje dihtovanje. Prilikom praznog hoda uje se povremeni um iz kompresora. Ovo je zbog toga to ulju treba izvesno vreme za cirkulaciju kroz klima ureaj.

Slika 11. Rotirajui krilni kompresor Panasonic [2] 11

3.1.4

Montaa i pogon kompresora

Dra kompresora Izraen od ploe livenog gvoa, elika ili aluminijuma, dra treba da obezbedi odlinu zvunu apsorpciju, pogotovo za klipne kompresore. Slobodna remenica Obino se koristi mala remenica sa mehanizmom za podeavanje, koji se isto upotrebljava kada je rastojanje izmeu remenice preveliko kako bi apsorbirala vibracije remena (kaia). Pogonska remenica Neka vozila nemaju dodatnu remenicu za prihvatanje kompresorskog remena i u tom sluaju dodatna remenica se privruje na remenicu radilice.

Slika 12. Nain povezivanja kompresora sa drugim elementima [4]

3.1.5

Kompresorska spojnica

Spojnica je konstruisana da spoji rotor remenice sa osovinom kompresora kada je magnetni kalem aktiviran. Spojnica prenosi snagu od radilice na kompresor preko pogonskog remena. Kada spojnica nije aktivirana, kompresorska osovina ne rotira i rashladni fluid ne cirkulie i rotor remenice se slobodno okree. Magnetni kalem je ustvari elektromagnet koji prilikom aktiviranja privlai potisnu plou prema sebi, fiksira na rotor remenice i zajedno rotiraju i obezbeuju pogon kompresora. [3] 12

Slika 13. Osnovni delovi kompresorske spojnice [4]

3.2 KONDEZATORI Funkcija kondenzatora je razmena toplote i omoguavanje da toplota od vrueg rashladnog fluida pree na hladniji spoljani vazduh. Rashladni fluid prilikom ulaska u kondenzator je para pod visokim pritiskom i visokom temperaturom. Kako rashladni fluid prolazi kroz cevi kondenzatora toplota se predaje na hladniji spoljani vazduh koji struji kroz kondenzator tako da rashladni fluid kondenzira i prelazi u teno stanje. U ovom momentu velika koliina toplote je odvedena iz rashladnog fluida. Rashladni fluid je preao u vruu tenost pod visokim pritiskom. [3] Tipovi konstrukcija kondezatora su: SERPENTINSKI - Ovaj tip kondenzatora se sastoji od namotane dugake cevi, izmeu sa tankim lisnatim rebrima za poveanje razmene toplote; KONDEZATOR SA PARALELNIM TOKOM - Umesto prolaska kroz jedan prolaz (kao kod serpentinskog), fluid prolazi kroz nekoliko prolaza ime se poveava povrina za izmenu toplote.

Slika 14. Tipovi kondezatora [2] 13

3.2.1

Ventilator kondezatora

Vie vozila sa klima ureajem zahtevaju elektrini ventilator da pomogne protok vazduha. Vozila koja upotrebljavaju R-134a zahtevaju dodatni ventilator zbog vieg pritiska na kojem radi ovaj fluid. Isto tako, novija vozila imaju smanjene prednje reetke ili otvore. To znatno smanjuje protok vazduha pogotovo kada je klima ureaj u praznom hodu. To znatno smanjuje perfomanse samog klima ureaja. Ventilator kondenzatora ukljuuje se sa klima sistemom na nekoliko naina: Prilikom radnog pritiska preko presostata; Indirektno povezivanje sa kompresorskom spojnicom; Preko modula elektronske kontrole (ECM).

Slika 15. Tipovi ventilatora [2]

3.3 ISPARIVAI Rashladni fluid ulazi u kolo isparivaa kao hladna tenost pod niskim pritiskom. To dovodi do isparivanja tenosti koja prolazi kroz ispariva i niskopritisna tenost prelazi u niskopritisna para. Toplota koja je potrebna da bi tenost isparila, oduzima se od toplog vazduha iz unutranjosti automobila koji pomou ventilatora struji kroz tanka lisnata rebra isparivaa. Ovaj vazduh tako ohlaen, preko ventilacionih kanala ponovo pomou ventilatora ubacuje se u kabinu vozila. Kako topliji vazduh prolazi kroz lisnata rebra isparivaa, vlanost sadrana u ovom vazduh kondenzuje se na sama rebra. Kondenzirana vlaga izlazi kroz ispusni otvor ispod isparivaa. [4]

Slika 16. Tipovi isparivaa (levo je serpetinski, a desno ploasti ispariva) 14

3.4 FILTER SUA RESIVER (FDR) Filter sua radi kao filter tvrdih estica, kontejner (resiver) za rashladni fluid i najvanije kao apsorber vlanosti. Vlaga, temperatura i rashladni fluid formiraju hidroflorine i hidrohlorine kiseline. Kuglice silikagela (desikant) locirane u FDR-u apsorbuju male koliine vlage i spreavaju stvaranje ovih kiselina. Vei broj R-134a filtera nema vizuelno staklo. To je zbog toga to na oko 70 C temperature, rashladni fluid i PAG ulje zapenjuju i daju lanu impresiju da je sistem nedoviljno punjen. Ako filter ima vizuelno staklo osigurajte se da ste napravili pravilnu dijagnozu. [4] 3.5 CREVA ZAHVALJUJUI MANJOJ MOLEKULARNOJ VELIINI I VEEM RADNOM PRITISKU FLUIDA R134a, creva imaju najlonski sloj sa unutranje strane, to redukuje normalno curenje koje bi se pojavilo zbog poroznosti gumenog creva. Vei broj R134a creva imaju manji spoljani prenik i tanje zidove kako bi poboljali fleksibilnost i redukovali um u klima ureaju. [3] - NIKAD ne upotrebljavaj R12 crevo (osim ako je "barrier"-nog tipa) u sistem sa R134a. - PAG ulje i hidrogen sadran u R134a rapidno nagriza normalno R12 nitrilno crevo. - R12 creva normalno imaju vei spoljni prenik. Ovo moe da stvori vei um. - NOVO R12 crevo proputa vie rashladnog fluida godinje nego R134a.

15

4. MOGUI KVAROVI I MERE ZA NJIHOVO OTKLANJANJE

Gasi se vozilo pod klimom? - pokvaren kompresor - neodgovaraja koliina gasa - problem sa automatskom regulacijom ler gasa Klima ne hladi dovoljno jako? - nedovoljna kondenzacija - neprecizna koliina gasa u rashladnom sistemu - nedovoljno isparenje - neispravan regulacioni ili termoekspanzivni ventil [3] Mrzne cev? - neodgovarajuca koliina gasa - zapuena instalacija Klima ne radi uopte? - elektrni kvar - nema gasa u sistemu (probuen sistem) [3] Pregreva se motor dok radi klima? - elektrni kvar - nepravilno napunjena klima Vozilo gubi pa dobija snagu dok radi klima? - kod nekih starijih modela automobila je to normalno - problem sa isparenjem - iskljuuje zatita zbog neispravne kondenzacije - zapuena instalacija [3] Magljenje stakala? - neispravan sistem za recirkulaciju Neprirodan zvuk iz motora? - neispravan kompresor Neprirodan (piskav) zvuk iz kabine? - neodgovarajua koliina gasa Neprijatan miris u kabini? - potrebna dezinfekcija [3]

16

Za siguran rad klima ureaja u vozilu, neophodne su mere odravanja klima ureaja. Kao to je automobilu potrebno redovno odravanje i servis, kao to su, zamena ulja, filtera i redovna kontrola, tako je i klima ureaju potreban redovan servis. Obzirom da klima ureaj nije hermetiki sistem, iz njega godinje u proseku izae oko 86g rashladnog sredstva. Nakon nekog vremena, koliina gasa koja preostane u sistemu klima ureaja nije dovoljna za pravilno funkcionisanje klima ureaja. [2] Svakih 12 meseci Provera ispravnosti:

visokog i niskog pritiska izlazne temperature na sredinjem izduvnom kanalu u kabini vremena ukljuenja i iskljuenja kompresora funkcionalnosti ventilatora kondenzatora klima ureaja sistema za rasporeivanje vazduha i unutranje cirkulacije vazduha

Vizuelna kontrola:

stanje i zategnutost pogonskog kaia zaprljanost i osteenje kondenzatora pretraga za eventualnim curenjem rashladne tenosti uz pomoc UV sistema

Svaka 24 meseca

zamena filtera suaa rashladnu tecnost R134a isprazniti i reciklirati napuniti klima ureaj propisanom koliinom rashladne tenosti izmeriti izlazne temperature na sredinjem izduvnom kanalu u kabini [4]

17

5. ZAKLJUAK Iz ovog rada moemo zakljuiti da klimatizacija vozila bezbeuje udobnost pri upravljanju, to je od velikog znaaja za vonju u uslovima kada je temperatura sniena ili poviena, to vozau obezbeuje efikasnije upravljanje i povienu koncentraciju koja je u saobraaju neophodna.

Obzirom da su savremena vozila dobro zaptivena, onemoguen je ulazak praine i vlage u vozilo. Ovo zahteva reenje dobre klimatizacije vozila. Provetravanje treba da je tako reeno da nema tetnih posledica po zdravlje vozaa i putnika. U odreenom godinjem dobu koristi se zagrevanje prostora u vozilu. Za ove potrebe obino se iskoritava toplota koju motor ne moe iskoristiti (toplota izduvnih gasova, toplota vode za hlaenje). Kao savremeno reenje za grejanje i istovremeno hlaenje koriste se klima ureaji koji reguliu temperaturu i vlanost vazduha u prostoru vozila.

18

6. [1] . [2] [3] [5]

LITERATURA

Nestorovi D., MOTORNA VOZILA II, Skripta sa predavanja, Visoka tehnika kola strukovnih studija u Kragujevcu, Kragujevac, 2012 www.motorna-vozila.com www.klimauredjaji.com www.ariazone.com.mk

19