Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
3Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Lanci Ishrane, Abioticki i Bioticki Faktori

Lanci Ishrane, Abioticki i Bioticki Faktori

Ratings: (0)|Views: 1,342 |Likes:
Published by aurora007
Lanci ishrane
Lanci ishrane

More info:

Categories:Types, School Work
Published by: aurora007 on Mar 25, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/29/2013

pdf

text

original

 
LANCI ISHRANE
Organska materija sintetisana na jednom stupnju – istovremeno predstavlja hranu zakategoriju organizama koja se označava imenom “potrošači“. Time dolazimo do veomaznačajnog tipa odnosa – odnosa ishrane. Neosporno je da u osnovi polaznu grupu sačinjavajuorganizmi sposobni da kroz procese fotosinteze sintetišu organsku materiju – proizvođači. Odnjih u svim pravcima polaze raznovrsne serije potrošača. Svaka od tih serija je istovremeno jedan lanac ishrane linearan niz organizama u kome svaki član ima tačno određenosopstveno mesto. Evo kako izgleda jedan lanac ishrane karakterističan, na primer, za jedno jezero: Planktonske alge planktonski račići ukljeva pastrmka kormoran. Zgodan primer jednog drugog, komplikovanijeg lanca ishrane prikazan je na slici 4.Vidimo da se u oba slučaja od osnovnog proizvođača pa do poslednjeg potrošača, povećava veličina tela. To ukazuje na potrebu da se razmotre kvantitativni odnosi u okviru pomenutih lanaca ishrane.Važno je takođe uočiti i drugu značajnu osobinu lanca ishrane koja se izražava u brojnim odnosima između članova koji ga sačinjavaju. Početni članovi lanca pokazuju inajveću brojnost – dok je najmanji broj individua kod završnih članova. Taj brojni odnos senajčešće označava imenom “trofička piramida“. Na svakom od stupnjeva piramide relativno je jednostavno uočiti aktuelnu količinu produkovane organske materije biomasu togastupnja. Međutim, ona je samo trenutna vrednost složenih procesa sinteze i razgradnjeorganske materije. Nama je pak, daleko interesantnija količina organske materije stvorena uizvesnoj jedinici vremena, koja se obično označava imenom “organski produktivitetekosistema“. Kako doći do tog pokazatelja?PRIMARANA I SEKUNDARNA PRODUKCIJAPre svega važno je pravilno uočiti da se organska materija na svakom stupnju trofičke piramide istovremeno i stvara i troši, što praktično znači da produkcioni proces u ekosistemuobuhvatsa i stvaranje i potrošnju organske materije. U ranijem tekstu smo istakli da materijakruži u ekosistemu, što donosi jednu novu opasnost. Ukoliko bismo samo izmerili ukupnu biomasu na jednu od stupnjeva naše piramide i uzeli je kao merilo produkcije, na osnovu te brojke ništa ne bismo zaključili o tome kojom je brzinom i iz kakve količine materije onastvorena – iz prostog razloga što je jedna te ista količina materija mogla više puta ući u ciklussinteze i izaći iz njega kroz procese razgradnje i mineralizacije (posebno u slučaju organizamačiji je životni vek kratak – npr. zelene alge) čime bi ukupna organska produkcija bilamnogostruko veća od vrednosti do koje smo mi merenjem mogli doći.Problem naoko izgleda nerešiv. Međutim, nije. U prethodnom izlaganju naglašeno jeda energija samo protiče kroz ekosistem – u njenom slučaju, ni na koji način nam ne pretiopasnost da ista količina energije više puta uđe u ciklus i iz njega izađe. Sa druge strane,energija je takođe merljiva veličina i može se izračunati, bilo na svom ulazu u sistem, bilo nasvom izlazu iz njega.Ukoliko problem postavimo na taj način, dolazimo do veoma jednostavnog zaključka.Jedino na nivou proizvođača, tj. zelenih biljaka, odigrava se stvarna nova produkcija organskematerije, pri čemu se vezuje odgovarajuća količina energije koja je ušla u ekosistem. Otuda produkciju označavamo imenom primarna produkcija.
 
 Na svim ostalim trofičkim stupnjevima naše piramide koju sačinjavaju potrošači – nema nikakve nove produkcije, bilo materije, bilo energije. Ti stupnjevi koriste, u vidu hrane, prethodno stvorenu organsku i sa njom vezanu energiju i ona u njihovom telu praktično menjasamo oblik. Prema tome, tu promenu oblika organske matrije na stupnjevima potrošačaoznačavamo imenom sekundarna produkcija.Ono što je neophodno naglasiti, jeste činjenica da od ukupne količine energije vezaneu procesima fotosinteze u novostvorenu organsku materiju (bruto primarna produkcija)izvwstan deo utroše i same zelene biljke za podmirenje sopstvenih životnih procesa. Stoga,ostatak energije sa organskom materijom za koju je vezana, predstavlja “neto primarna produkcija“. Na jednak način potrebno je razlikovati i neto i bruto sekundarnu produkciju nasvakom od trofičkih stupnjeva – stupnjeva piramide ishrane – koje sačinjavaju potrošači.Jasno je na kraju da će kao konačan rezultat količina energije ugrađena u organsku materiju biti utoliko manja utoliko je stupanj piramide ishrane viši. Vrlo zgodnu ilustraciju prethodnoj tvrdnji daje eksperiment američkog ekologa Clarkea (1946) koji je pokušao daizračuna produkciju jedne ribarske veoma intezivno korišćene oblasti Atlanskog okeana blizuobale Amerike.U skladu sa njegovim nalazima, ukupna količina Sunčeve energije koja dospevasvakog dana na m
2
površine okeana iznosi 3 000 000 kalorija. Zelene planktonske algeiskorišćavaju za fotosintezu svega 0,3%. Količina energije koju prima sledeći trofički stupanj – planktonske životinje koje se hrane algama – iznosi 0,015% od početne vrednosti. Konačnoribe – koje predstavljaju treći trofički stupanj – primaju svega 0,00025% početne količineenergije!I na kraju postavlja se logično pitanje: ko su nosioci primarne organske produkcije uvodenim ekosistemima. Odgovor je jasan na bazi prethodnog teksta i glasi – svi organizmikoji raspolažu sposobnošću fotosinteze.
EKOLOŠKA VALENCA
Postavlja se pitanje kako se organske vrste održavaju u prirodi kada su u svakomtrenutku svog postojanja izložene stalno promenljivim uslovima sredine? Na taj način štosvaka od vrsta pokazuje veći ili manji stepen tolerancije u odnosu na promene faktoraspoljšnje sredine. Međutim, ta tolerancija nije beskonačna. Teško je zamisliti vrstu riba kojaživi na temperaturama vode od 4 ºC i na primer 84 ºC!Upravo i zbog toga se kaže da je tolerancija organizama ograničena u odnosu na obimvariranja faktora i različita od vrste do vrste. Tu toleranciju jedne vrste prema izvesnomfaktoru, bolje rečeno, amplitudu kolebanja jednog faktora u čijim granicama je mogućopstanak jedne vrste – nazivamo ekološkom valencom za taj faktor.Jasno je da ekološka valenca jedne vrste nije jednaka za sve faktore. Jedna vrsta ribamože živeti u u slovima veoma promenljive temeperature vode, a da pri tom bude ekstremnoosetljiva čak i na male promene količine rastvorljivih mineralnih materija u vodi. U tomsmislu, za organizme koje podnose široka kolebanja jednog faktora, tj. koji imaju širokuvalencu za taj faktor, kažemo da su u odnosu na njega eurivalentni. Nasuprot njima nalaze sestenovalentni organaizni sa izuzetno niskom tolerancijom na promene vrednosti jednogfaktora – tj. sa veoma uskom ekološkom valencom.Širina ekološke valence se ne menja samo od vrste do vrste, već se menja i uzavisnosti od stupnja razvića iste vrste i po pravilu je najuža u ranim stadijumima razvića. Ima
 
mnogo primera da se vrste koje u odraslom stadijumu preživljavaju u vodama čija jetemeperatura ispod 18 ºC, prirodno se ne razmnožavaju u tim vodama , jer im je razviće larvi ioplođenih jaja potrebna viša temeperatura. Primer je šaran, ukoliko temeperatura vode tokomcelog perioda u kome se mresti ne poraste preko 18 ºC dolazi do resorpcije ikre!Ako izvršimo analizu bilo kog ekosistema ustanovićemo da se ekološki faktori manjeili više uzajamno uslovljavaju i da praktično nijedan od njih ne deluje nezavisno od ostalih.Teško je očekivati da će u jednom kompleksnom sklopu svi faktori koji ga sačinjavaju imati baš svoje najpovoljnije vrednosti. Takve vrednosti se inače označavaju kao optimalne.Daleko je verovatnije da će neki od njih imati vrednosti bliske sve nepovoljnijimgornjim ili donjim granicama ekološke valence. Takve pak vrednosti označavaju se kao pesimum ili pesimalne vrednosti.To nas dovodi do jedne zanimljive situacije. Ako pretpostavimo da u jednom vodenom basenu postoji izvestan skup faktora, u kome svi imaju skoro idelane optimalne vrednosti zaopstanak jedne vrste – osim jednog, na primer, temperature koja je 40 ºC – jasno nam je da ćeupravo taj faktor onemogiti opstanak i razvoj pomenute vrste. Time dolazimo dotakozvanog pravila minimuma, koje je još 1840. godine formulisao čuveni hemičar Liebig, akoje u našem slušaju znači mogućnost opstanka i napredovanja jedne organske vrste određujefaktor koji se nalazi najbliže pesimumu, ili kako bi se to moglo popularno raći, čvrstinu jednog lanca, određuje njegova najslabija karika.ABIOTIČKI FAKTORI VODENE SREDINE
Temperatura vode
je vrlo znajan ekolki faktor za ribe kao organizme sa promenljivom telesnom temepraturom (poikilotermni organizmi). Od temperature vodenesredine prvenstveno zavisi njihova telesna temperatura. Sve životne funkcije ribe, kaokretanje, razmnožavanje, rast i ishrana u zavisnosti su od temperature sredine. Kolebanjatemperature vode zavise od klime. U toplim klimatskim oblastima temperatura vode jekonstantno visoka i iznosi najčešće od 15-20 ºC, a često se penje i više. Voda u umernimklimatskim oblastima ima visoka temperaturna kolebanja i temeperatura vode zavisi odsezone. Voda hladih klimatskih oblasti ima konstantnu nisku temperturu koja se kreće od 0 ºCdo nekoliku stepeni iznad. Na temperaturu slatkih voda utiče znatno i nadmorska visina. Najveća kolebanja temperature imaju slatke vode ravnica u umerenim klimatskim područjima.Ovde temeperatura vode može da varira od 0 ºC do preko 25 ºC i više. Trajanje visoke i nisketemperature vode je kratko. Sa porastom nadmorske visine, temperatura vode je niža, a ikolebanja su znatno manja.Temperatura kao ekloški faktor ima velikog uticaja na druge ekološke faktore,naročito na sadržaj gasova i gustinu.U vezi sa temperaturom vode dolazi i do specifičnog rasporeda riba u njoj. Neke vrstekao što su tropske ribe i ribe hladnih klimatskih oblasti, kao i ribe hladnih dubina, gde su malavariranja temperature, ne podnose velika kolebanja temperature (stenotermne vrste).S druge strane, ribe umerenih oblasti u stanju su da podnose visoka kolebanjatemperature (euritermne vrste), a to su sve vrste naših slatkovodnih riba.Međutim, i kod naših slatkovodnih riba u vezi sa temperaturom mogu se razlikovatitoplovodne i hladnovodne ribe. Prve su šaran, linjak, deverika, karaš i ostale ribe iz familije
Cyprinidae
, kao i ribe iz drugih familija kao što su štuka, som, smuđ i kečiga. Ova grupa ribanajbolje podnosi temperaturu vode od 17 ºC do 25 ºC. Pri tim temeperaturama odigravaju senajintezivnije sve njihove životne funkcije. Već pri temperaturi od oko 7 ºC one prestaju da sehrane, a na nižim temperaturama slabije se kreću, skupljuju se u grupe na dnu u udubljenja i padaju u zimsko mirovanje.

Activity (3)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 thousand reads
1 hundred reads
Lidija Lalevic liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->