Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword or section
Like this
2Activity
P. 1
MilanUzelac Uvod u Estetiku

MilanUzelac Uvod u Estetiku

Ratings: (0)|Views: 22 |Likes:
Published by Bl_P
Uzelac, M.: Uvod u estetiku. Predavanja u zimskom semestru 1992. godine, Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Vršcu, Vršac 2011, str. 270. ISBN 978-86-7372-127-9
Uzelac, M.: Uvod u estetiku. Predavanja u zimskom semestru 1992. godine, Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Vršcu, Vršac 2011, str. 270. ISBN 978-86-7372-127-9

More info:

Published by: Bl_P on Mar 25, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/05/2013

pdf

text

original

 
Milan Uzelac
UVOD U ESTETIKU
(Predavanja u zimskom semestru 1992. godine)
 Vršac2011
 
Milan Uzelac
Uvod u estetiku www.uzelac.eu
2
Sadržaj
Uvod
1. Pojam
estetika
 2. Umetnost kao predmet estetike3. Umetničko delo4. Društvena dimenzija umetnosti5. Pojavni oblici umetnosti6. Geneza društvenog položaja umetnika
Dodatak:
Lebenswelt
XX stoleća i muzika kao njegov stil
 
Milan Uzelac
Uvod u estetiku www.uzelac.eu
3
Uvod
U poslednje vreme sa estetikom nešto duboko nije uredu, pa možda zato se usuđuju da o njoj pišu ponajviše onikoji malo šta znaju o umetnosti, a još manje o filozofijiumetnosti. Kao da smo se našli u istoj onoj duhovnojsituaciji u kojoj se obreo pre skoro dva i po milenijumaPlaton kada je u jednom svom dijalogu bio prinuđen da sepožali kako s filozofijom u njegovo vreme nije sve najbolje jer se ljudi njom ne bave na pravi način.Istorija filozofije zna za uspone i padove, zatrenutkelikih duhovnih uspona i nadahnuća, ali i za časoveprepune osporavanja i unutrašnje praznine. Dosegnutaznanja nisu i večna znanja; dva stoleća nakon Aristotelamalo je ko još razumevao retke preotale njegove i Platonovespise; nakon obnove filozofskih škola u Atini, u drugojpolovini drugog stoleća, a posle skoro dva stoleća duhovnepraznine (nakon što je rimski konzul Sula razorio prilikom jednog svog pohoda duhovno središte stare Grčke), trebalo je da prođe još skoro tri stotine godine da bi filozofija nakratko vreme došla do svog zenita, u delima velikog Prokla iDamaskina Diadoha.Nivo obrazovanosti nije crta ispod koje se ne možepasti, niti je obrazovanje isključivo progresivni proces; danije tako, potvrđuju i dogaji u poslednje vreme kada u celomsvetu dolazi do urušavanja sistema obrazovanja i to zaradparcijalnih usko potrebnih pragmatičnih znanja a na računsve veće oseke u fundamentalnim istraživanjima. Ako je već Platon imao nejasno, maglovito znanje oučenju Pitagore, koji je živeo dva stoleća pre njega, šta mi još možemo znati danas, nakon više od dva milenijuma, i o jednom i o drugom? U kojoj meri nam mogu poslužitisvedočenja neoplatoničara Jambliha (245/280-325/330) oPitagori, koga od ovog deli gotovo osam stoleća?

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->