Simona Semeni

Nisi zaboravila, samo se ne sea vie

Prevod: eljko Perovi, Neda Radulovi Lica: LEON, 35 godina LUCIJA, 35 godina MATJA, 51 godina Mjesto dogaanja: Dnevna soba. Vrijeme: Prva scena poinje naveer. Ljubljana, 2007. 1. scena Knjiga. Lucija ue. LUCIJA: (Odloi torbicu.) (Poravna torbicu.) (Skida mantil.) (Sloi mantil.) (Okai mantil.) (Ispravi mantil.) (Uzima mantil u ruke.) (Ponovo sloi mantil.) (Ponovo okai.) (Ispravi mantil.) (Izuje se.) (Obuje papue.) (Sloi cipele.) (Popravi mantil.) (Sloi cipele.) (Sloi hrpu asopisa i kupovnih kataloga.) (Prelistava kupovne kataloge.) Ulazi Matja. LUCIJA: Pa gde si ti do sad? (Poljubi ga.) (Skine mu mantil.) MATJA: Opet je moj samozvani kolega deurao u prodavaonici. Jebote, taj je gori od tvoje tetke. LUCIJA: (Ispravi i okai mantil.) MATJA: (Izuje se.) Ljude bi morali leiti od verbalne inkontinencije, ozbiljno mislim.

LUCIJA: (Sloi cipele.) MATJA: Otiao bi u apoteku i za tog trafikanta kupio kutiju tableta, ne, deset kutija. Nemogu je. LUCIJA: I? ta ima? MATJA: Nee verovati, opet sam bio privilegovan da sluam njegovu porodinu anamnezu, trajanje leenja, i ovaj put, sluaj ovo, ovaj put se do te mere potrudio da mi je pokazao plikove na kolenima. LUCIJA: (Skida mu koni s majice.) MATJA: Sva srea da je naao za neprimereno, da mi izloi na uvid i one na dupetu. Iako oni navodno najvie svrbe. LUCIJA: (Popravi Matjau kragnu.) MATJA: A moda bi nas dvoje mogli da se potrudimo da ga upoznamo sa tvojom tetkom. LUCIJA: Matja, novine... MATJA: Kladim se da bi nju zanimali i oni na dupetu. LUCIJA: Matja, novine ... MATJA: Nedeljnik, lutko. Sa svojim djacima si tako precizna kad je jezik u pitanju, a ovde tako bahata. Tvom avtoritetu bi bio kraj da te samo uje neko od tvojih kako jih ono zove nepismenih neotesanaca. LUCIJA: I? ta ima? MATJA: Nita, vidi, da sam doao bez novina. LUCIJA: - nedeljnika MATJA: Sutranje izdanje stie za nekoliko minuta, morau opet da istrpim onaj dermatitis dole. Moda e se konano osloboditi svoje slatke srameljivosti, skiniti pantalone i razveseliti me prikazom jedinstvenog primerka herpetiformnega dermatitisa. LUCIJA: Trebalo bi da bude danas. Prolo je ve pet nedelja. MATJA: etiri. Kako si mogla to da previdi? LUCIJA: U svakom sluaju je od izdavanja prolo dovoljno. Trebalo bi da je kritika ve MATJA: Recenzija, lutko. I sama zna kako su kritiari, oprosti, htio sam rei recenzenti, ukratko, zna kako su osetljivi. A osim toga tvoje usne se tako lepo napue kad kae recenzija. LUCIJA: U svakom sluaju je od izdavanja prolo dovoljno. Trebalo bi da je recenzija ve izala. Zar ne? MATJA: Kako si mogla to da previdi? LUCIJA: (Uzima reklamni katalog.) MATJA: A tvoja tetka nam je na promociji organizovala tako otmen koktel. Da ti zauvek ostane u seanju. LUCIJA: (Strogo ga pogleda.) MATJA: ta? Hoe da kae da nije bio otmen? Svi oni suncokreti i svo to biocvee? Da biomeni ni ne spominjem. Otmeno, zaista otmeno. ta bi nas dvoje bez tvoje tetke? LUCIJA: (Lista katalog.) MATJA: Nemam ja nita protiv tvoje tetke, ona je ena na mestu. Svojski se potrudi kad god neto izdam, ni moja majka ne bi tako, Bog da joj duu prosti. LUCIJA: (Lista katalog.) MATJA: I to uprkos injenici da je najzaposlenija ena na planeti. Lutko, ako ti u

njenim godinama bude tako agilna, svaki u te dan, triput na dan u te tako Do djavola, nita od toga. Kad ti bude u njenim godinama, ja u ve davno biti tri metra pod zemljom. LUCIJA: Vidi. Ova vaza e se savreno uklopiti u oak. MATJA: A ti e u lov na mlade drepce. LUCIJA: ta misli? Jo je i na snienju! MATJA: Kao tvoja tetka. Stvarno bi je trebalo uputiti na naeg prodavca. To bi dvoje moglo do beskraja priati. Ne, loa ideja, oni bi samo priali. Do djavola, loa ideja. LUCIJA: Moramo neto da uradimo sa ovim okom. Police nee pokriti sve. Iako sam veoma zadovoljna naim izborom polica. MATJA: Ali zna ta? Ipak joj moramo priznati, da lucidnijih komentara romana ... LUCIJA: I jo su bile na rasprodaji. Ali moramo pod hitno da promenimo majstora, ovaj je aljkav ko svinja. MATJA: Kako to misli, kad je tetka Berta bila zadovoljna s njim. Zar ti ga nije ona preporuila? LUCIJA: Da. Ali je injenica, da smo nas dvoje nezadovoljni njime. Zar ne? MATJA: Ali da nema tetka Berte i njene verbalne dijareje, ja sad ne bih mogao da uradim ovo. (Poljubi je.) Ni ovo. (Poljubi je.) LUCIJA: ta misli? Ova vaza, ovde... Samo, moramo da nabavimo physalis alkekengi ili eriophorum angustifolium. MATJA: Ni ovo. (Poljubi je.) Ni ovo. (Poljubi je.) LUCIJA: Matja, uopte me ne slua. MATJA: ta je sad, da ti malo poblie demonstriram ta mi je sve omoguila tetka Berta? LUCIJA: Neka, jasno mi je. Hvala. MATJA: Lutko... LUCIJA: Molim? MATJA: Volim te. LUCIJA: Znam. MATJA: Eto, na tome sam tetki Berti beskrajno zahvalan. LUCIJA: Na emu? MATJA: Zato to imam tebe. LUCIJA: Aha. Da. Tiina. MATJA: ta je, lutko? LUCIJA: ta? MATJA: Deluje nekako odsutno. Jesi umorna? LUCIJA: Ne. MATJA: Pa ta je onda? LUCIJA: (Lista katalog.) Nije nita. Razmiljam o ovome. Neu da opet napravimo greku kao proli put, kad smo renovirali. Volela bih da ovaj put stvarno sredimo stan ba kao to elimo. MATJA: Dodji ovamo.

LUCIJA: (Uzme sa police knjigu o suvom cveu.) MATJA: Lutko, ignorie me. LUCIJA: Samo da proverim neto. Ne mogu da se odluim koju u varijantu. ekaj malo. MATJA: A prije si bila tako razigrana. Da ne kaem perverzna. Da ne kaem jebuljica. LUCIJA: (Odloi knjigu i pogleda ga.) MATJA: Jel ti bilo lepo na veeri? LUCIJA: Ma to uopte pita. S tobom mi je uvek lepo. MATJA: I meni. LUCIJA: Jel ti sa sobom uvek lepo? MATJA: Jest. Upravo to. LUCIJA: A kako ti samo ne bi bilo? MATJA: Da. Imajui u vidu moje oratorske sposobnosti ... LUCIJA: (Lista knjigu.) MATJA: Imajui u vidu moju tehniku na polju telesnih uitaka LUCIJA: Eto, to. Ba to elim. MATJA: - ne vie u izobilju koje je dozvoljavala i omoguavala mladalaka vitalnost, ali ipak jo uvek LUCIJA: ta misli? Ovaj cvet Sedum Spectabile i pored nje Lunaria Annua. I eventualno Melica Ciliata, ali malo, isto kao detalj, kao taka na i. MATJA: - u svakom sluaju jo uvek sa dovoljno vitalnosti koju dozvoljava i omoguava LUCIJA: Hoe da ide po nedeljnik? MATJA: Nigdje nee pobjei. Hajde da jo malo posedimo. Toliko dugo to sebi nismo priutili. Sea se kako smo nekad u nedogled ovde sedeli? LUCIJA: Da. MATJA: Kako nam je bilo lepo. LUCIJA: Aha. MATJA: Hoe da kae da nam nije bilo lepo? LUCIJA: Ne, samo... MATJA: ta, lutko? LUCIJA: Ma nita... MATJA: Pa neto mora da bude. LUCIJA: Kua nam je u takvom haosu. Tako bih volela, da konano zavrimo sa ovim renoviranjem, da moemo posle stvarno da uivamo. MATJA: Nemoj sad da misli na to. LUCIJA: Da, ali ipak ... MATJA: ta? LUCIJA: Ti dobro zna, da ja ne mogu drugaije. MATJA: Jednostavno odbaci te misli. Pretvaraj se da je ve sve gotovo. LUCIJA: Zna da MATJA: Dodji blie, ja u da ti pomognem. LUCIJA: (Odlazi da odloi knjigu o suvom cveu.) MATJA: Lutko... LUCIJA: Ne mogu ovde da uivam. Stvarno. ao mi je. Sve to vidim samo me podsea na to ta nam je ostalo da uradimo. Ja ne mogu da se pretvaram, nisam takva osoba. Ne

mogu da ne mislim. MATJA: Iskoristiu ovu priliku da citiram naeg kolegu uvenog dramaturga: Ne postoji put do sree, put je srea. LUCIJA: Nek se tornja na kolega dramaturg zajedno sa svojim budizmom. Ako mogu da parafraziram moga djaka revolucionara. MATJA: Misli tvog biveg djaka? LUCIJA: Da. MATJA: Pa bila si malko prestroga sa njim, zar ne misli tako? LUCIJA: Prestroga? Nikako. Mora da postoji granica. Ne moe djak bez posledica rei svojoj profesorki, da se tornja. Nikako. MATJA: Lutko, podilaze me marci kad si tako stroga. Odmah bi te ... LUCIJA: To prosto ne ide. ovek mora da se dri svojih principa. MATJA: Naravno, lutko. Stoprocentno te podravam u tvojoj odluci. To ve zna. Duga tiina. MATJA: O emu razmilja? LUCIJA: Ni o emu. MATJA: Kao da te ne poznajem. LUCIJA: Ma ni o emu. Stvarno. MATJA: Ali trza ti krajiak usana. LUCIJA: Nita posebno. Samo sam se setila ta sam sanjala. MATJA: Nije valjda opet neki francuski novi talas? LUCIJA: Bio si vukodlak. MATJA: Ja? Ma daj. To me stvarno zanima. I ta je bilo? Jesam li te rastrgao? LUCIJA: Ne. Da. MATJA: ta je sad, jesam ili nisam? LUCIJA: Pa nije bilo tako uasno. MATJA: Rastrgao sam te, ali si uivala, a? LUCIJA: Ne. MATJA: Onda je bilo uasno. LUCIJA: Ne. Ne. U poetku je bilo lepo. MATJA: Znai, ekstaza sa vukodlakom. LUCIJA: ekaj da ti kaem. MATJA: Pa hajde kai. LUCIJA: Pa kad mi upada u re. MATJA: Izvini. Kai. LUCIJA: Ma nita. Prvo nam je bilo lepo. Stvarno lepo. Bilo je strano, ali lepo. MATJA: Znai, uivala si. Izvini. Reci. LUCIJA: Prvo si bio ovek, ali oboje smo znali da si vukodlak i da e se svakog trenutka preobraziti. I bili smo u nekom vakuumu, toplo i neno, zaista je bilo lepo. A onda si ti rekao da mora da ode. Kroz prozor. MATJA: (Osmehne se.) LUCIJA: Ne znam zato ba kroz prozor. Stajao si pored prozora i rekao: "Moram da idem". A ja sam rekla:"Nemoj jo da ide, molim te. Ostani jo malo". Ti si rekao da ne moe, da ne sme. I ja sam znala da ne moe, da ne sme, da e da me rastrgne ako ne ode. Ali tako sam elela da ne ode i uporno ponavljala da ostane. "Molim te, jo malo, samo jo malo!" "Ne mogu, moram da idem." I dok smo se tako preganjali, drali smo se

za ruke i gledali u oi, i sve tako Ti si stajao skroz blizu prozora, samo licem okrenut prema meni. (Pauza.) A onda vie nismo imali vremena, ti si poeo da se menja i da plae i da mi ponavlja da beim. Ali nisam mogla. A onda si me rastrgao. MATJA: Uf. LUCIJA: ta misli, ta to znai? MATJA: Pa, ako uzmemo da LUCIJA: Nemoj, molim te, ne poinji. MATJA: ta? LUCIJA: Kao da te ne poznajem. Digle su ti se obrve. Potedi me svojih oratorskih sposobnosti, molim te lepo. MATJA: Lutko, ti mi stvarno ne da da se bar malo zabavim. Izgleda da mi je na ovom svetu ostala samo tetka Berta. LUCIJA: Da, ta emo kad jedino tetka Berta zna ta je nivo. MATJA: (Osmehne se.) LUCIJA: Hajde molim te sidji po nedeljnik da moemo da spavamo. MATJA: Posle ovih snova ne dam ti vie, da spava. LUCIJA: Pouri, molim te. MATJA: Evo, idem. (Izuje se, stavlja si cipele.) LUCIJA: (Pridri mu mantil) MATJA: (Obue si mantil.) LUCIJA: (Popravi mu mantil.) MATJA: (Poljubi je, ode.) LUCIJA: (Zatvori vrata za njim.) 2. scena. Knjiga. Leon stoji u sobi. LEON: (Posmatra Luciju.) LUCIJA: (Popravi Matjaeve papue.) (Poravna torbicu.) (Ispravi mantil.) (Uzima mantil u ruke.) (Ponovo sloi mantil.) (Ponovo okai.) (Ispravi mantil.) (Sloi cipele.) (Popravi mantil.) (Sloi cipele.) (Sloi hrpu asopisa i kupovnih kataloga.) (Uzima u ruke reklamni katalog.) (Okrene se i ugleda Lea.) (Uplai se.) Tiina. LUCIJA: Leon? (Polako spusti reklamni katalog na pod.)

(Priblii se Leonu.) Leon. LEON: (Nasmei se.) LUCIJA: To si ti. LEON: Da. LUCIJA: (Dodirne Leona.) Stvarno si ti. LEON: (Osmehne se.) LUCIJA: A ta... Pa kako si... Nemogue. LEON: Doao sam u posetu. LUCIJA: Ne mogu da vjerujem. Doao si u posetu. LEON: (Osmehne se.) LUCIJA: (Pogleda prema vratima.) (tie) Ali kako si...? LEON: Pa lepo. Provalio sam. LUCIJA: (tiho) Pssst. Matja samo to nije doao. (Odmakne se od Leona.) LUCIJA: Mislim da bi bilo bolje... LEON: ta? LUCIJA: Da ode. LEON: (Osmehne se.) LUCIJA: Stvarno, Leon. Matja... (Pokupi reklamni katalog sa poda.) Leon, ozbiljna sam. LEON: Doao sam u posetu. LUCIJA: Molim te, da napusti na stan. LEON: (Osmehne se.) LUCIJA: Odlazi. LEON: A ta ako ne odem? LUCIJA: Odlazi! LEON: Ne. LUCIJA: Leon! LEON: Doao sam u posetu. LUCIJA: Ne sad. Matja dolazi. LEON: Sad. LUCIJA: Odlazi. LEON: Neu. LUCIJA: Leon... Leon, molim te. Molim te, idi. Ne sad. Ne ovde. Ne elim da si ovde kad on doe. LEON: Shvata da mi je svejedno? LUCIJA: Molim te. Tiina. LUCIJA: Nita te ne moe pokrenuti, zar ne? Tiina. LUCIJA: Idi tamo unutra i saekaj. LEON: (Osmehne se.)

LUCIJA: I dalje si to ti. I koliko dugo si ve ovde? LEON: ini se godinama. LUCIJA: (Osmehne se.) Pa onda moe jo malo da saeka. LEON: (Odlazi.) 3. scena Knjiga. LUCIJA: (Ostavlja reklamni katalog na vrh hrpe.) (Poravna cipele.) (Poravna torbicu.) (Ispravi mantil.) (Uzima mantil u ruke.) (Ponovo sloi mantil.) (Ponovo okai.) (Ispravi mantil.) (Sloi cipele.) (Poravna hrpu asopisa i kupovnih kataloga.) Ulazi Matja, u rukama nosi veernje novine. MATJA: Ovaj tip je stvarno neverovatan. Mislim, uopte se ne moe porediti sa tetka Bertom. U poredjenju sa njim tetka Berta je olienje skruenosti i utljivosti. Ovaj trafikant je prosto nemogu. LUCIJA: (Poljubi Matjaa.) MATJA: Ta karikatura od oveka je sintagmi verbalna diareja dala potpuno nova znaenja. Od kojih je bar jedno u tesnoj vezi sa agresijom. LUCIJA: (Skida mu mantil.) MATJA: I lutkice on onda prenosi tu agresiju na sluaoca. LUCIJA: (Ispravi i okai mantil.) MATJA: (Izuje se.) Ljude bi morali leiti od verbalne diareje, ozbiljno mislim. LUCIJA: (Odnosi cipele na mesto i popravi jih.) MATJA: Zbog takvih sluajeva pone da relativizuje pojam genocida. Jebote, ovakvi primerci te pretvaraju u zver. LUCIJA: I? ta ima? MATJA: Po drugi put ove veeri mi je razloio sve u vezi sa herpetimorfnim dermatitisom. ta e mi to u ivotu? LUCIJA: (Skida mu koni s majice.) MATJA: I stvarno, najozbilnije se spremio da mi pokae svoje plikove na dupetu. Jel on stvarno misli da nekoga na svetu mogu da zanimaju trafikantovi plikovi na dupetu? LUCIJA: (Popravi Matjau kragnu.) MATJA: Ipak, uzimajui u obzir da ima tetka Berta sline probleme sa ime ono bee? LUCIJA: Seboroinim dermatitisom. MATJA: Uzimajui to u obzir njih dvoje bi se ipak odlino sloili. Stvarno. Stalno bi se pojavljivali novi plikovi na drugim mestima i nikad jim ne bi bilo dosadno. LUCIJA: I? ta ima? MATJA: Tetka Bertu bi siguro oni na dupetu najvie zanimali. LUCIJA: Matja, nedeljnik.

MATJA: Ma nema nita. Ve sam pogledao. Tiina. MATJA: Jesi se razoarala? LUCIJA: ta? MATJA: Mislim, zbog recenzije. LUCIJA: Otkud znam. Jesam. Ti nisi? MATJA: Pa nisam ba razoaran. Ne mogu da kaem da sam razoaran. Istina, oekivao sam da e biti danas. Inae ne bih iao kod onog dermatitisa po novine. Takorei rizikovati ivot. U mojim godinama neto ovako moe biti fatalno. LUCIJA: I onda ti je svejedno? MATJA: Da, u sutini mi je svejedno. Jednostavno, tako je to. Moda se recenzija nee pojaviti jo ceo mesec, ko zna. I zato se nerviranje ne isplati. Kad bude, bit e. Sad je sve u bojim rukama. Ako je uopte mogue da Bog ima neto ovozemaljsko kao to su ruke. ta e mu, koji moj? Da moe dupe da obrie? LUCIJA: (Osmehne se.) MATJA: Ajde opet. LUCIJA: ta? MATJA: Osmehni se. LUCIJA: Da te opije do kraja ili ta? MATJA: Mhm. LUCIJA: (Osmehne se.) MATJA: Vidi, lutko, samo to mi treba. Ma do djavola s kritikama. S njima se i ovako i onako moe samo... Eto, vidi, sad je sve na svom mestu. Bog i ruke, i to. LUCIJA: Matja, dosadan si. MATJA: Pa pusti me da se malo zabavim. Ionako neu jo dugo. LUCIJA: Daj prestani s tim, Matja. Imam oseaj da te malo ljuti to jo nema recenzije. A? I? MATJA: Po malo. Ipak. LUCIJA: Jel to po tebi znai da jeNisi zaboravila, samo se ne sea vie lo roman? MATJA: (Pauza.) Vie. Naslov romana je Vie. LUCIJA: Da, stvarno, joj, izvini. Vie. MATJA: (Pauza.) Bar bi naslov mogla konano da zapamti. LUCIJA: Izvini. MATJA: Toliko bi, uprkos svemu, mogla da se potrudi. LUCIJA: Matja, oprosti, izletelo mi MATJA: Uvek ti izleti. LUCIJA: Matja, nisam htela... MATJA: Ne razumem, kako ne moe da zapamti etiri slova. LUCIJA: Pa to je samo naslov. Koga jo briga za naslov? MATJA: Lutko, ne radi se samo o naslovu. LUCIJA: Matja, ne komplikuj, molim te. MATJA: Ne komplikujem. Ne radi se o naslovu. LUCIJA: Matja... MATJA: Radi s o tome da... LUCIJA: Izvini. MATJA: Radi se o tome da...

LUCIJA: Izletelo mi je. MATJA: Da. Izletelo. Nema veze, u redu je. Ali... Lutko, ja razumem da ti je bliskiji tvoj predlog i da si navikla da razmilja o romanu sa tvojim naslovom, ali... Zar nismo raspravili? Zar ti nisam objasnio zato sam se u konanoj konsekvenciji odluio za Vie? Jasno mi je zato svaki put pogrei, ali... Zar ne bi mogla i ti da pokua da razume? LUCIJA: Da. MATJA: Ne misli, da bi to bilo fer? LUCIJA: Da. Matja... MATJA: Zbog nas oboje? LUCIJA: Matja... MATJA: Zar misli da mi je svejedno? to ljudima deluje da moja ena ne zna ime se bavim. Neke stvari su vane. Pa jebemu, neke su stvari na ovom svetu vane. Zar misli da mi je svejedno, kao to je, oigledno, tebi? LUCIJA: Ne priaj gluposti, Matja. Oprosti, izletelo mi je. Ti dobro zna da mi nije svejedno. I dosta vie s tim. MATJA: Evo opet. "Dosta vie s tim". U poslednje vreme svaki razgovor zavrava sa "Matja, dosta vie s tim". I kako onda da ne mislim da ti je svejedno? Meni to izgleda kao da ti je svejedno. LUCIJA: Toliko mi ba nije svejedno. Ako nita - eto, bar sam roman proitala. Zar nisam? MATJA: Bar to. Tiina. MATJA: Ma ne, to nema nikakve veze s kvalitetom romana. Obino je vreme izmeu dogaaja i objave srazmerno iskljuivo sa ekonomskim parametrima, a uzimajui u obzir injenicu da je dogaaj izdavanje romana i objava recenzija, i pritom, dakle, ekonomski parametri zanemarljivi, moemo zakljuiti da je objava recenzije stvar sluaja. LUCIJA: Ova teorija ti bogami i nije ba uspela. MATJA: Stvar... Eh, do djavola, morat u da prihvatim stvari takve kakve jesu. I ovde gore ve pomalo zatajilo. LUCIJA: Ali je ipak teta da nisu danas objavili. MATJA: Jeste pomalo. Ba kad smo konano oboje imali vremena da proslavimo. LUCIJA: Kad si ti imao vremena. MATJA: Kad smo oboje nali vremena. LUCIJA: Kad smo oboje nali vremena. Tiina. MATJA: U stvari te kritike LUCIJA: recenzije MATJA: i nisu tako vane. Ne mogu da kaem da mi je sasvim svejedno, ali... Ne mogu da kaem da ne prija kad proita dobre kritike, da, to je sjajan oseaj. Ali ovek s vremenom Hou da kaem ljudi koje cenim su bili oduevljeni romanom, i to je to. Meni je to sasvim dovoljno. LUCIJA: Da, tako je. I meni je drago zbog tebe. MATJA: U stvari nad naslovom su bili takorei ushieni. Navodno pun pogodak. LUCIJA: Da, smislio si odlian naslov. Ona se varijanta, ljudima koje ti ceni, ne bi tako dopala. MATJA: Ako se ne varam, i ti ih ceni.

LUCIJA: Da. MATJA: Da, ako ve hoe da zna, ona varijanta im je zvuala sentimentalno. Banalno. LUCIJA: Banalno. Fino. To mi se svia. ini mi se da u potpunosti karakterie autorku te varijante. Pun pogodak. Navodno. MATJA: Moda si u pravu. Moda u konano morati da prihvatim da imam banalnu enu. LUCIJA: Da. Ali lepu i mladu. MATJA: A to da. Lepu i mladu. Tiina. MATJA: A da ne spominjem njenu otmenu rodbinu. Tiina. MATJA: Lutko ... (Pomiluje Luciju po licu.) (Poljubi Lucijinu kosu.) Mogli bismo ee da izlazimo da se malo provedemo. Tiina. LUCIJA: Pa kad nikad nemamo vremena. MATJA: Da. Ali ubudue emo se bolje potruditi. LUCIJA: (Pone listati novine.) LUCIJA: Evo, kako da nema, ima, pogledaj, ima! "Matja Mlinar: Vie". Jest! (ita.) (ita.) Ne. MATJA: ta? LUCIJA: (ita.) Ne. Ne. MATJA: (Osmehne se.) LUCIJA: (Prestane da ita.) MATJA: I? LUCIJA: ekaj malo. (ita.) Ne. (Prestane da ita.) Ne mogu da verujem. MATJA: Pa? LUCIJA: Sluaj. Naslov je Raskoan dar iste i nepretenciozne lepote. uje? Raskoni dar iste in nepretenciozne lepote. ... Koja melodina formulacija. (ita mrmljajui.) ... "...lucidno napisan odnos protagonista..." ... (ita mrmljajui.) ... "...njihova neukaljanost i egzistencijalni rub, koji iz toga nuno proizilazi..." Ova reenica je malo rogobatna, ali nema veze. ... (ita mrmljajui.) ... MATJA: Daj da vidim. LUCIJA: Pa saekaj. ... (ita mrmljajui.) ... "...senzibilnost autora..." ... (ita mrmljajui.) ... "... sinteza autorove zrelosti ..." ... Fali zarez.(ita mrmljajui.) ... "...kvalitativno nadmono..." MATJA: Pa daj da i ja vidim.

LUCIJA: Pa evo itam ti. ... (ita mrmljajui.) ... "...reflektira karcinogenost kapitalizma i aludira na kritiku civilnodrutvenih mehanizama dananjice koja zrai iz romana..." ... (ita mrmljaji.) ... To nije mogue. Evo, pogledaj. Pogledaj ovo. (Doda Matjau novine.) MATJA: (ita.) LUCIJA: Ne mogu da verujem. "Raskoni dar" ... Kako ono? MATJA: (ita.) LUCIJA: Da, "iste i nepretenciozne lepote"... "sinteza autoreve zrelosti i" ... ega jo? MATJA: (ita.) LUCIJA: Ne mogu da verujem. MATJA: Sluaj ovo: "...svoj pravac autor je nagovestio ve u svojim ranim delima..." ... (ita.) ... LUCIJA: Jednostavno ne mogu da verujem. Toliko nekih superlativa. MATJA: "... ali je u svojim zrelim delima uspostavio distancu do problematike te vrste..." Hm... S tim se ba i ne bih sloio. (ita.) "... kao vrh dosadanjeg opusa moemo uzeti zbirku eseja ..." (ita.) " ...koja je na naim prostorima uspostavila nove kriterijume na polju esejistike ..." Nove kriterijume. E, ova mu je dobra. (ita.) LUCIJA: Kako ono? "Raskoni dar iste i nepretenciozne lepote". Da, stvarno dobra formulacija. MATJA: "... autorova zrelost kulminira u odabiru naslova..." (ita.) "...'vie' kao stvar kapitalistikih slogana; tako ve naslov reflektuje karcinogenost..." (ita.) (Prestane da ita.) LUCIJA: Zar nije neverovatno? MATJA: Pa onako. LUCIJA: To je stvarno neverovatno. Ipak nisam mislila... Toliko superlativa. Ne. Daj da jo jednom proitam. MATJA: Dobro, to je ipak neto. Ali bilo je oekivano. LUCIJA: Odmah po zavretku romana nisi bio ba siguran. MATJA: Ma znao sam. LUCIJA: (ita.) Sluaj. "... neukaljanost glavnih junaka i egzistencijalni rub, koji iz toga neminovno proizilazi..." A ti si se toliko bojao da to ljudi nee uvideti, jel sad vidi, jel vidi? (ita.) ... i jedinstvene senzibilnosti... A ti si se toliko plaio da je sentimentalno. (ita.) MATJA: Nove kriterijume. E, to je stvarno dobro. LUCIJA: Joj, Matja, to je... MATJA: Sjajno. LUCIJA: Da. Veera, pa ovo. Sigurno si sve isplanirao. Jesi, jel tako? Jesi li znao da e biti danas?

MATJA: Nisam. LUCIJA: Sigurno si znao. Matja, morao si da zna. MATJA: Ma daj, pa to je samo kritika. LUCIJA: Znao si. Znam da si znao. MATJA: Pa jel stvarno misli da bih mogao da isplaniram da te laem i sve ostalo? Stvarno nisam znao. LUCIJA: Jesi, jesi. Znam da jesi. MATJA: Nisam. LUCIJA: Pa daj priznaj. Priznaj. 'Ajde, priznaj. MATJA: Jel moe, molim te, da bude malo manje egzaltirana? Smena si. LUCIJA: (Pauza.) Banalna. MATJA: (Pauza.) Ali mlada i lepa. Tiina. MATJA: Primerno napisana recenzija. LUCIJA: Mada imam oseaj da je ti superlativi malo banalizuju. ta ti misli? MATJA: Da, ali bez obzira na to, mislim da e tvoja tetka Berta biti odueljena. Tiina. MATJA: Lutko, a ta kae da se nas dvoje sutra opet malo provedemo? Ma do djavola, takvu kritiku ne dobije svaki dan, moemo da proslavimo. ta kae? LUCIJA: Sutra imamo veeru. MATJA: Kakvu veeru? LUCIJA: Tvojoj erki je rodjendan. MATJA: Da, stvarno. Potpuno sam zaboravio. LUCIJA: Dali si ve odluio ta e da joj kupi? MATJA: Nisam. LUCIJA: A ta e mama da joj kupi? MATJA: Jo ne zna, ali njoj je lake. LUCIJA: Pa to je ne pita? MATJA: Ma pitao sam je. LUCIJA: I? MATJA: Nita. LUCIJA: Pa dobro, neto je morala da kae. MATJA: Naoare za sunce. LUCIJA: I? MATJA: Ja joj sigurno neu birati naoare za sunce. Do djavola, neu jim priutiti to zadovoljstvo. Da se opet cerekaju, kao onda kad sam celo bogastvo potroio na onaj nesreni kaput. Ne. LUCIJA: I ta e onda? MATJA: Moda bi trebalo da pitam Bertu da mi pomogne da izaberem neki unikat... LUCIJA: I ta e onda? MATJA: Ma ne znam... To je sve tee i tee... ta si ti elela u dvadesetisedmoj? LUCIJA: Tebe. Ako me seanje ne vara. MATJA: Daj, razmisli malo bolje. LUCIJA: Pa zna da ja to ne znam. MATJA: Ne moe. Znam. Tiina.

MATJA: Lutko... LUCIJA: M? MATJA: (Osmehne se.) LUCIJA: (Osmehne se.) MATJA: Doi ovamo. LUCIJA: ta? MATJA: Doi ovamo. LUCIJA: Zato? MATJA: Doi. LUCIJA: Mom deaiu? MATJA: Tvom deaiu. LUCIJA: Sad? MATJA: Aha. LUCIJA: Odmah? MATJA: Aha. LUCIJA: A ta ako neu? MATJA: 'Ajde. LUCIJA: (Osmehne se.) Ne bih. MATJA: (Osmehne se.) Ne bi? LUCIJA: (Osmehne se.) Ne bih. MATJA: Da malo mazi svog deaia? LUCIJA: Ajde. Odlaze. Leon gleda za njima. 4. scena Leon. Knjiga. Ulazi Lucija. Tiina. LUCIJA: Jo si tu. LEON: (Osmehne se.) LUCIJA: Morala sam... LEON: Da. Tiina. LUCIJA: Provalio si. LEON: Da. LUCIJA: I ta sad? LEON: Nita. Sad sam tu. LUCIJA: Ponovo. LEON: Da. Tiina. LUCIJA: Jo uvek ne mogu da verujem. Tiina. LUCIJA: Jel zna kako dugo... Ma nisi stvarno tu. LEON: (Osmehne se.) LUCIJA: (Osmehne se.) LUCIJA: Znai, doao si u posetu.

LEON: Da. Tiina. LEON: Oiala si se. LUCIJA: Da. Davno. LEON: A malo i ofarbala, a? LUCIJA: Da, i to, da. LEON: Drugaija si. LUCIJA: Nekih devet godina starija? LEON: Tako neto. Ali vidi se samo osam. LUCIJA: A ti si jo uvek isti. LEON: Jo uvek si lepa. LUCIJA: I mlada. LEON: ta? LUCIJA: Ma nita. LEON: Da. Tiina. LUCIJA: Jel ti uopte zna koliko je to vremena? LEON: Znam. LUCIJA: Da samo zna ta sve... LEON: Sve znam. Tiina. LUCIJA: Nedostajao si mi. LEON: I ti meni. LUCIJA: Pa da, onda je jasno to si se tako brzo vratio. LEON: Pa da! Svi drugi su jo ostali, a ja sam se vratio samo zbog tebe. LUCIJA: (Osmehne se.) LEON: (Osmehne se.) LEON: Htio sam da ti donesem one okoladne kuglice iz Castre. LUCIJA: Castru su zatvorili. LEON: Da. Pa zato... LUCIJA: A to nisi znao. LEON: Ne, to stvarno nisam. LUCIJA: Ipak ne zna ba sve. LEON: Ne, ne sve. LUCIJA: Nema veze, ionako vie ne jedem okoladne kuglice. LEON: Zeza me. LUCIJA: Ne, ne. Ne jedem ih vie. LEON: TI ne jede okoladne kuglice? LUCIJA: Ne. LEON: Vau. A zato? LUCIJA: Ne prijaju mi vie. LEON: Ne prijaju ti? LUCIJA: Ne, a i... LEON: ta? LUCIJA: Govna i to. Zna i sam. LEON: Ne. Kakva govna?

LUCIJA: U kuglicama. Teko se vare, osim toga goje, i ... LEON: Pa stvarno si neto smrala. LUCIJA: Ne, ne. Nisam prestala da jih jedem da bih smrala. Pune su govana. ovek s vremenom ... Sad malo vie pazim na to ta stavljam u usta. LEON: Jo uvek si smena. LUCIJA: Kako to misli? LEON: Pa to. Ti tvoji principi. Govna u okoladnim kuglicama, molim te lepo. I to si shvatila onda kad si ih toliko podrala da si povraala? LUCIJA: Misli onaj put posle bioskopa? LEON: Da. LUCIJA: Tada sam povraala, jer su bile pokvarene. LEON: Ne, Luko, tada si ih se prejela. LUCIJA: Ne, bile su pokvarene. LEON: Ne. Prejela si ih se. LUCIJA: Bile su pokvarene. LEON: (Groke kao svinja.) LUCIJA: Prestani. LEON: (Groke kao svinja.) LUCIJA: Nisam svinja. LEON: E pa jesi. LUCIJA: Pa ti si ih kupio. LEON: I zato sam ja kriv, jel? LUCIJA: Pa da. Ti si iao po njih. LEON: I jel sad priznaje da si ih se prejela? LUCIJA: Da, ali ipak si ti kriv. LEON: (Groke kao svinja.) LUCIJA: Onda mi, znai, nisi nita donio? LEON: Nisam. Ali ti mogu rei neki dobar stih. LUCIJA: (Nasmeje se.) Ali ti zna samo jedan stih. LEON: Pa da. LUCIJA: (Nasmeje se.) Ili si tamo nauio jo neki? LEON: (Osmehne se.) LUCIJA: Ili bar neto novo? Ili jo uvek barata samo starim trikovima? Neto osim kutije ispred vrata i to? LEON: Ma daj, to je neto potpuno drugaije. LUCIJA: Ne znam ja. LEON: Ne, ne. To je bila stvar principa. LUCIJA: Pa sad. LEON: Stvarno je bio kreten. LUCIJA: Savren. LEON: Bili smo potpuno u pravu. LUCIJA: Valjda. Oboje se smeju. LUCIJA: Iako je bilo malo odvratno. Ako dobro razmisli... Oboje se smeju.

LEON: Da, malo je bilo. Smeju se. LEON: Ali isplatilo se. LUCIJA: Ma da. LEON: Kad je otvorio kutiju... Lucija se smeje. LUCIJA: Daj prestani. LEON: Pa kad je skinuo papir... LUCIJA: Pa daj, dosta vie... LEON: Pa kad je gurnuo ruku unutra... Leon se smeje. LUCIJA: Dosta vie. Lucija se smeje. LUCIJA: Stvarno je bilo odvratno. LEON: Pa bila je tvoja ideja. LUCIJA: To da, ali govno je bilo tvoje. LEON: Ja isprva uopte nisam bio za akciju. LUCIJA: Kako nisi? Pa naravno da jesi. LEON: Pa dobro. Jesam. Ali... LUCIJA: ta ali? Ti si mu kutiju postavio pred vrata. I to s pravim uitkom, koliko ja znam. LEON: Da, ali mi se ipak inilo da preteruje. LUCIJA: Pa dobro, moda malo i jesam. Jednostavno, tada mi se inilo da tako treba. LEON: Stvarno je bio kreten prve klase. LUCIJA: To svakako, ali svejedno, moda ipak nismo trebali LEON: Nismo imali izbora, zar ne. LUCIJA: Da, samo... Kad sad razmiljam... Nije bilo ba... Kapira? LEON: Neko je morao neto da preduzme. LUCIJA: Pa dobro LEON: ta pa dobro. Bilo je neophodno. Zbog takvih govnara je sve u kurcu. Zar ne? LUCIJA: Da, Leon, ali... LEON: Nema ali. Ti dobro zna. I sama si rekla. Neko je morao neto da preduzme. Pa makar neto glupo. Nama tada to nije izgledalo glupo. LUCIJA: Ma ta ja znam. Nije ba bilo potrebno. I na kraju nismo nita postigli. Jo uvek maltretira uenike, nita nije pomoglo. LEON: Da, ali ne radi se o tome. Bar nismo samo stajali i gledali. Zar to nita ne znai? LUCIJA: Onda je znailo, da. A u stvari i nije. U stvari ne znai nita. LEON: Nita? LUCIJA: Da. LEON: Zar ne misli da bi sve bilo drugaije da to nismo uradili? LUCIJA: Ne. ta? LEON: Nas dvoje. LUCIJA: Da bismo mi bili drugaiji? LEON: Da. LUCIJA: Kako to misli? LEON: ta ja znam, drugaiji. Zar bi ti danas mogla da se pogleda u ogledalo da matori

nije dobio ta je zasluio? LUCIJA: Joj, Leon. Ne znam, valjda bih mogla. LEON: Dobro, onda stvarno nije bilo vano. LUCIJA: (Osmehne se.) LEON: ta si ono rekla za matorog da je? LUCIJA: ek, ek, kako ono... LEON: Pa kako si ono rekla? LUCIJA: ekaj... Ne seam se. LEON: Olinjali... LUCIJA: Ne znam. Zaboravila sam. LEON: Olinjali kapitalistiki kupleraj. To. Tako si rekla. Olinjali kapitalistiki kupleraj. LUCIJA: Tano. Tako sam rekla, da. Tiina. LUCIJA: Uopte se nisi promenio. LEON: Voleo bih da mogu da kaem isto za tebe. LUCIJA: (Osmehne se.) Pa malo sam starija, zar ne? LEON:Da. Ali nije samo to. LUCIJA: Nego ta? LEON: Ne znam, udno je. LUCIJA: ta? LEON: Ti. LUCIJA: A zato? LEON: Ne znam. Drugaija si. LUCIJA: Kako drugaija? Kako to misli? LEON: Tako kao to sam i rekao. Drugaija. LUCIJA: Pa naravno, starija sam. LEON: Ma nije to. LUCIJA: Nego ta je? LEON: Kao da nisi stvarno ti. LUCIJA: Ma daj, Leon. LEON: Jednostavno ne razumem. LUCIJA: Pa ta bi ti da razume? LEON: Tebe. Kakva si. LUCIJA: Kakva sam? LEON: Da. LUCIJA: Pa kakva sam to? LEON: Pa jel ti uje sebe? LUCIJA: ta? LEON: Sve to to mi govori. Drugaija si. To nisi ti. LUCIJA: Ma daj, Leon, molim te... LEON: Jel to za tebe u redu? LUCIJA: ta? LEON: Pa to na primer. Da moramo da priamo da bismo se razumeli. LUCIJA: Pa ta onda? LEON: Pa zar si ve zaboravila? Da nas dvoje nismo trebali da govorimo? Da smo se razumeli bez rei?

LUCIJA: Nisam LEON: Toga sad nema. Izgubila si se. LUCIJA: Izgubila? LEON: Da. LUCIJA: Ja sam se izgubila? Ti si taj koji je... LEON: Pa pogledaj. Pogledaj oko sebe. LUCIJA: ta da pogledam? LEON: Za poetak ovu kuu. Ovu hladnu runu kuu. Ti tu ne bi ivela. LUCIJA: To je moj dom, Leon. LEON: Ne. To je njegov dom. LUCIJA: Da, njegov i moj. Na. LEON: Njegov. LUCIJA: Da, ali ja ga uredjujem. LEON: Stvarno ne razumijem. LUCIJA: ta ne razumije? LEON: Tebe s njim. Na takav nain. To. LUCIJA: Ma ta govori? LEON: To. Da ste... LUCIJA: ta? LEON: To da niste... Jel se oduvek tako volite? LUCIJA: ta? LEON: Jel se oduvek tako volite. Ti i matori. To sam pitao. LUCIJA: (Osmehne se.) LEON: ta se tebi desilo? Ti nikad nisi pristajala na sranja. Kako si mogla da pristane na ovo? LUCIJA: Leon, prestani s tim. ta hoe, zato si doao? LEON: Po tebe. LUCIJA: Po mene? LEON: Da. LUCIJA: I ta sad? Tiina. LEON: (Pokae rukom prema knjizi.) To. LUCIJA: ta s tim? LEON: Zato si to uradila? LUCIJA: ta? LEON: Pa ovo tu. (Pokae rukom prema knjizi.) LUCIJA: ta sam to uradila? LEON: Ne pravi se luda. LUCIJA: Prestani. LEON: Kako si mogla? Jel te naterao? LUCIJA: Leon, prestani vie. LEON: Kako te je naterao? LUCIJA: Nije me naterao. LEON: Ti to sama od sebe nikad ne bi uradila. LUCIJA: Ali jesam. LEON: Nemogue. Ne ti.

LUCIJA: Ja. LEON: ta ti je uradio? LUCIJA: Nita. LEON: Luka, priaj sa mnom. LUCIJA: Pa priam. LEON: Priaj sa mnom. LUCIJA: Pa evo, priam s tobom. LEON: Naterao te, jel tako da jest? LUCIJA: Leon, ta eli da uje? LEON: Samo priaj sa mnom. Tiina. LEON: Jel tako da te je naterao? LUCIJA: Dobro, Leon, zar misli da su svi takvi kao ti? Zar misli ako ti tera ljude da i svi ostali to rade? LEON: O emu pria? Pa u ta sam te ja LUCIJA: U sve. Uvek je sve bilo po tvom. LEON: Po mom? LUCIJA: Da. LEON: Po mom? LUCIJA: Po tvom. Uvek smo radili ono to je tebi odgovaralo. A ne meni. Tiina. LEON: Koliko smo godina nas dvoje iveli sami? LUCIJA: A koliko, i sam zna koliko. LEON: I ko je hteo da ivimo sami? Tiina. LEON: Ko je hteo da ivimo sami? Tiina. LEON: Ko je na poetku brinuo o svemu? Ko je odluivao? Ko je hteo da proda gajbu? Pa jebemu, zbog koga sam morao da kenjam u kutiju? LUCIJA: Pa sam si hteo da LEON: Ko se setio zakletve? LUCIJA: Ja, ali... LEON: Ja uopte nisam hteo zakletvu. LUCIJA: Oboje smo LEON: Ti si mislila. LUCIJA: Da, ali... LEON: Nita ali. Ti si bila glava, a ne ja. LUCIJA: Ja sam samo... LEON: Mislila? Tiina. LUCIJA: Da. LEON: Radili smo ta si ti mislila i oboje smo znali da tako treba. Tiina. LEON: A ta sad? LUCIJA: ta? LEON: ta radi?

LUCIJA: Nita. Predajem. LEON: I? LUCIJA: Nita. ta? LEON: Kad doe kui. LUCIJA: ta? LEON: ta radi kad koe kui. Poslije predavanja. Kad doe iz jebene slube. ta radi? LUCIJA: A ta... Pa pogledaj oko sebe. Zar misli da se sve to sredi samo od sebe? I beleke za predavanja i sve? O emu pria? Uvek je neto. ta ti hoe od mene? LEON: A ta radi matori? LUCIJA: Pie, radi. LEON: I? LUCIJA: ta? LEON: A onda? LUCIJA: Pa dobro, jel ti misli da ima a onda? Nizata nemamo vremena. ak se ni nas dvoje skoro ne vidjamo. LEON: A nai prijatelji? LUCIJA: ta s njima? LEON: Via li ih? LUCIJA: Ne. Ve dugo ih nisam videla. LEON: Zato? LUCIJA: Ma ta ti hoe, Leon? Ne znam zato ih ne viam. Jednostavno, ih ne viam. Ne viam nikoga. Matja i ja imamo prijatelje, njih viam, eto. LEON: I tetka Bertu. LUCIJA: Da. LEON: Da vama dvoma ne bi ponestalo rei. Tiina. LEON: I tebi tu nema nieg udnog? LUCIJA: Stvarno ne znam ta hoe da uje. LEON: Tebe. LUCIJA: (Osmehne se.) LEON: Voleo bih da opet sedne ispred mene i kae mi: Leon, to nije u redu. Neto moramo da preduzmemo. LUCIJA: (Osmehne se.) LEON: I ja bih voleo opet da kaem: Pa zato sam tu.. Tiina. LEON: To nisi ti. Tiina. LEON: ta ti je uradio? LUCIJA: Nita. LEON: Osim lobotomije. Tiina. LEON: Zato ba matori? LUCIJA: Matja. Zove se Matja. LEON: Kako god, ta je s njim? ta radi s njim?

LUCIJA: Nita. ta bih radila, pa mu mi je? LEON: I tek tako si se spanala s njim. LUCIJA: Da. LEON: Pa zato? LUCIJA: ta ti misli zato? LEON: Ne znam, ti mi reci. LUCIJA: Jer... Jer mi je bio potreban. LEON: On ti je bio potreban? Matori? LUCIJA: Matja. Da. LEON: Ti zaista ima ispran mozak. Stvarno ti je isprao mozak. LUCIJA: Matja mi nije nita isprao, bio je uz mene, i to je sve. Ma ta ti uopte zna? Odjednom se pojavi, i ta hoe? LEON: Doao sam svojoj sestri bliznakinji u posetu. ta tu ne valja? LUCIJA: Sve. LEON: Jel? LUCIJA: Da. LEON: Zato? LUCIJA: Jer mi nisi vie potreban.. Tiina. LEON: Nemoj da si takva. LUCIJA: Takva sam. LEON: Ali ne oduvek. LUCIJA: Oduvek. LEON: A ta je onda ovo? (Pokae rukom prema knjizi.) LUCIJA: Roman. S naslovom Vie. LEON: Nisi zaboravila, samo se ne sea vie. LUCIJA: Vie. Tiina. LEON: Jel se sea kad smo saznali da su umrli mama i tata? LUCIJA: Da. Tu nam je vest tetka Berta poklonila za sedamnaesti roendan. Dola je da nas pokupi sa bazena. Da, seam se. I ta sad? LEON: Jel se sea ta si rekla? LUCIJA: Nemam pojma. LEON: 'Ajde, razmisli jo malo. LUCIJA: Okej. (Pauza. Lucija ga pogleda.) I? LEON: I nita. Tiina. LEON: Ali vukodlaka nisi zaboravila. LUCIJA: Ne, ni vukodlaka nisam zaboravila. LEON: Samo... U mojim si snovima ti na kraju skoila kroz prozor. Nisi me rastrgla. LUCIJA: Ne. Promenila sam kraj. LEON: Za matorog? LUCIJA: Za Matjaa. Da. LEON: (Osmehne se.) Vukodluka. LUCIJA: (Osmehne se.) Vukodluka. Da, nisam zaboravila. LEON: (Pauza.) Zato si mu ispriala moje snove?

Tiina. LEON: (Pokae rukom prema knjizi.) To je naa pria, ne njegova. Tu unutra smo nas dvoje. Ja i ti. ta on ima s nama? LUCIJA: Pa to je samo roman. Ma koga briga za roman? LEON: Ja i ti. LUCIJA: Leon, prestani, molim te. LEON: Ja i ti, Luka. LUCIJA: Leon... LEON: Ja i ti. LUCIJA: Prestani. LEON: Ja i ti, Luka. LUCIJA: Prestani! Tiina. LEON: Kako si mogla da dozvoli da se popia na nas? LUCIJA: Nisam dozvolila. Odlazi sad. LEON: Kuda da idem, Vukoluka? LUCIJA: (Osmehne se. Uozbilji se.) Samo idi. Tiina. LEON: Pa zna da neu da odem, jel? Tiina. LEON: Hoe da pria sa mnom? Tiina. LEON: Hoe da pria sa mnom? LUCIJA: Hou. ta tebi ustvari smeta? ta ti smeta, Leon? Tiina. LUCIJA: Priaj sa mnom. LEON: Okej. (Osmehne se. Uozbilji se.) To mi smeta. (utne poslagane cipele.) LUCIJA: Ej! (Ponovo sloi cipele.) LEON: I to. (Baci mantil na pod.) LUCIJA: Ej! (Vrati mantil kako je bio.) LEON: I to. (Obori torbicu.) LUCIJA: Prestani! (Skuplja sadraj torbice sa poda.) LEON: I to mi smeta. (Rasturi precizno sloene kataloge.) LUCIJA: Leon, prestani, ti nisi normalan. Prestani! (Skuplja kataloge i vraca ih na mesto.) LEON: Sve mi smeta. (Pokae na knjigu.)

Da smo tu unutra nas dvoje. Naa pria. Nai strahovi i ... nae odluke... i ... i sve to. I ... LUCIJA: (Slae kataloge.) LEON: I da se je matori na sve jednostavno popiao. LUCIJA: (Slae kataloge.) Matja. LEON: To mi smeta. A najvie od svega mi smeta to si mu ti to dozvolila. Devojka iz tog romana mu ne bi, i mene zanima ta se s njom dogodilo. LUCIJA: Hoe da kae da je onaj deko iz romana jo uvek tu? Tiina. LUCIJA: Jel to hoe da kae? LEON: Ako te se dobro seam, prezirala si lai. Ti to nikad ne bi uradila. Imali smo sedamnaest godina kad je Berta pokuavala da nas ubedi da ivimo sa njom. Nisi joj dozvolila. to si dozvolila starome? Pa jebote, Berti si se oduprla, to si njemu popustila? LUCIJA: Matja je moj mu, Leon. I nita mu ne poputam, nita mi nije uinio. Razumi ve jednom. LEON: Zar si ve zaboravila kako smo svake veeri zajedno gledali dnevnik i onda pisali pretea pisma raznoraznim ugnjetakim govnarima? LUCIJA: (Namesti torbico.) LEON: Jesi li zaboravila? LUCIJA: (Uzme u ruke mantil.) LEON: Do ega ti je sve bilo stalo? LUCIJA: (Ispravi mantil.) LEON: Nikad nisi pristajala na sranja. LUCIJA: (Okai mantil.) LEON: Na takve tipove kao to je matori. LUCIJA: (Ispravi mantil.) LEON: Na buave govnare. LUCIJA: (Poravna cipele.) LEON: Jesi zaboravila? LUCIJA: (Poravna asopise i kataloge.) LEON: Kako si brinula o komijinim erkama? LUCIJA: (Namesti torbicu.) LEON: Kod koga su dolazile kad god su ih kod kue pretukli? LUCIJA: (Poravna mantil.) LEON: Koga su imale osim tebe? LUCIJA: Leon, sad je stvarno dosta. Pa jebemu ta njih dve imaju s ovim? LEON: A ta ima matori sa njih dve? LUCIJA: Matja. Tiina. LEON: A naa zakletva? LUCIJA: Naa zakletva je jedno obino pubertetsko sranje. Jel u redu? A sad se smiri. Ili brii. LEON: Prodala si me. Mene, komijine klinke, sve u ta sam verovao. Prodala si sve to sam godinama radio zajedno s tobom. Zbog ega? Ni zbog ega. (Rukom pokae prema knjizi.) Tu unutra nema nita. Nita. Jebote, isprostituirala si nas. Prodala si nas... njemu. LUCIJA: Nikome nas nisam prodala. Prestani.

LEON: Matorcu, kom nije stalo ni do ega, osim do svog dupeta. Ni do ega drugog nego do guzietine. A ta on zna, ta zna o nama, o naoj zakletvi jebote? Jel mu na ovom svetu jo uopte do ega stalo, osim do njegovog debelog dupeta? LUCIJA: Stalo mu je do mene. LEON: Pa da. To ide uz sve ostalo. Uz njegovo dupe. O tome ti priam. LUCIJA: Leon... LEON: Pa jebote, taj tvoj ivot nema nikakve veze s tobom, ne moe da bude s njim. LUCIJA: Leon, ovek s vremenom... Treba da se ivi. Nas dvoje smo fantazirali. Ono su bile samo pubertetske fantazije. Shvati, ovek ne moe da promeni svet. Kako ne shvata? LEON: Pa ti si blesava. Ti nisi normalna. Postala si jedan obini buavi govnar. 4. scena Lucija i Leon. Knjiga. Ulazi Matja. MATJA: Pa ta LUCIJA: Nije nita, idi spavaj. LEON: Kako nita? Doao urak u posetu. LUCIJA: Nije nita. MATJA: Pih, ne dogaa se ba svaki dan da LUCIJA: Bar ne neto tako vano. MATJA: U ovo doba praviti buku... LEON: Stvarno malo nekulturno. Izvinjavam se. Nita ne moe biti tako vano. MATJA: Ne znam da li je zaista tako nevano... LEON: Zar misli da bih doao tek tako, a? LUCIJA: Zato si uopte doao? MATJA: Probudio sam se. / LEON: Ti dobro zna. MATJA: ta, lutko? LUCIJA: Ma nita. Stvarno. Idi da spava, eto i mene za tobom, u redu? LEON: Stvarno nije nita. Zaboravi. LUCIJA: Samo... MATJA: ta? LUCIJA: Ma ne znam, ne znam. LEON: Daj, reci ve jednom, ta ti je? Hoe da ja kaem? LUCIJA: Leon... LEON: ta Leon, nita Leon, pitaj ga. Reci. MATJA: O emu se radi, lutko? LEON: Pa lutka i ne zna tano. Ili zna? LUCIJA: Nisam ba sigurna. LEON: Sedi, treba nam. MATJA: Da razgovaramo? LUCIJA: Jel moe? Na kratko? LEON: Ma daj sedi. MATJA: Ali stvarno samo na kratko. Malo je kasno, to je jedini problem. LEON: Ma hajde, matori, nisi ba toliko star.

MATJA: Ne da sam tako star, nego... LEON: Zanima me ta si joj uradio. LUCIJA: Pusti ga na miru, Leon. Pusti oveka na miru. MATJA: Ma neka. Nisam jo le. Dakle, o emu se radi? Lutko, siguran sam, da e biti sve u redu. Neki put dodju neke stvari, ali sutra, lutko, sutra e biti sve u redu. ta je? LUCIJA: Zbog ovoga. (Dotakne knjigu.) MATJA: Zbog ovoga? LEON: / LUCIJA: Da. MATJA: Jel to zbog naslova? LUCIJA: Ne, ne zbog naslova, zbog ovoga. (Rukom pokae prema knjizi.) MATJA: ta? LEON: (Uzme knjigu u ruke.) Lepo je tampana, s veoma vieznanim naslovom, pa nas zanima kako si to mogao da uradi? LUCIJA: Da objasni kako je dolo do ovoga. MATJA: Do ega? LEON: Do suenja Aralskega jezera, a o emu si ti mislio da govorimo? LUCIJA: Do romana. Do Vie. MATJA: Ne razumem. ta je? ta je, lutko? Zar si opet imala neke crne misli? ta je? LEON: Matori, ti si ili blesav ili... LEON: Daj pogledaj ga buavi kapitalista, koji se pravi da to nije. Moja Luka takvog ne bi ni LUCIJA: Tvoje Luke vie nema, okej? LEON: Da, roknula se pre devet godina. LUCIJA: Ali ju je tetka Berta spasila. I tebe nije bilo pored. LEON: Meni se ini da te niko nije spasio. MATJA: Dobro, ta sad ja treba da kaem? Ne razumem o emu se ovde radi. LUCIJA: O romanu. Kako je dolo do romana. MATJA: ta sa romanom? Stvarno nije premereno vreme za ovakve diskusije. Posebno, ako je ovek uzrujan. Lutko, sutra je novi dan. LEON: Pa matori je stvarno faca. Pa da, to. Sutra je novi dan. (Luciji.) Jebote, pa ti ivi s genijem. LUCIJA: Leon, kontrolii se, izbaciu te napolje. LEON: Ne moe da me izbaci. LUCIJA: E jebi ga, mogu. LEON: Ne moja Luka. LUCIJA: Tvoje Luke nema, i odlazi! Matja, zar ti je tako teko da odgovori? Odgovori mu ve jednom i nek se tornja odavde! MATJA: Ne znam o emu se ovde radi. I nisam siguran da uopte elim da znam. LEON: Kako si mogla da dozvoli da ovaj govnar ukrade LUCIJA: Leon... LEON: Pa jebote, ukrao je na ivot. LUCIJA: Ma nita nije ukrao. LEON: A ta je ovo? LUCIJA: Roman. O tebi i meni, ali Matja nije... Jesi li, Matja? MATJA: ta? LEON: Ukrao. Ukrao knjigu.

LUCIJA: Nije. LEON: Pa dobro, a kako bi ti to nazvala? LUCIJA: Ne znam, ali... LEON: Reci. LUCIJA: Okej. Matja, zato si mi ukrao roman? MATJA: Ukrao? Ne razumem. LEON: Nema tu ta mnogo da se razumje. Ona je napisala roman, a ti si ga izdao pod svojim imenom. LUCIJA: Da, ali... LEON: S primereno promenjenim naslovom. Navodno vieznanim. To. A pitanje je bilo, zato si to uradio. Zato. Ukrao. Roman. MATJA: Nita nisam ukrao. LEON: Mogao sam glavu da dam da e to da kae. LUCIJA: U stvari i jesi, Matja... Na neki nain. MATJA: Lutko? LEON: Na neki nain jesi, Matja. MATJA: Ti uti, jasno? LEON: E, ti sa mnom nee LUCIJA: Leon! MATJA: Kako ukrao? Kako to misli? LUCIJA: Ne znam, pa kaem, na neki nain... Ne znam. LEON: Luka, ne daj se. Reci mu. LUCIJA: Pa lepo, na neki nain. MATJA: To sam uradio za tebe, lutko. Pa i sama si rekla... LUCIJA: Da. (Pauza.) Ne. (Pauza.) Ne znam. LEON: Luka, tu unutra smo nas dvoje. LUCIJA: Leon... LEON: Ja i ti. LUCIJA: Matja... LEON: Ja i ti. LUCIJA: Zato si mi ukrao roman? MATJA: Pa ta je sad ovo odjednom? O emu se radi, lutko? ta to pria? LUCIJA: Nita, ma nije nita... MATJA: A da nas dvoje odloimo ovo za neki drugi put ? Kasno je i uopte nije vrijeme za ovakve stvari. LEON: E matori, nee se tako lako izvui. Sad! Sad emo to da raistimo. Odgovori. LUCIJA: Matja, nemoj ni da ga slua. U pravu si. Idemo odmah na spavanje. Ma da, drugi put emo. LEON: Ma nee on sada na spavanje. Nema drugog puta. Neka kae. Zato je kurva to uradio. LUCIJA: Leon! LEON: ta Leon?! Pa jebote, pogledaj se, kakva si k'o neka... ameba. Sram te bilo. Kako si mogla da postane govno, jebote. LUCIJA: Leon, dosta. Umukni! (Matjau.) Matja, drugi put e mi rei zato si mi ukrao roman. MATJA: Pa dobro, ta je sad ovo? ta bi od mene? Mislio sam da smo zajedno doli do

konkluzije... LEON: Konkluzija, kae. Kon klu zi ja. Matori, stvarno si genijalac. MATJA: A sad, usred noi da se me na taj nain optuuje... ega? LEON: Krae. To. Objasni zato. Pa zar toj akademskoj tikvi nita ne ulazi u glavu? Zato i kako si mogao da ukraderoman? MATJA: To sam za tebe uradio. Pa zna to. LUCIJA: Matja, jasno mi je. Sve ja razumem, samo... LEON: Samo nije u redu, jel tako, Luka? LUCIJA: Ma ne znam, ne znam. LEON: Nije bilo u redu. I nije u redu. LUCIJA: Moda stvarno nije bilo pravo, Matja. MATJA: Pa ta sad nije bilo u redu? Dobro, ta se ovde od mene oekuje? LEON: Samo odgovor na veoma jednostavno pitanje. MATJA: Za tebe je sve tako jednostavno. Usred noi zahteva od mene odgovore na nekakva subnormalna pitanja. LUCIJA: Ne uzbuuj se, Matja. Pusti, pusti, smiri se. 'Ajmo, 'ajmo na spavanje. LEON: Vidi, vidi, matori nije samo dobriina, nego zna da pusti i rogove. LUCIJA: Leon, odlazi. LEON: ekam. MATJA: Uopte ne razumem, o emu se radi. Hajde da mirno preispitamo sve jo jednom. LUCIJA: Nita ne treba da preispitujemo. Idi da spava. Leon, odlazi. LEON: Sluam. MATJA: Sluaj. Da raistimo jednom zauvek. Ja sam kao ukrao roman, jel tako? LEON: Bravo. LUCIJA: Ma ne, nije. LEON: Pusti ga da kae. LUCIJA: Pa dobro, na neki nain, ne bukvalno. MATJA: Samo trenutak. Kad si mi dala da proitam tvoje beleke LEON: A zato si mu uopte davala to da ita? LUCIJA: Ne znam. Zato. Zbog... LEON: Zbog ega? LUCIJA: Ma to i nisu bile beleke. To je bio dnevnik. LEON: A to si ga dala matorom? LUCIJA: Matjau. Zato jer... Ne znam zato. Pa jebem ga, zato to je moj mu. LEON: (Matjau.) I ti si to odmah zgrabio. MATJA: Kad sam proitao beleke LEON: Dnevnik. LUCIJA: Vie dnevnik, nego beleke. MATJA: pitala si me kako mi se ini. Jel tako? LUCIJA: Da, ali... MATJA: Rekao sam ti da je dobro. LEON: Dnevnik, ne beleke. LUCIJA: Pisala sam za sebe, Matja. MATJA: Beleke su bile dobre, predobre da bi ostale u fioci. Jel tako? LEON: Kako si ti ovek pun govana.

LUCIJA: Tako si rekao. MATJA: I ti nisi elela da ih objavi, jel tako? LEON: Zato, matori, jer ih je pisala za sebe. LUCIJA: Zbog toga jer sam pisala za sebe. MATJA: Rekla si da nije ba dobar materijal, da nije za objavljivanje. LUCIJA: Da, rekla sam da nije za objavljivanje. LEON: Samo, matori, ti si stvarno jedan olinjali kapitalistiki kupleraj. MATJA: Stani sad! Pusti da ja kaem ta imam. Razgovarao sam sa kolegama koji LEON: koji su jo buaviji od tebe. MATJA: koji imaju odlian uvid u te stvari. I to je to. Na kraju, jesmo se i nas dvoje sloili da je teta da tako dobar materijal ostane u fioci? LUCIJA: Da. Tako si rekao. MATJA: Ma nemoj sad da mi pria ta sam rekao, znam ta sam rekao i znam ta sam uradio, ali ne znam zato mi sad predbacuje da sam krao. To sam za tebe uradio. Za tebe. LEON: Pika ti materna... Altruista sa isteklim rokom. Pa zar ti misli da u ja da sedim tu skrtenih ruku i da se smekam da bi ti na miru mogao da zajebava moju sestru? A? Zar misli da moe tako lako da pravi budalama moju porodicu? E nee, govnaru. Nee. Ja ti neu dozvoliti, pre u da ti odreem taj tvoj jebeni akademski nos i zabijem ga negde . MATJA: E sad je prevrilo svaku meru. Nemam ja ta da se pravdam. Ne zaboravi da si sama predloila da ja izdam taj roman. LUCIJA: Bilo je napola ozbiljno. MATJA: Nije bilo napola ozbiljno. Lutko, nije bilo napola ozbiljno. LUCIJA: Ne, Matja, nije bilo. MATJA: Rekla si: "Matja, onda ti izdaj roman." To si rekla, lutko. LEON: "ako misli da je stvarno preko potrebno." LUCIJA: "ako misli da je stvarno preko potrebno. To sam rekla. Onda ti izdaj roman, ako misli da je stvarno preko potrebno. MATJA: Nije bilo napola ozbiljno. LUCIJA: Ne, zaista nije bilo. LEON: To nisi ti. Ako bi bila ti, svako jutro bi si stavila kutiju sa govnom ispred vrata. LUCIJA: Leon, ovek LEON: - s vremenom. LUCIJA: Da. S vremenom. Tiina. LUCIJA: Odlazi sada. LEON: Jel ti stvarno nisam potreban? Tiina. MATJA: Umoran sam. LEON: Star si. LUCIJA: Da, star si. MATJA: Hoemo na spavanje? LEON: Da, idite da se malo mazite. LUCIJA: Da, hajde, da se malo mazimo. MATJA: Dakle, jel smo sve reili?

LEON: Hteo bih samo jo neto. MATJA: Da? LEON: ta si joj uradio? Kako ti je uspelo da je tako savreno lobotomizira? LUCIJA: Kako ti je uspelo da me tako savreno lobotomizira? Samo mi jo to reci. MATJA: Kada ovo prestaje? To je idiotizam, umoran sam, ne mogu vie. ta to pria, kakva lobotomija. Menjala si se zajedno sa mnom. A ja sam se menjao zajedno s tobom. Lutko, pa i sama zna da svaka interakcija rezultira u lobotomiji. LUCIJA: Ne seri. Jel ti moe jednom za promjenu da prestane da sere i odgovori na jebeno pitanje? MATJA: ta je sada? Kakva si to sada? LUCIJA: Odgovori na jebeno pitanje. MATJA: Pa ta je sad? ta je s tobom? LUCIJA: Odgovori na jebeno pitanje. MATJA: ta? To radim za tebe. Za nas. I sama zna. LUCIJA: Kako si ti ovek pun sranja. MATJA: To vie ni na ta ne lii. Bolje bi bilo da to nas dvoje sutra LUCIJA: Reci, kako ti je uspelo da od mene napravi takvo... govno, jebote. MATJA: Lutko, to nisi ti. LUCIJA: Nisam, jer kad bih bila ja, svako bi nas jutro pred vratima ekala kutija govana. MATJA: Pa ta govori? Pa ti si blesava, ti nisi normalna. Ti si prolupala. LUCIJA: Zato si ukrao moj dnevnik? MATJA: Pa pika mu materna kad je bio dobar materijal. Svaki mlakonja kom padne na pamet izda roman, a kad ima neto vie, nek ostane u fioci, jel? Sama si rekla... A sad... LUCIJA: Zato si ukrao moj dnevnik? MATJA: Nita ja nisam ukrao. LUCIJA: Maznuo si moj dnevnik i izdao ga pod svojim imenom. MATJA: To sam napravio za tebe. Za nas. LUCIJA: Nije trebalo toliko da se rtvuje. Mogao si sve zajedno da ostavi u fioci i bilo bi sasvim dovoljno. Za mene. MATJA: Zajedno smo doli do LUCIJA: Radilo se o meni i Leu, o nama dvoma, ne o ovome. (Rukom pokae prema knjizi.) Ma ta ti zna o nama dvoma? Nikad ti i nije bilo stalo. Jesi li me kad ta pitao o tim stvarima? Jel te ikad zanimalo? Jel ti uopte moe da pretpostavi zato smo se zakleli? MATJA: To su bile pubertetske fantazije. ovek s vremenom... Ma sve ti to zna, ta sad pria? O emu uopte govori? LUCIJA: Ti to ni ne sanja. Sve to zna re o svom romanu jest nekoliko praznih fraza, puno pametnih izraza. Ti nema pojma na ta si se potpisao. MATJA: Ne, to nisi ti. LUCIJA: Dnevnik sam ti pokazala zato, jer sam htela da razume. Mene i Lea, i sve to. Zato sem htela da ga proita. Da bi bilo kraj s ovim. Da bi bilo kraj s ovim. (utne poslagane cipele.) I s ovim. (Baci mantil na pod.) I s ovim.

(Obori torbicu.) I s ovim. (Rasturi precizno sloene kataloge.) MATJA: Lutko, dramatizje, smiri se. Sve e biti u redu. LUCIJA: Ali nisam htela ovo. (Rukom pokae prema knjizi.) Ne treba mi. MATJA: (Sloi cipele.) LUCIJA: Tu unutra nema nita vie. Nita. MATJA: (Vrati mantil kako je bio.) LUCIJA: Pojma nema. Zato to si buavi govnar. MATJA: (Skuplja sadraj torbice sa poda.) LUCIJA: Zato to si polupotentni olinjali kapitalist. Zato. MATJA: (Skuplja kataloge.) LEON: O, ima moje Luke. Tinja. Jo jedva primjetno, ali tinja. Luka moja, sve mu reci. LUCIJA: Pusti me, Leon, ne mogu vie. Sve sam ti rekla, Matja. Ba sve. LEON: Najbolje je da vas ostavim same. MATJA: Hvala kurcu. Leon odlazi. 6.scena Lucija i Matja. Knjiga. Duga tiina. Matja odlazi. 7. scena Lucija. Knjiga. Leon je posmatra. LUCIJA: Zato si me ostavio? Tiina. LUCIJA: I ta sad radi ovde? LEON: Doao sam po tebe. LUCIJA: Po mene? LEON: Da. LUCIJA: (Osmehne se.) Tiina. LUCIJA: Zato si doao? LEON: Da ti bude bolje. LUCIJA: Da mi bude bolje? LEON: Da. Zato da opet postane ti. LUCIJA: Znai ne misli jo otii? LEON: (Osmehne se.) LUCIJA: Pa jel misli da mi je sada bolje? LEON: Da. LUCIJA: (Osmehne se.) LEON: Pa jel nije? LUCIJA: Misli da je i njemu ta bolje? LEON: Njemu nikad nee biti bolje, njemu jo nikada nije bilo bolje.

LUCIJA: E jebiga, Leon, tu nisi u pravu. LEON: Jesam. LUCIJA: Pa i ako jesi, jel te neko neto pitao? Zar misli da me to zanima? 'Ajde, odlazi odavde. LEON: Stvarno si banalna. Tiina. LEON: Ide sa mnom? LEON: Znai ne ide sa mnom? Bilo bi nam lepo. LUCIJA: (Osmehne se.) LEON: Stvarno. LUCIJA: I ta bismo radili? LEON: Jeli okoladne kuglice. LUCIJA: A jel bi i kutije stavljali pred vrata? LEON: Ne, to ne bi. Tamo se ne sere. LUCIJA: (Osmehne se.)

LEON: Doao sam zato, jer si me zvala. LUCIJA: Ma daj, Leon, zovem te ve devet godina. Zato si ba sad doao? LEON: Zar stvarno nisi bolje? LUCIJA: Bolje bi mi bilo kad bi jo bio tu. Moda. Tiina. LEON: Idem. LUCIJA: Tek tako? LEON: Da. LUCIJA: Hoe jo LEON: Ne. LUCIJA: Onda i nisi stvarno doao po mene? LEON: Ne. LUCIJA: Idi. LEON: (Osmehne se.) Tiina. LUCIJA: Zato si me napustio? Tiina. Leon odlazi. 8. scena Lucija. Knjiga. Ulazi Matja. MATJA: Lutko, ta je sada? LUCIJA: Nita. MATJA: Jel sve u redu s tobom? LUCIJA: Da. A s tobom? MATJA: Jeste.

Tiina. LUCIJA: Leonovu Luku su sahranili isti dan kad i Leona. MATJA: Lutko ... (Pomiluje Luciju po licu.) (Poljubi Lucijinu kosu.) LUCIJA: Jel zna? MATJA: Mogli bismo ee da izlazimo da se malo provedemo. Tiina. LUCIJA: Sahranili su je zajedno s njim. MATJA: Lutko... (Pomiluje Luciju po licu.) (Poljubi Lucijinu kosu.) LUCIJA: (Osmehne se.) MATJA: Lutko, volim te. (Osmehne se.) Ti to zna. LUCIJA: Znam. Tiina. MATJA: Idemo na spavanje? LUCIJA: Ja bih jo malo da posedim. MATJA: eli li da... LUCIJA: Ne, ne treba. Samo ti idi. MATJA: Jel stvarno sve u redu? LUCIJA: Da, idi ti da spava. Volela bih samo... MATJA: ta? LUCIJA: Ne znam. Moda Leona. MATJA: Lutko ... (Pomiluje Luciju po licu.) (Poljubi Lucijinu kosu.) LUCIJA: Moda Leonovu Luku. MATJA: Ne razumem te, lutko. LUCIJA: Zato to jo jedva primetno tinjam. MATJA: ta? LUCIJA: Nita. MATJA: Umoran sam. LUCIJA: Star si. MATJA: Da. Tiina. MATJA: Lutko, ja idem na spavanje. LUCIJA: Idi. MATJA: Doi brzo. LUCIJA: (Osmehne se.) Svome deaiu? MATJA: (Osmehne se.) Svome deaiu. Matja odlazi. Lucija sedi, pred njom je knjiga. Tiina.

Leon posmatra. Kraj