__

' I MAKS HIRMER KURT LANGE

"W94

EGIP
ARHITEKTURA PLASTIKA SLIKARSTVO TOKOM TRI MILENIJA
/
SA

PRILOZIMA

EBERHARDA OTA I KRISTIJANE DERO-NOBLKUR

SNIMCI MAKSA HIRMERA

\
I\

'1.-.-3*"

JUQOSLAVUA
BEOGRAD

__

-_

~\

_..___..--~_-_'

-~.~

,..__-

-__--___.~...,r

4-.\_1 ',<.,,.~ ;__


\
1

ZMIJE<(. NADGROBNI KAMEN KRALJA VADZIJA Krenjak. 1. djnastija. irina 65 cm. Prvobitna ukupna

(Din)

koji love gazele. Dok jedan pas jo goni gazelu, drugi je

>1

visina 2,50 m. Pariz, Luvr. Patie iz Abidosa. Jednom grobu pripadala su dva takva nadgrobna kamena. Spomenik iznenaduje svojom umetnikom zrelou iako delimiiino jo uvek ima zastarelo tretiranjc oblika. Sa istananim smislom za oblikovanjc i raspored smeteno je kra1jevo Horus-ime: zmija sa uzdignutom glavom u okviru slike palate ija oluastim ukrasima ra1anjena fasada ima tri kule i dve visoke kapije; na tome stoji faraon-bog u obliku sokola.

ve oborio svoj plen i pregriza mu grkljan. Tematika je ve poznata sa palcta (uporedi sl. 2i 3). Ovo male remekdelo zasluiuje divljenje ne samo zbog modeliranja pojedinosti nego i zbog harmonije kojom je figurativna tema

prilagodena datom okviru.

7
SEDECA STATUA HETEPDIJEFA.

Granjt. Kraj 2. dinastije

I
Pwrcp. on
ALABASTERA.
CRNOG STEATITA SA v1.oc1m.

on

ARENOG

'

Iz grobnice Hemake u Sakkari. 1. dinastija. Promer 8,7 cm. Kairo, Muzej, br. J. 70104. U grobnici Hemake, kancelara kralja Usafaisa, naslednika faraona Vadiija (Diet), nadeno je dosta probuenih ploica Ziija upotreba nije sasvim sigurno utvrdena. Moida se radi 0 ploicama na koje su se stavljala tkaka vretena. Mcdu umetniki najvrednije ploice spada ova koju prikazujemo. U okvir, omedjen ispupenjem slinom konopcu, ukomponovane su dve grupe iivotinja: dva psa

Visi;1a,39 cm. Kairo, Muzej, br. 3072. Prikazani sedi na podvijenim nogama, a, dlanove je poloiio na butine. Imz} kratku kovrdiavu vlasulju i kratku likova koj i docnijim prikazivanjima pregau. Nasuprot . . . . I klee 111 ue, ova] ram prlmerak l1.0SlLl sebl neku teimu i nereenost, to je takode podvueno srazmerno nisko postavljenom glavom. Uprkos tome, obrada lica i iivahnost izraza pokazuju umemikovu darovitost. Na desnom ramenu Hetepdijefa urezana su Horus-lmena. prva tr faraona 2. dinastije: Hetep-sehemui, Neb-Re i Nineter M<_>ic_1a je Hetepdijef bio svetenik njihovog pogrebnog kulta. Prema tome, Statua je, moida, nastala tek krajem ili ak poetkom 3. dinastije. Ona potie iz Mitrahjne starog Memfisa.
1
~

STARO CARSTVO
3.
Faraoni: Dfoserg
l1_1_s[-g_1_t9,ti

D INAS T IJA

27782723
IV_efe_(I_ca;

(=

Sekemket, Dfeferti-ank?) ; Sanakt; Kaba;

Hu (ni).

*1

'\

Pelitiko sredite pomeri1o se sada u oko1inu_>Mcmfi,sya_ (blizu dananjeg sela Sakkara). Ostvarena su bitna dostignua na mnogim podrujima. Razvoj vetine gradgnjayjl Vkqmenu: podizanje stepenaste piramide kralja. Diosera s gradevinama namenjenim za reiidenciju, 'zatim' slini, nedovrenih monumentalnih kompleksa gxobnica kralja Sekemketa i drugi11.

"
_C_<1oku
~

KOMPLEKS GROBNICE KRALJA DZOSERA KOD SAKKARE

s

ni

z rada

krgfja iosera (crtei 4/5) asuifa 0db11_1nolf1ater'ijala. kod seveme fasade stepenasle piraml e i Sama stepcnhital 'pira1;hida tek se naknadno razvlla apela sastoji e, potdm, od jednog hrama, alata kbje su faraonu sluiile za p10SlaV1]3.1'1_|E gs?!-sveikovma. od p1fVQ1J_1lfLv g1;Q1li9gpLQ$iSL5>,g___1_h_1,j_; _1g;1_tabe. Qva Veliki trem povezuje jedini ulaz na juinom k_raj].\ istonog itaEa se nalazila izpzd_28 m dubgkpgpkna (crtez 6-8) zida sa Velikim dvoritem izmedu piramide i jliine grob- koje je vodilo do odaje s kraljevim grobom, a na k0JLl st; nice. Cg1ok11la11_i_komple1gsL@9_dq1o_Imotega koj jg se nadoveziva1i mnogobrojni hodnici (crtci 7). Oni su docnije pTglaen za boianstvo, predstavlja prvo velikd prvobitno bili ispunjeni potrebama za domainstvo i " pomenutc prostori'e ' ' _1g__uvek posudama, kao tn' ranue ' _Q_b_llCl su kamcmm ' u 1came11_11._3'[g1_ci3\11_111;1_ varaTtv0 vezanisa kF15'r_1jem zido- sa zidovima od fajansa i kraljevim reljefima, slnnlm ilistabala obradenihkrivom sekiromisa tavanjcama onim u juinoj grobnici (sl. 15). Prvohitnave1_iina mastabe ploastog oblika, iznad koje o poredariih okruglih drvenih motki, uobiajenih opekama od nilskog mulja. Prekrivanje zidova je naknadno podignuta stepenasta piramida, iznosi1a u trima prostoxiiama ispod piramide 1 uimm je 63 X '63'iI I551}/Tsii od 8 m. Izgradena je od kamemh
1

oj
oko stepen_astg

pita;-gi_c_1g

iwanr

prostqrijama u juinoj grobnici nije n1ta drugo nggo ka1m-mu i fajansu podriavanje

""

'

sn wpme

__|

50>

GROBNICE KRALJEVA

~/
3.

\\
\\

DINASTIJE POSLE DZOSERA

istom mestu podigao temelje jedne takode nedovrene grobnice. Huni],]zabeleien i kao Ahu, zapoeo je oko 60km juino od Memfisa (odnosno od Sakkare) veliku piramidu g_M_g5j_1_1gu_ koju je, verovatno, zavrio tek Snofru, prvi kralj 4. dinastije. Ova gorda piramida trebalo je kada se zavri da dostigne visinu od 90111, sa osnovama od 135 x 135 mi uglom uk0cn0sti 0d 51 52. J05 pre mnogo vekova skinuta je sa ovog spomenika poslednjeg kralja 3. dinastije spoljna oplata i danas se jedino sauvana unutranjost jezgra sa strmirn, skoro potpuno okomitim zidovima uzdiie ka nebu poput diinovske kule. Uprkos tome t0 je sada samo ruevina, piramida u MciBm_u izaziva najsnainiji utisak 0 gradevinskoj delatnosti Starog
carstva.
3.

Posle impozantnog kompleksa grobnice kralja Di0sera svelianstvenom stepenastom piramidom. iz doba
3.

dinastije

a?1gY11gS_}_1

jQ_$1CdC_gfQiZ)_|11Q, _dlir_nic:_i3o

s_pir@mjgg1;_1. Tu je pre sveganzavrna}3@n1idgja;a531;; Sekemlgggg (otkrio M. Z. Goneim 1951-52), verovatno

naslednika kralja Diosera, u blizinLjugQzapadnog ugla zidina grobnice Dioseba. Iova,nikad d0vvrena piramida trebalo je da bude opasana naroito briiljivo gradenim zidinama. Na ovom zidu bojom su ispisani titula i ime Imhotepa, onog istog koga smatraju neimarorn Dioserovog kompleksa. Qd lgalja Snakhh sauvana je samo gruba mastaba od opeka kod Bet Kalafa, oko 460 km juino od Memfisa. Takozvariia piramida u slojevima u Zavijet-cl-Arjanu (izmedu Sakkare i Gize) vcrovatno je bila odredena za grobnicu kralja Kabe. Neferka je na
J

POGREBNA MASTABA

DINASTIJE

Pogrebnu mastabu Hesirea, koji je kao poznanik i ve1ika Juga.<< spadao medu visoke inovnike Dioserovog doba, istaknuemo na ovom mestu kao pr1mer radi njene celovitosti i reljefnih ukrasa.
kra1jev<<

Smisao ovakvihlikovnih prikaza namirnicaispred umriogr u njegovom grobu zasniva se na predstavi starih Eg1pana da e umrli, dokle god bude imao na raspolaganju jela i pia, pa makar samo na slici, njegov Ka<<, tj neprolazna snaga rijegovog bia, moi i dalje da postoji.

ii

18/19
DKVENE RELJEFN1fPEOE,IZ 1>0G;15B5_yli;s'rig3E HESlREA' u SAKKARI.V1Sina 1, 14 m. Kairo, Muzej, br. 98.

~"

LL 'edanaest nia unutranjgg hod5i1g_masta,};e (crtei gloa (yazliito odr2anih).'est naj5'5lje odiiailih reljefa nalaze sc u muzeju u Kairu. Na jednoi_p1oi Hesireje prikazan stojeem stavu sa tapiima znacima svog i priborom za piarue, a na drugoj ploi vidi se sedi za trpezom. Na slici gde sedi ini/lasulju u uvojcima, a na drugoj u stnikovima. Portret i slovni znaci su 6udesno sveii i istanano izradeni. Oblici lica i pojedinosti ggzwiaikz obradeni su izvanredn 68.1S[1C t0 "pi"'GT' stavija pi'aviiz1.iZefa1'1T2i' Hdnijim ' reljefima.
10)
19 Detalj reijefne ploe reprodukovane na sl. 18, levo, I;Iesire_p__1e;v0j"1'gci glyii dugaki Mag i iezlo syqg dosto-

n vemh

ianstva u bnku,k_jae- Na mmenu mu W5 Prfsor Za P153 me E031 se sastoji od daskevsa posudom, s}1_k.@I1ii& i po__s_gd<; za vodu. Stolica ima visoke kopitaste Zivotinjske noge 1 sedate izvedeno od motke papimsa_ Iznad Smla,
stalak I ploa S mkozvamm hlebovlma _ u swan na njemu zamiljenim nalaze se razne namirnice.
ko-'1 me
.v
.

:118:i8Zl0 veifki dlV6l11lijfS]lk01'Hp0k0_]lllk3\l 130101/H11 prirodne eliine (sl 18) Na severoistonom uglu mastabe e takozvana spoljna nia. U sredini bloka mastabe, izvan odaje za glahranjivanje, jo jedna >>skrivena nia<<.
_ _

Crtei 10 Plan pogrebne mastabe Hesirea kod Sakkare. E: Ulaz na juinom kraju mastabe. Dok jegtarki iszoni zid ErEr5xjeg' llodnika H158, E} ll vT<.I Z1_*P<I1i1i1 i1a'0i5_a36!

bj

posebno pre 2l[l_] navodi posle Kefrena _]O dva njegova tvrdi da iza Sepseskafa sldi jo jedan kralj, Tamftis.

in DINASTIJA - 2723-2563 Faraoni: &um-kufu) Kefpgn (Kaf-Re) ; Mikerin

i

Bta: Hor-DedeT1?z7f-Rea. Ptolemejski istoriograf Maneto

(Menkau-Re) ; .epseskafI Jedno

_Usmereno saiimanje i vodenje svih narodnih snaga bogokraljevskom driavnom moi. Gradenje ve1ikih_,piraimda s kompieksima njihovil-ihrqmova. Ograniavanje obilja tipova odvra_c'3nje od,_1<_imjas;:9-imitativnag korist Jednostavnog mon@ :'Oaniavan}'1ajedfuistzivmonumentalne oblike pogada. i opremanje privatnih
,1_1/

'

55

\
SPOMENICI RANE
20 Poma PIRAMIDA KOD DAI-IURA
4.

,
.

*\
-

grobnica. Zbog toga su vrio mala nasa znanja 0 istoriji toga doba. Kolebanja u predanju 0 redosledu kI3.i]CV posle Keopsove vladavine dopusta pretpostavku da su postojale sporedneili neprijateljske dinastije. I injenica sto je epseskaf svoju grobnicu sagradio u juinom delu Sakkare a kao obhk grobnice nije odabrao piramidu nego mastabu, ukazuje na unutrasnje zategnutosti. Piramjde faraona 4. dinastije protein se dui istone ivicelapadno pg_si;_1j_e_p[eigcge__1iy}1o g{os_rg1rLog podruja u'pravcu sever-jug. 5:1 Snoiruovih piramida dve se uzdiiu kod Qgsgga (sl. 2O)vie od njegova iivota, nalazi ize, a treca, p1ram1Ha K06 Meduma, c'ue 40 km juzno 0 se skoro I25 km juino od Gize. S druge strane, ostaci liifami Diedef-Ri'fKeof)sovog nisldnm, leie kod AbuRoaa,"I71m severozapadno od Gize. Pored prestonice Memfisa, juino od danasnje Sakkare, leii jedino pogrebna mastaba epseskafa, poslednjeg kralja 4. dinastije.

in

6'za
DINASTIJE

III
GUSKE NA PA1 IZ POGREBNE MASTABB NEFERMAATA, SINA U MEDUMU. KRALJA SNOFRUA I NJEGOVE SUPRUGE

Am

._.

piramide u Sakkari prema jug: na polje piramida kod Dahura. U sredini pozadine takozvana prelomljena piramida (visine 97,4m), desno takozvana crvena piramida~ (visina 104,4 m), najstarija kraljevska grobnica 11 Eistom obliku piramide. Obe gradevine podigao je osniva 4. dinastije, faraon Snofru.
Pogled sa Unasove
'

Slika na malteru. Rana 4. dinastija. Visina friza 28 cm, ukupna duiina 1,725 m. Kairo, Muzej, br. 136 E.
Medu vanredno iivim slikama iivotinja, pcznatim jos od Ranog doba, guske zauzimaju posebno mesto. Stroga, donekle suva simetrija friza gubi seuistananostikolorita i u sarenilu boja kojima su prikazane razne vrste gusaka, to nikad vise nije dostignuto u egipatskom slikarstvu. Iz ove raznovrsnosti prikazivanja Zivotiuja i biljnog sveta, sto nagovestava okolnu prirodu, nastala je iaur-slika, uprkos kompozicije u vidu friza.
23
K11AJ,_J Klzors. Sedea statueta od slonovae. Otkrivena uX5ios11._4.diuastiia. Visina 5 cm. Kairo, Muzej. . . aw Ova statueta ;e_1edu11 pqtpuno sa_ ggu portrgt gradi telja velike QiLamide;Tiomio ju je Fiinders Petrie (1902)" podrujlghrama boga Kontamentija kome se gziris i stogio negde u doba 6.
V

21/22/II

Pizmc RA]-IOTEP 1 NJEGOVA tum, Nomuzr. Krenjak, obojen. Visina oko 1,20 m. Kairo, Muzej, br. 223.
Botie i;_grobnice princa u__NIedug1_1,_ koji je, verovaxo, bio jedan od sinova kralja Snofrua. Kao'vrhovni siis_enik u I-Ieliopolisu, vojskovoda itd.,Rah0tep je zau. . . . . niz naj\Liib_io1'6ia1a Kao mil emca kIiJV8., me gova supruga\Nofret grigadalgje krg1jevojsviti.Po Zivdsti im resije i syezing_13gig_ov1,kom ozicija nema premca inegu staroegigglskim statuama.8<fod mutnog i p_r,ozignog rkvarca ,su uloinne izvanrgno T/esto i optoene bI(v1rom kejipodraiava cmo na111in.ka.ne ivi9e kapaka. Leve bone povrsine sedista u obliku kocke svisokim naslonima grubo su obradene u to staro vreme. Pi-inc imajlq sebi jednostavnu pregau, na uskoj ogrlici dd g;gv1s1a__ulet. Nofret ovo om1l_1eno 2511sko 1me_ znai istovreii1en'6Aai;:Ef5<< i >>1epa<< odevena je u tesnu mantil-haljinu. Tralm za vzii/a'nje kose ima saru sa cveem. Treba obratiti painju na uobiajeno razl_ik_ovanj_,boje koie kod muskarca i Zene, na s'to stalno

ma

~1

~.

tjgor. n.
s

njime u_1eHno Bice. Krana

dinaiE
.,
.

Taii/'inos1 crv_en.u.kn.\m.l.(<,

esnoj ruci -.4

-.

aje

mz

utinu. Faraon

Na

sedistu u obliku kocke spreda je ure5g1r_19_IJ.i_=&9_V9 imUpikos malih dimenzija, statueta odraiava Keopsovu energiju i snagu.
24

i
Kmzz ANKHAF. K1-enjak obloien stukom, obojen. Visina 58 cm. Boston, Muzej likovnih qgictgosti. . Potit-r1zkIIZEV'<Tg6I'3ai ico GEE. Kao grei mui princeze Heteferes, Ankahaf je bio zet kralja Keopsa. -Pored toga," prvi ministar i rukovodi1ackraljevihgra.devina. - Poprsje oigledno ima drukiju kultnu namenu nego ostale kneieve statue koje su dosad otkrivene. Oblici su modelirani u sloju stuka, stavljenog na krenjako jezgro. Ruke su odseene do pazuha, a trup ispod grudi. Poprsje je obojeno crvenkastomrkom bojom. Usi su iz nejasnih nam razioga skinute kao kod tzv. g1ava koje mogu da se zamenjujua, odnosno odvojenih glava<< toga vremena, s kojima je ovaj nalaz oigledno blissa u1a ko srodan. Izvanredno Zenjem u individualne pojedinosti oblka daju ovom poprsju posebno mesto medu likovnim spomenicima ovoga doba.

nailazimo i kod Mada se u liku :oI0sti, on

_

>

~_1{oE'e o'5zT'1L':'i'F]!';'m' Edykogg su

J}:

ramena, snainc m1iEai/Yahrukesvedoe 0 gjegovom seliakom pmzakl-u, a budno i bas taj soj bio takve politike moi kau to je to uinjla 4. dinastija. U suprotnosti s Rahotepovim likomsto_11Noiret, kod kojeje prvi putuegipatskoj umetnosti 1ep_ot_a ienskog tgla izraienq i otlovljerih. K570 sto odea dopuuida jeno telo zrai i izrez haljine skoro neprimetno oslobada lepe grudi, tako je udesno lepo oblikovana i glava puna Zivota skoro zagonetnog izraza ~kroz koji progovara s_1gQn1i<:kin1 povezano, anima1noulno bie Zene<< (V. Volf).
1n_.astij.

sp w
56

int
'

0 jeTa1
glgotepqiios

sno

'

moi: oseiitidahiimvnc i realistiki prikazuje

_isp@e

gmizslifaraoni

ge ,g,
/( -'~<
i
,

_/!


l-_

g
g
D

_\\A

POLJE PIRAMIDA KOD GIZE

1
(.~

'2 '/1,,,,~,,,,,///

E m

\\\\\|mm////,,,,,
'41

\* //44////u u\\\\

\
m*
Dllu
U

DU

U
[1

v.-71:,

.a_-\>;\_\/r>

'

\\".\

\\ ;\
\

-1

"

HUUUU EUMEEE
U

*=~_;__

[I
ashbe
5

,-

Keopsova pnramldl
Olmo

w
Helekresa
\\_,

dmastlp
u 1

UEU
H@Q
[1]

M3.--:2--""

.---:11

l'

U3

|]<

'7

DD

[UGO
__,o.,

u%7m

UHUD

[121

Pm?

"my

;::I-'-'

Kefrenovl
pnramnda
.
V

H"
~

'

i
5'
V

22% -

Rovovu 1:

bark:

'55 @g@j@%%i@@&
*

--;<T"_?;'

-:--

I @

Mastabe4.|5.d|nasn;a
\\

UUUU
U

55
U

L}
-.
|

1. Qmnlva 1|-

?"~//~,,,.W,,,,%
///1

%"@//m,.,,,_ MK-mnh=|vv s-Pb

U1,"

,
___-..-"--'-'-'--"

[~

WMMMQ

[E

-7. i,mh"%' Q Sm m-Hui n

Ac:.-31
-

3]..,.;;|:r-\
__
u

an 5

"' 1'

;,J

mu

.A

U QUDEFU

mm-"Q
dnlini

End] U
Mikerinnv: piramida_

'\/\.~

'.
~

Hum

n b;mn|.\.
T

Hramudnllnl

E@E@E3
>1

,r

_'
:;:2'

;._.._...._-q-----L"

",n\\\m|n\I'"4"'---'

'

P2

P:

Crtei

stol____.__..,_ se od PH"-ll.d ?.a,._-1 _. M _. W4 , jedan iza drugog. Medusobno povezanf, Bi'"s

_

mjom r '4&m ks
k_ih _Ii<_?nosti

11 Polje piramida kod Gize s piramidama Keopsarkefrenari _Kod juinog dela Keopsove piramide dve Suncve barke, atkrivene1954. Sa istone strane piramida nalazi se uvek hram mrtvih do koga vodi uzlaz od hrama u dolini, koji je ouvan kod piramida Kefrena i Mikerina, dok je kod Keopsove piramide uglavnom razruen. Severozapadno od Kefrenovog hrama u doliui nalazi se sfinga.

__-~ Qvg prqstrano podgje grog\ga,_ophygta,_pg;_ed_i___ uzbrdo od ivicerplodne zemlje do obronaju-v*.iniske

uz,[:_1z

pqlqen

p 1j_do1qi
i_2_l';i:1]]_.QSYlJ8_I1;
y
V

slgngi

Eire

jalramgiq-*uIc'5me Je vren kult za. sahramenog v adara, ___ , inajzad, sama piramiQ5 lca monumentalm' zavrefc

1/
%

7!

/* ,

@/

.\ 1,
u pravcu sever-jug, a iroka 10,43 m u pravcu istok-zapad. 1' 1eZi__11ajgz;pijg_,i, iggpvygmenq, Na njcnom Prostorija je i Heteferese. Qina Snofrua Keogsoy; najvek pii'YafnYi_a:_(V_ okruglo 230 m = 440 egipat- zapadnom kraju nalazi se'Ta:ravn6v sarko ag od granita. ' Dui"1hbnTsfE5.1iau os . skih lakata (severna strana: 230 Z53 m, juina strana Od grobnice vode napolje dva propusta za provetravanje ,., X 20cm, im je 15 Promer piramida pod 5152, ova uspona 0% 230, 454 m) i uglom 4 a duiina 53 odnosno 1 m, t0 je verovatno bilo us1ov0 ___,_m (c1ana 'a visina ' je dostizala ne a od Ijeno verskim propisima. 137,2 m). Na 'zapaHu se na mu naovezuje kraljevsko prossevera na jug r0b1'e One su u doba 4. dinastije po jcdin- torima i ravasti krov napravljen od kamenih blokova stvenom planu odredcne za Elancve lcraljvske kue i nagnutih jedan prema drugom u ciiju otklanjanja priti(Q4. visoke driavne dostojanstvenike. S juine strane, pak, ovaj ska temena. piramide na kraljevsku grobnicu. /{[56, t0 se piramide, kao zidom._IpreQ prostor je ogranien i2;;Z,;,{,--..-. 57" " V-fg" Q 1,1 j0 i danas moie videti kod dve mlkdef jfinide kod H ; lw,eL' 3' /,<" Gize, nalazio se hram mrtvih do koga je vodio uzlaz od \ ~ NJ _;. i isispod Nila. Neposredno hifama u dolini na rukavcu / C J\ L tone strane piramide nalaze 'e dva udubljenja za Sun . 1 A /P" x" Eeve barks. Dve barke, otkrivene tek 1954. Ieie na juinoj MW i "' nalaze Z2552 .12 "L" strani piramide Istocnoispred Keopsove piiamide -;__ '. - "L ' ; 9* \ UT "1' *" ' J :f?%f%%%?_ srodnike, verovatno iramide za najbliie se tri male . . . . p W, ,; M fargonove kerke. U produzetku _] _1o iedno 130116 mas-

U severnom

de_1_u

s sa apad.
_,
~

raz1 a.

im
0bl0km,gMm"
"

_'

-vii

'"

rabm

\\
\

U sredini plana je piramida Ke re_ry1_, Keopsovog sina. 12,25 m (danas bo ov a 0 " S a prvp bit nom d UZlOm dostizala je visinu 210,5 m) i uglom uspona od 1_43,5_ nl (danas 136,4 m). a njenom vrhu ouvan je. <V{o1'S'zrde5'op1ate koja je nekada prekrivala cclu pir_amichi. uzlaz re sve a hram u dolmu ove mrtvih, Hram . . . . pirarmde naJbo1Je su ouvam. -- ~ -Na1_\uzn1_1a l'lB._]lI13.!1J3 od ove_Wtn Qira1n_ig1e ;:__M|keu; ' -W '" "M ~' ' ' u, OSHOVIV 84 , 419 no_v5. _N_|eg'stra.ue imaie su neka (danas 79,64 m), a ugao uspona j 51 . jena visina iz1

\%'J

%;?%%?,=j Lgggggzgiigiij

W" ii? ;;g;;;;;i;;;

7

1141*

.
-

Y\

ggggggggggggggggggzg-:'3;;;
:*E5=2;.-~._~~ .,<.~~~
>~
~

;:i'
_

i
T

%~.~?:.~~

:::s I . wfrr. ,.. J K _.;..\,~t,~__~.=:-:=;_,_@ <5 x;::w =:-9:!

<4
~

I.;~~~~3~=*-~\~$:~_~:s=-1

-1?,5.z~x:~

.. 11-

~~.~

*:'.:T:Y;,,:t

'-

62 m)- T3111 lllrwihi Z131 iyhpam u:d_91infi] ojvae su sauvani u rue\}7inan'17iz kojih se moiei videti kako su ove gradevine izgledale. I_spred njene juzne strane takode se nalaze tri male piramide. Izn1_qdu uzlaza Kgfrenove i Mikerinove piramide iri se jo jedno prostranq pqlje mastaba, veinom d0st0-

ada
1
'

-=:~.1i::~:.~x..;@=~==;;~ ,~\'e;t::*r.:;

;am_-;==>-.,~I,-:;;=\:=;::z..:$

:":,-.i==~.=.

~,_\_ *.~=*.@$-\~~- . .1\..~11.I-::'%_*~-;&sta~'=vi=efz2 \~.~-\~1~I~1*%,.?=*==11%=1I~1*zJ~ .~~ ~;~_ ,_._~.~.:;;.:*._. y ;v1;~\;_v,.g 1: e~.:~2~.::-i ;;.~,~\. ~;~~~. ~;_~:-.~~.._..~

-_**-7_~1_

1=

4-.
~

Crtei

12

Uzduini pi-esek po osi jug-sever kroz Keopsovu piramidu.

54%;!
~"'5"_

W16

25

7;

_.

'

isiveik

5' dinastiiwi "3 .&${811 $Vm0 diplket a uzlaza Kefi-enovog hra!L'L_j_,5_I,.L11_$_l_l=

u I'I6Iini kbji zamenm sKefreiiEWi"E?iom __\ ~~"3"-:5?'"5l10i1I1bfaturi zsto oznaavan kaoiaram sf ing?. G1'ade\(igSl<_i._P1alLPi1Lni_d, u pojedinostima razliit kod si/;<'e piramide, prikaza3emo principijelno pomou $YEle Vli5in0m i1opte, kao i oblikovanjem unutranjih prostolijg, 1' h N_d* ieno Jezgro S8510]! se 0 _neravnomern0 postay_ln1__ 0 eni Eaineni blgiaova. Siogan ;czgm bilo 0gVk[:' 0 0 18I0I1P0d njaka u p 1l1j__Q__5,25I],1. Plan unutrgnieg oblikovanja Vi Pul je 11'l=ll.iIl11181 l<<>.ii kap 1<<,>_d,j117p_i_1'_n3@211_,eii okr_enut severuz 15 m, sputa se na r_e za |__m, Ha 5| ' uspou Je ' im p onovo vod" '7 ie. N a mes tu prevo_|a M10 nav sii1?61i1&!'6grbmn11i granifnih blokova bio zatien od _pljakaa grobova. Put vodi u Veliki trem koji se penje p_od ug19m_oH Yiroli Slmlu Mokatama, n . 11 pLds1iIia:}mek=de1o_kamen0LezaEke~ vetme. Iz t1f1_VOdi krataklqdrlik do predvo;ig__koje granitna bloka. Zatim 42,28m je zatvoreno sa eti iznad osnove piramide

Jfeiifga

[lg__\1501lT1lTB7J'8fi'[$15fBa

(e

K ai1a@@ai!a

$~
1

?'_"_Hi

Pnmmmz KOD GIZB, POGLED SA DRUMA ZA Smmuzu. Ni sa koga mesta se tako upeatljivo ne moie sagledati dominantna visi,na Keopsove piramide koja se, desno na slici, jo i danas uzdiie svojom visinom od 137,2 m, kao sa druma za Sakkaru koji prolazi istono od polja piramida kod Gize. Jasno se mogu videti uz Keopsovu i tri sporedne piramide. Najjuinija od njih, zbog perspektive, moze se razaznati negde ispred sredine Kefrenove piramide.
GRUPA PIRAMIDA KOD GIZE VIDENA s mm Na snimku se jasnb niroguii/i'"H1'>a1iiovi

26

|3
_

d55iO1ilTL '
7

mrtvih koji leis istono ispred dveju mladih piramida: Mikerinov

(na slici izgleda kao da leii ispred Kefrenove piramide) i Kefrenov (na slici ispred Keopsove piraniide). U pom}dini desno, kao tamna traka, plodno zem1jite se pi-oteze u pravcu Ka'ira.

26,5}V im , Zenggani

/ \
7

21-29
Te1<\iY1bm -_ sl avom" P

sle m
,
V,

SFINGA KOD GIZE. Kameni lik g5romni_lay_,kaji _1_eii, s

am"

1<ame'i101cgy_1>_ig koga ie faraon iggps'dqavljao blokove za gradenje svoje piramide i za Q1-nja odeljema grobnica velikodostojnika. Velianstveno delo

lcrenjakog

izv

kraljevskom
.21 a

,L,,,J"_,-1

as

1,
Q
.
~

A
\
\

1') \\
\
.

A
~

\
x

4*? //\'\*'

\ J

!\
.

,\
.

I\ \\ \\

)3

____ \

V's
'
obino se pripisuje dobu faraona Kefrena. Medutim, neke pojedinosti, kao to su tip lica i unazad povuene bone povrine marame, ukazuju na stariji nastanak. U vreme dok je Egipat bio svetska sila, ova sfinga je vaZila kao Iik boga ugga Re-I-Iz;rg1_k,t_ea iz I-Ieliopolisa. gape i spoljniidvi trupa zidani su od tesanog kamena. U toku 1925/26. godine, prilikom ponovnog potpunog otkrivanja ovog diinovskog spomenika, glava je osigurana potpornjima od cements. postavljenim s obe stranc ispod kapuljae. Na obrazu ispred uva nalaze se ostaci crven.kastomrke boje. Oteenja na glavi izazvali su ikonoborci oko 1380. godine n. e. i docnije, jo jednom Mameluci. Uprkos ogromne veliine (visina oko 20m, duiina 73,50 m), spomenik se skladno Qgla.p_a_ _!.\__sv0ju sredinu. Njegova veliina postaj oigledna na sl. 28 kadie baci pogled na Kefrenov hi-am u dolini pred nogama sfingc.
27
l

'

'
-

S
\

"
-, \,\~w

_.1-

H
In

Keopsova piramida. u pozadini sfinge.

MW
~<>1~>

28 Neposredno ispred sfinge ostaci hrama koji je sigurno postojao za vreme faraona Kefrcna. Uk0en prema prednjem planu, stoji jedan spomenik iz Novog carstva. Iza sfinge >>uz1az<< koji vodi od Kefrenovog hrama u dolini do hi-ama piramidc. Yreko giavc sfinge vidi se arapsko groblje. Sasvim levo u pozadini su piramide kod Abusira.

/
3" '1:
*

IBH

'

Juini deo polja piramida kod Gize, pogled sa istoka. 'spred su ruevine hrama verovatno posveenog sfingi, ievo se prikljuuje Kefrenov hram u dolini. Od njega stari uzlaz vodi do hrama mrtvih ispred Kefrenove piramide (na slici-tiesno). U pozadivi, u sredini slike, je Mi
29

6 A

kerinova piramida.

*9

KRALJ KEFREN - HRAM U DOLINI I HRAM MRTVIH ISPRED NJEGOVE PIRAMIDE

Hrqm u dolini, esto nazivan >>kapija<<, leiao je na jednom ruk'aVc1'1 Nila. Velianstvena jednostavna gradevina je masiv SkO1_0kYd1'[n.0g plana. U velikoj meri se odlikuje lepotom srazmera, tako da i danas izaziva divljenje sjajem plemenitog materijaia karakteristinim odlikarna giadevina 4. dinastije. Ispred dva ulaza na njegovoj istonoj fasadi verovatno je leiao po jdan par sfingi. Oba ulaza vode u popreni hodnik iz ije se sre dine moie Stii <10 >>ir<>1g<_1g__I.rmass (B). Na mu se nadovezuje trobrodni >>dil__5o\ki>Yt_rem<< (T). Monolitni granitni stubovi su visine 4 10 m. Prostorije su svetlo dobijale k k W k .. . g k t U .d .
ose 0 ?re> nekada su stajale

' T]-1L,!ii
Crtei
1s

u dolini.

1-mm mm/iii i hram u dolini kralja Kefrena. TT: Hram 0d njega useyervzapadn_0m_Prvu vvdi 424,6 _m dugi

to

govi njihovih poslolja j0 5e Qcrtavaju 11 vidu otvom u 5 pop | onpm po<_iu (sl 32) I Jugozapadnog ugla 1r_oke sale<< dl hodnik ka grupl od dva puta po tn sklad|ne odaje. U severozapadnom uglu otvara se prilazni hodnik
>_z
-

0- 3O_ uve P05 Ole" Za Z ow? sale V23 i(1'6i]6V statue. Cetvorougaoni tra-

Zia: d mama m"Yh.5p'?d .s'd"e St?? 5"? P""'T'de (P)Njegovo zapadno |(1'liD]6 prikljueno Sp0ijnj8l'l1 zidu piramide (M). BH: irolg trem u preseku sa stepenastim suiavanjern od istoka ka zapadu.Na njegovim krilima s obe strane prikljucena je po jedna prostczlnrijzi za kgje sf: smatra cga sg seiagi, TH :IDuboki trem. H: Veliko vor|te. vmima_ a njega se na ovezuju pet kape a (K). S: Svetime prividmm

za uzlaz.

._._>

Hram mrtvih, podignut istono isgred piramide, sai vg_t'iE'kme11i masiv od monih tesanilga, ah 03 <K[lJi3.k1 5 pp atom od granite; dok susedne prostorije izgleda kao tom granitu. U velikom dv0ritu (H), kt}; je biloxukracno drugim faraonovim statuarna, priIg0gne su irtve. Ovo je jezgro takozvanog javnog<1dela hrama. Njegovi stubovi bili su

Gh

jednu barku.Ove barke sigurno su odgovarale onoj grupi od pet barki koje su iskopane kraj hrama rnrtvih. Iza toga
59

ranita iz Asuana, a ispred njih se nalazilo ukupno Hvanaest sedeiliwialjevih statua. [Na zapadu se prikljuuju pct kapela (K)u kojima je faraon bio oboiavan p0jedina6no,p0 svakom od svojih petimena.Svaka kapela sadriavala je po jednu faraonovu statuu i, svakako, po

od

'

l_.>

kg

4,

nalazio intimn.i<< deo hrama sa kultnom nisom svetilistq (S), prist1;p_aj:'a.n samo svesteniku koji je obailljao >bre51._Ispred Velikog dvorista, u pravcu ulaza, opet je sistem dub0ke sale<< (TH) i ispred nje je iroka sala<< (BH) kao kod hrama u dolini, samo je ova poslednja prostranija.
se

..

'~\

30/31> IV KRALJ KEFREN. Sedea statua. Diorit. Visina 1,68 m. Kairo, Muzej, br. 138. Figura koja sedi zajedno s3__ggm drugih manjevie potpuno ouvanih kraljevilfstatua Hdena je u bunarskom 0knu<< ]1l_'_8_D1._J,iO1i1'Ji Sqmof ovoj statui, upravo gl <3Q@E_rd1'-boggorus u obliku soigqla T011 s 011 na zadnjem naslonu prestola i cIa]'fa.1aonu mo svoga bia. U egipatskom plastindm oblikovanju kraljeva, ova velianstvena alegorija sreq se vrlo retko, a nikad vie u ovako konanom 0bIiku.\_P_rfsto imq iloge poput lavliih sapa; po dve prednje noge povezane su grivistiifglavor u prednji deo lavljeg trupa. Na sgfagqma prestola nalazi sc simbol ujedinjenja dvejuT=I-W gmqija, _ko]is'e' sastoji koji znaifi ujediqjava_ti<<, oko koga su ispletene biljke sa grbova

maramu iji krajevi padaju u nejednakim duiinama. Izmedu peta okruglo udubljenje nejasnog znaenja. Iznad sredine ela, tesno uz kapu, stavljena je dopola uspravljena " sarka s grba: ona predstavlja kraljevsku mo neprijateljima ve1ikog boga<<. U ovoj statui je ideja potpuno ovladala nad primdom. Sve ono sto je samo jedno, sluajno, prolazno iskljueno je i na njihovo mesto stupilo je ono to je od opste vrednosti, sto je postojano, trajno<<. To je vanvremenska stvarnost jednog viseg sveta postojanja<<. U tome leii tajna to su se u ovoj statui slili u nerazdvojno jedinstvo najsveiiji iivot i sadriina venosti; a to je ono sto pored potpune iivotne sveiine ubedljivo istie ouo sto je boiansko. /Tako je Egipanin 4. dinastije predstavljao sebi boianskog faraona, otelovljenje boga svetova, zalogu svetskog poretka, uporite vere<< (V. Volf).
32/33
KEFRENOV

'

"

*3

rmm

U DOLINI.

Ed" fiSbi

Gomjeg Donjeg Egipta: papirus i tzv. krin<<. Na podestu ispod nogu spreda desno i lgvo nalazi se ime. Kraljevg (ienica,,stisnuta u pesnicu, drii savijenu

32 Ukosen pogled iz irokog trema<< s jedinim redom stubovautrobrodnu salu sa stubovimadubokog trema<<.
33 Srednji trema<<.

btod dubokog

trema.<<,

pogled iz irokog

GROBNICE 4. DINASTIJE
Ploasti oblik mastabe, na sto ukazuje i samo njeno ime(z_1;gg|gQa=klupa),vidiseizrekonstrukcije nacrteiu 14. Jednostavna m0nl1m6nt8111QS jg odlika ovih grob_ni_a.

pifahiidama, Keopsovfi Kei"Yenovoj. Zidane od velikih kamnih blokova, ove mastabe 4. dinastije nisu, u sklaciu_ say voljom veiikih vladara, posedovale kultne prostorii ukrasene slikama, mada su slike jo od 3. dinastije u Sakkari i Medumu obeleiavale mastabq driaynih velikasa (sl. 18/19, 21/22/II). Sad je bi_lo doput/mo sagag _jduo _ma_lQ mesto za prifiosenje 2.t_aye_1}_'g'_riai<ie'11T>' uz 'stoc:nu 'stranuJnas1z;Qe,__l<9jgj; sluiiio 2}; s%in,1an,ie optem:e,7a Efnomiigava i kao skTadite. Posto Jo, zadf1T5"a kultuom prostorijom, takode ponovo nestalo mrauo odeljenje sa statuom, ostalo je samo okno i odaja za koveg obloiena tesa._nikom od krenjaka i jednostavni sarkofag od krenjaka. Posle sahranjivanja okno bi se obino zasulo i tako
vel1Exm

vodili ka dvema

RE su_leZa]EJ1:RitWftbup6d

35 MIKERINOV I-[RAM MRTVIH, snimak sa jugoistonog ugla Mikerinove piramide. U pozadini je Kefrenova piramida. '

pravi_1nI1g16m

ve1i6ina. Kairo, Muzej, br. 6003 i 6005.

36 38 PORTRET 12

KRAus\{Io;,mnuA

1_cop_;i1;z,

Krcniak.

" ' U qmlom Eredsolziu izmedu okna i odaje egdni "6ili'_u

zaI_vqri1_rr.*"'
"

""

Zm=BJ'l'7=i-tiJ*@<<

ELPL36-38).
_

ostg av,
s

kovza

T 0komt m!%iti
.

Ove odvojeno ra_denc glave pripadaju jeduoj grupi koja j; izglda, u sustini bila. ogragiena. na grobnice bez statua Elanova kraljevskih kua Keopsa i Kefrena u Gizi, mada. su se sline skulpture pojedinano nalazile i na drugim mesligng. One poAtiu>iz podzemnih odaja za kc?/Eeg'ikii1'1a su biImetene (u njihovom prilazu) okrenute prema oknu. oinisu uloizne, oblici lica obradeni s u Velikim Eao slika. Ui sujcs1.o_m.am'e_i1i_vie oHse5ne. Na zamem delu glave i na potiljku nalaze se

j%*

oy ggggpo

34 Pours MASTABA-GROBNICA STAROG CARSTVA, iza toga

Kfrnova piramida'i'njen hram mrtvih. Juino od uzlaza ka hramu mrtvih Kefrenove piramide redaju se mnogobrojni gornji delovi privatnih grobnica inovnika, pre svega iz 5. dinastije. U njihovim odajama za statue nadene su mnoge skulpt1_m: koje predstavljaju vlasnike grobnica i njihovu poslugu. Ispred istoine strane piramide (koja leii u senci) jasno se vidi hram mrWih60

plitlgi okomitiurezi. Ovo ukazuje na nekilokalni pogrebni obiaj kji s, molida, zasnivao na drevnim predstavama, a ua koji se, verovatno, ukazuje u tekstovima. sa pirarnida (izreka 373): Ustani! Uzmi svoju glavu, skupi svoje kosti, uspravi svoje udove!<< Po H.Jun.ka1u, ove su glave bile odredene da dusi koja luta g>__s@;_pri_1m\Las1!...11 grqbnicu, u izvesnom smislu, kao fizionomski putokaz do sahizfnjenog tela koje im pripada. Na ovom mestu trcba. jos jednom ukazati da bista kneza Ankhafa (sl. 24), koja se uva u muzeju u Bostonu, oigledno nije fragment neke kneieve statue, nego verovatno tip-pretea docnijih pravih glava zazame11iivar|.je<< kakve pokazuju sl. 36-38.

,1;-\

Q,

M-,..mv

\\

"ii.-,;
trM\\1s\\\\\\

'
,
;m "
. .

\
%

\_

*
2
~._

A
..
.
~

.
11:11: a::1,:\:_mju
J J

53:;@L1ivS'::::::z:;*"::e;,:;:%:?: :;.2::::
duboko okno koje vodl u odaju za
'

..___= 1,,-If l"" ' '

1.;-A.-=;f

Crtei
J5

15
1

Uzduini presek kroz

=1@;;~
@a

w<@fag<,>>glava za
-

l:ecll1;1(z:)1l?u%iZ:\e&1

:
-

3' '_

"4;

se mesto gde

je bila

mmenu<<.

"\ \\
3

PLASTIKA IZ D OBA
glni_ lgriljg<;.

4- AONA

MI KE R l NA

Vfsini

KmJl4g5 9y___gwa0cmm.
98', ~oo

#5 6ii.'/K.1ro,

Muzej, br. 180,

km

odnosno 149.

Potiuiz faraQnQy9gQr_.!;1a)1ip1i11.j_lgod Qize. Vie'takvih grupa trijada nadeno je u j:Tnom skrovituLu' _li_fa;;;i1 11_d'oII1:1IKdiT ijciiia 2'aT1?1idje faraon umro, nego je u doba njegovo'g"n9IEZI'ik1 _e'ps1&1fa. privremeno zavren kao grstdevina od opeka.._ 6vegrupe trijade podeljene su danasindu muzeja u Kairu

i Bostonu.
Desno
o_d

kraljailcoji nosi krunu Gomjeg Egipta,

Mikra, za-

na1az,i_ss_b>2i2i=2_I'-l=;Qr71rev*@;ieboginja

tituica pokrajina Diospolis iiimbol noi iznad glue, Medusobna ptij5di1Bt' boginja i kralja ne izraiava se sa.1no time to su zajedno postrojeni u jednoj porodinoj grupi, nego i po porodinoj slinosti crta njihovih lica. Stalno nailazimo na to da se lik boga ,g@cuig_pQ fara ovom liku. Boginje ov1E trijada su prvi plastini likovi bogova Starog caxstva. Ali boginje su obleiene kao boianstva samo svojim atributima, a ne oblikovamem 42 Naprotiv, po svom tipu potpuno su sline tipu Mikeri- FARAON MIKERIN. Gornji deo sedee statue od alabasnove iene iji se lik, spojen skraljem u jednu grupu tera.P1-irodna veliina. Kairo, Muzej, br. 157. (sl. 40/41) takode nalazio u kraljevom hramu u dolini. Potie iz kraljevog hrama mrtvih ispred njegove piramide kod Gize. Materijal daje naroitu drai ovom frag40/41 mentu. Nije iskljuenq da ova statua od alabastera ne KRALJ MIKBRIN 1 KRALJICA KAMERERNEBTI. kriljac, predstavlja Mikerina, nego njegovog sina i naslednika ostaci bojenja. Visina 1,42 m. Boston, Muzej likovnih epseskafa,sobzirom da je on dovrio grobnicu posle umetnosti. oeve smrti.

Potie iz kraljevog hrama u dolini, ispred 11jgove piramide u Gizi. Nedovreno, samo delimino izglaano dlo predstavlja najstariji dosada poznati primer tipa koji je docnije postao sasvim uobiajen kao statua privatnih lica i razvio se u porodinu grupu. Uoljiva je razlika izmedu kraljevog snainog mukog Iica sa izrazom Zive inteligencije i vie vegetativnog izraza kraljiinog lica, to moie posluiiti kao dokaz da umetnost toga vremena nikako nije bila podredena nekim ablo|Jjma 0 idealnom liku. Karakteristina crta ove grupe leii 3,1 Qzjzgqjtg je u drianju faraoial"i'1JJeg(W"uifH'iZeg1}11t!z;_l<i izraz oseanja. Oba lika su potpuno samstalna i samo jedan kijrugog postavljeni dTdWI@j1, E i Zena psiholoki ;lisus_tgPljeni u jednu celinu. Bez ik:kveg pokreta jednog to se tako lako moglo izraziti time to bi kraljica zagrlila kralia, postignut je utisak monumentalne i vanvremenske mirnoe. Kompozicija je liena svakog izraza oseanja.

liiali prem'dmgom m

!\_-

"

'

SARKOFAG U VIDU PALATE

nagovetajima od po est prozora. 6viotiv'fe ponovozvliaju na Bil 6T70. lepom, shrkofagu svetenika Ravera slinomfasadipalat, ,. Bogato ukraieni sarkofag ponavlja na (ovde repro- (sl. 43), zatim na fasadi grobnjca iz Ranog doba (crtei 3) dukovanoj) uskoj strani motiv vrata kao razdvajanja \1 i, najzad, na spoljnjem zidu kompleksa grobnice faraoua razliitim oblicima. Sredina je istaknuta nagovetajem Dfosera (sl. 9) u Sikkari. Raznovrsno bojenje pojedinih triju suvie viokih vrata, od kojih su svaka krunjsana arhitektonskih delova podiie"pTstinu Ipofu spvljnilr zatitn.im<< simbolom. Desno i levo se prikljuuju dve- strana sarkofzgz, 'te"==sno"on:ima'.'s1f 43 daje niie imitacije vrata. Iznad toga, polovinom sarkofaga, vanrednu predstavu 0 un.itenim fasadama samih palata.
se
s

pruia

friz

NEPOZNATOQ. Iz Gize. Obojeni 4. HiHa7StijBT V1s1na'61E6 I,TT1fn Kazflvfuzej,

SARKOFAG

krenjak.

Sa izvenTf funenama,

__

61

/~
\

_.\
\

1"? __ ._._

47,

.(

__

_ __

_/r

_\

5.

DINASTIJA

2563-2423

Faraoni: Userkafi Sahu-Re; Negerirka-Re; Siepseska-Re; Ne-user-Re; Menkauhorg Asosi; Unas (0n0s).

ft

Kuit boga Re reiigija Sunca iz Heliopolisa, postaje sada driavna religija. Jae se istie znaaj visokih svetenika i driavnih inovnika. Procvat vajarstva. Kao to su prvi kraljevi kratkotrajne 3. dinastije Dioser i njegov naslednik Sekemket svoje grobnice podizali u neposrednoj blizini Memfisa, glavnog grada driavc, kraj zapadne ivice pustinje blizu dananje Sakkare, kao to nedovrena piramida Neferke leii jedva 20 km severnije, kod dananjeg Zavyet-el-Arjana, i kao to ie grobnica poslednjeg faraona 4. dinastije opet podignuta blizu Memfisa tako se u ovom istom kraju nalaze i piramide 5. dinastije i prvih dinastija koje su d0le posle nie. Ove kraijevske grobnice nisu gradene ni pribliino tako briiljivo i sa ieljom da veito traju kao piramide Diosera, Snofrua, Keopsa, Kefrena i Mikerina. Ostaci tih grobnica danas predstavljaju j0 samo gomile kamenja naslaganih u obiiku piramide, bez one kristalne plemenitosti koja odlikuje piramide 4. dinastije. piramide Ieie piramide kraljeva Userkafa i Unasa, a neto dalje na jugu Pored same Dioserove Stpnabi uzdiie se trijada piramida faraona uzdiie se piramida kralja Asosija. Oko 10km sevemo, kod Sahu-Rea, Neferirka-Rea i Ne-user-Rea (sl. 45). Neto severnije, kod A175 Qrurqba, naiaze se ostaci dva dina5tika svetilita Suncu<< kraljeva Userkafa i Ne-user-Rea, jedina dva znaajna ostatka svetili1a s QlX:<;5mL_p.0smammjnmlg Ovi hramovi pojavili su se za vreme 5. dinastije, a njihov oblik sauvan nam je. sreom, u

dana
at
>1

jednom hijerogiifskom iiku.

III:

an

hw-

i?
/

'\_

$0

rum N':_u'm_m

Sunni

.
J

\\
.. 'Sv:l|||n2
.

$un:|r_

,,,,_m,_
piramidx

u""

$
\_

Q K}

N:~user~Re0v:

pirimida

p$

i
\.

16 Piramide kod Abusira i svetilita Suncu u bliziui Abu Guraba. Najpotpunije je poznato sveti1ite Suncu kralja Ne-user-Rea. Njegovo arhitektonsko i duhcvno sreditc je geiilgp belisk u otvorenom dvoritu koji je trebalo da bude nosilac boga, niegovo Bsslz nI;iEu se. kao svoje prvo odmoi-ite, sputa|i zraci Sunca Drilikom sunevog iaska. Ispred obeliska u dvoritu otvoren oltar. Na jugu od celokupnog svetilita zidani brod kao $il\L()l_bIk u kojoj bog S\.lDC3 svakodnevno prelazi preko Debt

Crtei

N,;,,;,k,,,,,,,
9'

mm

Q?

'

Neierefrlovl piramidl

ARHITEKTURA SARKOFAGA I GRADEVINA

\ 4

43
J, br . 519 . Krenjak. Kai ro, Muze Potie iz Raverovo?_gT5i1FiZB'd Gize. SZ1rkoiZ{g je izraden naroito briiljivo kao palata s vr-atima, prozorima i ukrasnim niama. Zato pruia dobru predstavu o konstrukciii i ornamentalnom ukraavan,ju palata od opeka od nilskog mulja suenih na suncu.

RAVBROV SARKOFAG.

Stiib, koji svojim prqmerom ugiavnbm odgovara stubu ' skapiteiom u obiikii paime iz hrama mrtvih kral_|a Sahu-Rea, koji se vidi desno na slici, predstavlja jedan od prvih primers. onog tipa stuba Eiji su kapiteli napravljeni od odredenog broja nerascvetanih cvasti papirusa, dok sam stub ima isto toliko stabljika papirusa. To je oblik stuba i kapitela koji se ouvao do Poznog doba, mada izmenjen i kompleksnije oblikovan.
44 ,i<:s11<Lixagitl.,stub .skapite1am_u~obLikuq;akno-iz Sahu-Rea ' 3i16rTtasa's_11bOVil113.Uh[ kod Ab1isirg._U1'anit iz Asua.n2.~Visina kapitela (od najniieg prstena do gornje povrine abakusa) 2m. Kairo, Muzej, br. 135.

44 DVA rum

STUBOVA

KAPITELA IZ I-IRAMOVA MRTVIH

nvzm

PIRAMIDA KOD

Anusuu.

Ievo Stubuobliku snopa papirusaiz hrama mrtvih kralja Ne-user-Rea. kod Abusira. Kairo, Muzej, br. 221.
44

a
Y

62

\
\
i
~

~'_\.

'

_
.

'

rjjr
.

~_-~

\
\

K,
Listovi palme su vie puta povezani i uzdignuti u lisnatu krunu. Na najlfioj traci viestruka petlja. Na samom stubu ispisano ime i iitula vladara. Subovi u obliku palmi iz Abusira su dosada najstariji i istovrevmeno najlepi primerci Ovog tipa koji se i posle vic od dve hiljade godina pojavijuje u hramovima iz doba Ptolemeja.
45 PIRAMIDE 5. DINASTIJE KOD Anusnm.
5.

1"
4. dinastije. Najvea od njih, piramida Rea, visoka je svega 70 m. Isa njih je

dinastije nisu nikad dostigle visinu piramide kraljeva kralja Nef'erirka-

-\

Snimak pokazuje tri najbolje ouvane piramide od Eetiri koliko ih ima kod Abusjra. U prednjem planu je piramida faraona Ne-user-Rea, iza nje levo, kralja Neferirka-Rea, a desno, kralja Sahu-Rea. Ove piramidc

oplata. Ove piramide, kao i komplekse hramova kO]l um pripaaju, ispitao je i objavio rad 0 njima 1902-1908. godine Ludvig Borhart (Ludwig Borchardt) u ime Nemakog orijentalnog drutva. Oko 500m severozapadno od piramide kralja SahuRea, leii sunevo svetilite kralja Userkafa ija se piramida nalazila kod Sakkare. U blizini donjeg hrama njegovog svetilita Suncu naden je faraonov portret, reprodukovan na sl. 48/49. Idui j0 oko 750m na severezapad,otk0panoje kod Abu Guraba sunevo svetilite , kralja Ne-user-Rea.

Ln3

r
PL

ASTIKA
kod Sakkare. Potie iz Telo pokazuje ostatke bojag boja koie je svetlo narandiastomrka, kosa crna, a okovratnik na ramenima je naslikan. Na ploi podnoija su natpii. Kratko podiana kosa statue reprodukovane na sl. 52, 53 Ievo i 54/55 ini Ranofera nato starijim nego na drugoj strani sa kosom koja pada na ramena (sl. 53 desno i 56/57). Medutim, utisak razlike u godinama uslovljen je oigledno samo frizurom. Sigurno je da obc statue prikazuju vrhovnog svetenika u najboljem dobu njegovog iivota. Razlika u frizuri kod nadgrobnih statua iste linosti nije pojedinana pojava, kao to je i opte prikazivanje kod vie statua postavljenih u pogrebnu mastabu po pravilu bilo razliito. To je oigledno sluaj kod dve Ranoferove figure, od kojihje vitkijilikidealizovan, a ta idea1izacijajejo iviasuljom naglaiena. Na uspravnoj statui Ranofer ima na sebi po ivici posuvraenu obinu prcgau, a na drugoj (sa vlasuljom), krau sveanu pregau s nabranim ukrasnim vorom ua pojasu. U svojstvu vrhovnog svetex_1i1<a u hramu boga Ptaha, koji je kao bog-stvaralac ve vrlo rano postao zatitno boianstvo kamenorezaca, Ranofer je takode bio v_;_b,qyni rukovodilac-kamenorezaca i kao takav sigurno imao na rispblaganju najbolje snage za vajanje kipova. za sopstvenu pogrebnu mastabui I zaista, ove dve statue spadaju mcdu najistaknutija plastina dela. toga doba. One su personifikovani izraz feudalndg doba koje je zapoelo za vrema 5. dinastije, jer su otmeno difianje i mukaozbiljnost,bili idea] i princip plemia toga Joba. Dok idealizovana Ranoferova statua sa vlasuljom deluje samo srazmerama i ve1ianstven0u, drugi lik deluje izrazito gordo i vrlo samosvesno, u velikoj meri zbog drianja i izraza glave.
' '

46/47
KRALJ USERKAF. Granit iz Asuana. Visina 67 cm. I I = Muzej, br. 6051.

Kairo,

&ndm9ye tabe

Potie iz hramami tvih kraljeva piramide kod Sakkarc. Nedostaje trup uz ovu strogo 0b1ikova,nu, odista monumentalnu glavu. Po sadanjem stanju naeg Znill. ovo je najstarija monumentalna statua. qtaroegipatskih faraona. Zenice su oznaene bojom Eiji tragovi su sauvani.

'

'

**\ _
.

48/49
GLAVA U PRIRODNOJ vauim mzxoc KRALJA (USERKAF?) 5.DINAsT1JE.Metamorfni kriljac. Otkrivena 1957, prilikom

vajcarsko-nemakih otkopavanja kod donjeg hrama sunevog svetilita kralja Userkafa kod Abusixa. Kairo,

Muzej. Faraon nosi krunu Donjeg Egipta, tzv. crvenu krunu Severa, iji je gornji deo odlomljen. On nema brade. Obrve i produieni razrez kapaka vie su ornamentalno oblikovani nego kod kralja Userkafa (sl. 46/47). Na ovom portretu lice deluje meke i mladalakije. Zato se pomiljalo da ovo i hije kraljev portret, nego lik neke boginje i Lo moida. boginje Neit.
50
STELA

\" '
*

'

on

ALABASTERA s RELJEFNOM SLIKOM RAVERA.

Visi-

na 84,5 cm. Kairo, Muzej, br. 6267. Potie iz Kgerovog g/roba kod Giza. Na gornjem delu je ispisano zviiie"1iine prikaianog kojij bio u svoje doba linost na visokom poloiaju. Titula glasi: <;_msjg_n_ik,svete"x1ik-gfita, uyartajncboije rei (hramov skog arhiva), pratilac boga Mina, Raver<<. Ouvani su ostaci boje. Telo i odea dati su samo uklesanim obrisima. Materijal deluje plemenito svojom meko bletavom
prozra6no<5u.
51 RA\f_ER.

I
-

'

Krenjak. Visina 25 cm. Kairo, Muzej, br. 6265. >4Potie iz Raverovog groba kod Gize. Odlomak jedne statue u prirodnoj veliini. Produhovljeno lice formalno je blisko granitnom portretu faraona Userkafa (sl. 46,47).
5,__

58/59

LKA-APER_,VlE.i1'_ElIK 1 VISOKI Wiina m. 1<aa;6; Yiuzej.

52 57
_RANo1-"an. VRHOVNI sv!a1'EmK

HRAMU BOGA

PTA]-IA

Krenjak stragovima boja. Visina stojeih figura 1,85, odnosno 1,80 m. Kairo, Muzej, br. 224 i 225.
IVIEMFISU.

oaiiggm moyulx. DIVO. I br. 140. Potie iz njegove pogrebne mastabe kod Sakkare. Nadimak _Sek-el-beled<<, tj. predsednjk seoske optine, prikaio se ovoj uvenoj figuri od trenutka kad su je domai radnici za vrema iskopavanja spontano tako nazvali zbog slinosti sa sopstvenim predsednikom.

"

/.

.'_'\\
.
g
_

F
__-

./

-1

.--

/.

Naden je s drugom, do butine sauvanom drvenom je danas pozeleueo; duiica je od,k1ista.la, beline od alastatuom koja prikazuje Ka-apera kao vitkog oveka bastera, a zenica je bakarni klin. \ 1' s kovrdiavorn vlasuljom. I lik iene bio je sauvan do jgedara jos u mastabi. Prvobitna povrsina statua bila je gelo velike umetn1E1Ee vrednosti. Kod skulptura ovog tipa ne radi se 0 podaniku koji ume da. pise, koji moida plTSV\1113.1I8.I1ki1Il slojem stuka, all je on zajedno s bojom unisten na svim figurama. Qi su napravljene od kvarcp. i slusa diktat svoga. sefa, nego 0 visokim inovnicima kogi su ieleli da budu ovekoveeni u punoi gggzi svog visg; drugog materijala i uloiene u bakarni okxix, koceneno znana 1 v '1 . rimeri n 'stari'i 1 p su a1 o niene ' 11]e g ve S tatue K a - apera 1 1 od pisara u Luvru, statua. u Kairu je daleko raz-/veih statue privatne egipatske za drveta ko1'isc'enje i vise ukraena. vlasuljom i okovratniidealizovana mera. No, ne sme se prevideti da presvlaka od stuka vise motiv opsteg oblikovanja treba smatKao osnovni takode kom. a stanju, koju su statue imale u svom prvobitnom figure koja sedi sto, nasuprot gradenje rati piramidalno materijal. vidi osx1ov11_i da. se dopustali nisu i oslikavanje, Na prikazanoj stgtui su zamenjenj desno stopilo i leva skulpturi u Luvru, u velikoj meri podreduje prirodno noga do kolena.Cvo1'novatitap koji je dat figuriumesto drianje oveka koji pie. Iznenaduje predstava iskrivpalice oznake dostojanstva, ne pripada skulpturi. 1_)3- ljenog zglavka desne ruke to jeposledica ideje 0 nainu 11a koji je resena ova f igura. . na ruka in nc1gada1_(1r1l;1_1cratko iezlo. " " Mada ova statua, koja pripada ranoj 5. dinastiji, nosi VII ona ipak u/koenosti, tragove uzevsi u oelini moida jos deluje samo kao izraz dostojanstva prikazanog svete- SLUZAVILA mm! KACE ZA PREVIRANJE :E<:M.A ZA PIVO. Iz Sakkare_ Obojen krenjak. 5. dinastija. Visiua 26,7 cm. nika. Njegova laka gojaznost nimalo ne odbija. Kairo, Muzej, br. 66624. Skulpturalni ptikazi posluge i zanatlija (uporedi Q0/61 ii)__C10VNIK KOJI PIE. Iz so stvene Qgrebne mastabe sl. 63) dopunjuju u izvesnom smislu scene iz se Pouekad mastabama. slika u pogrebnim vota<< sa Pariz, 53cm. kodiSaZkare. Krenja1,' orjen. Visina na skulpturi nego razaznati na jasnije moie 1-ad zanatlije Luvr. Koia je obojena crvenkastomrko, a kosa crno. Oi reljefima ili slikama. Jednostavna prirodnost i bliskost om okviru i napravljene iivotu tih skulptura predstavljaju vedru suprotnost svese, kao obino, nalaze u anom driauju reprezentativne plastike koja predstavlja i srebra (zenica). kamena rno Radi se o liku Kaija, sudije i poglavara pokrajine. veliku gospodu. . , najznaajnija statua Izvesno je da je iz to '
1

i iholoki
u

ove
-

\
\

nost sa iivim liwdelom, to je jos posebno naglaseno sasvim prirodno reprodukovanjm pojediuostima tela i glave. Pa ipak se i ova statua, i pored prividnog naturalizma, mora shvatiti samo kao jflealni 1_i1g_oyg1g_a, koji pise uopste, a ne kao portrefsiloga Kaija. U _ilIl_b_Q_Li6 p_15;:grg@_sg1;_1_pgZ_iv,, a ne pojedinac u iju pogrebnu mastabu treba da se useli ova. sedea skulptura.
62 /V I
K

63 SLUZAVKA KOJA MELJE irro. Krenjak, obojen. Visina 35,5 odnosno 32 cm. Kairo, Muzej, br. 114 odnosno 87818. Tip je dat sitovo, ali sveie i iivo. Podsea na izreku

,1

_STATUA _1~{E1>0zNATO PISARA. -reEni:;l<,__c>_1>_<Jjen. 51 cni. Kaf1'_o',' 1VfuEej,_F1 1 .

Poue iz Sakkare. Tleva fuka an zastomrka, desna je spremna za pisanje. Bo'a tel Eapai, Eoji 01511 Eakarni kosa B1lIE.tf'su"ufIohII

ldr
-\

jednog mudtaca toga doba, koju nam je sauvalo predanje: Jeda11 dobar govor skriveniji je od zelenog draa. ipak se nalazi kod sluiavki koje stoje nad gulja

mlinskim

kame11om<<.

Visina

Ovakve statue posluge esto su u p1-ostoriji za statue (serdab<<) gornjeg dela grobnice okruiavale figuru svoga gospodara, snabdevajui ga 29311 smrti uobiajenim iivotnim potrebama. Ove statue nisu oblikovane toliko strogo po pravilima kao figure gospode koje su u svom drianju i odei odredene drustvenim konvencijama.

v~r-1

' '

'

oboiavanje umrlog izgledaju jo uvek kao da koje su s_ve_bile-aesioci visekily 1j_zaviFiva, a esto su izdubljene u masivnosti njihove celine koja, bez prozora i ukrasa, izgleda kao ogromna kamena ploa. Ono istovrer_11e11p_i__s_ver1i_ci, potiu iz sopstvenih pogrqbnih mastaba kod Gize ili Saklizire. Kao as je 11-as%_ uskqyo $ sto dominira nije toliko prostor koliko opsti masiv od mesta za figure vrstog kamena._1J se1:dabn,,k0ii_S_Po p1';uLilu prikljuposle p_0g@_ ili 1-eljefe umrlog u njegovoj mastabi jH'su nio1'a.l1' dg__uje na odaju za rinosenje irtve, postavljena je figura stat1IaT3i1:1io_u_zan proiez lise prostorije za prinosenje irtve'I"serda5a. Medugml sv':ii1)iTvii1 i omoguuje serdab sa A3521 poetkom 5._ dipastije. GIl'Lhl1iC@,_ za gledanje vezuje QY.a_.sta.nj.e_se Za razumevauie egimolitve. dopru irtvene da do njega prosvodeih linosti sada su velikg1ddevine s mnogo torija, mada spoljni oblik pogrebne gradeviue i dalje patske plastike uopte,aposebno vajarstva Starog carstva, ostaje oblik starovremenske mastabe. Prostorije potrebne treba stalno imati p1-ed oima da ta skulptura, ukoliko
52-62,

iad_
@311
..

GROBNICE

5.

I RANE

6.

DINASTIJE
1

v1

164/651

-za kult

ilo

uEr ih
~

64

_
1

_.-..

-v___

Q.

7\
64/65 poxie iz grobnice, uopste nije trebalo da bude videna Kairo, i da, stoga, u pogledu svog oblikovanja nije stvaraua za Tl. Krenjak s tragovima bojenja. Visina 2 m. br. 229. Muzej, Diosera faraona i za statuu posmatraa. Ovo vaii ve Iz njegove pogrebne mastabe kod Sakkare. Vedra, (s1. 16/17). U ostalim prostorijama mastabe iivot ve1iodlikuje ovaj lik (neto iznad ka,a se prikazuje u odabranim scenama. Treba napome- g1q5"1_g1gkg,_p1emsniwst i dvorskog Einovnika Tija. vlastelina veliine) prirodnc Zeli meri neznatnoj u nuti da se ovim prizorima samo telo je bilo crvenkastomrko. boje; crne kosi tragovi Na niz Eitav da postoji kao i iivot, zadriati individualni nevet0) popravljen. (prilino Nos je zapisi. postolju tema koje su taburu pogledu prikazivanja, kao to su Na prvobitnom stanju. njsuu vlasulje kovrdiave delovi Neki zatim sahrana, rodenje, venanjefii velikoj meri smrt i i bogovi. radnje kultne faraon i dvor, a takode 66-69 Sledei reljefi iz tn najznaajnije grobnice kod Sakkare, Tu. KOD SAK1<A1uz.Iz PR0 swo111, U POGRE an 0: mas 1" Eno ranoi'6. d e lml ' aiu 5. a d1 d e 1' 111110110 pripa k oje ZRTVE. ZA PR1N61zNJ|z tri ma te Planovi iz Zivota. slika pruiaju primer raznolikih Zidui reljefi izvedeni su u krenjaku i, manje ili vise, pogrebne mastabe prikazani su na crteiima 17-19, smatragove starih boja. pokazuju njeni u istoj srazmeri. U grob Tija, koji je bio vrh_oyni

~ 5
1

' :9
"
d
f~'*~

v
~@
4

__f\Z

CT

V,
\;1

'

<,,i,.

4.

\l\t
M3

.11

w/<~:1}4, ,~.?*~,3;

w><5

/,='i /*1 2%

,...

<&%>;<@<$Mf

:1

,~

$3

-Z ,"i_@@H@_#'5f4

;
~s,?vi1<,

if ,

-r, 5

;_,_
>@_j

7,
*4

1;

N
~~j

14;

e *4

"15

' = lf
~':1 1' -.6,73; 1

;g;:i~1~
=

E E

I-/V
<

*"'::\"

" 71215 M YA:

,4

E
1

is U t,z 5U
,=

/54;

3;" !/A '37 <~~ Q;

>

<_

2 w

'&*~*,'IP :v;.@?

\fy:&
'
>

W
Q5

IN ~71 *1
1

,,:14 ~ J

s~s<3~";,

3};

'@@:f2<>z~f .

~<,,,,;@,:@4@>;<;,,

-'
4;
x

g,
-

$,\\%~"i-7

,. my .
Q
W

;1;>;@

'-"T/"*

qg, ml
~11;

/A
V4

,1
,7

-"

,~

~="~~/:5

D
:7

a.

I"

'

5;;

;;*

y<~";~ J

,,
A
~11
i
~

I I
4

'

*3 ~
,
a
Y

,1
;,q,;
_,

:/1~*,~

>~-;5~%3+,11~.1,@i,,1

'..~1i=K -W=--

<

Rs

'.
, ,

'

W3;

E
E1

-1;

:15;

~1~

ii
94

>
s

_4

e ~:~_;

i
.
7

*e:<M,:,<v*; ",
'

"*
7

"IA, :@_ms:m@,%> '

%<<l'';

_.

"_'

E1

E
.

1%;

.
V

WI-P
'

z,
1.
.

//A
~'~

5%

1,16 >1

J
42
1

P_
~

/1

<>~<;
I

u/

is

'

i es, iii
3<

-=

<'><i@/-A

41;};
A

'E}1,: w
~
.

/ 1' 6,,

'

as

..

mri

>

/\'~/\~*\"

3;
A

jag

/
'

--7

.
-

'.

Hal
-

'

*a~':=:..;;.;1*.'As-Im

4 iy

swr
Y

":
1 1

4
E1
=

E .-.
~"

'

g; >11,
,,
~

\,

;
.
-

,
.

Csirina 33,9, dubina 43,7 m). I: ulaz. II: tretn sa stuCrteli 1719 Mastabe-grobnice 5. i_l'3.El 6. dinastije. Crtei 17: irtava s najuvenijim feIjma (sl. 66-6'9); za prinoscnie osiorija V1; z;1'sa11rapjivanje, bovima; iz njega vodi podz/cmni hodnik do odaje Ngastabg llaliixojiza (irina 26,7 m). Juiino od uz nju serdab s tri proreza za gledzmje za prvobitne L1_i statue. (H. 64/65111- Cret 18. z:1pFd'u ia njegovisina Akethotepa (A). tremw sa etiri stuba prostorija za pi-inoenje irtava za Ptahhotepa (P) (s . 70 Z), a sa Harva(sirina 21,1 m). E: Ulaz. U prostoriji 1, izmedu ostalog, reljef sa sl. 76/77; u prostorlii 4 reljgf Cue? 19: prividna vrata s figurom tetkeiom (sl. 74); u tremu sa stubovima (13) na povinama stubova reljef i s likom umrlog (sl. 75). Na severu a prostoriie oznaene sa C, delu groba koji rg. Prostorije oznaene sa B pripadale su delu grobnioe supggge umrlog, Hegatethete, l]Jad0 sinu Meritetiju.

66

11

4*

/ ~-:13,
a

'

==.11.....,...

nf

ornik uad piramidama faraona Neferirka-Rea i

Slf-jB._i,S\lCViI_X'1_l1_!21Il10VilIl21S3111!-R621ihj6g0Vih

dnika, prvo se ulazi u prostrani trem sa stubovima. dok ijnni hodnik vodi iz njega u .dugaEki h0dl1ikV0diI1pl'0S|IOl'ljLlZpl'iD0ClZljC irtve, nju je s juine strane prikljuen serdab u kome su d bile postavljene tri statue (na njegovoj istonoj 1i, s1. 66/67). Mastaba Ptahhotepa, vrhovggg sveca piramida kraljeva Asosija, Ne-user-Rea i Men.kau', sadrii i prostorije njegovog sina Ahqthotepa. Mas11fVqg_min1}1Lix,_Me.ren:ke, koja ima 31 prostoriju, hvata i pogjrebne prostorije njegove supruge Hervaict i njihovog sina Meritetija.
-

29g u,

Ti posmatra lov na nilske konje. Na severnom zidu: Ti se unom vozi kroz estar papirusa koji uokviruje jedau rukavac Nila. Na cvet0vima, u svojim gnezdima, su mnogi ptii koje roditelji

hrane ili ill brane od ihneumon-pacova ili mousne make. Nekoliko ptica leii na jajima. Ispred Tijevog una nalazi se amac ija posada harpunima lovi nilske konje: jedan muijak okree glavu s otvorenim raljama, a drugi pregriza krokodila. Mladi nilski konj pokuava da se popne na leda svoje majke. Voda je puna raznih riba. U ovoj kompoziciji vidi se u amcu levo, pored skelediije koji rukuje 6a.k1jom,jedan ovek kako udicom

pecaaoma.
as
r-_7~__.._.

_,_

,_;,..

Ti i njegova Zena Neferhotpes. Na juinom zidu prikazan je Ti, naslonjen na dugaki ceremonijalni tap, i njegova Zena Neferhotpes kako posmatraju ljude koji donose divlja i goveda Za irtvu mrtvima.Antilope na gornja dva friza su vezane kratkim omama za zemlju. Goveda imaju ukra_ene ogylipg a povodac im je stavljeia oko donje vilice. Ispred Tija (u visini njegove podlaktice) stoji upravnik imanja sa odmotanim spiskom invemara.
67

72

dole

'

;?

POGREBNOJ

Prikazano je ritualno klanje. Oborenoj iivotinji St odvaja pleka. Sluga koji see dovikuje oveku koji pridriavaz Drii vrst0!<< Naylevoj strani ncki drugi Eovek odnosi pleku i vr. Covek, koji stoji Ievo u slici, otri noi.

MASTABI PRINCEZE IDU KOD SAKKARE

"

VIII/IX
Iz
POGREBNE

Mastaba Mehua, koji je bio prvi minista: pod kraljem Unasom, leii sasvim blizu gospodareve piramide. Odlikuje se ne samo lepotom svojih slika nego, pre svega, bojama koje su izvanrcdno dobro ouvane na velikim povrinama. Od mnogih slika u grobnici, koje izmedu ostaloga pokazuju zlatare pri radu, istaknuemo one koje su 70-72 ovde reprodukovane. U POGREBNOJ MASTABI PTAHHOTEPA KOD SAKKARE. Zidno slikarstvo ove grobnioe koja je, naravno, 70 Ptahhotep zajgpezom. Reljef u krenjaku na za bila nepristupana za. javnost zato 1o je veinom padnom zidu prostorije za prinoenje irtava, obojen. vanredno ouvano, moie da posluii kao primer da se Pi-irodna veliina. objasni posebni stil polihromije egipatskog zidnog sliPtahhotep sedi na stolici s lavljim nogama i pruia karstva. Kod ovog polihromnog slikanja ne radi se ruku ka jelu na stolu, dok levom rukom prinosi nosu nikako 0 kolorizmu; nikad se nije pokualo da se uh/ati posudu s mirom na kojoj pie najfinije mirisno ulje raznobojnost prirode, na to je Egipanina mogla da za svetkovinc-:<<. Pored uobiajenog okovratnika na rame- navede dolina Nila sa bogatim sjajem svetla iigrom boja nima i dokolene pregae, on ima na sebi i lgqpgydovo njenog pejzaia. Boje koje deluju isto optiki i koje krzno, to pripada jednom od njegovih syetenjlgih se medusobno stapaju nisu koriene u cilju iluzionizvanja. Ispod stolice moie se razaznati osoba kako klei, stikog dejstva, nego se boja koristi samo da bi__e_Li1;pvi a koja je docnije izbrisana. Kao posledica nastalih izolovali od pozadine i medusobno ikao takviuinili razmiiica, esto je dolazilo do brisanja likova rodaka. elementarno opipljivim. Tako je pozadina esto sivkast0Iznad povrine stola s poredanjm Eudnim stvarima, plava ne zbog toga da bi doarala boju neba, nego da koje mogu da predstavljaju hlebove iii kolae, prikazauo bi stvorila jasnu i za oko mirnu pozadinu za likove je obilje zaklanih ptica i raznih namirnica. koji se kreu ispred nje. Voda je stereotipna kad se prikazuje na slici: simboliki plava, crna ili zeleua, a 71 Prikazivanje stada. Reljef 11 krenjaku sa istonog niko nikad nije pokuao da nekako podraiava vode zida prostorije za prinoenje irtava. Nila koje mogu da svetle u hiljadu boja i njihovih prePred vlasnika grobnice, koji se na slici ne vidi, a liva. Kod likova je telo muka:ca crvenkastomrko, dok koga treba zamisliti desno od iseka slikc, dovode stada je telo Zena svetloiuto do Zukastobelo, iako je ten s njegovih imanja. Dole su idralovi i guske, iznad njih egipatskog mukarca i iene isto tako u sutini isti kao dva friza goveda. U gomjem registru, koji nije repro- kod nas ilima gde drugo na svetu. Uvek se radisamo dukovan, nalaze se prizori iz stoarskog iivota, kao 0 opipljivom isticanju i 0 prikazivanju oveka i stvari npr. teljenje lcrave i drugo. Podela zida u trake i rela- u odnosu na p0vrinu kao cclinu. Ovo shvatanje unlitivna jeduustavnost teme stavili su umetnika pred uaro- hromije, kome je dalek i stg5_sva.ki iti zadatak. ,_Z1_1aaj1_15; ja kako je umetnik predmete stavlja karakteristiku stila cgipatskog kolorizam, } slikarstva. Pri koje je prikazivao, s jedne strane, saiimao u grupe, ostaje uvek isti, bez obzira to se u umetnikim dc dok je, s druge strane, ove grupe vrlo veto medusobno radenim ea vie finoe iz docnijih stolea koriste ra povezivao na razliite naine. Posledica toga je da poje- vrsnije boje nego u stroiije vreme Starog i Sre< dini redovi nisi; postali nj neralanjeni delovi, uiti su carstva. se razloiili u nezavisne pojedinane grupe.
72

68/69 Stada magaraca, ovnova i goveda. Gore: stado magaraca kirradi vridl3e gone preko guvna (istoni zid prostorije a prin0enje irtava). Dole: na gornjem frizu gone se ovnovi preko zasejane njivc da bi seme uterali u zemlju; pozadi bradat ovek s torbicom za seme. Na donjem frizu goveda prelaze gaz u ritovima Nila. Jedan od nagih pastira nosi na ramenu novorodeno teie da se ne bi udavilo.

MASTABE PRVOG

Miigsggii MEHUA

KOD

SAKKARE. 5. DINASTIJA.

"__

gore Lokvanji
'

VIII

Qtrina posmatranja prirode vidi se po tome t0 sqkod lokvanja, desno ispod Ptahhotep_o_vggs_tola (sl. 70), pri razlika izmequ njihove dve i/rste odomaene u Egiptu: Plavog lokvai ,('N}7m:pI1_aez; coeruiejrsa uiim laticama Easice 1 cveta i (Nymphaez; lotus) sa irim laticama koji ne treba n1eati s pravim lotosom iz Indije i istone Azije (Nelumbo nucifera).

e bsa

_ss

Prikazivanje itavih redova n_osa<5a irtava s medu slike koje se ponavljaju u grobovima Li r doba. Po predmetu uska tema dobija posebnu yetin0m var_ira;i_ja p_QiQi_11osi_._Tak0 se ovde kod no ptica u dorijem redu menja broj i drianje ptica ko_' prineti kao 21-,tvu. I iivotinje zatvorene u pletene ka jedva lie jedna na drugu po vrsti i kompoziciji gornjem redu medusobno se jasno razlikuju svi no

\
, /-\__,_,'

7-1-i

_;

f_\S"'

>

slike i retkost presecanja,'a sve to naglaerlo ' dobro ouvanim bojama to su osobine koje ovde savreno karukteristiu stil Starog carstva supremo maniru zbijznja pojedinarfnih likova i n,iihovog postepenog postrojavanja pri obradivanju iste teme u \!0eni.ie~<l.n1_:g.
rie<iFs%1tz?<1bine

Rgda Q likova skoro bez ikakve povezanosti, potpuni

IX

Plesna scena.

Prikazan je tzv. Hat0r ples<< koji izvode devojke iz harema. U dorijem dbhfiseka slike, u plesu uestvuju jedna upravnica<< i jedna pomoru'ca<<. Odea devojaka sastoji se od kratke pregae, nakita i marame oko vrata. U ifudnu frizuru upletena je kugla. Dve devojke koje stoje levo daju takt udarajui rukama.

6.
Faraoni: Teti; Fiops (Pepi)

DINASTIJA
(Pepi)

24232263
Meren-Re

I; Meren-Re I; Fiops

II;

II; kraljica Nitokris

(Neit-aker).
'

*\

Poveanje moi i uticaja teritorijalnih mesnih feudalnih porodica dovodi do slabljenja centralne vlasti. Sve vie osvaja mesto narasl samosvest pojedinca, to se izraiava u duiini i opirnosti biografija. i u bogatstvu njihovih grobnica.

1
I

Gradevinska delatnost iiva je u celoj zemlji. Od Fiopsa II, izmedu ostalog, potie i pretea velikog hrama Hatore u Dendari. Kraljevske piramide su po srazmerama manje negopiramide faraona 4. dinastije, a nalaze se u $__a.]<_1q5i. Faraoni 5_ dinastije podizali su svoje piramide na rubu pustinje blizu Memfisa, isto kao i faraoni 6. dinastije.'Zapadn0 od dananje Sakkare okupljene su piramide kraljeva Tetija, Fiopsa I i Fiopsa II, Meren-Rea, a u njihovoj blizini su j0 i ostaci piramida vladara 7. dinastije, kao kralja Ibija (uporedi crtei 9), i iz 8. dinastije, kao Diedka-Rea 1 dfugih. Grqb_ ' velike gospode sada se ee podiiu u provinciji. Nakon s5ocn\%ge vladavine Fiopsa II, posle koga su jo doli Meren-Re II i kraljica Nitokris, uz ubrzano raspadanje svih veza osvrtauih vremenom, nastupila je kriza koja je dovela do totalnog preslojavanja i koja je kulturu Egipta vratila na stepen pzimitivnosti.

0R0BNIcE
"\
73
PRI!1)r~{A__X|3A'i;,_g__Q<.iz|;;;1;11z__MAsTABE

";l&KARE. Krenjak, obojcn. Kairo, Muzej, br. 239. Naroito bogato razudcna prividna vrata opremljena figurama pokojnjka karakteristina su za privatne grobnice 6. dinastije. Ateti, nazvan Ankres, stoji u vratima koja vode u carstvo mrtvih. Kao vrata pravih kua i ova imaju nadvratak i olnugli balvan za pri6vrivan,ie as?! kojom se zatvaxa otvor. Iznad t0gau jednoj n.iSi, At ti je prikgzan na reljefnoj ploi kako sedi za t1pez0m;\uz ovo su hijeroglifima iznete ielje za niegovo odgoi/iarajue suabdevanie. S obe strane prividnih vrata Ateti je pri\s pregaom koja napred odstoji, dok ga njegova statua prikazuje s kovtdiavom vlasuljom i u sveanoj pregai.

_AT!_!T_lJA. K01)
I

75 -Reljef Mereruke na stubu. Skoro prirodne veliine na jednom od est stubova prostorije za prinosenje irtava, oglikovane kao sala sa stubovima. Kao svetenjk, Mereruka nosi leopardovo krzno, pored pregaei okovratnika na ramenima. U desnoj ruci drii dugaku palicu svog dostojalgstva, a u levoj kijau

"

\
"

iezlo.

kazan udubljenim reljefom u vlasulji u strukovima

74-77
U rocmmmo: MASTABI rnvos SAKKARE. Reljefi u krenjaku
74
MINISTRA MERERUKE KOD
s

ostacima boja.
i

Voinja po estaru papirusa. Ulazna prostorija. Na juinom zidu prikazana je kompozicija: u lakom amcu od vezanih stabljika trske, koji etiri Eoveka pbtiskuju akljama, Mereruka za rep hvata ihnenmon-pacova, koji lakomo gleda u gnezdo puno mladih morskih Iasta iji roditelji prepIaeno lep1aju oko pacova. Sasvim levo jo jedan il_1_ne11.n;onpacov (koji u stvarnosti ne moie take da sc vere) sa vojim plenom, jednim ptiem. Na cvastima papirusa stoje i leis na jajima. raznovrsne ptice. U vodi ribe i nilski konji, a jedan od njih pregriza krokodila.
76

77 Nilski konji pogodeni harpunima. Hervatetket, Zena Mererukp. Ulazna prostorija, sevrni zidf 'IYi_ni1ska konia, na SIikeSuIfa istonom zidu prostorije 4. Pored I-Ierva; ijiih se trupovixa v'e6*haIaZ"k6f16pci tetkete vidi Se jedna nbga i donji deo pregae riienog okreu se rairenim raljama prema si/75:15; lovcima. koji supiga, bgikznog u prIrodT1'6j'vbIiEirii. Ona ima ha ini ses'dB"?1h<)rnFIiZ'_zTvaju u Eiinovima i ggg1g_iy_ih sgbi tadanJu jedncstavnu haljinu sa naramenicama. N5 i"I@iKF:11.\i1iIr'11.Tz ralja E|elI0kBiaca tre debele ran>cni'mf1_lZTirbk7>I@raEi1C_G'Iv1i'5l1IiEFkr%1sni krive kljove, veoma ceiijeni trofeji la rezbarske radove. 6 s' 'ifaI<am5,:Tni iglzivli desne ruke nalazi se Lg}/_o je zid od ravnomerno poredanih stabljika papirusa. s u obliku niza poredanih koturova. KraljicaZuiiva U sredini barski rastavi, na njemu iabe i skakavci, risu plavog lokvanja. jedan od njih zasicn.
-

e,
67

"

.;>/-/'/A

"' "

.3
SKULPTURA
78 STATUA VRHOVNOG DVORSKOG LEKARA 1Ii;,\1~1Kiu<:A, Iz njegove pogrebne mastabe kod Qize. KIeE:'n,iak. Rana 6.

80 KRALJ FIOPS I. Bakar i druge materije. Ukupna visina stojee figure 1,77 m. Kairo, Muzej, br. 230.

dinastija. Visina 63,5 cm. Kairo, Muzej, br. 6138. Ovaj sedei kip je interesantan primer poputanja stroge tipologije pred kraj Starog caxstva. Time to je desna noga koso postavljena, a desna podlaktica sledi liniji golenjce, postignuta je asimetrija koja je dotada pp pravilu izbegavana. Pravom levom i ukoenom desnom uogom stvara se utisak kao da predstavljeno lice tog trenutka ieli da se spusti u uobiajeni poloiaj uariia. Xzgleda da je si/esno traien utisak pokreta to nekada. kod figura. koje sede i ue iz doba Starog carstva nije uopte bilo uobiajeno. Ne reprodukuje se vie mirno sedcriie nego prelazni trenutak sedanja. Obradom pojedinosti, naroito iivim, koncentrisanim izrazom lica uenog lekara, ova skulptura je remek-delo toga doba kojim je vrlo svesno naputeno sve to je tradicionalno. Oigledni preokret shvatanja i oblika prikazivanja znai svesno naputan,je statikog u korist dinamikog momenta.
79 URKUU. Gornji deo figure od k1'e$i1,ia1<a s tragovima bojenja. Visina fragmenta oko 35 cm. Kairo;
V

Potie iz Hijerakonpolisa (Kom-el-ahmar). Statua prirodne veliine iskucana je u bakarnom limn ' o i -kw * figura njegovog sina Meren-Rea, _, ..~,_ALA J6 zajedno naden. Pojedini delovi su liveni. Delovi su spojeni zakivcima i bakarnim klincima privreni za drveno jezgro.Dosada nije nadenanijedna ovako velika metalna gtatua iz Starog carstva, mada su skulpture od bakr? poznate jo iz 2. dinastije. Kruna nedostaje. Nasupro vajarstvu 5. dinastije, izraz lica je daleko ljudskiii I illqiyidualniji. Inkrustirane oi daju liku iivost k0ja_ oarava.

'

GLAVA SOKOLA

SA UREUSOM

I KRUNOM on PERJA, IZ

Muzej. Zadivljuje realistino i iivo shvatanje koje kao da preskae dotada ustaljene konvencije i doputa da se ggslute napetosti i mene kojima je bio izloien Egipanin 6. dinastije, a s njim, nuino, i njegova likovna umetnost. Na mesto vanvremenske dostojanstvenosti izraza starijih skulptura, ovde kao da je nastupila neka nova. M klasna svest.
V

HIJERAKONPOLISA. Visina glav 10 cm, Kairo, Muzej, br. 4010. Zlato, oi su od opsidijana. Izgubljeni trup bio je sigurno izraden od bakarnog lima na drvenom jazzy _' Ovaj predmet je jedan od najznaajnijih, _ZWCZih . Naden je pi-imeraka Zlatarske vetine Starog ca " xonpolisu. Sasvim islaod oplate poda hrama u tario utvrdivanje datum3,y5stanka nije vic moguno. Zlatna glava s oima-6d opsidijana bila je postavljena na drvenj trup_>Q.oji se u meduvremenu raspao), pre-_ kriven bakaniim ploama, 11 obliku sokoia koji leii. Ispod kljuna nalazila se kraljeva statueta od bakra. Visoka kruna od perja, koja ukraava glavu sokola i koja je atribut boianstava, izradena je od jednc zlatne ploe; ostalo je iskucano i cizelirgno. Svojom jedn0stavn0u i izvanrednim stilom delo izaziva neobian ut: ~11

ii

PRVO MEDUDOBA
7l0.

DINASTIJA

22632133

>

6. dinasiijo bilojggovora onda kada smo pretresali iioriju te diuastije. sistema starog sveta, takvog sveta kakav jc bio utvrden od ujdii p5IiTi5l'<Bg religioznog slom _Ona je predstavljala njriji Eiarstva oko 3000. godine pre n. e., a pre svega od vladata 4. i 5. dinastije, slom u koji su i umetnostj b*le uvuene na katastrofalan nain. Gubitak visokog stila u umetnosti ukazuje na dubinu jednog preokreta koji se moie pratiti kako u vajarstvu tako i u reljefu; ta nagla promena je zahvatila i pismo koje je, takode, bilo deo likovne umetnosti. Slom driavnog uredenja doveo je do znaajnog jaanja samosvesti i samostalnog delovanja.

Qjgizi koja je zahvatila Egipat gred iqaj

U Memfisu je niz efemernih vladara upravljao u toku svega nekoliko generacija, koje se raunaju kao 7. i 8. dinastija. Kneievi iz Hetakleopolisa ih smenjuju kao 9. i' 16. dinastija. Domot njili/Te VI.StToBlivg1ta9 je svaka|0 jiIi/57/Tist nid juiriii Glolil Gornjeg Egipt? Je Deltu, ko'u su t.itili od naseljavanja iz Azije. Nsioffoiiie,
u najboljem slucaju bila same nominalna. Ta.mo su u stvari vladale i medusobno se borile suverene porodice knei zva poglavara pokrqjina. Izjedne od"tih"porodica potie osHiV.E docnije I__I_. _dina_s;;']': Eiji_u poeci istovremem sa poccima herakleopu ' e dinastije. Umetnika dela toga doba, tzv. doba 8-10. ~dinastije, vrIou_I'ti<Ti" Egiptu. Nasuprot tome, literatura Donjeg Egipta doiivela je znaajan procvat. ' u Gomjem tako i u oblici i tematika odre a1i'su takod i literarno stvara1atvo Srednjeg carstva.

'

68

"'

--

'\