Postajanje majkom u vreme neoliberalnog kapitalizma

Ana Vilenica (ur)

uz)bu))na)))

Knjiga Postajanje majkom sadri umetnike radove, interdisciplinarne studije iz oblasti humanistikih i drutvenih nauka, kao i tekstove koji se bave promiljanjem linog i akti vistikog iskustva i rada. Nastajala je u procesu istraivanja koje je sprovedeno kako bi se preispitale instituciona lizovane prakse materinstva u savremenom drutvu, njihovi efekti u svakodnevnom ivotu, kao i vidovi otpora i (radikalne) politike subjek tivizacije u odnosu na njih. Knjiga je usmerena na demistifikaciju, denaturalizaciju i reevaluaciju normi materinstva koje uvek ukazuju na odnose u specifinim materijalnim uslovima i okolno stima centriranja ili decentriranja javne ili privatne moi ili drutvenosti. Bavi se materin stvom kao globalnim problemom, kroz analize i iskustva angamana u pojedinim zemljama, ali ukazuje i na specifinosti lokalnog konteksta, kroz iskustva u pojedinim bivim jugoslovenskim republikama, to predstavlja pokuaj povezivanja odreenih globalnih trendova sa posebno stima u lokalnoj sredini. Namera ove knjige je da pokrene diskusiju o pitanjima mate rinstva i reproduktivnog rada u lokalnom kontekstu, kako u krugovima feminizma tako i u krugovima levice, kako u polju teorije i politike aktivistike prakse, tako i u polju umetnosti kao mestu proizvodnje politike i znanja, uvoenjem perspektiva koje preispituju etablirane feministike agende i proiruju postojee prakse politika emancipacije, uz ukazivanje na potencijalne perspektive prevazilaenja i revolucio narizovanja uslova svakodnevnog ivota u vreme globalnog neoliberalnog kapitalizma, nje govih paradigmi, politika, tehnika kontrole, uslova rada, migracijskih reima, demokratije. Knjiga Postajanje majkom jeste poziv na radikalnu (klasnu) kritiku reima materinstva koji je na delu, i na konstantan rad na proizvodnji drugaijih odnosa u polju reprodukcije svakodnevnog ivota, kroz blie povezivanje teorijske, aktivistike i umetnike prakse u tim procesima. A. V.

Sadraj
9

Postajanje majkom: Od neoliberalnog reima materinstva ka radikalnoj politikoj subjektivizaciji Ana Vilenica Kuni rad u kapitalizmu. Neplaeni rad majki Sintia Lirondel Nezadovoljna bela ena od dvostrukog do trostrukog optereenja ili zatoenica dijalektike vica Katja Kobolt Super Mama Elbieta Jabloiska Bitka svih* majki (ili: Bez neovlaene reprodukcije) Madam Tlank Traimo pravu Meri Popins! Mira Matar Lejdi Roza od Luksemburga Sanja Ivekovi
Lejdi Roza od Luksemburga, Sanje Ivekovi

32

37

49

52

79

86

88

Nataa Ili
91

Nacionalne populacione politike i konstrukcija materinstva u post-socijalistikoj Srbiji Tanja Vii

132

Raaj! Sandra Duki Bosanskohercegovako majinstvo na razmeu nacionalnog i trinog reguliranja Anela Hakalovi, Jasna Kovo Uspavanka Dejan Habiht

250

Crtica Epiziotomija Milica Gudovi Urgentno odeljenje ginekoloko akuerske klinike NF Marija Jankovi Izai iz koe: o miljenju i politikama materinstva Iva Neni i Adriana Zaharijevi Dnevnik moje majke Agnes Janih Nove kuvarice Lenka Zelenovi, kart, Ana Vilenica Briga o starima Silvija Federii Oni to zovu ljubav... Kler Fontejn Humani trajk u polju libidinalne ekonomije Kler Fontejn Organizovanje unutar anarho-feministikog kolektiva za brigu o deci CRAP! kolektiv Oi svih devica na svetu napravljene su od stakla Marina Vimit Biografije

134

254

144

259

148

275

Tri majke i hor Fabrika pronaene odee

281

164

Kako proizvodimo naa tela? Elena Marcevska

295

168

Tabula Rasa Nabudu grupa

314

170

Izmeu krvi i brige Darja Zavirek

316

200

udovinost transmaterinstva Duan Maljkovi

326

217

Nereproduktivni futurizam Nina Pauer

Smart Mama subRosa
333

241

6 7

341

Postajanje majkom: Od neoliberalnog reima materinstva ka radikalnoj politikoj subjektivizaciji

Ana Vilenica O materinstvu se moe govoriti kao o skupu praksi nege i brige o deci, kao o radu koji podrazumeva zatitu, panju, obuku i proizvodnju specifinih vidova spoznaje1, ali i kao o obliku drutvene kontrole i nainu regulacije zakonom, dravom i kapitalom. Materinstvo je uvek odreeno specifinim istorijskim, kulturalnim, politikim i ekonomskim kontekstom, a domi nantni diskursi o materinstvu se kroz razliite institucionalne prakse uspostavljaju kao specifini reimi. Reim materinstva podrazumeva oblik drutvene kontrole u kome prostor (potencijalno kolektivne) brige postaje mesto ostvarivanja interesa kapitala i nacionalne drave. Savremeni reimi materinstva nastaju u uslovima specifinih promena u drutvenim odno sima koje stvara aktuelni oblik kapitalizma neoliberalizam. Postajanje majkom danas predstavlja ulazak u polje delovanja specifinih neolibe ralnih drutvenih normi, ali i mogunost za radikalnu politiku subjekti vizaciju. Kada govorimo o postajanju majkom, u stvari govorimo o relacijama koje uspostavljamo spram odnosa koji nas konstituiu. U feministikoj teoriji napravljena je distinkcija izmeu pojma materinstvo, kao drutveno-represivne institucije usmerene na odranje patrijarhalnog sistema, i majinstvo, kao iskustva i potencijalno subve rzivnog odnosa prema biolokoj reprodukciji i brizi o deci pozicionirane izvan odnosa moi.2 Meutim, i smo iskustvo majinstva uvek je kultu ralizovano, politizovano i ekonomizovano promenljivim drutvenim faktorima. S druge strane, feministike teoretiarke poststrukturalistike
1 Sara Ruddick, Maternal Thinking: Toward a Politics of Peace, Beacon, Boston 1995. 2 Adrienne Rich, Of Woman Born: Motherhood as Experience and Institution, Norton, New York 1976; Andrea OReilly, From Motherhood to Mothering The Legacy of Adrienne Richs Of Woman Born, State University of New York Press, New York 2004.

orijentacije su kritikovale svoje prethodnice i njihovu koncepciju esenci jalizovane i pasivne uloge majke, uvodei majinstvo kao subjektivnost i praksu u konstantnom procesu, neprekidnom izvoenju i konstruisanju, to je imalo za cilj da generie potencijal za remeenje fragmentarne i nefiksirane prirode institucija.3 Jasno je da svaka mo provocira i stvara mogunost otpora, meutim, kreui se u okviru zahteva reima moi i uvoenjem diskontinuiteta koji konstantno proiruju sistem, nemogue je ostvariti sutinske promene. Majinstvo je mogue posmatrati kao pote ncijalno mesto radikalne subjektivizacije u neoliberalizmu i, kao takvo, ono uestvuje u stvaranju drutvenih odnosa izvan eksploatacije jedino politizacijom koja se ne oslanja na romantini revolucionarni procep koji ga smeta izvan odnosa moi, niti se poziva na performativnost koja pro iruje sistem u saradnji s njim. Takav vid politizacije i postajanja majkom zasniva se na radikalnoj klasnoj kritici aktuelnog i delujueg reima, i konstantnom radu na proizvodnji drugaijih odnosa u polju reprodukcije svakodnevnog ivota.

Neoliberalni reim materinstva Adrijan Sobaru u decembru 2010. godine, tokom govora rumunskog pre mijera u skuptini, skae sa sedam metara visokog balkona u pokuaju samoubistva, protestujui protiv smanjenja socijalnih davanja za roditelje dece s invaliditetom kao posledice delovanja neoliberalnog reima. Nosio je majicu s natpisom: Ubili ste budunost nae dece! Izreetali ste nas. Sloboda!4
3 Emily Jeremiah, Motherhood to Mothering and Beyond Maternity in Recent Feminist Thought, Journal of the Association for Research on Mothering, Vol 8, br. 12, 2006, dostupno na: https://pi.library.yorku.ca/ojs/index.php/jarm/article/viewFile/5011/4205/ 4 Adrian Sobaru, Romanian Electrician, Jumps From Parliament Balcony In No-Confidence Vote Protest: dostupno on-line: http://www.huffingtonpost.com/2010/12/23/adrian-sobaru-romanian-el_n_800691.html/ 10

Neoliberalni reim materinstva jeste brutalni proces koji se moe sagledati kroz niz globalnih tendencija s lokalnim specifinostima. Taj reim na staje unutar ireg polja delovanja neoliberalnog naina vladavine usvim segmentima drutva.5 Zasniva se na rekonstrukciji dravnih kompetencija prema zahtevima razvoja globalnog trita i sveopte privatizacije. Fokus neoliberalizma nije samo posredovanje u cilju razvoja slobodnog trita i ostvarenja profita kapitalista, ve predstavlja i specifinu politiku irenja trinih vrednosti kroz razliite prakse i institucije u svim sferama sva kodnevnog ivota. Neoliberalni reim materinstva jeste rodno, klasno i rasno zasnovan, odlikuje ga neokolonijalni odnos centra prema margini (ili zemalja Prvog sveta prema zemljama Drugog i Treeg sveta), kao i sve opte povlaenje drave i individualizacija odgovornosti za reprodukciju svakodnevnog ivota i brizi o deci. Aktuelni reim materinstva proizvodi se dravnim, medicinskim i socijalnim merama, uslovima rada, usposta vljanjem razlike izmeu produktivnog i neproduktivnog rada, te time plaenog i neplaenog rada, komodifikacijom nege, konzumerizmom, razvojem i upotrebom novih tehnologija, ali i proizvodnjom odreenih vrednosti u drutvu u odnosu na koje se definie ta znai biti dobra, a ta loa majka. Porodica, kao dominantni oblik organizacije reprodukcije svakodne vnog ivota i brige o deci, u savremenom drutvu doivela je odreene transformacije.6 Meutim, delimina transformacija moderne-tradicionalne porodice (majka+otac+deca) i poveanje broja samohranih roditelja, zdruenih porodica i neheteroseksualnih porodica ili zajednica, nije dovela do sutinskih promena u njihovom socijalnom poloaju. Unutar neoliberalnog reima svi koji brinu o deci jednako su izloeni (manje ili

5 O neoliberalizmu videti vie u: David Harvey, A Brief History of Neoliberalism, Oxford University Press, Oxford 2005. i Wendy Brown, Neoliberalizam i kraj liberalne demokracije, i: Up&Underground asopis za umjetnost, teoriju i aktivizam, br. 2122, Zagreb 2012. 6 Videti tekst u ovoj knjizi: Darja Zavirek, Izmeu krvi i brige.

11

vie) regulacijskim mehanizmima materinstva. Ipak, i pored ovih promena bitno je naglasiti da i dalje najveu odgovornost za drutvenu reprodukciju i brigu o deci u savremenom drutvu podnose ene. U neoliberalnim uslovima globalne krize, majke su u jednom broju sluajeva zbog otputanja s posla vraene u kuu, dok mukarac obezbe uje sredstva za ivot, to izaziva novi talas retradicionalizacije. Ovakvo stanje podrava i ideologija intenzivnog majinstva isticanjem majke kao glavne opskrbiteljke negom, uz insistiranje da su uloga i rad majke vaniji od plaenog rada.7 S druge strane, veliki broj majki i staratelja gurnut je na trite rada, to je poseban problem za samohrane roditelje i staratelje na koje se vri pritisak da nau plaeni posao. Na tritu rada materinstvo i briga o deci utiu u velikoj meri na radnu fleksibilnost u prekarnim radnim uslovima, koji podrazumevaju smenski rad, rad vi kendom, produeni radni dan, dolazak na posao po pozivu. Ovo dovodi do brojnih problema kao to su diskriminacija na radnom mestu, otputanje majki tokom trudnoe i nakon porodiljskog odsustva, prelazak majki i staratelja s vie plaenih na manje plaene poslove s fleksibilnijim radnim vremenom, kao i na radna mesta na odreeno vreme i po ugovoru. Zahtev za nalaenjem plaenog posla pojaava i ideologija emanci povane ene koja promovie dvostruku ulogu: kao one koja u isto vreme brine o porodici, i one koja gradi karijeru. Majke koje pokuavaju da izba lansiraju dvostrukost ovog zahteva takoe su preputene sebi, to dovodi do uvoenja novih klasnih odnosa prebacivanjem odgovornosti za brigu o deci, starima i kui na jeftinu radnu snagu. U zemljama Prvog sveta u pitanju je najee migrantska radna snaga iz zemalja Drugog i Treeg sveta8, dok je u lokalnom kontekstu i dalje dominantan model angaovanja lanova porodice, najee ena. Neoliberalni reim takoe funkcionie i putem aproprijacije jezika komunizma i kolektiviteta kroz zahtev za
7 Sheron Heys, The Cultural Contradictions of Motherhood, Yale University Press, New Haven, Connecticut 1996. 8 Videti tekst objavljen u ovoj publikaciji: Mira Metr, Traimo pravu Meri Popins!. 12

preduzetnikom samoorganizacijom roditelja i staratelja u pogledu brige o deci, to dovodi do uveavanja optereenosti upoljavanjem njihovih organizacionih kapaciteta.9 Reproduktivne sposobnosti ene kontroliu se medicinskim praksama i politikama (na razliite naine u razliitim dravama), kroz birokratizaciju i medicinsko nadgledanje radi se na tehnikama kontrole trudnoe tinejderki, siromanih i manjinskih grupa, kontroli abortusa i tehnikama uspostavljanja normalnosti kojima se spreava roenje dece s anomalijama i onemoguava nelegitimno konzumiranje javnog novca.10 Konstantno se redukuju trokovi zdravstvene zatite i socijalna davanja, uslovi u bolnicama postaju sve gori, dok pristup boljim uslugama postaje mogu samo za vie klase.11 Siromatvo roditelja i staratelja i njihove dece, proizvedeno od reima, tretira se kao individualni problem koji je potrebno izleiti najee edukacijom ili birokratski komplikovanom procedurom, koja e same potraitelje najlake ukloniti iz registra, pa time i iz zvanine evidencije siromanih.12 Sve ovo je posledica povlaenja drave i mera tednje kao frontova odbrane krupnog kapitala, posebno odraenih unutar polja drutvene reprodukcije, gde se svaki pojedinac posmatra kao potencijalni parazit. Mere tednje vraaju odgovornosti u okvire domainstva prebacujui je na pojedinca, dok se kao reenje nudi mikrokreditiranje, to dovodi do zaduivanja graana, a samim tim i poveanja stepena kontrole.

9 Vie o ovom problemu videti tekst: Katja Kobolt, Nezadovoljna bela ena od dvostruke ka trostrukoj optereenosti ili zatoenica dijalektike vica. 10 Videti tekst: Madam Tlank, Bitka svih* majki (ili: Bez neovlaene reprodukcije). 11 O iskustvima u vezi sa ovim problemom videti tekst aktivistkinje Milice Gudovi, Crtica Epiziotomija i umetniki rad Marije Jankovi, Urgentno odeljenje ginekoloko-akuerske klinike NF. 12 Videti tekst: Madam Tlank, Bitka svih* majki (ili: Bez neovlaene reprodukcije).

13

Aktuelnu situaciju takoe obeleava i starenje stanovnitva u zemljama razvijenog sveta, ali i u zemljama biveg Istonog bloka i zemljama Treeg sveta, to je delimino rezultat naslea feministikih borbi i odustajanja od materinstva u procesu odbijanja tradicionalnih uloga i posveenja politikom radu ili karijeri13, dok su u najveoj meri u pitanju ekonomski razlozi ili sve vei trokovi podizanja dece. U uslovima neoliberalizma odgovornost za brigu o starima postaje sve vei drutveni problem, naje e reavan prebacivanjem odgovornosti na njihovu decu, jer plaena nega u institucijama, ili nega obezbeena od privatnih kompanija, postaje finansijski nedostupna sve veem broju ljudi.14 Takoe, oblik proizvodnje aktuelnog reima materinstva pred stavlja i potronja.15 Biti dobra majka znai biti dobra konzumentkinja s odreenim stilom ivota. Konzumeristiko drutvo namee upotrebu odreenih proizvoda na tritu koji istovremeno utiu na stvaranje soci jalnog identiteta i (samo)potovanja. Majke koje ne mogu da priute sebi i svojoj deci odreenu robu smatraju se loim majkama. Naravno da su u tom smislu najugroenije siromane majke, pripadnice manjinskih grupa, majke dece s invaliditetom i sve one koje su na drutveno nenorma tivni nain majke ili starateljke. Neoliberalni reim materinstva odreen je i sve veim tehnolo kim napretkom, upotrebom reproduktivnih tehnologija, i stvaranjem reproduktivnih industrija u potpunosti zasnovanih na trinoj logici.16 Reproduktivne tehnologije iskljuuju siromane, ali esto i nehetero seksualne roditelje, i eksploatiu tela ena iz zemalja Drugog i Treeg sveta,
13 Mariarosa Dalla Costa, Reproduction and Emigration i Womens Autonomy & Renumeration of Care Work u: The Commoner broj 15, temat: Care Work and the Commons, zima 2012, dostupno on-line: http://www.commoner.org.uk/wp-content/uploads/2012/01/commoner_issue-15.pdf/ 14 Videti tekst u ovoj knjizi: Silvija Federii, Briga o starima. 15 Vie o ovom problemu: Janelle S. Taylor, Danielle F. Wozniak, Consuming Motherhood, Rutgers University Press, New York 2004. 16 Videti umetniki rad u ovoj knjizi: subRosa, SmartMama. 14

ime postaju moan politiki i ekonomski instrument kontrole. Veliki stepen regulisanosti i visoke cene ovih procedura u zemljama razvijenog sveta dovode do razvoja reproduktivnog turizma i eksploatacije tela siromanih ena, koje esto nemaju drugi izbor osim da se prinudno pro fesionalizuju kao reproduktivne radnice. Bioloka reprodukcija kroz reproduktivne tehnologije postaje izvor kapitala, a reproduktivni kapaci teti ena rad na tritu. Tako, reproduktivne slobode ena iz Prvog sveta optereuju ene u egzistencijalno tekim situacijama radom reprodukcije, koji ukljuuje zdravstveno rizine procedure donacije jajnih elija, ali i iznajmljivanje utrobe ena za proizvodnju dece u praksama surogat ma terinstva. Globalni reim materinstva obeleava i nelagodni konsenzus da je vreme feministikih borbi zavreno.17 Ova situacija je proizvod sve opte mainstream-izacije feminizma i proirenja prava ena u velikom broju zemalja, kojim je ostvaren odreeni potencijal za ravnopravnost. Interiorizovanje odreenih zahteva koji su dolazili iz feminizma u dra vnu regulativu dovelo je do toga da se feminizam, posebno na Zapadu, smatra prevladanim i zastarelim. Ipak, kao to je pokazano, situacija je daleko od idealne, te postaje neophodno radikalizovati i preispitati femi nistike postulate i artikulisati nova polja borbe.

Neoliberalni tranzicijski reim materinstva U Srbiji je 2012. godina proglaena Godinom beba. Prvog januara predsednik drave pozdravio je graane i poruio: elim vam da imamo to vie beba. U 2011. samo tokom jednog meseca u jednom gradu, u bolnici su zbog siro matva ostavljene etiri bebe.

17 Adriana Zaharijevi, Womens Liberation, etrdeset godina kasnije, u: ore Tomi, Petar Atanackovi (ur.), Drutvo u pokretu, Novi drutveni pokreti u Jugoslaviji od 1968. do danas, Cenzura, Novi Sad 2009, strana 141157.

15

Tranzicijski neoliberalni reim u mnogome nalikuje situaciji opisanoj u prethodnom poglavlju, ali ima i svoje lokalne specifinosti nastale usled neto drugaijih okolnosti za njegovo uspostavljanje. U lokalnom kontekstu, neoliberalizam se uspostavlja konstantnom reprodukcijom politikog, ekonomskog i drutvenog stanja tranzicije, koje je zapoeto brutalnom pri mitivnom akumulacijom kapitala, ratom i dezintegracijom socijalistike Jugoslavije. Novi neoliberalni reim materinstva uspostavljen je na ruevi nama pojedinih egalitaristikih praksi nastalih iz poetnog revolucionarnog impulsa za stvaranje novih oblika drutvenih odnosa, koji su u najradikal nijim izrazima podrazumevali totalnu transformaciju porodinih odnosa, promenu odnosa meu polovima, dezintegraciju porodice i uspostavljanje modela kolektivnog domainstva i zajednike odgovornosti za decu.18 Ideoloki, zakonski i delimino ekonomski, socijalistika Jugosla vija podravala je emancipaciju ena. Sprovoene su brojne mere u vezi s pravnim izjednaavanjem polova i socijalno-zdravstvenom zatitom majke i deteta. Ipak, nakon nominalnog izjednaavanja prava mukaraca i ena i poetnog entuzijazma, usledio je talas retradicionalizacije. ene su bile prinuene da se vrate ulogama u patrijarhalnom domainstvu, dok su uesnice u proizvodnji kroz plaeni rad trpele dvostruko optereenje. U socijalizmu je dominirao princip zapoljavanja za stalno, to je omogua valo enama da odu na porodiljsko odsustvo bez straha od gubitka posla. Zdravstvena i socijalna zatita dece je relativno dobro funkcionisala, a kvalitetna hrana bila je jeftina.19 Majka-radnica bila je u fokusu dravne brige. U socijalistikoj Jugoslaviji razmiljalo se o moguim modelima drutvene solidarnosti sa zaposlenim majkama na nivou podele trokova bioloke reprodukcije. Trailo se njihovo ugraivanje u poreske sisteme, sistem doprinosa i zdravstvenog osiguranja, kritikovalo se odstupanje od
18 Aleksandra Kollontaj, Komunizam i obitelj, u: ena asopis za znanstvena, drutvena i kulturna pitanja o mestu i ulozi ene i porodice u drutvu, broj 5, Zagreb 1979, strana 3446. 19 Joanna Z. Mishtal, Understanding Low Fertility in Poland: Demographic Consequences of Gendered Discrimination in Employment and Postsocialist Neoliberal Restructuring, u: Demographic Research, br. 21, oktobar 2009, strana 599626, dostupno na: http://www.demographic-research.org/Volumes/Vol21/20/DOI: 10.4054/DemRes.2009.21.20/ 16

proklamovanih vrednosti, ali do pokretanja ire drutvene akcije nikada nije dolo.20 to je jo znaajnije, iako su pojedine komunistkinje, ak i funkcionerke, ukazivale na taj problem, model represivne patrijarhalne porodice i nevidljivog rada u kui21 nikada nije stavljen u fokus zvanine politike i time doveden u pitanje. Za uspostavljanje novog reima materinstva u Srbiji i pojedinim bivim republikama Jugoslavije vana je politika odustajanja od ideje o planiranju porodice,22 koja je podrazumevala suverenost svakog pojedin ca u odluivanju o tome da li, koliko i kada eli da ima decu, i uvoenje etno-nacionalnih populacionih politika u okviru kojih je ena poeljnog etniciteta i rase svedena na mainu za raanje u projektu reprodukcije nacije i stvaranja nove nacionalne drave, zasnovane na kapitalistikim drutvenim odnosima tokom devedesetih godina.23 Ove procese je pratio
20 Ljerka Kralj-Pejakovi, Bolovanja i bolesti u trudnoi: u ena asopis za znanstvena, drutvena i kulturna pitanja o mestu i ulozi ene i porodice u drutvu, broj 5, Zagreb 1979, strana 8387. 21 Nekoliko dana pre zakazanog termina za tampanje knjige, u razgovoru sa Janjom Be Neumann saznala sam za inicijativu grupe graanki iz Paneva usmerenu na reavanje pitanja domaica. Istraujui dalje, saznala sam da je inicijativu pokrenula domaica Olga Stepanov uz podrku 25 ena iz Paneva. Zahtevi su formulisani u pismu koje je poslato 16.08.1973. Skuptini SFRJ, Komisiji za ustavna pitanja, predsedniku SR Srbije, Savezu sindikata SFRJ i nizu dnevnih novina i asopisa u zemlji. U pismu se, povodom prorade Ustava SFRJ, trai unoenje dopuna koje bi domaicama omoguile sticanje prava radnog oveka i tretman rada u kui kao slobodne profesije koja bi im dala zakonsko pravo sindikalnog organizovanja i zatite njihovih prava, integriteta i interesa, kao i plaanje socijalnih doprinosa, ime bi sebi obezbedile penziju. Inicijativa je imala odjek u jugoslovenskoj javnosti pre svega pokretanjem polemike u tampi. 22 Rada Drezgi, Od planiranja porodice do populacione politike promene vladajue paradigme u srpskoj demografiji krajem 20. veka, dostupno na: http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0353-5738/2008/0353-57380803181D.pdf/ i Tanja Vii, Nacionalne populacione politike i konstrukcija materinstva u post-socijalistikoj Srbiji, u ovoj knjizi. 23 U kljuu nacionalizma insistiranje na smanjenju i poveanju nataliteta regulisano je u razliitim trenucima na razliite naine. Na primer, tokom osamdesetih i devedesetih godina raanje veeg broja dece albanske nacionalnosti posluilo je za izvoenje teze o zaostalosti kosovskih Albanaca (o Albankama se govorilo kao o mainama za raanje), a promovisao se model porodice sa dvoje dece, dok se danas kod srpskih majki promovie raanje veeg broja dece u cilju podizanja nataliteta, to se posmatra kao herojski in. Tokom devedesetih visok natalitet kod Albanaca, Roma i Muslimana je tumaen kao zavera protiv srpskog naroda.

17

rat, permanentna ekonomska kriza, rapidno osiromaenje, sveopta priva tizacija nekada javnih dobara i veliki procenat emigracije stanovnitva u zemlje Prvog sveta, kao i jo brutalnija retradicionalizacija (pod velikim uticajem crkve i morala koji ona promovie), koja je izmeu ostalog dovela i do izraene homofobije i rasizma. Reprodukovanje stanja veite tranzicije u Srbiji nastavljeno je nakon dvehiljadite i takozvanih demokratskih promena. Uspostavljen je kontinuitet s reavanjem ekonomskih i socijalnih problema agresivnim trinim pristupom, u kome je mera demokratije postala radikalna privatizacija i procvat trine ekonomije. Ovo stanje obeleava neokoloni jalni odnos EU (kroz konstantno tutorstvo i nadzor), permanentna kriza i korupcija dravnog aparata koja se javlja kao sastavni deo tranzicijskog ininjeringa. U tim prilikama, reim materinstva nastavlja da se usposta vlja u uslovima etno-nacionalne pronatalitetske politike, kolapsa sistema zdravstveno- -socijalne zatite, korupcije u bolnicama i razvoja crnog trita, nezaposlenosti, odsustva regulacija prilikom zapoljavanja i otpu tanja majki s posla, migracija u zemlje Prvog sveta i traenja posla u oblasti nege i rada u kui, homofobije i iskljuivanja roditelja i staratelja neheteroseksualne orijentacije, kao i rasistikog odnosa prema majkama i deci romske nacionalnosti. Ignoriui kompleksnost situacije, drava nastavlja da se bavi jedino podsticanjem nataliteta, i to samo deklarativno. U javnom prostoru kon stantno se proizvodi moralna panika u vezi sa pojavom bele kuge koja preti drutvenom poretku i nacionalnim interesima, a za pad nataliteta okrivljuju se ene, njihova sebinost i agresivnost, abortusi, kao i usvajanje zapadnih obrazaca ponaanja. Umesto strukturnih napora za promenu stanja, promoviu se modeli drutvenih dobrotvora, koji sad postaju provajderi onoga to je nekada bilo javno dobro.24 Primer za takvu praksu jeste kampanja Bitka za bebe (Fond B92) pokrenuta 2011. godine, koja je imala
24 Neboja Miliki, Nevladin sektor i javno dobro, izlaganje na konferenciji Borba za javno dobro: analize, strategije, perspektive, Centar za politike emancipacija, 7. i 8. april 2012, Beograd. 18

za cilj obezbeivanje sredstava za nabavku inkubatora. Kroz militarizovan renik vizuelnih komunikacija i javni govor promotera, kampanja je reklamirana kao strateka, skoro-pa-vojna operacija usmerena na poveanje nataliteta fokusiranjem na male heroje, to jest prevremeno roene bebe. Proglaenje Godine beba predstavlja gest dravne podrke ovoj kampanji i nastavak aktivne borbe za poveanje nataliteta u timu sa privatnim kapitalom. Sprega privatnog i javnog ostvarena je preko organizacije civilnog drutva (Fond B92), koja preuzima ulogu posrednika u servisi ranju interesa drave i kapitalista. Jasan efekat takvih procedura jeste delegitimisanje drave i stvaranje prostora za legitimisanje onih koji su se obogatili u procesu tranzicije zahvaljujui saradnji s politikim voa ma i odsustvu mehanizama regulacija i kontrole u sticanju profita. Ovakav gest drave i drutvenih dobrotvora iznova stavlja akcenat na politike nacionalnog identiteta (bioloki opstanak nacije) koje imaju mobilizacijsku funkciju u razbijanju socijalne kohezije, bez apsolutno ikakavog znaaja za stvaranje adekvatne socijalne politike u zemlji.25 Da je u pitanju instrumentalizacija na nivou dnevne politike, pokazuju i injenice da se Srbija i dalje nalazi meu vodeim dravama po korupciji u zdravstvu, otputanju trudnica s posla, injenici da je deji dodatak najnii u zemljama u regionu, da se puni iznos plata za trudniko odsu stvo isplauje samo u Beogradu i Novom Sadu, a da se u ostalim delovima zemlje isplauje 65 procenata, kao i da na tri stotine klijenata dolazi jedan socijalni radnik.26 U trenutku proglaenja Godine beba, cena bebi-opreme u Srbiji bila je najskuplja u regionu usled visokog PDV-a, ali je susret dobrotvora i drave opet pronaao mogui nivo saradnje i meusobnih procesa podrke upravo na ovom problemu. Fond B92 je ve imao pripremljenu novu ka
25 Rada Drezgi, Od planiranja porodice do populacione politike promene vladajue paradigme u srpskoj demografiji krajem 20. veka, dostupno na: http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0353-5738/2008/0353-57380803181D.pdf/ 26 Proglasili Godinu beba a nee da obuzdaju cene bebi opreme, Blic, 05.02.2012.

19

mpanju Glasaj za bebe, kojom je prikupljanjem potpisa izboreno usvajanje amandmana Vlade Republike Srbije na zakon o porezu na dodatu vrednost, kojim je omoguen povraaj poreza na opremu i hranu za bebe. Ipak, treba biti svestan injenice da ovakav povraaj poreza pomae samo privilego vanoj klasi s viim prihodima jer ona moe priutiti kupovinu te (luksuzne) opreme. Ovaj gest drave i dalje ostaje u sferi deklarativne borbe protiv negativnog nataliteta, bez stvarnih poboljanja uslova ivota stanovnika, potpunim ignorisanjem injenice direktne uslovljenosti fertiliteta socio-ekonomskim uslovima ivota. S druge strane, i u nazivima ovih kampanja vrlo je evidentno da u fokusu nije briga o deci, ve sam in bioloke re produkcije i proizvodnja novih beba za naciju. Neoliberalni tranzicijski reim materinstva u Srbiji se usposta vlja u prostoru izmeu nacionalnog regulisanja i trinog regulisanja.27 Proizvodi se brutalna situacija u kojoj su oni koji brinu o deci, a koji ne pripadaju odabranom krugu vie klase, gurnuti na granicu minimuma uslova za ivot, a u ogromnom broju i ispod granice siromatva. Borba za preivljavanje zbog egzistencijalnih problema dovodi do pojave sve veeg procenta roditelja koji odluuju da prepuste brigu o deci institucijama socijalne zatite, koje su i same u kolapsu! Ove nestabilne okolnosti po godovale su i uvoenju konzervativnih ideologija i promovisanju patri jarhalnih vrednosti, to je dovelo do poveanja nasilja u porodicama i diskriminacije svih oblika nenormativnog roditeljstva i starateljstva. Nastavljanjem kodifikovanja porodice kapitalistikom i seksistikom podelom rada, zasnovanom na neplaenom radu ene i jednostranom promocijom vrednosti heteroseksualne patrijarhalne porodice, drava postaje generator nasilja i diskriminacija.28 Dnevna tampa je puna lanaka u kojima se majke optuuju za odstupanje od mita o hrabroj i
27 Slino je i u drugim bivim jugoslovenskim republikama. Videti tekst u ovoj knjizi: Jasna Kovo, Anela Hakalovi, Bosanskohercegovako majinstvo na razmeu nacionalnog i trinog reguliranja. 28 Vie o ulozi drave u podravanju nasilja nad enama videti: Giovanna Franca Della Costa, The Work of Love The Role of Unpaid Housework as a Condition of Poverty and Violence at the Dawn of the 21st Century, Autonomedia, New York 2008. 20

portvovanoj majci (majci Jugovia), i obeleavaju kao agresivne, zle i psihiki bolesne.29 Ovo stanje posebno se brutalno odraava na majke Romkinje, koje su dvostruko obeleene i kao rasno drugaije i kao siro mane, i ija bioloka reprodukcija nije dobrodola; ali i na LGBT roditelje i staratelje koji su predmet sveopte tabuizacije i zgraavanja. Pored nacionalne i trine regulisanosti, reim majinstva u lokalnom kontekstu artikulie se i rodnim politikama usvajanim pod pritiskom EU, na nivou legislative. Na ovaj nain reim pokazuje vlastiti cinizam, doputanjem nominalnog proirenja prava i uvoenja novih perspektiva, ali bez su tinskog preispitivanja inherentnih mehanizama neoliberalizma. Tako se polje borbe ograniava na prostor unutar dominantne hegemone ideolo gije, ime se normalizuju i prikrivaju neoliberalne agende i oteavaju radikalizovaniji oblici otpora.

Postajanje majkom kao politika radikalizacija ta znai postajanje majkom kao oblik politike subjektivizacije u doba neoliberalnog kapitalizma, trinog fundamentalizma, sveopte krize, sveprisutne eksploatacije, permanentnog rata i diskriminatorskih i nasi lnih reima seksizma, homofobije i rasizma, to jest drutveno-ekonomskih relacija koje se pokazuju kao fundamentalno nepravedne? Kako govoriti o postajanju majkom kao politikoj subjektivizaciji, a da se pri tome izbegnu zamke koje postavljaju politike identiteta, i na koji nain nam razmi ljanje o majinstvu moe pomoi u razumevanju i proizvodnji prostora u kom se ne radi o naim zajednikim osobinama (i identitetima), ve o zajednikim naporima u proizvodnji drugaijih i pravednijih uslova za ivot i proizvodnji drutvenih odnosa koji nisu zasnovani na eksploataciji i koji nas meusobno ne udaljavaju?
29 Na primer: Nema majke Jugovia, Da li su majke u Srbiji i dalje portvovane ili nasilne?, Veernje novosti, 08.07.2012.

21

Pitanje postajanja majkom u radikalnom politikom smislu jeste pitanje odbijanja da se postane i da se bude ono to se od nas zahteva. Ipak, postajanje majkom nije samo refleks odbijanja, ve konstantan rad na promeni sebe i aktivno uestvovanje u postajanju politikim subjektima i promenama drutvenih odnosa u svetu u kome ivimo. Otpor domi nantnim reimima materinstva, ili pojedinim njihovim pojavnostima ili efektima, najee su formulisani pristupima na liniji majizam, liberalni feminizam, nadnice za (i protiv) reproduktivnog rada30 (i iz toga izvedeni humani trajk) i podrutvljavanje i kolektivizacija brige o deci. Maternalizam je vieznaan i kompleksan pojam31, koji bi se u jednom svom aspektu mogao odrediti kao specifina enska politika aktivnost i vid politike subjektivizacije majki. U fokusu maternalisti kih politika nalaze se zahtevi u vezi s dobrobiti, zdravljem i sigurnou deteta i majke, podravanjem majinske nege u kui, ohrabrivanjem majki da nau plaeni posao, insistiranjem na fleksibilnosti radnih uslova za majke, uslovima za ostvarenje prava za porodiljsko odsustvo, pomoi u sluajevima siromatva. Ovaj pristup vrednuje enu kao najbolju i naja dekvatniju opskrbiteljku brigom i negom dece i porodice, i esencijalizuje odreene osobine koje pripisuje eni-majci promoviui ih kao izvor po nosa i moralnosti. Jezik maternalizama jeste jezik morala i saoseanja formulisan idealizacijom majinske ljubavi kao transformativnog poten cijala drutva. Takoe, maternalizam se moe opisati i kao ideologija, koja iako eli da pomogne majkama i izbori se za odreenu drutvenu promenu, radi to slavei emocionalnu i drutvenu vrednost povezanosti
30 Slina podela izvedena je u tekstu: Judith Stadtman Tucker, Motherhood and Its Discontents, The Political and Ideological Grounding of the 21st Century Mothers Movement, izlaganje na konferenciji Materinstvo i feminizam, Asocijacija za istraivanje majinstva, York University Toronto, Ontario, 23. oktobar , 2004, dostupno na: http://www.mothersmovement.org/features/Copy/jst_arm_presentation_10-04.pdf/ 31 Vie o tome videti: Marian van der Klein, Rebecca Jo Plant, Nichole Sanders, Lori Weintrob, Maternalism Reconsidered: Motherhood, Welfare and Social Policy in the Twentieth Century, Berghahn Books, New York 2012; Cornelia T.L. Pillard, Naomi Mezey, Rethinking the New Maternalism, dostupno na: http://works.bepress.com/naomi_mezey/2/ 22

ene s porodicom i decom, sentimentalizuje odnos majke i deteta ne preispitujui patrijarhalne odnose, ime zadrava rad brige u domenu privatnog, i iskljuuje mukarce i iru drutvenu odgovornost. Ova per spektiva razvila se poetkom 20. veka u Sjedinjenim Dravama i danas je prisutna irom globalnog sveta. Tokom svog razvoja i implementacije doprinela je brojnim promenama u okviru drave blagostanja, koje su imale znaajne efekte za pojedine majke i njihovu decu.32 Danas je maternalizam prisutan kako u konzervativizmu na desnici, tako i na levici, i uspostavlja se jednako u globalnom i u lokalnom kontekstu, kako u zva ninim krugovima realpolitike, tako i u sektoru civilnog drutva. Takoe, o maternalizmu se moe govoriti kao o dravnom mate r nalizmu, maternalizmu radnike klase, patriotskom maternalizmu, ali i mirovnom maternalizmu. Tokom devedesetih godina u Srbiji je bila vrlo izraena patriotska maternalistika pozicija sa isticanjem bli skog odnosa majke i nacije. Kroz ovu ideologiju majka je bila promovisana kao herojka koja raa sinove i obezbeuje vojnu snagu za odbranu nacio nalnih ciljeva, i kao ona koja zastupa tradicionalne moralne vrednosti. Slina etnocentrina ideologija se i danas reprodukuje na dravnom nivou. S druge strane, maternalizam je u pojedinim situacijama i kontekstima sluio kao nain politike subjektivizacije majki u mirovnom i antiratnom kljuu. Maternalistiki pristup antiratnoj politici razvile su do najveeg stepena Majke s Majskog trga u Argentini, borei se za istinu o svojoj nesta loj deci tokom diktatorskog reima Horhea Rafaela Videle. Ovde bismo mogli govoriti o upotrebi stratekog esencijalizma33 u pojedinim ekstrem nim situacijama kao moguem prelaznom reenju. Ali, kada govorimo o neoliberalnom reimu materinstva i maternalistikoj politikoj subjekti vizaciji, vano je primetiti da u svojoj sutini maternalizam perpetuira duboke nejednakosti izmeu mukaraca i ena, proglaavajui enu najade
32 Maternalistkinje su esto kao pripadnice bele srednje klase izlagale svoje zahteve patologizujui, infantilizujui i rasizujui siromane majke i majke iz radnike klase. 33 Koncept je razvila Gajatri akravorti Spivak (Gayatri Chakravorty Spivak).

23

kvatnijom starateljkom, to jest standardom nedostinim kako za oca, tako i za komunalne institucije. Ovaj pristup u sutini ne propituje dominant ne patrijarhalne odnose, niti dominantne ekonomske drutvene odnose koji proizvode aktuelne diskriminatorske reime materinstva, i tako se u na jveoj meri prilagoava dominantnim reimima materinstva pokuava jui da deluje unutar njih. Maternalizam eli rodno zasnovanu politiku identiteta, ali esto bez feminizma s kojim je najee u konstantnom ili latentnom sukobu, ili ga u potpunosti odbacuje. Ipak, povremeni susreti ova dva vida politike subjektivizacije odigravaju se u prostoru etike brige.34 Iz obe perspektive, ene se pozicioniraju kao drugaije od mukaraca u odnosu na prakse brige, iako ne postoji konsenzus kako u tom smislu posmatrati pol i rod.35 Za razliku od maternalizma, liberalne feministkinje koncentrisane na propitivanje dominantne ideologije materinstva, kritikovale su ulogu majke kao primarne i najbolje opskrbiteljke brigom insistirajui na uspo stavljanju jednakih odgovornosti roditelja u odnosu na brigu o deci; ukazi vale su na probleme ogranienja linih sloboda majki i opcija za plaeno zapoljavanje i diskriminaciju u odnosu na visinu nadnice i insistirale su na obavezama i odgovornosti drave u obezbeivanju odreenih insti tucionalnih mehanizama u pitanjima zatite majki i dece; kritikovale su rodno zasnovanu socijalizaciju dece insistiranjem na rodno neutralnom vaspitanju, kao i ograniavanje reproduktivnih izbora insistiranjem na legalnim, dostupnim i pristupanim reproduktivnim uslugama.36 Pitanje identiteta jeste najvanije mesto delovanja liberalnog feminizma i formu lisano je kroz identitetske politike koje su povezane s idejom da su ene, a posebno majke, objekti drutvene i kulturalne represije. Liberalni femi
34 Judith Stadtman Tucker, Rocking the Boat: Feminism and the Ideological Grounding of the Twenty-First Century Mothers Movement, u: Andera OReilly, Feminist Mothering, State University of New York Press, New York 2008. 35 Zahvaljujem se enama u crnom na ukazivanju na pojedine tekstove vezane za problematiku etike brige. 36 Judith Lorber, Gender Inequality, Feminist Theories and Politics, Oxford University Press, New York 2012. 24

nizam zastupa ideal individualnih drutvenih prava i odgovornosti i upo trebljava pojmove kao to su pravda i jednakost, ija retorika ima za cilj osnaivanje majki i njihovu emancipaciju. Jedna od centralnih oko snica u ovom pristupu je kritika patrijarhata radi ukazivanja na nejednaku distribuciju prava i diskriminaciju majki nejednakom distribucijom na dnica, kao i na probleme rodno zasnovanog nasilja u porodici. Liberalni feminizam ukazuje na nedovoljno dobro delovanje sistema (drava treba da bude nosilac odgovornosti za jednaka prava i bolje uslove za ivot), usmeren je na kritiku i reforme dominantnih reima materi nstva, dok se dominantni sistem proizvodnje kapitalizma ne propituje. Pojedini libe ralno-feministiki zahtevi imali su odreenog uspeha u promeni legislative, ali su radikalne implikacije uglavnom izostajale, pa je problem liberalnog feminizma to to ne dovodi u pitanje dominantni sistem ekonomske reprodukcije i idealizuje dravu kao opskrbitelja pravima, kao i to nagla avajui kulturnu kritiku, u velikoj meri zanemaruje kritiku politike ekonomije. Tokom devedesetih godina lokalne feministkinje bavile su se goruim pitanjima nasilja, silovanja ena u ratu i pomoi enama i majkama u ratnim uslovima kao najvanijim problemima u vanrednoj situaciji. Meutim, nakon dvehiljaditih su svoje aktivnosti u velikoj meri mainstream-izovale i NGO-izovale sledei zahteve finansijera i prila goavajui se liberalnom zahtevu za uspostavljanjem civilnog drutva u trenutku njegove transformacije. Takoe, bavei se materinstvom, nisu povezale kritiku nacionalizma i patrijarhata sa kritikom politike eko nomije, i time su delimino propustile da reaguju na uspostavljanje neo liberalnog reima materinstva i potiskivanje seanja na socijalni egalitarizam. Kao odgovor na ovakvo stanje u drutvu, ali i u polju politike subjektivizacije, kao mogua alternativa artikulisana je borba za nadnice protiv reproduktivnog rada, koja se uspostavlja nasuprot dominantnim reimima materinstva. Ova perspektiva se razvila u krugovima italijanskog autonomistikog feminizma sedamdesetih godina, odakle se proirila na ostale delove Evrope i sveta, dok je u lokalnom kontekstu ostala neprepo
25

znata. Artikulisana je kroz feministiku teoriju o reproduktivnom radu37, koji ukljuuje kompleksne aktivnosti brige o deci i starima, rad u kui, kao i seksualni rad. Nisu u pitanju samo afektivni odnosi i emotivno inve stiranje u intimnost, sluanje, teenje, ve i ogromne koliine materijalnog rada, usisavanje, pranje, kuvanje itd. U ovom pristupu insistira se na tome da je reproduktivni rad upravo onaj rad koji proizvodi i reprodukuje radnu snagu, i koji se na taj nain pojavljuje kao kljuan za kapitalistiku aku mulaciju. Kao takav, konstituie se napredovanjem kapitalizma, i razdva janjem privatne sfere u industrijskom drutvu, kao neproduktivne sfere, od sfere produktivnog rada iji proizvodi imaju prepoznatu vrednost. Time se pokazuje da se kapitalizam utemeljio na ogromnim koliinama neplaenog rada koji nastavlja da eksploatie. Materinstvo se u kontekstu reproduktivnog rada posmatra kao oblik proizvodnog rada sa drutvenom i ekonomskom vrednou, a koji se kroz dominantan reim sentimentalizuje zajedno sa celokupnim radom u kui, kao rad ljubavi koji se vri instink tivno i nagonski, te tako postaje potpuno prirodno da takav rad nije potrebno dodatno vrednovati. U okviru teorija i politika reproduktivnog rada, o brizi se govori kao o zajednikom ili javnom dobru, ime se znaaj brige proiruje na sve aspekte ivota i drutva. Zahtevi u odnosu na reproduktivni rad kretali su se od zahteva za nadnicom do predlaganja humanog trajka kao odbi janja ovakvog vida rada. Zahtev za nadnicom protiv reproduktivnog rada predstavlja politiku strategiju postavljanja nemogueg zahteva sistemu
37 O reproduktivnom radu videti vie u tekstovima: Nensi Folbre, Dobrotvorni rad, deo intervjua, duina trajanja: 20 minuta, snimljeno u Amherstu, SAD, 2003, u: RePublicArt, temat: Alternative Economics, Alternative Societies (projekat Olivera Reslera), avgust 2005; Silvia Federici, The Reproduction Of Labour-Power In the Global Economy, Marxist Theory and the Unfinished Feminist Revolution, izlaganje na seminaru The Crisis of Social Reproduction and Feminist Struggle, UC Santa Cruz, januar 2009; Silvia Federici, Precarious Labor and Reproductive Work, predavanje 2006; Mariarosa Dalla Costa, Womens Autonomy and Remuneration for Care Work in the New Emergencies, The Commoner, oktobar 2010; Silvia Federici, Wages Against Housework, Power of Women Collective and Falling Wall Press, 1975; Stevphen Shukaitis, Questions for Aeffective Resistance, u: Imaginal Machines: Autonomy & Self-Organization in the Revolutions of Everyday Life, Autonomedia, 2009; Marina Vishmidt, Human Capital or Toxic Asset: After the Wage, Reartikulacija, 2010, dostupno na: http://caringlabor.wordpress.com/. 26

(u kapitalizmu reproduktivni rad ne moe biti plaen jer bi njegovo plaanje skupo kotalo sam sistem) sa ciljem da se ostvari fundamentalno preispitivanje i zahtev za promenom statusa quo. S druge strane, ovakav zahtev stvara uslove za iru drutvenu solidarnost u polju borbe najee voene kroz kritiku i zahteve u polju plaenog rada. Zahtev za generalnim trajkom, koji je dolazio s levice, nikada nije ukljuivao neplaeni rad, i time je iskljuivao sve one koji ga vre. Iz tog razloga, kao kritika ovakvog oblika delovanja, feministkinje insistiraju na uvoenju neplaenog rada u polje borbe kroz transformisani zahtev za trajkom humanim trajkom koji obuhvata sve aspekte proizvodnje ivota, i koji kritikuje sve ono to je reakcionarno, pa i reakcionarno unutar same pobune.38 esto je pristup u polju borbi za nadnicu protiv reproduktivnog rada razvijan u pravcima zahteva za podrutvljavanjem i kolektivizacijom brige, kao mogueg odgovora izvan etabliranih odnosa materocentrine i roditeljocentrine brige. Taj pristup zasnovan je na kritici odreenih pokuaja koji su sprovoeni u prolosti, kao to je, na primer, projekat podrutvljavanja brige u Sovjetskom Savezu, Maovoj Kini i drugim ze mljama Istonog bloka. Model podrutvljavanja reproduktivnog rada, koji je tekao zajedno sa samoupravnim modelom upravljanja fabrikama, u Istonom bloku kritikovan je kao uvoenje fabrike u porodice insisti ranjem na poveanju efikasnosti i produktivnosti kunog rada i uvoenju porodice u fabrike kao vee identifikacije s radom i vee odgovornosti, koja se kao takva ne razlikuje mnogo od dugo eljenog utopijskog sna kapitalizma.39 Kao mikrostrategija, ovakav nain kolektivizacije brige prepoznaje se u razliitim praksama, najee nastalim u akutnim uslovi ma siromatva i nebrige javnih institucija, ili praksama ve decenijama
38 Videti tekst u ovoj knjizi: Kler Fontejn, Humani trajk i Mariarosa Dalla Costa, Women and the Subversion of the Community, On The General Strike, u: The Commoner broj 15, temat: Care Work and the Commons, zima 2012, dostupno on-line: http://www.commoner.org.uk/wp-content/uploads/2012/01/commoner_issue-15.pdf/ 39 Nicole Cox, Silvia Federici, Capital and the Left, Falling Wall Press, Bristol 1975, dostupno na: http://caringlabor.wordpress.com/

27

prisutnim u razliitim kulturama kao vid samopomoi, ali i u dugoj istoriji samoorganizacije ena i kolektivizacije kunog rada kroz eksperimente utopijskog socijalizma i materijalistikih feministkinja u 19. i 20. veku.40 Kolektivizacija brige podrazumeva kolektivizaciju i socijalizaciju celog polja reprodukcije i reproduktivnog rada, uzetih kao javno i zajedniko dobro. Kao odgovor na privatizaciju reprodukcije nudi se kolektivizacija, koja podrazumeva zajednicu zasnovanu na kvalitetu odnosa, principu kooperacije i odgovornosti, a ne na ekskluzivnim interesima, ograivanju i identitetima. U idealnom smislu, majinstvo bi u ovako nastajuoj zajednici predstavljalo funkciju koju moe da vri svako kroz podelu odgovornosti, koju bi trebalo da snose podjednako svi lanovi drutva.41

Ka revolucionarizovanju svih odnosa Kao to je pokazano, materinska subjektivnost nije prirodna i bioloka injenica ve specifian drutveni odnos koji nastaje u polju ekonomske, politike i kulturalne proizvodnje. Perspektive postajanja majkom otvo rene maternalistikim strategijama ostaju u velikoj meri konzervativne i patrijarhalne, iako ulau znaajne napore u ostvarenju boljih uslova za ivot majki i dece u zadatim odnosima moi. Strategijom prilagoavanja dominantnoj ideologiji perpetuiraju se reimi na vlasti i ne nudi se pe rspektiva omoguavanja sutinskih i dugoronih promena. Radikalizacija perspektiva u odnosu na materinstvo takoe se u velikoj meri izgubila i u pohodu na jednaka prava artikulisana liberalnim feminizmom. Iako su dugogodinja zalaganja za promene unutar legislative izborila odreene formalne promene, funkcionisanje neoliberalnog reima materinstva
40 Silvia Federii, Feminizam i politika zajednikog, uz)bu))na))) urnal za umetnost, politiku, teoriju i aktivizam, br. 1, temat: Razgovori o novom feminizmu i umetnosti, 2011, dostupno on -line: http://www.uzbuna.org/yu/%C5%BEurnal/razgovori-o-novom-feminizmu-i-umetnosti/ feminizam-i-politika-zajedni%C4%8Dkog/ 41 Videti tekst u ovoj knjizi: Marina Vimit, Oi svih devica na svetu napravljene su od stakla. 28

nikada nije omoguilo, niti e omoguiti njihovo puno ostvarenje, jer u svojoj sutini predstavlja lano obeanje. Liberalne strategije danas se esto artikuliu kroz krivicu i aljenje zbog gubitka liberalne demokratije i povlastica koje je obezbeivala drava blagostanja, to vodi gubljenju kritike otrice, odbranom kapitalistike drave koja se mnogo puta pokazala kao lo partner u procesima pregovaranja. S druge strane, uvoenje majinskog rada javlja se kao potencijalno mesto koje moe da dovede do remeenja odomaenih ekonomskih i poli tikih razumevanja rada i kapitalistike proizvodnje i reprodukcije. Ipak, postavlja se pitanje da li je pristup koji namee logiku robe jedini mogui put ka njenoj eliminaciji? Sigurno je da stavljanje odnosa majke i deteta izvan kapitalistikih odnosa u romantino-revolucionarni procep ne vodi nikuda. Romantizacija odnosa majke i deteta vodi individualiza ciji odgovornosti i onemoguava revolucionarizovanje meusobnih odno sa izvan privatizovane egzistencije, privatnog vlasnitva, eksploatacije i njihovog prevoenja u polje zajednikog ili relacijskog, s potencijalom da proizvede i revolucionarizuje postojee kapitalistike odnose. Pitanje postajanja majkom jeste zahtevno i trai kompleksan pristup kako bi se menjao dominantan reim. Neophodno je obuhvatiti sve aspekte poti njavanja i eksploatacije: od kritike klasnih odnosa, neplaenog rada, patrijarhata, do etnikih, rasnih, polnih i seksualnih diskriminatorskih odnosa. Takoe, kljuno je i sprovoenje kritike dominantnog modela odnosa prema deci-kao-materijalu koji se odgojem oblikuje, autoritarnim programima, za opsluivanje drave i kapitalizma, bez gotovo ikakvog dno prava glasa, i njihovo ukljuivanje u polje borbe42. Na tom putu neopho je da uskladimo dugorone ciljeve s mogunostima koje se otvaraju u sadanjosti, to zahteva konstantnu refleksiju i preispitivanje postavljenih principa i stvaranje prostora za ukljuivanje vanih problema sa kojima se susreemo, a koji su vani (posredno ili neposredno) za ivot svih nas.
42 Videti tekst u ovoj knjizi: CRAP! Kolektiv, Organizovanje unutar anarho-feministikog kolektiva za brigu o deci.

29

U kontekstu savremenog otpora artikulisanog na levici protiv aktuelne krize, koja rapidno degradira uslove svakodnevnog ivota i globalno i lokalno, na znaaju je dobila ideja javnog dobra. U trenutku povlaenja drave i proizvodnje socijalnog genocida, insistiranje na kontroli raspodele javnog novca pokazuje odreene mobilizacijske kapacitete koje je vano iskoristiti. U aktuelnoj krizi reprodukcija svakodnevnog ivota mogla bi da postane okosnica borbe, koncentrisanjem na obezbeivanje trokova ivota i reprodukcije i dostupnosti resursa esencijalnih za reprodukciju. Aktuelnoj borbi doprinelo bi stvaranje stratekog saveza na liniji plaeni rad borba za socijalna davanja, koja bi se taktiki mogla shvatiti kao socijalna plata za reproduktivni rad.43 To bi podrazumevalo i ravnopravno ukljuivanje zahteva vezanih za brigu o deci u procese nastajanja nove javnosti. Meutim, s druge strane, savremene pokrete odlikuje esto ne jednaka distribucija moi, diskriminatorsko ponaanje, homofobija, rasi zam, seksizam i ignorisanje vanih problema u vezi sa reprodukcijom svakodnevnog ivota. Leviarska marksistika kritika i dalje se zasniva na kritici robne proizvodnje, dok najee zanemaruje neplaeni rad, iako je jasno da je pitanje reprodukcije centralno za svaku borbu i stvara nje alternative ivotu pod kapitalizmom, i da je nemogue razdvajati politiku borbu od reprodukcije svakodnevnog ivota. Naa levica vrlo je glasna u kritici mainstream-izacije lokalnih feministkinja i feministikih organizacija koje slue kao deurni krivci, i ispunjavaju potrebu za bavljenje feminizmom i ukljuivanjem feminizma u zajedniku borbu. To onemoguava postavljanje pitanja s pozicija levog feminizma, koja se tiu celokupnog drutva i svih odnosa u njemu, na kojima poiva kapitalizam i bez kojih sutinske promene nisu mogue. Ni leviarska ni feministika scena danas nisu operisane od kapital-odnosa u svojim redovima. Kompetitivni odnosi za minimum fondova na raspo
43 Camille Barbagallo, Nicholas Beuret, Starting From the Social Wage, u: The Commoner broj 15, temat: Care Work and the Commons, zima 2012, dostupno on-line: http://www.commoner.org.uk/wp-content/uploads/2012/01/commoner_issue-15.pdf/ 30

laganju esto su jai od solidarnosti i doslednog politikog delovanja, pa proizvode oportunizam i servilnost, a esto vode i ka uvoenju eksploata torskih odnosa, dok se u pojedinim krugovima vie ceni efikasnost od meusobne brige i razumevanja. Problemi materinstva i brige o deci ni u kom obliku nisu na agendi lokalne levice i zato nastavljaju da tavore u domenu privatnog. Pojedine retke feministike organizacije rade ve dugo na razvijanju podrke onima koji se brinu o deci kada su u pitanju pro grami koje organizuju. Meutim, dokle god se ovi problemi ne budu stavili u agendu sistematske kritike i delovanja, razgraivanje kapitalistikih odnosa nee biti mogue. Neophodno je da shvatimo da briga o deci nije iskljuivo lini problem, kao i da se ponuena pomo ne treba shvatati kao lini angaman, ve kao deo politikog rada. Ovo podrazumeva i ve liki rad na promeni naih subjektivnosti, uz rad na proirenju vlastitih kapaciteta za stvaranje senzibilnijih odnosa. U tom smislu, nikako ne smemo da zaboravimo vaan aspekt ra zvijanja kapaciteta za brigu i solidarnost u feministikim krugovima koji se pokazao na delu tokom ratova devedesetih. Razvijanje te vrste odnosa, mora biti referenca u delovanju i radu na proizvodnji novih struktura u samoreprodukciji (budueg) pokreta. Ukoliko elimo korenite promene, a ne samo jo jedan konformistiki prevrat, neophodno je konstantno raditi na revolucionarizovanju svakog trenutka naih ivota i naih meusobnih odnosa u zajednikoj borbi. Pitanje postajanja majkom je pitanje svih nas, a naa sopstvena reprodukcija je politiko pitanje. Postajanje majkom jeste pitanje uvoenja novih relacija i funkcija u revolucionarne procese i stvaranje novih oblika kolektivne reprodukcije svakodnevnog ivota i socijalizovanje odgovornosti, ako nam je cilj da eljeno novo drutvo kome se nadamo bude zasnovano na jednakim mogunostima za sve, izvan osvedoenih modela savremene podele rada i represivnih, diskrimina torskih i eksploatatorskih reima.44
44 Opta napomena: literatura i izvori koji su ve citirani u okviru odreenog teksta nee biti ponovo navoeni na kraju svakog teksta u bibliografiji. (Prim. ur.)

31

Kuni rad u kapitalizmu. Neplaeni rad majki

Sintia Lirondel Bavila sam se batovanstvom, farbala automobile, prodavala krofne i pe kla pljeskavice. Takoe, ivela sam i oseala se kao da sam nevidljiva dok sam bila samo mama. Nita se ne moe uporediti sa stresom uvanja male dece, kuvanja za njih i ienja za njima. Kuni rad je nepriznat, bez statusa, i to je posao koji me je istroio vie od svih drugih poslova koje sam radila. Meutim, kuni rad je vien kao dosadan, a ignoriu ga ak i pro gresivne grupe. Plaeni rad je priznat; to je pravi rad. Najprisutniji, iscrpljujui i zamoran rad jo uvek se obavlja besplatno, a nevidljiv je i onima koji se bore za socijalnu pravdu, protiv kapitalizma. Kao antikapi talistika aktivistkinja, uestvovala sam na bezbroj skupova i protesta, proitala gomilu alternativnih asopisa ali bila sam nesvesna uloge koju kuni rad igra na irem planu ekonomije. Svoju prvu knjigu na ovu temu pronala sam na rasprodaji povo dom zatvaranja feministike knjiare na Viktoriji, pre nekoliko godina. Bila je to najjeftinija knjiga na stolu sa knjigama do jedan dolar. Knjiga Vie od rada ljubavi (More Than a Labor of Love), Meg Lakston (Meg Luxton), istraivala je tri generacije domaica u Flin Flonu u Manitobi. Iako sam lino bila upoznata i esto iscrpljena kunim radom (ja sam samohrana majka troje dece), nikada nisam razumela njegov znaaj. Kapitalizam je izgraen na pleima neplaenog rada radnika irom sveta. Veina nepla enih radnika su ene, a najvei deo neplaenog rada odvija se kod kue. Kuni rad ini dve stvari: reprodukuje ljudska bia a time i radnu snagu i svakodnevno priprema radnike za odlazak na posao. Kanada je 1994. procenila da bi vrednost kunog rada, da je plaen, iznosila 318 milijardi dolara. Raznovrsnost poslova koje morate da radite brinui o kui i deci je beskonana: kuvanje, spremanje, pranje i peglanje vea,
32

briga o zdravlju, medijacija, pomo u uenju, savetovanje, sekretarski poslovi, transport dece i kunih potreptina i tako dalje, a sav taj rad se odvija tiho, neherojski. Mnoge ene koje rintaju bez novane nadoknade, uz fiziki napor podizanja dece, dok se bore protiv bede, bolesti i siroma tva, sebi prerano kopaju grob. Ali mi verovatno mislimo o sebi kao radnicama jedino kad radimo izvan kue. To je postalo oigledno tokom intervjua koji je vodila istori arka Suzan Staser (Susan Stasser) za svoju novu knjigu Nikada zavreno (Never Done). Osamdesetosmogodinja ena rekla je u tom intervjuu da ne moe da veruje da njen neplaeni rad (nasuprot njenim poslovima) moe imati bilo kakav znaaj za jednu istoriarku. Jedna od prvih ena koja je dovela u pitanje gledite da kuni rad nije produktivan rad je Marijaroza Dala Kosta (Mariarosa Dalla Costa), koja je u Italiji 1972. pisala da su domaica i njen rad osnova procesa aku mulacije kapitala. Kapital upravlja neplaenim radom domaice, kao i plaenim radnikom. Dala Kosta je porodicu videla kao koloniju kojom dominira kapital i drava. Ona je odbila vetaki stvorenu podelu na rad za i rad bez nadnice, rekavi da se ne moe razumeti eksploatacija nadni arskog, dok se ne razume eksploatacija neplaenog rada. Druge feministike autorke kritikovale su to gledite zbog toga to ono ne priznaje da mukarci imaju direktne koristi od rada ena u kui. Hajdi Hartman (Heidi Hartmann) pie u ene i revolucija (Women & Revolution) da su sindikati belih mukaraca poetkom 19. veka zahtevali da se ene, deca i ne-belci iskljue iz radne snage jer je njihovo uee smanjivalo nadnice. Traili su dovoljno visoke plate za mukarce da bi njihove ene mogle da priute da ostanu kod kue i brinu o deci i kui. Hajdi Hartman to vidi kao tajni dogovor izmeu radnika i kapitalista. Na taj nain su beli mukarci zadravali enu kod kue iz svoje line kori sti, dok su gazde, koje su shvatile da domaice proizvode buduu radnu snagu i odravaju zdravije radnike, dobile posluniju radnu snagu. Dakle, porodina plata je uvrstila partnerstvo izmeu patrijarhata i kapitalizma.
33

Tradicija da ene rade u kui besplatno, a mukarci izvan kue za platu, se izmenila. Veina mukaraca nije bila dovoljno plaena za izdravanje porodice. Veliki broj ena danas ima plaeno zaposlenje. Ali, kao to Rut varc Kaun (Ruth Schvartz Kauen) primeuje u svojoj knjizi Vie posla za majku (More Work for Mother), dok su se zadaci koje ene izvravaju u kui promenili, vreme provedeno u kunom radu nije. To je delom rezultat toga to radnice u kui danas odravaju vie standarde istoe, imaju vie aparata za ienje, provode vie vremena kao potroa ice (oko osam asova nedeljno u kupovini i prevozu robe koja je ranije bila dostavljana), suoavaju se sa veim pritiskom da obezbede pozitivna iskustva za svoju decu, imaju manje pomoi od odraslih roaka, a ni priblino dovoljno pomoi od svojih partnera mukaraca. U situaciji kada oba partnera u domainstvu imaju stalno zaposlenje, ena jo uvek radi kune poslove znatno vie nego mukarac 15 sati vie nedeljno, ukupno jo jedan dodatni mesec od dvadesetetvoroasovnog dana svake godine. Kao samohrana majka pokuavam da pomirim dva nespojiva zahteva od strane drutva: 1) da budem dobra majka, i 2) da ne budem parazit, zaraujui za ivot. Tako radim obe stvari na kompromisan na in. Izuzetno je teko biti dobra majka kada nemate dovoljno novca da obavite posao. Izuzetno je teko da zaraujete za ivot kada pokuavate da kompetentno podignete zdravu decu. U Feministikim pitanjima (Feminist Issues, jesen 1992), Riva Landau (Reva Landau) upozorava ene ukazivanjem na posledice naputanja plaenog rada na nekoliko godina zbog staranja o deci, kao na dugogodinje ekonomsko kanjavanje kroz proputene mogunosti za obuku, unapreenje i penzione doprinose. Mukarci koji imaju partnerku koja radi u kui su u nepravednoj prednosti nad enama na istom radnom mestu, koje nemaju slobodnog rad nika kod kue da brine o njihovim potrebama. Ako mukarci odbiju da rade svoj deo domaeg rada, ene moraju da stupe u trajk. Ovo je ideja u osnovi Globalnog enskog trajka (Global Womens Strike) koji je poeo 8. marta 2000. (www.globalwomenstrike.net). Procenjeno je da ene ine 52% odraslih na planeti i obavljaju 75% potrebnog rada za odravanje 100% populacije.
34

Organizatorke Globalnog enskog trajka tvrde da ko god obavlja sav taj rad ima stvarnu mo da utie na promenu. Ali, kao to Marija Mis (Maria Mies) pie u svojoj knjizi Patrijarhat i akumulacija na svetskom nivou (Patriarchy and Accumulation on a World Scale), mora postojati solidarnost izmeu ena u visoko razvijenim i nerazvijenim zemljama ako elimo da napravimo ovu promenu: Ako jedna grupa ena pokuava da pobolja svoje materi jalno stanje kao najamnih radnica ili kao potroaica, a ne kao ljudskih bia, kapital e pokuati da nadoknadi eventualne gubitke pritiskanjem druge grupe ena. Naalost, izgleda da je osnovni motiv pojedinih feministikih knjiga da 1) ene treba da imaju pravo da eksploatiu druge radnike, postajui preplaene kapitalistkinje, i da bi 2) deca trebalo da budu ma sovno proizvedena u obdanitima. Dati i mukarcima i enama jednaku ansu da budu tlaitelji nije reenje. Skladitenje dece tako da roditelji mogu da rade poslove koji eksploatiu druge ljude nije reenje. ene koje ine svu tu besplatnu radnu snagu u kapitalistikom sistemu u kome nita drugo nije besplatno, moraju prestati da budu tako fine. To nas ini umornim. A logina posledica toga to smo suvie umorne je da nema dodatnog truda u kui i volontiranja u koli. Moda svi volonte ri treba da prestanu da rade besplatno, to bi bila logina posledica ivota pod vrednosnim sistemom kojim dominira trite. Jedini besplatan rad trebalo bi da je revolucionarni rad. To ukljuuje i podizanje svesne dece. Svaki drugi besplatan rad samo jaa sistem koji ubija i nas i planetu. Oni koji su najpotlaeniji pravilima i upravljaima treba da rade da bi upravljali radei najmanje mogue neplaenog rada, a zatim da trajkuju. U Britanskoj Kolumbiji organizujemo niz enskih trajkova na osnovu nekih od ciljeva Globalnog enskog trajka, sa zahtevom da se prekine sa kanjavajuim i izgladnjujuim nivoom sistema socijalne pomoi i da se on zameni univerzalno garantovanim prihodima (pogle dajte lanak na ovu temu http://pacificcoast.net/ ~ swag/guaranteed income.htm/).
35

Neplaeni rad je tabu tema zbog priznavanja da e potkopati jedan od najvanijih ideolokih temelja kapitalizma. Vlasnika klasa ne eli da prizna da je jedini nain za njen prosperitet neplaanje 75 odsto istinskog rada na planeti. izvor: Cindy LHirondelle, Housework Under Capitalism: The Unpaid Labor of Mothers, Off Our Backs The Feminist Newsjournal, januar februar 2004. prevela sa engleskog jezika: Tanja Markovi

Nezadovoljna bela ena od dvostrukog do trostrukog optereenja ili zatoenica dijalektike vica
Katja Kobolt Da li, zapravo, rodi decu i eka da negde odu, da bi mogla opet da radi? Da li rodi decu da bi ekala da se opet vrate? Da li rodi decu da bi u sebi nosila jo i njihove strahove? Ili rodi decu da bi mogla posle da se bori za opstanak.
Marua Krese, Svi moji Boii1

Ovaj tekst je pokuaj teorijskog obrauna sa svakodnevicom koju autorka visoko obrazovana ena u srednjim tridesetim godinama, samozaposlena kulturna radnica i teoretiarka/predavaica, udata majka dvogodinjeg deteta ivi izmeu bavarske i slovenake prestonice. Uprkos svesti da iskustvo nipoto nije neto samorazumljivo niti neposredno, ve je uvek sporno i predmet je borbe za smisao, a to je uvek i politiko2, tekst i nje gova autorka su optereeni bar dvostrukom nemogunou, to autorkinom pisanju unapred uskrauje legitimnost. Autorka je, prvo, zbog svoje svakodnevnice gurnuta u situaciju u kojoj su vanost teorijskih razmiljanja i produbljeno itanje (teorijske) literature vremenski luksuz, odnosno, redukovani su na slobodnovre mensku aktivnost. Ona ivi u drutvu koje vie ne garantuje uvanje dece i u kome je, istovremeno, njen intelektualni rad u veini sluajeva ne plaen ili, u najboljem sluaju, manje plaen. Drugo, u postfeministikom drutvu jednakih mogunosti, rizika i prekarnosti, koje se temelji na pervertiranoj poststrukturalistikoj paradigmi slobodnog izbora fluidnih identiteta, autorka se suoava sa antipolitikim diskursima partikulari zacije. Ti diskursi se, izmeu ostalog, materijalizuju kroz smanjenje
36 37 1 Marua Krese, Vsi moji boii, Mladinska knjiga, Ljubljana 2006, strana 17. 2 Joan Scott, The Evidence of Experience, Critical Inquiry, 17/4, 1991, strana 797.

socijalnih prava stanovnika neke drave, odnosno socijalnih dunosti od strane drave. Ovde se autorka usredsreuje, pre svega, na ne vie podra zumevano pravo na uvanje dece kao javno zagarantovanog servisa.3 Premda proces raspada socijalne drave stvarno zakorauje u ivote i utie na biografije irokih skupina subjekata, u isto vreme dominantni diskursi neoliberalizacije tim subjektima odriu pravo na politiku arti kulaciju njihovih problema i interesa. Njihovi ivotni putevi se, naime, prema modelu jednakih mogunosti, guraju u sferu privatnosti i tumae se kao line odluke, ime se toj irokoj skupini subjekata odrie svakovrsna mogunost politizacije, pa se njihovi interesi odreuju kao privatni i time partikularni. Politiko je, pak, oduvek moglo biti samo to to se artikulie kao opte.4 Ako je feministika kritika socijalistikog ureenja polova napa dala injenicu da su enska prava u socijalizmu ostala ograniena na so cijalna prava i enama nisu garantovala politike moi,5 u drutvu gender monitoring-a zagarantovani postotak ena u parlamentu smo platile cenom smanjenja socijalnih prava. Autorka ovog teksta ivi u zemlji evropske ekonomske velesile, gde trenutno 32% mesta u parlamentu zauzimaju ene, i u mestu u kojem oko 25% dece ispod tri godine ima garantovano uvanje van porodice. U skadu sa narednom neoliberalistikom maksi mom, to jest sa mobilnou (intelektualnog) proletarijata, na moje pro blematizovanje uvanja dece u bavarskoj prestonici mnogi mi odgovaraju neto kao: pa zato ivi ba u tom mestu koje je optereeno katolikom
3 Neoliberalizam oznaava, opirno, iz ekonomske samoregulacije i trita proizilazee ureenje i razvojni plan. Temelji se na podreivanju irih drutvenih podruja prevlasti trita, te na uskom ograniavanju zadatka drave. Drava bi trebalo da se podredi trinim moima i garantuje samo okvirne uslove, pri emu su u prvom planu, pre svega, zatita privatne svojine i ugovorna prava. (Gabriele Michalitsch, Die neoliberale Domestifizierung des Subjekts. Von Leidenschaften zum Kalkl, Campus Verlag, Frankfurt, New York 2006, strana 49). 4 Slavoj iek, A Leftist Plea For Eurocentrism, Critical Inquiry, 24:4 (1998), strana 988 1009. 5 Vlasta Jalui, Zurck in den Naturzustand? Desintegration Jugoslawiens und ihre Folgen fr die Frauen, Feministische Studien, 92/9 (1992), strana 922. 38

tradicijom, u Berlinu je, na primer, dovoljno mesta u vrtiu. Kad autorka sagovorniku opie da ne ivimo samo u vremenu mobilnog proletarijata, ve u realnosti takozvanih patchwork porodica u kojoj je mobilnost ograni ena, i u kojoj i ona sama ivi, ispadne da i onako njeni argumenti teraju vodu na mlin paradigme pogrene line odluke. Ipak, nije li (bio) upravo feminizam taj koji uvek iznova upozora va da je lino politiko? ak su i dominantni diskursi jednakih mogu nosti ovu maksimu uzeli kao svoju, ali smo naalost svedoci evakuacije itavog niza problema i interesa. Naime, dok nas sa svih strana i svake godine poduavaju kako nasilje nad enama i nasilje u porodici ne odgo varaju naem civilizacijskom stupnju, ostaje itav niz problema, na primer problem uvanja dece, koji je iskljuen iz javne rasprave. Time nikako ne mislim kako kampanje protiv nasilja nad enama nisu bitne. ivot u ne nasilnom okruenju, naalost, jo uvek se ne podrazumeva. Veliki broj ena (naravno, i mukaraca) je jo uvek izloen nasilju u porodici, pa i u drutvu uopte (u priblino trideset drava sveta trenutno se odvija rat, odnosno naoruani napadi su svakodnevica).6 Ipak su te kampanje ma sa dve otrice. Dvosekle su jer se, ako u to jo ubrojimo i gender monitoring, u veini sluajeva feministiki lobbying, kakav praktikuje veina vladinih i nevladinih organizacija, na toj taki se zaustavlja.7 Tako nama enama, koje imamo sree da nas (do sada) nisu pretukli, poruuju pre svega jedno: Draga, moe biti super zadovoljna to te niko nije prebio, zato zatvori svoja uobraena i privilegovana malograanska ustaca, i uivaj u svojoj srei. Piem, dakle, iz zlatnog kaveza o sebi i drugima koje, spolja gleda no, odgovaraju idealu bele ene.

6 Uporedi: Upsala Conflict Data Program: http://www.pcr.uu.se/research/UCDP/. 7 Lilijana Burcar, Post-feminizmi v slubi neoliberalnega humanizma: obstranjenje kritine refleksije in delegitimacija drubeno-politinega boja, ProFemina asopis za ensku knjievnost i kulturu, specijalni broj Feminizam politika jednakosti za sve, Beograd, zima/prolee 2011, strana 27 46.

39

... zavodljiva, ali ne kurvasta, dobro udata, ali ne pritenjena uz zid, zaposlena, a ne preterano uspena da ne bi frustrirala svog tipa, vitka, ali ne panii u pogledu ishrane, uvek neodreene mladosti, ne mora dati plastinom hirurgu da je unakazi, stoplje na sa svojom majinskom ulogom, a da ipak, pri tome, ne misli samo na pelene i na kolske zadatke, dobra gazdarica, a nikakva klasina kuna matrona, posve kultivisana, ali nikakva stvarna konkurencija svom muu, tu srenu belu enu koju nam stalno poturaju pod nos i koju bi svim snagama morale kopirati, iako se ona bez nekog posebnog razloga na smrt dosauje, nikad jo nisam srela. ak verujem da ona uopte ne postoji.8 Kao to je opte poznato, ali naalost uvek iznova zloupotrebljivano, gender reimi nisu nikakve aistorijske tvorevine. Buroaska revolucija i kapitali stiki naini proizvodnje su u prvom redu omoguili gender reime kakve danas u Evropi, uglavnom, poznajemo.9 Takoe je opte poznato da su popravke proleterske revolucije 20. stolea bile samo do odreene mere strukturalne prirode, odnosno da su se, u najboljem sluaju, ograniile samo na podruje socijalnih prava.10 Patrijarhalni odnosi su, kako na porodinom, tako i na irem drutveno-ekonomskom nivou u okviru soci jalizma ostali uglavnom nerevidirani. Takoe, i graanski feministiki pokreti su, pored ve pomenutog gender monitoring-a, ostavili trag pre svega na onim podrujima u kojima nisu potrebne temeljne i ire drutvene promene. Zato je ivot bele ene u zlatnom kavezu, naalost (jo uvek ili ponovo), vrlo slian ivotu idealne ene kako ga je opisao vic koji je nedavno
8 Virginie Despentes, King Kong Theorie, Berlin Verlag, Berlin 2007, strana 12. (prevela sa engleskog na slovenaki: Katja Kobolt). 9 Renata Salecl, The Spoils of Freeedom. Psychoanalysis and Feminism After the Fall of Socialism, Routledge, London 1994, strana 112118. 10 Vlasta Jalui, Zurck in den Naturzustand? Desintegration Jugoslawiens und ihre Folgen fr die Frauen, Feministische Studien, 92/9 (1992), strana 922. 40

kruio na internetu. Vic sa naslovom Iz dnevnika idealne ene je zabavna ilu stracija esto kritikovane dvostruke optereenosti ena, naime, injenice da ene, pored posla, veinom najvie vode brigu za domainstvo i decu. Probudila sam se. Umila se brzo, pomuzla krave, dala kokoima i zeevima da jedu, isterala koze i krave na pau. Probudila sam decu, napravila im doruak, spakovala ih za kolu, odvezla ih u kolu, pokosila travu. Otila sam na posao, posvaala se sa efom, izbacila ga iz kancelarije, obraunavala putne naloge, zaraivala novac za firmu, zaradila platu. Dola sam kui, iscepala metar drva, skuvala ruak, dovela decu iz kole, nahranila ih, prijavila porez na dobit, ila u polje da okopam kupus i krompir do mra ka, stigla do frizera. Vratila sam se kui, uterala krave i koze u talu, spremila veeru, obnovila osiguranje za auto. Nahranila decu, okupala ih, stavila ih u krevet, oprala mainu vea, platila raune putem interneta, pregledala potu, obesila ve, pojela koru hleba sa puterom i medom. Kada sam se konano spremila za spavanje, pade mi na pamet: AJME UASA! Moj mu! Ceo dan lei na kauu nepojeban! Ono to u primeru sa vicem nedostaje (svako)dnevno autorki, a verovatno i u danima veine ena postindustrijskih urbanih drutava, je delimino autarkino izdravanje domainstva. I za zadovoljenje (muke) seksualnosti uglavnom nedostaje vremena. Vicu nedostaje mukarac upregnut u dru tveno-ekonomsku i porodinu maineriju. Inae, dani idealne ene iz vica i ene iz zlatnog kaveza su slini po tome to je jedina aktivnost, koja se doputa, teleoloka. Mi, to jest subjekti repatrijarhaliziranog neolibe ralizma, ivimo ivot instrumentalno. U vicu drava (jo uvek) garantuje staranje o deci, dok drutveni kontekst podrazumeva izuzimanje muka raca iz domainstva i brige o deci, kao i (tranzicijsku?) nezaposlenost. Moj primer, primer ene iz zlatnog kaveza, je malo komplikovaniji. Kom plikovan je ve zato to, kako je gore opisano, to nije samo moj problem,
41

a ipak se dominantno interpretira kao problem moje line pogrene odlu ke. Odgovornost za sprovoenje jednakih mogunosti i work-life ravnotee porodinog ivota se, naime, prenosi sa ireg sistemskog ureenja u sferu privatnosti. Autorkin pogled na feministiku literaturu koja se usredsre uje na socioloke, kulturoloke i antropoloke aspekte neoliberalnog drutva je bio slian reavanju psiholokog testa iz enskog asopisa. Da li ste visoko obrazovani u okviru sociolokih studija?11 Da li ste aktivni u projektnim, privremenim poslovima na neo dreeno radno vreme?12 Da li va heteroseksualni partner ima visoko tehniko obrazovanje i da li je zaposlen puno radno vreme na radnom mestu sa nepisa nim pravilom prisustva i preko odreenih osam sati radnog dana?13 ak i ako ste zaposleni puno radno vreme, da li va posao donosi manju zaradu nego posao vaeg heteroseksualnog partnera?14 ak i ako se va heteroseksualni partner, koliko mu posao doputa, angauje u domainstvu i brizi oko dece, da li je ta briga, napo sletku, prvenstveno va posao?15 Da li sami preuzimate odgovornost da se, nakon porodiljskog, ponovo ukljuite u profesionalni svet?16
11 Lilijana Burcar, Post-feminizmi v slubi neoliberalnega humanizma: obstranjenje kritine refleksije in delegitimacija drubeno-politinega boja, strana 2746. 12 Ibid. 13 Ibid. 14 Ibid, Iris Nowak, Von mutigen Mnnern und erfolgreichen Frauen. Work-Life-Balance in prekarisierten Verhltnissen, u: Christina Kaindl (ur), Subjekte im Neoliberalismus, BdWi-Verlag, Marburg 2007, strana 59 74. 15 Lilijana Burcar, Post-feminizmi v slubi neoliberalnega humanizma: obstranjenje kritine refleksije in delegitimacija drubeno-politinega boja, strana 2 46. i Iris Nowak, Von mutigen Mnnern und erfolgreichen Frauen. Work-Life-Balance in prekarisierten Verhltnissen, strana 59 74. 16 Iris Nowak, Von mutigen Mnnern und erfolgreichen Frauen. Work-Life-Balance in prekarisierten 42

Prebacujete brigu o deci na slabo plaenu (migrantsku i, pre svega, ensku) radnu snagu?17

Na sva ta pitanja autorka je morala odgovoriti potvrdno i tako je vie nego pozitivno reila test o visokoj razini repatrijarhalizacije i neoliberalizaci je polno odreenog modernog enskog subjekta. Stoga jer je autorkino dete, za svoje skromne dve godine ivota, dobilo oko dvadeset odbijanja od strane javnih i privatnih vrtia, njegovi roditelji su se, umesto da iskoriste rad na crno manje privilegovanih ena, prikljuili grupi drugih roditelja sa istim problemom i osnovali su neprofitno drutvo, takozvanu roditelj-dete inicijativu. Takve inicijative su nain na koji nemaka dra va reava problem uvanja dece. Recept se temelji na takozvanom nepla enom out sourcing-u, koji ukljuuje dobrovoljni rad roditelja i time umanjuje teret javnih budeta. Gradske vlasti takvoj inicijativi, koja mora zadovoljiti hrpu normi, dotiraju priblino 80% trokova za zaposlene vaspitae (koji su, inae, legalno zaposleni ali, prema platama u javnom sektoru, mizerno plaeni) i za trokove iznajmljivanja prostora. Sve osta le trokove snose sami roditelji, pored toga to aktivno sudeluju u voe nju i odravanju vrtia. Trokovi za ovakvo uvanje su za roditelje vei nego u javnim vrtiima organizovanim od strane drave (u kojima ima katastrofalno premalo mesta), ali su jo uvek manji nego u privatnim ustanovama. Izbor vaspitaa, pedagokog koncepta, ishrane i tako dalje je, dodue, usklaen sa javnim normama, ali je u velikoj meri preputen roditeljima. A ta sloboda ima, naravno, svoju cenu naime, pored mese nih doprinosa roditelji se moraju u slobodno vreme prilino angaovati: od koordinacije vaspitaa, roditelja, voenja finansija, komunikacije i usklaivanja sa javnim slubama i vlastima, ienja, renoviranja, zamene
Verhltnissen, strana 59 74. i Gabriele Michalitsch, Die neoliberale Domestifizierung des Subjekts. Von Leidenschaften zum Kalkl, strana 49. 17 Lilijana Burcar, Post-feminizmi v slubi neoliberalnega humanizma: obstranjenje kritine refleksije in delegitimacija drubeno-politinega boja, strana 2746. i Iris Nowak, Von mutigen Mnnern und erfolgreichen Frauen. Work-life-Balance in prekarisierten Verhltnissen, strana 59 74.

43

u uvanju u sluaju bolesti vaspitaa i tako dalje. Na raun volontiranja roditelja se stvaraju mesta za decu u vrtiu, a dravu, koja ta mesta ponosno ubraja u statistiku, takvo uvanje kota daleko manje nego to bi je kotalo kada bi toj deci osigurala uvanje prema javno zagarantovanom reenju. I pored glasnog (eugenikog) poziva za podizanje stope nataliteta, odgo vornost za uvanje dece i usklaivanje profesionalnog i porodinog ivota se prenosi na plea roditelja. Time se premeta, kako pie Iris Novak (Iris Nowak), i ostvarenje jednakih mogunosti u podruje pojedinane odgo vornosti, gde ih sam pojedinac i u saradnji sa partnerom ostvaruje. Oba pola bi tako trebalo da postanu visoko komunikativni poje dinci, sposobni za reavanje konflikata. Visoke socijalne kompe tencije trebalo bi da ih osposobe za to da uvek iznova nau fleksibilna reenja za organizaciju uvanja dece. Tome primere no, trebalo bi pomou odgovarajuih tehnologija jastva potpuno obnoviti polne identitete, koji su u vezi sa razliitim oblicima rada. Ukoliko to uspe i mukarcima, onda su to novi junaci koji poseduju (graansku) hrabrost. enama se naelno priznaje pravo na ravnopravno sudelovanje u drutvu. Nadalje, one se predsta vljaju kao bia ije su mogunosti stvarnog (samo)oblikovanja ivota potpuno zavisne od toga da li je njihovim mukarcima uspe lo da se promene. Cilj pravinog odnosa izmeu polova se tako upotrebljava kao sredstvo za to da se sudbina ena, u zaotre nom obliku, vee za emocionalni sukob sa vlastitim mogunosti ma i za istovremeno utvrivanje novih oblika neoliberalnog diskursa o linoj odgovornosti. Heteroseksualni par se misli kao jedinica kojoj, uz dovoljno napora (pored prerade meusobnih konflikata i u samopreobraaju) uspeva da se na idealan nain pobrine za linu sreu. Problemi uvanja dece se reavaju pomo u uspene organizacije vremena unutar porodice. Takav par je upregnut u revalorizovane odnose (u odnos trenera i preduzea sa menadmentom diverziteta) i u porodici (u liku bake/dadilje
44

kojoj uvanje dece postaje deo partnerskog menadmenta). Izvan toga ne postoji nikakav oblik kolektiva ili drutvenosti iji bi se spreavajui i podstiui znaaj morao uzimati u obzir u unutra njim procesima (samo)preobraaja.18 Ako su nae mame, one koje su veinu svog reproduktivno aktivnog ivota ivele u socijalizmu, nosile takozvani teret dvostruke optereenosti, mi, nova generacija emancipovanih ena i sa nama, delimino, nai partne ri, usled procesa neoliberalizacije radne snage i socijalne drave sve vie nosimo trostruki teret. Neoliberalizacija trita radne snage znai, nai me, i njenu mobilnost, zato je sve manje (homosocijalne) pomoi koja je bila znaajna za ivot u manje-vie rairenim oblicima porodice u socija lizmu (itaj: mama je pomagala erki u brizi za njenu decu). Jo uvek smo mi ene te koje uglavnom preuzimamo poslove u domainstvu, brinemo se za decu i za starije, nemone lanove porodice. Da bi mogle slediti svoj profesionalni put i biti zaposlene, za garantovano uvanje dece kao javni servis, sve vie se moramo same snalaziti. Pomo u brizi za decu traimo ili (na crno), najee od loije ekonomski i drutveno stojeih nego to smo mi same,19 ili plaamo astronomsko visoke mesene doprinose za privatne vrtie, zbog kojih se na posao isplati samo u smislu drutvenog prestia, a ne ekonomski20. Ili ivimo, kao autorka i njen partner, u skladu
18 Iris Nowak, Von mutigen Mnnern und erfolgreichen Frauen. Work-life-Balance in prekarisierten Verhltnissen, strana 67. 19 Lilijana Burcar, Post-feminizmi v slubi neoliberalnega humanizma: obstranjenje kritine refleksije in delegitimacija drubeno-politinega boja, strana 27 46. 20 Ionako slabije zarade ena u odnosu na zarade njihovih heteroseksualnih partnera dodatno su manje u nekim zemljama, kao na primer u Nemakoj, zbog zastarele fiskalne politike (ta politika nikada nije bila napredna!). Takozvani Ehegattensplitting se odnosi na procenu poreza na dobit iz delatnosti i predvia da se zakonski partneri tretiraju kao zajednica. Zakonski ivot bi drava trebalo poreski nagraditi zakonski partneri bi trebalo da plaaju manji porez. Ipak, ova uredba je dvosekla. Samo jedan od partnera moe ostvariti poreske prednosti i najee je to onaj koji zasluuje vie, dakle, u veini sluajeva zakonskih heteroseksualnih zajednica su to mukarci. Na taj nain bi se i socijalno slabijim porodicama omoguilo da ene ostaju kod kue ili u kui, budui da mukarci donose vie novca u kuu. Zato neki Ehegattensplitting nazivaju i poret-

45

s visokom normom fleksibilnosti i, u slobodno vreme, preuzimamo veliki stepen odgovornosti i organizujemo nekakve samoupravne vrtie da bi drava mogla tedeti. Hvala za cvee! Reenje te situacije ne moemo traiti samo na podruju privatnog, do reenja nas ne mogu dovesti nikakvi treninzi tehnologija samopreo braaja nas samih ili naih partnera. Dosta nam je multikulturalistike politike korektnosti nedostatak uvanja dece je opti problem. To je politiki problem, povezan je sa sistemskom nejednakou mukaraca i ena na tritu radne snage te se, naime, deli na muki ili vie vredno vani i stoga bolje plaeni sektor drutva znanja i informatike i (enski) devalorizovani i proireni podsektor starateljskih i drugih snabdevako -uinkovitih i podizvoakih servisa21. Zato, pre nego to se moje dete probudi iz popodnevnog sna, umesto zakljuka, zajedno sa Verdinii Despentes (Verginie Despentes) viem feminizam ne moe i ne sme biti samo nekakav life style ili statistiki gender monitoring, feminizam se mora izboriti (ponovo) za kolektivno! Feminizam je revolucija, a ne neko novo ureenje odreenih marketinkih uputstava, nije neka loe definisana reklama za felacio ili promenu partnera, takoe se ne radi o nekakvom poku aju poboljanja dodatne zarade. Feminizam je kolektivna pusto lovina, za ene, za mukarce i za druge. On je nain gledanja na svet, pogled na svet, svesna odluka. Pri tome se ne radi o merenju malih pogodnosti koje su priznate enama u odnosu na mala do stignua mukaraca, nego o tome da se stvarno ceo sistem srui.22
-premija. Ipak, u sluaju da su oba partnera zaposlena, ta poreska nagrada drave izostaje, ili dok jedan od partnera uiva poresku pogodnost, drugome odbijaju astronomski porez, to manje plaene ene odvraa od zaposlenja. 21 Lilijana Burcar, Post-feminizmi v slubi neoliberalnega humanizma: obstranjenje kritine refleksije in delegitimacija drubeno-politinega boja, strana 2746. 22 Virginie Despentes, King Kong Theorie, Berlin Verlag, Berlin 2007. [Prvo izdanje: Virginie Despentes, King Kong Thorie, Bernard Grasset, Paris 2006] 46 47

izvor: Katja Kobolt, Nezadovoljna bela enska od dvojne k trojni obremenjenosti ali ujetnica dialektike vica, Feminizam politika jednakosti za sve, ProFemina asopis za ensku knjievnost i kulturu, specijalni broj, (temat priredili Jelena Petrovi i Damir Arsenijevi), Beograd, zima/prolee 2011. prevela sa slovenakog jezika: Maja Solar

Elbieta Jabloiska Super Mama

serija od tri fotografije, 2002 49

50

51

Bitka svih* majki (ili: Bez neovlaene reprodukcije)

Madam Tlank Zdravstvena i socijalna zatita u Ujedinjenom Kraljevstvu je po stala orue nadgledanja i kontrole. Pa Defe injenica je da se nalazi u privilegovanoj poziciji jer zna da se nikada, nikada, nikada, NIKADA nee suoiti sa efovanjem dravne uprave koja te tretira kao dete, samo zato to parazit ivi u tvom telu.
1 Vila Pravika

Do sada su svi ve zaboravili ono to je istorija dokazala: da je vaspitavanje deteta ravno koenju njegovog razvoja. Najbolji nain da se podie dete je da se suspenduje vlastiti uticaj.
alamit Fireston, Dijalektika seksa: Sluaj feministike revolucije2

U tekstu koji sledi elim da razmotrim efekte skoranjih zdravstvenih i socijalnih politika u Ujedinjenom Kraljevstvu na ene i njihovu decu, oznaene kao rizine grupe.3 Problematini (siromani) delovi populacije su esto sluili kao poli gon za eksperimente socio-bioloke kontrole od strane drave i njenih ispo stava. Istorijski gledano, ti eksperimenti su drugaije uticali na ene nego na mukarce. Razlozi za to su razliiti. U pitanju su ili razliite uloge koje su im dodeljene (na primer njihova eksploatacija u vojnoj industriji tokom rata, ili upotreba silovanja kao vojne strategije) ili njihov fiziki izgled (kao u razvoju i testiranju modernih metoda kontracepcije na enama koje se nala ze na okupiranim teritorijama, u zatvorima ili koje koriste socijalnu pomo).
1 The Law Fairy, feministing.org 2 Schulamith Firestone, The Dialectic of Sex: The Case for Feminist Revolution, William Morrow and Company Inc, New York 1970. (prvo izdanje, Prim. prev.). 3 Istraivanje za tekst je raeno tokom 2007. Mogue je da su do sada uvedene promene. 52

Dravne intervencije imaju tendenciju da se koncentriu na ene koje sebi ne mogu da dozvole nevidljivost, odnosno koje ne mogu da nau izlaz iz pozicije zavisnosti od dravno administrirane zdravstvene i soci jalne zatite.4 ene su vladinim agencijama esto vidljivije od muka raca zbog njihove reproduktivne sposobnosti. U sluajevima kao to su kontracepcija, izdavanje recepata, abortusi, sterilizacije, prenatalni pregledi, poroaji, postnatalni tretmani, histerektomije, kao i onim u vezi sa menopauzom, proverama mastita, raka dojke i tako dalje, zahteva se profesionalna medicinska pomo. Najvei deo reproduktivne sposobnosti ena ostaje pod medicinskom kontrolom tokom itavog ivota.5 U veini drava sa oblicima vladavine zasnovanim na socijal- demokratskoj dravi blagostanja, veliki broj ena se registruje u nekoj od dravnih agencija ukoliko se spremaju da dobiju dete ili su ga nedavno dobile, kako bi obezbedile barem neki oblik finansijske pomoi u obliku deijeg dodatka. U Ujedinjenom Kraljevstvu 94 posto samohranih rodite lja trai pomo; veina samohranih roditelja su ene.6 Kada se jednom registruju kao potraiteljke u svrhe preivljavanja, od majki se zahteva da pohaaju treninge ili programe podrke (odnosno drutvene ekspe rimente) ove ili one vrste, kao dokaz njihove volje da se integriu u ekonomske aktivnosti, i od njih se trai da se postaraju da njihova deca
4 Da takve mere nikad nisu klasno neutralne najbolje pokazuje pravna praksa Velike Britanije koja se tie anti-socijalnog ponaanja: meu sankcijama kojima se najee preti je gubitak socijalnih stanova, to jest prisila se sprovodi samo nad onima iji su prihodi u rangu socijalnog stanovanja. 5 Ovo naravno nije uvek bio sluaj (vidi: Silvia Federici, Caliban and the Witch, 2004). Nekoliko panje vrednih pokuaja vraanja kontrole reproduktivne sposobnosti enama deo su istorije enskog samoorganizovanja u Sjedinjenim Amerikim Dravama tokom ezdesetih i sedamdesetih godina. Najpoznatija meu njima je Dejn (Jane, zvanino poznata kao Savetovalite za abortus enske oslobodilake unije iz ikaga [Abortion Counseling Service of the Chicago Womens Liberation Union]), koja je izvela niz ilegalnih abortusa izmeu 1969 i 1973. godine. Programi zdravstvene i socijalne zatite Crnih pantera su takoe ukljuivali planiranje porodice, nakon to su ene pre okrenule do tada preovladavajui stav partije protiv abortusa. 6 A mnogo je tee oevima u tom zahtevu! Dvojica samohranih oeva saoptavaju da su agencije redovno zahtevale da znaju gde je majka, i u nekoliko navrata su pretile oduzimanjem deteta ukoliko oevi izau sa zahtevom za, na primer, dodeljivanjem smetaja.

53

urade isto, premda su mizerno zavisne. One koje odbiju rizikuju gubitak finansijske podrke. Slube socijalne integracije se u Ujedinjenom Kraljevstvu fokusiraju na teko dostupne porodice, zahtevajui od onih koji ele da ostanu to je mogue vie nevidljivi da se identifikuju i postanu dostupni dravi i privatnim institucijama. Komercijalne privatne dobro tvorne inicijative pomau majkama da se vrate na posao, dok omladinski timovi prate njihovu decu i rade na tome da majke ne budu optuene ukoliko im deca ipak postanu delikventi. Novije mere u Ujedinjenom Kraljevstvu kao to su novi ugovori za optu medicinsku praksu (GPs contract, 2004), opta privatizacija Nacionalnih zdravstvenih usluga (National Health Service, NHS) i socijalnih usluga, Akt o deci (Children Act, 2004), Svako dete je vano (Every Child Matters, 2004), dovele su do ukidanja bazinih usluga, dok je paralelno izgraena baza podataka korisnika. Redukcije budeta, koje ograniavaju dostup nost usluga, efektivno prisiljavaju korisnike na davanje podataka, kako im (oskudan) tretman ne bi bio uskraen.7 Potraivanje pomoi je jo di rektnije okrenuto protiv korisnika nametanjem odgovornosti za uslove koji su orkestrirani od strane ekonomskih faktora i institucija, koje po kuavaju da izlee problem edukujui ih da promene ponaanje kako se vie ne bi uklapali u profil potraivaa. Kriterijumi za takav vid profili sanja su esto diskriminatorni, sa promenljivim parametrima koji se ko riste kako bi se merio svaki pojedinani sluaj kao da je individualan problem. Takav pristup sistematski odbija da pokae socijalno struktural ne i institucionalne razloge za pogoranje uslova ivota radnike i potrai

lake klase, koja ne poseduje imovinu (u daljem tekstu zavisna klasa).8 Takvi mehanizmi postoje u razliitim oblicima u veini zemalja razvijenog sveta, uvek dodatno komplikovani i oblikovani lokalnim faktorima. Kao to ve navedeni primeri pokazuju, opisani proces je uz napredovao u Ujedinjenom Kraljevstvu, gde su medicinske i socijalne usluge pretrpele kontinuirane promene za vreme laburistike vlade od 1997. U ovom sluaju retoriki podtekst je rizik, odgovornost/osnaivanje i prevencija. Kljune elemente u praksi predstavljaju kompjuterizovana kontrola i prikupljanje podataka, zajedno sa fondovima koji se ulau u trening siromanih, koji bi trebalo da pomognu sebi. U analizi koja sledi baviu se primerima institucionalne prakse u Ujedinjenom Kraljevstvu, kako bih razmotrila efekte tih politika na ene i decu kojih se direktno tiu, sa posebnom panjom na zadiranje u nezvanine, nezavisne i sve vie izvanzakonske reproduktivne strategije zavisne klase. Rezultat nee biti iscrpan ili sistematski pregled, ve pokazivanje perverzne logike koja se protee kroz opisane primere, i koja se sve vie iri sa pokuajem kapi tala da prebaci trokove reprodukovanja radne snage na radnike.9

8 Zavisna klasa je zavisna jer prodaje drugima radnu snagu da bi preivela ili je zavisna od dravno- -administrativnog dodatka, u obliku pomoi ili usluga. Drugim reima, svi oni koji nisu u mogunosti da ive od naduvanih cena imovine u Braun (Brown)/Buovom (Bush) drutvu zasnovanom na vlasnitvu. 9 Pojam reprodukcija se ovde upotrebljava kao referenca na seksualnu reprodukciju, ali NIJE ograniena na svoju bioloku komponentu. Pojam takoe ukljuuje sve aktivnosti kojima individue i drutvene grupe pokuavaju da odre vlastitu socijalnu i fiziku subjektivnu egzistenciju. S take gledita kapitala, radi se o ogranienju na proizvodnju mogunosti i potrebama da se rad proda (bez obzira na to da li postoji odgovarajui zahtev u datom trenutku). Trokovi reprodukcije su teorijski pokriveni platom (i razliitim oblicima dravne pomoi ), ali, istorijski gledano, i danas moda vie nego ikada, ta primanja su manja nego to je potrebno za ivot, ime se teret reprodukcije prebacuje na zavisnog radnika, a posebno na ene.

7 Razlog je to to postaje izuzetno teko doi do prave podrke od strane institucija zdravstvene i socijalne zatite. Oni kojima je neophodna imaju samo dve opcije i obe vode istom rezultatu: imaju mogunost ili da prenaglase vlastiti sluaj, to e direktno dovesti do podnoenja izvetaja o riziku koji e sadrati podatke za iroku upotrebu, ili e biti u poziciji da dugo ekaju na posetu zdravstvenog ili socijalnog radnika, koji e od njih uzeti podatke i potpis kojim e podaci o njima postati dostupni. U protivnom, pomo im nee biti ponuena. Ukoliko se osoba nalazi u situaciji u kojoj je pomo hitno potrebna, ponueno reenje nee moi da odbije. Primer dostupnosti podataka u vezi sa socijalnom zaitom se moe nai na sledeoj adresi http://linkme2.net/ec/ 54

55

ene i Nacionalne zdravstvene usluge Zaponimo sa posmatranjem pojedinih stvari koje direktno utiu na kon trolu ena nad njihovim telima. ene koje trae medicinsku pomo u vezi sa reproduktivnim zdravljem podreuju se zakonu zemlje u kojoj se u tom trenutku nalaze. Naravno, njihov tretman zavisi od finansijske situacije i strukture datog zdravstvenog sistema. Ukoliko ena eli da izvri abortus u Ujedinjenom Kraljevstvu, otkrie da abortus nikada nije bio u potpunosti legalizovan, kao ni u veini naprednih demokratskih sistema. Zakon o abortusu iz 1967. godine dozvolio je izuzetke tako to je lekarima, a ne samim enama, dao mo odluivanja. Za abortus koji se izvodi u okviru Nacionalnih zdravstvenih usluga je neophodno dobiti dva potpisa lekara. Prema mi ljenju lekara opte prakse sa kojim sam razgovarala, jo uvek postoje oni koji smatraju da prekidi trudnoe ne bi trebalo da se obavljaju kroz sistem Nacionalnih zdravstvenih usluga.10 Takoe nije dostupan dovo ljan broj mogunosti za izvrenje abortusa, to znai da se veliki broj ena obraa organizaciji Meri Stoups (Marie Stopes) ili nekoj drugoj privatnoj organizaciji, dok trokove operacije snosi Nacionalna zdra vstvena usluga. Vreme ekanja na intervenciju u okviru Nacionalne zdravstvene usluge je esto kritino; iz tog razloga one koje su u mogu nosti esto nalaze novac za intervenciju u okviru privatne prakse (od 350 do 750 funti u zavisnosti od toga koja je nedelja trudnoe u pita nju). Zakoni koji se tiu sterilizacije su okantni: ukoliko elite da se steriliete pre tridesete, morate imati lekarsko odobrenje, a statistiki gledano u pitanju je vei procenat odbijanja nego kada je re o abortusu. Operacija ne predstavlja rizik za zdravlje, tako da lekari odluuju prema
10 Tokom istraivanja sam intervjuisala nekoliko profesionalaca zaposlenih u slubama socijalne i zdravstvene zatite. Razlozi zbog kojih su eleli da ostanu anonimni su oigledni. Takoe sam razgovarala i sa nekoliko korisnica usluga, ali iz slinih razloga nisam bila u mogunosti da razgovaram sa enama koje su najizloenije delovanju institucionalnih politika. Iz tih razloga veina mog materijala dolazi iz optih pregleda zvaninih i autonomnih izdavakih izvora u Ujedinjenom Kraljevstvu. 56

svom stavu o tome ta bi ena trebalo da uini sa vlastitim telom, to je u mnogim sluajevima banalan stav: reprodukuj se! Kada je re o tretmanima neplodnosti u okviru Nacionalnih zdravstvenih usluga, lekar je taj koji donosi finalnu odluku. Vantelesna oplodnja je trenutno dostupna samo u izuzetnim sluajevima i polako ulazi u podruje dravnog finansiranja (iako se pokazala kao unosna za privatni sektor). Liste ekanja su duge, a u njih su upisana starosna ogranienja. Subjektivna procena lekara odluuje o onima koje nee moi da budu podvrgnute tretmanu. Na takav nain su obino iskljuene ene koje pue, imaju poveanu telesnu teinu i one koje ve imaju decu. Trudnice su ozbiljno ugroene tendencijom da se zdravlje majke i deteta posmatraju nerazdvojeno. Iako je naravno poeljno da ena poznaje odnos izmeu vlastitog tela i fetusa koji ivi u njoj, problem je u nainu na koji se takvo znanje namee kao i u tome u ijem je to interesu. Najvei broj ena veruje iskustvu drugih ena koje ve imaju decu; ipak, u odnosu na sistem zdravstva koji je otelovljen u autoritetu lekara (naje e mukarca), trudnice mogu da naprave mali broj autonomnih izbora. Postoje razliiti vidovi pregleda koji se, iako nisu obavezni, izrazito pre poruuju (na primer skeniranje fetusa kojim se mogu otkriti invaliditeti, a koji ipak nisu bezopasni za neroeno dete), itav niz moralistikih pre poruka koje se tiu naina ivota, zdravstvenih saveta koji su esto zbu njujui i kontradiktorni, kao to je na primer koliko vina je dozvoljeno piti, na kojoj strani je preporuljivo spavati, koje lekove je dobro uzimati, a koje ne, i tako dalje. U meuvremenu, usluge poroaja u bolnicama u Londonu su meu najgorim u svetu. Odeljenjima za postnatalnu negu posebno nedo staju sredstva i osoblje (nepostojanje pregleda nakon poroaja, majke se alju kui neposredno posle poroaja, nedostatak prostora za boravak majke i deteta u istoj prostoriji i tako dalje). Poroaj je jedan od najkriti nijih i najopasnijih trenutaka u ivotu majke, i u odnosu na tu injenicu pregledi nakon poroaja su oigledno neophodni. Sa druge strane, opse dnutost rizikom (i strah od sudskih sporova) dovela je do toga da se lekari
57

rutinski odluuju za carski rez kako bi bili sigurni da je sve pod njihovom kontrolom. Mnoge ene ne ele carski rez (time se na due vreme onespo sobljavaju, a postoji mogunost da se pojave komplikacije tokom buduih trudnoa. Ipak, neeljeni carski rez se esto izvodi. Kada je re o riziku i preventivnim merama, histerektomije su meu najee izvoenim operacijama u zapadnom svetu, veoma esto bez ikakve potrebe za uklanjanjem organa, sa opravdanjem da postoji pritajeni rizik.11 Naposletku, treba priznati da se mnoga stanja koja dovode do uklanjanja uterusa najee mogu leiti na drugaiji, manje drastian nain. Takvo uklanjanje organa koji je deo neijeg tela i kao takav nasta vlja da vri odreenu funkciju, a koji se smatra beskorisnim jednom kada ena vie ne moe da vri reproduktivnu funkciju, ide ruku pod ruku sa preovlaujuim stavom prema simptomima menopauze koji se moe sumirati kao: Zabole nas, jer vie ne moe da raa. Ne postoji bazini plan za tretman menopauze, a novi ugovori za lekare opte prakse, koji ukljuuju bonuse za uspeno upravljanje bolestima, aktivno umanjuju svaki oblik interesovanja za bavljenje takvim potencijalno dugotrajnim i komplikovanim sluajevima.12 (U meuvremenu, cvetaju privatne klinike koje se specijalizuju za simptome menopauze.)

Nacionalne zdravstvene usluge i Socijalna sluba Cilj je da se uspostavi efektivna praksa praenja posebnih grupa sa loim rezultatima. Pitanje je tehnike prirode, takvi detalji su neophodni da bi se omoguilo odgovarajue praenje i evaluacija.
13 Stiven Bajers, lan Parlamenta

U skoranjim merama sprovedenim u okviru zdravstvene i socijalne zatite u Ujedinjenom Kraljevstvu mogu se prepoznati dve glavne tendencije. Prva je delimina privatizacija modela osiguranja, koja dovodi do gubitka kontrole drave nad tretmanom potraitelja, iako nastavlja da plaa za njih, to dovodi do poveanja trokova Nacionalnih zdravstvenih usluga ak i kada se usluge umanje. Druga tendencija, bliska ovoj, je ekspanzija razmene informacija izmeu dva sektora koji se ve u velikoj meri pre klapaju.14 Svedoimo aktuelnom pokuaju da se medicinska praksa i zatita na radu (welfare-to-work) koordiniraju kao napad na Invalidsku pomo (In capacity Benefit). U Nacionalnim zdravstvenim uslugama ve posto ji baza podataka: registar pacijenata, prepisani lekovi, kao i Sekundarno koriene usluge (Secondary Usses Service SUS) pregled svih sekundarnih intervencija ili pregleda, kao to su prekidi trudnoe i testovi na HIV, kao i unutar socijalnih slubi: zahtevi za Deiji dodatak (Child Benefit), Socijalnu pomo (Income Support), Invalidsku pomo (Incapacity Benefit), Pozajmice za dom (Housing Allowance), Radniki poreski krediti (Working Tax Credits), i tako dalje.15 Odreena sluba po potrebi lako moe doi do podataka one
13 Stephen Byers, MP, citirano u: Childrens Databases Safety and Privacy. A Report for the Information Commissioner, Foundation for Information Policy Research, http://www.fipr.org/childrens_databases.pdf/ 14 Uporediti sa: Damian Abbott, The Spine, Mute, Vol. 2, broj 7, http://www.metamute.org/en/The-Spine/ 15 Vladine slube koje obezbeuju socijalnu zatitu u Ujedinjenom Kraljevstvu su Odeljenje za rad i penzije (Department for Work and Pensions), Poreska uprava (Inland Revenue), Odeljenje za zdravlje (Departmant of Helth), Odeljenje za dom i zajednicu (Department of Home and Comunity), Odeljenje

11 Uporediti sa: Mariarosa della Costa, Genocide: Hysterectomy, Capitalist Patriarchy, and the Medical Abuse of Women, Autonomedia, New York 2007. 12 Tako samopomo preovlauje. U perionici sam ula priu Jamajanke o metodama njenog leenja: Ja samo jedem sladoled i molim se Isusu. 58 59

druge: na primer, socijalna sluba moe da proveri zdravstveni karton dece koja neredovno pohaaju kolu, a bolnica moe da proveri registraciju pacijenata u socijalnoj slubi. Percepcije zdravlja i bolesti su naravno socijalne, konstantno se menjaju i takoe su podreene ostvarivanju vladinih ciljeva. Zeleni i beli dokumenti, isto kao i nacrti vizija, ukazuju profesionalcima na najnovije probleme koje je neophodno reiti. Hiperaktivnost dece i stres odraslih danas su neto na ta treba obratiti panju; uporedite to sa isticanjem vanosti bola u lumbalnom delu pre deset godina. Kada je re o bolu u donjem delu lea, radi se o isto fizikom problemu, dok se akcenat danas stavlja na probleme kod kojih pacijent sam treba neto da preduzme, na primer da jede pet puta na dan, da misli pozitivno ili da barem uzima anti depresive. ta je zajedniko bolu u donjem delu lea i stresu? Naravno, u pitanju je njihov status najpopularnijih izgovora za odsustvovanje s posla. ene i mukarci koji piju, pue ili su suvie debeli ili suvie mr avi trenutno su glavne mete zdravstvenog akcionog plana. Za trudnice koje pripadaju rizinim grupama to znai suoavanje sa mnogo veim stepenom kontrole institucija zdravstvene i socijalne zatite. Drugim rei ma, telo trudne ene postaje predmet nadgledanja jer njeno ponaanje, koje se u drugim situacijama smatra legitimnim ili (jo uvek) linim izborom ivotnog stila, u trudnoi na neki nain menja status. Praksa u Ujedinjenom Kraljevstvu se ne razlikuje mnogo od one kojom su navodno okirani evropski liberali kada uju za kampanje i zakone o pravima fetusa u Sjedinjenim Dravama. Na primer, kada je dobrobit fetusa oigle dno ugroena stanjem trudnice za koje se smatra da ga je sama izazvala, nalae se izrada izvetaja lekara koji se mora uiniti dostupnim socijalnim slubama. ene koje pripadaju rizinim grupama mogu biti odbijene u sluaju zahteva za vantelesnom oplodnjom. ene koje su registrovane od strane policije (na primer zbog prodaje ili konzumiranja droge, incidenata
za decu, kole i porodicu (Department for Children, Schools and Family). Vano je istai da se odobrenja ministarstvima povremeno menjaju, kao i mnoge odgovornosti odreenih slubi, dok su tendencije o kojima je re dugoronije. 60

u vezi sa nasiljem u porodici, pitanjem mentalnog zdravlja i tako dalje) mogu da zavre sa policijskim dosijeom u vezi sa dobrobiti njihove nero ene dece. Relevantni sistem, MERLIN CTN, pod upravom Metropoliten policije, belei svaki sluaj primeivanja deteta. ivela prava fetusa!16 Nacionalna zdravstvena sluba i Socijalna sluba zajedno rade na problemu trudnoe kod tinejderki, a smanjenje pojave trudnoa tinejderki se kotira visoko na listi vladinih prioriteta. Diskurs se formi ra otprilike na sledei nain: Samohrana majka je na socijalnoj pomoi zauvek! Nauna istraivanja pokazuju da su takve majke esto depresivne! Kasnije u ivotu nee imati anse! i slino. Ukoliko tinejderke uspeju da rode i zadre svoju bebe, morae da se nose sa nametnutim treninzima (materinstva, zaposlenja) i nadgledanjem njihove dece od strane institu cija socijalne zatite.17 Ko ne bi bio depresivan kada sazna da dravna podrka u stvari znai politiku socijalne zatite i odranje siromatva putem prinuda dravne socijalne pomoi? A to se tie ansi u ivotu, nekoliko skoranjih statistikih studija citiranih u Gardijenu (The Guardian) pokazuju da su anse za devojke porasle, bilo da su u pitanju one sa ili bez dece.18 Evo svetlog primera politikog diskursa na ovu temu:
16 Poniavanje trudnica za koje se veruje da ive nezdravo jo je razvijenije u Sjedinjenim Dravama: pod zastavom zatite fetusa, ene se mogu podvrgavati testiranju na drogu i, ukoliko se ukae da su pozitivne, mogu biti krivino gonjene za davanje droge maloletnicima ili ugroavanje dece (http://linkme2.net/ed). Mnogi od onih koji se izjanjavaju za-ivot (pro-life) voleli bi da vide svoje moralno gnuanje prema trudnim enama koje piju i pue uoblieno u zakon. To bi naravno za posledicu imalo kriminalizaciju ena zbog trudnoe (tako to ne bi bile kanjavane za puenje i konzumaciju alkohola kada nisu trudne). Uzgred, takva praksa dodatnog kanjavanja postoji kod krivinih dela imigrantkinja: nominalno jednake kazne se primenjuju na bilo kog pojedinca ili pojedinku, ipak, stranci su uz to podvrgnuti i deportaciji kada izau iz zatvora. 17 Pojedini tabloidi su u poslednje vreme pisali o tome da socijalne slube majkama otimaju decu da bi odgovorile vladinim ciljevima u vezi sa usvajanjem, videvi da skoro niko ne eli da usvaja decu koja su ivela u domovima, dok su novoroenad siguran ulog. Videti: Sue Reid, How Social Services Are Payed Bonuses to Snatch Babies for Adoption, The Daily Mail, 31.01.2008, http://linkme2.net/ef/ 18 Madeleine Bunting, It Isnt Babies That Blight Young Lives, The Guardian, 27.05.2005, http://linkme2.net/ef/

61

Neophodno je da edukujemo i ulijemo samopouzdanje u mlade devojke kako bi im pomogli da prue otpor pritiscima koje trpe u tako krhkim godinama, i da ih opremimo samopouzdanjem kako bi mogle da kau ne.19 Pa, moda ele da kau ne poslu kasirke u supermarketu, a da odgajanju dece? Ubeivanje devojaka da su nesposobne da se brinu o deci svakako utie na njihovo samopouzdanje. Majke-tinejderke su najugroenije savremenim planovima. Soci jalne slube poinju da se meaju tokom trudnoe20, a vlada eli da uspo stavi snane veze izmeu (podataka koji se nalaze u slubama) Odeljenja za tinejdersku trudnou (Teenage Pregnancy Unit), Deijih centara (Childrens Centers), kola, koleda, rodbine i centara za zapoljavanje.21 Uz po mo takvog timskog rada, mlade majke su sa svih strana proveravane i bivaju vraene na posao u najkraem moguem roku. Na taj nain, osigu rava se da njihova deca odrastaju sa to je mogue manje ometajuim uticajem.

U opasnosti Jedina grupa dece koja ima ansu da izbegne nonu moru nadgle danja, iako i ona to uspevaju sve tee, su deca iz geta i radnikih porodica u kojima se srednjovekovni koncept otvorene zajednice i ivota na ulicama jo uvek odrao.
alamit Fajerston, Dijalektika seksa

Neverovatno je da je policiji dozvoljeno da bez saglasnosti deli informacije o devetomesenoj bebi na osnovu sumnje da bi ona mogla da postane razbojnik kada poraste. Mere koje mogu biti opravdane u odnosu na posebne i identifikovane pretnje gube opravdanost kada postanu statistiki zasnovane mere protiv subpopulacija.
22. Izvetaj iz Deije baze podataka

19 http://news.bbc.co.uk/1/hi/health/4720813.stm/ 20 Prema dravnom slubeniku sa kojim sam razgovarala, socijalna sluba je kod kue kontaktirala tinejderku koja je pokuavala da sakrije svoju trudnou od ukuana. Bolnica je podelila informacije o njoj, ignoriui injenicu da je u njenom dosijeu svuda bilo naznaeno ne kontaktirati kod kue. 21 Veze (Connexions) je sluba iju ciljnu grupu predstavljaju tinejderi izmeu 13 i 19 godina koji se smatraju rizinom grupom kojoj preti drutveno iskljuivanje. Ciljevi rada slube su ohrabrivanje participacije u edukaciji i bavljenje linim problemima koji mogu predstavljati barijeru u uenju. Model rada je zasnovan na deljenju informacija putem multi-agencijskog tima. Sluba je uvela pametnu-karticu za tinejdere od 16 do 19 godina, koja je ukinuta ovog februara jer su se deca pokazala kao suvie pametna da bi ih pratili okolo samo zbog popusta u prodavnicama (u pitanju je 3,7 posto popusta koji je nuen). 62

Ovakve procedure dobijaju legitimitet vladinim skoranjim definisanjem znaenja fraze biti izloen rizicima, sa novim akcentom na spreavanju irenja tog uasnog stanja. To se svodi na upravljanje i sputavanje velikog dela populacije, sa agendama kao to je ona projekta Svako dete je vano (Every Child Matters ECM) i specijalnim zadacima unutar sektorske saradnje koja pokree socijalnu inkluziju za one koji su teko dostupni. itanjem relevantnih publikacija, iri se sumnja da je u pitanju samo poetak mno go ireg napada na preostale segmente samostalnosti u ivotima onih koji pripadaju zavisnoj klasi.23 Rizik se pokazao kao korisna kategorija u prenoenju odgovornosti od institucija na dole, na pojedince i pojedinke sa kojima rade: ako znate
22 Childrens Databases Safety and Privacy. A Report for the Information Commissioner, (op. cit.) 23 Videti, na primer, rezultate istraivanja objavljene na sajtu Svako dete je vano (Every Child Matters), http://www.everychildmatters.gov.uk/publications/ i na sajtu Operativne grupe za socijano iskljuene (Social Exclusion Taskforce), http://linkme2.net/eg/

63

da ste u opasnosti, morate uraditi neto kako biste tu situaciju promenili, inae e se smatrati da namerno izazivate nevolje. Takva logika je na delu u pristupu Nacionalne zdravstvene slube smanjenju potencijalnih trokova buduih bolesti, to jo jednom znai fokusiranje na gojazne, puae i nepodobne. Lekari opte prakse su obavezni da maltretiraju sve one za koje smatraju da potpadaju pod te kategorije i da im saopte da je ono to im nedostaje, u stvari, dobra volja. (Drugo je pitanje ija volja je osnaena poslunou prema takvim hijerarhijskim naredbama.) U javnoj propagandi socijalnih slubi takav pristup cveta, bilo da je u pitanju Matina kancelarija (Home Office) i Operativna grupa za socijano iskljuene (Social Exclusion Taskforce) kao pomono telo, Odeljenje za rad i penzije (Department for Work and Pensions), ili Odeljenje za decu, kole i porodice (Department for Children, Schools and Families). Odeljenje za decu, kole i porodice je objavilo listu faktora rizika namenjenu Savetima za pomo (posebno Grupama za strateki menadment tine jderske trudnoe), kako bi identifikovali devojke koje su pod rizikom tinejderske trudnoe! Meu nabrojanim faktorima su: rano uputanje u seksualne aktivnosti, poremeaji ponaanja, zloupotreba alkohola i supstanci, biti erka majke tinejderke, neprihvatanje kolskih obaveza, etnicitet (!), i tako dalje. Institucionalno se zanemaruje svaka subjektivna namera majke, osim ukoliko se ne ubraja u faktore rizika u vezi sa trudnoom. Naravno, praenje svih tinejderki koje odgovaraju kategori zaciji i njihova zatita od trudnoe bie prilino obiman posao. Najefektivnija definicija onih pod rizikom sa take gledita slubi je ona u agendi Svako dete je vano, jer je najmanje jasna i u fokusu ima ranjivu grupu dece kojom se bavi tako to automatski ukljuuje i njihove porodice. Svako dete je vano je deo Akta o deci (2004) i ima krajnji cilj da prikuplja podatke o svoj deci u zemlji u jedinstvenu bazu podataka koja pokriva socijalne usluge, obrazovanje, kriminal i zdravstveno stanje. (Izgleda da projekat Svako dete je vano takoe radi na suzbijanju trudnoa kod tinejderki, zloupotrebe supstanci, kriminala i anti-socijalnog ponaanja. U pitanju nije samo nadgledanje, postoji i malo dravnog
64

upravljanja u tome!). Sakupljeni podaci e se takoe odnositi i na poro dice i prijatelje dece: Ukoliko dete izaziva zabrinutost jer ne napreduje u odnosu na uspostavljene standarde, prikupie se detaljne informacije. Prikupljanje podataka e ukljuiti i subjektivne procene, kao to su da li roditelji predstavljaju pozitivne uzore?, i osetljive informacije kao to je mentalno zdravlje roditelja.24
24 Stuart Waiton, The Enemy Within, TES, 26.09.2003, http://linkme2.net/eh/ U cilju prikupljanja informacija, vizija dravne uprave je da stvori uslove koji e joj omoguiti pregled irokog polja informacija iz javnih slubi kao to su line medicinske informacije (u kojima se dijagnoza hiperaktivnosti smatra rizinom), postignuti rezultati u koli, dosijei socijalnih radnika i informacije iz policije i omladinskog krivinog sistema. Pristup takvoj bazi podataka bio bi odobren obrazovnim institucijama, slubama zatite dece, Vezama (Connexions), zdravstvenoj i socijalnoj zatiti, timovima za omladinsko prestupnitvo, policiji, slubama za kontrolisanje onih na uslovnoj kazni, zatvorima i trening-centrima za bezbednost. Pojedine agencije trenutno aktivno prikupljaju podatke. Veze, na primer, potrauju podatke iz Nacionalne baze uenika (National Pupil Database) i drugih subi, kako bi identifikovali ranjive grupe mladih (njihova mo u potraivanju podataka se protee kroz ake dosijee, zahteve za socijalnu pomo, dokumente o opozivu socijalne pomoi i informacije o poseti Zavoda za zapoljavanje (Jobcentre Plus). Informacioni sistem klijenata Veza je namenska baza podataka, koja sadri podatke o svim mladim ljudima iznad 13 godina starosti i njihovim roditeljima, roacima i prijateljima. Dokument procene koji Veze koriste ukljuuje informacije o sposobnostima roditelja, o zloupotrebi supstanci u porodici i meu prijateljima deteta. (Oigledno je da podatke ne mogu proveravati oni kojih se tiu, ak ni u sluaju neega tako bazinog kao to je provera istinitosti informacija.) Druge baze podataka ukljuene u policijsko praenje mladih ljudi koji su izloeni riziku od prekraja su Opte nacionalno reenje za smanjenje omladinskih prekraja (Reducing Youth Offending Generic National Solution, RYOGENS), Vrednost (Asset) i Poetak (Onset). Sve tri organizacije prikupljaju informacije o porodici i prijateljima svakog subjekta pod rizikom. Veoma esto porodica ne zna da takva baza podataka postoji jer su podaci dobijeni od deteta. Sama deca ponekada ni ne znaju da su dala pristanak da se prikupljaju podaci o porodici, ili da se ti podaci koriste kako bi se utvrdilo da li su izloeni riziku i kako bi se pratila tokom vremena. Meu podacima e se nai uzroci za zabrinutost kao to su negativan uticaj iz kue na obrazovanje, opasno ponaanje, socijalna izolovanost, nekonstruktivne potekoe, lanovi porodice ili prijatelji koji su skloni anti-socijalnom ponaanju. Podatke takoe prikupljaju i lokalni pijuni, takozvani OIP-iji (YIP Youth Inclusion and Support Programmes / Omladinska inkluzija i program podrke). Oni bi trebalo da preuzmu ulogu agenata koji kroz prikupljanje informacija identifikuju one mlade ljude [koji se jo uvek ne nalaze u njihovoj bazi podataka] od lokalnih veza, komija, udruenja stanara, grupa vezanih za lokalne zajednice, nadzornika ulica, i tako dalje. Drugim reima, oni ohrabruju stanovnike da obavetavaju jedni o drugima ili/i o deci. Taj projekat je ve vrlo razvijen kroz Poredak anti-socijalnog ponaanja (ASBO Anti-Social Behaviour Orders). Informacije o Deijoj dobrobiti ili bilo kom drugom bezbednosnom

65

Opravdanje za takve grube procedure je prevencija. Spreiti zanemarivanje i maltretiranje dece, spreiti ih da postanu kriminalci. Tako e podaci o detetu postati dostupni razliitim odeljenjima. Deca i njihove porodice na taj nain postaju predmet redovnih provera razliitih agencija ukoliko spadaju u sledee kategorije: Niski prihodi ili nezaposlenost roditelja, beskunitvo, loe rodi teljstvo, loe kolovanje, postnatalna depresija meu majkama [!] i mala telesna teina novoroeneta [majke su direktno ukljuene na taj nain], zloupotreba supstanci, individualne karakteristike kao to su inteligencija [!] i faktori ivota u zajednici poput ivota u naseljima sa nepovoljnim uslovima za ivot.25 Uslovi koji su ovde predstavljeni kao uzroci za izloenost riziku, jasno su povezani sa ekonomskim i dravnim napadom na zavisnu klasu, koji je u toku. Beskunitvo, loe kolovanje, niski prihodi i nezaposlenost nisu unapred dati uslovi inherentni pojedinim individuama, ve su deo konkretnih postignua politike ponude i akumulacije orijentisane ka finansijskoj dobiti, tokom gotovo 30 godina.26 Faktiki, traite smetaj,
socijalnom sistemu mogu se uiniti dostupnim bilo kom civilnom slubeniku ili bilo kojoj drugoj osobi koja se bavi pruanjem socijalne zatite. Prikupljeni podaci mogu slobodno da cirkuliu izmeu razliitih baza podataka dok god je primalac podataka na neki nain povezan sa slubama koje se staraju o deci. 25 Childrens Databases Safety and Privacy. A Report for the Information Commissioner (op.cit.) 26 Ekonomija orijentisana na ponudu je kola mikroekonomske misli prema kojoj se ekonomski rast najefektivnije ostvaruje kreiranjem podsticaja za proizvodnju (snabdevanje) robama i uslugama, kao to su prilagoavanje poreza na dohodak i poreza na kapitalnu dobit. Nasuprot tom modelu nalazi se kejnezijanska ekonomija (ili ekonomija bazirana na potranji), prema kojoj se na najefektivniji mogui nain moe upravljati ekonomskim rastom kroz kontrolu ukupne potranje roba i usluga, uglavnom prilagoavanjem potronje na nivou drave. Ekonomija ponude je esto povezana sa ekonomijom oticanja (trickle-down economics), to je peorativni naziv za ekonomije koje naginju u desno. Pojam ekonomija ponude (supply-side economics) je skovala novinarka Dud Vaniski (Jude Wanniski) 1975, a ideju su popularizovali ekonomisti Robert Mundel (Robert Mundell) i Artur Lafer (Artur Laffer). Sjaj osporene neutralnosti iz Wikipedije: http://en.wikipedia.org/wiki/Supply-side_economics/ 66

ne dobijate nita, ali vas registruju kao beskunika ili beskunicu, to vas odreuje kao osobu izloenu riziku ime postajete podloni proverama u skladu sa efovima agencija, samo zato to ste bili dovoljno nepromiljeni da bilo ta traite.27 Jednom kada se rizik od pomenutih rizinih faktora pripie detetu (pre na osnovu postojeih dosijea roditelja nego posmatranjem samog deteta), pretpostavlja se da su deca u opasnosti od zlostavljanja, zanema rivanja, prekraja i socijalnog iskljuivanja.28 (Primetiete i neuspeh da se uspostavi razlika izmeu onoga to dete moe da pretrpi i inova koje moe da izvri. Logiki promiskuitet nije sluajan: ceo mehanizam koji proizvodi potraioce kao odgovorne za odsustvo dohotka je zasnovan na takvoj namernoj konfuziji kategorija.) Pretnja takvih neeljenih posledica legitimie meanje meusektorskih dravnih operativnih radnih grupa u ivot cele porodice. Intervencija nije odgovor na neprofesionalno shvatanje sopstvenih potreba od strane same porodice: ona je strogo preventivna. U veini sluajeva to znai da se lanovi porodice spreavaju da prekre zakonske granice i granice drutveno prihvatljivog ponaanja, iako se te polukodifikovane granice suavaju do take u kojoj ivot u praksi postaje nemogu. Inicijativa Svako dete je vano je znatno proirila delokrug u kome se nalaze potencijalne mete za prevenciju kroz formulisanje Pet ishoda (The Five Outcomes) koji su odreeni kao neophodni za svu decu. Njihovo neispunjavanje porodicu i dete automatski stavljaju pod status rizik, ime se poveava pritisak na savet da intervenie. Ekstremno maglovita frazeologija u okviru Pet ishoda ostavlja irok prostor za diskrecione
27 Premalo je rei da te kategorije teko da opisuju objektivna stanja: inteligenciju i faktore zajednice (!), loe roditeljstvo (!), individualne karakteristike (!), izgleda da je ovde kriterijum objektivnosti, kao i drugde u okviru socijalne legislative, uvoenje stvarne institucionalne intervencije kad god se pozovu na neki imaginarni pojam. 28 Moj lini favorit! Pod rizikom od socijalnog iskljuivanja, kao da definicije ovog tipa ne proizvode rizik! U svakom sluaju, dete o kojem se radi (ili, ee, njegova majka), e biti smatrano odgovornim zbog nedostupnosti.

67

interpretacije, samo sa profesionalne strane naravno: Biti zdrav; Biti bezbedan; Uivati i postizati; Davati pozitivan doprinos; Postizanje eko nomske dobrobiti. Takva prosveenost se konkretizuje samo i jedino ispunjavanjem nemoguih instrukcija29 artikulisanih u podnaslovima: ivot u domainstvima bez niskog dohotka (pa, nije da niko ne radi nita u vezi sa niskim dohotkom... Mora da je onda kriv sam nizak doho dak?!); Roditelji, staratelji i porodice promoviu zdrave izbore (pa, osobe imaju razliite navike u ishrani. Ukoliko nema prokletih prodavni ca, onda je odgovor da, prodavnica novina e biti va centar za prehra nu. Pokuajte da pronaete preimustva u okolini nedentrifikovanih zona na Ist Endu [East End] kao to su Homerton ili Kaning Taun [Canning Town]; Zatieni od kriminala i anti-socijalnog ponaanja u koli i izvan kole (sa vie od 3000 novih prekraja artikulisanih pod laburistima, biti bezbedan od zloina teko da je opcija); Prisustvovanje i uivanje u koli (kao to je primetila alamit Fajereston: Dete je prisiljeno da ide [u kolu], istina je da tamo nikada ne bi ilo dobrovoljno.). Ne iznenauje da je nain na koji je neophodno ostvariti zadatih Pet ishoda stvar angaovanja oko dece i njihovih porodica, a ne promena materijalnih uslova koji se tiu stanovanja, kolstva i tako dalje. Uzroci neuspeha se lociraju u onima koji insistiraju da ostanu nedostupni, kao injenica koja se podrazumeva. Radna grupa za socijalnu iskljuenost (The Social Exclusion Task Force SETF, moglo bi da znai i SodEm Total Fuckwits/Nek se jebu, totalni kreteni) ohrabruje personalizaciju, prava i odgovornosti, drugim reima to je tvoj lini problem, ima pravo da se identifikuje sa njim i samo je tvoja odgovornost da izae iz okvira identifikacije rizine grupe. Isti je sluaj sa Nacionalnom zdravstvenom slubom i sa Socijalnim uslugama. U Socijalnim uslugama rizik od bolesti i upravljanje njim je personalizovano, iako su norme koje odreuju zdravu osobu rigidne tvojih
29 Pesimista koji je itao nacrt ovog teksta se zapitao da li je dijalektika ezdesetosmakog utopijskog radikalizma u potpunosti ostvarena kada drava zahteva nemogue od radnika, pre nego obrnuto. 68

pet-puta-dnevno, pedometarske kvote i tako dalje, suprotstavljene ideje o tome ko je pod rizikom od ega nastavljaju da se mnoe. Odgovornost se isto kao i u socijalnim slubama delegira ka dole, od institucije na poje dinca, a taka intervencije se pomera to vie unutar subjekta. Svepri sutan jezik izbora i osnaivanja (na primer moe da izabere u kojoj bolnici eli da bude operisana, u onoj super-dosadnoj bez liste ekanja ili onoj super-zanimljivoj sa beskonanom listom ekanja ili moe da bira izmeu razliitih opcija za dobru radnu sposobnost na koju se ohrabruju oni na socijalnoj pomoi: da postane freelancer ili zaposlen sa ugovorom koji se obnavlja svake dve nedelje) vrhunac je loe institu cionalne ale nametanja prinudnih reenja korisniku koji se sistematski okrivljuje za probleme. Svako ko je finansijski zavistan od drave u praksi mora da plati omoguavanjem nadziranja i intervencija u sopstvenom ivotu.30 Oito je da je takvo meanje nasumino (i sve vee sa poveanjem broja usluga) jednako kao to je i ometajue, destruktivno i pretee. Kao to pojedini socijalni radnici koji se ne slau sa sistemom smatraju: Odnos socijalni radnik-korisnik danas je mnogo vie odreen kon trolom i nadgledanjem nego brigom. Danas socijalni radnici suvie esto praktikuju malo vie od nadzora pogoranja uslova ivota ljudi.31 Zar to nije poenta? Ukoliko ne zna ko se bavi kojim aspektom tvog ivota, gde su zalog osnovni elementi preivljavanja, zavrie zavisei od nepo znate strukture koja te sa svih strana okruuje, bez mogunosti da izbegne
30 Jedan od ilustrativnih primera (nekomunikativnog deteta koje uestvuje u radu grupe za igru) je posebno sporan. Primer sugerie da bi voe grupe za igru trebalo da trae odobrenje kako bi podelili svoju zabrinutost sa zdravstvenim radnicima i da bi trebalo da u svakom svom izvetaju naglase da e se njihova zabrinutost poveati ukoliko se njihov zahtev odbije. Childrens Databases Safety and Privacy. A Report for the Information Commissioner, (op.cit.) 31 Chris Jones, Iain Ferguson, (i drugi), Social Work and Social Justice: A Manifesto for a New Engaged Practice, http://www.liv.ac.uk/ssp/Social-Work-Manifesto.html

69

njene radare ili barem mogunosti da ukloni etiketu pod rizikom. Parametri se non-stop menjaju, to od tebe zahteva da bude konstantno u stanju pripravnosti. Ukoliko ih pogreno prepozna, bie odgovoran za to.32 Ukoliko pokua da ih izbegne, dobrodoao si u prepune zatvore, bolnice za mentalno zdravlje, domove za decu i tako dalje. Ta tendencija ide ruku pod ruku i sa nainom finansiranja orga nizacione strukture samih socijalnih slubi (kao to je sve vie sluaj i sa Nacionalnom zdravstvenom slubom): mnoge funkcije su prebaene na privatne kompanije (ak se i domovi zdravlja i staraki domovi prodaju privatnim akcionarima), a ono to ostaje pod dravnom kontrolom pre puno je sezonskih, potplaenih radnika: Naa praksa je oblikovana menaderizacijom, fragmentacijom usluga, finansijskim restrikcijama i nedostatkom resursa, povea nom birokratizacijom i zahtevima za dnevnom uinkovitou, dominacijom pristupa menadmenta nege sa njihovim indikatori ma performansi i poveanom ulogom privatnog sektora.33 Veliki deo radnog vremena socijalni radnici posveuju izvetavanju o potencijalno rizinim situacijama (dodavanjem u baze podataka), pod konstantnim pritiskom da se ostvare vladini ciljevi, to esto vodi do loih i konfliktnih odnosa sa klijentima. esto im nedostaje finansiranje za druge poslove. Ipak, celokupni budet za menadment i informacione tehnologije Socijalne slube se poveao, dok se glavne usluge bezobzirno smanjuju. Lekar opte prakse koji se brinuo za dobrobit dve majke u dva odvojena sluaja kae: Prilino esto u graninim situacijama ne moete
32 Ovu ideju je potvrdila prijateljica koju je konstantno maltretirala medicinska sestra nakon to je posetila bolnicu sa svojom erkom. Nije znala kako da to sprei. Druga prijateljica je na sledei nain komentarisala poroaj: S jedne strane te tretiraju kao mainu za raanje, a sa druge te smatraju odgovornom za sve to se dogodi, iako ne postoji nain da zna sve parametere. 33 Social Work and Social Justice: A Manifesto for a New Engaged Practice, Ibid. 70

da dobijete podrku socijalnih slubi. Postoje samo inicijative, kao to je Deca u nevolji; to vam donosi etiketu rizine kategorije34, te tako i stig matizaciju. Jedini izlaz iz registra deije zatite je odrastanje.35

Kako izgleda uestvovanje Majka koja eli da ubije svoje dete zbog svega to je zbog njega rtvovala (uobiajena elja), ui kako da voli to isto dete tek kada naui da razume da je ono jednako bespomono i ugnjetavano od strane istog tiranina: na taj nain se njena mrnja kanalie ka spolja i raa se majinska ljubav.
alamit Fajerston, Dijalektika seksa

Nacionalni okvir slubi za decu, mlade i majinske usluge (National Service Framework for Children, Young People and Maternity Service, NSF) stavlja ene i decu u istu grupu kada se radi o ostvarenju prava na zdravstvenu i soci jalnu zatitu.36 Naravno, mnogo je jeftinije baviti se zdravljem deteta kroz zdravlje majki, ali to takoe implicira pretpostavku da je sve ono to je dobro za zdravlje ene automatski dobro za zdravlje deteta, i obrnuto. Pitanje dojenja je dobar primer: mnoge ene trpe bol prilikom dojenja, ali se uprkos tome ohrabruju da sa dojenjem nastave kroz savete relevantnih zdravstvenih ustanova. Moda one jednostavno ne ele da budu ekskluzivne hraniteljke bebe mesecima.
34 Dobrotvorno sponzorstvo dece Ujedinjenog Kraljevstva (A UK Child Sponsorship Charity). 35 Ipak ni to nije dovoljno: baza podataka MestoSusreta (ContactPoint), koja sakuplja podatke o svakom detetu roenom u Ujedinjenom Kraljevstvu i koja se redovno obnavlja, obeava jednostavno spajanje sa nacionalnim sistemom linih isprava (ID), kako niko ne bi ostao iskljuen iz posmatranja, ak ni u procesu postajanja nominalno nezavisne individue. 36 Postoji 21 standard dobrobiti dece i mladih i 203 kljune akcije za njihovo ostvarenje. Multi-agencijski odredi (PCT-ovi, LEA-ovi i drugi partneri), odgovorni za implementaciju menaderskih programa, edukuju majke o tome kako moraju da ive, i kako da hrane i obrazuju svoju decu.

71

Akcioni plan Operativne grupe za socijanu iskljuenost (Social Exclusion Taskforce, SETF, ili SeeEm TransFormed/Vidi kako su se promenili) bila je strukturirana od deset pilot projekata koji su bili usmereni na testiranje intenzivne podrke roditeljima, zasnovane na zdravom roditeljstvu, koja je pruana prvorotkama od trudnoe do druge godine ivota deteta. Pri vidno je izgledalo da je projekat uspeo (ciljna grupa je pogoena, neuroni beba su kako se tvrdi rapidno porasli), iako nijedan odgovor majki obu hvaenim tom podrkom nije uinjen javno dostupnim.37 Program jasno pretpostavlja da je majka koja je pod rizikom nita drugo do maina za raanje i hranjenje, prikopana za dete kao njegova neplaena negovate ljica pod preimustvom nadgledanja od strane drave. Lekar opte prakse koga sam intervjuisala bio je manje ogranien, ali kada je re o ovom pro gramu jednako beskoristan jer je drao majke podalje od komunalnih usluga, ime ih je vie od dve godine izolovao i od zdravstvenih radnika koji su im bili dodeljivani. Kako bi se spreio potonji nezavisni odgoj dece od strane majki pod rizikom, Vladin proglas za preoblikovanje detinjstva (naslov u Gardijanu od 8. decembra 2007.) ima za cilj kontro lisanje dece kroz dravni obrazovni sistem od druge godine ivota, kao i ukljuivanje roditelja kroz podrku roditeljima. Nagon da se institucionalizuje odgoj dece iz zavisne klase, zajedno sa kontrolom koja se sprovodi nad njihovim roditeljima, takoe je bio evidentan u probnoj fazi projekta Sigurni poetak (Sure Start). Plan projekta je bio skrojen tako da pomogne enama sa istorijom problema da se vrate na posao, sa istovremenim nadgledanjem i treningom kako prakti kovati pravo britansko materinstvo (kako ostvarivati odnose sa bebama kako bi im mozak rastao, kako da se sa njima razgovara i igra, kako ih hraniti, dojenje se naravno nalazi u vrhu agende)38. Nezaposlene samo
37 Nasumina pretpostavka: moda im je potrebnije da im neko pomogne sa ienjem, kupovinom i menjanjem pelena nego da im daje zdravstvene savete. 38 Pogledi i osmesi pomau rast mozga. Beba gleda u majku; zenice se ire (dokaz da je centralni nervni sistem budan i srean); nervni sistem je probuen i poveava se broj otkucaja srca u minuti. To dovodi do biohemijskog odgovora neuropeptida zadovoljstva (betaendorfina i dopamina) koji se 72

hrane majke su posebna ciljna grupa. U okviru projekta Sigurni poetak pod jednim krovom je trebalo zdruiti vrti (britanska re za vrti, nursery, povezana je sa korenom rei medicinska sestra, nurse, i oznaava me sto na kome medicinske sestre vre svoju praksu udno medikalizovana britanska re za kindergarten, neobian nemako-romantiarski pojam koji se koristi u drugim krajevima anglofonog sveta), zdravstveni centar i centar za zapoljavanje. Participacija je snano ohrabrivana na supervizi ranim sesijama igara za majke i decu. Najvei deo vladinog novca za inicijalnu fazu projekta je potroen. Projekat je predat savetima da upravljaju i plaaju sami. Vrtii se sada zovu deiji centri. Ukoliko elite da svoje dete poaljete u vrti ili deiji centar u okviru projekta Sigurni poetak, moraete da potpiete pristanak da timovi socijalnih radnika interveniu ukoliko postoji neki znak za za brinutost. Prema tome, da biste uopte bili u situaciji da koristite socijalne usluge, neophodno je da date pristanak i delite informacije sa socijalnom slubom. U zvaninim vodiima pie da je neophodno prikupiti podatke i informacije koje se tiu najmarginalizovanijih porodica i da se stavi akce nat na njihovu dostupnost i posete kako bi im se pruila podrka.39 Nije ni udo to onda (pored neisplativosti onih koji nisu u radnom odnosu) usluge nisu popularne kod ciljne grupe teko dostupnih koji imaju dobre razloge za zabrinutost kada su u pitanju zaposleni na projektu Sigurni poetak, koji nadgledaju i njih i njihovu decu sa direktnom linijom ka socijalnoj slubi ukoliko se posumnja da neto nije u redu. Socijalni radnici koji pruaju pomo siromanima i oni koji ih poseuju u njihovim kuama, imaju tendenciju da se proguraju do domova ljudi bez svesti o tome da vas zatvorena vrata dre podalje od drave; neto to je posebno poeljno za bilo koga ko na bilo koji nain zavisi od dravnih usluga i ko je svestan
oslobaaju u mozgu i pomau rast neurona. Negativni pogledi izazivaju drugaiji vid biohemijskih reakcija (kortizol) i zaustavljaju pomenute hormone i povezan rast. Iz: Health-led Parenting Project: Family Nurse Partnership, PowerPoint prezentacija predstavljena u poverenitvima za primarnu brigu irom sveta, http://linkme2.net/ei/ 73 39 Mark Gould, Unsure Future, The Guardian, 24.05.2006, http://linkme2.net/ej/

nivoa nadgledanja koji sa tim dolazi. (Pronaiemo one koji potkradaju socijalnu pomo [unapreeni bivi prevarant] posteri su svuda po gradu!). ak i tokom probne faze projekta Siguran poetak neki su pretposta vljali da je registracija porodica od strane lokalnih radnika inicijative stvar prikupljanja informacija, posebno jer se inilo da nikakve usluge ne slede []. Uesnici opisuju susrete sa profesionalcima socijalne slube koji su imali podatke o njima preuzete od drugih agencija. Na primer, slubenici Sigurnog poetka su otkrivali informacije koje su mogli da dobiju jedino od odeljenja za Socijalne usluge ili medicinskih sestara. Drugi uesnici su izrazili svoju zabrinutost u vezi sa izneveravanjem poverljivosti i nemogunosti da u vezi sa tim neto preduzmu []. Iako niko od uesnika nije pomenuo da je bilo prosleivanja socijalnoj slubi, nekoliko radnika Sigurnog poetka je potvrdilo da je to uradilo.40 Danas kada Sigurni poetak mora da nastavi sa radom koristei mi nimalna sredstva lokalnih vlasti, pitanja upravljanja (ili jednostavno pokuaji da se zadri posao, to je pitanje koje pritiska mnoge radnike u centrima Sigurnog poetka) su potpuno preuzela primat.41 Sa visokim tro kovima vrtia (oko 200 dolara nedeljno u Londonu), u fokusu vie nisu siromane porodice. Tu naknadu je mogue umanjiti jedino kroz Radniki poreski kredit, to znai da osoba za poetak mora biti u radnom odnosu. Jedan od najverovatnije neplaniranih efekata je da roditelji iz srednje klase, koji mogu da preive sa pola radnog vremena ili koji rade od kue, koriste prednosti kurseva vezanih za brigu o deci koje jo uvek nude lokalni psiholozi i profesionalaci u zdravstvu iz deijih centara. U isto vreme, situacija se pogorala za siromane porodice u rejonima Sigurnog poetka. Zabeleeni napredak u standardima mera brige o deci doprineo je doseljavanju porodica iz srednje klase u naselja u centru grada koja su
40 Krysia Canvin, Chris Jones, (i drugi), Can I Risk Using Public Services? Perceived Consequences of Seeking Help and Health Care Among Households Living in Poverty: Qualitative Study, 2007, http://linkme2.net/ek/ 41 Iz intervjua sa upravnikom deijeg centra: Ako ne odgovorimo na ciljeve, nema nam spasa, biemo proglaeni vikom.

dentrifikovana, to siromanim porodicama oteava odravanje naina ivota na koji su navikli. Kako bi se onemoguio ilegalni rad onih koji vode rauna o deci rade se provere, klauzule o pravilima ponaanja se unose u ugovore o socijalnom stanovanju, a aktivnost socijalnih slubi je izvan svake proporcije u odnosu na otkrivene sluajeve. (Kasniji ra zvoj moda ima veze i sa injenicom da su saveti ustanovili Centre za bri gu o deci u odnosu na broj dece u registru o zatiti.) Sve u svemu, fondovi za neophodne usluge se smanjuju (ukljuujui i tradicionalna obdanita), dok se nadgledanje ponaanja radnike klase izvan radnog mesta poveava. Rizik od drutvenog iskljuivanja se kao faktor uoava svuda u Ujedinjenom Kraljevstvu, u mnogome jer zavisna klasa nalazi naine da organizuje ivot izbegavajui dravnu disciplinu i agencije koje slue kao njeni produeci. Strategije preivljavanja su razliite. Ukljuuju brigu o deci bez provera Centralne kancelarije, vercovanje, kulturu bolovanja (sick note culture), skvotiranje, davanje socijalnih stanova u zakup, trikove u osujeivanju izvritelja i naplatioca dugova, razliite vidove sive eko nomije, razmenu znanja (ili tajni) kako bi se pobedili sistemi dobijanja socijalne pomoi, izbeglo plaanje poreza i imigracioni sistemi. Kao odgo vor, metodi intervencija se usavravaju tokom godina kroz bezbrojna Zelena i Bela dokumenta sa sve nametljivijim borbenim grupama koje se bave zajednicama, porodicama, ivotima i telima, pomaui im u socijal noj inkluziji, kako bi i profesionalci i klijenti ostvarili ciljeve. Stvarna pretnja uskraivanja socijalnih usluga osigurava situaciju u kojoj zadravanje svoje pozicije unutar (promenljivih) granica stvorenih raunovodstvom rizika ostaje zavisnikova lina odgovornost, efektivno ga primoravajui u vlastiti neprekidni menadment rizika kako bi se smanjila mogunost gubitka socijalne pomoi ili oduzimanja dece. Ukoliko se naete u kategoriji teko dostupnih, mnoge agencije e stupiti u kontakt sa vama, budui da e i sami ostati bez posla ukoliko to ne budu uradili. Taj pritisak se vri kako bi se preivljavanje uslovilo potrebama trita rada, konzumerizma i kreditnog trita.
75

74

Kakav je oseaj brinuti Nije stvar u tome da se borimo protiv eksploatacije dece jer su eksplo atisana na isti nain kao odrasli, ve protiv eksploatacije uopte.
alamit Fajerston, Dijalektika seksa

ene danas ine najbrojniju radnu snagu irom sveta. Najvei deo rada koji obavljaju je slabo plaen i nesiguran; tradicionalno, ene su drane izvan organizovane radnike borbe kao rezervna radna snaga, kako bi se odrao nizak nivo nadnica (isto kao i imigranti). Ta strategija je jo uvek prisutna: ene su i dalje manje plaene od mukaraca, jo vanije, okupirale su indu striju (fabriki rad u montai malih formata, ienje, nega i tako dalje) jer su tu plate toliko male da ih prihvataju samo ene. Posao od koga mogu da zarade vie, kao to je prostitucija, ostaje nelegalan, to znai da su prosti tutkama potrebni uvari (podmieni policajci) koji dobijaju najvei deo njihovog prihoda. Uopte govorei, ene su uvek te koje rade u nestabilnim uslovima sa privremenim ugovorima, ako uopte i postoje, i u takvim uslo vima mogu ostati trudne. Danas ene ine veinu meu imigrantima irom sveta, a njihov poloaj je jo tei. Gotovo svuda u svetu su tretirane kao zavi sne i nekvalifikovane, drugim reima na njih se gleda kao na one koje prate svoje porodice. Tako imigrantkinje esto rade nelegalno, to znai da su u potpunosti izloene udima poslodavaca. Takoe, u Ujedinjenom Kraljev stvu (kao i na drugim mestima), veina ena radi u oblasti nege, to znai da su pod uticajem zdravstvene i socijalne politike, kako kod kue, tako i na poslu. Izloene su stalno promenljivim regulatornim reimima, primorane su da povremeno obnavljaju svoje kvalifikacije kako bi mogle legalno da rade, da se prilagode smernicama slubi bez obzira na njihovo prethodno iskustvo, i iznad svega da postignu cilj (ukoliko nisu privatno zaposlene). ene su pod prismotrom jednako kao radnice i kao (potencijalne) majke. Roditeljstvo kao neplaeni rad nege je sve vie predmet istih mera, ciljeva i nadgledanja konceptualizovanih u profesionalnom sektoru. U ulozi dvostrukih gubitnica (bilo da su zavisne od poslodavaca i mueva,
76

ili poslodavaca i drave ili od svih njih), nezaposlene majke i majke sa niskim prihodima su, zajedno sa svojom decom (iji je gubitniki status osiguran njihovom apsolutnom ekonomskom zavisnou), posebno izloene nainima na koji kapital oblikuje nae ivote. Skoranji potezi drave usmereni na osiguravanje aktivne partici pacije ena u vlastitom prilagoavanju potrebama kapitala, nisu nita manje nego pionirski eksperimenti u onome to se uobliava kao pun frontalni napad na zavisnu klasu. Iaeni oblici intervencija merama zdravstvene i socijalne zatite koje sam pokuala da identifikujem su izgleda tretirani od strane kreatora politika kao jeftini put do glavnog cilja socijalnih politika orijentisanih ka viku: odranju i proirenju stratifikacije i kompeticije izmeu i unutar klasa. Tako, dok se komije ohrabruju da cinkare jedni druge i dok porodice i pojedinci koji su izdvojeni kao oni kojima je potrebna pomo preuzimaju linu odgovor nost za loe okolnosti u kojima ive, transformacija esencijalnih, bazinih uslova se osea na kontradiktorne naine unutar razliitih klasnih podgrupa, sa pojedincima koji su sposobni da zamisle da im pojedine inicijative ine dobro.42 Pogubno individualistiko takmienje na tritu rada, prenos na trite prethodno subvencionisanog stanova nja, asimetrini napadi na socijalnu pomo i parcijalna ili totalna kriminalizacija predhodno legalnih aktivnosti, bez sumnje e izgledati kao mogunost nekima od onih koji su izloeni tim uticajima, ak iako smanjuju dohodak i potkopavaju slobodu njihove klase u opem smislu.43 Zajedniki interes onih osetljivih na ucene trita i dravne
42 ...komije su davale informacije o korisnicima socijalnih slubi, takoe socijalni radnici su potvrdili da je uee komija bilo esta pojava. Korisnici su razumeli da je taj aspekt njihovog socijalnog i fizikog lociranja u porastu i da je neizbean. U: Can I Risk Using Public Services?, op. cit. 43 Asimetrino u smislu da su pojedinci potraitelji znaajno osiromaili u stvarnim uslovima u Ujedinjenom Kraljevstvu od 1997, dok je celokupna porodina podobnost, ukoliko su svi uslovi ispunjeni, makar zadrala nivo i izbegla inflaciju. Samo na prvi pogled ovo moe izgledati kao argument koji je kontradiktoran ovom lanku. U stvari, ono to se dogodilo je u savrenom skladu sa drugim opisanim trendovima: isplate se mogu poveati samo onda kada su praene intenzivnim posmatranjem i intervencijama. Obeshrabrujua je pozicija svakoga ko potrauje pomo dok eli da

77

prinude je zamagljen personalizovanom dravnom akcijom koja neguje individualnu ekonomsku konkurenciju. To neizbeno umanjuje perspe ktive bilo kog kontranapada, ne samo protiv materijalne deteritorijalizacije ivota, protiv prikupljanja podataka, nadgledanja i kontrole, ve i protiv utapanja u masu bedno zavisnih tela, dostupnih uvek kad god i kako god ih kapital treba. izvor: Madam Tlank, The Battle of all* Mothers (or: No Unauthorised Reproduction), Mute, Vol. 2, Br. 9, 2008. prevela sa engleskog jezika: Ana Vilenica

Traimo pravu Meri Popins!

Mira Matar

Draga dadiljo! Zovem se Andrea, a moj partner Kristofer. Imamo dva deaka, Seb ima sedam, a Barnabi pet godina. Obojica idu u lokalnu osnovnu kolu, deset minuta peke od nae divne kue u Hampstedu, u severnom Londonu. Posle kole se bave razliitim aktivnostima igraju fudbal, plivaju, bave se gimnastikom, muzikom i ulinim plesom. Kristofer i ja smo advokati i oboje radimo puno radno vreme. Kada ne radimo, najvie volimo da provodimo vreme u porodinom okruenju. Mi smo topla i gostoljubiva porodica koja bi jako volela da ima dadilju. Poslednja dadilja je provela sa nama vie od godinu dana, za samo par dana je postala deo nae porodice i ostae na doivotni prijatelj. Kao to sam rekla, naa kua je divna i vrlo blizu centra. Ima dosta autobuskih linija, metro linija, a za vas obezbeujemo i bicikl. Kristofer i ja svuda idemo biciklima. U idealnom sluaju, eleli bismo dadilju koja je sportski tip i kojoj ne bi bio problem da vozi bizickl uurbanim londonskim ulicama. Kaciga je obavezna! Tako da bez tatine dame! I trebalo bi da napomenem da traimo iskljuivo ene. Takoe, veoma je vano da tokom kolskih praznika moete da radite prekovremeno, to emo naravno platiti, iako se i mi sami trudimo da to vie budemo na odmoru, a to znai da ete i vi imati dosta vremena za odmaranje! Nikada ne radimo u avgustu, uvek imamo dve nedelje za Boi i nedelju za Uskrs to je ve sedam nedelja. Vae uobiajeno radno vreme bi bilo od 08:00 do 19:30.

izmakne posmatranju i podrci: otuda i potreba da se samci, posebno dugogonji potraioci pomoi, koji su u obavezi da se registruju jednom u nekoliko meseci, isteraju iz njihovih navodno teko dostupnih pozicija. 78 79

Vae obaveze sa decom: buenje, doruak, oblaenje dece i odvoenje u kolu (20 minuta hoda) saekivanje iz kole i razne aktivnosti pomo oko domaih zadataka odlazak na plivanje vikendom kuvanje zdravih, jednostavnih obroka za decu (mi obezbeujemo kuvar sa receptima). Ostale obaveze: ienje i sreivanje kue pranje i peglanje vea za porodicu da mi se naete kad mi je potrebno hranjenje i etanje psa. ta moemo da vam ponudimo: veliku sobu privatno kupatilo (delite sa decom, vae sobe e biti povezane kupatilom) beini internet u celoj kui (ukoliko nemate svoj kompjuter moete koristiti na i deiji, ali bolje da vas upozorim da oni jako vole da igraju igrice!) ne obezbeujemo televizor u vaoj sobi jer elimo da se oseate kao deo nae porodice i da koristite TV ili DVD u dnevnoj sobi moete koristiti telefon kad god poelite (ukoliko zapiete svoje pozive u notesu pored telefona, moemo jednostavno oduzeti trokove meunarodnih poziva od vae nedeljne plate) predivnu hranu meunarodna putovanja sa nama tokom praznika i odmora 120 funti nedeljno

Morate biti: stari izmeu 20 i 40 godina pouzdana vozaica energina, sportska osoba vesele prirode (ak i po londonskom vlanom vremenu) fleksibilna (ponekad dolazimo kasno sa posla i potrebno nam je da budete tu za nas, platiemo prekovremene sate) tiha, uredna, ista i da se tuirate makar jednom dnevno (iznenadili biste se ega sve ima) puna entuzijazma, ali uredna kuvarica, svi nai obroci se kuvaju! morate voleti nau decu i pomoi im da otkriju svet nepuaica. U idealnom sluaju elimo osobu koja je: pouzdana, ali ne i dominantna koja se ne stidi da peva i ita smenim glasom topla, strpljiva, puna podrke, perceptivna kreativna, sa svojim idejama o aktivnostima u kojima e deca uivati ljubiteljka pasa koja se osea kao kod kue u muzejima i galerijama. Ne elimo da nai nevaljalci propuste bogatstvo londonskog kulturnog ivota! Bie i vama zabavno. umerena u oblaenju, sa jakim porodinim vrednostima bez dece i slobodna, jer smo otkrili da emotivne veze sa kuom mogu predstavljati ometajui faktor.

80

81

Da, imamo visoke standarde i da, takve osobe postoje poto smo ih ve zapoljavali! To je jedan od najvanijih poslova koji osoba moe da radi. Bie veoma ispunjujue i za vas. Traimo nekoga ko nee samo uvati nau decu, ve e biti i deo nae porodice. Svoju biografiju, kao i pratee pismo u kome ete nam rei neto o sebi i zato mislite da biste bili prava osoba za ovaj posao, molimo poaljite na adresu (Kao to moete da pretpostavite, ova pozicija je veoma popularna, pa emo kontaktirati samo one sa kojima emo organizovati intervju.)

Draga porodico, Moje ime je Martina i elela bih da budem dadilja u vaoj porodici. Iz dobrog sam kraja, iz Koica, velikog grada u Slovakoj. Moja majka je medicinska sestra, moj otac inenjer, a sestra Lenka studira medicinu. Studirala sam pedagogiju i drutvene nauke, i poloila sam test A nivoa za slovaki i engleski jezik. Takoe govorim i nemaki. Kao to vidite, mi smo radna porodica koja uenje uzima za ozbiljno. Takoe volim zabavu, a posebno sportove. Volim tenis, tranje i vonju biciklom. Radujem se vonji bicikla uzbudljivim ulicama Londona. I molim vas, ne brinite, veoma sam ista! Tuiram se jednom dnevno, a dezodorans koristim dva puta dnevno. Takoe jednom dnevno menjam gaice i arape. Grudnjak menjam jednom nedeljno. Koristim poseban grudnjak za sportske aktivnosti. Perem ga posle svakog korie nja. Sportski sam tip i volela bih da vozim bicikl sa kacigom. Imam kratku kosu, laku za odravanje. Volim decu i jednog dana bih volela da imam svoju ali ne uskoro, tako da to ne treba da vas brine. Ako ipak brinete, dozvolite da vam kaem da koristim pilulu pod nazivom Mikroginon 30 ve dvanaest godina bez ikakvih problema. Uveravam vas da moj menstrualni ciklus nee uticati
82

na moja raspoloenja i ponaanje, veoma sam stabilna i srena. Ako i dalje brinete, mogu da ugradim spiralu za koju moj doktor kae da je bolja od sterilizacije. Ali dozvolite i da vam kaem da koristim jake antidepresive, to znai da gotovo i nemam seksualni nagon, tako da mogu da vam obe am stopostotnu apstenenciju tokom svog boravka kod vas (a mislim i da Englezi nisu ba za mene!). tavie, mogu da radim test na trudnou svakih est meseci, kao to rade mnoge moje prijateljice u svojim porodi cama, isto da budete sigurni. Jako u voleti vau decu. Budim se rano i volim da budem napolju tako da voenje dece i psa u kolu zvui super, a verovali ili ne, volim ak i kino vreme, tako da to nije problem. Imam problemi sa neim to se zove OKP, ali zbog toga jako dobro istim, pa ako ostavite svoj dom u mojim rukama uvek e biti besprekoran. Peglanje me oputa. Volim da kuvam, moj san je da kuvam u restoranu, tako da vas molim da mi dozvo lite da pravim zabavne i zdrave obroke za divnu deicu, pa ak i roditelje! Takoe, poto sam lav u horoskopu, veoma sam lojalna. Biu totalno posveena vaoj deci. Na drugu decu se neu obazirati. Ukoliko neije dete padne u parku i povredi se, i krv mu potee, neu mu pomoi. Tiho u motriti na prijatelje vae dece da sluajno neko ne iskoriava vae pametne deake! Ne volim imitatore. to se tie nostalgije za porodicom, neu biti previe emotivna. Patiu tiho zbog razdvojenosti, ali zahvaljujui modernim tehnologijama kao to je Skajp, biu u kontaktu sa njima. U redu mi je da se nikad ne susretnete sa njima preko Skajpa. Samou u dobro sakrivati od dece. Pasionirana sam plivaica. Volim umetnost i stare predmete u muzejima i jako elim da vidim London i sve te lepote. Da li vam je poznata slovaka umetnost? Rado u vam priati o tome ako se susretnemo! ula sam od svoje prijateljice da volite nametaj u stilu Ikee. Poznato mi je da se takav nametaj lako isti suvom krpom. Mogu sama da obezbedim krpe. Radujem se velikom prostoru za skladitenje.
83

Biti dadilja za mene znai zabavu i izazov. elim da vidim svet i kako druge porodice ive. Engleski govorim veoma dobro, ali elim da ga govorim savreno, isto kao to e vaa deca biti savrena ako im postanem dadilja! Radujem se vaem odgovoru, hvala Vam. Od Martine

PS. Vidim da ste naveli da delimo kupatilo, to e mi moda predstavljati problem. Ne elim da se ponaam kako ne prilii damama, ali moram da vam kaem da bolujem od spazmatinog kolona, tako da mi je potrebna soba sa toaletom. Pokreti mojih creva su bolni, a patim i od gasova. Pro mena sredine e pogorati ovo moje stanje. Nadam se da razumete moju potrebu za privatnim toaletom. Ukoliko to nije mogue, moda deca i ja moemo da organizujemo rotiranje.

izvor: Mira Matter, Looking for a Real-Life Mary Poppins!, deo teksta: Mira Matter, Madam Tlank, Past Caring, u: Mute, Vol. 3, broj 2, Temat: Politics My Arse, 2012. prevela sa engleskog jezika: Milica Gudovi

84

Sanja Ivekovi Lejdi Roza od Luksemburga

pogled na instalaciju sa izlobe Luxembourg, Les Luxembourgeois, 31.03. 24.06.2001 86 87

Lejdi Roza od Luksemburga Sanje Ivekovi

Nataa Ili U okviru izlobe Luksemburg i Luksemburani (Luxembourg, Les Luxembourgeois, 31. mart 24. jun 2001), ija je namera bila da definie i postavi pitanje nacionalnog identiteta Luksemburga, Kazino Luksemburg Forum za savremenu umetnost (Casino Luxembourg Forum dart contemporain) je producirao umetniki projekat u javnom prostoru umetnice Sanje Ivekovi Roza od Luksemburga. Projekat je izveden kao kopija luksembu rkog spomenika Zlatna dama (Glle Fra), istaknutog nacionalnog simbola nezavi snosti i otpora Luksemburga, koji je podignut u znak seanja na rtve Prvog svetskog rata. Originalni spomenik iz dvadesetih predstavlja elegantnu ensku figuru koja stoji na visokom obelisku u odei kroz koju se jasno vide obrisi tela. Kao takav, spada u korpus spomenika nastalih tokom perioda u kojem Francuska revolucija postaje uzor za oblike politikog ustrojstva i politike ikonografije. Te spomenike karakterie upotreba alegorijskih figura ena u koje se upisuju znaenja slobode, republike, nacije ili pak umetnosti i nauke na kojima se esto zasniva samorazumevanje nacije. Replika je bila postavljena nedaleko od originalnog spomenika, od kojeg se razlikuje ne samo u materijalu koji je korien u oblikovanju spo menika (zlatni poliester za figuru, drvo i gvoe za obelisk i osnovu), ve i u nekoliko drugih vanih detalja: evidentno je da je enska figura u dru gom stanju, originalni natpisi na osnovi spomenika su zamenjeni reima na francuskom (le rsistance, la justice, la libert, la indpendance)1, nemakom (Kitsch, Kultur, Kapital, Kunst)2 i engleskom (whore, bitch, Madonna, virgin)3, dok je Zlatna dama suptilno preimenovana u Rozu Luksemburg i tako preselje na iz apstraktnog alegorijskog konteksta u konkretne istorijske okolnosti.
1 Otpor, pravda, sloboda, nezavisnost (Prim. prev.). 2 Ki, kultura, kapital, umetnost (Prim. prev.). 3 Kurva, kuka, Madona, devica (Prim. prev.). 88

Lejdi Roza od Luksemburga je nakon postavljanja 31. marta 2001. izazvala estoke polemike u luksemburkim medijima. Postavljeno je ak i pitanje ostavke ministra kulture koji se suprotstavio pozivima na ruenje spome nika, a za manje od dva meseca preko sto strana nalo se u press clipping-u. Polemika je poela kad su veterani antifaistike borbe, politiari libe ralno-nacionalne orijentacije i pojedine istaknute linosti, proglasili novopodignut privremeni spomenik blasfemijom koja se izruguje lukse mburkom pokretu otpora i rtvama u oba svetska rata. Zaudo, izgledalo je da najjae napade nije izazvala figura trudne ene, ve tekst na tri jezika. U poetku, najvei broj fotografija objavljenih u tampi prikazivao je osnovu spomenika sa tekstom, dok je figura trudne ene na vrhu obeli ska izostavljana. ta je to u vezi sa tekstom Sanje Ivekovi to je izazvalo tako burne reakcije? Ili je moda tekst posluio kao izgovor za agresiju usmerenu ka zlatnoj eni, ija oigledna trudnoa vrea ne samo sofisti cirana estetska oseanja, ve i nacionalne vrednosti predstavljene alego rizacijom ene? Tekst na osnovi spomenika se bavi sloenim i problematinim pitanjem jezika kao osnove nacionalnog identiteta Luksemburga, i ukazuje na uplitanje konstrukcija o navodno prirodnoj podeli na dva pola i sa vremene nacionalne drave. Prelazi izmeu kulture i politike i politikih reprezentacija su fluidni, politiko je uvek/ve odreeno onim sa ime ne bi trebalo da ima nikakve veze, dok tekst sasvim jasno otkriva proble matinu prirodnost nacionalnog spomenika. Tekst na engleskom jeziku locira stereotipe o enama (Madonna, whore, bitch, virgin Madona, kurva, kuka, devica), francuske rei (le rsistance, la justice, la libert, la indpendance otpor, pravda, sloboda, nezavisnost) ukazuju na oblast politikih vrednosti koje enska figura alegorijski predstavlja dok su u stvarnosti ene bile iskljuene iz javnog ivota, a nemaki tekst (Kitsch, Kultur, Kapital, Kunst ki, kultura, kapital, umetnost) komentarie kulturnu produkciju i proizvodnju kulture koja lei u osnovi takve konstelacije.
89

Sanja Ivekovi je umetnica koji ne vidi politike ciljeve i estetska razma tranja kao meusobno iskljuive i u osnovi nespojive akcije. Pored toga to ukazuje da su ene simboliki konstruisane kao nositeljke nacionalne istorije i nacionalnog identiteta (dok im je u isto vreme odricana bilo kakva direktna veza sa nacionalnim projektom), sam naziv skulpture afirmie revolucionarnu politiku Roze Luksemburg. Roza Luksemburg, leva teroristkinja, kako je bila nazvana u jednom od besnih pisama u dnevnoj tampi Luksemburga, duboko uzdrmava mit kapitalistikog naina proizvodnje i kapitalizma kao drutvenog poretka koji je navodno sposoban da se reprodukuje bez ekonomskog ugnjetavanja. Kao trudna ena, ona predstavlja pretnju za model kolektivnog pamenja koji se sastoji od stvari koje su uvek/ve razumljive i podlone ponavljanju, koje se nikada ne konkretizuju niti objanjavaju reima. Njene rei Danas smo ozbiljni u nameri da unitimo kapitalizam, jednom za svagda su upravo one koje nee biti sasluane u dananjem Luksemburgu, koji predstavlja otelotvorenje nesmetanog ekonomskog poretka, kao to ih nisu uli ni u Evropi 1919. Sudei po reakcijama, podizanje javnog spomenika je jednako ozbiljan in kao i u vreme postavljanja originalnog spomenika.

Nacionalne populacione politike i konstrukcija materinstva u post-socijalistikoj Srbiji

Tanja Vii Predmet rada je socio-kulturna konstrukcija materinstva kroz analizu javnih politika, zakona, zakonskih predloga, strategija i regulacionih propisa o raanju i natalitetu u domenu nacionalne populacione politike u post-socijalistikoj Srbiji. Tretirajui materinstvo kao drutvenu instituciju, u radu u istraiti procese propisivanja i normativiziranja materinstva, a sa ciljem da ispitam kako se znanje o materinstvu i reprodukciji oblikuje kroz populacione politike i zakonodavstvo i skrenem panju na socio-kultu rne aspekte materinstva i raanja, i u vezi sa tim, teorijske i epistemolo ke domete koji se tiu ove teme. Revizionistike istorije materinstva, dekonstrukcija demografskih modela, kao i socio-kulturni procesi nastaja nja kulturnih ideja o normativnom reproduktivnom ponaanju koje, pak, odreuju ensku subjektivnost i njenu drutvenu ulogu, bie neke od istraivakih smernica. Koristei se antropolokom idejom o moi javnih politika da konstruiu drutvo i artikuliu dominatne vrednosti, analizirau dokumente kao to su zakoni o radu, zakoni o brizi za decu, strategije za podsticaj raanja i ekspertska tumaenja koja su razvijena na osnovu naunih znanja iz oblasti demografije, medicine, prava i sociologije. Analiza e pokazati kako su varirajue kulturne ideje pronatalistike nacionalne politike povezane sa ustanovljavanjem nove vrste materinstva i enskog subje ktiviteta u post-socijalistikoj Srbiji. Posebna panja, shodno socio-politikom kontekstu analiziranog perioda, bie posveena tome u kakvom su odnosu eskpertske ideje o enskom telu i reprodukciji sa nacijom i dravom.

izvor: Natasa Ilic, Sanja Ivekovics Lady Rosa of Luxembourg, n.paradoxa international feminist art journal, broj 8, jul 2001. prevela sa engleskog jezika: Tanja Markovi

90

91

I Materinstvo kao teorijski i drutveni problem Bioloka reprodukcija kao socio-kulturna kategorija Kada govorimo o biolokoj reprodukciji treba napomenuti da su koncepti i redifinisanje raanja, reprodukcije, materinstva i srodstva u antropologiji i drugim humanistikim disciplinama odreeni promenama u prevazi laenju univerzalistikih i naturalistikih koncepata. Komparativna antropoloka istraivanja1 opovrgla su predrasudu o biolokim interpre tacijama seksualnosti, raanju i srodstvu, meutim, osnova biolokog poimanja materinstva i majinstva opstaje kao ideoloki zasnovana inje nica presudna za utvrivanje rodnih uloga, a time i uloge ene kao repro duktivnog agensa. Na njen opstanak su posredno (ili neposredno) uticali tokom vremena razvijani i izukrtani filozofski, teoloki, biomedicinski i nauni diskursi. Tomas Laker (Thomas Laqueur) navodi da su nauno znanje i rodna politika nerazmrsivo povezani i da je ensko telo iroko otvoreno za interpretativne zahteve kulture2. S tim u vezi, on naglaava da su emocionalne i fizike karakteristike uzidane u ideoloku praksu na vie naina. Vievekovna matrica opozicije prirode i kulture, i unutar nje telesnog simbolizma koji stvara polne razlike (na primer davanje znaaja materici kojom se definiu karakter, pozicija i vrednost), nisu prevazie ne unutar medicinskih sistema gde se telo izgrauje od strane anatomije, izuma anestezije, manipulativnih praksi hirurgije i tako dalje, u kojima je ensko telo figuriralo kao objekat i uporite rodne hijerarhije.3
1 Komparirani etnografski podaci ukazivali su na razlike u pogledu znaenja koje su kategorijama kako mukosti i enskosti, tako i raanju i odgoju, pridavane u razliitim socijalnim i kulturnim kontekstima. Margaret Mid, kao drutveno angaovana antropolokinja sedamdesetih godina prolog veka, uticala je na ameriko drutvo svojim idejama o tome da neka drutva nisu hranila decu prema utvrenim pravilima i da su ta pravila promenljiva (videti u: Margaret Mid, Sazrevanje na Samoi, Prosveta, Beograd 1978). 2 Andrew Strathern, Body Thoughts, Michigan Univerity Press, Ann Arbor 1997, strana 141.

Iako je doprinos ujedinjene feministike i antropoloke teorije u naputa nju esencijalistikog vienja odnosa mukarca i ene zasnovanog na njiho vim polnim razlikama, kao i poistoveivanja enskog sveta sa privatnom sferom i mukog sa javnom bio nesumnjiv, ipak nije bio i dovoljan. To pokazuju koncepcije teorija feministkinja i marksistikih antropoloki nja sedamdesetih godina prolog veka, koje su univerzalnu inferiornost ena zasnivale na kulturnim varijacijama u drutvenim strukturama i rodnim ulogama.4 Ovakve kvazi-metanaracijske koncepcije teorije ne samo da previaju probleme klasne, etnike i rasne razliitosti, ve insi stiraju na bazinoj ljudskoj praksi koja ima interkulturalnu mo obja njenja i koja je uvek povezana sa biolokim potrebama reprodukovanja drutva.5 Sreom, ovakav feministiki dogmatizam je prevazien do kraja sedamdesetih kada su stvoreni uslovi za dekonstrukciju univerzalnog pojma ene, ali i dekonstrukciju odnosa pol/rod, to jest problematizaciju zapadnog modela rodnih razlika neupitno zasnovanu na polnoj, dakle prirodnoj datosti. U tom smislu, autorke Dejn Kolijer i Silvija Janagisako (Jane Fishburne Collier, Sylvia Junko Yanagisako), kritikujui socijalnu konstrukciju polnih razlika, sugeriu da posebni socijalni i kulturni procesi dovode do toga da se mukarci i ene pojavljuju kao razliiti i da, shodno tome, izuavanje roda treba odvojiti od polnosti i postaviti ga u kontekst odreenog kulturnog diskursa.6 To zapravo znai obrt, jer polna razliitost vie nije uzrok socijalne konstrukcije ve njena posledica, o emu zapravo govori i Miel Fuko (Michel Foucault) kada govori o diskursu. Ovo podvlaim jer pitanje koje postavljam u radu jeste kako diskursi

4 Jedan od esto navoenih primera je svakako psihoanalitika analiza majinstva Nensi odorov (Nancy Chodorow), feministike teoretiarke koja je tvrdila da je bioloka injenica raanja kljuni izvor enske opresije. 5 Nancy Fraser i Linda J. Nicholson, Drutvena kritika bez filozofije-susret feminizma i postmodernizma, u: Linda J. Nicholson (ur), Feminizam/postmodernizam, Liberata, Zagreb 1999, strana 32. 6 Zorica Ivanovi, Antropologija ene i pitanje rodnih odnosa u izmenjenom diskursu antropologije, pogovor u: Antropologija ene, XX vek, Beograd 2003, strana 26.

3 Ibid, strana 146. 92 93

formiraju ideje o tome ta je materinstvo, uzimajui pritom u obzir istorijske uslove, politiki, ekonomski i socio-kulturni kontekst u kome nastaju, a otelotvoreni su u javnim politikama i naunim diskursima.

Izmeu majinstva i materinstva: raanje kao socijalni diskurs Bioloka veza izmeu deteta i majke je oduvek (oduvek u zapadnim dru tvima) bila izvor univerzalnog naturalistikog shvatanja materinstva. Postoji itav niz razloga zbog koga je materinstvo svedeno na odnos majke i deteta, iako su sa njime uvek bili povezani razliiti aspekti drutva i kulturnih konceptualizacija. Jedan od tih razloga je i dominacija teorija i znanja iz muke perspektive. Konkretno, Parsonsova teorija funkcionalne utilitarnosti nuklearne porodice, zasnovana na oiglednim polnim ulo gama, utemeljena u fiziolokim razlikama izmeu mukaraca i ena, opstajala je do sredine 20. veka kao najatraktivnija drutvena konstrukcija materinstva. Istorijski gledano, isto toliko vremena, i jo due, materinstvo je bilo jedini aspekt koji nije problematizovan. Dok je denaturalizacija vrlo uspeno obavljena na polju seksualnosti,7 bolesti,8 roda i seksualne razliitosti,9 neoekivano je udno da se ista naturalistika matrica tako uporno odrala kad je materinstvo u pitanju. Meutim, naturalistiki lanac kojim je Karol Smart (Carol Smart) ilustrovala podrazumevajuu univerzalistiku poziciju materinstva seksualna aktivnost trudnoa roenje majinstvo materinstvo
7 Miel Fuko, Nadzirati i kaznjavati Nastanak zatvora, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Novi Sad 1997. 8 Susan Sontag, Sida i njene metafore, Deije novine, Gornji Milanovac 1990. 9 Dudit Batler, Tela koja neto znae, O diskurzivnim granicama pola, Samizdat B-92, Beograd 2001, i Catherin Gallagher, Thomas Lacquer (ur), Making of the Modern Body, University of California Press, Berkeley, California, 1987. 94

ukazuje da svaka od ovih karika predstavlja proces koji sledi iz kulturom propisanih i sanckionisanih ponaanja.10 Smart tome u prilog navodi postojanje velikog broja izbora i mogunosti koje su istorijski i kulturno specfine, ukazujui na irok arsenal narodnog znanja koje su ene upo trebljavale da ne bi zatrudnele, kao to su produeno dojenje, prekinut snoaj, poetne forme spermicida, koje su bile poznate u ranom modernom periodu evropskog drutva. Istraujui kulturnu istoriju britanskog drutva, autorka izdvaja primer viktorijanske histerije kada je u pitanju masturbacija, koji ukazuje na to da je dominatno mesto dato penetrativnom seksu u hijerarhiji seksualnih praksi, kao i postojanje rigoroznih pokuaja eliminacije ostalih neprihvatljivih formi.11 Sledei Fukoa, ona sugerie da je u viktorijanskom razdoblju reproduktivni odnos bio naturalizovan, dok su sve ostale forme bile nepoeljne. Konstrukcija perverzije udruena sa preteim upozorenjima o tetnosti po zdravlje, bila je povezana sa nau nim znanjima iz medicine i psihologije. Naalost, kako Karmen Ramos Eskandon (Carmen Ramos Escandon) ukazuje, istorije ena i istorijske rekonstrukcije materinstva nisu pisane i ispisane svuda na svetu, kao to je pomenuta viktorijanska idealizacija materinstva.12 Autorka analizira porfirijanski diskurs o materinstvu s kraja 19. i poetka 20. veka u Meksiku, pokazujui kako su ene i majke reprezentovane u porodinom zakono davstvu i popularnoj literaturi i skree panju na instistiranje na domi nantnom modelu majke kao odgajivaice budue generacije radnika, ali i kontradiktornosti u drutvenom vrednovanju majki iz razliitih etnikih i klasnih grupa. U skladu sa navedenim, revizionistike istorije znanja o materinstvu ukazuju da je konstituisanje normalnog materinstva bazirano
10 Carol Smart, Deconstructing Motherhood, u: Elizabeth Bortolaia Silva (ur), Good Enough Mothering?, Routledge, London 1996, strana 39. 11 Ibid, strana 40. 12 Carmen Ramos Escandon, The Social Construction of Wife and Mother: Women in Porfirian Mexico: 18801917, u: Mary Yo Maynes, Ann Walter, Brigitte Soland, Ulrique Strasser (ur), Kinship Gender Power: A comparative and Interdisciplinary History, Routledge, London, New York 1996, strana 276.

95

na osnovu znanja o telu koje se promovisalo kao prirodno. Prirodnost materinstva ishodila je iz heteroseksualne aktivnosti, kao manifestacija esencijalne enske karakteristike to jest materinskog instikta, ali i kao posledica naturalistikog lanca dogaaja. Normativna oekivanja ta je to biti odgovarajua majka, odreena su na temelju prirodnosti kroz dravne zakone potpomognute naukom, crkvenim kanonima i psiholokim anali zama. O ovome svedoe brojni podaci o tome da su ene iz niih klasa u viktorijansko vreme izbegavale materinstvo ubijanjem novoroenadi, ili su pak decu ostavljale starijoj deci na brigu i uvanje jer su morale da rade da bi svima obezbedile egzistenciju, zbog ega je drutvo reagovalo drakonskim kaznama za ovakve prakse i to je naroito vailo za neudate majke.13 Rekonstrukcija materinstva u Srbiji pokazuje kako je koncept materinstva u 19. i 20. veku doivljavao promene u zavisnosti od politi kih i ekonomskih prilika, gde moemo razlikovati religijski (hrianski) koncept materinstva,14 graansko poimanje materinstva nastalo usled drutvenih promena uzrokovanih modernizacijom i evropeizacijom,15 ili pak strune diskurse medicine i psihologije, kao i odnos drave i institu cija prema obrazovanju, seksualnosti i reprodukciji.16 Ono na emu poi vaju svi nabrojani razliiti diskursi, kako pokazuju pomenute autorke, jeste naturalizovani koncept ene kao majke ije biofizike predispozicije definiu njenu poziciju u drutvu. injenicu da ena nije mogla da donese odluku da ne bude majka, ilustruje etnoloki primer vanbranog roenja koje se smatra najveom sramotom za enu i porodicu. Izuzetak
13 Carol Smart, Deconstructing Motherhood, strana 43. 14 Lidija Radulovi, Dekonstrukcija diskursa materinstva na osnovu religijsko-magijske prakse, u: Etnoantropoloki problemi, god 3. sv. 1, Filozofski fakultet Odeljenje za etnologiju i antropologiju, Beograd 2008. 15 Gordana Tripkovi, Materinstvo, Matica srpska, Novi Sad 1997. 16 Svetlana Stefanovi, enski pokret o problemu braka, slobodne ljubavi, seksualnog vaspitanja, prostitucije i kontrole raanja, Godinjak za drutvenu istoriju V/13, Beograd 1998. 96

se pravi samo ukoliko je sluaj da je mukarac neplodan, pa ena da bi rodila zane dete sa drugim mukarcem. Primer za to je ustanova branog pomonika kada se ena u sluaju nesposobnosti svoga mua, podaje drugome da bi dola do dece17. ena se tada ne osuuje, jer je to socijalni odnos koji zajednica odobrava i preporuuje u cilju odranja braka i porodice. Zbog naglaene regulatorne uloge drutva u konstrukciji mate rinstva, kao i snage kulturnih konceptualizacija koje ga oblikuju, ovde elim da skrenem panju na operacionalizaciju termina materinstvo koji razlikujem od majinstva. Razlika izmeu ova dva termina se odnosi na interpretaciju promene uloga ena u istorijskoj i kulturnoj perspektivi.18 Materinstvo je institucija drutveno prepoznata pravilima i zakonskim statusom i odnosi se na zakonsku vezu izmeu deteta i majke, dok je termin majinstvo povezan sa skupom praksi kojima se odgaja dete (nega, hranjenje, vaspitanje, obrazovanje). Dok materinstvo tako podrazumeva enu, majinstvo ne. U savremenim drutvima podvojenost termina je jo vie opravdana kada se zna da majinstvo mogu da praktikuju i mukarci (homoseksualni parovi), ali i postojanjem razliitih oblika brige za decu kao to su usvajanja, starateljstva, hraniteljske porodice i slino.

Materinstvo kao polje politikog delovanja: feminizam, populacione politike i nacionalizam Opteprihvatljiva injenica je da su ljudi napravljeni od strane drugih ljudi, a da su njihova tela neophodna da bi se to i ostvarilo. Meutim, naini na koji su ljudi i njihova tela ukljuena u ovaj proces, kao i znaaj koji se tom procesu pridaje, veoma su razliiti. U tom smislu, iako se danas
17 Milenko S. Filipovi, ovek meu ljudima, Srpska knjievna zadruga, Beograd 1991, strana 328. 18 Elizabeth Bortolaria Silva, Transformation of Mothering, u: Elizabeth Bortolaria Silva (ur), Good Enough Mothering?: Feminist Perspectives on Lone Motherhood, Routledge, London 1996, strana 2.

97

materinstvo u razliitim diskursima (populacionim, pravnim, religijskim) tretira kao datost i samo-oigledna injenica, ona ipak pokazuje svoje raznolike forme u razliitim vremenima i mestima. Na primer, u judeo -hrianskoj koncepciji ena se percipira kao nesebino, iroko i odano posveena reprodukciji novih generacija. Ovakav diskurs je imao za posledicu dva suprotstavljena stanovita. Jedno je konzervativno, koje smatra da je materinstvo radost ivota i odraz humanosti, dok druga, feministika percepcija zastupa stav da materinstvo degradira linost ene, liava je njenih linih potreba, uskrauje njene socio-ekonomske slobode odravajui patrijarhalni sistem kao osnovni uzrok asimetrinih odnosa.19 Oba ova gledita su siromana i pojednostavljena i ne ostavljaju mnogo izbora eni izmeu majinstva kao punog radnog vremena i odricanja od majinstva zbog karijere, niti doputaju fleksibilnije pristu pe prouavanju problema. Jedan od razloga za ovakvo ogranieno raz miljanje su okolnosti koje proizilaze iz istorije znanja o enama. U zapadnim kulturama ove istorije znanja su strukturirane oko dva bazina problema: podele na privatnu i javnu sferu ivota i posledice kapitalizma. Istorija feministike teorije svakako nije monolitna i pokazuje razliite tendencije u drutvenoj kritici epistemologije, politike teorije i proble matizovanja univerzalnih i aistorinih istina. Kao posledica ovoga, razje dinjenost feministikih teorijskih diskursa lei u osnovi pitanja o vanosti biolokih razlika i rodnoj ravnopravnosti (jednakim pravima), a nedo statak konsenzusa o ovim pitanjima proizveo je vrlo irok spektar teorijskih pristupa poevi od drugog talasa feminizma. Ove teme posebno su postale relevantne za analizu javnih politika u konstruisanju rodnih odnosa, a posebno onih koje su, kao na primer javne politike Evropske Unije, po slednje tri decenije naklonjene porodici i porodinim vrednostima. Pitanja o jednakim ansama za mukarce i ene u profesionalnom ostvarenju i usklaivanju porodinog ivota (materinstva i oinstva) i karijere, mogu
19 Henrietta L. Moore, Mothering and Social Responsibilities in a Cross-cultural Perspective, u: Elizabeth Bortolaria Silva (ur), Good Enough Mothering?, Routledge, London 1996. 98

biti kritiki analizirana ako se uzmu u obzir principi na kojima se stvaraju koncepti balansa ivota i rada, kreirajui pritom nove, poeljne forme porodice, roditeljstva, mukosti, enskosti i osobe uopte. Reavanju sukoba ili kontradikcije izmeu feministikog kon teksta individualizma i esencijalistikog vienja materinstva koje je iza zvalo vie neslaganja nego konsenzusa meu feministikim teoretiarima o centralnim konceptima i implikacijama pristupa materinstvu, doprineli su uvidi o enskoj subjektivnosti. Paradoks postaje oigledan kada esenci jalistiki vieno materinstvo kroz naturalizaciju aktivnosti koje prate materinstvo (majke kao nesebine davateljke bezuslovne ljubavi i panje, prirodna sposobnost za empatiju, usmerenost enskih elja i ciljeva seksualnosti samo ka majinstvu i tako dalje), zapravo uspostavlja standard za enskost, tako da je enska subjektivnost jednaka materinskoj subjekti vnosti.20 Ovaj subjektivitet je u kontrastu sa identitetski zasnovanim subjektivitetom koji je naravno individualistiki, ali se zasniva na besko nanom broju iskustava ena kao majki, razliitom znaaju i znaenju materinstva u ivotima ena, kao i razliitim stavovima prema drutvenoj i kulturnoj redefiniciji i reorganizaciji materinstva. Ne postoje dve iste identitetske pozicije koje se iskljuuju. Materinstvo ne mora da bude opresivno za enu, jer ona moe da poseduje autonomno dejstvo na mno gim drugim poljima. Na primer, ukoliko glasam za Zakon o drutvenoj brizi za decu, istovremeno glasajui za pravo na abortus, te dve pozicije (ona koja zagovara bolje uslove za odgoj i negu deteta uz mogunost poslovnog ostvarenja i ona koja brani pravo ene da odluuje o tome da bude, to jest ne bude majka) se ne iskljuuju. U teorijskom i metodolo kom smislu bi bilo produktivinije fokusirati se na specifinost majin stva u konkretnim ideolokim i drutvenim kontekstima, razliitim nainima na koje ljudi preuzimaju odgovornost za svoju decu i razliite vrste porodica ukljuenih u odgoj dece, nego samo na ene kao grupu
20 Patrice DiQuinzio, The Impossibility of Motherhood: Feminism, Individualism, and the Problem of Mothering, Routledge, London 1999, strana 243.

99

koja ima specifino iskustvo majinstva. To znai da i materinstvo treba posmatrati kao porozniji i fluidniji koncept subjektiviteta, bilo da se radi o mukarcima, enama ili deci. Univerzalizacija esencijalizovanog ma terinstva esto je deo demografskih projekcija i populacionih politika u cilju krojenja pronatalne ili antinatalne socijalne politike. Upravljanje reprodukcijom kroz javne politike na osnovu demografskih istraivanja konstruie enski subjektivitet na osnovu pogrenih interpretacija koje su politiki ili ekonomski determinisane, ne uzimajui u obzir strukturne i socio-kulturne uslove. Ilustrativni primer za to je sluaj populacione bombe iz sedamdesetih godina, koja je vodila dramatinim socijalnim intervencijama u cilju redukovanja rasta globalne populacione stope.21 S obzirom na to da su neke zakonske intervencije bile prinudnog karaktera, eksperti su ih opravdali dovoenjem u vezu afirmacije enskih prava i stope raanja koja rezultira negativnim stopama populacionog rasta, te su ohrabrivali odluke koje utiu na to da obrazovanje postane dostupno sve veem broju ena na junoj zemljinoj polulopti.22 Primer istraivanja u neto lokalnijim uslovima pokazuje da su seksualne radnice motivisane da budu majke zbog odravanja njihovog socio-ekonomskog poloaja, jer su kao majke prostitutke drutveno prihvatljivije nego samo kao prosti tutke.23 Ovo govori u prilog postojanju razliitih vrsta manipulacija reproduktivnim ponaanjem kojima se kontroliu i odravaju poeljna ponaanja, kao i poloaj ena u drutvu. Razmatrajui ulogu rodnih odnosa, to jest kategorija mukosti i enskosti u nacionalnim procesima i naina na koje se konstruiu uloge mukaraca i ena, Nira Jival Dejvis (Nira Yuval Davis) skree panju na
21 Jessica Autumn Brown, Myra Mark Ferree, Close Your Eyes and Think of England Pronatalism in the Britsh Print Media, Gender & Society Vol. 19, broj 1, februar 2005, strana 6. 22 Ibid. 23 Istraivanje navedeno u: Bojan iki, Neukroena goropad: upravljanje reprodukcijom kao kulturna praksa, u: Etnoantropoloki problemi, god. 3. sv. 1, Filozofski fakultet Odeljenje za etnologiju i antropologiju, Beograd 2008, strana 150. 100

znaaj bioloke reprodukcije u nacionalnim projektima koji naciju shva taju kao prirodno proirenje porodice i srodnikih odnosa. Tada ena predstavlja vaan element koji reprodukuje naciju kulturno i simboliki i postaje nosilac kolektiva i kolektivnog identiteta.24 Istraivanje istorij skih diskursa, kakvo je sprovela Karabin (Carabine), pokazuje kako su se samohrane majke u javnim politikama i zvaninim ocenama sredinom 19. i 20. veka u Engleskoj oznaavale kao seksualno devijantne, mentalno zaostale i/ili nesposobne da daju zdravo britansko potomstvo.25 To poka zuje kako se ideoloki konstrukti kontrole raanja i materinstva mogu prepoznati u javnim politikama, o emu e biti vie rei u narednom poglavlju na primeru nacionalne populacine politike u Srbiji.

II Populacione politike i diskurs materinstva 19902000. 19902000.

Mothers and Others. Materinstvo kao element konstruisanja drugosti

Tranziciju srbijanskog drutva s kraja osamdestih i kroz devedesete godine prolog veka moemo nazvati blokiranom ili miloevievskom tranzicijom koju je odlikovala ne samo transformacija socijalistikog drutva u eko nomskom smislu (raspad drutvenih/dravnih preduzea, narastajue forme neformalnog rada i masovno osiromaenje naroda), ve i zamena klasnog sistema vrednosti nacionalistikim. Propratni efekti ove smene bile su nacionalne aspiracije intelektualne elite, ksenfobija i smena etni ke, lingvistike i religijske raznolikosti homogenizacijom i nacionalnim jedinstvom. U ovakvim uslovima, znaajna promena u naunom diskursu kada je u pitanju demografska nauka koja je bila zamajac nove nacionalne populacione politike, znaila je raskid sa socijalistikom ideologijom
101 24 Nira Davis-Yuval, Gender and Nation, Sage Publications, London 1991, strana 28. 25 Jean Carabine (ur), Sexualities: Personal Lives and Social Policy, Policy Press, Bristol 2004, strana 17.

stvaranja novog radnog oveka, gde je podizanje dece i materinstvo imalo kljunu ulogu u reprodukovanju ideolokog obrasca. To je imalo za posledicu homogenizaciju fertiliteta na nivou cele Jugoslavije i decentralizovanost kao osobinu mera planiranja porodice.26 Druga odlika ideolokog i teo rijskog zaokreta u tranzicijskoj demografiji odnosila se pre svega na pita nje regionalnih razlika u pogledu fertiliteta ili neuravnoteenosti demografske slike. Naime, agresivnije meanje drave u regulaciju poro dinih odnosa i materinstva, kao i formulisanje specifinih mera popula cione politike poinje sa kosovskom krizom, graanskim ratovima, nacionalistikom ideologijom i, kao proizvodom toga, raspadom Jugosla vije. Ana Gavrilovi, demografkinja, ovako komentarie Rezoluciju o osnovama politike razvoja stanovnitva i planiranju porodice koju je donela Skuptina Jugoslavije 1989. godine: U ovim dokumentima velike regionalne razlike u nivou fertiliteta stanovnitva jasno su ocenjene kao nezadovoljavajue i izneto je opredeljenje o neophodnosti dravne intervencije iji je cilj prosto obnavljanje stanovitva u svim podrujima zemlje. Ova rezolucija oblikovala je populacionu politiku do 90-ih. Me utim, populaciona politika kao sistem mera drave, nije bila eksplicitno definisana, konceptualno i strateki odreena, iroko rasprostranjena, kontinuirana, a nije bila ni konzistentna.27

Pomenuta Rezolucija iz 1983, doneta na republikom nivou, predstavljala je poetak proizvodnje znanja o populacionim problemima koji su pove zani sa dominantnim diskursom o naciji i njenom stvaranju. Nakon do noenja Rezolucije, istraivanje koje je povereno Ekonomskom institutu potvrdilo je regionalne razlike u fertilitetu, ili dihotomni model rasta28, kao i vrlo niske stope fertiliteta koje nisu dovoljne za prostu reprodukciju. Prema izvetaju Koordinacionog odbora Skuptine Srbije, nakon ovih rezultata istraivanja doneta je Rezolucija o populacionoj politici Srbije u kojoj se naglaava vanost informisanja graanstva o problemima demografije i podizanje drutvene svesti o prihvatanju reproduktivne norme.29 Zakljuci studije na osnovu istraivanja pokazali su da potroaki mentalitet i samoivost kao vrednosti predstavljaju uzrok neobnavljanja stanovnitva na nivou proste reprodukcije.30 Rada Drezgi31 ovu promenu smatra kljunom kada je demografska teorija pretrpela upad kulture, dakle naina i stila ivota i vrednosnih orijentacija, i izmenila dominantnu teoriju demografske tranzicije32. Drugi vaan segment promene se odnosi na
28 Milo Macura, Razvitak populacione politike u Srbiji 1945 2004, Evolucija populacione politike u Srbiji 1945 2004, Milo Macura i Ana Gavrilovi (ur), Demografski zbornik, knjiga VII, SANU, Beograd 2005, strana 13. 29 Rada Drezgi, Od planiranja porodice do populacione politike promena vladajue paradigme u srpskoj demografiji krajem 20. veka, Filozofija i drutvo, 3(37), Institut za filozofiju i drutvenu teoriju, Beograd 2008, strana 188. 30 Koordinacioni odbor, navedeno u Rada Drezgi, Od planiranja porodice do populacione politike promena vladajue paradigme u srpskoj demografiji krajem 20. veka, Koordinacioni odbor za drutvnu brigu o deci i porodici RK SSRN Srbije 1986, strana 188; Ostvarivanje rezolucije Savezne skuptine o planiranju porodice u SR Srbji van SAP, u: Danica ai (ur), Populaciona politika u jugoslovenskom socijalistikom samoupravnom drutvu, Savezna konferencija SSRNJ, Savet za planiranje porodice Jugoslavije, Beograd. 31 elim da zahvalim Radi Drezgi na ustupanju rukopisa svoje doktorske teze (Re)Producing the Nation: The Politics of Reproduction in Serbia in the 1980s and 1990s, iji su mi uvidi izuzetno pomogli u osvetljavanju problematizacije demografske teorije, i smatram dali znaajan doprinos antropolokom razumevanju i interpretaciji dominantnih demografskih paradigmi uopte. 32 Teorija demografske tranzicije u demografskoj teoriji oznaava model populacionih promena koji objanjava promene u stopama feritiliteta i mortaliteta u odnosu na socio-ekonomski razvoj.

26 Na ovom mestu elim samo da se osvrnem na zakonodavne i ustavne regulacije reproduktivnih prava od kojih je vana Rezolucija o planiranju porodice u kojoj je regulisano pravo roditelja da slobodno odluuju o raanju i broju svoje dece. Ovo pravo se jo vie individualizuje u Ustavu SFRJ iz 1974. lanom 191 gde se kae: Pravo je oveka da slobodno odluuje o raanju dece. Ovo pravo se moe ograniiti samo radi zatite zdravlja. Ovim se pravo na slobodno odluivanje o roditeljstvu vie ne odnosi samo na prokreativni par, ve na svaku osobu pojedinano. 27 Ana Gavrilovi, Prikaz knjige Evolucija populacione politike u Srbiji 1945 2004, Stanovnitvo br. 1, 2006. strana 118. 102

103

esencijalistiko shvatanje kulture kao nepromenljive, homogene, a time i drugaije od onih Drugih, u ovom sluaju Albanaca. Ekspertski diskurs demografske nauke sveo se na stvaranje predstave o Drugom (Albancima i Albankama), ija je reprodukcija devijantna, ak opasna za narode u Evropi. O ovome svedoi i uvod studije koju je 1992. godine objavio Centar za demografska istaivanja, gde Ana Gavrilovi, demografkinja i urednica zbornika, skree panju na eksplozivni rast stanovnitva na Kosovu koje je poslednje uporite visokog fertiliteta u Evropi33. Broj stanovnika na Kosovu je danas etiri puta vei nego to je bio 1920-tih. Ovakav eksplozivni rast je neuven za ostale evropske narode.34 [] ekonomski zavisne, nedovljno obrazovane ene koje ive na selu, i dalje imaju prirodni, nekontrolisani fertilitet i u proseku raaju sedmoro dece.35 Oigledna povezanost politikih i naunih znanja iz demografije, koja su postala deo nacionalistikog diskursa s kraja devedesetih, uzela je maha i tokom itave poslednje decenije 20. veka preplavljujui ne samo naune, ve i strune i popularne diskurse. U takvim uslovima, odgovor drave na alarmantnu retoriku populacione eksplozije u pokrajini i zabrinutost demografske struke za nisku stopu fertiliteta u Srbiji bila je proliferacija razliitih tela, saveta, centara, zakonskih programa i zvaninih dokumenata
33 Rada Drezgi, Od planiranja porodice do populacione politike promena vladajue paradigme u srpskoj demografiji krajem 20. veka, strana 195. 34 Predgovor u: Dragana Avramov (ur), Demografski problemi i populaciona politika Kosova i Metohije, Univerzitet u Beogradu: Institut drutvenih nauka, Centar za demografska istraivanja, Beograd 1992, strana 4, navedeno u: Ibid, strana 197. 35 Dragana Avramov, Mesto Kosova na demografskoj karti Evrope i Jugoslavije", u: Dragana Avramov (ur), Demografski problemi i populaciona politika Kosova i Metohije, Univerzitet u Beogradu: Institut drutvenih nauka, Centar za demografska istraivanja, Beograd 1992, strana 9, navedeno u: Ibid, strana 198. 104

upozorenja, kao i medijskog korienja strunih ekspertiza u cilju opravda nja populacione politike. Jedan od vanijih dokumenata je bilo Upozorenje, kojim je oglaen demografski problem u Srbiji i date preporuke za reakciju drave. Milo Macura, demograf i jedan od sastavljaa ovog teksta kae: [] 1992. se javilo Upozorenje, rukovodilaca devet naunih i stru nih institucija. U Upozorenju su analizirani demografski problemi i predloene mere za hitnu dravnu akciju. Jedna od predloenih mera bila je osnivanje Dravnog saveta za stanovnitvo. U situaciji u kojoj se nalazila drava Srbija, optereena neprija teljskim secesionizmom sa Kosmeta, sankcijama Saveta bezbednosti OUN, politikom izolacijom i pretnjama NATO-pakta, ponovo je pokrenuta inicijativa za oporavljanje populacione politike.36 Autori teksta su akcenat stavili na neuravnoteenost u pogledu obnavljanja i odravanja rasta poje dinih naroda, nacionalnih manjina i etnikih grupa unutar sta novnitva [] tri etnike zajednice: Albanci, Muslimani i Romi, sa visokom stopom raanja , koju veoma sporo smanjuju odstupaju takoe od racionalne i humane reprodukcije.37

36 Milo Macura, Razvitak populacione politike u Srbiji 1945 2004, Evolucija populacione politike u Srbiji 1945 2004, strana 13. Dokument je bio kongresnog karaktera, podran na kongresu Socijalistike partije Srbije, a podran je i od Srpske pravoslavne crkve, Srpske akademije nauka i umetnosti, Srpskog lekarskog drutva, Republikog zavoda za statistiku i drugih javnih institucija. Izvor: enski dokumenti 1990 1993, Feministike sveske 3 4, 1995, strana 33. 37 enski dokumenti 19901993, Feministike sveske 3 4, 1995, strana 34.

105

Dalje se kae: [] ene pomenutih naroda uestvuju u sveoptoj zaveri protiv srpskog naroda i raaju iz separatistikih, fundamentalistikih razloga i zato bi Srpkinje trebalo da raaju iz patriotskih i moral nih razloga: treba samo mobilisati volju za raanje.38 Slini sadraji mogli su se nai i u tampi kao monom sredstvu za propagi ranje demografskih problema. Sociolog Milan Vojnovi39, profesor sociolo gije na Rudarsko-geolokom fakultetu, za list NIN iz 1997. godine poruuje: Ukoliko se nastave sadanji trendovi pada nataliteta u naem narodu, Srbi e za manje od petnaest godina biti manjina u Srbiji.40 U istom tekstu stoji: Demografsko propadanje kao najizrazitiji vid narodnog propadanja srpskog naroda, po reima prof. Vojnovia, najvie je uzelo maha u doba Titove Jugoslavije. Ono se ogleda u vie vidova, a danas, pre svega, u drastinom suavanju njegovog etnikog prostora i poremeaju demografske ravnotee na tetu srpskog naroda, posebno na Kosovu, Rakoj oblasti i jugu Srbije. Pritisak na ene da raaju u periodu devedesetih godina predstavljao je nacionalnu strategiju u prevazilaenju nacionalne katastrofe, gde pretnja
38 Navedeno u: Zajevi Staa, Raanje i rat, ene za mir, Beograd 2002. 39 U poplavi literature o beloj kugi, izuzetno mesto pripada ovom autoru koji je izdao nekoliko knjiga kao to su Kobno osipanje srpskog naroda, Ispranjena Srbija, Zamiranje Srbije za izdavaku kuu Prometej, dostupno na http://www.prometej-beograd.rs/Autori/MVojnovic.html/ 40 Bela kuga Srbija bez Srba, NIN br. 2440, 02.10.1997, preuzeto sa: http://nin.co.rs/arhiva/2440/3.html/ 106

od narastajue populacije (u ovom sluaju albanske) moe da ugrozi naciju ako je njen rast etniki specifian. Tadanji diskurs populacione politike postaje izuzetno pronatalistiki sa ciljem homogenizacije drave, poprimajui rasistiki karakter. Bioloko preivljavanje srpske nacije postaje glavni kurs delovanja drave, gde se materinstvo percipira kao instrument kulturne borbe protiv jednakog tretmana razliitih porodi nih formi i rasnih/etnikih grupa. Materinstvo tako postaje osnov za konstruisanje Drugosti, a majka, bioloka proizvoaica dece, proizvodi nacionalnu zajednicu u okviru njenih granica. Bioloka reprodukcija tako u demografskim diskursima slui kao sredstvo klasifikacije materinstva u odnosu na etniko poreklo. Tako su Albanke, Romkinje i Muslimanke esto oznaene kao ene devijantne, iracionalne, blie prirodi, ije telo treba da se kontrolie, normalizuje. Obavezujue materinstvo Srpkinja znailo je redefinisanje enske uloge kao majke, ije poreklo treba da bude osnov izgradnje nacije. Ovako eksplicitna instrumentalizacija ena ne samo da slui politikim interesima, ve pomae i konstrukciji ide nentiteta nove drave. Materinstvo se percipira kao teren ideolokih borbi za istu srpsku naciju, iji su neprijatelji sve majke drugih etnikih grupa. Ekspertski diskursi, kada je u pitanju niska stopa raanja, mnogo ee dijagnostikuju ta to nije u redu sa enama, nego ta to nije u redu sa drutvom u celini. Milo Macura, ve pomenuti demograf i predsednik Saveta za stanovnitvo, porodicu i decu, u izjavi za list NIN 1997. kae: Kad roditelji imaju jedno ili dvoje dece njima je to dovoljno za njihovu linu ili porodinu satisfakciju, ali ne vode rauna o tome da njihova lina reprodukcija nije dovoljna. Porodice moraju i drutveno da se reprodukuju, a za reprodukciju na drutvenom nivou je potrebno najmanje troje dece. Meutim, problem je kako motivisati ljude da imaju vie dece, a tu najveu ulogu treba da odigraju informisanje i obrazovanje.41
107 41 Ibid.

Profesor Porodinog prava dr Marko Mladenovi u istom tekstu kae: Meutim, ljudska prava i slobode ne podrazumevaju samo emanci paciju ene nego i emancipaciju oveka uopte; dakle, i mukarca, kao drutvenog i porodinog bia, smatra prof. Mladenovi. Naa lost, drutvo je uinilo mnogo da ena odbaci svoju osnovnu biolo ku funkciju. Ne isplauju se deji dodaci, oporezuju se stvari za decu, roditelji esto nemaju ni minimalne prihode, nemaju stan, posao. I pored svega, mi nemamo pravo da ekamo da budemo bogati, jer nas tada nee biti. Podsticanje raanja kroz medijske reprezentacije razliitim ekspertskim znanjima ukazuje na dve stvari. Prvo, drutvenost kao navedena repro dukcija ukazuje na zanemarivanje individualnog prava na lini izbor i govori o odsustvu mogunosti da ena odluuje o materinstvu. Ideologija porodice, ojaana ideologijom oskudice, otkriva prava i slobode u okviru kojih anse za jednaku emancipaciju i mukarca i ene nisu iste. Druga stvar je zabluda dominantnog demografskog shvatanja da je nedovoljno raanje posledica promenjenog drutvenog statusa ene (emancipacija, hedonizam, individualizam, i tako dalje). Ako pogled u okviru socio-eko nomske perspektive usmerimo ka enama, shvatiemo da odluku o neraanju donose upravo one, jer ne mogu da priute vei broj dece, sagledavajui pritom posledice takve odluke. S obzirom na to da materin stvo utie na sveukupni kvalitet ivota (emotivni i materijalni), te ukoliko ne postoje optimalni uslovi ena se nee odluiti da rodi dete, iz ega proizilazi to da je opadanje fertiliteta pre uzrok promenjene pozicije ene u drutvu, a ne posledica te promene. Zagovaranje, moe se rei gotovo neomaltuzijanskog pristupa populacionoj situaciji na Kosovu i Metohiji i paralelni nauni diskursi podrani od strane Srpske pravoslavne crkve u Srbiji, bili su deo propa gande sa ciljem da se utie na reproduktivno ponaanje u kojoj su znaajno mesto zauzimali oni iz ginekoloko-akuerske struke. Dr Stojan Adaevi,
108

koji je po odluci Sinoda Srpske pravoslavne crkve drao predavanja o natalitetu po Srbiji, za list NIN iz 1996. godine izjavljuje: Prema zvanino objavljenim podacima, u 1993. godini, od 100 roene dece, 36 su Srbi a 64 nesrbi. ta to praktino znai? Kad, kroz dvadeset godina, ta deca stasaju i, 2013. godine, stanu u regrutni stroj, od njih 100 samo 36 bie Srbi! Ve samo to znai propast Srbije. Po drugim podacima, koje iznosi profesor dr Marko Mladenovi, ve 2009. godine u Jugoslaviji e biti potpuno isti broj Srba i Albanaca, s tim to e Albanci imati mladu, snanu, genetski sposobnu populaciju, populaciju sposobnu da se razmno ava, a mi Srbi imaemo populaciju sastavljenu najvie od baba i deda, koji genetski nisu sposobni, tako da emo ubrzo postati nacio nalna manjina u svojoj zemlji Nemanjia.42 Demografske futuristike projekcije, upozoravajui, podsticale su ideje o kultu herojskih majki i optoj militarizaciji materinstva. Opadanje nataliteta i visok fertilitet etnikih manjina ije su rasne osobine i na cionalistike aspiracije navodno potkopavali nacionalni, to jest dravni identitet Srbije zajedno sa unutranjim diferencijalima plodnosti, pretili su da e se najsposobniji razmnoavati, a Srbi izumirati. Drava je tada pribegla eugenikom diskursu koji ima za cilj da pobolja kvalitet naci onalnog sastava ohrabrivanjem onih koji su prikladni u terminima etnike i rasne pripadnosti i obeshrabrivati one Druge. Eugeniki socijalni progra mi, kao deo dravne populacione politike, svoj najokrutniji vid doiveli su u sistemima faistikih reima Italije i Nemake.43 Srbijanska soci jalna politika i reenje populacionih problema devedesetih nisu poznavali radikalna zakonska ureenja reproduktivnog ponaanja pre svega zbog
42 Ubio sam celo Smederevo, NIN, 08.11.1996, preuzeto sa: http://web.arhiv.rs/Develop/Glasonose. nsf/e1e8ae1838fef875c1257298004aa01d/e20a4e5a73c3f942c12572f100537447?OpenDocument/ 43 Nira Davis-Yuval, Gender and Nation, strana 31.

109

nedostatka budeta, tako da su diskursi o populacionim problemima ostajali u granicama demografskih zabrinutosti i naracija o zajednikim precima i nacionalnoj istoriji kao iniocima kolektivnog identiteta. Konstruisanje rodnih uloga i materinstva u zakonodavstvu je bilo jedno od praktinih posledica demografskog alarma. Jedna od popularnih mera bila je izmena u Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 1992: eni koja je rodila tree dete dodatno se u penzijski sta uraunava vreme od dve godine.44 Vreme provedeno na radu sa skraenim radnim vremenom zbog dojenja ili nege deteta rauna se kao vreme provedeno u radnom odnosu, dakle kao radni sta.45 Pravnik Luka Todorovi, ekspert za socijalno zakonodavstvo, ovako obrazlae meru kojom ljudi ulaze u sistem PIO, u vreme kad pripadaju porodici pro kreacije. On PIO fond smatra [] snanim stabilizatorom porodice kao primarne drutvene zajednice i jaanje njene bioreproduktivne funkcije.46 Autor potom iznosi svoje predloge u okviru projekta Kritika analiza socijalnog zakonodavstva Republike Srbije.
44 Zakon o PIO iz 1992. (19921996) Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, Slubeni glasnik Republike Srbije br. 27/92, 82/92. 45 Ibid. 46 Luka Todorovi, Populaciona politika u ustavnim dokumentima i socijalnom zakonodavstvu, u: Demografski zbornik, knjiga VII, temat: Evolucija populacione politike u Srbiji 1945 2004, SANU, Beograd 2005, strana 75. 110 111

Trebalo bi uvesti beneficije enama koje raaju: raanjem prvog deteta sta bi se skratio za jednu godinu, za drugo dete dve godine, a raanjem treeg tri godine. A za pokrivanje dodatnih trokova sluila bi sredstva od doprinosa koji bi se plaao na zarade ena koje nisu raale, a koje su radile due, a samim tim penzije uivale krae i to bi se izdvajalo u Materinski fond PIO.47 Osim to ovakvi predlozi i tumaenja zakona automatski kre nekoliko lanova Ustava Savezne Republike Jugoslavije iz 1992. godine, barem onih osnovnih odredbi o slobodama i pravima oveka i graanina, oni impli ciraju i pitanja koja su u vezi sa pravom i dunostima ene, kao i diskri minacijom po pitanju ostvarenja njenih biolokih mogunosti, to jest materinstva. Definisanje graanskog statusa ena bazirano je na osnovu eninog reproduktivnog potencijala, a ije ostvarenje je jedini uslov za korienje beneficija socijalnog programa. Pravo da se bude socijalna osi guranica poivalo je na obavezujuem materinstvu koje postaje i ekonom ska jedinica materijalizovana u radni sta. Normalizacija materinstva se uspostavljala dvostruko: kanjavanjem ena koje ne ele ili ne mogu da budu majke time to se odriu dela svoje zarade, i regulacijom enskog rada time to se podstiu na materinstvo, a ne na zaposlenje. Time ih drava izostavlja iz radnog procesa i oslobaa uea u javnoj sferi. Mogu nost da se pripada dravi i koriste beneficije uslovaljava se normaliza cijom forme porodice koja je iskljuivo prokreativna. Restriktivna politika je primenjivana i u Zakonu o radnim odnosima gde se poloaj ene odreuje kroz propise o porodiljskom odsustvu: Pravo porodiljskog odsustva se utvruje za majku, a samo izuzetno za oca.48
47 Ibid., strana 80. 48 Zakon o radnim odnosima 1991/92, Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 45/91, 18/92.

Izuzetni uslovi u kojima je porodiljsko odsustvo mogao koristiti otac deteta bili su veoma rigorozni: ako majka umre, ako izdrava kaznu zatvora, ako je teko bolesna ili ako je protivno svojoj volji spreena da se stara o detetu49. Prema statistikim podacima koji se mogu nai u demografskoj literaturi, broj zaposlenih porodilja u periodu od 1992. do 1998. se stalno smanjivao.50 Implikacije ovoga su da su se ene usled opte nezaposlenosti, nunih otputanja kao tehnolokih vikova, minimalnih zarada, odluivale da raaju. Zakonska mera u kojoj se otac iskljuuje iz procesa odgoja stimu lie patrijarhalne odnose koji smetaju enu u porodicu u kojoj su deca, prevashodno, njena briga. Drava tako racionalizuje odgovornost za decu, gde majke i dalje ostaju najodgovorniji lanovi porodice. Ovaj oblik patri jarhalnog materinstva odlikuju odnosi unutar porodice koji poivaju na strogoj unutranjoj podeli rada i raspodeli autoriteta. S obzirom na to da je osnovna funkcija ena da raaju, njihov socijalni poloaj je ogranien na porodicu, a drutvena participacija ostaje pasivna. Predlog Zakona o radnim odnosima ureivao je i plaeno trudniko odsustvo do jedne godine za prvo i drugo dete, a za tree dete tri godine. Ukoliko ena rodi troje dece, ona pet godina pravi pauzu u svom profesio nalnom ivotu, uz veliki rizik da kada poeli da se vrati na posao to ne bude mogue zbog jake konkurencije na tritu rada.51 To je naroito izra eno devedesetih, kada su plate bile minorne i kada se enama uglavnom vie isplatilo da raaju nego da idu na posao, to je imalo za posledicu ugroavanje egzistencijalne nezavisnosti ene.
49 Ibid. 50 Podatak iz: Ana Gavrilovi, Evolucija populacione politike u sistemu drutvene brige o deci, u: Evolucija populacione politike u Srbiji 1945 2004, Milo Macura i Ana Gavrilovi (ur), Demografski zbornik, knjiga VII, SANU, Beograd 2005.

Novija mera u okviru Zakona o drutvenoj brizi o deci, doneta 1993. godine, jeste pomo za opremu novoroneneta. To je nova taka dodata pomenu tom zakonu kojom se propisuje da pravo na pomo za opremu novoroe neta ima svaka majka za prvo troje dece, a u optinama sa negativnim prirodnim priratajem i za etvrto dete. Isplauje se jednokratno i iznosi jednu minimalnu zaradu u mesecu za koji se vri isplata. O pravu na doda tak i pomo odluuje i reava uprava optine u kojoj je prebivalite podno sioca zahteva.52 Godina kada je ova odredba uvedena je vreme najvee finansijske i monetarne krize u zemlji, koja je rezultirala platama nemogue niskim za preivljavanje, pa nevedena suma nije bila dovoljna da se oprema kupi. Odredba takoe ostavlja neizvesnost u pogledu kriterijuma na osnovu kojih uprava optine donosi odluku o pravu na pomo, to stvara prostor za ma nipulacije i nesigurnosti da e pomo dobiti ba oni kojima je najpotrebnija. Sve predloene mere imale su vie restriktivan nego podsticajan karakter, a iji je iskljuivi cilj bio da nametnu nove norme reprodukcije. Legislativa koja je bila pod uticajem nacionalne populacione politike reprezentovala je naturalizovani koncept ene kao majke. Ekonomska komponenta materinstva bila je u prvom planu stimulacija za brojano poveanje dece, dok je emotivna i psiholoka komponenta materinstva u potpunosti zanemarena, kao i kvalitet odrastanja dece. Ovakav odnos ukazuje na kontradiktornost mera koje su zakonom uvedene. S jedne strane, obaveznost majinstva koja pretpostavlja da sve ene treba da budu majke, da su majke potrebne deci i da su deca neodvojiva od majki, a sa druge finansijska slabost drave da ispuni davanja iz programa socijalne politike, dovode do potrebe ena da ogranie raanje.

51 Mili Anelka, ena, politika, porodica, Institut za politike studije, Beograd 1994. 112 113

52 Evolucija populacione politike u sistemu drutvene brige o deci, Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 93/67.

20002009. Novi koncepti materinstva: zakonodavne i politike strategije Pitanje mera socijalne politike koje se bave populacionom politikom i materinstvom se u periodu od 2000. do 2008. godine i dalje vodilo u socio-ekonomskom domenu i optim merama za zatitu roditeljstva, koje su materijalizovane u dva bitna dokumenta doneta u Vladi Srbije na koje u se osvrnuti u ovom poglavlju. To su Zakon o radu iz 2005. godine53 i Strategija za podsticaj raanja54 iz 2008. godine. Zakon o radu je vaan zbog toga to po prvi put uvodi institut zatite materinstva. Tako zakon propisuje posebnu zatitu ene za vreme trudnoe i zatitu roditelja sa detetom do tri godine, odnosno samohranog roditelja sa detetom do sedam godina ivota ili roditelja deteta sa teim stepenom psihofizike ometenosti u vezi sa prekovremenim radom, pre raspodelom radnog vremena i radom nou. Osim toga, enama se za vreme trudnoe zabranjuje rad na odreenim poslovima koji mogu biti tetni za zdravlje ene i zdravlje njenog deteta.55 Pored zatite zdravlja i sigurnosti na radu, zakon kao inovaciju u odnosu na legislativu iz devedesetih do nosi mogunost, to jest pravo oca da koristi odsustvo radi nege deteta. To odsustvo otac moe da koristi nakon porodiljskog odsustva koje traje tri meseca nakon poroaja, pa sve do isteka 365 dana koliko ukupno traju porodiljsko i odsustvo za negu deteta. to se tie tromesenog, to jest po rodiljskog odsustva, otac moe da ga koristi samo pod posebnim uslovima (ako je majka umrla, ako je u zatvoru, teko bolesna ili napusti dete). U istom zakonu u stavu 94a stoji da:

Otac deteta moe da koristi ova prava i kada majka nije u radnom odnosu. Bitno je da je majka opravdano spreena da neguje dete i da tu obavezu preuzima otac deteta. Zakonska mera koja spada u mere populacione politike, a koja ukljuuje ulogu oca u nezi i brizi za dete, govori o suptilnom pokuaju zakonodavca da u skladu sa rodnom ravnopravou istakne ulogu oca. Time se majka ne percipira kao jedina odgovorna za brigu o deci, ime se i njen drutveni status poboljava i prua joj mogunosti da aktivno uestvuje u javnoj sferi. Meutim, rodno senzibilna legislativa jedan je od uslova za pribli avanje Srbije kandidaturi za status lanice Evropske unije, ali je u stvarnosti teko izvodljiva jer kulturoloki uslovi onemoguavaju ovako brzu tranziciju porodinih uloga.56 Ovim i slinim merama zakonodavstvo ima za cilj da prui mukarcima i enama iste anse u kombinovanju rada i roditeljstva. Meutim, ve u sledeem lanu zakona ovaj cilj postaje dvosmislen. Prema odredbama l. 94. i 94a, zaposlena ena ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta po isteku porodiljskog odsustva, koje traje do navrena tri meseca od dana poroaja, u ukupnom trajanju do isteka 365 dana za prvo i drugo dete, odnosno dve godine za troje i vie dece, od dana otpo injanja porodiljskog odsustva. Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta je pravo zaposlene ene. Zaposlena ena, meutim, moe da prekine porodiljsko odsustvo na lini zahtev i pone da radi.
56 Da bih ilustrovala koliko je teko izvodljiva, naveu primer Norveke (iako se njeni socio-ekonomski standardi razlikuju od onih u Srbiji) samo da bih ukazala na neophodnu dugotrajnost u sprovoenju ove zakonske mere kako bi ona dala pozitivne efekte. U Norvekoj je predvieno da porodiljsko odsustvo za oeve traje etiri nedelje. Prema zvaninoj statistici, norvekim oevima trebalo je 30 godina da ponu da koriste ovo pravo, ustanovljeno 1970. godine, a tek 1993. se drava razliitim merama fokusirala na ojaavanje uloge oca, pa tako danas ovo zakonsko pravo koristi osam od deset mukaraca. Izvor: Laila Davoy, Norways report, Norways Minister for Children and Family Affairs, dostupno na http://www.un.org/News/Press/docs/2003/wom1377.doc.htm/

53 Slubeni glasnik RS, broj 24/05, 61/05. 54 Slubeni glasnik RS, broj 13/08, u daljem tekstu: Strategija. 55 Dalje, svaki zakonski tekst u ovom poglavlju bez izvora preciziranog u fusnoti oznaavae da je izvor teksta Zakon o radu, Slubeni glasnik RS, broj 24/05, 61/05. 114 115

Ono to je problematino sa ovim odredbama, kao i sa onim koje se nalaze u predlogu Zakona o radnim odnosima iz devedesetih godina,57 jeste pritajena afirmacija nezaposlenosti ena i dugotrajno odstranjivanje sa trita rada i zapoljavanja. Da bi ova mera zaivela u punom smislu, a ne kao mimikrija rodne protivrenosti, ceo socijalni sistem bi morao da funkcionie drugaije i bolje. Majka koja se, na primer, profesionalno bavi naukom i eli da ima troje dece, morala bi, prema ovim zakonima o odsustvu radi nege deteta, da provede etiri godine van svoje struke, to joj automatski uzima konkurentnu sposobnost u odnosu na njene muke kolege. Prema novim standardima koji su uvedeni u bavljenju naukom i prosvetom, teko da bi ena posle etiri godine odsustva mogla da nado knadi period u kome je mogla da odri korak, to jest broj bodova, kao i kvalitet i vrednost svog naunog rada. Ukoliko se jo ovaj zakon prime njuje u trenutnim socijalnim uslovima (nedostatak mesta u mrei usta nova za predkolsko vaspitanje, jaslica i vrtia, odsustvo servisa za uvanje dece na radnim mestima, odsustvo servisa za pomo u kui takozvanim domaicama, loa socijalna briga za stara lica i tako dalje), a primenjuje se, onda je potpuno jasno da materinstvo gubi trku sa profesionalnim ostvarenjem ene i ostavlja je u porodinom domenu, dok rodna ravnopravnost i izbor ene da bude majka postaju iluzorni. Smena miloevievskog reima i tenja srbijanskog drutva ka integraciji u Evropsku Uniju i optoj demokratizaciji, liberalizaciji tri ta, potovanju ljudskih prava i povratku u stolice svetskih organizacija nakon 2000. godine, na kratko su preusmerile prioritete populacione politike i zabrinutosti demografskih eksperata. Prva ozbiljna akcija drave po pitanju nacionalne populacione politike sprovedena 2007. bila je Nacionalna debata o populacionoj politici Stanovnitvo, populaciona politika i razvoj, koju su organizovali tim Vlade Srbije za implementaciju Strategije za smanjenje siromatva i Beogradski fond za politiku izuzetnost58.
57 Strana 14. 58 Nacionalne debate o kljunim razvojnim prioritetima Srbije, preuzeto sa http://www.prsp.gov.rs/debate.jsp/ 116

U tekstu o debati na internet stranici Vlade Republike Srbije59 se kae: [] da demografske projekcije ukazuju da bi naa zemlja za oko 20 godina mogla da bude suoena s nedostatkom radne snage, prva nacionalna debata bila je posveena upravo pronalaenjima najoptimalnijih reenja za ove probleme. U okviru debate panja je posveena i drugim problemima kao to su: prelivanje stano vnitva u velike centre; migracije selo-grad koje, izmeu ostalog, nepovoljno deluju na razvoj poljoprivrede kao znaajnu razvojnu granu; injenicu da su pojedini regioni u Srbiji suoeni sa viso kom depopulacijom i da se nedovoljno panje posveuje regionalnoj politici naseljavanja i davanja posebnih razvojnih podsticaja ovim regionima; da se meu svim grupama stanovnitva i dalje uoava tendencija odlaska iz zemlje i dr. U debati su uestvovali predstavnici republike vlasti, meunarodnih organizacija, predstavnika lokalnih samouprava, nevladinih organizacija i strunjaka, kako bi pomenuti problemi bili razmotreni na adekvatan nain. Podvueni tekst ukazuje, osim na strukovno razliitu strukturu uesnika debate, na promenjeni nauni diskurs u okviru koga su i demografska reenja iz devedesetih revidirana. U izmenjenim politikim i ideolokim uslovima posle 2000. godine, diskurs o homogenizaciji fertiliteta kao cilju populacione politike nestaje, i zamenjuje ga populaciona politika bazirana na socijalnoj politici finansijske podrke porodicama sa decom i ekono mskom ojaavanju slubi socijalne i zdravstvene zatite. U okviru Mini starstva za rad i socijalna pitanja 2007. godine se pokree projekat Strategije za podsticaj raanja.

117

59 Ibid.

Negativne trendove u demografiji podvukao je Boidar eli, tadanji potpredsednik Vlade Srbije: Potpredsednik Vlade Srbije Boidar eli izjavio je danas da Srbija svake godine, zbog negativnih demografskih trendova, gubi izmeu 25.000 i 30.000 stanovnika, i istakao da je reavanje tog problema jedno od najznaajnijih pitanja koje drava mora da reava na dug rok. [...] populaciona politika ne sme biti voena sa suprotstavljenih, ekstremnih pozicija da je prokreacija patriotska dunost, odnosno da je raanje potpuno intimni in.60 Iskaz potpredsednika Vlade da raanje nije patriotska dunost, a da nije ni potpuno intimni in, govori o pokuaju da se bioloka funkcija ene kolektivizuje u ime odranja populacije u onom broju radno sposobnog stanovnitva koje je potrebno da ekonomski sistem ne bi bio naruen. Kako se materinstvo definie u odnosu na ovu potrebu pokazuje dokument Strategije za podsticaj raanja. Ovaj Vladin dokument podrazumeva se dam mera: mere za ublaavanje ekonomske cene roditeljstva, usklaivanje rada i roditeljstva, promociju reproduktivnog zdravlja koja obuhvata edukaciju adolescenata, borbu protiv neplodnosti, program Ka zdravom materinstvu i mere kojima e lokalne samouprave biti ukljuene u spro voenje strategije. Odreenje fenomena nedovoljnog raanja u uvodnom delu dokumenta je definisano na sledei nain: Raanje dece kao pozitivna prirodna komponenta neposredno utie na revitalizaciju obima stanovnitva i njegove starosne strukture.

Kritinost nedovoljnog raanja je tim vea, to je ono duboko uslovljeno, samim tim dugoroan fenomen i to je u uslovima niskog nivoa mortaliteta stanovnitva, osnovni prirodni dina mian faktor demografskih promena. Demografsko odreenje raanja i reprodukcije zasniva se na kvantifikaciji podataka i meri se velikim brojevima koji ukazuju na pojave i promene u stanovnitvu. Pretpostavljena prirodnost raanja kao bioloka kategorija objanajava se lako merljivim pokazateljima, pri emu se ne uzimaju kulturoloki faktori, naroito oni koji nastaju u narastajuim promenama u drutvu. Drugim reima, nivo raanja je ak 30% ispod potreba prostog obnavljanja stanovnitva, kada se Republika Srbija posmatra kao celina (bez podataka za AP Kosovo i Metohiju) [] Fenomen nedovoljnog raanja dece je zakonit proces koji nije uspelo da izbegne nijedno razvijeno drutvo. No, nedovoljno raanje dece nije realnost samo u razvijenim zemljama i ne samo zapadnim civilizacijama.61 U dokumentu se reproduktivna norma namee kao empirijska tanost i zakonitost, a time i objektivnost, to daje autoritet populacionim mera ma koje Vlada preporuuje. Kriptoevolucionistiki prizvuk tvrdnje da je fenomen nedovoljnog raanja zakonit proces i da su ga sva drutva pro la, ukazuje da su sva drutva civilizovana u zavisnosti od njihovog rangi ranja na skali progresa na osnovu kompleksnosti tehnologije i drutvenih institucija. Tako su u Strategiji vidljivi setovi fiksnih drutvenih katego rija, koji su odvojeni od dinaminih veza i lokalnih konteksta i procesa. Kapacitet demografskih metoda pomae da se kodiraju i institucionalizuju posebne moralne, nacionalne i politike vrednosti kao instrumenti
61 U daljem tekstu, citati bez naznaenog izvora u fusnoti su preuzeti iz originalnog teksta Strategije.

60 http://www.blic.rs/drustvo.php?id=14882&pid=181 118

119

dravne moi, naroito u kontekstu nacionalistike ideologije. Civilizacija, kulturne vrednosti ili faktori koji utiu na reproduktivno ponaanje, objanjeni su u delu dokumenta pod nazivom Deterministika osnova strategije. U osnovi savremenog reproduktivnog ponaanja nalaze se neki od bitnih faktora koji su deo nae civilizacije, bilo da predstavljaju njena pozitivna dostignua ili njene izrazite slabosti. Tako su, izmeu ostalog, na jednoj strani emancipacija i individualizam, nuklearna porodica i izmenjen poloaj ene i dece u njoj, insistiranje na kvalitetu sopstvenog ivota i kvalitetu ivota deteta, liberalan zakon o abortusu i dostupnost efikasne kontracepcije, a na drugoj materijalistika svest sa potroakim mentalitetom i lini ivot, razueniji nego ikad ranije. ta govori ova podela? S jedne strane, poziva se na pozitivna do stignua kulture u koju se ubrajaju nuklearna porodica, emancipacija i individualizam, izmenjen poloaj ene i dece, dok se sa druge nus-produktima kulture podrazumeva materijalistiku svest i potroaki mentalitet. U uslovima burnih tranzicionih promena u Srbiji, poputanja granice pred novim globalizacijskim trendovima i njihovom hibridizacijom na lokalnom nivou, pomenuto odreenje kulture, osim to predstavlja jedan zatvoren i apstraktan koncept, ima i negativan predznak. Izgleda kao da su autori strategije kulturi i potronji oduzeli drutvenost, i oznaili je linom ak tivnou koja moe imati svoje (ne)moralne implikacije. Ve decenijama u drutvenim naukama potronja ne moe da se percipira kao individual ni in, ve kao vid drutvenosti i sredstvo kojim se kultura stvara62. Da li su lini ivot razueniji nego ikada ranije i materijalistika svest odvoje ni od drutva, i da li su oni koji imaju takvu svest i ive razuen ivot manje ispravni i moralni od onih koji ive u nuklearnim porodicama gde ena uiva u svom izmenjenom poloaju u okviru te iste porodice? Autori ovog Vladinog dokumenta za delovanje u oblasti populacione politike nisu uvaili injenicu da vreme u kome Srbija ivi, bez obzira na
62 Ildiko Erdei, Antropologija potronje, XX vek, Beograd 2008. 120

njenu politiku i teritorijalnu izdvojenost iz Evropske unije, jeste vreme oblikovano pluralizmom, demokratijom, religijskim slobodama, potro akim praksama, visokom mobilnou, velikim protokom informacija, vesti i industrije zabave. Promena se desila i na samom nivou svesti ljudi kada uviaju da postoji mnogo uverenja i vrednosti, viestrukih realnosti, kao i to da je drutvo izgubilo veru u apsolutne istine, u kojima ljudi mogu da biraju u ta e da veruju. Ovi uslovi doveli su i do transformacije porodice usled nestabilnosti u ivotu parova, narastajue stope razvoda, promene naina ivota u okviru nuklearne porodice, ali i kao odraz promena u socijalnoj poziciji ene i njene materinske uloge. Novi ekonom ski poredak koji donosi razueno trite i sve veu komercijalizaciju linog ivota, to jest porast socijalnih usluga u privredi (konkretno bebi servisa, agencija), znai i nove preraspodele rada u okviru porodice, kao i klasna i socijalna raslojavanja na one koji to mogu da priute i one koji to ne mogu. Socio-ekonomske mere u okviru pojedinanih ciljeva Strategije sadre finansijsku podrku porodici da bi se majkama pruila mogunost da usklade rad i materinstvo. Strategijom se predvia da nezaposlene majke dobijaju mesenu platu u visini republikog minimalca i to dok dete ne napuni tri godine: Mesena isplata materinskog dodatka nezaposlenim majkama u visini najnie mesene osnovice doprinosa u skladu sa zakonom koji regulie doprinose za obavezno socijalno osiguranje, od roenja do navrenih tri godine ivota deteta. Posledica ove mere moe biti ispunjenje cilja strategije poveanje nata liteta, ali isto tako i poveanje nataliteta praeno visokom stopom neza poslenosti ena. U vremenu opte nesigurnosti u pogledu zapoljavanja koje e i u budunosti biti izvesno, ene podstaknute ovom merom mogu da se odluuju na materinstvo iskljuivo iz finansijskih razloga. To znai da i majke koje imaju radnu sposobnost i potencijal za profesionalno
121

ostvarenje ostaju izvan domaaja jednakih ansi na tritu rada. Obez beenje potomstva i obnavljanje nacije se ovim dokumentom realizuje kroz materinstvo kao bioloku predodreenost ene za tu funkciju, ime ona ostaje van drutvenog polja, to jest javne sfere. Strategija direktinim finansijskim merama pokazuje izvestan diskriminatorski stav po pitanju godina: Oslobaanje od plaanja PDV-a pri kupovini prvog stana porodica sa decom gde je jedan roditelj mlai od 35 godina. Obezbeivanje povoljnih stambenih kredita za parove do 35 godina uz mogunost smanjivanja visine iznosa kreditnih rata sa povea njem broja dece u porodici. Obezbeivanje povoljnih kredita za zapoinjanje biznisa za mlade parove do 35 godina. Ova populaciona mera, koja manifestno pokazuje afirmaciju mladih parova, istovremeno i definie ko moe da se smatra mladim. To je populacija do 35 godina starosti iji se reproduktivni potencijal i radna sposobnost bioloki smatraju najpoeljnijim. Merom se iskljuuju majke starije od 35 godina, ene koje ele da gaje decu same i parovi koji imaju iznad 35 godina, a ele da imaju vie dece. U tranzicionim uslovima u kakvim je Srbija, zbog profesionalne i line neostvarenosti, emocionalne i socijalne nezrelosti za ulazak u brak ili vanbranu zajednicu, sve se vie pomera granica raanja. Kao posledica toga, sve je vie onih ena koje se odluuju za materinstvo u drugoj polovini tree decenije ivota. Obrazovanje, zaposlenje, samoostvarivanje, aktivno uee u drutvenom ivotu su neke od ivotnih opcija kojima tee i ene. Jedan od ciljeva je stvaranje porodice i raanje dece. U novom sistemu vrednosti ivot u zajednici i roditeljstvo su zadrali visoko mesto s tim to su se njima pridruili novi sadraji, takoe visoko vrednovani. Otuda je neophodno da drava razliitim
122

merama pomogne eni da u to je mogue veoj meri ostvari svoje potrebe i uskladi roditeljstvo i zadovoljenje razliitih interesovanja, a pogotovo uskladi roditeljstvo i radno, odnosno profesionalno angaovanje. Autori ovog dravnog dokumenta kao da stalno pregovaraju oko enine uloge u drutvu. Ovaj deo teksta Strategije upravo to ilustruje. enino pravo na profesionalni ivot odobrava drava i podsea kako je to polje koje ona treba da uredi. Izostavljanje termina materinstvo kada se govori o usklaivanju uz profesionalno angaovanje, i umesto njega upotreba roditeljstva, ne individualizuje enine potrebe kao to su reproduktivno zdravlje, seksualno zadovoljenje, drutveno-politiko angaovanje, kao i finansijska sigurnost, dok se vrednost porodice promovie kao prvo i najvrednije. Sa druge strane, predlagai mera pokazuju osetljivost za diskriminaciju ena po osnovi materinstva63 kada je zaposlenje u pitanju, koje je i dalje u svakodnevnom ivotu glavni pratilac enskog iskustva. Zatitu materinstva Strategija podrava kroz sledeu meru: Pojaana kontrola od strane inspekcijskih slubi da bi se onemo guilo poslodavcima da sprovode prikrivenu diskriminaciju ena koje ele da raaju decu u neposrednoj budunosti i majki sa malom decom. Meutim, ova mera je nedovoljna, s obzirom na to da zakon jo uvek nije restrikitvan u pogledu odreivanja poslodavcima koga e da zaposle, a koga ne. Tako je, na primer, teko oekivati da e ena da prijavi svog poslodavca koji joj preti otkazom, jer ne postoji mehanizam koji joj garantuje egzistenciju nakon to to uini. Neodreenost zakona i nedo slednost u primeni postojeeg predstavlja iroko polje za manipulacije
63 Zabrana diskriminacije trudnica propisana je Zakonom o radu iz 2005, Slubeni glasnik RS, broj 24/05.

123

gde, izmeu ostalih, gube mlade ekspertkinje, visoko profesionalizovane u svojim strukama, pred koje se neretko stavlja kao uslov za zasnivanje radnog odnosa obavezivanje poslodavcu da se u jednom izvesnom periodu nee udavati, niti raati decu, kao i o brojnim sluajevima otputanja zaposlenih ena im ostanu u drugom stanju, jer nee biti radno iskori stiva snaga izvesno vreme. Isti sluaj je i sa pruanjem mogunosti enama i mukarcima da rade u okviru fleksibilnih oblika zapoljavanja. Za sada, ovi raznovrsni oblici poslovanja nisu sasvim regulisani i uskla eni sa evropskim, to jest zapadnim zakonima (pre svega zbog jo uvek prisutnog rada na crno i neformalne ekonomije). Oblici rada koji ena ma mogu da pomognu u balansiranju izmeu materinstva i rada, kao to je rad u kui u uslovima elektronskog i internet poslovanja, podstakao bi mnoge ene da se ostvaruju profesionalno i to u mnogim profesijama (web dizajn, prevoenje, raunovodstvo, samostalni nauno-istraivaki rad i tako dalje). Zakon o radu omoguava da se radni odnos zasnuje na nepuno radno veme, koristi klizno radno vreme, kao i obavlja rad kod kue, to takoe moe pomoi roditeljima u usklaivanju rada i roditeljstva, naroito u pojedinim osetljivim fazama tokom odrastanja deteta. Za ovo postoji zakonski prostor, a poslodavcima je ostavljeno da procene da li je to mogue uskladiti sa zahtevima konkretnog procesa rada. Finansijska podrka porodici dobija vrlo malo na znaaju ako se ne obe zbede sigurniji uslovi enama koje se odluuju za materinstvo, to jest dok se ne prekine praksa diskriminacije u zapoljavanju i radu, kao i razlika u plaenosti enskog i mukog rada.

Nain na koji se Strategija odnosi prema kulturnoj i drutvenoj redefiniciji materinstva ilustruje ovaj naelni stav: U oblasti rodne ravnopravnosti razvoj je iao preteno u jednom pravcu ka ostvarenju prava ene na rad izvan kue, ali ne isto vremeno i u pravcu menjanja i modela uloge mukarca u porodi ci. Menjenje uloge ene shvaeno je samo polovino, u smislu njenih dodatnih uloga na onu koja joj je vekovima dodeljivana kao glavna da bude domaica i majka. Zato se ovakav model odrava i tako teko iskorenjuje? Zbog zadravanja tradicionalne definicije uloge polova u generaciji roditelja, te se deca putem procesa socijalizacije i identifikacije zadravaju na istim modeli ma podele poslova i uloga mukarca i ene u porodici. Takva soci jalizacija nije danas adekvatna, jer prouzrokuje zastoje u razvoju na dva plana: za enu da se lake prilagodi ekonomskim i dru tvenim ulogama i da razvije svoje aspiracije, ali i za mukarca da se bolje pripremi za svoju ulogu roditelja. Otuda, neophodno je snanije ukljuivanje mukaraca u roditeljstvo, ukljuujui i vrednosnu i praktinu ravan, promocijom novih odnosa izmeu ene i mukarca u savremenoj kulturi. Isticanje uloge mukarca u porodinom domenu i oslobaanje od modela esencijalizovanog materinstva, ini tekst strategije bliskim politikim programima i zakonskim projektima irom Evropske Unije. Ideologija smanjivanja rodnih nejednakosti, rekoncilijacija izmeu posla i porodice je jedan od irih konteksta evropske drutvene dimenzije. Iako je ovaj dokument u realnom kontekstu srbijanskog drutva praktino neostvariv, on moe dobro da ilustruje kako se konstruie enska subjektivnost i na koji nain dokument otvara nova polja rodnih hijerarhija koje poivaju na materinstvu.

124

125

Demografska objanjenja tranzicije fertiliteta aktuelna i u ovoj strategiji zasnivaju se na tvrdnji da je neraanje rezultat individualnih akcija, dakle, pojedinci su odgovorni za fenomen nedovoljnog raanja, a ne sama drava. Meutim, u Strategiji i demografskim projekcijama pad fertiliteta se odnosi na pad branog fertiliteta, ime se materinstvo percipira kao prirodna ekstenzija braka. To iskljuuje druge oblike porodica koje su nastale i nastaju pod razliitim kulturnim i drutvenim okolnostima. U Strategiji se posebna panja posveuje sniavanju psiholoke cene materinstva. Psiholoka cena deteta je subjektivni doivljaj kotanja, ulaganja, izgubljeni dobici, percepcija proputenih ansi uzrokovana obave zama u procesu podizanja deteta. Psiholoka cena deteta i pratei stres koji roditeljstvo izaziva su one ekonomski nemerljive kate gorije koje esto stoje iza odluka da se nema jo jedno dete, odnosno iza neraanja vie dece. U skladu sa ovim, strategija predlae sledee mere: Razviti i ekonomski podstai mreu lako dostupnih (ekonomski i lokacijski) prualaca usluga majkama u voenju domainstva i brige oko dece (servisi za peglanje, pranje, servisi za pripremu polugotovih obroka deije ishrane, servisi za odvoenje i dovoenje dece iz kole, itd.) Razvijanje mree usluga na lokalnom nivou za pomo roditeljima dece i mladih sa smetnjama i tekoama u razvoju (personalni asistenti, dnevni boravci sa mogunou kratkotrajnog smetaja, prevoz do predkolskih ustanova, odnosno kole, itd.) Obezbeivanje uslova u koli za realizaciju celodnevnog boravka za uenike od prvog do osmog razreda, iji roditelji imaju potrebu za takvim vidom zbrinjavanja deteta tokom 12 meseci.
126

Ideja da poboljanje socijalnih programa i uvoenje mera kao to su nave dene oslobaaju ene zavisnosti u porodinoj sferi, ali da ih ini zavisnim od drave kao manje vidljivog patrijarha, nije novijeg datuma.64 Za razliku od skandinavskog modela65 (kao socijaldemokratskog modela koji se za sniva na univerzalnim socijalnim pravima), model koji Strategija delimino sledi jeste konzervativni model gde su porodica (prokreativni par i deca) i materinstvo u osnovi prava za socijalno osiguranje. Pomou ovog doku menta drava konstruie predstave o vanosti porodice, favorizuje sta rosne preference pri finansijskoj pomoi parovima, afirmie materinstvo u skladu sa ueem ena u javnoj sferi. Naglasak dokumenta na rodnoj ravnopravnosti kroz podsticanje ena na uee u drutvenom polju otkriva novu ideologiju rodnih uloga, ime se definiu razlike izmeu mukaraca i ena na nov nain. Odsustvo konkretnih mera, zakonskih jakih mehanizama za suzbijanje diskiriminacije i podsticanje ena da ue i rade, dovodi do kontradiktornog ishoda socijalne politike predloene Strategijom, a to je da onemoguava eni da zarauje i uestvuje u dru tvenom polju, a mukarcima da postanu negovatelji ili primarni roditelji. Retoriki mehanizam koji reprodukuje ideju o ravnopravnosti polova i rodnih ravnopravnosti kao politiki stav tako nije jednak pruenim materijalnim mogunostima. Specifino fokusiranje u dokumentu na
64 Ovde elim da napomenem i podsetim na primere komparativnih istraivanja nastanka i razvoja evropskih socijalnih drava i sistema socijalne zatite u 19. i 20. veku, ukljuujui i feministiku kritiku (koju ine, izmeu ostalih, autorke Elizabet Vilson [Elisabeth Wilson], Kari Vernes [Kari Waerness], Gizela Bok, Dejn Luis [Jane Lewis], Brigit Fau Efinger [Birgit Pfau Effinger]) socijalne drave, koja su pokazala da se rodne politike u razliitim dravama uglavnom razlikuju u stepenu u kome promoviu ukljuenje ena u sistem zapoljavanja, a da rodne odnose u Evropi karakterie upornost rodnih hijerarhija kao definiueg svojstva drave i dravnih struktura koje reguliu trite rada. Iz ovog proizilazi da ene nikada nisu bile uzimane u obzir kao autonomne individue, osim kada je postojala potreba za dravnom regulacijom sa ciljem transformacije porodice, graanskog drutva i trita ili pak za izgradnju nacionalne drave. 65 Tripartitnu podelu modela drave blagostanja ustanovila je Geta Espring-Anderson razlikujui skandinavski, to jest socijaldemokratski, konzervativni i liberalni sistem koji je usmeren na siromane i primenjuje se najvie u SAD, Kanadi i Australiji (navedeno u: Harriet Silius, Feminist Perspectives on the European Welfare State, u: Rosi Braidotti, Gabriele Griffin (ur), Thinking Differently: A Reader in European Womens Sudies, Zed Books, London 2003, strana 39.).

127

elemente legislative kao to je zatita materinstva, zdravlje i sigurnosti i pravo na rad, ime se titi pozicija ena na tritu rada, implicitno otkriva razumevanje materinstva zasnovano na pretpostavci o prirodi veze izmeu majke i deteta. Nain na koji se u dokumentu interpretira podela na privatnu i javnu sferu, ukazuje na dihotomni sistem koji kao podruje ispravljanja rodnih nejednakosti ne moe biti objektivan niti racionalan jer se rodne nejednakosti nalaze upravo u porodinom polju, to konkretno znai da moe da postoji veoma visok stepen ravnopravnosti ena u javnoj sferi, to jest obrazovanju, nauci, politici i privredi, i istovremeno nizak stepen ravnopravnosti u porodici (nesamostalnost u donoenju odluka, neuvaa vanje linih potreba ena, emotivno nerazumevanje i neretko nasilje). Porodica kao drutveno prihvatljiva institucija se najtee menja jer je ona idealni model morala ijem uvrivanju doprinose religijski diskursi i diskursi konzervativnih politika. Uprkos politikoj retorici o potrebi balansiranja materinstva i karijere i jednakih prava, socijalne politike vezane za materinstvo ostaju uglavnom da lee na formalnoj ravnopravnosti. Ravnopravnost je tako i dalje odvojena od pravosudnih institucija, sudstva i socijalne pravde uopte. Dekonstrukcija materinstva kao konvencionalnog enskog identiteta, bilo da je u pitanju bioloka neophodnost ili kulturna poeljnost, uvoe njem ene u drutvenu sferu i omoguavanjem ravnopravnih odnosa sa mukarcima u zapoljavanju, ne afirmie ensku seksualnu razliitost kao nesvodljivu na dominatnu definiciju enstvenosti unutar rodne hije rarhije, ve, naprotiv, kao Drugost u odnosu na mukarca, ime se njena pozicija i dalje devalvira. III Free to choose? Pretpostavke o odgovarajuoj ulozi ena u drutvu su bile sastavni deo nacionalistike ideologije od 1989. godine, pa nadalje. Period miloevievske tranzicije, obojen nacionalnim politikama populacionog rasta i nacionali
128

stikim demografskim diskursima, bili su esencijalni inioci u naturalizaciji materinstva koje je predstavljalo instrument etno-nacionalistikih sukoba. U takvim uslovima, raanje i materinstvo kao elementi konstruisanja Drugosti ukazuju na to da su tumaenja bioloke funkcije kao kulturne varijable bili dominantni analitiki model u demografskoj teoriji. Ekspertske i politike ideje o tome da ene treba da raaju, odgajaju i obrazuju radnu snagu i obavljaju poslove nege i brige za lanove domainstva, bez obzira na to da li za to dobijaju podrku od strane drave u obliku deijih doda taka, poreskih olakica, stipendija i slino, bile su podrazumevajue. Kako je materinstvo kao domen enske sfere preoblikovano u drugoj srbijanskoj tranziciji nakon pada miloevievskog reima, opte demokratizacije drutva i liberalizacije trita? Da li su ene i dalje perci pirane kao primarne odgajiteljke zato to im je to prirodno dato, ili je razlog njihova subordinacija u drutvu gde su mukarci dominantni? Da li su nega i odgoj dece neto to je izabrano kao eljena, cenjena i vredno vana aktivnost, ili je to posao koji rade iskljuivo ene zato to ne mogu nita drugo? Na osnovu Strategije za podsticaj raanja koju je donela demokratska vlada, ova pitanja su kontekstualizovana unutar problemskog okvira koji se tie materinstva, jednakosti i razliitosti. Demografske projekcije o gubitku radno sposobnog stanovnitva i pretnja druge demo grafske tranzicije niskog fertiliteta, glavni su uzroci u promeni mera populacione politike. Fokus na porodicu, rodnu dinamiku u smislu ostva rivanja balansa izmeu posla i porodinog ivota, su glavni principi na kojima je poivala socijalna politika. Uticaj evropskih naela rodne ravno pravnosti i tenja ka socijalnoj participaciji ena-majki u javnoj sferi, to jest drutvu, osvetljava proces kulturalne medijacije kojim slobodno trite reformira subjekat, u ovom sluaju subjektivnost ene. Drava je kroz Strategiju formulisala problem niskog feritiliteta kroz nedostatak uloge oca u gajenju dece, to jest njegovog uea u porodinoj sferi, ime se bina rizacija privatno/javno percipira i dalje kao dihotomni model drutva. Takvo shvatanje je u suprotnosti sa usvojenim shvatanjem u drutvenim naukama da se domen privatnog kao to su domainstvo, materinstvo,
129

reprodukcija, porodica, razumeva kao drutveni i politiki proces. Ovaj dihotomni model drutva je u teoriji odbaen jer je postalo jasno da i privatni domen ili lini ivot, to jest intimna sfera, moe biti predmet politikog pregovaranja. Iako Strategija propagira dravni intervencioni zam koji podsea na socijaldemokratsku populacionu politiku skandina vskog tipa uz sve finansijske olakice, ona i dalje insistira na socijalnoj pomoi porodici koja pak obezbeuje emotivnu i finansijsku podrku njenim lanovima. Politiki ivot ovako definisan, zasnovan na ugovoru slobodnih pojedinaca, zapostavljao je privatnu sferu porodinog ivota gde je prirodna hijerarhija nastavila da ivi kao legitimni organizujui princip u vezama izmeu mukaraca i ena, i odraslih i dece. Privatno i javno nisu posebna i fiksna mesta aktivnosti, sfera, institucija, grupa, ve konstantno sadrinski menjaju svoja referentna znaenja u zavisnosti od toga u kojim se kontekstima koriste. Pogled na dokument Strategija za podsticaj raanja srbijanske vlade govori o uticaju nove populacione ideologije i liberalne ekonomije u okviru koga socijalni programi sa finansijskim olakicama i socijalizacijom nekih aspekata potronje, kao i primenom specijalne zatite materinstva, i dalje materinstvo smetaju u porodinu sferu. Pozicija materinstva u okviru takvog socijalnog programa jo uvek je inferiorna, tako da bez obzira na prava zaposlenih majki, pozicija ene na tritu rada i dalje ostaje komparativna slabost.

izvor: Rad je skraena i prilagoena verzija diplomskog rada odbranjenog 2010. godine na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

130

Sandra Duki Raaj!

iz serije Savjeti, kolai na platnu, 2006. 132 133

Bosanskohercegovako majinstvo na razmeu nacionalnog i trinog reguliranja

Anela Hakalovi, Jasna Kovo U ovom radu eljele bismo postaviti pitanje na koji nain se konstruira diskurs majinstva u bosanskohercegovakim tranzicijskim uslovima; na razmeu ratnih dejstava i tranzicijskih kretanja ka novoj i demokrati nijoj budunosti, u turbulentnom meuprostoru u kojem su rodne uloge u procesu aktivnog (re)konstruiranja. Polazei od pretpostavke da je koncept majinstva glorificiran i istovremeno marginaliziran u okviru dva ak suprotstavljena narativa ratnog i postratnog (onog mirnodopskog i mirotvornog), namjera nam je postaviti pitanje: da li je mogue demisti ficirati postojei koncept majinstva koji se konstruirao kroz transforma cioni proces od majke radnika preko majke ratnika do postojeeg tranzicijskog koncepta (koji kombinira dosadanje narative i uvodi novi nemilosrdno trini) i promiljati majinstvo u datosti postojee drutvene stvarnosti. Imajui na umu da su enska, pa i majinska prava (gdje spada i pravo ne-biti majka) izborena, a ne prirodno dobivena, onda je svakako svrsishodno postaviti pitanje uloge i odgovornosti feminizma u borbi izmeu dva fundamentalizma, onog vjerskog i trinog1, koji dominiraju na savremenoj bosanskohercegovakoj sceni. Da li je mogue izbjei glorifikaciju majinstva, koja se s jedne strane ustoliila kroz ratne nara tive o majci kao roditeljici ratnika, a koja, s druge strane, prijeti da postane dominantan model preuzet kroz sistem politika identiteta i realiziran kroz djelovanja nevladinih organizacija, u eri tranzicije ka boljoj budunosti?

Od predratnog do ratnog koncepta majinstva i nazad! Ostatak ratnih narativa i politika u dananjem bosanskohercegovakom drutvu, kada je u pitanju koncept majinstva, je svakako status ene rtve rata, kojoj se kroz viktimoloki diskurs i dodjeljivanje uloge (pra) roditeljice onemoguava njena sopstvena subjektivizacija, tako da njena dodijeljena simbolika pozicija postaje, u freudovskom smislu, njena sudbina. Koncept majinstva u postsocijalistikoj i postratnoj naraciji bosanskohercegovakog drutva formirao se oko kategorije rtve i domi nantne viktimoloke naracije proizale iz ratnoga, ali i komunistikoga nasljea. Treba rei da se enski i feministiki identitet formira/o u opreci sa dvojakim iskustvom dravotvornih projekata bive jugoslavenske republike i dravnih jedinica proizalih iz nje. Emancipatorske politike socijalistike ere oznaene su kao nepoeljni modeli u procesu izrazite retradicionalizacije drutva. Tokom kasnih sedamdesetih, s rastom nacio nalizma u Jugoslaviji i dravotvornog birokratizma, zaotravaju se i repa trijarhalistiki drutveni modeli na koje odgovaraju feministkinje u takozvanoj reaktivnoj fazi2. Uoi devedesetih i usljed zaotrene etnike homogenizacije i ratnih sukoba, reafirmiraju se patrijarhalni narativni modeli koji raskidaju sa emancipatorskim uincima socijalistikog nasljea. U drutvenoj stvarnosti bosanskohercegovakog drutva to podra zumijeva suoavanje sa ponovnim buenjem religijske svijesti i vjerskih osjeanja, enski subjekt se kategorizira oko nacionalnih i religijskih odrednica. Rad na nacionalnoj i religijskoj identifikaciji ene u sprezi je sa viktimolokom naracijom tri etnike i nacionalne grupe u Bosni i Hercegovini. Domovina je ensko oroena, stoga je i enski subjekt su-postavljen u dvostruku rtvenu kategoriju, kao prirodno submisivna kategorija u patrijarhalnoj strukturi, i kao rtva dominantnih interpre tacija rata. Feministika kritika patrijarhalnih uinaka, proizalih iz
2 Zilka Spahi-iljak (ur), Propitivanje enskih, feministikih i muslimanskih identiteta: Postsocijalistiki konteksti u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, Centar za interdisciplinarne postdiplomske studije, Univerzitet u Sarajevu, Sarajevo 2012, strana 100.

1 Nada Ler-Sofroni, Tamna strana tranzicije: ene izmeu vjerskog i trinog fundamentalizma, u: Jasminka Babi-Avdispahi, Jasna-Baki-Nufti, Ugo Vlaisavljevi (ur), Rod i nauka: zbornik radova sa konferencije, Centar za interdisciplinarne postiplomske studije, Sarajevo 2009, strana 115. 134

135

ratnih sukoba i produbljivanih u tranzicijskoj i neoliberalnoj eri, ukazuje na dvostruke opresije repatrijarhalizacije: U BiH i na Kosovu, feminizam ometa, odnosno dovodi u pitanje, ne politiki islam ve etnoreligijski, kao i politiku kulturnih identiteta vezanih za povratak patrijarhalnog isla ma. Ono to je zakompliciralo stvari muslimankama u postsocijalistikim zemljama poput BiH i Kosova je period od tri deseteljea utihnute religi je. Povratak islama, odnosno javnog muslimanskog identiteta u BiH i na Kosovu, uvezen je sa etnikim i nacionalistikim identitetima koji su pokretali drutveno, ekonomsko i politiki anahronistiki patrijarhat3. Nepostojanje kontinuiteta u feministikoj kritici patrijarhalnog islama, na to ukazuje Zilka Spahi-iljak, neminovno je dovelo do oteanog pro cesa depatrijarhalizacije drutva u cjelini. Reproduktivne politike kao dio dravne i politike strategije ponajbolje ukazuju na diskontinuitet u procesu zagovaranja i institucionaliziranja enskih prava. ena u socija listikoj Jugoslaviji je definirana kao radnica i samoupravnica, to je politika uloga ene, prvo na radnom mjestu u sklopu ekonomske i poli tike demokracije, a potom aktivistice u drutveno-politikom radu u zajednici4. Regulacija porodinih politika u Jugoslaviji donosi niz zakona kojima se osigurava zdravstveno osiguranje, materinska zatita i briga za djecu, to ukljuuje liberalnu politiku razvoda, planiranja porodice i pobaaja5.

Meutim, ove regulacije prate samo javnu sferu. U komunistikoj Jugoslaviji postojao je jaz izmeu privatnog i javnog, u emu se ogleda i odraz patrijarhalnih vrijednosti eksploatacija/om enskih resursa pu tem neplaenog rada u kui6, na to ukazuje Blagojevi. Ovaj jaz dodatno je potcrtan ruralno urbanim odnosom sredina. Tokom poveanog rasta nacionalizma i eksploatisanjem enskog tijela kao reproduktivne maine, rastu i zahtjevi za smanjenje institucionalnih prava koje su izborile u socijalizmu. Uskraivanje odreenih povlastica i prodravna, religijska i nacionalistika interpretativna matrica doveli su do idejne konfuzije o pitanju reproduktivnih prava, pokazuje jedno od istraivanja ove problema tike: STAR pilot-istraivanje pokazuje da veina ena u Bosni i Hercegovini nemaju svijest da su njihova tijela samo njihova i da niko nema prava da u njihovo ime odluuje hoe li roditi dijete za koje nemaju uvjeta da ga rode. Tome u naoj duhovnoj klimi vjerovatno doprinosi idejna konfuzija, koja je nastala izmeu s jedne strane dosta liberalnog stava prema abortusu u prethodnom sistemu, koji je na taj nain rjeavao neke krupne socijalne probleme i, s druge strane, globalnog pro life pokreta, koji se bori za prava neroenog na ivot i zabranu abortusa. ene su se nale izmeu anti natalnih (kontrola populacijskog rasta) i pronatalnih, najee naciona listikih i populistikih politika, koje, iako sasvim suprotne po svojim intencijama i filozofijama, nastoje da ostvare kontrolu nad enskim tije lom i njenim reproduktivnim pravima. Kontrolori ele da smanje porast stanovnitva, naroito u zemljama treeg svijeta, dok razni fundamenta listi tjeraju ene da postanu reproduktivne maine za raanje7.

3 Videti tekst Margot Badran, u: Zilka Spahi-iljak (ur), Postsocijalistiki konteksti u Bosni i Hercegovini i na Kosovu: Propitivanje enskih, feministikih i muslimanskih identiteta, strana 16. 4 Videti tekst Jasne Baki Mufti, u: Ibid, strana 97. 5 Ibid, strana 98. 136

6 Ibid. 7 Jasna Baki-Mufti, Nada Ler-Sofroni, Jasminka Gradaevi-Sijeri, Maida Fetahagi, Kontrola vlastitog tijela reproduktivna prava, u: Socio-ekonomski status ena u BiH: analiza rezultata Star pilot-istraivanja 2002, Je, Sarajevo 2003, strana 69.

137

Dva dominantna modela ratnog majinstva Kada su u pitanju ratne konstrukcije modela majinstva, mogla bi se izdvojiti dva dominantna koncepta. U prvom sluaju radi se o eni majci roditeljici. U ratnim okolnostima posebno mjesto se pridaje enama zbog njihove reproduktivne uloge; a kako se u okvir naturaliziranog nacionalnog jedinstva nastoji upisati i rodna razliitost, postaje jasnija vanost enskih reproduktivnih uloga u etnikim i nacionalnim diskursima8. ena zau zima poziciju one koja reproducira kulturne, nacionalne vrijednosti i, u tom smislu, njoj se pridaje vanost samo kao tijelu koje raa i koje omo guuje rast i razvoj nacije. Patrijarhalni sistem koji povezuje konstrukciju domovine sa figurom majke, rauna na prirodnu vezu i nastoji maskirati konstruiranost pojma nacije ili domovine. U postratnim okolnostima ena-majka dobiva vrijednost ukoliko je dala svog sina za domovinu, a osvajanje javnog prostora za nju je mo gue samo ako se realizira kao neprestalno potvrivanje tog statusa. Majke Srebrenice tako postaju vidljive u javnom prostoru samo kada trebaju potvrditi status o ispunjenju svoje uloge roditeljice, gdje sada mrtvi sin ratnik postaje osiguravatelj njihovog politikog postojanja. Na protestima podrke uhapenom generalu vojske Republike Srpske, uzima se izjava majke koja kae kako joj je drago to je njen sin poginuo u ratu, pod vosvom uhapenog generala i za RS. Drugi dominantan model majinstva proizveden (ili pak aktiviran) u ratu je model silovane ene majke. Sluajevi u kojima su ene silovane u ratnim logorima u Bosni i Hercegovini i onda primoravane (zadravanjem do stepena trudnoe u kojem je nemogu abortus) da postanu majke, potvruju pretpostavku o biolokom redukcionizmu nacionalnih narativa. ene se posmatraju tek kao prenosnice patrijarhalnih vrijednosti: majka djeteta (silovana ena) u tom se kontekstu tretira kao zamjenjivi instru
8 Nira Yuval-Davis, Nationalist Projects and Gender Relations, u: Narodna umjetnost: hrvatski asopis za etnologiju i folkloristiku, br. 40/41, Zagreb 2003, strana 12. 138

ment, kao seksualni kontejner i bioloka posuda koja e samo prepro ducirati muke nacionalne vrijednosti.9 Razlikovanje izmeu muke i enske seksualnosti, herojstva i rtve generirano je iz nacionalnog principa. Rodna obiljeja propisana su zarad nacionalnog/etnikog prosperiteta, a etniciteti se, takoer, preko odmje ravanja snaga oroavaju. Vlasta Jalui istie kako je u kontekstu ratnih silovanja na ovim prostorima enstvenost podreena nacionalnosti, dok je mukost skoro izjednaena sa nacionalnim: Njega (mukarca, op.a.) vide kao silovatelja iz drugih, a ne iz seksualnih motiva. Nju vide kao nevinu, ali ne i kao herojsku rtvu. Ovakvim inverzijama silovanje postaje glavni oznaitelj meuetnikog (ako ne i meunarodnog) nasilja, te se preko toga etnicitetima propisuje rod10. Oba modela majinstva, dominantna u ratnom kontekstu, svjedoe o majinstvu kao konceptu koji je istovremeno tabuiziran i glorificiran. S jedne strane, velia se ispunjeno majinstvo majke koje su rodile ratnike imaju pravo da svoju politiku subjektivizaciju realiziraju preko doprinosa kolektivnim interesima, dok su, s druge strane, one ene koje su silovane i rodile djecu drugim nacijama, apsolutno onemoguene za bilo kakvu vrstu oblika artikulacije svojih interesa. One su svakako zbri nute, ali skrivene i skoro kao odmetnute kerke vraene u zagrljaj majke domovine. U okviru javnog prostora o silovanim enama se govori kao o naim majkama, sestrama, kerkama, pri emu se pristaje na sistem pro pisivanja roda etnike grupe putem seksualnog nasilja, pa je to nasilje ne nad enama, nego nasilje nad nama: Silovanje Muslimanki u BiH je za pravo silovanje Bosne i cijelog zapadnog Balkana11. O djeci roenoj kao
9 Arne Johan Vetlesen, Evil and Human Agency: Understanding Collective Evildoing, Cambrige University Press, New York 2005, strana 201. 10 Vlasta Jalui, Rod i viktimizacija nacije predratni i posleratni diskurs identitet, u: Miroslav Hadi (ur), Nasilno rasturanje Jugoslavije, Centar za civilno-vojne odnose, Beograd 2004. 11 Sead Begovi, Samo da me lupanje srca ne otkrije, Behar asopis za kulturu i drutvena pitanja 90/91, 2009, strana 3.

139

posljedica ratnih silovanja se i ne govori, a majke ove djece su iskljuene iz sistema institucionalnog govora o majinstvu. Dobar primjer prikaza marginaliziranog poloaja ena koje su postale majke ratnim silovanjima je film Grbavica bosanskohercegovake rediteljice Jasmile bani, koji govori o majci i kerci (roenoj iz ratnih silovanja) kojima drutveni mehanizmi i propisi o tome ta je prihvatljivo, a ta nije, diktiraju ne samo mogunosti socijalnog ukljuivanja i komu niciranja, nego i njihovu privatnu interakciju.

Ka tranzicijskom majinstvu Ipak, osim to prikazuje mo ratnog narativa o poeljnom majinstvu, ovaj film ukazuje i na nemilosrdnost postratnog trita prema majci koja je prinuena da sama izdrava svoje dijete. Pria o djetetu zaetom silo vanjem se i otkriva kada je djevojici potreban novac kako bi mogla otii na ekskurziju sa razredom iz kole. Kako majka ne moe da joj da potrebni novac, djevojica se pita zato ne moe dobiti novac ili olakice koje inae dobivaju djeca iji su oevi poginuli u ratu (to je mislila da se desilo i njenom ocu). Film je dobar pokazatelj sprege i naina meusobnog uve zivanja ratnih (pa zato ne rei i ratnikih) i tranzicijskih sistema kodifi ciranja modela majinstva. Nemogunost finansijske samoodrivosti netradicionalne porodice (samohrana majka i kerka) u ovom sluaju otkriva priu iz pozadine koja je uzrok finansijske nestabilnosti i koja je ostatak ratnih narativa. No, s druge strane, ako u ovom sluaju izostavimo sam uzrok (iako je to okosnica filmske prie i nije svakako korisno za sam film), posljedica ili ono to je realnost filmske, ali i bosanskohercegovake stvarnosti jeste slika porodice u kojoj je majka ona koja zarauje novac, a koja ne moe funkcionisati u postojeim drutvenim okolnostima. Na ovom mjestu stupa na scenu sprega trinog i nacionalnog regulativa koji, kako se to ini, oba imaju patrijarhalni predznak. Tamo gdje nacionalni narativ
140

iskljuuje enu-majku na simbolikom planu, dodjeljujui joj funkciju tijela koje reproducira nacionalne vrijednosti, tranzicijski ili trini regulativ iskljuuje enu na planu konkretne drutvene realnosti. Rastrgnuta izmeu zahtjeva kolektiva da bude uzorna, dobra roditeljica, ili zahtjeva trita da bude korisna i iskoristiva radnica, tranzicijska bosanskohercegovaka majka je prinuena da egzistira na razmeu glorifi ciranja i preuivanja. Na ovom mjestu moe se postaviti pitanje i o tome kako se institu cionalno i vaninstitucionalno, u okviru formalnih i neformalnih politika, promiljao koncept i praksa majinstva i kolika je odgovornost domi nantnih, ak mirotvornih diskursa u ouvanju postojeeg stanja. Izlaskom iz konfliktnog konteksta Bosna i Hercegovina je, izmeu ostalog, ula i u proces preuzimanja evropskih regulativa u vezi sa rodnom ravnopravnou. Postajui dio institucionalnih pitanja, koncept majinstva se, kao i sam feminizam, depolitizirao kroz modele korektivnog djelovanja. Ipak, postojee prakse ukazuju na to da bosanskohercegovake institucije jo uvijek raunaju na ratne narative o majinstvu. Primjer za to je i nedavni konkurs Univerziteta u Sarajevu, objavljen povodom dvadeset godina obiljeavanja poetka rata, koji pokazuje da bosanskohercegovako drutvo, duboko uronjeno u viktimoloki diskurs, produbljuje interpretaciju rata kao nezavrenog sukoba. Institucionalno pamenje ratnog sukoba prenebegava mogunost zavretka ratnoga sukoba i ulazi u proces konti nuiranog pamenja poetka rata kao mjesta identitarnih politika. Simptomatian je primjer obiljeavanja dvadeset godina od poetka ratnog sukoba u Bosni i Hercegovini i institucionalno cementiranje politike etno-religijskog i viktimolokog enskog subjekta kroz poeljnu kategoriju majinstva. Konkurs Univerziteta u Sarajevu objavljen povodom obiljea vanja dvadeset godina od poetka rata institucionalno je uitao poeljnu interpretaciju ratnog sukoba. Odmak od takozvanog frontovskog, mukog diskursa samo prividno operira senzibilnijom kategorijom interpretaci jom uloge ene u ratu. ena se su-postavlja kao ranjiva kategorija, identi ficirajui patrijarhalno pridodate atribute eni domovini naciji.
141

Konkursom ena/majka u vremenu rata: Bogatstvo vrela vrijednosti, dostojanstva, osjeajnosti, hrabrosti, mudrosti i plemenitosti ene/majke u Bosni i Hercegovini12, Univerzitet je, doslovno shvativi svoju nominalnu slojevitost, postao i doslovno univerzalan, te je konkurs irokogrudo raspisan i za uenike osnovnih i srednjih kola, studente uenike Univerziteta, ali i graane Bosne i Hercegovine. Ne omeujui se granicama teritorije Bosne i Hercegovine, konkurs je otvoren i za sve graane BiH u dijaspori. Pridodati atributi ene, to jest majke, svojevrsna su uputa kakav rad je poeljan na konkursu: ena je majka, majka je Bosna, Bosna je bila u ratu, ena je nuno vrelo vrijednosti, ona je dostojanstvena kao i naa Bosna, ena je osjeajna, hrabra kao i nai heroji, i nadasve ona je plemenita. Oevidno je da Univerzitet svjesno reproducira i potie na usvajanje i proizvodnju znanja u patrijarhalnim i ovinistikim kategorijama kod uenika, ali i obinoga graanina Bosne i Hercegovine i dijaspore. ena je glavna okosnica svih radova koji se oekuju raspisanim konkursom i, shodno tome, ciljane grupe su dobile i teme iji smisao varira u odnosu na osnovni. Nadasve je znaajan uinak Univerziteta, kao mjesta proizvodnje objektivnog znanja, u produbljivanju patrijarhalnih vrednota ena: poistovjetivi enu sa majkom roditeljicom heroja, Bosnu sa simbolikim tijelom ene majke, jasan je i pokazatelj univerzalnih (itaj partikularnih: nacionalnih, pa triotskih, patrijarhalnih) vrijednosti i znanja na kojima Univerzitet pre dano radi. Zato Univerzitet manipulira enom i enskom tematikom u konstruiranju pamenja na rat? I nadasve, zato je dvadeset godina od poetka rata prigodno za raspisivanje konkursa na ovu temu? Jesu li se ova dva kakljiva pitanja konano srodila: Vi to ste traili rodnu jedna kost dobili ste je u prividno eljenom paketu sa kontinuiranim radom na nezaboravljanju ratnog uasa. Naa poeljna figura ene je samo ona koja pronosi ideju kolektivne patnje i uasa! odrjeito poruuje i ui nas Univerzitet!
12 Jasna Kovo, Praznikujmo rat, http://www.radiosarajevo.ba/novost/ 73279/jasna-kovo-praznikujmo-rat/ (pristupljeno: 15.05.2012.). 142

*** Moemo li u kontekstu bosanskohercegovakog drutva progovoriti o novim konceptima majinstva izvan institucionalnog domaaja? Kolika je nadasve odgovornost feministikog pokreta (ili izostanak njegovog politi kog angamana) na produbljivanju trinog oblika znanja? Neminovno je ukazati na rastakanje (ili partikularizacije feministikog pokreta?) same ideje feministikog zajednitva na niz partikularnih zahtjeva poli tikom identitetarnih reprezentacija. Gender mainstreaming prakse u tranzi cijskoj eri bosanskohercegovakog drutva aktivistikim, pa i teorijskim djelovanjem, imale su kontraproduktivna dejstva u zastupanju enskih interesa, a majinstvo, kao reprezentacijska kategorija patrijarhalnih konstrukcija enskog, se propituje kao funkcija u politikom, drutvenom i javnom smislu/nivou. Rodne politike se usmjeravaju na regulaciju za konskih odredbi i izvedbu zakonskih rjeenja koja s konkretnim poloa jem ena i njihovim ivotima gotovo da nema nikakve veze13. Stoga bi se i konkretni zahtjevi feministikih politika morali usredsrediti ka promjeni politike paradigme neoliberalnog trinog sistema i surovog kapitalistikog i tranzicijskog sistema, koji u postsocijalistikom bosan skohercegovakom drutvu prirodno sklapa ugovor sa patrijarhalnim modelom brane zajednice i konceptualizira majinstvo kroz kategorije rtve, praroditeljice i roditeljice u funkciji dravnih i politikih interesa. Stoga je nuno pozvati i feminizam na odgovornost i ponovno mu priskrbiti mo politikog zajednitva koje e raskrstiti sa trenutnom politikom paradigmom, napraviti kontakt sa stvarnou i ivotom.

13 Biljana Kai, Rastakanje ideje feministikog zajednitva, http://www.h-alter.org/ vijesti/kultura/rastakanje-ideje-feministickog-zajednistva/ (pristupljeno 12.05.2012).

143

Dejan Habiht Uspavanka

video, 00:02:31, 2007

144

145

Jutri gremo v napad Glej, kako globoko je nebo! Sneg na beli brat, razlij se v temo, temo!

Veter potepuh, podaj nam roko! Mesec lenuh, hitreje za nami! Mi gremo, gremo s puko na rami! V napad za svobodo, za kruh!

Zvezde e nam are, no nam razsvetljujejo temno. Tiho eta gre in mesec nad njo, nad njo.

Veter potepuh, podaj nam roko! Mesec lenuh, hitreje za nami! Mi gremo, gremo s puko na rami! V napad za svobodo, za kruh!

Jutri gremo v napad. Glej, kako globoko je nebo! Sneg na beli brat, razlij se v temo, temo!

Veter potepuh, podaj nam roko! Mesec lenuh, hitreje za nami! Mi gremo, gremo s puko na rami! V napad za svobodo, za kruh!

Zvezde e nam are, no nam razsvetljujejo temno. Tiho eta gre in mesec nad njo, nad njo.

Veter potepuh, podaj nam roko! Mesec lenuh, hitreje za nami! Mi gremo, gremo s puko na rami! V napad za svobodo, za kruh!

146

147

Tri majke i hor

Fabrika pronaene odee Olga Egorova (aplja) i Natalja Perina-Jakimanskaja (Gljuklja) hor: konzervativac idealna majka ena od karijere baka anarhista dete majka broj 1 majka broj 2 majka broj 3 Pojavljuje se hor. Dok se uje melodija mara, hor objanjava svoje prisustvo. Doli smo da vam predstavimo tri majke, tri muenice. Sa ime moemo da uporedimo patnju majinog srca, razapetog izmeu deteta i posla? Moda samo sa patnjom zaleenog potoka, jagnjeta koje se izgubilo, ptice pevaice u kavezu. Kako e se ona obuzdati kada toliko eli da ugui svoje dete ljubavlju? I kako majka koja pati moe, a da ne peva svoj lament, kada je srce iznajmila strahu za svoje dete? Ili, to je jo gore, strahu svog de teta? Treba li da ih saaljevamo? Ne, mi kaemo, ne, ne, ne! Dobile su ono to su elele: dete. Drutvu i svojoj savesti odgovaraju za dete i njegovo vaspitanje.

majka broj 1 Imam straan problem! Moj sin ne eli da ide na nou! On je sada ve veliki deak dve godine i dva meseca i on to ve moe, ali namerno odbija! Ne mogu vie da se nosim sa tim. On piki dvadeset puta na dan na tepih ili na svoj jastuk. I smeje se kad to radi. On to radi u inat meni! On zna da me to izluuje, a i dalje se smeje. Viem na njega. Trudim se da se uzdrim od toga da ga udarim, ali to ne pomae. Ne mogu vie to da podnesem. idealna majka: Vae dete je jo uvek malo. Ako ne eli da koristi nou, to je u redu. Stavite mu Pampers i zaboravite na to. anarhista: Zato ga muite? Ostavite ga na miru vidite da se ruga nasilju koje sprovodite nad njegovom linou! Zato muite svoje dete? konzervativac: Jasno je da je dete razmaeno. U tim godinama ono to radi u inat Vama. Morate brzo da preduzmete mere ili e vam sa petnaest postati teret.
149

148

dete: Majice moja, ti si najbolja na svetu! Ja sam stvarno rastrzana, ali moram da ga upiem u vrti uskoro. Meutim, ako ne ume da ide na nou, nee ga primiti! A ja treba da idem na posao. Moram da hranim svoju porodicu. idealna majka: Posao moe da eka. Vaem detetu je potrebna Vaa panja. ena od karijere: Mislim da je rad najvanija stvar u ivotu. Vratite se na posao: bez socijalnog statusa niste nita. konzervativac: Ovo je ludilo! Mu treba da hrani porodicu! Nemam izbora: nemam mua, a ne mogu da obezbedim ni novac za svoju porodicu. Ako se ne vratim na posao, umreemo od gladi. Moja majka je penzionerka, ali od njene penzije se ne moe iveti. To je dovoljno samo da se kupe dve flae piva i dva kilograma jabuka to je to. ena od karijere: Vratite se na posao. Moete ostaviti dete sa bakom. Mama ne eli da uva dete. Od samog poetka je ak bila protiv toga da budem sa mukarcem bilo koje vrste. Rekla mi je: Baciu se pod voz!. hor: Da li je to uradila? Ne, nije to uradila. baka: ta sve majka nije uinila za sreu svoje erke! Pokuavala je da je sprei da napravi veliku greku!
150 151

konzervativac: Napravili ste vanbrano dete, prema tome ivite sa posledicama. Niko vam nee pomoi! idealna majka: Uradili ste pravu stvar to ste reili da rodite bebu. Sada imate nekoga ko e Vas voleti zauvek. dete: Majice moja, ti si najbolja na svetu! Kad mama pristane da uva mog sina, onda vie na njega, ak i vie nego ja. Kae da sam loa majka, da sam ga razmazila, da je ona u svoje vreme podizala mene i da ne eli da se bavi njim. Kada vie na njega, oseam da mi ga je zaista ao, jer ga volim. idealna majka: Ne ostavljajte Vae dete sa tom uasnom enom! Bolje je da ga date u obdanite. Nauite ga da ide na nou i dajte ga u obdanite! anarhista: Dobro je da ga volite. Ljubav pokree svet! baka: Vi okrivljujete njenu majku? Ona ga zlostavlja, a vi okri vljujete njenu majku! konzervativac: Majino beskimenjatvo i zanemarivanje nee dete uiniti srenim. Potrebno je da se molite: Gospode, pomozi mi da svoje dete strogo vaspitam. Zaista ga volim. Ponekad mislim da bih mogla da ga celog poje dem. Ali tako se kae, to je samo izraz, razumete. Da imam novac, ne bih ga ostavljala ni u obdanitu, ni svojoj majci. Jednostavno ne mogu da razumem kako majke mogu da napuste svoju decu. Uinila bih sve na svetu za moje dete. Mnogo ga volim i elim da ga razmazim. elim da mu kupim sve to eli, ali nemam novca. Vratiu se na posao, zaraditi neto novca i kupiu mu sve. ena od karijere: Tako je. Kada ljudi rade dobar posao, zarauju mnogo novca i mogu da kupe sve to poele.

anarhista: Vaem detetu ne treba Va novac potrebna mu je Vaa ljubav, to je sve. konzervativac: Ako mu sve kupite, pokvariete ga zauvek! Kad sam bila mala, mama bi uvek govorila ne, ta god da sam je pitala. Ne je znailo ne, i to je bilo to. Od tada, nikada nisam bila sigurna u svoje sposobnosti. Ako se neto deava u moju korist, ja sam uvek iznenaena. Ne elim da se to desi i mom detetu. idealna majka: Tako je! Najvanije je da Vaem detetu date priliku da poveruje u sebe. Budite veoma paljivi prema njegovoj slici sebe. konzervativac: vrstina je glavna stvar u vaspitavanju deteta. Ne znai ne. Ali, ta mu Vi dajete, pitam Vas? Totalno odsustvo definisanja. To je potpuno pogreno! anarhista: Koje sve vrste ogranienja mogu da postoje? Ko Vas je ovlastio? Kako znate ta je nekom drugom potrebno? Kako moete da pogazite neiju slobodu? Linosti kao Vi su uzrok totalitarizma i autoritarnosti! ena od karijere: Neka ogranienja su ipak neophodna. Kako biste se drugaije nauili radnoj disciplini? dete: Majice moja, ti si najbolja na svetu! Stvarno ne elim da postanem kao moja majka. Ona me je volela, ali me je i guila svojim ljubavlju. Ona je uvek bila zabrinuta da mi se neto moe desiti i sve mi je zabranjivala: da se vraam kasno kui, da izlazim sa prijateljima. Kada sam rodila dete, mislila sam da e poeti da me shvata ozbiljno, ali to se nije desilo. baka: Majka e te uvek gledati kao svoje dete. anarhista: Srce svakog oveka je ispunjeno slobodom! Potrebno je samo da se borite za nju. idealna majka: Borba za slobodu!
152 153

anarhista: Borba za slobodu! Jer ako se ne budemo borili za slo bodu svih, opet emo zavriti sa Hitlerom i Staljinom! Niste imali dovoljno tog sranja? Da, sve poinje sa pojedincem. Ubijte Hitlera i Staljina u svom srcu i drutvo e tako postati bolje. Moda e me mama potovati kad se vratim na posao. I moda u na poslu upoznati ljubav svog ivota zgodnog i inteligentnog mladia koji e voleti moje dete i mene. On e imati svoj stan, i konano emo moi da se iselimo iz maminog stana. I imaemo automobil za putovanja na selo i za kupovinu. Imaemo udoban dom i svi emo se veoma, veoma mnogo voleti. Lirski interludijum Konano je nauila sina da ide na nou, upisala ga u obdanite i vratila se na posao. Poela je da radi osam sati dnevno za malu platu. Sluajno je srela dobrog oveka, koji nije ni veoma lep, ni vrlo inteligentan, ali se zaljubio u nju i njeno dete. On nema auto, tako da peae do prodavnice i koriste metro. Ni on nema svoj stan, pa ive sa njenom majkom. Konstantne svae uinile su da je poeo da pije. Ali on i dalje voli svoju enu i njeno dete.

izmeu majke i deteta. Majka je starija: ona obrazuje i ui. Dete je uenik i paljivo prati svoju majku. konzervativac: Tako je. Hijerarhiju treba odravati u svemu. Odrasli je superioran, a dete inferiorno. anarhista: To nije istina! Svi ljudi su jednaki! Veliki i mali! Bogati i siromani! Moramo da proteramo ropstvo i potinjenost iz naih ivota! idealna majka: Naravno da treba da brinete o budunosti svoje erke, ali igre igranja uloga su stvarno dobre za nju. Moete da koristite igre da biste objasnili osnovne drutvene norme svojoj erki. Ona je budua majka, na kraju krajeva! baka: Ti si pripremljena da odgaja dete u potpunosti! Ko e da pokae malianima malo nenosti? majka broj 2 injenica da moja erka eli da se igra sa lutkama me zaista ua sava. Mrzim to. Mrzim sve te sladunjave majka erka stvari. Vie volim da to ne radim, ako mogu. hor: Kako moete to da kaete! Igrajte se sa njom, igrajte se! Igranje je dobro za njen razvoj! idealna majka: Verovatno se osea zanemareno! Glavna stvar koju majka mora da naui u podizanju deteta je da bude u stanju da se igra. ena od karijere: Tano isplanirajte svoj dan i naite vremena da se poigrate sa njom. dete: Majice moja, ti si najbolja na svetu! Veoma sam zauzeta. Moram da radim sve vreme. Ako moram da gubim vreme na igre, onda treba da budu edukativne. To je ulaga nje u budunost deteta. Osim toga, one pokazuju ispravan odnos
154 155

Za to ima svog oca, baku i dadilju. Ne mislim da je dete lieno nenosti i slina sranja. Ja sam autoritet za nju. Trai moje savete o raznim stvarima i govori mi o svojim postignuima. Ona zna da u joj uvek rei istinu, ma kako ona bila gorka. hor: Misli da ona mora da zaradi tvoju ljubav? baka: Jadno dete, jadno dete. Zato da ne? Ja sam stroga sa njom! Ona mora da bude organizo vana, ambiciozna i vredna. Nikako gora od druge deca, a moda i bolja. elim joj da bude lider i da zauzme dostojno mesto u drutvu. dete: Majice moja, ti si najbolja na svetu! hor: Budi lider! Voa! Bolja od druge dece! ena od karijere: Pa? To su divne osobine koje e bez sumnje pomoi detetu kasnije u ivotu.

konzervativac: Disciplina je lozinka, i da drite nagradu na oku. To znai da majka treba da uva dete, a ne otac. Njihova porodica je u haosu. anarhista: Imajte na umu, mama, da Vaa erka treba da postane svoja! Zaboravite na drugu decu! baka: Ti si svoje dete u potpunosti ubila u pojam! Nema ni maku, ni psa u kui, a dete treba da naui da se brine o drugim stvorenjima. Ja joj stvarno elim da postigne velike stvari u ivotu, i toliko se trudim da razvijem njene sposobnosti, da otkrijem njene talente. Iako je, naravno, talenat varljiva stvar. Talentovanoj osobi treba sloboda, ali sloboda moe biti veoma opasna. Moe da vas odvede daleko. Ne mislim na alkoholizam i narkomaniju. Ali postoje strana iskuenja koja vode ka samounitenju. Tako da ne znam da li da se nadam da je moja erka talentovana ili ne. anarhista: Vi ste despot, neprijatelj slobode i talenta! idealna majka: Dunost majke je da pokae detetu granice njegove slobode i da hrabro razvija njegove talente u okviru ovih granica. Iako, naravno, dete moe da prelazi te granice. To je opasno, naravno. baka: Blagi boe! Svi ovi umetnici su ludaci. Ko to eli u svojoj kui? ena od karijere: Razvijanje talenta je divno ulaganje vremena i kapitala. To je rizino, naravno, ali ako zaiskri varnica, onda su uspeh, novac i slava zagarantovani. enski deo hora: Kako zastraujue! I tako mnogo nepoznatih. To je rizino, naravno. anarhista (viui): Stidite se kukavice! Stidite se kukavice! dete: Majice moja, ti si najbolja na svetu!

Ima jo jedna stvar koja me brine. Oseam da me moja erka od merava sve vreme. Ponekad se zbog toga oseam nelagodno. Gleda u mene kao da kae da radim lo posao ispunjavajui svoju ulogu. Kada se igramo majke i erke, na primer. Ali, jedna osoba ne moe biti podjednako dobra u svim ulogama, zar ne? S druge strane, ja sam veliki radnik i ja sam cenjena na poslu. ena od karijere: Najvanija stvar je, naravno, da te cene na poslu, da te je ef primetio. Zbog toga je potrebno da zadri svoju ulogu. Za sve postoje pravila i treba ih slediti. anarhista: Ti si luzer, luzer! To je ono to zasluuje! Dete ti daje dvojku iz majinstva. I to je sve tvoja greka! Ja verovatno ne igram ulogu majke veoma dobro. Na poslu, sve je tako jasno. Postoji zdrav takmiarski duh, naravno, ali to pokree: on vas tera da se razvijate, da nastavite da se usavravate. Ali, dete? Prvo, roenje: postajete bio-maina, a to je uvreda za svakoga ko ima intelekt. Zatim, tu je sva ta frka oko dojenja. Da li shvatate koliko je to loe za va mozak? To ga postepeno pretvara u vapski sir. Lino, ja sam od toga odustala nakon mesec dana. To je bilo oslobaajue. Da, oslobaajue. Onda sam provela narednih neko liko meseci pokuavajui da shvatim ta treba da radim sa tim udnim stvorenjem. Onda sam zaposlila dadilju i uronila u svoj rad. konzervativac: Ti si loa majka! Najuzvieniji poziv za jednu enu je materinstvo, ognjite i kua! Napustila si svoju dunost zbog sujete. Mukarac je taj koji treba da radi, a ena treba da brine o deci! idealna majka: Jadna devojko. Povukla si se od sopstvenog deteta. Uplaila si se i pobegla.

156

157

konzervativac: Ona je loa majka, i to je to! Ne pokuavajte da se krijete iza svih tih prozapadnih gluposti! baka: ao mi je deteta! Nita joj ne razjanjavate, samo stvarate konfuziju. dete: Majice moja, ti si najbolja na svetu! konzervativac: Majina je dunost da ostane kod kue i brine o detetu. Oeva je dunost da zaradi novac. Pljujem na tvoj femini zam! ena od karijere: Mislim da je to ba onako kako i treba da bude. Ako ne elite da ostanete kod kue, onda ni nemojte. A moda joj treba novca. Da li Vam je potreban novac? hor: Androcentrino, falocentrino, feudalno! (Ponavlja tri puta) Ja ne radim za novac moj mu i onako zarauje velike pare. Imam druge, vie motive. Ja sam kreativni tip, intelektualka. Radim zato to volim rad. Iako, naravno, svaki posao treba da bude pravedno vrednovan i plaen. Savetujem Vam da ne napadate feminizam ako niste obrazovani i ne znate ta je to. To je samo nae androcentrino drutvo koje osuuje majku koja nije razmazila svoje dete. Lirski interludijum Uprkos svim njenim naporima da detetu prui dobro obrazovanje, erka se rano udala za vojno lice, i otila sa njim da ivi na granici. Imaju dvoje dece. esto zove kui ne manje od jednom meseno da mami pria o svojim uspesima. Majka je zaista napredovala u karijeri: postala je glavni urednik novina.

majka broj 3 Da budem iskrena, ja sam potpuno zadovoljna svojim ivotom. Imam sve: mua, porodicu, dete, stan, kola, ta god poelim. Mu mi prua sve: nemam materijalnih problema. Mogu sebi da dozvo lim da ne radim i da posvetim sve svoje vreme svom detetu i sebi. hor: Koliko je srena u ivotu! Koliko je srena u ivotu! anarhista: Osoba koja nema problema je budala! Istina, malo sam zabrinuta da je moje dete grublja linost od mene. I ja mogu biti teka, naravno, ali od odreene take sam spremna na kompromis. Moje dete to koristi. Nekada je tvrdo kao zid od cigli! hor: Ah, zid od cigli! ena od karijere: Nije tako loe da dete ima karakter.

158

159

konzervativac: Morate da kaznite derite, kaem Vam. Stvarno ste ga raspustili! Kada je bio mali, dobijao je packe. Ali to nije dugo trajalo. Sada prui ruku i kae: Slobodno me udari. Ionako me nee boleti! baka: Batine decu ne ue niemu! Ti si nazadna ena. idealna majka: Vae dete pokuava da odbrani svoju nezavisnost. ini se da uspeva u tome. konzervativac: Pametan momak! dete: Majice moja, ti si najbolja na svetu! Moje dete dobro poznaje moje slabe take. On zna da sam spremna da mu platim da bih izgladila neke neprijatnosti. hor (svi zajedno, ali sa razliitim naglaavanjem): Da mu platite?! Da, da mu platim. Pa, ta onda? Dananjoj deci je potreban novac za igrake, za DVD-jeve i druge stvari. Vrlo dobro zna koliko ta kota. Dobar je u raunanju. anarhista: Skrivena ruka trita se infiltrirala u Vau porodicu! ena od karijere: S druge strane, dete je dobro pripremljeno za ivot u savremenom drutvu: on ima sve uslove da postane general, profesor ili ministar u vladi. baka: Mislim da si ga razmazila! Dajem mu novac u svakom sluaju, ali ovo je neto drugo. To je kao naknada za neprijatnosti. Na primer, ako nisam mogla da odrim svoje obeanje. ta je toliko udno u tome? Uvek se pona am na taj nain. Meutim, moj deak u principu voli plaanje. Kada negde idemo, dozvoljavam mu da rukuje novcem. Ali to je
160

prirodno, na kraju krajeva on je deak. Ako ga ini srenim da plaa za stvari, zato ja treba da ga liim tog zadovoljstva? Ponekad se prema novcu ponaa kao ljubavnik! Moete li zamisliti? Pa, ta onda? ak je i uzbudljivo! hor: On je samo deak, on je samo deak! anarhista: Ona eli da pretvori svog sina u ljubavnika. Ona je perverznjak! ena od karijere: Novac je odlian ekvivalent za izraavanje ljudskih oseanja. konzervativac: Pokvariete dete ako mu dajete novac ni zbog ega. Ako eli novac, neka ga zaradi na tei nain! dete: Majice moja, ti si najbolja na svetu! anarhista: Zato postoji drutvo razmene i konzumerizma. Jedine stvari koje e sin sada znati da radi su konzumiranje i traenje zadovoljstva. estitamo! Totalno ste ga liili bilo kakvog pojma o davanju. Lako je vama da kaete. Kako drugaije da podignemo nau decu u ovom svetu? Samo pretei da emo im oduzeti neto to ele. Ali pogreno je tui ih, i pretnje ne pomau. Tu dolazi novac. Sve ima svoju cenu, na kraju krajeva. hor: Sve ima svoju cenu! Sve ima svoju cenu! ena od karijere: Sve ima svoju cenu ak i dobro ponaanje. anarhista: Ne, novac samo devalvira sve. idealna majka: Ovo nije nain da se podigne dete. Vi odmah otva rate Va novanik! anarhista: Vi odmah otvarate Va novanik! Da li zaista mislite da je sve na prodaju? konzervativac, baka, ena od karijere: Otvaramo nae nova nike, odmah! Sve je na prodaju! (ponavljaju tri puta)
161

idealna majka: Da li ste pokuali da ga nauite linim primerom? Uenje na linom primeru ne pali uvek. Dobro je, naravno, kada je sve to dete vidi srena mama koja uvek ima bletave, glamurozne momente. Ali, postoje i drugi trenuci. Ne tako davno sam sedela u prljavoj neurednoj haljini, sa nesreenom kosom. Moj klinac mi je priao sa kamerom. Kaem mu: Zato me slika? Fotografii me neki drugi put. I rekao mi je: elim da izdam asopis, Loe je biti luzer i da te stavim na naslovnu stranu!. baka: ta se deava? Ko koga vaspitava u toj porodici majka sina ili obrnuto? To je neprirodno. ena od karijere: ta je toliko loe u vezi sa tim? Klinac samo ima uvrnut smisao za humor. konzervativac: Pazi, majko! Beskimenjatvo i ponos su dva uzroka razmaenosti deteta! dete: Majice moja, ti si najbolja na svetu! konzervativac: Ovom detetu treba vrsta muka ruka, momenta lno. Da li njegov otac spava? anarhista: Budalo! Ako eli da podigne pravog nekonformistu, mora da bude prava majka, ali umesto toga ti si govno! Ti si kapitalistika prostitutka! (Baca kapu na pod i naputa prostoriju.) Moj mu mnogo radi, tako da ne provodi mnogo vremena sa na im detetom. Kada su zajedno, mislim da pomalo kvari mog sina. Poputa mu u svemu. Ali to je normalno tako se malo viaju. Vano je, mislim, da je svima prijatno. Sve ide onako kako bi tre balo da ide. Ako bi moj sin shvatio da treba bolje da se ponaa prema svojoj majci, onda bi sve bilo potpuno divno. Ipak, i sada je sve u redu i ovako kako je.

Lirski interludijum Kada je sin odrastao, nije izbacio mamu iz kue. Postao je mena der srednjeg ranga. On uvek daje svojoj majci novac za zabavu, kupuje joj asopise i slatkie. Ona se razvela od supruga i sada svakoga dana nestrpljivo eka svog sina da doe kui sa posla. Naravno, sin bi mogao da ima uspeniju karijeru, ali njegov bezo brazluk i samouverenost mu stoje na putu. Ipak, moda je jo uvek sve to pred njim. Hor lagano sklizne u zakljune rei. Kod ovih majki ne funkcionie ba sve. One su pravi ljudi. Vano je da pokuavaju. One su iskrene, dobre mame. Nisu dale decu na usvajanje. Ne piju i ne prebijaju svoju decu na mrtvo ime. Njihova deca nisu postali ulini mangupi. One su dobre mame i sve e se dobro zavriti po njih. Sve e se dobro zavriti! Sve e se dobro zavriti!

izvor: Scenario za film , , 2007. prevela sa engleskog jezika: Tanja Markovi

162

163

Kako proizvodimo naa tela?

Elena Marcevska Mol i Lou (Law) u svojoj posebnoj studiji o tome kako hipoglikemiju pod nose ljudi sa dijabetesom, prate nain na koji proizvodimo naa tela. Po kuavajui da napuste uobiajen nain razmiljanja da imamo tela i da jesmo naa tela, oni govore o telu koje nije strogo ograniena celina, ve ima propusne granice. Kako tvrde, delovi spoljne sredine postaju inkorpo rirani u aktivno telo, dok je centar nekih telesnih aktivnosti izvan koe1. Ovo telo nije dobro definisana celina, nije zatvoreno, ve ima polupro pusne granice. Na slian nain Majki Bleker (Maaike Blekeer) pie o istorijskom anatomskom pozoritu, gde se telo pokazuje i izvodi u isto vreme. Anato mija ukljuuje seenje i prouavanje tela, dakle kroz demonstraciju iz vodi konstativne inove koji proizvode znanje sredstvima javnog demonstriranja kako je to sa telom2. To je ono to Mike Bal3 naziva ge stom izlaganja koji ukljuuje autoritet osobe koja zna, ukazuje na tela i moe da konstruie telo onakvim kakvo je. Mol i Lou diskutuju o po stupku merenja, gde je telo u interakciji sa mainom:

Ruke su aktivne u merenju hipoglikemije, ali one ne rade same. One su u interakciji sa mainerijom. Uspeh ove interakcije zavisi od toga u kojoj meri su ruke i maine prilagoene i prilagodljive jedne drugima. Neke stvari mogu da se izvedu jedino ako je telo spremno i obueno da ih uradi druge se kolebaju kada maina nije pravilno podeena za telo kojem mora da slui. [] Aktivno mereno telo stapa se sa mainom koja meri. ta je sa telom koje osea?4 Poslednje pitanje smatram veoma vanim. ta je sa telom koje osea i kako je to prevedeno u digitalne podatke? Moje telo je aktivno u proi zvodnji i obezbeivanju podataka, ali moje aktivno telo nije izolovano. Umesto toga, granice su propustljive. Aktivno telo inkorporira delove sveta oko sebe, a njegovo dejstvo moe biti pomereno izvan tela, eksko rporirano u podatke. Telo postaje skup tenzija. Slino medicinskim mestima (bolnicama, operacionim salama i tako dalje), granina mesta (kontrole granica, zarobljeniki logori, i sli no) radikalno izlau tela i stvaraju ekstremne uslove razdvajanja osea nja i delovanja. Ili, kako Mol i Lou zakljuuju, Vi nemate, vi niste telo-koje-se-dri-zajedno, prirodno, samo od sebe. uvati sebe kao celinu je jedan od zadataka ivota. On nije dat, ve se mora postii, i ispod koe, a i izvan, u praksi.5

1 Annemarie Mol, John Law, Embodied Action, Enacted Bodies. The Example of Hypoglycaemia, The Body and Society Vol. 10 (23), 2004, strana 1. 2 Maaike Blekeer (ur), Anatomy Live: Performance and the Operating Theatre, Amsterdam University Press, Amsterdam 2008. 3 Mieke Bal, Double Exposures: The Practice of Cultural Analysis, Routledge, London 1996. 164 4 Annemarie Mol, John Law, Embodied Action, Enacted Bodies. The Example of Hypoglycaemia, strana 4362. 5 Ibid, strana 4362.

165

Dnevnik ulaska, Dan 91 U petom mesecu trudnoe. Ulazim u Ujedinjeno Kraljevstvo da ponem svo je studije, da se upiem. Dobila vaeu vizu. Moram da proem Odobrenje za ulazak (Entry Clearance)6. Oseam se zaista umorno, let je bio dug i moje telo je usporeno. ekam u redu, izgleda kao venost, oseam vrtoglavicu, avion je kasnio, moram da uhvatim autobus, skoro je pono, idem u ovaj grad prvi put u ivotu i... Nisam sama. Dobro vee. Dobro vee. Jo nekoliko minuta i ona nestaje bez objanjenja iza vrata altera. Munina. Da li imate sva potrebna dokumenta? Naravno. Predajem fasciklu prepunu dokumenata, neki od njih su sasvim lini, kao kompletan izvod iz banke. Ona ih ita sporo i govori sebi u bradu. Ko je trudan? Ja sam trudna. Izgleda prilino iznenaena, zbunjena i u panici. Vi znate da nije dozvoljeno da se porodite u ovoj zemlji? Nisam potpuno sigurna oko pravnog legitimiteta njene izjave, ali nastavljam dalje.
6 Dozvola za putovanje u Ujedinjeno Kraljevstvo koja se izdaje graanima odreenih nacija (Visa Nationals) bez obzira na svrhu njihovog putovanja, i graanima svim drugih nacija koje putuju iz odreenih posebnih razloga. Videti vie: http://www.visalondon.com/Gen/EC.htm, (Prim. ur). 166

Svesna sam. Imam povratnu kartu za narednu nedelju. Ona je i dalje neprijatna, naputa alter jo jednom i vraa se za 15 minuta. Smrzavam se, gladna sam i ve stvarno iscrpljena. U redu, svi vai dokumenti su vaei. Ali, morate da proete lekarski pregled. Moje telo je uznemireno. Moete li mi rei ta to znai? Pa, obino je to temeljno ispivanje, moe da ukljuuje ginekoloki pregled, rendgen... Ali, ja sam trudna. Pa, doktor e znati. Vodi me ka nekoj sobi, razmiljam ta da uradim, mozak mi sporo radi. Oh, zatvorili su. Rade samo do deset sati. Pa, sledei put onda. Ona odlazi, ja stojim ispred zatvorene kancelarije, bez rei. Da li je sve ovo bilo potrebno?

pogledajte link: http://www.youtube.com/watch?v=gzrPJQIfp9Q/ prevela sa engleskog jezika: Tanja Markovi

167

Nabudu grupa (Borjana Ventzislavova, Miroslav Nii, Mladen Penev) Tabula Rasa
digitalni print, bilbord instalacija, 2004. 168 169

Izmeu krvi i brige

Socijalno roditeljstvo kao irenje koncepta roditeljstva u dananjem svetu Darja Zavirek Devojica 1: Imam dve mame, tri tate i tri psa. Devojica 2: Tri psa?!
1 Margerita Botino

Uvod Srodniki odnosi su oduvek zavisili od politikih, religijskih ili ekonom skih drutvenih struktura, kao i obrnuto uvoenje odreenih pravila srodstva uticalo je na drutveni ivot, politiku i ekonomiju. Roditeljstvo je kao oblik srodnikog odnosa bilo utemeljeno kako na biolokim, tako i na socijalnim vezama i bilo je, dakle, jednako krvno kao i drutveno, odreeno biolokim vezama i socijalnim, ritualnim odnosima. Kod srod stva, koje je bilo temeljna socijalna struktura kljuna za konstituisanje i funkcionisanje drutva, danas susreemo paradigmatske pomake u razu mevanju koncepta jer su srodniki sistemi postali manje vani za ljudsko preivljavanje i istovremeno postali vie isprepletani socijalnim vezama. Njihovo znaenje postaje individualnije, odreeno je oseanjima izmeu pojedinaca, a manje politikim i ekonomskim odnosima.2 Tako je srodstvo3,
1 Margherita Bottino, Javno predavanje ILGA-LGBT, Ljubljana, mart 2008. 2 Linda S. Stone, Kinship and Gender: An Introduction, Westview Press, Boulder, Colorado 2006. 3 Pojam srodstva u lanku koristimo u antropolokom, a ne u pravnom znaenju (osim ukoliko to nije posebno naglaeno), jer je prema slovenakom zakonodavstvu srodstvo uvek krvno i ne moe biti socijalno. Kada govorimo o srodstvu u antropolokom znaenju, mislimo na krvne veze i one odreene branim vezama (to je kod nas formulisano kao ogorstvo), kao i na one koje su iskljuivo socijalno odreene. U Sloveniji ogorstvo govori o odnosu jednog branog partnera prema srodnicima ovog drugog i ono postoji samo u branoj vezi, te traje samo onoliko vremena koliko 170

kao i porodica, postalo fluidan, procesualan i individualan koncept. Tako e, prisutno je i miljenje da u SAD tradicionalno srodstvo, na kojem je utemeljena nuklearna konjugalna porodica (otac, majka, deca), danas vie nije preovlaujue.4 Postaje takoe oigledno da porodini ivot u Sloveniji odreuju brojne protivurenosti, moda brojnije nego u evropskim dravama koje se nalaze zapadnije i severnije od Slovenije.5 Ukoliko bi jedino merilo intimnog ivota bilo postojee formalno pravno zakonodavstvo, bilo bi jednostavno rei da je srodstvo i roditeljstvo u Sloveniji jo uvek uteme ljeno na krvnim vezama i branim alijansama. U pravnom smislu je, naime, priznavanje roditeljstva bazirano skoro iskljuivo na krvnoj vezi izmeu roditelja i dece, te branim vezama, a srodstvo ni ne moe biti drugaije do krvno. Statistiki izvori govore neto sasvim drugo. Ljudi se venavaju manje, a razvode vie, i ee se odluuju za porodicu s jednim roditeljem i za istopolna partnerstva sa decom. Ovi podaci ukazuju na napetost iz meu svakodnevne prakse i vaeih zakona, te svedoe o tome da je po druje ureivanja porodinih odnosa prepuno protivurenosti. Ta brojna protivureja je takoe mogue primetiti ukoliko se osvrnemo na ravan socijalnih i simbolikih znaenja koja se pridaju srodstvu i porodinom ivotu. Premda se broj brakova uporno smanjuje, a poveava se broj onih koji nemaju bioloku decu, u razgovorima esto ujemo insistiranje na biolokom determinizmu krvnih veza i izjave poput krv nije voda, imati iste gene. U toj glorifikaciji krvih veza, srodstvo i roditeljstvo ostaje bilo nevidljivo, bilo manje vredno, u odnosu na genetske (srodnike) i brane
i dok traje ta brana veza. Nije re o odnosu dece prema roditeljima i njihovim srodnicima. Ovde se iskreno zahvaljujemo Barbari Novak za vana uputstva s ovog poruja. 4 Vivian B. Shapiro, Janet R. Shapiro, Isabel H. Paret, Complex Adoption and Assisted Reproductive Technology, The Guilford Press, New York 2001. 5 Tanja Rener, Mateja Sedmak, Alenka vab, Mojca Urek, Druine in druinsko ivljenje v Sloveniji, Zaloba Annales, Koper 2006.

171

srodnike veze. Zbog svega navedenog namera mi je da uvedem koncept socijalnog srodstva i roditeljstva, jer tradicionalno kulturno konstituisanje stigmatizuje socijalno srodstvo i roditeljstvo, te pravno gledano ne proi zvodi jednake pravne posledice kao u sluaju klasinog srodstva. Ko od nas nije uo za zlu maehu koja odbacuje decu, ouhe koji ih tuku, pastorku koja je rtva ugnjetavanja, one usvojene koje obavija muk porodine tragedije, one hranjenike o kojima se brinu za novanu naknadu, polu brau i polusestre koji nee nikada postati jednaki pravim srodnicima. ini se da pravnici i politiari koji piu zakone, kao i pojedinci uopte, imaju generalno veoma velike tekoe oko imenovanja sve brojnijih soci jalnih veza, kao i roditeljstva koje nije zasnovano na krvi i genima. Kogni tivna disonantnost, dakle raskorak izmeu onoga to se govori i onoga to se radi, je sve vea. Tekst koji sledi pokazuje kompleksno preplitanje biolokog i socijalnog roditeljstva s akcentom na socijalnom roditeljstvu, i istie posledice takvih veza na emotivne odnose meu pojedincima, to uka zuje na neophodnost stvaranja modernijeg zakona na podruju porodice.

Definicija socijalnog roditeljstva i socijalnog srodstva Socijalno roditeljstvo je drutveni odnos, socijalna kategorija i koncept koji zbog promena u savremenom ivotu pojedinaca pridobija sve veu naunu panju.6 Pojam socijalnog roditeljstva uvodim jer pojam rodite lja po pravilu pretpostavlja da su odrasli i dete u meusobnoj krvnoj vezi ili da su povezani bar preko brane veze dvoje odraslih ljudi. Pojam soci jalni roditelj je dakle suprotnost pojmu bioloki roditelj. Njime naglaa vam da nisu sva roditeljstva utemeljena na biolokim vezama. To znai
6 Darja Zavirek, Vesna Leskoek, Mojca Urek, pela Urh, Ana M. Soboan, Socialno starevstvo kot kljuni vidik sodobnih drubenih politik, u: Barbara Debeljak, Mojca Urek (ur), Socialno delo za enake monosti za vse: Knjiga povzetkov, Fakulteta za socialno delo, Ljubljana 2007, strana 174; i Darja Zavirek, Zakonska zveza in njene omejitve, u: Igor Pribac, Zdravko Kobe (ur), Prava poroka? 12 razmiljanj o zakonski zvezi, Krtina, Ljubljana 2006, strana 191210. 172

da je o socijalnom roditeljstvu smisleno i relevantno govoriti samo onda kada mislimo na veze izmeu dece i odraslih koje ne karakteriu takozvane krvne veze. Najvanija komponenta koja tvori roditeljski odnos u tradici onalnim predstavama jeste upravo krvna povezanost meu odraslima i njihovom decom. Drugim reima, odrasli i deca koji meusobno nisu genet ski i bioloki povezani, po pravilu ne bi smeli biti u odnosu roditelj dete. Ovom uverenju se suprostavlja svakodnevna praksa koja pokazuje da su u porastu porodini odnosi koji sadre isprepletanost biolokog i socijalnog roditeljstva, a nalazimo ih najee pod nazivom zdruene porodice7 (sastavljene, reorganizovane porodice), usvojiteljske/adoptivne porodice, istopolne porodice i porodice u kojima je za reprodukciju bila upotrebljena medicinska reproduktivna tehnologija. Socijalno roditeljstvo definiemo kao drutveni odnos izmeu odraslog i deteta koji nije zasno van na krvnoj vezi, ve na socijalno-emotivnoj, te je s obzirom na vremen sku dimenziju stalan, po svom kvalitetu intiman i sadri ekonomsku odgovornost odraslog prema detetu. Socijalno roditeljstvo znai obavljanje roditeljskih funkcija za dui vremenski period. Odrasli su za dete vaan drugi, nezavisno od toga da li zakonodavstvo to definie na jednak nain. Antropoloki gledano, srodstvena zajednica moe biti utemeljena na biolokim i socijalim vezama koje meusobno povezuje brana alijansa, bilo da formalizuje srodstvo ili ne (vanbrana zajednica i registrovana i neregistrovana, istopolna zajednica sa decom). Moe takoe biti uteme ljena samo na socijalnim vezama tako da nije povezana sa institucijom brane veze, ve sa socijalnim odnosom izmeu dvoje (ili takoe vie) odraslih, izmeu roditelja i deteta (na primer odrasla osoba koja usvoji dete), gde su svi ovi odnosi bazirani na odnosu meusobne brige, pripad nosti i blizine, te na ekonomskoj uzajamnosti ili zavisnosti (u sluaju
7 Pojam je preuzet po Alenki vab (vidi u: Alenka vab, Druina: Od modernosti k postmodernosti, Znanstveno in publicisticno sredice, Ljubljana 2001, strana 60). Izabran je zbog svoje neutralnosti jer naglaava da su se dve porodice meusobno zdruile, a da se nisu prethodno doivljavale kao oni nedostajui delovi koje je potrebno sastaviti (sastavljene porodice) ili kao one koje bi moda zahtevale ponovnu organizaciju (reorganizaciju). Neto sastaviti i reorganizovati asocira na elemente mehanikog i tehnikog, stoga ih naputamo.

173

deteta). Takvi porodini odnosi su postojali u svim ljudskim drutvima iz razliitih ekonomskih ili ideolokih razloga, kao to emo to kasnije videti. Bili su malobrojni ili od marginalnog znaaja, manje vredni u odnosu na krvno srodstvo ili branu vezu. U evropskoj prolosti je socijalno roditeljstvo, kao privatni intimni odnos povezan sa ekonomskom i starateljskom odgovornou, bilo najee posledica ritualnih praksi (koje su ostvarivale takozvana duhovna srod stva, kako se nazivao odnos koji je nastao kumstvom), praksi nasleivanja, ekonomskih migracija, smrti i razdvajanja. Danas je takoe socijalno roditeljstvo posledica sve manjeg broja normi i sankcija u vezi sa vena njem, i iz toga nastajuih sve eih kombinacija biolokog i socijalnog srodstva, kao i izuzetnog razvoja tehnologije na podruju ljudske repro dukcije. Obe injenice su doprinele manje estim venavanjima, eim razvodima i sve veem broju zdruenih porodica, gayby boom-u kod isto polnih, formalno ili neformalno povezanih parova, porastu meunarodnih usvajanja i irenju upotrebe medicinske reproduktivne tehnologije (MRT) meu parovima i pojedincima koji ele da imaju decu. Porodine zajednice su se dakle temeljito promenile pre svega u odnosu na intimna povezivanja biolokih i socijalih srodnika, meu kojima su jedne postale socijalno priznate, a druge ne. Neki to nazivaju porodi com izbora8. Neemo tvrditi, kao to to mnogi ine, da je pri pojavi po rodica izbora ili porodica iz ljubavi re o novini. Upravo suprotno, re je o pridavanju veeg znaaja onom ve poznatom, jer brojni antropolozi naglaavaju da su ve u paganskom Rimu ljubav i slobodan izbor bili uslov brane veze i da je takoe hrianska crkva, zbog brojnih ekonom skih strategija, ve u predsrednjevekovnom periodu obznanila znaaj ljubavi i izbora izmeu buduih partnera9. Porodice izbora su se moda
8 Linda McKie, Sarah Cunningham-Burley, Families in Society: Boundaries and Relationships, Policy Press, Bristol 2005. 9 Gudi naglaava kako se crkva trudila da oslabi klanovske i srodnike veze, jer bi mogle ugroziti njen rastui nadzor nad stanovnitvom i smanjiti mogunosti ostavljanja imovine crkvi. 174

u dananje vreme brojano poveale, a izbor je postao sve iri i bogatiji. To ipak ne znai da tip porodice iz ljubavi postoji samo u relaciji sa evropskim postmodernim i tehnoloko razvijenim drutvima. Takva line arna i evropocentina predstava o razvoju koji se kree od velikih poro dica ka nuklearnim, ve dugo pripada smetlitu istorije. S obzirom na to da takvo objanjenje ima vane istorijske uinke koji seu s onu stranu istorije porodice, ni dananji glasnici nauke ih se nisu odrekli. Kako u Evropi imamo puno drava poput Slovenije, u kojima za konodavstvo ne daje jednaka prava roditeljima koji sa decom nisu genetski i bioloki povezani (roditelji po krvi svakako imaju sasvim samorazumljivo pravo na decu), potrebno je razmiljati o roditeljstvu takoe kao o pitanju samodefinicije. Roditelji su ljudi koji se definiu kao roditelji bez obzira na to kakva je njihova krvna veza s detetom. Roditeljstvo podrazumeva odnos dugotrajne i kontinuirane ekonomske, starateljske i emocionalne povezanosti izmeu odraslog i deteta. To vai i za bioloko i socijalno roditeljstvo. Stoga je pravljenje razlike meu njima nepotrebno. Razdvaja nje stvara razliku koja je istovremeno ve nejednakost. Rasprostranjeno razumevanje odnosa izmeu krvi i brige znai da se konstituisana razlika treba uspostaviti kao neto legitimno i da time sama nestane kao razlika.

Izvori tabuizacije socijalnog roditeljstva i socijalnog srodstva Kako danas razumeti sveprisutnu tabuizaciju i obezvreivanje tradicio nalnog socijalnog roditeljstva kakvo poznajemo u zdruenim porodicama ili na podruju usvajanja? Iako se na prvi pogled ini da je odgovor mogue nai u njegovoj pojavnoj malobrojnosti uporeujui ga sa porodicama krvnog srodstva i branih alijansi, ozbiljnija studija otkriva kompleksnije razloge za njegovo odbijanje.
To je bio razlog zbog koga je proglasila zabranu venavanja meu srodnicima, te favorizovala izbor i zabranila razvod, nakon koga je po pravilu sledio novi brak i s njime vei broj potomaka meu kojima se delila imovina (u: Jack Goody, Evropska druina, Zaloba/cf, Ljubljana 2003, strana 51).

175

Evropska istorija socijalnog roditeljstva je duga koliko i istorija branih veza i venavanja, jer se i pojavljuje kao odnos koji pravi razliku izmeu krvnih i branih veza. Predhrianska ili paganska Evropa je naime po znavala i razvode i ponovne brakove, upravo zato su ve u Rimu poznava li udruene ili sastavljene porodice. U Rimu su ak, nakon Avgustovog zakona, kanjavali one mukarce i ene koji se nakon razvoda ili smrti jednog od partnera nisu ponovo venali.10 Kakav su tada formalni status imali socijalni roditelji u odnosu na bioloke, autorki teksta nije poznato. Nakon to je razvod, zbog ekonomskih interesa crkve, zabranjen (osim naravno tamo gde hrianstvo jo nije bilo dovoljno mono, pa je ivelo zajedno s drugim verskim zajednicama poput jevrejske ili islamske koje su dozvoljavale razvod), dozvoljavano je ponovno stupanje u brak nakon smrti jednog od partnera. Oni koji su postajali sestre i braa po socijalnoj, a ne po biolokoj povezanosti su u neto arhainijoj terminolo giji bili nazivani prienjeni ili priudati srodnici (rod po tazbini)11. Kako je crkva i inae pokuavala da ogranii strategije nasleivanja na taj nain to je poela priznavati samo krvno srodstvo, to je bio istovremeno i najverovatniji razlog da se razvod obavlja takoe i na ravni jezika, pa je zasigurno ve tada imao socijalno-emotivne posledice. Crkva je polubrau i polusestre konstituisala kao lane naslednike. U veini evropskih drava, kao i u slovenakim pokrajinama, socijalna deca se, u suprotnosti s biolo kom, esto odreuju kao polusestre i polubraa. Manje vredan status ne-krvnih srodnika, u ovom sluaju dece koja su u zdruenim porodicama imala kako bioloke, tako i socijalne roditelje, u modernijim vremenima determiniu pojmovi koji naglaavaju polovinu bioloku vezu, za koju tvrdim da utie na odnosne i intimne relacije. Ne-krvna braa i sestre imaju status manje-prave brae i sestara, i njihovi odnosi su konstituisani kao manje vrsti, oni su neto napola i ne u potpunosti celoviti. Ukoliko je odrastao par dobio novu decu, oni su bili potpuni krvni srodnici, dok
10 Jack Goody, Evropska druina, strana 40. 11 Ibid. 176

su deca iz preanjeg braka, dakle prienjena ili priudata deca, bila u simbolikom ili takoe verovatno u emotivno-odnosnom smislu meusobno tek polovina. Prava su postala ona deca roena iz zajednikog krvnog srodstva branog para ene i mukarca. Opisivanje emotivnih odnosa u tim vezama srodstva u prolosti aludira na postojanje izvesnih spekulacija. Lake je zapitati se o emu danas razmiljaju ljudi koji svoju decu predstave reima ovo su moj sin i moja poerka, ili ovo je moja unuka, a to je njena polusestra. Da li za odraslog upotreba rei pola- u simbolikom smislu ne znai da je dete tek napola njegovo i da je za njega posledino tek polovino odgovoran? Da li jo uvek veruje u nasleivanje po krvnoj liniji ili u neku slinu ideologiju krvi? Na racionalnoj ravni e svako odrastao to negirati. Ako to nije tako, emu bi onda sluilo to bioloko razlikovanje na ravni jezika? injenica je da vanbrani partner prema detetu svog partnera nema jedna ke pravne dunosti poput njegovih biolokih roditelja ili usvojitelja, premda ne verujemo da je to uzrok za ta nejednaka imenovanja. Milje nja smo da su koreni omalovaavanja socijalnog roditeljstva i socijalnog srodnitva upravo u hrianski ukorenjenom doivljavanju porodice kao jezgrovite (nuklearna porodica), koja je utemeljena tek i samo na krvnim vezama koje su zatim stvorile odreene tipove nasleivanja, te da je to uz rok da se tabuizacija socijalnog roditeljstva i socijalnog srodnitva nastavlja. Kako tu polovinost doivljava dete koje kae da ima polubrata? Da li je polubrat samo neko ko ima jedno oko, polovinu tela i jednu nogu? Da li je njegov brat nakaza, monstruozno telo, poluovek, kojemu po drugoj polovini tela kola druga krv, razliita od njegove, kao to je uo da odrasli govore da polubrat nije njegove krvi? Kako drugaije, ako ne preko taloga dobro usidrenih hrianskih zapovesti i prakse, u dananjem racionalnom miljenju jo moemo da objasnimo skoro stalnu upotrebu prefiksa polaza decu koja ive u zdruenim porodicama? Nakon to se 2006. godine poja vio lanak o tome koliko je vano da su deca u zdruenim porodicama

177

jednakovredna meusobno kao i za odrasle,12 jedna odgojiteljica u vrtiu je s olakanjem rekla: Sada znam da mogu sva etiri deteta jednako voleti i da su muevljeva deca jednako i moja13. Sa jaanjem hrianske crkve nakon 400. godine, kojoj je odgova rala mala, ekonomski ranjivija porodica, nuklearne porodice su postajale sve brojnije, a branu vezu je mogla rastaviti samo smrt suprunika. Udovac sa decom se po pravilu ponovo venavao, premda je nova, socijalna mati postajala projekcijsko platno za sve negativne osobine koje idealizo vana, krvno srodna mati nije smela imati. Socijalna majka je bila vredno sno otelovljenje suprotnosti umrle krvne majke. Namera ove razlike bila je da se ouva primat krvne porodice nad socijalnom. Takoe, i samo ime je sadravalo tu razliku majka i maeha, krvna majka i pomajka (hrani teljka). Sistematino glorifikovanje nuklearne porodice krvnih srodnika ili srodnika po branoj alijansi je dakle utemeljila hrianska crkva. O tim procesima je Gudi jasno napisao: To, da se brana veza nije mogla raski nuti je verovatno doprinelo jaanju veza izmeu majke i dece, i povea nju znaaja nuklearne porodice. Mrtvu majku je mogla nadomestiti samo maeha koja nikako nije smela biti majina sestra, ve je morala biti strankinja14. Socijalno roditeljstvo je, dakle, od doba prevlasti hrianstva oznaeno kao odstupanje od norme, od onog poeljnog, od normalnosti. Razlika se utemeljila u jeziku i u tradiciji. Socijalno srodstvo je za dete po pravilu bilo pretnja, kraj detinjstva, simbol nasilja i zloupotreba (zlobna maeha i jadna poerka). Crkva je uspostavila izvestan takmiarski odnos izmeu krvne majke i maehe, pa ak i izmeu krvnog oca i ouha. Kada je, na primer, crkva uvela sistem duhovnog ili obrednog srodstva, kao to je to bilo kumstvo, dobra kuma nije samo titila dete od drugih veroispo

vesti, ve takoe i od zlobnog ouha.15 Deija literatura je dobar dokaz postojanja ove napetosti, i takoe dokaz da socijalno roditeljstvo nije bilo tako retko.16 Setimo se samo slovenake kultne literature o Kekecu koji je i danas vano socijalizacijsko tivo za decu razliite dobi. U njemu je odnos izmeu pravih i polu-pravih srodnika vrlo karakteristino opisan: U davnim, pradavnim vremenima iveo je deak koji se zvao Gregec, ali su ga svi zvali Kekec. Tako ga je zvala i mlaa sestrica Tinka, jer jo nije mogla da izgovori njegovo ime. Imao je tek osam godina, ali je bio hrabar kao veliki. Nieg na svetu se nije bojao. uvao je kozu, svirao na sviraljki i brao jagode. Ili se igrao sa sestricom Tinkom. Imao je i polu-sestru Jericu koja je bila starija od njega. Kekecova majka je bila maeha. Ona nije bila zla, ali je esto bila bolesna i loe volje, te joj je zato bilo teko ugoditi. Jednom, kada oca nije bilo kod kue, maeha se jako nalju tila na Jericu i rekla joj neka ode od kue. Pastorka je bila tuna, ali se nije protivila. Zavezala je vreu i krenula na put.17 U uvodnom tekstu jedne od Kekecovih pustolovina, koji ponavlja brojne starije narodne pripovetke, pojavljuju se mnogobrojni elementi krvnih i ne-krvnih veza. Kekec, Tinka, mama (Jeriina maeha) i otac su meusobno krvno povezani. Socijalne ili ne-krvne veze se opisuju rei napola sestra i maeha. Kada pisac naglasi da maeha nije zlobna, upravo ukazuje na to da su maehe generiki neprijateljske prema svojoj ne-biolokoj deci. Tako i u prii Jeriina maeha koristi trenutak kada bioloki otac nije bio u blizini (ime ukae na to da bioloka veza ve sama po sebi titi decu od nasilja i zanemarivanja), da bi oterala Jericu. Krvna veza je dakle sigurnost za dete, a ne-krvna je stalna pretnja.

12 Silke Bercht, Nove druine: Enake, drugacne, enakopravne, Ciciban za stare, Revija Ciciban 11, novembar 2006, strana 2225. 13 Lini razgovor, 2006. 14 Jack Goody, Evropska druina, strana 72. 178

15 Ibid, strana 53. 16 Lilijana Burcar, Socijalizacija mladih skozi literarne pravljice, u: Socijalno delo, Vol. 48, broj 13, Fakulteta za socialno delo, Univerza v Ljubljani, februarjun 2009, strana 1734. 17 Josip Vandot, Kekec gre na pot, Mladinska knjiga, Ljubljana 1982.

179

Sve jaa i uticajnija, hrianska crkva je dakle elela osigurati primat i dominaciju krvnog srodstva. Time je onemoguila razliite strategije nasleivanja koje su srodnikim i drutvenim zajednicama davale veu autonomiju i ekonomsku mo.18 Jedna od tih strategija bilo je usvajanje dece u porodicama koje ili nisu mogle da imaju decu ili naprosto nisu imale mukih potomaka. U takvim sluajevima je porodica usvajala muko dete i time ukljuila u porodinu zajednicu one koji nisu bili krvni srodnici. Ovakve prakse su ugroavale crkvu jer su poveavale mo odreene porodine zajednice i smanjivale verovatnou da e porodica ostaviti imovinu crkvenoj organizaciji. Usvajanje dece, kao jedna od strategija nasleivanja bilo je poznato jo u doba prethrianske Evrope, jer je omoguavalo, parovima koji nisu imali dece da dobiju potomka na kojeg se zatim prenosilo nasledstvo po ocu (agnatsko nasleivanje), ili dobijanje deteta pravog pola jer tada ene, osim u izuzetnim sluajevima, jo uvek nisu imale prava na nasled stvo. S poveanjem uticaja hrianske crkve zabranjena su usvajanja, a o usvojenoj deci se govorilo kao o deci krive vere, jer su time to su postali naslednici, Boga (ili njegovu crkvu) prevarili za ono to mu po pravu pripada19. Na primer, marsejski biskup Salvijan je u 5. veku pisao o pro blemima usvajanja: navodno, time bogu uskraujemo ono to mu pripada, kao to i crkvi oduzimamo njeno nasledstvo jer ga dobija usvojeno dete, umesto da imovina pree u vlasnitvo crkve.20 Ukoliko naime nije bilo mukih naslednika, postojala je vea verovatnoa da e imovinu dobiti crkva jer su, kako naglaava Gudi, upravo ene bile te koje su dareljivo ostavljale porodinu imovinu. Zar nakon ovoga dananja tabuizacija usvajanja ne postaje razu mljivija, kada znamo da je usvajanje u Evropi bilo zabranjeno sve do 20.
18 Jack Goody, Evropska druina. 19 Ibid, strana 61.

veka, uprkos postojanju brojne siromane dece kojoj je bila potrebna roditeljska briga? U Sloveniji beleimo porast usvajanja koji se dogodio naroito nakon Drugog svetskog rata, dok su danas u porastu meunarodna usvajanja jer je u samoj dravi premalo dece, a i ona su rezervisana za brane parove, s obzirom na to da je tradicionalna brana veza navodno vei garant za detetov dobar razvoj nego to su to drugi tipovi veza. Upr kos poveanju broja usvajanja, drutveni diskurs o tome je jo uvek bio podosta stigmatizirajui, pa tako mnoge osobe nisu znale da su bile usvo jene ili su taj podatak dobili tek od spolja ili sluajno. Istraivanje Maje Klun21 je pokazalo da je veina usvojitelja i usvojenih barem jednom doivela negativan odziv okoline na to to su usvojeni, pa su se u oima krvnih porodica, bilo one porodice koje su usvojile decu, bilo njihova usvojena deca, morali na neki nain jo posebno iskazati i dokazati. Okruenje sudi stroije o adekvatnosti usvojitelja kao roditelja jer dete nije potpuno njihovo, s obzirom na to da nije bioloki povezano sa soci jalnim roditeljima. Takoe i na usvojenu decu okolina analogno gleda kao na strane, ponekad kao na problematine same po sebi i kao druga ije: I tako su nas vie posmatrali nego ostalu decu. To znai da smo se morali lepe ponaati22. Socijalno srodstvo i roditeljstvo ve unapred izazivaju sumnju i to je razlog zbog kog mnogi imaju potrebu da prikriju injenicu da je re o usvajanju, te na taj nain uvruju sliku porodice koja je utemeljena na krvnim vezama. Pravila i norme hrianske crkve koje su, dakle, poele da reguliu porodine prakse, a posebno nadzor nad porodinom imovinom jer se na nju prenosilo bogatstvo porodica, vrlo su uticale na to da krvne veze dobiju primat nad socijalnim.

21 Maja Klun, Posvojitve v Sloveniji kot oblika socijalnega starevstva, u: Socijalno delo, Vol. 48, broj 13, strana 3549. 22 Razgovor sa devojkom koja je bila usvojena (2007. godina), Maja Klun, Pripovedi socialnih starev in otrok, u: Socijalno delo, Vol. 48, broj 13, strana 147153.

20 Ibid. 180 181

Ipak, crkva nije bila uvek negativno nastrojena prema socijalnom srodstvu ili roditeljstvu, pre bismo mogli da kaemo da je njen stav zavisio od njenih ekonomskih interesa. Crkva je pragmatino favorizovala usvojeno roditeljstvo kada je ono umanjivalo mo velikih porodica, kako bi ih lake kontrolisala. Odbijanje usvajanja nije ograniavalo crkvu u tome da uvede drugi tip duhovnog ili obrednog srodstva, kao to je bilo kumstvo pri krtenju. Kumstvo, ekvivalent krvnom bratstvu, je u drugim delovima sveta, kako naglaava Gudi, vanije od samih krvnih roditelja: Te veze su imale mo koja je bila slina moi krvnog srodstva, kumovi i kume su davali detetu ime, bdeli su nad njegovim duhovnim blagostanjem i postali su srodnici s kojima se krteni nije smeo venati23. Dakle, crkva je neke oblike socijalnog srodstva ili roditeljstva zabranjivala ili barem suzbijala, dok je druge podsticala.

Vidljivo i nevidljivo socijalno roditeljstvo Sa smanjenjem verskih sankcija poeli su da se raspadaju i brakovi, a promenili su se i odnosi izmeu braka, polnosti i reprodukcije. Sada emo napraviti veliki vremenski preskok. Dananji statistiki izvori dokazuju da su u Sloveniji i Ljubljani prisutne vee promene na podruju sklapanja branih zajednica jer brane veze postaju sve nestabilnije, smanjuje se broj venanja, poveava se broj razvoda i raste broj zdruenih porodica. Slini procesi su karakteristini i za druge evropske drave gde su u porastu porodice s jednim roditeljem, kao i domainstva koja vode ene. Ve sam uvid u statistiku pokazuje koji su prioriteti dravne poro dine politike, jer se prikupljaju precizni podaci o venanjima i razvodima, dok za sve ostale oblike porodinog ivota skoro da i nema podataka. Kao i na podruju formalnog zakonodavstva koje previa izvesne porodice, takoe i statistiki podaci proizvode nevidljivost porodinih oblika koji
23 Jack Goody, Evropska druina, strana 53. 182

su utemeljeni na meavini krvnih i socijalnih veza, ili samo na ovim drugim. U periodu od 1995. godine pa do danas, u Sloveniji broj branih veza uporno opada. Uporeujui podatke u periodu od deset godina, dola zimo do saznanja da je 1995. godine sklopljeno 8.245 brakova, a 2005. samo 5.769.24 U Ljubljani se broj brakova u istom periodu smanjio skoro za treinu, od 1.103 1995. na 792 u 2005. Slian trend opaamo i na podruju razvoda koji su u suprotnosti sa brojem brakova u porastu. U periodu od 1995. do 2005. broj razvoda u Sloveniji se skoro udvostruio. 1995. godine zabeleeno je 1.585 razvoda, a godine 2005. se taj broj popeo na 2.647.25 Premda je u godinama 2006. i 2007. broj brakova donekle porastao u pore enju sa 2005. godinom, nije bio vei nego u periodu pre 2004. godine, a jednako je bilo i na podruju razvoda.26 Takoe se broj novoroene dece od 2006. godine poveao, kako u branim vezama tako i u vanbranim zajedni cama. Na taj nain je u vanbranim vezama bilo roeno dve treine dece. Za zdruene porodice, iji se broj takoe i u Sloveniji poveava, ne postoji slubena statistika sudei po procenama, u Sloveniji ih je oko 30% od svih porodica27. S obzirom na porodine trendove, za oekivati je da e se njihov udeo poveavati. Oni koji se ponovo venaju dovode u novi brak decu iz drugih biolokih veza. Takoe, ni na podruju istopolnih porodica ne postoji statistika, ali je injenica da se broj dece u istopolnim porodicama, a naroito u Ljubljani, poveava.28 To nam dokazuje zatvoreni web forum za istopolne porodice koji je na poetku 2008. godine brojao 47 lanova i lanica, dok je januara 2009. taj broj porastao na 113.29
24 Zavod za statistiku Republike Slovenije (Statistini urad Republike Slovenije SURS). 25 Ibid. 26 Ibid. 27 Alenka vab, Druina: Od modernosti k postmodernosti, strana 60. 28 Darja Zavirek, Gaybyboom v Sloveniji, Narobe, 2, 5, 2008, strana 21. 29 Videti: Ana M. Soboan, Istopolne druine v Sloveniji, u: Socijalno delo, Vol. 48, broj 13, strana 6586.

183

Na podruju nacionalnih i meunarodnih usvajanja statistika je nepouzda na ili uopte ne postoji, to je nesumnjiv odraz zanemarenosti odreenog podruja u Sloveniji, kao i posledica vrednosne usmerenosti dravnog sistema prema tom fenomenu.30 Slubenih podataka o broju meuna rodnih usvajanja u Sloveniji nema, postoje samo podaci informacijskog sistema koji je poetkom jula 2008. godine u centrima za socijalni rad zabeleio 310 molbi za usvajanje.31 Nacionalnih usvajanja je u Sloveniji nakon 1991. godine, sudei po nepreciznom broju Ministarstva rada, porodice i socijalnih pitanja (Ministrstvo za delo, druino in socijalne zadeve MDDSZ) bilo izmeu 20 i 40 godinje, a statistiki ured ih je za 2001. godinu zabeleio vie, naime 52 usvajanja.32 Porodice u kojima je koriena medicinska reproduktivna tehnolo gija (MRT) su najmanje prouavane, ali je nesumnjivo da su u skokovitom porastu. U hrianskoj Evropi je zabrana razvoda imala za cilj spreavanje ponovnog venavanja iskljuivo zbog nasledstva, jer se mu koji se razveo od neplodne ene po pravilu venavao s drugom da bi osigurao nasledni ka.33 Danas se parovi ne moraju zbog toga razvoditi jer imaju na raspola ganju reproduktivnu tehnologiju, koju mogu kod nas u ogranienom obimu koristiti svi brani i vanbrani heteroseksualni parovi. Putem dari vanja polnih elija zahvaljujui medicinskoj reproduktivnoj tehnologiji, u Sloveniji je u periodu izmeu 2001. i 2008. godine roeno devedeset troje dece.34 Ovaj broj je izriito uslovljen dvema injenicama. Prvo, zakon
30 Setimo se ispitivanja iz 2005. godine o deci i odraslima u Sloveniji koji imaju izvesne intelektualne smetnje, gde su postojale vrlo razliite slubene statistike, dok podaka o njihovom kolovanju, kategorizacijama, postavljanjima i premetanjima, samostalnom ivotu, radu, zaposlenju i slinom, uopte nije bilo. 31 Videti: Irena Rezar, Mednarodne posvojitve kot oblika socijalnega starevstva, u: Socijalno delo, Vol. 48, broj 13, strana 5164. 32 Videti tekstove Irene Rezar i Maje Klun u: Socijalno delo, Vol. 48, broj 13. 33 Jack Goody, Evropska druina, strana 45.

zabranjuje koritenje MRT-a osobama koje nisu u vezi, kao i istopolnim parovima, zato nam nije poznato koliko je meu njima koristilo MRT u inostranstvu. Drugo, u Sloveniji postoji deficit polnih elija (malo dona tora i donatorki, zabranjen uvoz), to rezultira dugim ekanjima.35 Moemo zakljuiti da se zapravo ne zna koliko je dece u Sloveniji roeno korienjem MRT-a. Medicinska reproduktivna tehnologija poveava broj onih uklju enih u reprodukciju i upravo to je izvor njenog tabuiziranja. U Sloveniji su obino ukljuene tri osobe, roditelji i anonimni donator ili donatorka polne elije. Meu decom, od njih devedeset troje koji su bili roeni izmeu 2001. i 2008. godine, najvei broj ima, pored bioloko-socijalne majke, takoe i oca koji s detetom nije povezan na genetski, bioloki nain, jer se za to pobrinula donirana polna elija drugog mukarca (osamdeset etvoro dece je roeno doniranjem mukih polnih elija). Takoe je, u sluaju prvog poznatog roenja korienjem surogat majke (obavljenog u SAD oktobra 2008.), devojica pri roenju imala dva (slovenaka) oca i genetsku, surogat (bioloku) majku.36 Danas u proces roenja deteta moe biti ukljueno pet osoba: donator muke polne elije, donator enske polne elije, surogat ili prava majka koja je rodila dete, kao i roditelji koji su eleli dete i odluili da e brinuti za njega, tako da imaju, gledano iz perspektive krvne veze, status socijalnih roditelja i inae predstavljaju roditelje deteta. Zanimljivo je da, kako u primeru usvajanja tako i u sluaju upo trebe reproduktivne tehnologije, slovenako zakonodavstvo regulie oba oblika socijalnog roditeljstva na taj nain da se ono naizgled ne razlikuje od biolokog. lan 145. Zakona o braku i porodinim odnosima (Zakon o zakonski zvezi in druinskih razmerjih ZZZDR) kae: Kod usvajanja se
35 Videti lanak: pela Urh, Nove tehnologije, stare ideologije, u: Socijalno delo, Vol. 48, broj 13, strana 111121. 36 Helena Kocmur, Dva oceta in bioloka mati i Iz darovanih semencic tiriinosemdeset slovenskih otrok, strana 6, 1819.

34 Helena Kocmur, Dva oceta in bioloka mati i Iz darovanih semencic tiriinosemdeset slovenskih otrok, Nedelo, 7. decembar 2008, strana 6, 1819. 184 185

u matinu knjigu roenih usvojitelji upisuju kao roditelji37. Kao to je ve bilo naglaeno u sluaju usvajanja o kome se ne govori i koje se esto ak i skriva od samog deteta koje je usvojeno, praksa skrivanja je ea u sluajevima upotrebe reproduktivne tehnologije. Premda MRT znai da jedan od roditelja sa detetom nee biti povezan krvnom vezom, ve soci jalnom (u brojnim drugim dravama oba roditelja mogu biti socijalni roditelji), taj podatak u velikom broju sluajeva ostaje zauvek skriven od deteta. Lekari esto i sami savetuju roditeljima da ne govore deci da su roena uz pomo darovane polne elije tree osobe. U brojnim drugim dravama u kojima par moe dobiti kako enske, tako i muke polne elije, MRT proizvodi kompletan oblik roditeljstva koje, s obzirom na bioloku vezu, oznaavamo kao socijalno, premda se u svom pojavnom obliku po kazuje kao krvna veza. Drugaije je kod istopolnih partnera gde je oi glednije da par dobija bilo ensku, muku, ili obe polne elije od strane treih osoba. U svim sluajevima su roditelji prisiljeni da okolini i detetu objasne isprepletanost biolokih/donatorskih i roditeljskih/nebiolokih veza, jer dete ima obino jednog ili ak dva bioloka donatora i barem jednog roditelja koji s njim nije u krvnoj vezi. Takoe, i socijalnih roditelja moe biti vie od dvoje. Medicinska reproduktivna tehnologija na taj nain, vie nego usvajanje ili zdruene porodice, otklanja pretpostavku da su brana veza, heteroseksualna polnost ili reprodukcija nerazdvojni delovi koherentne prirodne celine u kojima su roditelji i deca meu sobom povezani krvnim vezama. tavie, dokazuje da roditelji nisu i ne moraju biti tek ili samo oni koji su sa detetom povezani krvnim vezama ili branom alijansom dvoje odraslih ljudi, ve da je potrebno konceptualno rairiti pojam roditeljstva. Prelaz od tradicionalne konceptualizacije ka savremenijoj, u odnosu brano/vanbrano, hetero/homo polnosti i reprodukcije, mogli bismo shematski predstaviti na sledei nain:
37 Slubeni list RS, 69/2004. 186

Shema 1: a) Tradicionalna pretpostavka o podudaranju krvne veze (genetsko-bioloke povezanosti) i roditeljstva heteropolna seksualnost reprodukcija (bioloka veza) Roditelj/roditeljsko pravo38 Shema 2: b) irenje koncepta roditeljstva: Nepodudaranje krvne veze (genetske, bioloke povezanosti) i roditeljstva socijalno roditeljstvo brak/izvanbrana zajednica/sama osoba heteropolna i istospolna seksualnost bez reprodukcije Reprodukcija (bioloka i/ili socijalna veza) (socijalno) roditeljstvo/ roditeljska prava Premda u heteroseksualnoj vezi nisu sva deca roena preko ili uz pomo polnih elija svojih roditelja, zakonodavstvo u Sloveniji je pokualo da sauva predstavu o poklapanju krvnih veza i roditeljstva, i to na taj nain da je reproduktivnom tehnologijom privilegovala brane i vanbrane parove razliitih polova.39 Reproduktivna medicina i iroka dostupnost reproduktivne tehnologije u Sloveniji ponavlja istu staru nejednakost, jer favorizuju reprodukciju unutar tradicionalne brane veze/vanbrane zajednice. Na taj nain se reprodukcija opet formalno i pravno vezuje za heteroseksualnu branu/vanbranu vezu, a brana zajednica i repro
38 Ne zaboravimo da se pojam jo uvek koristi u Slovenakom zakonu o branoj vezi i porodninim odnosima (Ur. l. RS, br. 69/2004). 39 Zakon o leenju neplodnosti postupcima oplodnje putem biomedicinske pomoi (Zakon o zdravljenju neplodnosti in postopkih oploditve z biomedicinsko pomojo ZNPPOB), Slubeni list RS, 70/2000 (Ur.l.RS, 70/2000)

187

dukcija su meusobno kauzalno povezani (vidi shemu 1). U veini zapad nih drava, gde reproduktivnu tehnologiju mogu koristiti i osobe koje nisu u paru, kao i istopolni parovi, uslov reprodukcije nije vie brana/ vanbrana heteroseksualna veza, te polnost nije vie odluujua za cilj reprodukcije (vidi shemu 2). Najzanimljiviji su oni primeri u kojima su u slubenim dokumentima, poput venanog ili rodnog lista (krtenice), pojmovi poput mu/ena, majka/otac zamenjeni pojmovima koji ili ne preciziraju pol odraslih, na primer partner/partnerka, roditelj (delovi SAD, Ontario u Kanadi), ili upis istog pola majka/majka, otac/otac (Kvebek u Kanadi) u rodni, odnosno venani list.40 Dakle, u meunarodnoj perspe ktivi medicinske reproduktivne tehnologije donose takoe i nova drutvena reenja, koja nisu utemeljena na genetskim i biolokim odnosima. Ono to je bilo unutar tradicionalne brane veze shvatano kao deo prirodnih pro cesa, te je bilo oznaeno kao instinkt, a ne kao socijalni odnos (materin ski oseaj, oinski instinkt, briga za bolesne i stare kao posledica bioloke povezanosti, solidarnost meu lanovima porodice kao bioloka datost), se menja u svesne odluke i izbore, takoe i u ugovorne dogovore (u sluaju surogat majke). U branu vezu ili vanbranu zajednicu ukljueno je vie ljudi koji proiruju model brane veze, koja bi zajedno s decom inila homogenu genetsku, bioloku zajednicu. U sluaju medicinskih reproduktivnih tehno logija koje su utemeljene na ugovornim odnosima (dobrovoljni davaoci jajnih elija ili sperme ili sluajevi gestacijskih osoba), nekadanji prirodni procesi menjaju se u ugovorne, konsenzusne.

Porodini zakon kao uzrok kognitivne disonance Veih promena u domenu porodinih zakona u Sloveniji ve due vreme nije bilo, jer je jedna od poslednjih modernizacija na podruju brane veze i porodice u Jugoslaviji bilo izjednaenje vanbranih zajednica sa branim. U zapadnim dravama je upravo obrnuto, zadnjih godina dolo je do vrlo velikih promena upravo zbog formalnog izjednaenja hetero seksualnih i istopolnih zajednica u smislu mogunosti braka za sve ljude bez obzira na pol. Ove promene nisu obezvredile klasine brane zajednice. Upravo suprotno, moemo rei da su proirile njene granice, stvorile nove temelje za nove pravne odnose koji su utemeljeni na jednakosti i jednakom tretmanu u domenu ljudskih prava. Podruje roditeljstva kod nas ureuje zakon o braku i porodinim odnosima.41 Po ovom zakonu, brana veza je definisana kao zakonom ureena ivotna zajednica mua i ene (3. lan), to iz podruja porodi nih odnosa iskljuuje istopolne zajednice. Zakon je nedvosmislen: Za sklapanje brane veze potrebno je da dve osobe razliitog pola pred ovla enim dravnim organom, na nain odreen zakonom, izraze svoju sagla snost da stupaju u brani odnos (16. lan). Jednak status kao i brana veza ima takoe heteroseksualna vanbrana zajednica koju nije potreb no posebno registrovati (12. lan). Ukoliko se posluimo kulturno-istorijskom perspektivom, zaklju ujemo da je evropski brak stekao legitimitet i priznanje radi ureivanja imovine. Sin koji se venao imao je pravo na nasledstvo, a ker na miraz (ne zaboravimo da su sistemi nasleivanja bili vrlo kompleksni i da je ovo samo pojednostavljena verzija). Miraz je enu, u vreme kada su razvodi bili jo dozvoljeni, titio od siromatva u sluaju razvoda, a kasnije se kori stio kao imovina udovice nakon kraja brane veze.42 Ljudi su se venavali zbog imetka i istovremeno, kako naglaava Gudi, takoe odlagali brak, jer
41 Ur.l RS, 69/2004. 42 Jack Goody, Evropska druina, strana 84.

40 Kevin Bourassa, Joe Varnell, Maritime Mothers Plan Childbirth in Exile: Nova Scotian Fights for Wifes Recognition as Parent (2007), http://www.samesexmarriage.ca/advocacy/nsf200407.htm/ (01.01.2009). 188

189

pravo na nasledstvo roditelja nije bilo odmah unovivo. Takvim prenoe njem imovine koje je iskljuivalo sve srodnike i ne-krvne veze, kao to je ve pomenuto u pasusu o tabuizaciji socijalnog srodstva, prevladavajua ekonomska jedinica je postala konjugalna porodica (otac, majka, dete), to se dogodilo jo puno pre doba industrijalizacije. Zakon o braku i porodinim odnosima (Zakon o zakonski zvezi in druinskih razmerjih ZZZDR) definie porodicu kao zajednicu roditelja i dece, koja zbog dobrobiti dece uiva posebu zatitu (2. lan). Dakle, po jam porodice je pravno odreen kao zajednica roditelja i dece. To znai da zajednica bez dece nije porodica, ak ni onda kada je re o branoj vezi, odnosno vanbranoj zajednici dve odrasle osobe. Za pojam porodice nije potrebno da se radi o konjugalnoj zajednici dece sa ocem i majkom, ve je dovoljno da dete ivi s jednim roditeljem koji se brine za njega i ima po zakonu prava i obaveze prema detetu. Koncept porodice je dakle baziran na detetu. Istopolna zajednica s decom po tom zakonu ne spada u porodice i po toj logici formalno nije porodica. Istopolna partnerstva za zakono davstvo u prolosti nisu bila zanimljiva, jer u njima po pravilu nije bilo dece. To potvruje i drugi pasus treeg lana zakona, koji glasi: Znaaj brane zajednice je u osnivanju porodice. Brak je, dakle, namenjen raa nju dece. Ukoliko je za sferu privatnosti karakteristino da je zasnovana na odnosima intimnosti, uzajamne brige i besplatne podele poslova, po stavlja se pitanje zato zakon odreuje da je porodica samo ona zajednica u kojoj odnosi intimnosti i brige ukljuuju decu, a ne takoe i ona gde takav ili slian odnos nastaje meu odraslim osobama.43 Bioloka reprodukcija je svim ljudskim zajednicama bila toliko vana, da je za sve evropske i amerike drave karakteristino da su uspele izboriti pravo na to da je reguliu. Mnogi istraivai tvrde da je glavni uzrok i izvor nejednakosti meu polovima upravo bioloka reprodukcija, jer su raanje i briga za malu decu (naroito dojenje) kljune za drutvenu
43 Barbara Novak, Ob rob zamislim o slovenski registraciji istospolnih partnerjev, Pravna praksa 19, 16, 2000, strana 1214, i Karel Zupani, Barbara Novak, Predpisi o zakonski zvezi in druinskih razmerjih: Zbirka predpisov, Uradni list Republike Slovenije, Ljubljana 2008. 190

reprodukciju. Kako mukarci nisu bili sposobni za bioloku reprodukciju bez ena,44 poeli su nadzirati ene. Pridobili su nadzor nad enskom reprodukcijom i podredili je svojim potrebama.45 Po uverenju nekih antro pologa, mukarci nadziru ene kako bi nadzirali reprodukciju. U tradicionalnim drutvima je funkcija brane veze uvek dvo struka regulisanje privatne sfere, s naglaskom na regulisanju imovine i potomstva. Nadziranje potomstva u sutini znai regulaciju ena i njihove polnosti, jer odreena trenutna aktuelna politika uvek preporuuje, i ponekad ak odreuje, kada ena sme imati decu, s kim, koliko dece, kakvu reproduktivnu pomo moe dobiti, gde, od koga, koje prenatalne postupke mora obaviti, a koje ne sme (amniocenteza je na primer negde rutinska praksa, ponegde izuzetak, a negde potpuno zabranjena) i slino. U prolosti se ovaj nadzor pokazivao u zabrani polnih odnosa izmeu ena i mukaraca pre braka i zabranom raanja dece izvan brane zajednice (otuda stigma samohran). Institucija braka je u evropskim dravama bila uslov za pravnu regulaciju imovine i linih odnosa, sa akcentom na ureenju pripadnosti bioloke dece koja su bila regulisana kao vlasnitvo, dok su istovremeno u budunosti takoe i sama imala pravo na vlasnitvo, dakle nasledstvo,
44 Premda danas muki homoseksualni par za bioloku reprodukciju potrebuje enski reproduktivni polni organ i (zamensku) mamu koja e roditi dete, imamo takoe i primere mukaraca koji su rodili dete (iako ne poput morskih konjia!). Naravno u ovom sluaju je re o osobama koje poseduju enske polne organe, iako su postali mukarci. Poslednji poznati primer, u kome je dete bilo roeno poetkom 2008. godine, dolazi iz SAD; re je o porodici koja je po spoljnim merilima tradicionalno heteroseksualna, u smislu biolokih i polnih veza, a zanimljiva je upravo zato jer je dete rodio mukarac. Muke polne elije su dobili od tree osobe donatora. Za roenje deteta su bile potrebne etiri osobe donator muke polne elije, majka i otac, Tomas Beti (Thomas Beatie), koji je bio i socijalna majka i bioloki otac istovremeno. Tomas Beti je opet trudan i rodie ponovo juna 2009. Porodica po spoljnim kriterijumima poseduje sve oblike tradicionalne heteroseksualne zajednice, premda je vrlo intenzivno obrnula na glavake predstavu o tome ko je ko. (http:// www.welt.de/vermischtes/article2175720/Der_schwangere_Mann_hat_eine_Tochter_ geboren.html/, 4.01.2009; http://abcnews.go.com/Health/Story?id=4528852&page=2/; http://www.timesonline.co.uk/tol/news/world/us_and_americas/article4265368.ece#cid= OTCRSS&attr=797093/, 04.01.2009.) 45 Linda S. Stone, Kinship and Gender: An Introduction.

191

odnosno miraz. Dete koje je delom svog ivota u simbolikom (ponekad takoe i u fizikom i ekonomskom) smislu imalo status objekta, predmeta ili vlasnitva, tek je u tom odnosu vlasnitva zagarantovalo sebi pravo da jednom postane vlasnik porodine imovine. To je naravno vailo na roito za muku decu dok se enska deca nisu nikada otresla statusa tueg vlasnitva, te su same posedovale vidno manje imovine. Ovakvo ureenje je dobilo ime porodica, a brak ju je formalizovao. Zakon o braku i porodinim odnosima jo uvek govori o roditelju, roditeljskom pravu i oduzimanju roditeljskog prava, i u tom smislu odre uje: Roditeljsko pravo zajedno pripada ocu i majci (4. lan, taka 3). Roditelj je onaj ko je rodio dete. Terminologija otkriva bioloki determini zam bez uzimanja u obzir istorijske i aktuelne prepletenosti biolokog i socijalnog roditeljstva. Ukoliko nam se ini da je zakon time u sebi samom nekonsekventan jer takoe odreuje i oblike ne-roditeljskog starateljstva (usvajanje, hraniteljstvo), re je o neemu viem: zakonska terminologija ak priznate oblike ne-roditeljskog starateljstva prikazuje kao roditeljske da bi izbrisala tragove da se bioloko-krvna veza i roditeljstvo ponekad ne podudaraju. Time se stvara kognitivna disonanca jer zakon ne zahvata spoznajnu realnost, ve stvara raskorak izmeu normativnog i stvarnog (injeninog). Kao to je ve bilo pokazano, bioloki determinizam se pokazuje u drutvenim reprezentacijama gde preovladavaju tradicional ni izrazi kao to su krv nije voda, demonizacija ne-biolokih roditelja (maeha i ouha) i animalizacija ne-bioloke dece koja bi se uzgajala poput ivotinja (hranjenik). Uprkos simbolikim naznakama zakon je vrlo nedvosmislen kada je re o tome da nebioloki roditelji usvajanjem pridobijaju sva prava i dunosti roditelja: Usvajanjem, kao posebnim oblikom uvanja maloletne dece, izmeu usvojitelja i usvojenog nastaje odnos koji je ekvivalentan onom koji postoji izmeu roditelja i dece (7. lan). Zakon dakle nadmauje onu dominaciju krvnih veza tamo gde moe da reprodukuje tradicionalnu konjugalnu porodicu. Tamo gde to nije mogue on ne definie porodinu zaje dnicu, tako da u takvim odno sima ljudi nemaju ni dunosti niti ikakvih prava.
192

Tako je na primer (socijalna) mama na pitanje: Da li ste vi majka? odgo vorila: Da, skoro!.46 Da li je njen odgovor posledica neureenog zakono davstva ili internalizovane norme krvnog srodstva? Bez obzira na odgovor, oigledno je da ni sami pojedinci, a ni pisci zakona, nemaju jasan koncept i terminologiju za raznovrsne odnose izmeu odraslih i dece. Odgovor ove ene najvie podsea na ve pomenute pojmove poput onih polusestra i polubrat, te ponovo ukazuje na to da pojedinci nisu bioloki povezani sa detetom, premda obavljaju sve roditeljske funkcije. Zbog nedostatka modela i odsustva zakonodavstva na tom planu, oni takoe sami sebe vide kao neto napola, ili kao ne-prave u odnosu na one prave. Trei deo Zakona o braku i porodinim odnosima namenjen je od nosima izmeu roditelja i dece, te odreuje da roditeljstvo nije potreb no utvrivati u sluajevima kada je re o branom odnosu: Ocem deteta roenog u branom odnosu ili u roku od 300 dana od prestanka branog odnosa smatra se mu detetove majke (86. lan). Takoe, ukoliko u bra noj vezi jedan od roditelja nije bioloki roditelj (na primer, u sluaju kori enja reproduktivne tehnologije), uprkos tome dobija sva prava i dunosti. Ovo se dogaa u sluajevima kada roditeljstvo nije opovrgnuto. U branim vezama izmeu osoba razliitih polnih kombinacija mogue su sve kombinacije roditeljstva, takoe i one gde nijedan od roditelja nije bioloki roditelj (usvajanje). Drugaije je kada je re o vanbranoj zajed nici, o kojoj zakon odreuje: Za oca deteta koje nije roeno u branom odnosu, smatra se onaj ko dete prizna kao svoje ili ije se oinstvo utvruje sudskom odlukom (87. lan). U heteropolnim vanbranim veza ma potrebno je dati izjavu o roditeljstvu. Sadrina oba lana ukazuje na to da zakonodavstvo ne brine o tome ko je bioloki roditelj, ve u kakvoj je zajednici dete roeno. Brana veza mukarca i ene je jedina u kojoj oinstvo nije potrebno dokazivati.47
46 Intervju, decembar 2008. 47 Uporedi: Barbara Novak, Pravni poloaj domnevnega oceta, Zbornik znanstvenih razprav, 65, 2005, strana 279299, i Karel Zupani, Barbara Novak, Predpisi o zakonski zvezi in druinskih razmerjih: Zbirka predpisov, Uredni list, Ljubljana 2008.

193

U ovom sluaju se vanbrana zajednica ne moe porediti. Osoba koja je sama moe postati roditelj tek putem usvajanja. Istopolne zajednice bi mogle potencijalno dobiti dete putem usvajanja, premda za to jo uvek postoji puno ideolokih prepreka, tako da autorki ovog teksta nisu poznati primeri usvajanja deteta u istopolnoj zajednici. irenje koncepta roditeljstva ne see samo do tog podruja da roditelji mogu biti osobe istog pola, ve da roditelja po zakonu moe biti daleko vie. Poznat je kanadski primer u kojem je sud u Ontariju 2007. pravni status roditelja, a time i sve formalne dunosti i prava, dodelio trima odraslim osobama dvema majkama i jednom ocu.48 Dodela rodi teljstva trima osobama bila je vrlo uspeno legalizovana. U ovom sluaju je nebioloka majka postala trei roditelj deteta i time dobila jednak pravni status koji imaju bioloki majka i otac. Obe majke koje ive u istopolnoj zajednici imale bi mogunost da za nebioloku majku zahtevaju mogunost usvajanje deteta, premda bi u tom sluaju bioloki otac, koji nije bio samo donator polne elije ve takoe i ukljuen u porodinu zajednicu, izgubio roditeljska prava. Zato su se svo troje odluili da zamole za status roditelja.

Oblici socijalnog roditeljstva Najvei paradoks je u tome da su socijalno srodstvo i roditeljstvo oduvek bili oblici zajednikog ivota i da su porodine zajednice skoro po pravilu uklju ivale ljude koji su bili meusobno povezani i bioloki i nebioloki. Ponegde u Evropi je sve do 20. veka bila veoma rairena funkcija dojilja, koje su ili imale kod sebe decu drugih porodica ili su pak same odlazile iveti u onim kuama gde su bile potrebne (to su bile obino bogate porodice, a boravak deteta kod dojilje je nosio sa sobom strah da bi deca mogla biti sluajno zamenjena).49 Socijalno roditeljstvo su bez ikakve pravne podloge dugi niz godina obavljale dadilje, kune pomonice i slukinje. Veliki razmah i razvoj je doivelo hraniteljstvo (takozvano rejnitvo, slo.) pri kojem bi decu dali na odgajanje bilo srodnicima, bilo strancima. Takoe su i ekonomske migra cije imale za posledicu nebioloko roditeljstvo koje su obavljali deda i baba (naroito bake), tetke, strievi i krsni kumovi. Generacije gastarbajtera iz socijalistikih drava su nakon Drugog svetskog rata, pri odlasku u zapadne drave, za krai ili dui period preputale svoju decu socijalnim roditeljima. Izmeu izvesnih socijalnih roditelja i dece je postojala genetska i bioloka povezanost, a meu drugima ne (susedi, na primer). Socijalno roditeljstvo je ponekad bilo plaano (bioloki roditelji su iz inostranstva slali novac i pakete), a ponekad ne. Puno puta nije bilo precizirano kada e se socijalno roditelj stvo zavriti, esto je trajalo due od oekivanog (jer se mnogi nisu vratili). Migracijama Jugoslovena su u smislu socijalnog roditeljstva bile veoma sline migracije iz Treeg sveta, s tim da su bogatiji parovi srednjeg sloja (iz Azije i Evrope) zaposlili dadilje i domaice. Te osobe u oima biolokih roditelja nisu bile definisane kao socijalni roditelji, iako su ih deca esto upravo tako doivljavala. Siromani migranti su se oslanjali na bioloke srodnike koji su, gledano iz deije perspektive, postali njihovi roditelji. Za migrante same su predstavljali tek deo pomone srodstvene zajednice, odnosno rairene po rodice, koje su esto obavljale svoj posao bez ikakve finansijske nadoknade.
195 49 Jack Goody, Evropska druina, strana 48.

48 Ian Austen, Canada Expands Definition of Who is a Parent, International Herald Tribune, 07.01.2007. http://www.iht.com/articles/2007/01/07/news/canada.php/ (01.01.2009). 194

Denet Karsten (Janet Carsten) je objasnila kako se meu Maleanima na ostrvu Langkavi ljudi ne raaju u jednom zauvek odreenoj porodinoj zajednici, ve se srodstvo uspostavlja preko ina prihvatanja i davanja hrane i preko deljenja prostora. Ovi inovi stvaraju srodstvo koje uklju uje ljude koji meu sobom nisu bioloki povezani. Na taj nain je srod stvo shvaeno kao fluidna i dinamina kategorija utemeljena na odnosima meu pojedinicima, to nas pribliava konceptu socijalnog srodstva.50 Kao to je ve bilo pomenuto, prevlast hrianskih pravila i normi u evropskoj porodici je temeljno izvela iskljuenje svih nekrvnih veza (osim hrianskog kumstva) iz kruga porodice i porodinog prenoenja imovine. Iz tog razloga su porodice postale manje, i u sluaju da nisu imale naslednika svoje porodino bogatstvo su ostavljale crkvi. Smanjivanje crkvenog uticaja na porodino zakonodavstvo je uticalo takoe i na to da je socijalno roditeljstvo ponovo postalo deo porodinih i drugih zako nodavstava. U Sloveniji je, na primer, bio primeen napredak u zakonu o pravima pacijenata (ZPacP, 003c02-2/2008-2), koji meu ue porodine lanove pacijenata uvrtava takoe i partnera iz istopolne zajednice (2. lan, znaenje izraza). Slino 45. lanu (uvanje poslovne tajne) takoe odreuje: Pacijent koji je napunio 15 godina starosti ima pravo da pi smeno, na obrascu iz 27. lana ovog zakona ili usmeno u prisustvu dva punoletna svedoka odredi kome, kada i koje informacije o njegovom zdravstvenom stanju sme, mora ili ne sme posedovati ili preneti lekar ili druga osoba koju je lekar ovlastio, osim ukoliko zakon ne odreuje dru gaije. Isto vai i za posedovanje informacija o zdravstvenom stanju koje se odnose na medicinski zahvat, odnosno zdravstveni tretman za koji se pacijent do 15. godine starosti mogao sam odluiti. To znai da je zakono davac ispotovao znaaj raznovrsnih porodinih oblika i blinjih osoba koje meusobno nisu niti krvno, niti brano povezane, a koje se tiu ovekovog zdravlja, ivota i smrti.

Zakljuak elela sam da pokaem nain na koji je koncept roditeljstva utemeljen na moralnoj i etikoj odgovornosti i da nije samo, niti prvenstveno, bioloki entitet. Moralna odgovornost moe da zapone ve i pre roenja (korienje reproduktivnih tehnologija) ili tek nakon njega (socijalno roditeljstvo u zdruenim porodicama). Pokazala sam takoe da su porodice koje su samo delimino utemeljene na socijalnom roditeljstvu (bar jedan od roditelja nije bioloki roditelj) tabuizirane, te se zato o njima retko govori. Iz tih razloga postoji malo modela koji bi nekrvne porodine veze prikazali kao samorazumljive. Tipian primer za to je odlazak kod doktora, gde ljubazna doktorica na kraju pregleda porodici u kojoj ive dve mame i dete, kae: Moete biti sreni, imate tako dobru dadilju (privatna komunikacija, decembar 2008). Ili drugi primer, kada imamo novinarku koja istrajno insistira: Razumem da dete ima dve mame, ali koja je prava? (posma tranje uz uestvovanje, novembar 2008). U istopolnim porodicama u kojima je meu partnerima prisutna izvesna razlika u godinama, esto se dogaa da ih ljudi prepoznaju kao dedu ili oca (privatna komuni kacija, decembar 2008). Ovi sluajevi pokazuju da ljudi pokuavaju likove koje vide staviti u ve poznate kognitive okvire, poput mama i dadilja, prava mama i neprava mama, deda i otac s unukom ili sinom, baka i ker, i slino.51 Zato su porodice socijalnih roditelja ranjivije, a ljudi o svojim iskustvima u njima ne govore. Line prie su obavijene tiinom.

50 Janet Carsten, After Kinship, Cambridge University Press, Cambridge, New York 2004. 196 197

51 ak i vrlo kritiki nastrojene autorke vanog, ve pomenutog zbornika Porodica i porodini ivot u Sloveniji poprilino razoaravaju naslovnicom publikacije i njome ograniavaju njen kognitivni, intelektualni i politiki domet, jer izjednaavaju porodicu sa ocem, majkom i decom.

Kongnitivna disonanca je posledica razlika izmeu normativnog i stvarnog: raskorak izmeu pluralnosti porodinih oblika i monolitne predstave o porodici; naglaavanje biolokih ili krvnih veza nad socijalnim, premda su ove druge vrlo este; simbolika reprezentacija krvnih veza kao onih koje proizvode neto svoje (brinuu se za njega, pa moj je!) u smislu produa vanja vrste (krv nije voda) i stvaran, svakodnevan ivot ljudi u socijalnim, intimnim vezama koje nisu utemeljene ni na krvnoj ni na branoj vezi; sve ea upotreba novih reproduktivnih tehnologija i ouvanje predstave heteroseksualne porodice povezane putem krvnih veza; deficit, nedostatak modela i likova, koji bi utvrdili normalnost razliitosti; raskorak izmeu svakodnevnog ivota i komuniciranja (ljudi koji imaju socijalne roditelje ili su sami socijalni roditelji, o tome ne govore); raskorak izmeu svakodnevnog ivota i porodinog zakonodavstva koje odreene oblike socijalnog roditeljstva ne legitimira kao pravno vaee roditeljstvo i ne priznaje ureenje naslea koje ne bi bilo utemeljeno na krvnim vezama; veliki raskorak izmeu slovenakog zakonodavstva i pojedinih evropskih zakonodavstava (kao i delova SAD, Kanade, Izraela, Australije, June Afrike), gde su razliiti oblici socijalnog roditeljstva formalnopravno ureeni.

Uprkos pragmatinom ureenju srodstva po krvi i preko braka (ogorstvo) radi udruivanja vlasnitva i nasledstva u evropskoj istoriji,52 potrebno je zakljuiti da su na taj nain pravno ureene srodnike linije danas u suprotnosti sa idejom jednakosti i jednakog tretiranja. Slovenaki zakon o kojem je bilo rei je osnova prakse socijalnih radnica i radnika koji su po pravilu izvravali socijalnu politiku i prihvatali zakonodavstvo kao propisanu datost koju ne mogu i ne smeju menjati. Raskorak izmeu tradicionalno-normativnog podruja i svakodnevne prakse prepoznaju, premda to tek retko reflektuju ili deluju u korist korisnikove stvarnosti. Zato je vano da se u prvom redu upoznaju sa biolokim i socijalno-antropolokim teorijama, te konceptima s podruja roditeljstva i srodstva koji e im omoguiti da razumeju pravne odredbe koje izvravaju. Socijalne radnice i radnici moraju razumeti zato zakonodavstvo po pravilu priznaje kao prave i najprisnije samo krvne veze i time diskriminiu mukarce, ene i decu koji su roditelji ili deca iz takozvanih nekrvnih veza. S obzirom na to da je socijalni rad utemeljen na antidiskriminaciji i socijalnoj pravinosti, za njega bi upravo danas to moralo predstavljati ozbiljan problem, jer je odgovornost socijalnih radnika na podruju institucije porodice zaista velika.

izvor: Darja Zavirek, Med krvjo in skrbjo: Socialno starevstvo kot iritev koncepta starevstva v dananjem svetu, Socijalno delo Vol. 48, broj 13, 2009. prevela sa slovenakog jezika: Nataa Jani

52 Drutvene promene u bronzanom dobu, u trenutku kada dolazi do raslojavanja na osnovu vlasnitva nad zemljom, Gudi ovako opisuje: Kada su na velikom delu kontinenta najrazliitiji narodi preuzeli hrianske norme, nesumnjivo su se identifikovali sa njima. Takva jednakost je uticala na brojna gledita na drutveni ivot, kao to su zabrana brakova meu krvnim srodnicima, srodnicima u ogorstvu, te meu pripadnicima novostvorene kategorije obrednih srodnika, kumova i kuma, duhovnih srodnika (Jack Goody, Evropska druina, strana 17).

198

199

udovinost transmaterinstva
Duan Maljkovi Koristim ove rei, priznajem, s pogledom usmerenim ka raanju ali i posmatrajui one koji, u drutvu iz kog ne iskljuujem sebe, okreu glavu kada se suoe sa bezimenim to sebe obznanjuje kao to je i nuno kada god roenje je na pomolu iskljuivo kao vrstu nevrste, kao bezoblini, nemi, deiji i zastraujui oblik udovinosti.
ak Derida, Pisanje i razlika1

a veina njih je operisala sa tri meusobno povezane teze (koristei obilato i termine udovinost i monstrum):5 Da je u pitanju neto udovino na telesnom nivou, jer nemamo ni muko ni ensko; te da je re o neem neprirodnom ili protivprirodnom; to naravno ugroava i koncept porodice kao takve (gde treba da postoje jasno polno odreeni majka i otac), te moe biti pogubno za razvoj deteta, jer ne predstavlja tradicionalno okruenje za odrastanje.

Razmotrimo, stoga, sve tri teze pojedinano. I Postavka Jedan novi bauk krui (konzervativnim) svetom bauk transmaterinstva2. Naime, re je o vestima da su neke ene, koje su promenile, odnosno prila godile svoj pol,3 zadravajui reproduktivne organe sada, kao mukarci, postale to jest postali majke/oevi (u braku sa enama ili sami).4 Reakcije koje su usledile na ove vesti, konkretno u Srbiji (kojima u se i baviti), uglavnom su spadale u registar pomalo anahrone sintagme javna sablazan,
1 Jacques Derrida, Pisanje i razlika, BTC ahinpai, Zagreb 2007. 2 Pod pojmom trans-mukarca podrazumevamo enu koja je pol promenila u muki, a pod trans-enom obratno. U kontekstu ovog rada, uvodim pojam transmaterinstva i dalje ga obrazlaem. 3 Sami transseksualci smatraju da je sintagma promena pola pogrena budui da oni/one sebe ve doivljavaju kao pripadnike pola u koji bi trebalo da budu promenjeni nizom prevashodno hormonalno-hirurkih intervencija. Stoga, predloen je politiki korektniji termin: prilagoavanje pola. Ovo je, naravno, teorijski izvanredno zanimljiva situacija jer se samorazumevanje pripadnosti odreenom polu to bi pre mogla biti rodna odrednica smatra znaajnijim od pola kako ga medicinski diskurs utelovljuje, to govori u prilog teze Dudit Batler (Judith Butler) o supremaciji/konstitutivnosti roda nad/za pol(om), gde se u potonji upisuje prvi, to u sluaju transseksualnosti biva najtransparentnije. 4 Re je, za sada, o tri trans-mukarca. http://www.telegraf.rs/vesti/71790-britanija-muskarac-rodio-dete/ 200

II udovina tela Sudei po radu trans-grupe samopodrke koja je formirana 2006. godine u okviru organizacije Gayten-LGBT, centra za promociju LGBT prava u Beogradu, veina trans-osoba eli da prilagodi svoj pol, to jest izvri ne ophodne hirurko-hormonske intervencije kako bi okonala tranziciju iz tradicionalno shvaenog biolokog mukog u ensko, i obratno6. Manji broj trans-osoba, koje moemo svrstati i u postinterseksualce i postinter seksualke7 ili rodno kvir osobe8, staje negde izmeu u tom prilagoavanju, te,
5 http://www.blic.rs/Vesti/Svet/96595/Trudni-muskarac-rodio-drugo-dete/komentari/ 6 Vie detalja na http://www.transserbia.org/index.php/ 7 Interseksualnost predstavlja uroeno odstupanje u polnoj diferencijaciji. Uglavnom se vezuje za netipine kombinacije polnih hromozoma ili nivo hormona kod fetusa, i moe za rezultat imati pojavu spoljnih polnih organa, ili unutranjih reproduktivnih sistema, koji odstupaju od normi bilo enskog bilo mukog tela. Strunjaci procenjuju da se od hiljadu dece raa jedno ili dvoje ije su genitalije neodreene u toj meri da se moe postaviti pitanje anatomskog pola te osobe. (http://www.labris.org.rs/pojmovnik/interseksualnost.html/) 8 Rodno-kvir osobe (GenderQueer) ovaj termin je poeo da se koristi krajem devedesetih. Obino ga

201

spolja posmatrano, ima karakteristike oba pola. U binarno odreenom polnom sistemu, gde postoji muki i enski pol kao bioloki normativ (kao i adekvatne rodne uloge mukarca i ene koje su tim polovima pripisane i koje se tokom vremena svakako menjaju, a dramatino variraju i u geografskom smislu u razliitim kulturama istog vremena), jasno je da e se sluajevi interseksualnosti, kojih u proseku ima jedan ili dva u hiljadu, biti posmatrani kao neka vrsta aberacije, odstupanja a ne recimo kao trei pol ili naprosto normalna bioloka varijacija (jer se hronino javlja sa ustaljenom frekvencijom) ve ga diskurs medicine 19. veka karakterie kao hermafroditizam i nad njim vri hirurku intervenciju (i danas), prepravljajui takav pol u muki to jest enski, po elji roditelja i/ili proceni samog lekara kom polu bi novoroene vie odgovaralo. Taj diskurs zadrao se i do danas, uprkos razvoju pokreta za interseksualna prava i optoj tendenciji depatologizacije nestandardnih polnih, rodnih i seksualnih uloga, pa tako, recimo, sajt www.stetoskop.info, koji pretenduje da bude ozbiljan medicinski sajt (i to, naalost, verovatno i jeste), kae, izmeu ostalog, sledee: Interseksualizam je pojam koji oznaava nepravilnosti u razvoju pola kada kod iste osobe postoje znaci oba pola. Kod interseksa je prisutan nesklad izmeu grae polnih lezda, spoljanjih i unu tranjih polnih organa, sekundarnih polnih odlika, psihikog i socijalnog pola. Neki oblici interseksualizma mogu se otkriti ve kod novoroeneta, a neki tek kasnije, u vreme puberteta ili posle njega. Pravi hermafroditizam je istovremeno prisustvo tkiva i ovarijuma i testisa.9
koriste osobe koje se identifikuju izvan binarnog rodnog sistema, i ne priklanjaju se rodnim stereotipima (na primer osoba kojoj je na roenju pripisan enski pol, koja ima enske grudi i bradu) i koriste rodno neutralne line zamenice [...]. Ovaj izraz se ponekad koristi da opie i rodni identitet i seksualnost kao kvir. (http://www.transserbia.org/index.php?option= com_content&view=article&id=52:opti-pojmovi&catid=23:tekstovi&Itemid=41/) 9 http://www.stetoskop.info/Pravi-hermafroditizam-1682-c32-sickness.htm/ 202

Diskurs koji se ovde upotrebljava je diskurs aberacije: imamo nepravilnost u razvoju pola jer postoje znaci oba pola: pol, da bi uopte bio pol, mora biti ist i diferenciran u skladu sa veinskim normativom pola. Ovde se, naravno, postavlja pitanje zato ne vie od jednog pola, odnosno: ako ve postoji u medicinskom smislu ono to odstupa od drutvene norme, zato se sama nauka nije izmenila, kako bi bila prikladnija empirijskoj evidenciji (koja je, ini se, izaziva upravo u domenu naunosti), nego se deava upra vo suprotno da se tela prilagoavaju teoriji, a ne teorija telima? Odgovor je, naravno, veoma sloen i daleko prevazilazi okvire ovog rada, ali moe mo pokuati da damo nekakvu eksplanatornu skicu. Naime, medicinska nauka, kao i bilo koja nauka, ne lebdi u kulturnom vakuumu te je, manje ili vie, i sama posredovana drutvenom stvarnou, a moe zavisiti i od politikih prilika. Sledei primer to nesumnjivo pokazuje, primer petomanije to jest patoloke potrebe robova da bee od svojih gospodara pojam je skovan 1851. godine u SAD.10 Upravo ta socijalna intervencija u nauku moe da objasni nemogunost emancipacije nauke od binarnog kulturnog koda, to jest od onoga to Derida (Jacques Derrida) naziva binarnom logikom miljenja, koja nije nikakvo inherentno metafiziko svojstvo stvarnosti ili apriorna struktura miljenja, ve istorijski formiran i kontingentan stil miljenja vezan za evropsko podruje.11 Govorei fukoovski, postojanje istorije ludila12 implicira promenu psihijatrijske episteme, to jest te meljnih pojmova svezanih u matricu (u duhu Vitgentajnove [Ludwig Wittgenstein] teorije jezika i jezikih igara)13 posredstvom kojih se pro izvodi znanje kao mo: otud mogunost da klasifikacija mentalnog poreme aja ak i zarobi bolesna tela iza reetaka sanatorijuma (ovo je primer dokle dihotomna logika iskljuenja treeg moe dovesti u svojoj ideolokoj
203 10 http://academic.udayton.edu/health/01status/mental01.htm/ 11 ak Derida, Bela mitologija, Bratstvo-jedinstvo, Novi Sad 1990. 12 Za istorizaciju ludila videti: Miel Fuko, Istorija ludila u doba klasicizma, Nolit, Beograd 1980. 13 Ludvig Vitgentajn, Filozofska istraivanja, Nolit, Beograd 1980.

materijalizaciji)14. Stoga polni binarizam, kao istorijski nasleen, i dalje istrajava, bar to se medicine tie (uprkos mnogim, pre svega antropolo kim narativima koji insistiraju na viepolnom sistemu, na primer kod hidri u Indiji koje predstavljaju trei pol)15 vidimo to i u terminologiji koja i dalje operie idejom promene pola iz jednog u drugi (to je i dalje oznaeno patolokim pojmom rodne disforije),16 ne ukljuujui mogunost da se stane negde izmeu, to jest da se pol uspostavi kao meustanje ili pak stanje koje naprosto izlazi iz tih okvira. Naravno, pol je shvaen prevashodno kao genetski pol i kao polazna osnova za normiranje socijalnog i kasnije psihikog pola: Pol deteta je odreen ve u momentu oplodnje. Jajna elija unosi u zigot gonosom X, a spermiji X ili Y. Gonosomski par XX, odnosno XY, kasnije indukuje da se u embrionu koji ima biseksualnu osnovu, i gonade i spoljanji polni organi razviju u enskom ili mukom smislu. Odmah po roenju, izgled spoljnih polnih organa novoro eneta odreuje socijalni pol, to usmerava njegov kasniji odgoj, odnos okoline prema njemu, a odreuje i njegov psihiki pol.17

Takoe, odnos meu ovim polovima gde se socijalni vidi kao pol drutve nog oznaavanja koji se pripisuje subjektu (ne uzima se u obzir da se on moe i maskirati odeom, da su deca vrlo esto androginog izgleda i da je veoma mogua omaka prilikom odreenja socijalnog pola u zajednici u kojoj ivimo), a psihiki pol kao pol samorazumevanja, to jest ta mislimo kog smo pola nepovratno je vremenski linearan, to jest uopte ne doputa da se misli u suprotnom smeru, ili kao paralelna koegzistencija tri nave dena faktora od kojih svaki ima odreeno sinhrono dejstvo. Tako psihiki pol, ako je u raskoraku sa genetskim i socijalnim, biva osnov za prilagoa vanje oba prvom i kao takav moe imati snanije dejstvo. Ili, kao u teorijskoj intervenciji Dudit Batler (Judith Butler), socijalni pol je onaj koji se upisuje nizom intervencija u telesni kao u primeru intervencije nad interseksualnim osobama nakon roenja i uvek-ve se potonji vidi kroz optiku prvog, to jest telesni pol jeste i uinak diskursa socijalnog pola, i u njegovoj epistemikoj dimenziji (kako je ve reeno), ali i u njegovoj posle dinoj rekonstrukciji i prilagoavanju idealu (koji kulturno-istorijski varira).18 Pogledajte, recimo, ta sve danas na Zapadu treba uraditi, koje sve samodisciplinarne mere treba preduzeti od nutricionistikih, preko odlaska u teretanu, sve do intervencija takozvane plastine hirurgije da bismo izgledali kao uzori koji nam se smee savrenih tela i savreno zadovoljni! sa reklamnih bilborda, nalovnica magazina, youtube videa...

14 Za ideologiju kao materijalnu praksu videti Luj Altiser, Drava i dravni ideoloki aparati, Karpos, Loznica 2009. 15 Olivera Nikoleti, Trei pol, http://www.transserbia.org/index.php?option=com_content&view= article&id=45:trei-rod&catid=23:tekstovi&Itemid=41/ 16 Pod psihijatrijskom ifrom oboljenja F64.9 nalazimo termin rodna disforija, koja predstavlja nepoklapanje izmeu biolokog spola i/ili roda koji je pripisan prilikom roenja. Treba uzeti u obzir kako osobe koje ele ui u tretman i proi kroz tranziciju, to jest promjenu spola moraju to raditi pod nadzorom tima strunjaka. Radi se o veoma delikatnim procesima koji ukljuuju psihoterapiju, hormonske nadomjeske i razliite kirurke operacije kojima bi se tranzicija izvrila. Stoga, ovdje nije pitanje micanja rodne disforije s popisa bolesti, ve rada sa medicinskim strunjacima i javnosti kako bi se maknula stigma s transspolnosti, ali i svega onoga to se smatra drugaijim a samim time i patolokim ili bolesnim. (http://queer.hr/11543/trans/) 17 http://www.stetoskop.info/Pravi-hermafroditizam-1682-c32-sickness.htm/ 204 205 18 Za dalja razmatranja u ovom smeru videti Dudit Batler, Nevolja s rodom, Karpos, Loznica 2009.

Budui da je re o bolesti (sajt hermafroditizam ubraja u deije pedija trijske bolesti), potrebno je leenje: Leenje podrazumeva plastine korekcije u mukom ili enskom smislu ili davanje mukih odnosno enskih hormona u pubertetu. Treba davati hormone koji dovode do nastanka puberteta u onom smislu u kome su prethodno korigovani spoljni polni organi. Pri korekciji kod odraslih pacijenata uvek treba respektovati psihiki pol, pa u tom smislu sprovoditi operativno i hormonsko leenje.19 Ovde se pravi jasan rez izmeu odraslih i ne-odraslih, koji prvima priznaje pravo na polno samoodreenje dok je deci ono oduzeto, iako mnoga deca, najee u preadolescentskom periodu, iskazuju elju za prilagoavanjem pola, kada je taj zahvat laki i koga liberalnija zakonodavstva ve odobra vaju (u precizno definisanim sluajevima). Ovo moe biti potpomognuto i na nivou odustajanja od rodnog pritiska kome se gotovo svako dete izlae, u smislu preuzimanja drutvene uloge koju odreuje aktuelni kulturni trenutak za mukarce koliko i za ene. Beogradski dnevni list Blic 21. januara 2012. donosi i sledei naslov lanka: Pet godina skrivali pol deteta, oblaili ga i kao muko i kao ensko, u kome se, izmeu ostalog, kae: Od trenutka kada se Saa rodio, kako pie britanski Dejli mejl, njegovi roditelji Bek Lekston i Kiren Kuper su se trudili da svog sina ne opterete stereotipima pola. Zato su ga jednostavno zvali dete i drali njegov pol u tajnosti od svih sem najbliih roaka i prijatelja. Kako je odrastao, roditelji su ga ohrabrivali da se igra i sa lutkama i sa Lego kockama, spavao je u neutralno obojenoj utoj sobi, a bilo mu je dozvoljeno da oblai i ensku i muku odeu, ne bi li sam sebe pronaao.20
19 http://www.stetoskop.info/Pravi-hermafroditizam-1682-c32-sickness.htm/ 20 http://www.blic.rs/Vesti/Svet/302704/Pet-godina-skrivali-pol-deteta-oblacili- -ga-i-kao-musko-i-kao-zensko/ 206

Ukoliko zanemarimo New Age-om inspirisanu retoriku samopronalaenja, ovaj pokuaj odlaganja rodne interpelacije doima se veoma zanimljivim, mada pomalo naivnim u pokuaju da dete oslobodi svakog rodnog odrei vanja ko nam moe garantovati da roditelji, znajui pol deteta, ipak nisu u tom smislu delovali na dete (igrajui svoje rodne uloge?), kao i da se drugi uticaji, kakvi su mediji, obdanite i slino, mogu u potpunosti ukloniti svedoi o mogunosti izlaska iz rodnih dihotomija i da se, u krajnjoj liniji, stigne do jedne nove take, a to je da se rodno pozicioniramo negde izmeu ili da se uopte ne odreujemo, odbijajui da se ponaamo i kao mukarci i kao ene. Naravno, problem utemeljenja samopercepcije i dalje ostaje na snazi to to ja mislim da nisam mukarac ne znai da se nikada ili stalno ne ponaam u skladu sa rodnim stereotipom namenje nim mukarcu, to jest ja se u opaanju sebe kao postidentitetskog subjekta mogu i prevariti. Uostalom, ako usvojimo pesimistiku retoriku psihoana lize i spojimo je sa Altiserovom (Althusser) tezom o sveprisutnosti Ideolo gije u ovom sluaju polno-rodne ideologije teko da danas do kraja moemo stvoriti rodno neutralnu sredinu odnosno da moemo biti rodno neodreena bia u punom znaenju ih rei. Jer: Kao to je sveti Pavle lepo rekao, mi u Logosu, znai u ideologiji, ivimo, kreemo se i imamo bie, sledi da je, za vas i mene, kategorija subjekta primarna oiglednost (oiglednosti su uvek primarne): jasno je da smo vi i ja subjekti (slobodni, moralni itd). Kao sve oiglednosti, ukljuujui i one na osnovu kojih jedna re oznaava jednu stvar ili ima jedno znaenje (te stoga ukljuujui oiglednost transparentnosti jezika), oiglednost da smo vi i ja subjekti i da to ne izaziva nikakve probleme jeste ideoloki efekat, elementarni ideoloki efekat. Posebno je svojstvo ideologije to to namee (a da se ne ini da to radi jer

207

su ovo oiglednosti) oiglednost kao oiglednost, koju ne moemo, a da ne prepoznamo i pred kojom imamo neizbenu i prirodnu re akciju da uzviknemo (glasno ili u tiini svesti): To je oigledno! To je to! To je zaista istina!.21

III Teza o (ne)prirodnosti Pojam prirode i ta on, to jest ona podrazumeva, teak je i sloen u svojoj vieznanosti. Reju filozofskog klasika Dona Stjuarta Mila (John Stuart Mill): Priroda, prirodno i itava grupa rei koja je iz njih izvedena ili sa njima etimoloki povezana, odvajkada su zauzimali istaknuto mesto u mislima ljudskog roda i zaokupljali njegova oseanja. Kada razmotrimo ta te rei predstavljaju u svom prvobitnom i najoiglednijem znaenju, uopte nas ne iznenauje to je to tako. Meutim, nevolja je u tome to je itava jedna grupa termi na, koji igraju tako veliku ulogu u spekulacijama o moralu i meta fizici, poprimila mnoga znaenja razliita od onog prvobitnog, ostajui pri tom jo uvek dovoljno povezana sa njim da izazove zabunu. Tako su te rei upletene u mnogo udnih, uglavnom sna nih i tvrdokornih asocijacija, zbog ega su poele da postaju simboli i da pobuuju ona oseanja koja njihovo prvobitno znae nje ni u kom sluaju ne opravdava, stvarajui od njih najbogatije izvore pogrenog ukusa, pogrene filozofije, lanog morala, pa ak i loeg zakona.22

Ne ulazei u genezu termina priroda u presokratskoj filozofiji, te u opo ziciju physis/nomos koja je je jo jedna od dihotomija u jednoj posebnoj tradiciji miljenja primetiemo da se taj termin od 15. veka izjednaava sa physisom u kontekstu rasta prirodne nauke i empirizma, te se priroda dekonstruie na univerzalne prirodne zakone koji preuzimaju matema tiku formulaciju, posebno od Njutna (Isaac Newton) i njegove mehanike, i stavlja u opoziciju sa kulturom kao vetakim produktom, i njenim partikularnim i varijabilnim pravilima. Takoe, ini se da i teoloko naslee dovodi u vezu prirodu sa dobrim, a artificijelno sa loim kroz ovekov pad, te njegovu volju koja ukljuuje mogunost da se dela protiv prirode koja je takoe pod jurisdikcijom boanskog, te i to moe biti a obino jeste greh, kao u sluaju doktrinarnog tomizma (Sv. Toma Akvinski [St. Thomas Aquinas]).23 U kontekstu homoseksualnosti ili ranije, na primer sodomije, protivprirodne bludi imamo dva kontrasta prirode: Prirode u irem smislu i ovekove prirode, koje su, po Markizu de Sadu (Marquis de Sade), uvek u skladu, jer nam Priroda ne bi usaivala strasti koji bi mogle biti protiv nje, odnosno sve ovekove seksualne elje su Prirodne, a ovekova priroda je samo njen varijabilni, partikularni izraz.24 Pa ipak, ini se da se krenje prirodnih zakona i danas moe pripisati ljudskim subjektima u popularnom operisanju terminom priroda, koji se u seksu alnom kontekstu tumai kao heteroseksualni kontakt na osnovi kompa tibilnosti reproduktivnih organa, njihove ispravne upotrebe i mogunosti zaea. Sve ostalo nije propisala priroda i spada s njene druge strane. Naravno, ovde se postavlja nekoliko problema, od kojih u izdvojiti dva. Prvo, ako postoji odreeno seksualno ponaanje i ako je ono izazvano nagonskim delom due koji je najblii prirodi, kako je uopte mogue da on bude neprirodan? Kako saznajemo i odluujemo o tome ta pripada prirodi, a ta ne (protivprirodnim nazivamo ono to je protiv obiaja, kako Montenj [Montaigne] kae [parafaziram]), i konano: nije li sama
23 Toma Akvinski, Summa Theologiae IIII. 24 Markiz de Sad, Filozofija u budoaru, Prosveta, Beograd 1980.

21 Luj Altiser, Ideologija i dravni ideoloki aparati, Karpos, Loznica 2009, strana 66. 22 Don Stjuart Mil, Prirodno i neprodno, Karpos, Loznica 2008, strana 15. 208

209

priroda artificijelno proizveden konstrukt u sferi kulture, u koji se sada upravo sa pozicija kulture upisuje odreeno znaenje posredstvom disku rsa prirodnih nauka? Ako i dalje nastavimo sa primerom homoseksualnosti, koji nalazimo u velikom broju i kod ivotinjskih vrsta, moemo li onda takvo ponaanje zaista opisati kao neprirodno?25 Takoe, zato je ono ne prirodno loe, a prirodno dobro? Banalni primer ujeda zmije kao prirodnog dogaaja teko da bi bilo ko oznaio dobrim, a takoe retko bi ko u ime distance spram artificijelnosti odbio da primi protivotrov, tu zlu hemiju. Primenimo ova razmatranja na fenomen transmaterinstva.

IV udovite koje se tek raa Ako je, dakle, telo trans-majke udovino zato to se opire polnoj dihoto miji i to je njena rodna ekspresija ardak ni na nebu ni na zemlji, odnosno ako je ono neprirodno, ono to ispada iz prirodnih tokova, onda je in raanja deteta koje takvo telo proizvodi stvar potpunog uasa, kona ne protivprirodnosti, prirode oveka koja se pobunila protiv Prirode. Jer, to i takvo telo se razmnoilo, dobilo je svoj nastavak, nije osueno prosto na propast svojim fizikim krajem, ono nastavlja da kontaminira prirodni poredak, deluje subverzivno na njega i tako dalje. ta je za zdrav razum mukarac koji raa, ako ne ultimativna pretnja samom konceptu mukosti, himera koja nije polno razdvojena, i koja, u krajnjem fantazmu falusne Majke, biva ona koja preti kastracijom i negira je, stvarajui tako ambiva lenciju kojoj se moe pripisati i zazornost, unheimlich. Ta psihoanalitika postavka mogla bi i objasniti ekstremnost mukog nasilja nad trans-osobama u binarnoj kulturnoj tradiciji jer, kao to znamo, interseksualnost moe biti i divinizovana u vanevropskim kulturama (na primer sibirski
25 Za primere homoseksualnosti u ivotinjskom carstvu videti: Zorica Mrevi, Ka demokratskom drutvu istopolne porodice, Institut drutvenih nauka, Beograd 2009. 210

amani),26 a ini se da u temelju Aristofanovog mita o androginima iz Platonove Gozbe takoe moemo pronai savrenstvo u spajanju muko-enskog u jednu telesnu celinu, ali i muko-mukog i ensko-enskog, dakle u celini koja je zaviu bogova podeljena na dva dela, sama po sebi nedovoljna. Drugi argument, koji esto predstavlja licemerno moralisanje u svojoj najistijoj formi, jeste briga za samu dobrobit deteta. Prvo, kako e to dete biti odgajano bez adekvatnih roditeljskih uzora (bez pravog oca i majke, to nuno mora voditi polnoj konfuziji deteta i drugim problemima identitetske prirode prilikom odrastanja), i drugo kako e okolina treti rati to dete (pretpostavlja se negativno)? to se tie prve pretpostavke, treba primetiti da su otac i majka, ak i u najkonzervativnijem i najrairenijem poimanju, pre svega uloge koje neko obavlja manje ili vie dobro jer, posledino, imamo lou odnosno dobru majku i analognog oca. U okviru psihoanalize, kako primeuje Ser Lekler (Serge Leclaire), otac i majka su u stvari diskursi oca i majke, koji odreuju raznovrsne funkcije i znaenja pripisana roditeljskoj ulozi u datoj kulturi, a koja ne samo da se mogu me njati, nego u svom idealnom uzoru nikada i ne mogu biti (u potpunosti) ostvarena. Tako, svako roditeljstvo je na svoj nain skrajnuto, nepovratno obeleeno manjkom, ba kao i subjekat-proizvod takvog roditeljstva.27 Kona no, treba rei da su slini argumenti tetnosti po razvoj deteta korieni i u slinom sluaju gej, odnosno lezbejskih porodica, ali da su mnogobrojna nauna istraivanja do sada nesumnjivo potvrdila da znaajnijih razlika u deijoj psihi nema u odnosu na onu koja odrastaju u heteroseksualnim porodicama, te imamo vie razloga da verujemo da e slian rezultat biti i u trans-porodicama (neka inicijalna istraivanja to ve potvruju).28
26 http://www.intersex.org.za/publications/women_gatekeepers.html/ 27 Intervju sa Serom Leklerom: Seksualnost je injenica diskursa, u: QT, asopis za kvir teoriju i kulturu, broj 1, godina I, Gayten-LGBT, Beograd 2010, strana 54. 28 Na primer: http://www.apa.org/pubs/books/4318061.aspx, http://www.apa.org/pi/lgbt/resources/biblarz-savci.pdf/, i tako dalje.

211

to se druge take tie, problema neprihvatanja okoline, moemo rei da on postoji u mnogim sluajevima dece i roditelja koji se razlikuju u od stupanju od norme koja nema veze sa transmaterinstvom i da, kao takvi, mogu biti maltretirani i esto jesu, ali teko da e neko porodici emigranta, na primer, da preporui da ne raa decu zbog mogue diskriminacije, ili da e mogua diskriminacija deteta kao takva biti argument za nekakvo upozoravanje prilikom raanja bilo koga. Upravo stav neprihvatanja transmaterinstva i njenog upisa u udovinost doprinosi ovoj klimi po tencijalne diskriminacije otud prethodna konstatacija o licemerju a pravi nain da se ovaj problem rei nije odustajanje od raanja u sluaju trans-majke, ve promena drutvenog okruenja ka tolerantnijoj klimi, gde sm in postojanja takvih porodica vri odreeni stepen senzibilizacije (podrazumeva se iskljuenje ekstremnih socijalnih uslova u kojima bi, na primer, takva majka bila odmah liena ivota). Stoga, moemo zakljuiti sledee: udovinost transmaterinstva ne lei u njenoj neprirodnosti, jer je interseksualnost po roenju pojava koja se u Prirodi javlja sa tano odreenom frekvencijom, a prilagoava nje biolokog pola psihikom polu upravo omoguava slina bioloka osnova samih tela navodno nespojivo razliitih polova, ve u naruavanju kulturne matrice koja poznaje dva pola, gde se uvoenje treeg, etvrtog i tako dalje pola ili nejasne polnosti i bespolnosti vidi kao stalna pretnja, izvor nestabilnosti i socijalnog i individualnog identiteta. No, opsesivna retorika koja ukljuuje termin prirode ipak neto otkriva, ukoliko se po sluimo starom frojdovskom opaskom o tome da uporno negiramo upravo ono za ta verujemo da je ipak aktuelno. Tako je, zapravo, strah od raz gradnje kulture upravo odbrana onog artificijelnog, nasuprot upadima prirode (prirode kako je odreuje ovaj diskurs) koji tu drutvenost navodno ugroavaju, kao to su interseksualnost i transmaterinstvo, pa ta ista kultura mora prilagoavati prirodu, odnosno intervenisati nad polom da bi ga saobrazila tradicionalnom binarizmu i tako se sauvala od pro pasti. Ovaj strah od prirode, dakle, konano nam otkriva da se u stvarnom tradicionalnom poimanju ona percipira kao neto negativno, a da se u
212

politike svrhe njome mae kao obeanim mestom harmonije, kao takom gde moe nastati potencijalna katastrofa ako se umea ljudska protivpri rodnost, to nije nita drugo do retorika onih koji bi da sauvaju vlastite privilegovane pozicije unutar socijalnog habitusa, koje (nuno) ne repre zentuju prirodnu hijerarhiju. Upravo je esto bolje ono artificijelno (spavaju li zagovornici povratka prirodi na drveu ili u krevetima?), a priroda, u svoj okrutnosti, zaista moe biti izvor opravdanog straha: Kada se trezveno razmisli, priroda gotovo svakodnevno ini one stvari zbog kojih ljudi, ukoliko ih uine jedni drugima, odlaze na veala ili u zatvor. Ubistvo je jedno od najveih krivinih dela koje poznaje ljudski zakon a priroda ga jednom prireuje svakom ivom biu, i to u velikom broju sluajeva posle dugih muenja, onakvih kakva su samo najvea udovita o kojima smo itali pri reivala svojim blinjima. Ako uz neko proizvoljno ograivanje prihvatimo da ograniimo ubistvo samo na ljudski rod, priroda to takoe radi svima osim malom procentu ivota i ini to na sve naine, nasilne ili podmukle, koje koriste i najgora ljudska bia da bi oduzela ivote jedni drugima. Priroda probada ljude, lomi ih kao da su na toku, baca ih divljim zverima da ih rastrgnu, pee ih do smrti, kamenuje ih kao prve hrianske muenike, iscrplju je ih glau, smrzava ih hladnoom, truje ih brzim ili sporim otrovi ma svojih isparenja i ima u rezervi na stotine drugih, podmuklih smrti, takvih kakve nikad nije nadmaila ni dosetljiva okrutnost jednog Nabisa ili Domicijana. Priroda sve ovo ini sa krajnje oho lim prezirom prema milosti i pravdi, odapinjui svoje strelice podjednako i na najbolje i najplemenitije kao i na najslabije i naj gore, na one koji uestvuju kako u najuzvienijim, tako i najgorim poduhvatima; esto su te strele posledica najplemenitijih dela to ponekad moe da se posmatra i kao kazna za njih. Ona kosi one od ijeg opstanka zavisi dobrobit svih ljudi, a moda i izgledi itavih buduih generacija ljudske rase, kajui se isto tako malo
213

kao i zbog onih ija je smrt olakanje ili za njih same ili blagoslov za one koji su pod njihovim pogubnim uticajem.29

postepeno, gube svoju revolucionarnu otricu i postaju delom sistema. Kako istie Nensi Frejzer (Nancy Fraser), u polju feminizma ta tendencija je i vie nego oigledna: Uopte uzev, sudbina feminizma u neoliberalnom dobu predstavlja paradoks. S jedne strane, relativno mali kontrakulturni pokret prethodnih decenija rastao je eksponencijalno, uspeno irei svoje ideje irom sveta. S druge strane, feministike ideje prole su suptilne promene i u pogledu svojih uinaka u politiki izme njenom kontekstu. Nesumnjivo emancipatorna u eri dravnog kapitalizma, kritika ekonomizma, androcentrizma, etatizma i vestfalijanizma sada se pojavljuje optereena dvosmislenostima, podlona legitimaciji potreba novog oblika kapitalizma. Na kraju krajeva, ovakav kapitalizam vie bi voleo da se sukobi sa zahte vima za priznanje, nego sa zahtevima za preraspodelu, jer gradi novi reim akumulacije na temeljima najamnog rada ena, te pokuava da ukine drutvenu kontrolu trita s ciljem da na glo balnom nivou dejstvuje sve vie i vie slobodno.32 Uzmimo za primer ove tendencije pacifikacije i gej pokret, preciznije dananju centralnu temu mainstream pokreta: gej brak. Krajem sedamde setih godina 20. veka, gej pokret osloboenja nastajui na pozadini takozvane seksualne revolucije bio je kritiki nastrojen prema samom kapitalizmu i klasnim odnosima, zahtevajui njihovu izmenu to jest ukidanje, kao i uklanjanje tradicionalne porodice: Mi elimo ukidanje institucije kakva je buroaska nuklearna porodica. Verujemo da buroaska nuklearna porodica perpetuira lane kategorije homoseksualnosti i heteroseksualnosti kreiranjem
32 Nensi Frejzer, Feminizam, kapitalizam i lukavstvo istorije, u: KRIZA, ODGOVORI, LEVICA Prilozi za jedan kritiki diskurs, Rosa Luxemburg Stiftung Regionalna kancelarija za jugoistonu Evropu, Beograd 2012, strana 253.

V Zakljuna kritika Kontekst u kome se deava pojava transmaterinstva jeste, kako je i nazna eno, pozni kapitalizam, to jest neoliberalizam u evro-atlantskoj sferi planetarne politike geografije. Bez ovog ideoloko-politikog okvira teko da moemo zamisliti nastanak tog fenomena i prateih trans-porodica, jer je on istorijski stigao do take permisivnosti, zahvaljujui mnogobrojnim prethodeim emancipatornim pokretima kakav je pokret za oslobaanje ena, crnaca, gej pokret i tako dalje. Meutim, da li smo, pored novih formi udovinosti koje se tek najavljuju, kako Derida kae, zaista stupili na polje neeg revolucionarnog, neeg to temeljno menja ne moda pravila klasne igre, ali, recimo, donosi neki politiki novum koji e u budunosti igrati znaajnu ulogu? ini se da je odgovor na ovo pitanje negativan, odnosno da nastanak trans-porodica i dalje reprodukuje bazi nu matricu takozvane nuklearne porodice iako negira binarnost na telesnom nivou i tu uvodi progresivu kretnju, on je perpetuira u struktu rnoj bazi drutva, to jest ne menja nita na centralnim institucijama patrijarhata30 na kojoj se zasniva i rad savremenog kapitalizma a to su brak i porodica31. tavie, ini se da je upravo ovo uklapanje u neo liberalizam simptom koji se moe pripisati svim politikama identiteta koje,
29 Don Stjuart Mil, Prirodno i neprodno, strana 4243. 30 O patrijarhatu, enama i klasi videti: arana Papi, Patrijarhat, http://www.cks.org.rs/2012/03/patrijarhat/ 31 Binarni brak i nuklearna porodica su, naravno, stariji od kapitalizma. Meutim, navedene institucije nisu istorijski nepromenjive, ve danas, upravo po uvidima liberalnih ekonomista, predstavljaju drutvenu bazu na koju se, izmeu ostalog, oslanja funkcionisanje kapitalizma. Ovde se samo treba prisetiti klasinih marksistikih tekstova kakav je Manifest komunistike partije i Poreklo porodice, privatne svojine i drave da bi se za poetak uvidela jasna veza izmeu klase, braka i porodice. 214

215

polnih uloga, definicija seksa i seksualne eksploatacije. Buroaska nuklearna porodica, kao osnovna jedinica kapitalizma, kreira opresivne uloge homoseksualnosti i heteroseksualnosti... Pravo je svakog deteta da se razvija u neseksistikoj, nerasistikoj, nepo sesivnoj atmosferi, a odgovornost je svih ljudi, ukljuujui i gej populaciju, da takvo drutvo stvore.33 Danas, dominantni zahtevi se odnose na drutvenu integraciju unutar neoliberalnog projekta posredstvom izjednaenja prava, kakvo je pravo na brak to jest na istopolnu reprodukciju brane monogamije, sasvim suprotno inicijalnim idejama o, na primer, poliamoriji, to jest dekonstrukciji najrairenijeg modela brane zajednice, odnosno vanbrane emotivno-erotske veze u kojoj figuriraju dve osobe a zato, zaboga, ne vie od tog broja? Slino tome, revolucionarni klasni diskurs ustupio je mesto govoru o pink dolaru, o homoseksualcima kao dobrim zaraivaima i jo boljim potroaima, o Gej prajdu kao o veoma komercijalno isplativoj manifestaciji (sada skoro sasvim depolitizovanoj) i slino. Treba li, stoga, napustiti projekat transmaterinstva kao de facto nesubverzivan? Ne, samo od njega ne treba oekivati veliki revolucionarni potencijal (ako revoluciju mislimo u klasnom smislu), ni uinak temeljne promene buroaskih institucija, ali ga treba podrati kao jedan od koraka ka naputanju binarne kulturne ideologije koja stoji u vezi sa iskljuenjem i diskriminacijom u savremenom zapadnom sistemu, gde, u tom partiku larnom domenu, igra progresivnu ulogu dekonstrukcije patrijarhalnih podela pola i rodnih uloga i doprinosi prihvatanju udovinih tela koja nisu ni muko ni ensko a ujedno su i jedno i drugo, i mnogo vie od toga redefiniui i porodine uloge, to jest diskurse oca i majke, ako ne ve, naalost, njenu temeljnu strukturu.

Nereproduktivni futurizam
Ransijerova racionalna jednakost protiv Edelmanove telesne apolitinosti Nina Pauer

U nedavnoj polemici protiv reproduktivnog futurizma u okviru kvir teorije, Li Edelman (Lee Edelman) nastoji da pozicionira svoj projekat izvan granica razuma i svih politika. U ovom lanku se tvrdi da pisanje iz prostora izvan okvira unutar koga se pojavljuje politika onakva kakvu poznajemo, a time i izvan sukoba gledita koja kao svoju pretpostavku dele stav da politike tela moraju opstati, kao to to Edelman kae, podra zumeva promiljeno superponiranje razliitih politikih kategorija sa razliitim nepolitikim kategorijama. Tako je Edelman pobrkao demokratiju sa detetom, racionalnost sa naivnim konceptom progresa, a heteroseksu alnost (direktno) sa reprodukcijom, u pokuaju da odagna opasnost kolekti vnog organizovanja i delovanja. Protiv pokuaja Edelmana da oslobodi misao od svih politika, Ransijerova (Jacques Rancire) koncepcija politike bie predstavljena kao sposobna da izbegne mnoge od glavnih meta Edelmanovih napada, poto se ne zalae za pojam politike zasnovan na reprodukciji, a ipak je racionalna na specifian nain. lanak e se takoe baviti empi rijskim istorijskim primerima odreenih levih i alternativnih politikih pokreta, kao to su rani kibuci, kolektivi i grupe koje su eksplicitno odbijale reprodukciju i koje su definitivno bile politike, i vrlo esto kvir.

Uvod Pokuaj Edelmana da izdvoji kvir teoriju iz bilo kog pozitivnog politikog projekta istovremeno je neverovatno ubedljiv i istorijski obeshrabrujui. Ubedljiv je jer zajedno sa savremenim teoretiarima biopolitike izoluje i kritikuje ideju da je ivot centralna kategorija savremene politike; a

33 Manifest osloboenja gejeva Treeg sveta, Njujork 1970. 216

217

obeshrabrujui jer Edelman misli da nam naposletku treba manje politi ke, a ne vie, ili, prema njegovim reima, kvir dolazi da ocrta granicu svake realizacije budunosti, otpora, onoga to je unutranje drutvenom, svakoj socijalnoj strukturi ili formi1. Kvir je tako antisocijalan, protiv drutva i iznad svega antinatalan. Slika deteta (faizam sa bebinim licem2) simbolizuje, za Edelmana, brige politike kao celine. U stvari, vie nismo u stanju da zamislimo politiku bez fantazije o budunosti, niti smo u stanju da zamislimo budunost bez slike deteta3. Glavni omalovaavajui termin koji Edelman uestalo koristi, reproduktivni futurizam, ukljuuje, prema njemu, svo politiko razmiljanje o budunosti, dok kvirnost treba i mora da definie pojmove kao to su graanski poredak kroz slamanje nae utemeljujue vere u reprodukciju budunosti4. Kvir, svojim vlastitim reima, naruava drutveno i uiva u sopstvenom uivanju: pod pretnjom nagona smrti raunamo sa nasilnim naletom jouissance-a56.

1 Lee Edelman, No Future: Queer Theory and the Death Drive, Duke University Press, Durham i London 2004, strana 2. 2 Ibid, strana 75. 3 Ibid, strana 11. 4 Ibid, strana 1617. 5 Francuski termin koji znai uitak. Uglavnom ostaje nepreveden u engleskim prevodima Lakana zbog toga sto ima i seksualnu konotaciju, u znaenju orgazma, za razliku od engleskog pleasure. U teoriji aka Lakana, (Jacques Lacan) pojam jouissance razvija se kao suprotnost pojmu zadovoljstva. Princip zadovoljstva je zakon koji nareuje subjektu da uiva to manje mogue, funkcioniui kao granica zadovoljstva. Subjekt neprestano pokuava da prekri zabrane postavljene njegovom uivanju, da prekorai princip zadovoljstva. Meutim, rezultat krenja principa zadovoljstva nije vie zadovoljstvo, nego je bol, poto postoji odreena koliina zadovoljstva koju je subjekt u stanju da podnese. Ovaj bolni princip je ono to Lakan naziva jouissance. Tako je jouissance patnja. Sama zabrana stvara elju za njenim kranjem, zbog ega je joussance fundamentalno prestupniki. Nagon smrti je ime koje se daje neprestanoj elji u subjektu da proe kroz princip zadovoljstva ka Stvari i odreenom viku jouissance, stoga je jouissance i put ka smrti. U onom pogledu prema kom su nagoni pokuaj prolaenja kroz princip zadovoljstva u potrazi za jouissance, svaki nagon je nagon smrti. (Prema tekstu Dilana Evansa esnaest pojmova Lakanove psihoanalize, QT asopis za kvir teoriju i kulturu, broj 7, CKS, 2011.) Pojam dalje razvijaju Roland Bart (Roland Barthes), Julija Kristeva (Julia Kristeva), Elen Siksu (Hlne Cixous), Slavoj iek itd. (Prim. prev.) 6 Ibid, strana 153. 218

Ali, za sav govor naruavanja i paradoksalnog spoljnjeg, postoji neto preterano uredno u Edelmanovim formulacijama. Da li je politika zaista iscrpljena formulacijama hrianske desnice, izvorima mnogih primera reproduktivnog futurizma? Da li je jedina oigledna alternativa, druga strana ove slike, preozbiljni, dobronamerni i podjednako futuristini levi humanizam? Drugim reima, da li je dete-kao-budunost zaista jedina slika svih politikih elja? Edelmanova polemika, doekana dobrodoli com u odreenom (iako izrazito amerikom) kontekstu, u isto vreme je depresivno kompatibilna sa optim epohalnim zaokretom od politike, to Alan Badju (Alain Badiou) naziva imperativom da se ivi bez ideja7. U vrlo realnom smislu bez budunosti, to je daleko od toga da je pokli za neku subverzivnu proslavu zadovoljstva koje destabilizuje, pa jo i stoji naspram politikog poretka, jeste veoma naredbodavan princip nae no vije politike stvarnosti. Hedonizam ne moe biti tano ono to Edelman podrazumeva pod joussance, ali postoje odreene strukturne slinosti, kao to su: zanemarivanje posledica (mamurluk, biti u down-u, smlaenost), izvesno samozadovoljstvo i uskogrudost (joussance ne moe biti univerzalan) i remetilako u relativno prihvatljivom smislu (gledanje pornia, uzmanje droga i praktikovanje rizinog seksa moe biti subverzivno u razliitim takama, ali veina ovih stvari je relativno ukljuena u iru kulturu permisivnosti, to Markuze (Herbert Marcuse) naziva represivnom desu blimacijom8). Ako i postoji iroko rasprostranjen oseaj nemanja budu nosti, to je otud to je nemogue zamisliti bilo ta drugo; kapitalizam zavisi od reprodukcije istosti pod maskom razlike, ideje da ne postoji alternativa, i tako nemanje budunosti (u smislu novih naina ivljenja) jeste mogue. Ovu epohalnu depolitizaciju politike je takoe identifikovao ak Ransijer u jednom od svojih glavnih radova, Neslaganje (Disagreement), i jednom od kljunih ovde razmatranih tekstova zajedno sa Edelmanovim Bez budunosti (No Future). Protiv snanog, ali preterano uoptenog
219 7 Alain Badiou, The Century (prev. A. Toscano), Polity, Cambridge 2007, strana 117. 8 Herbert Marcuse, One-Dimensional Man, Routledge, London 2002, strana 59.

Edelmanovog napada na politiku, ovaj rad e se zalagati za one vidove poli tike koji se ne zasnivaju na preklapanju reprodukcije sa budunou, i za onu vrstu racionalizma koja izmie Edelmanovom izjednaavanju razuma sa futuralnou. Ransijer e umesto toga biti uzet kao mislilac eksperi mentalne kvir racionalnosti, zasnovane na substrakciji i nefuturalnoj moi da poremeti (to je politika koja remeti, a ne joussance, uprkos argu mentu Edelmana da je prekid pokret koji je najvie u suprotnosti sa poli tikom kao celinom). Rad e takoe koristiti empirijske istorijske primere pojedinih leviarskih i alternativnih politikih pokreta, kao to su poeci kibuca u Izraelu, koji su izriito odbijali reprodukciju, ali su ipak bili definitivno politiki u najveoj moguoj meri, a neretko i kvir sa stanovita norme drutvenog poretka. Ovde postoje tri glavne oblasti rasprave: koncept racionalnosti i antiracionalnosti na delu u politici Ransijera i antipolitici Edelmana; diskusija o antireproduktivnom stavu raznih leviarskih politikih pokreta i pozicije koje komplikuju Edelmanovu tvrdnju da je svaka politika po definiciji reproduktivno futuralna i, konano, jedna vie polemika i spekulativnija tvrdnja da je odnos savre mene politike prema detetu daleko manje onaj koji se tie njegove budu nosti, nego onaj koji se tie zemaljskog spektra njegovog neprestanog umiranja. U poslednjem delu emo se u izvesnom smislu vratiti Edelmanovoj tvrdnji da su branioci budunosti u stvari zavisni od pretnje nagona smrti. Edelman uobliava ovu tvrdnju na sledei nain: Mi, sintomoseksualci9 (sinthomosexuals), koji raunamo na nagon smrti drutvenog, moramo da prihvatimo da emo biti oklevetani
9 Edelmanov neologizam je nastao spajanjem rei homoseksualac i termina sintom (sinthome) kojeg uvodi ak Lakan u svom seminaru Le sinthome (197576). Prema Lakanu, sinthome je arhaian nain pisanja francuske rei symptme, u znaenju simptoma kojem je nemogue odrediti znaenje. Neologizam sintom, prema Lakanu, sadri itav niz asocijacija kao to su: sintetiki, vetaki stvoren ovek, sinteza simptoma i fantazma, Sveti Toma, svetac. Sintom obezbeuje temeljnu organizaciju jouissance. Krajnji cilj analize je identifikacija sa sintomom. Edelman postavlja sintomoseksualca kao simptom heteroseksualnog Simbolikog. To je taka u kojoj Realno rui koherentni heteroseksualni sistem znaenja. (Prim. prev.) 220

kao glasnogovornici te pretnje. Ali oni, branioci futuriteta, u amoru negiranja naeg negativiteta, i sami su, svakako nesvesno, njeni tajni agenti takoe, reagujui, u ime budunosti, u ime oveanstva, u ime ivota, na pretnju nagona smrti s kojom rau namo sa nasilnim naletom joussance, to ih samo vraa, ironino, na nagon smrti njima uprkos.10 Zaista jeste sluaj da je nagon smrti drutvenog istina o njima, ali pra va tajna savremene politike nije to da su nagon smrti i njegov kvir joussance njena skrivena istina, ve da su iracionalnost i ponavljanje istaknute karakteristike politikog i drutvenog ivota: racionalnost prava politika je, kako Ransijer istie, iznimno retka.

I Racionalnost ili antiracionalnost? Mi prouavamo dva veoma razliita pojma racionalnosti kod Edelmana i Ransijera. Za Edelmana, politika racionalnost je uvek na strani budu nosti, ona je nesvodivo povezana sa likom deteta i heteronormativnou, i progonjena onim to pokuava da potisne, naime kvirom. Za Ransijera, kao to emo videti, prava politika racionalnost mora se precizno odno siti prema pitanju kome se i kako daje da govori: racionalnost je, dakle, biti shvaen van uskog smisla koji smo skloni da povezujemo sa normalnim diskursom. To ukazuje, na kraju, na neto mnogo subverzivnije. Definicije razuma i racionalnosti, u njihovoj ideolokoj i realnoj politikoj definiciji, direktno se odnose na nain na koji drava artikulie odnos izmeu svo jih subjekata (ili graana), kao radnika i kao roditelja. Ali, prvo emo se okrenuti Edelmanu, da bismo razumeli ulogu koju kritika politikog razuma igra u njegovoj poziciji. Logika politike nade, kako je Edelman opisuje, zavisi od oajnikih pokuaja da se iz drutvenog poretka iskljui
221 10 Lee Edelman, No Future: Queer Theory and the Death Drive, strana 153.

negativitet simbolikog, ili, kako on kae, istrajavanja na neemu unu tranjem, razumu kojeg razum odbija11. Politiki razum tako odlikuje i njegov bezobzirni pozitivitet i njegova beskrajna borba da se izbori protiv izostanka smisla koji Edelman karakterie kao kvir. Ali ta ako su, u praksi, politika i razum ono to postaje dislocirano, i ta ako je ono to je ideoloki pozicionirano kao racionalno, u stvari sasvim suprotno? To jest, Edelman pretpostavlja, da postoji intimna veza, neka vrsta strukturnog izomorfizma izmeu ideologije porodice (i deteta) i politike, i da e politika sebe uvek predstavljati preko odreene slike porodice kao rata, odbijanjem onoga ega se boji (nebudunosnog, kvir, negativnog). Ali, mi znamo da politika u praksi, kao i mere izabranih vlada, imaju veoma kontradiktorne stavove prema porodicama, kasapei s jedne strane budete za jaslice, dok s druge strane doputaju samo minimalno oinsko odsustvo, i tako dalje. Naravno, postoje oigledni imperativi iza ovih tendencija, koji objanjavaju zato se, na primer, trudnice ese otputaju u odnosu na njihove kolege i koleginice bez dece.12 Oni mnogo manje razmatraju simboliku ulogu porodice u politikom imaginarijumu, a daleko vie kontradiktorne veze izmeu ekonomskih zahteva i ideolokih pritisaka: ako politika i ekonomija dele sliku deteta i fantaziju budunosti, onda to nije nuno na isti nain. Kapitalizmu mogu biti potrebni budui radnici na dui rok, ali kratkorono gledano postoji konflikt izmeu plaanja porodiljskog odsustva, na primer, i stvaranja profita. Te ekonomske protivrenosti unekoliko komplikuju Edelmanovu sliku jer ukazuju na neto izvan simbolikog i izvan sjaja ideologije. Iako je istina da politika uglavnom sebe predstavlja kao zatitnika poro dice (iako je to moda rea situacija izvan desniarskog uobliavanja nekih amerikih diskursa), jasno je da je u praksi porodica esto loe tretirana od strane istih onih vlada koje tvrde da je brane. Pored toga,
11 Ibid, strana 5.

protiv Edelmanove opozicije izmeu reproduktivno budunosnog i kvira, ovde empirijski postoje izuzetno razliite vrste porodinih aranmana, i postojale su tokom dugo vremena. Kao to su Baret (Barrett) i Mekinto (McIntosh) napisali u Antisocijalnim porodicama (The Anti-Social Family): Ako bi postojala direktna korespodencija izmeu medijske slike porodice i stvarnog sastava domainstava, nali bismo da veina stanovnitva ivi u nuklearnim zajednicama dece i njihovih rodi telja. Ipak, ako je verovati popisu iz 1971, manje od jedne treine britanskih domainstava je ukljueno u takav aranman, a samo jedno od deset je organizovano u normativno sankcionisanom obrascu sa ocem hraniocem porodice i majkom sa punim radnim vremenom domaice.13 Edelman bi naravno mogao da prigovori da njegova poenta nije empirijska, ve simbolika, i sigurno postoji neto prosvetljujue u mogunosti da se reproduktivni futurizam oznai, u svetlu Edelmanove analize, kad god promoli svoju nasmejanu, neodoljivu glavu s velikim oima. Ali, u svetlu relativne empirijske malobrojnosti tog normativnog pojma porodice, kao i dece koja se podiu zaradom oca i kunom brigom majke, postavlja se pitanje koliko daleko dosee Edelmanov pojam kvira. Ako kvirnost imenuje stranu onih koji se ne bore za decu14, mora li po definiciji da iskljui bilo koji porodini aranman, ma koliko da nije orijentisan na decu? Moete li imati porodine aranmane meu onima koji brinu o deci, a da to ipak nisu oni koji se bore za decu? Moe li neko imati generiki odnos prema deci, ili potpuno filtriranu logiku reproduktivnog futurizma, tako da mu je nemogue razmiljati o deci kao o bilo emu drugom osim kao o posebnima ili kao o malim anelima? Postoje, meutim, mnoga deca odgajana u situacijama gde je vrlo malo uloeno u njihovu budunost,
13 Michele Barrett, Mary McIntosh, The Anti-Social Family, Verso, London 1982, strana 3233. 14 Lee Edelman, No Future: Queer Theory and the Death Drive, strana 3.

12 Amelia Gentleman, Employers Targeting Pregnant Women For Redundancy, The Guardian, 05.06.2009. 222

223

i mnogo porodinih struktura u kojoj je briga za mlade ljude mnogo vie pitanje pragmatike nego ideologije. Edelman pojanjava da on ne govori o stvarno postojeim porodicama i realnoj deci, ali se mora napomenuti da povremeno sklizne od figurativnog ka bukvalnom, ili barem sigurno deluje kao da postavlja enu na stranu dece na prilino sumnjiv nain. Kako Frejmen (Fraiman) kae u svom itanju Edelmana: Slike enskih tela (...) su suptilno deerotizovane i asimilovane u prikazima dece15. Da li Edelman odlazi predaleko u retoriku hrianske desnice, povezujui prebrzo ene sa raanjem i nekom vrstom navodno prirodne materinske elje, koja zauzvrat treba da okarakterie reproduktivni futurizam? Edelman izgleda da asimiluje sve pojmove porodice sa pojmovima budunosti, i posmatra porodice kao vrste, reakcionarne entitete u opozitu sa kvir negativitetom koji potresa identitet. Ali, ta je identitet porodice, po sebi? On nije realan u smislu veinskog sastava ivotnih aranmana (u najmanju ruku u sluaju Britanije, kao to je ranije navedeno). On nije ni neto neprimetno ideoloko ili vieno kao slika porodice koju predstavljaju (pre svega desniarski) poli tiari, a to je u praksi ispunjeno kontradikcijama. Verovatnijim se ini sluaj da ideologija mora biti toliko ekstremna da bi pokrila pravu istinu porodice kao ekonomske podrke za sve prekarnije trite rada. Tokom pedesetih, zarada jednog mukog hranioca porodice bila je dovoljna da podri celu klasinu porodicu, dok sada oba partnera moraju (u veini sluajeva) da rade da bi zaradili priblino isto toliki iznos. Ako su ene sada u potpunosti ukljuene u radnu snagu, to je zato to su plate muka raca smanjene, ak iako ene jo uvek ne uspevaju da zarade onoliko koliko zarade njihove kolege. Sve je komplikovanije pitanje ko brine o deci, a ni drava, ni klasina porodica izgleda da nisu u stanju da to urade efikasno i povoljno. Politika je tako ka-detetu orijentisana u teoriji, jer je toliko protiv-deteta (i protiv-ene) ustrojena u praksi.

Pretpostavljeni futuralni rezon reprezentativne politike je u stvari duboko fragmentiran i kontradiktoran, ni najmanje usaglaen sa pred stavom deteta ili predstavom same te politike. Edelmanov pojam kvira ipak izgleda da zavisi od preterano homogene slike drutvenog sveta. Pisanje, kao to Edelman tvrdi, iz prostora izvan okvira unutar koga se pojavljuje politika onakva kakvu poznajemo, a time i izvan sukoba gledita koja kao svoju pretpostavku dele stav da politike tela moraju opstati16, podrazumeva namerno superponiranje razliitih politikih kategorija razliitim nepolitikim kategorijama. Tako Edelman mea demokratiju sa detetom, racionalnost sa naivnim konceptom napretka, a heteroseksualnost sa reprodukcijom, uklanjajui mogunost kolektivnog organizovanja i delovanja. Kao to Don Brenkmen (John Brenkman) tvrdi: Edelman sastavlja svoj reduktivni koncept oblasti politikog, zauzvrat postulirajui oklopljeni mima drutvene i polne reprodukcije17. Zapostavljajui kontradiktorne ekonomske imperative koji su na delu u politikim koncepcijama porodice, i spajajui politiku sa razumom, Edelman ne ostavlja nimalo prostora za ono to bismo mogli nazvati kvir razlogom sa stanovita politike reprezentacije, a koji nije posveen ni detetu, ni polnom esencijalizmu. Ovde postaju vane Ransijerove ideje. Ako je kvir rezon uvesti neki smisao, vano je razdvojiti dve razliite vrste racionalizma, to Edelman odbija da uini. U poglavlju Neslaganja (Dis-agreement) pod nazivom Racionalnost neslaganja (The Rationality of Disagreement), Ransijer navodi: Politika racionalnost je jedino zamisliva upravo pod uslovom da bude osloboena od alternative u kojoj bi izvesni racionalizam eleo da je obuzda, bilo kao razmenu partnera koji stavljaju svoje interese i standarde na diskusiju ili kao nasilje iraci onalnog.18
16 Lee Edelman, No Future: Queer Theory and the Death Drive, strana 3. 17 John Brenkman, Queer Post-politics, Narrative, vol. 10, br. 2, 2002, strana 176. 18 Jacques Rancire, Dis-agreement: Politics and Philosophy (prev. J. Rose), University of Minnesota Press, Minneapolis 1999, strana 43.

15 Susan Fraiman, Cool Men and the Second Sex, Columbia University Press, New York 2003, strana 131. 224 225

Savremena parlamentarna politika zasniva se na tom pojmu izvesnog racionalizma, realpolitike svakodnevnog, gde je nekakav poredak bolji nego njegov potpuni izostanak, gde opasnost od stvarnog nasilja u javnom prostoru lebdi kao senka preko pesimistinog i iznurenog prihvatanja podmitljivosti javnog ivota. Protiv takvog pojma racionalizma, koji u osnovi nije nimalo racionalan (ideja da glasanje svakih etiri ili pet godina iscrpljuje politike elje ljudi, na primer), Ransijer postavlja daleko suptilnije razumevanje racionalizma i iracionalizma, koje razmatra u smislu sutinske jednakosti govoreih bia: Jer je ideja da su bia koja govore ravnopravna zbog njihovog zajednikog kapaciteta za govor razumno-nerazumna ideja... Tvrdnja o zajednikom svetu se tako deava kroz paradoksalni mizanscen koji spaja zajednice sa ne-zajednicama.19 Ako je, u stvari, predstavnika politika jedina nerazumna, onda je na tim trenucima racionalnog prekida i tim dogaajima i zbivanjima koja prekidaju svakodnevni tok politikog diskursa koji misli da je praktian, iako je u sutini neverovatno nestabilan, da donesu pravu vrstu kvirnosti. Edelman je stoga potpuno u pravu kad istie znaaj remeenja postojeeg poretka, ali grei kad insistira da se uvek mora biti na strani nerazumnosti ili antirazuma. Ransijer, umesto toga, prepoznaje subverzivnu i remetilaku pri rodu politike: Ono to ini politiku predmetom skandala je da je to aktivnost koja za svoju racionalnost ima racionalnost neslaganja.20 Sa stanovita navodno racionalne drave, ta racionalnost neslaganja drugim reima, tvrdnja da se politika, daleko od toga da bude sigurna osnova, zasniva na disenzusu, sposobnosti govoreih bia da se meusob no ne slau pojavljuje se kao izrazito paradoksalna i pretea. Ne radi
19 Ibid, strana 55. 20 Ibid, strana xii. 226

se samo o tome da se ljudska bia ne slau meu sobom, nego i o tome da neki ne mogu ni da se uju, a to je ono gde se sigurna identifikacija poje dinaca ukida: Za Ransijera, ako postoje neki nevidljivi, bezimeni i obespravljeni ljudi, to je zato to oni ne uestvuju u javnom (politikom) ivotu grada (mehanizmi za podelu legitimnog udela, odravanje poretka, i tako dalje); to je zato to, iako imaju priznato mesto u drutvu, to jest mesto vieno kao korisno, a identifikovani su kao takvi da nanjom sociologijom, oni su ipak iskljueni iz legitimnog govora.21 Za razliku od Edelmanove koncepcije kvira, koja je isto negativna, moda ak i individualistika, Ransijer u svom poimanju politike eksplicitno na glaava ulogu koju igra jednakost. U poglavlju pod naslovom Od arhipolitike do metapolitike (From Archipolitics to Metapolitics), Ransijer tvrdi da: Politika postoji samo kroz uspevanje jednakosti svakog sa svakim u praznoj slobodi dela zajednice koji deregulie bilo koji broj delova. Jednakost koja je nepolitiki uslov politike ne razotkriva se ovde kao ono to jeste: pojavljuje se samo kao prikaz pogrenog.22 Prikaz pogrenog (kao suprotstavljenog pravu23 klasine politike filozo fije i sudske prakse) moe, meutim, biti shvaen kao kvir, ak i u ne kim od Edelmanovih znaenja: on je neeljen, negativan, a ne razumljiv sa stanovita postojeeg poretka i postavljenih demarkacionih mesta. Kao to je Marks prvobitno tvrdio, mogunost nemake emancipacije moe nastati samo:
21 Jean-Louis Dotte, Roxanne Lapidus, The Differences Between Rancires Msentente (Political Disagreement) and Lyotards Diffrend, SubStance, vol. 33, br. 1/103, 2004, strana 79. 22 Jacques Rancire, Dis-agreement: Politics and Philosophy, strana 61. 23 U prevodu nije pronaena adekvatna igra rei za originalni opozit wrong-right (Prim.prev.).

227

[] u formiranju klase sa radikalnim okovima, klase graanskog drutva koja nije klasa graanskog drutva, klase (Stand) koja je raspad svih klasa, sfere koja ima univerzalni karakter zbog njene univerzalne patnje i koja ne postavlja zahtev ni za jednim parti kularnim pravom, jer nepravda koju ona trpi nije partikularna nepravda, ve nepravda u naelu.24 Ideja nepravde u naelu prevazilazi opise graanskog drutva sa svojim regulisanim klasama i delovima: nepravda se ne odnosi na grupu ljudi koji su na neki nain bili loe tretirani, ve je neto strukturalno vie od samog grupnog ili klasnog identiteta. Kako Ransijer tvrdi: Politika pre staje () gde god je celina zajednice redukovana na sumu njenih delova bez ostatka.25. Kad Edelman govori o kvirnosti kao o mestu izvan konsenzusa26, vrlo se pribliava Ransijerovom shvatanju politike kao izuzetka, osim to bi za Edelmana to mesto na neki nain bilo radikalno suprotstavljeno politici kao takvoj. No, Ransijerova pozicija je manje kruta: postoje dva politika poretka i dva poretka racionalnosti. Sa jedne strane, postoji politika koju on dovodi u vezu sa merama (policy), klasi na politika filozofija i konsenzus, i, sa druge strane, postoji politika kao prekid i neslaganje (ili disenzus). Kako Ransijer tvrdi: Politika, u svojoj posebnosti, je retka. Ona je uvek lokalna i sluajna. Njena stvarna eklipsa je sasvim realna i nema politike nauke koja bi mapirala njenu budunost vie od politike etike, da bi njeno postojanje uinila iskljuivo predmetom volje.27

Politika za Ransijera bukvalno nema budunost, ili barem nema onu koja je predvidljiva. Kao to Holvard (Hallward) tvrdi: Prema Ransijeru, jednakost nije rezultat pravednije raspodele drutvenih funkcija ili mesta, koliko je neposredni prekid svake takve distribucije; to se ne odnosi na mesto, ve na nemanje mesta ili izmetenost, ne na klasu, ve na neklasifikovano ili ono to je izvan klase.28 Zaista postoje, kako Ransijerov rad sugerie, drugi naini razmiljanja o politici koja nema budunost, uprkos Edelmanovom insistiranju na tome da su sve politike okrenute ka budunosti (Dete ostaje veiti horizont svake priznate politike29). Moda je sluaj u tome to su, istorijski, neki naini razmiljanja o alternativnim shvatanju politike vis--vis deteta odseeni od nas: u tom smislu, dakle, Edelmanov rad se moe posmatrati kao registrovanje kraja niza politikih mogunosti. Njegova centralna implikacija je da je politika, u samoj svojoj prirodi, konzervativna. Edelman tvrdi da politika radi na afirmaciji strukture, na potvrivanju drutvenog poretka, koji potom namerava da je prenese na budunost u obliku njenog unutranjeg deteta30. Njemu je jasno da je reproduktivni futurizam doao da podvede sve vrste politike, i leve i desne. On postavlja: ideoloku granicu politikom diskursu kao takvom, koji uva u pro cesu apsolutnu privilegiju heteronormativnosti, inei nezamislivo, vrenjem izbora uloga van politikog domena, i stvaranjem mogu nosti kvir otpora tom principu organizovanja odnosa u zajednici.31
28 Peter Hallward, Staging Equality: On Rancires Theatrocracy, New Left Review, januar/februar 2006, strana 110. 29 Lee Edelman, No Future: Queer Theory and the Death Drive, strana 3. 30 Ibid. 31 Ibid, strana 2.

24 Karl Marx, Early Writings (prev. R. Livingstone), Penguin, London 1974, strana 256. 25 Jacques Rancire, Dis-agreement: Politics and Philosophy, strana 123.

26 Lee Edelman, No Future: Queer Theory and the Death Drive, strana 3. 27 Jacques Rancire, Dis-agreement: Politics and Philosophy, strana 139. 228 229

Meutim, pitanje kvir otpora (koji je nefuturalni) odnosima u zajednici, u stvari je bio problem za razne politike pokrete u dvadesetom veku. Postojale su razliite vrste kvir otpora organizovanom principu hetero normativnosti, koji su istovremeno bili i eksplicitni politiki projekti. U izvesnom smislu oni su bili i razliiti odgovori na sam problem koji Edelman identifikuje kao reproduktivni futurizam. Sledei odeljak bavi se jednim od tih pokuaja da se preispitaju i dete i politika, korienjem primera ranih kibuca od sredine dvadesetog veka, kao i istorijske diskusije o pravu na abortus. Dok se za kibuce ne moe rei da jasno izraavaju ransijerovsku politiku kao takvu, oni obezbeuju kvir odgovor na problem na koji Edelman misli da se vie ne moe politiki odgovoriti. Moe se videti da su se diskusije o abortusu istorijski odvijale u mnogo razliitijim okvirima nego to to Edelman dozvoljava, oslobaajui tako odreenu vrstu racionalne politike iz razvratnog zagrljaja reproduktivnog futurizma.

najmanje pet godina nakon ulaska u kibuc, jer ivei kao to mi inimo (...) kako moemo da imamo decu?.32 Iako su ovi sluajevi u projektu kibuca neobini (veina drugih kibuca bili su olienje otvorenog reproduktivno-futuristikog cionizma), i jasno samoporaavajui u dugoronom periodu (kako bi se oni sami mogli obna vljati bez dovoenja ljudi izvan zajednice?), postoji jasan pokazatelj da je u pitanju veoma ozbiljan politiki projekat (kako kolektivno iveti i raditi) koji se reavao bez pozivanja na pozitivni reproduktivni futurizam bilo koje vrste. U stvari, deca su ta koja e se ispreiti na putu politike: oni su se plaili da e drugarstvo biti manje postojano, ivei kao mi (...) kako moemo da imamo decu?. Intimna veza koju Edelman identifikuje izmeu politike i futurizma, jedine politike koja nam je doputena da je znamo33, ovde se opoziva: politika je razdvajanje kolektivnog ivota i reprodukcije. Projekat tih ranih kibuca sigurno nije proizvoljna sila bezumnog nagona koja negira budunost34, kao to Edelman karakterie kvir, ali nije ni reproduktivno futuralna. Dakle, ta je to? Antideji kibuci ipak naglaavaju tekoe koje Edelman ima u asimilaciji svih politika sa slikom deteta. Kako Betelhajm pokazuje u objanjenju, u sluaju antidejeg kibu ca, ako su deca eventualno bila roena, trebalo je odgovoriti na ozbiljna pitanja, ali ona svakako nisu dola bilo iz prirodne elje za detetom, ili iz neke posebne panje posveene deci: Kada je roeno prvo dete u kibucu niko nije znao ta da radi sa njim. Nae ene nisu znale kako da se brinu o bebama. Ali, na kraju, videli smo da tako nije moglo da se nastavi... Do momenta
32 Bruno Bettelheim, The Children of the Dream, Thames & Hudson, London 1969, strana 1819. 33 Lee Edelman, No Future: Queer Theory and the Death Drive, strana 134. 34 Ibid, strana 127.

II Politika protiv reprodukcije Onoliko neobino koliko to moe da izgleda, naroito u Edelmanovom itanju, neke politiki motivisane grupacije ipak se nisu eksplicitno motivisale eljom za decom (bilo idealno ili empirijski). Sledi citat iz Dece snova (The Children of the Dream) Bruna Betelhajma (Bruno Bettelheim), studije o odgajanju dece i obrazovanju u ranim kibucima: Prema prii Dozefa Baraca (Joseph Baratz), o prvom kibucu Degania (1954), prvobitni stanovnici kibuca (od kojih je jedan i on sam) nisu eleli decu u svojoj zajednici. Veina doseljenika ak nije elela ni da se vena, jer su se plaili da e deca odvojiti porodicu od grupe, to bi (...) drugarstvo uinilo manje postojanim. Zato je ozbiljno predloeno da se svi lanovi obaveu da se nee venati

230

231

kada je bilo etvoro dece u naselju, odluili smo da se neto mora uraditi. To je bio teak problem. Kako e istovremeno da rade i brinu o svojoj deci? Da li e svaka majka da brine samo o svojoj porodici i da ne radi nita drugo? S druge strane, izgledalo je da se mukarci nisu oseali sposobnima. Ali, ene nisu elele ni da uju za naputanje obezbeivanja svog udela u ivotu i radu za jednice... Neko je predloio da kibuc treba da zaposli medicinsku sestru... Nismo zaposlili medicinsku sestru, ali smo izabrali jednu devojku da brine o vie njih i obezbedili smo kuu gde su mogli provesti dan dok su majke bile na poslu. I tako se ovaj sistem razvi jao, da bi se na kraju primenjivao u svim kibucima, s tom razlikom to su u veini kibuca deca spavala u dejoj kui, dok su kod nas [u Deganiji] tokom noi ostajala u roditeljskim kuama Tek nedavno smo izgradili hostel za decu stariju od dvanaest godina, gde naa deca ive.35 Zanimljivo je primetiti da celokupna Betelhajmova rasprava o kibucima uzima u obzir veoma nisku stopu pojavljivanja mentalnih bolesti u paru sa vrlo visokim akademskim postignuem: ono to se na kraju ispostavlja kao vrsta reproduktivnog antifuturizma je neverovatno efikasno u dene urotizaciji granica budunosti kojima Edelmanova rasprava oznaava svu politiku. Ali kako se kubuci odnose prema Ransijerovom pojmu politike? Zar ona nije prekodirana podelama i ulogama, koliko god da loe funkci onie? Moda. Politika je za Ransijera u krajnjoj liniji anarhina: U svom strogom smislu, politika postoji jedino u prekidima inova imple mentacije kojima nedostaje bilo koji opti princip prava.36 Meutim, postoji neto u pokuajima kibuca da reorganizuju ivot zajednice du linija politike, ali ne sa porodicom u prvom planu, to pravi problem nainu na koji Edelman tako jasno povezuje politiku sa reprodukcijom.
35 Bruno Bettelheim, The Children of the Dream, strana 1819.

Edelmanova elja da pomea svu politiku sa reproduktivnim futurizmom ini nepravdu politikama koje stoje iza nekih od istorijskih pomaka u nainu na koji je, na primer, abortus bio koncipiran. ak i u primerima antireproduktivnih pokreta, koje je Edelman lino dao, brz je u tvrenju da ove kampanje za prava na abortus oblikuju raspravu u prilog borbe za nau budunost za nae keri i sinove37. Ali, dok je istina da se rasprava protiv abortusa (posebno u Americi) esto odigrava na teritoriji desnice (gde vlada pro-life retorika), to svakako nije sluaj u drugim delovima sve ta gde se abortus brani u ime one dece koja su ve roena, odnosno zaro bljena u okvir reproduktivnog futuriteta. Drugde, to je racionalnost ene, njena sposobnost da donosi ekonomine i pragmatine odluke, koje pre svega karakteriu, u bilo kojoj raspravi, dobre i loe strane abortusa. Isto rijski gledano, takoe, diskusije o abortusu odravane su u irim kontek stima nego to je naglaavanje abortusa uz pitanje jednakih prava na rad, progresivne koncepcije porodine strukture, i tako dalje. Pre nego to je Staljin ukinuo zakone, Sovjetski Savez pod Lenjinom je bio prva zemlja koja je obezbedila slobodan i abortus na zahtev. Ovi zakoni nisu formuli sani u terminima ivota, ve u terminima pragmatizma zasnovanog na pojmu politike jednakosti. Kao to Vendi Z. Goldman (Wendy Z. Goldman) pie: Sovjetski teoretiari smatraju da je tranzicija u kapitalizam izmenila porodicu podrivanjem njene socijalne i ekonomske funkcije. U socijalizmu, ona bi odumrla, a u komunizmu bi u potpunosti prestala da postoji.38 Sve dok se porodica razmatra u svojoj drutvenoj i ekonomskoj funkciji, nema nikakvog smisla govoriti o njenoj snazi kao o predstavi, koliko god
37 Lee Edelman, No Future: Queer Theory and the Death Drive, strana 3. 38 Wendy Z.Goldman, Women, The State & Revolution: Soviet Family Policy & Social Life, 19171936, Cambridge University Press, Cambridge 1993, strana 11.

36 Jacques Rancire, The Politics of Aesthetics (prev. G. Rockhill), Continuum, London 2006, strana 90. 232 233

mona ta predstava moe da bude. Edelman konano ustupa mnogo vie mesta veoma uskoj ideolokoj slici porodice koja je, premda pogubna, laka za opovrgavanje osvrtom na istoriju i praksu, nego to se misli. Kako Tim Din (Tim Dean) kae: polemika ljutnja koja proima Bez budunosti izgle da da je masovno prisvojena iz buncanja na desnom krilu, koje nam on preporuuje da posluamo.39 U prvom delu sam pokuala da identifikujem neke od protivre nosti izmeu savremene porodice i zahteva kapitalizma, dok sam gore navela primere politike koja se ne zasniva na reprodukciji i reprodukcije koja se ne zasniva na futuralnosti: iz ovoga sledi da postoje znaajni isto rijski pomaci u nainu na koji su se porodica i predstava deteta premetali u fokus i izvan fokusa. Uzmite samo diskusije koje okruuju oplodnju in vitro. Prva odriva reproduktivna praksa u kasnim sedamdesetim, rana vetaka oplodnja, smatrana je paganskom i ateistikom40. Sada, meu tim, uprkos rasipanju potencijalnih vitalnih embriona u procesu, ona se generalno smatra za praktinu opciju za neplodne parove. Ovde su pro tivrenosti savremenog socijalnog oseanja prema deci izloena jo jednom: reproduktivnim futurizmom ispostavlja se da nee biti ulagano u svu decu, ve samo u onu koju pragmatizam omoguen tehnologijom odlui da zadri. Edelman govori o morbidnosti svojstvenoj fetiizaciji kao takvoj kada protivnici abortusa koriste fotografije fetusa da bi naglasili slinost fetusa sa potpuno oformljenim detetom.41 On je u pravu kada tvrdi da morbidnost i politika ivota izgleda da idu ruku pod ruku, a zatim nasta vlja da tvrdi da sam kvir ima obavezu da ostane veran ovoj morbidnosti, da izloi pogreno prepoznate investicije sentimentalnog futurizma:

Subjekt (...) mora da prihvati svoj sintome, svoj pojedinani put ka jouissance... To to predlaem je etiko breme kojem kvirnost mora da pristupi drutvenom poretku odanom pogrenom prepoznava nju svoje investicije u morbidnost, fetiizaciju i ponavljanje: da naseli mesto besmislenosti povezano sa sintomom; da shvati ne obnovljeno i neobnovljivo, seksualnost ije pojedinano insistiranje na jouissance, odbaujuci svaku prepreku postavljenu od sentime ntalnog futurizma, izlae estetsku kulturu kulturu formi i nji hovih reprodukcija, kulturu imaginarnih oblika koja je uvek ve i kultura smrti, nameri preziranja sile nagona smrti koja unitava grob koji zovemo ivot.42 To ne izgleda ba kao otkrovenje. Mi uglavnom ivimo u pragmatinom prihvatanju te kulture smrti. Jedva da nas pogodi kada, na primer, stati stike pokau da je u 2004. godini abortiralo 60% ena koje su ve rodile bar jedno dete.43 esto se ispostavlja da se osobe, najvie identifikovane sa decom majke sa ivotom nose mnogo pragmatinije nego to bismo inae mogli verovati. Edelman mora da ignorie istorijske i aktuelne primere kampanja za pravo na abortus i druge stavove prema porodici, kako bi ugurao svu politiku u jednu viziju kojom potom suprotstavlja svojoj pojam kvira. Kako Brenkmen tvrdi: Garantovanje desnici statusa onih koji slue kao uzor za drutveni poredak pogaa me kao politiki samounitavajue i jednostavno teorijski pogreno.44 Postoje pravi momenti od istorijskog i politikog znaaja u smislu razmiljanja o porodici koja se ini da e da umakne Edelmanovom rasputanju politike kao neminovno futuralne. Mi ne treba da odustanemo od politike u potpunosti, dok i dalje prihvatamo
42 Ibid, strana 4748. 43 Tiffany Sharples, Abortion Rate Falls, But Not Equally For All Women, Time, 23.09.2008. 44 John Brenkman, Queer Post-politics, Narrative, vol. 10, br. 2, 2002, strana 177.

39 Tim Dean, An Impossible Embrace: Queerness, Futurity and the Death Drive, u: James J. Bono, Tim Dean i Ewa Plonowska Ziarek (ur), A Time for the Humanities: Futurity and the Limits of Autonomy, Fordham University Press, New York 2008, strana 126. 40 Michele Barrett, Mary McIntosh, The Anti-Social Family, strana 11. 41 Lee Edelman, No Future: Queer Theory and the Death Drive, strana 41. 234

235

da je prikaz deteta velika ideoloka prepreka. Ransijerov pojam politike jednakosti (Politika [...] je ona aktivnost koja ukljuuje jednakost kao svoj princip45) ne priznaje osnov za politiku onako kako se pojavljuje (ureivanje drave, odravanje poretka, navodni konsenzus), niti misli da je politika nemogua ili neeljena, kao to to Edelman tvrdi. Moramo postaviti pitanje: da li su sve politike po definiciji konzervativne? Da li se negativnost ili otpornost postojeim strukturama moi uvek prevodi nazad u neki stabilan i pozitivan oblik? Primeri kibuca i raznih kontra dikcija u ideologiji i praksama savremene reprodukcije jasno pokazuju da Edelman, dok ima jak argument o obliku koji ideologija deteta uzima, mora da ignorie nestabilne kompromise koje je savremeni svet ve napra vio sa sobom, ukljuujui ivot i smrti u reprodukciji. Alen Sinfield je istraivao da li mi zaista treba da pomeamo sve politike aspiracije sa Edelmanovom koncepcijom reproduktivnog futurizma: moda repro duktivni futurizam zarobljava i zloupotrebljava druge politike tenje, a potrebno ih je ponovo potvrditi46. To, dakle, ne znai da je sva politika reproduktivno futuralna, ve da je ta slika uspela da izopai i druge poli tike elje, koje mogu imati sloeniji odnos prema deci i progresivnu koncepciju oveanstva. Edelman polemiki odbacuje levi stav prema kviru, koji je shvaen kao nita vie nego seksualna praksa kojoj je potrebna demistifikacija47. Dok odreeni vid leviarskog miljenja ne sledi tu liniju demistifikacije (tvrdei, na primer, da su mnogi oblici seksualnog izraavanja prirodni), Edelman redukuje levi stav o seksualnosti na jednostavno pitanje prihva tanja, kao nain da uspostavi tvrdnju da kvir ne mora nita da znai levici. Ali postoje, kao to je gore navedeno, sasvim razliiti naini razmi ljanja o porodici (u nefuturalnom, neideolokom kljuu) i politici, i o
45 Jacques Rancire, Dis-agreement: Politics and Philosophy, ik. 46 Alan Sinfield, Review of Lee Edelmans No Future, Radical Philosophy broj 134, novembar/decembar 2005, strana 50. 47 Lee Edelman, No Future: Queer Theory and the Death Drive, strana 28. 236

oba ova pojma zajedno. Kada Ransijer razmatra predmet politike, on razjanjava da: Subjekt politike ne moe precizno da se identifikuje ni sa ove anstvom i okupljanjem populacije, niti sa identitetima defini sanim ustavima. Oni su uvek definisani preko intervala izmeu identiteta, dok su identiteti odreeni drutvenim odnosima ili pravnim kategorijama.48 Moe li taj interval izmeu identiteta biti jouissance koji Edelman izjedna ava sa kvirom? Dok Edelmanov psihoanalitiki subjekt ni na koji nain ne moe biti shvaen kao slian (ne)entitet Ransijerovom subjektu politike, ta ideja o intervalu izgleda da ukazuje na neuhvaeno mesto koji bi moglo u izvesnom smislu biti opisano kao kvir. U Edelmanovom odgovoru Donu Brenkmanu navodi se da: Seksualnost odbija demistifikaciju kao to drutvo odbija kvirnost49. Opredmeivanjem seksualnosti kao neega to odbija znaenje, Edelman je na neobian nain supstancijalizuje; Ransijerov izlaz iz identi teta odreenih drutvenim odnosima ili pravnim kategorijama mnogo manje zavisi od bilo kog ve postojeeg identiteta, iako je on zadrao sam koncept politike koji Edelman odbacuje. ini se da ne postoji razlog zato subjekt politike za Ransijera ne bi mogao biti kvir u Edelmanovom smislu, u isto vreme ponovo potvrujui pojam racionalnosti daleko od kategorija drave. Pre nego to dam kratak rezime ovog probnog kvir racionalizma, jo jedan strukturni element Edelmanovog argumenta bie adresiran: element nagona smrti.

237

48 Jacques Rancire, Hatred of Democracy (prev. S. Corcoran), Verso, London 2006, strana 59. 49 Lee Edelman, No Future: Queer Theory and the Death Drive, strana 181185.

III Smrt i dete Jedan aspekt Edelmanovog argumenta je ideja da smo svi mi, u izvesnom smislu, na kraju vraeni, svejedno da li smo kvir ili ne, do nagona smrti. Reproduktivni futurizam daje sve od sebe da odagna opasnost od besmi slenosti koju kvir navodno predstavlja, ali na kraju postaje sauesnik: negira na negativitet (...) samo ih vraa, ironino na nagon smrti uprkos samima sebi50. Tako reproduktivni futurizam i politika (sve politike) koja nosi njegovu oznaku i jeste, u srcu, kao ponavljajua, ona koja nije mrtva, narcisoidna i besmislena kao nagon smrti koji animira kvir moda je upravo sluaj da kvir u ovome vie uiva (ironino, naravno). Edelmanov argument je izuzetno inteligentan po ovom pitanju, jer izbe gava zakljuak da je kvir neto drugo u odnosu na drutveni poredak i simboliko. Svi nagoni su smrtni nagoni, ak (ili pogotovo) oni koji za maskotu imaju malu, nasmejanu decu. Ali, kao to sam pokuala da uka em u drugom odeljku, ini se jasno da postoje oblici ponavljanja i besmisla (odbaeni embrion vantelesne oplodnje, ista svakodnevica abortusa, ak i onih koji su ve empirijski na strani reproduktivnog futurizma) koji su u potpunosti prepoznati. Mi, moda, ne elimo da to nazivamo ironijom, kao to to Edelman radi, za razliku od kontradikcija generisanih ideolo gijom i protivrenim zahtevima kapitalizma (koji je, dodue, mnogo manje privlaan), ali izgleda jasno da iza pro-life besa i ubijanja doktora koji rade abortuse, postoji vrlo dobro shvaena veza sa narcizmom (odabir dece za koju elite da opstanu u vaoj linoj slici) i besmisao generisan od strane proizvoljnog biranja jednog fetusa koji e nadiveti druge. To nije stvar morala, ve pria o tome na koji nain simboliki poredak stvara odreene subjekte sposobne da ive sa tim kontradikcijama. Savremeni odnos porodice i reprodukcije, u odnosu na kapitalizam, zaista lii na lakanovski nagon smrti u nekim aspektima, ali, za razliku od Edelmanove koncepcije kvirnosti, on prilino podsea na oblik besmisla kojem nedo
50 Ibid, strana 153. 238

staje jouissance. Zato? Poto sve te odluke navodno privatni izbori da se reprodukuju, da imaju vantelesnu oplodnju i da abortiraju priznaju u samom svom ponavljanju besmislenost tih samih izbora (ili barem njihovu proizvoljnu prirodu). Meutim, besmislenost nije vrsta jouissance, to je samo potvrda da su deca uvek umirua da bi drugi mogli da ive. Kako pisac Hanif Kureji (Hanif Kureishi) tvrdi u vezi sa Intimnou (Intimacy), filmom koji istrauje, izmeu ostalog, banalnost ljubavnih afera: Ako se Britanija ini hedonistiki i politiki paralisanom, moda je to zato to se politika uselila unutra, u telo. Politika linih odnosa, privatnih potreba, roda, braka, seksualnosti, poloaja dece, zamenila je politiku drutva, koje izgleda nekontrolisano.51 Odnos izmeu javnog i privatnog ili izmeu drutvenog i linog otkriva da je ono to je moda jo manje zamislivo od kvir negativnosti drutveno po sebi. Ono ukljuuje nestabilni raskol izmeu javnog i privatnog: ako bi drutva stvarno brinula o tome kada i kako pojedinci imaju decu, mi vie ne bismo smatrali te izbore za line odluke, ve za faktore koje treba razumeti u kontekstu ire politike. Lako se moe desiti da se ode dalje od Edelmana, da politika reproduktivnog futurizma ne samo da pokua da odbije uas kvir jouissance, ve da ga zamrzi zato to deli istu strukturu sa besmislenou savremenog reproduktivnog ponaanja, ali bez uzbuenja bivanja dovoljno besmislenim. Reproduktivni futurizam moe, u stvari, prezirati kvir, shvatajui da je njegova sopstvena struktura zaista Ponzi ema (Ponzi scheme), kako je Edelman opisuje, Ponzi ema u kojoj ak i ljudi na vrhu ne mogu da uivaju veoma dugo.

239

51 Hanif Kureishi, Our Beautiful Project, The Guardian, 31.01.2001.

Zakljuak itanje Edelmana paralelno sa Ransijerom otkriva zajedniku zabrinutost oko intervala izmeu identiteta, kao i odbrane izmetenih, bilo da su to Ransijerovi pogreni ili Edelmanovi kvir. Meutim, Ransijerova dvo struka koncepcija politike dozvoljava odreenom pojmu racionalnosti da opstane, koji izbegava jednostavno spajanje razuma sa postojeim poret kom i sa politikom tout court. Ono to Edelman, na kraju, odbija, je moda da se misli o budunosti koja je radikalno neodreena, avenir nasuprot venir. Ubedljivo je, ali to nije cela slika, misliti da je politika iscrpljena njenom futuralnou, ako jo uvek nismo razradili ta bi ta budunost mogla da bude. To je izlaz iz Edelmanovog sveta koji nam Ransijer omogu ava da vidimo: Ransijerov pojam politike, ma kako da je redak, omoguava nam da razmiljamo i izvan ironinog, neumirueg sveta kvir jouissance, koji Edelman doziva, i svakodnevnog sveta pragmatinog, ureenog futu rizma. On to ini ne svodei ni razum niti kvirnost na njihove sopstvene ili meusobne neprijatelje. Kvir racionalizam bi precizno pomirio najbo lje elemente oba mislioca: remetilaku politiku jednakosti onih koje mainstream ne vidi i ne uje, sa shvatanjem razumom neeg drugog od dobro ureenog. Umesto sentimentalnog, vitalistikog razumevanja dece kao nosilaca budunosti, on bi ih tretirao kao nita posebno, ali u pozitivnom smislu. Od svih bezbrojnih porodinih struktura koje postoje, nijedna ne bi bila slavljena kao arhetip, i bez obzira na jouissance koji se tu moe zadrati, mogli bismo kolektivno poeti da razmiljamo o njiho vom remeenju, pre nego da o njima mislimo kao o upljoj, sebinoj nega tivnosti.

SmartMama
subRosa Problem Otpor ena prema kibernetikim adaptacijama Medicinsko i vojno istraivanje u oblasti adaptacije i rekon strukcije organskih tela (tela od mesa) kao osnove za kiborg organizme, izuzetno je napredovalo od ezdesetih godina 20. veka. Kao i obino, u ovom istraivanju za prototip je uzeto telo mukar ca. Na primer, u radu Kiborzi i svemir (Cyborgs and Space) Manfred Klajns i Nejtan Klajn (Manfred Clynes, Nathan Cline) piu: Reavanje mnogih tehnolokih problema u vezi sa ovekovim [sic] putovanjem u sve mir adaptiranjem oveka [sic] njegovom okruenju, a ne obrnuto, ne samo da e obeleiti znaajan korak u ovekovom [sic] napretku u nauci, ve ove kov [sic] duh moe dobiti nove i ire dimenzije.1 enska tela su kroz isto riju ozloglaena zbog otpornosti na mainske adaptacije i medicinske kvalifikacije. Nepredvidivo opadanje i tok menstrualnog ciklusa, hormona, raspoloenja, libida, gubljenje ili dobijanje na teini, metabolizam, ovu lacija, trudnoa, gestacijski period, plodnost i prirodni ritmovi raanja, predstavljaju estoka iskuenja za naune metode kontrole i upravljanja. Reprodukcija, kao osnovna funkcija ene, bila je u centru intenzi vnih medicinskih intervencija i kontrola na Zapadu bar od poetka hrianstva. Poslednjih decenija 20. veka medicinska kontrola (mukaraca) i napredak tehnologija reprodukcije bili su predmet obimnog naunog istraivanja i razvoja. Koristei laboratorijski tretirane ljudske repro duktivne elije, naunici sada mogu kreirati genetski i nauno modifi kovane embrione, koje bi potom usaivali u ene. Meutim, iako se nove metode neprekidno otkrivaju, jo uvek je znatno manje mogue kontroli sati procese trudnoe i raanja.
241 1 U: Chris Hables Gray (ur), The Cyborg Handbook, Routledge, New York & London, 1995, strana 33.

izvor: Borderlands e-journal, Vol. 8, br. 2, 2009. prevela sa engleskog jezika: Tanja Markovi

240

Poseban problem je to to je teko sve vreme kontrolisati i nadgledati trudnice i porodilje koje se slobodno kreu meu ostatkom populacije. Dok doktori pokuavaju da reguliu ivote, aktivnosti i ishranu svojih pacijenata, ene su sklone opiranju ovakvoj vrsti kontrole, i mnoge od njih se po navici ne povinuju doktorskim naredbama i ne govore istinu o svojim namerama. Tome treba dodati sve ee korienje surogat-majki od strane neplodnih ili starijih parova, ena sa zdravstvenim problemima, gej parova, samaca i ostalih. U skladu sa tim, lica koja unajmljuju surogat majke trae zakonsko pravo da prate i odreuju njihov nain ivota, ishranu i aktivnosti. Ali, na koji nain to moe biti uinjeno bez fizikog zatvaranja ene ili njenog neprekidnog praenja? Sa opadanjem stope raanja i plodnosti, u interesu je graana da uestvuju u nadgledanju i zatiti svih trudnica! Doktorima je do sada nedostajao siguran i objektivan metod stalnog nadzora nad udaljenim pacijentima, kao i nain da ih lee ukoliko nisu fiziki prisutni. Zahvaljujui novim uzbudljivim dostignuima u oblasti vojno-borbenih medicinskih istraivanja, tehnologija se dovoljno razvila da moe reiti ove probleme.

Sada je mogue kontrolisati i rukovoditi enama koje raaju, s obzirom na to da nove tehnologije omoguavaju nadgledanje prirodnih trudnoa i procesa raanja kroz teleprisutni akuerski nadzor i intervenisanje. Od sada e ene koje raaju moi da ive i poraaju se u tehnolokim, meha nikim i slinim sredinama, kao to su svemirske kapsule, vanzemaljska okruenja, zabaena bojna polja, opasne gradske oblasti, udaljena seoska mesta, nuklearne podmornice, bez ugroavanja potomstva i menjanja biolokog naslea embrionalnih organskih platformi koje su bile paljivo genetski modifikovane kako bi se ukopile u ova okruenja. Zajedno sa naprednim reproduktivnim tehnologijama koje takoe mogu biti telepri sutno koriene uz pomo smart tehnologija, novi sistemi daljinskog nadgledanja i rukovoenja trudnoama i poroajima predstavljaju ogro man prodor u kiborg-reprodukciju. Pored toga, istraivanje obeava kompletno teleprisutno nadgledanje surogat majki kojima se moe sistemski rukovoditi putem smart biotehnologija i kompletnih, teleprisutnih zaliha i kontrolnih sistema.

Proizvod Smart moda koja izuzima trud iz trudnoe Reenje Senzorna trudnika haljina SmartMama SmartMama tehnologije u trudnoi Kombinacijom izuzetnih dostignua u biotehnologiji, genetskom inenje ringu i smart tehnologiji, ini se da su u najmanju ruku obezbeena sredstva kojima se ene mogu ukljuiti u glavni projekat nove vrste tehniki konstruisane i potpomognute bioloke evolucije, koja prua mogunost nastanka nove rase kiborg platformi i organizama. Iako e vojska isprva biti glavni korisnik ove tehnologije, ona takoe ima neposrednu i dale kosenu korist i primenu u civilnom drutvu.
242

Smart trudnika haljina koristi tehnologiju smart majice preuzete iz vojno-borbene medicine. Taj izvanredan predmet koristi optike senzore povezane sa mreom kodiranih optikih vlakana koja vode do radio-transmitera, kako bi obezbedili konstantno nadgledanje telesnih sistema i podataka kao to su otkucaji srca, krvni pritisak, nivo tenosti, funkcionisanje nerava, majine fantazije, seksu alni nagoni, nagoni za hranom i slino. Povezivanjem senzornog sistema majke sa sistemom monitoringa i prikazivanja fetusa, stvoren je celoviti
243

unutranje-spoljanji majka-beba sistem nadgledanja i nadzora, koji e udaljenom akueru omoguiti da bude podrobnije informisan o svom paci jentu nego to su to danas, u graanskom svetu. Regulacioni i kontrolni sistemi smart trudnoe Tvrdoglavom otporu mnogih ena prema ovakvoj kontroli, naroito kada su pod iracionalnim uticajem monih hormona u trudnoi, nikada se ne moe pridati dovoljno panje. Iz tog razloga je sistem nadgledanja smart trudni ke haljine dopunjen aktivnim regulacionim i kontrolnim sistemom koji dozvoljava udaljenom doktoru teleprisutnu intervenciju na biolokim funkcijama majke, ukoliko smatra da je to neophodno. U ekstremnim sluajevima, sistem ak moe fukcionisati kao disciplinaran kroz sistem ugraenih okova ili drugih vrsta fizikog kanjavanja ili ograniavanja, koji se aktivira neodgovornim ili kriminalnim ponaanjem majke, kao to je konzumiranje alkohola, brze (nezdrave) hrane, puenje ili korienje droge.

SensaTech Senzori sa smislom Unutar senzorne trudnike haljine SmartMama Naa smart trudnika haljina koristi tehnologiju smart majice preuzete iz vojno-borbene medicine. senzor mozga: moe da se nosi kao minua. Kontrolie aktivnost mozga, intelektualnu tromost ili preveliku stimulisanost, upozorava na aktivnosti subverzivnih misli. (Primedba: nije povezan ni sa jednim drugim projektom u vezi sa mozgom. Pogledati dole za Obavetenje o povlaenju proizvoda).
244

senzor organa za varenje: nadgleda unoenje hrane i povraanje. De tektuje zabranjenu hranu u ustima i grlu. (Primedba: Ovi podaci lako mogu biti kontaminirani od strane same ene simuliranjem procesa ishrane i refleksa povraanja. Podaci moraju biti paljivo prouavani i uporeeni sa podacima drugih sezora). senzor plua: Prati disanje, detektuje preterano uzbuenje i udisanje duvanskog dima. senzor srca: Detektuje abnormalne ili ubrzane otkucaje srca; detektuje srani udar ili prestanak rada srca; pomae pri utvrivanju emotivnih stanja i promena raspoloenja; prati krvni pritisak. senzor bradavica: Zajedno sa senzorom klitorisa, analnim senzorom i senzorom srca, senzor bradavica detektuje seksualnu nadraenost, uzbuenje i aktivnost. Prati stanje bradavica i stvaranje mleka. senzor stomaka: Prati sadraje stomaka i nutricione aktivnosti; upozo rava na nedozvoljene kasne obroke i zabranjenu hranu. senzor fetusa: Prati odnos majke prema fetusu; regulie pomeranja i stanja fetusa. analni senzor: Opaa aktivnost i kretanja creva i anusa; detektuje uno enje stranog objekta u anus. (Primedba: unoenje ovog veoma osetljivog instrumenta moe biti izvreno samo od strane obuenog profesionalca). senzor materice: Detektuje svaki nametnuti i uznemirujui kontakt sa matericom iz spoljanje sredine. Upozorava na kontrakcije. senzori klitorisa: Detektuju stimulaciju i aktivnosti klitorisa. (Primedba: postavljanje ovih kritinih senzora je eksperimentalno s obzirom na to da klitoris ostaje dobrim delom neodreena teritorija ije je granice teko detektovati i kontrolosati).

245

NadzorOrgana Vi spavate tehnologija ne Sistem regulacije i kontrole trudnoe Na sistem je prilagoen enskim telima na osnovu najno vijih dostignua svemirske i vojne smart tekstilne i inter aktivne tehnologije. a. kapsula sa pumpom za osmotski pritisak za kontinuirano sporo ubrizgavanje biohemijski aktivnih supstanci. Kapsula je smetena u anus ene i omoguava ciljano upravljanje lekovima. b. inverzne gorivne elije pretvaraju ugljen-dioksid u obogaeni kiseo nik za direktno prenoenje do plua u toku poroaja u svemiru. c. skretnice iz ekstrektornog sistema u venski sistem uvaju i preusmera vaju dragocene telesne tenosti, krv i drugo, koji bivaju proieni i filtrirani. To hrani i hidrira majku njenom sopstvenom krvlju i bioloki odgovarajuim tenostima tokom trudnoe i poroaja. d. ugraeni hranljivi i vitaminski paketi se aktiviraju po potrebi kako bi regulisali i poboljali ishranu majke. e. Elekronski stimulisani podeivai napinjanja i ritma funkcioniu kao elektronski treneri poroaja i kao udaljene babice, stimuliui majku da se napinje i reguliui njeno disanje. f. teleprisutna hirurgija i uivanje rana su procedure koje su ve ru tinske u medicinskoj praksi i mogu biti primenjene u udaljenoj fetalnoj hirurgiji, genetskim implantima i promenama na fetusu; carskom rezu, epiziotomiji i ostalim hitnim poroajnim inter vencijama i operacijama na majci. g. upravlja majinim ponaanjem i raspoloenjem direktno kontrolie emocije majke i raspoloenja kroz implantirane elektrode. Vezan za sistem nagrade i kazne, regulator raspoloenja kontrolie psiholoko i seksualno ponaanje majke.
246

h. fetus kamera je neprekidni sistem fetalnog skrininga i prikazivanja koji obezbeuje konstantan nadzor fetusa u toku trudnoe i poroaja. Ukljuuje DNK skeniranje, i detekciju fetalnih bolesti i abnormalnosti.

Programi 1. Program reprodukcije kiborg vojnika (PRKV) 2. Zatitni program surogat majki (ZPSM) 3. Nadzorni program civilnih trudnoa (NPCT) 4. Izvetaji o povlaenju proizvoda i upozorenja za korisnike Stvaranje boljih vojnika za sigurnije sutra Program reprodukcije kiborg vojnika Vojska Sjedinjenih Drava nedavno je predstavila Program reprodukcije kiborg vojnika kako bi testirali SmartMama tehno logiju. ene danas pristupaju specijalnim Repro marinskim trupama kako bi uestvo vale u ovom programu. Pristup ovim eli tnim jedinicama veoma je selekti van i zahteva skeniranje rasporeda DNK, obimno testiranje bioloke i psiholoke sposobnosti, i rigorozne testove fizikih sposobnosti. Nakon prijema, ene odmah bivaju smetene u karantin na nekoliko meseci i premetene na zabaene lokacije. Trening i priprema za Repro trupe sli an je treningu za svemirske programe, s obzirom na to da ene treba da naue da se povinuju potpunoj tehnolokoj kontroli nad njihovim telima. Ipak, ovaj program je veoma koristan zbog superiorne medicinske nege tela ene i svesti da doprinosi razvoju naprednih kiborg entiteta i trupa za nove oblike vojnih i svemirskih osvajanja.
247

Zatiti mamu da bi mogla da zatiti tebe Zatitni program surogat majki Ovaj program slui ljudima koji unajmljuju surogat majke. Pokriva sve pravne forme i ugovore, i obezbeuje pravne i lekarske usluge. Surogat majke ukljuene u ovaj program su u potpunosti opremljene SmartMama trudnikim haljinama i Regu lacionim i kontrolnim sistemima. Program je u potpunosti pod garancijama i osiguran. Majke ukljuene u program e nositi trudnike haljine opremljene abdomi nalnim ekranom kako bi fetus bio vidljiv u svakom trenutku. Posmatrati kako naa budunost raste Nadzorni program civilnih trudnoa Ovaj program omoguava svakom civilu da postane volonter Nadgledanja trudnoe. Volonterima bi bili izdati mali prenosni ekrani koji ih teleprisutno povezuju sa monitorom bilo koje trudne ene koja kori sti SmartMama tehnologije. Samim tim, volonteri mogu diskretno nadgledati trudne ene posmatrajui ih u bilo kom javnom ili privatnom prostoru, i prijaviti bilo kakvo devijantno ponaanje. Takoe mogu funkci onisati kao sistem ranog upozoravanja i intervenisanja za ene koje mogu biti kontaktirane od strane BVPTR (Bio-vetice protiv tehnoloke reprodukcije).
248

Izvetaji o povlaenju proizvoda i upozorenja za potroaa SmartMama teroristike grupe otpora: Razvoj SmartMama tehnologije ve je pri vukao teroristike grupe otpora reene da zaustave civilnu primenu ove korisne te hnologije. Nazivajui sebe Bio-vetice protiv tehnoloke reprodukcije (BVPTR), ove grupe su poele sa uznemiravajuim intervencijama na razvoju vojnog Repro duktivnog programa kiborg vojnika (RPKV). Uz pomo veoma vetih hakerki u svojoj organizaciji, kojima je uspelo da presretnu radio signale i skeniraju internet poruke, BVPTR su ve uspele da lociraju nekoliko tajnih kampova Repro trupa. U ovom trenutku se ini da se njihove intervencije sastoje od preusmeravanja signala od trudnica do elija babice ili akuera, koji pokuavaju da hakuju SmartMama teleprisutnu negu trudnoe i poroaja. Vojne tajne slube trenutno pokuavaju da lociraju operacije BVPTR i da naine kratak spoj na njihovim teleprisutnim komandama.
Smart Mama misija:

Mi smo kompanija koja brine o svim vaim potrebama u trudnoi. Mi smo posveeni prilagoavanju reproduktivnih tela ene robotskoj regulaciji i nadgledanju uz pomo kiborg tehnologija, SmartMama proizvoda i metoda udaljenog rukovoenja reprodukcijom. SmartMama tehnologija koja vam prirasta za srce

249

izvor: http://smartmom.cyberfeminism.net/ prevela sa engleskog jezika: Marija Samardi, u saradnji sa Ognjenkom Lakievi i Vladanom Milakoviem

Crtica Epiziotomija
Milica Gudovi Zaronjene u iekivanje dolaska novog ivota na svet esto zaboravljamo injenicu da iza tog predivnog dogaaja stoji niz medicinskih procedura koje svaka od nas prolazi naravno ukoliko ima pristup besplatnoj zdrav stvenoj zatiti ili ima dovoljno novca da priuti usluge privatnog lekara. Medicinske procedure u Srbiji imaju za cilj eliminaciju komplikacija koje mogu da nastupe tokom trudnoe i poroaja, pa se svaka od nas zapravo nae u ulozi Hausove pacijentkinje, kojoj kao da se ne zna ta je, ve se eliminacijom simptoma dolazi do oiglednog zakljuka trudnoa. Analize krvi, ginekoloki pregled, genetski testovi, ultrazvuk, merenje, redovne kontrole, specijalistiki pregledi. Analizama se utvruje ispravnost stanja, da bi usledile pripreme za poroaj. U knjizi Naa tela, mi, iji je prevod pre deset godina izdao Auto nomni enski centar, itala sam deo posveen feministikom pristupu reproduktivnom zdravlju. itala sam o nainima na koje ene u nekim drugim zemljama biraju da rode svoje dete kod kue, u vodi, okruene porodicom i prijateljima, samo uz pomo babica, uz omiljenu muziku i svetlucave svee... Pre nekoliko godina Branka Stamenkovi, ena koja je preivela horor u porodilitu, pokrenula je sajt, a kasnije i udruenje Majka hrabrost, elei da promeni uslove u srpskim porodilitima. itala sam ispo vesti ena na tom sajtu. Preznojavala se, a nisam bila trudna. Onako kako samo moe da upadne u pukotine sistema ja sam omaila sve pripreme za poroaj, pa sam se samoedukovala o tome ta da radim, ta da biram. Nauila sam prijem u bolnicu, ginekoloki pregled, ako si otvorena klistir. Nauila sam da ne mogu da biram svetlucave svee, ali mogu da biram da neko bude pored mene. I nauila sam jednu re koja je poela da me proganja epiziotomija. Sve vreme sam u strahu razmiljala, samo ne epiziotomija. Volim svoju vaginu. Svia mi se ba ovakva. Srena sam sa njom. Ne elim da seku moju vaginu.
250

epiziotomija (urez meice) je hirurki zahvat kojim se ree meica (perineum) kako bi se proirio izlazni deo poroajnog kanala. Epiziotomija se radi neposredno prije izlaska glavice djeteta, a nastala rezna rana se zaije ubrzo nakon poroda. Epizio tomija moe biti medijalna, medio-lateralna i lateralna zavisno o mestu, gde je uinjen rez. Epiziotomija se, kao praksa, brani na osnovu rada jednog lekara od pre 75 godina. Moderna istraivanja dokazuju da je epiziotomija najee nepotrebna. U porodilitu je vreme proticalo kao u magnovenju. Prijem i raspadnute spavaice, klistir i indukcija, bol kontrakcija, partner pored mene i doktorke, sestre, babice, njihova uputstva, bol napona, a ja sam ekala susret sa bebom. Htela sam da ustanem i da svima pokaem to malo, na mrekano bie. Na krilima oksitocina elela sam da poletim. oksitocin je hormon koji se oslobaa iz zadnjeg renja hipofize. Izaziva kontrakcije materice za vreme poroaja. Za vreme laktacije izaziva kontrakcije glatkih miinih elija mlenih lezda to za posledicu ima naviranje i isticanje mleka. Oksitocin se lui i u toku orgazma kod mukaraca i ena. Smatra se da oksitocin utie i na ponaanje, posebno na emotivne i seksualne odnose bliskosti. U toku seksualnog odnosa pretpostavlja se da luenje oksitocina u mozgu moe izazvati oseaje zadovoljstva, nenosti i privrenosti. A sad da te uijemo! rekla je lekarka i zabola iglu u moju vaginu. Uivala me je. Ja sam vritala. Hajde da je napravimo da bude lepa kao pre!. Najvei argument za epiziotomiju jest da titi meicu od ozleda, a takva zatita se postie rezanjem meice, vezivnog tkiva i miia. Jedna grupa opstetriara dri da spontane rasekotine ine veu tetu, ali nova istraivanja dokazuju da su duboka napuknua skoro iskljuivo nastavak, posledica epiziotomije. Pokuajte razmiljati
251

o epiziotomiji ovako: ako drite komad tkanine i rasteete ga s namerom da ga potrgate na dva dijela, znate i sami koliki otpor stvara sama tkanina, i retko e pui. Ali ako napravite mali rez u sredini, rastezanjem ete lako postii cilj. Vrenje epiziotomije je jednako tome, tako da ponekad dolazi ak i do rascepa rektuma. Lekari jo uvek raspravljaju o tome da li je taj jasan hirurki rez lake tretirati, nasuprot puknuu koje nastaje bez rezanja. Moje iskustvo je da je ta mala napuknua koja se dogaaju bez epizio tomije lake zaiti i manje su bolna za enu. Epiziotomija, jednom napravljena i zakrpljena, mnogo je loija i izvor je mnogo vee boli u razdoblju poslije poroda. Dugo nisam mogla da sedim, hodam, leim. Plaila sam se ginekologa. Govorili su mi da dramim. Oseala sam otpor i bes. Posle godinu i po dana otila sam na preporuku drugarice kod lekarke koja mi je objasnila kako su me ulepali. Oiljak koji oseam je nastao tako to je meso preklopljeno preko mesa. Vagina je pritegnuta. To se zove muev vor. Lekari esto malo pritegnu otvor vagine da bi mukarac kasnije vie uivao u seksu. Vagina je lepa za mukarca. Epiziotomija ne spreava cepanje kroz sfinkter ili vaginalno cepanje. tavie, duboko cepanje gotovo uvek nastaje posle epiziotomije. ak i ako se dobro zaiju, cepanja sfinktera mogu izazvati hronine probleme sa bolom pri polnom odnosu, gasovima i fekalnom inkontinencijom kasnije u ivotu. Dodatno, analne povrede su predispozicija za rektovaginalne fistule. Ukoliko ena nema epiziotomiju, najverovatnije e pretrpeti malo puknue, ali i u najgorem sluaju to puknue ne moe biti gore od epiziotomije. Epiziotomije ne spreavaju slabljenje miia pelvisa. Samim tim, ne spreavaju urinarnu inkontinenciju niti poboljavaju seksualno zadovoljstvo. Epiziotomiju nije lake zaiti od prirodnog puknua.
252 253

Epiziotomija se ne zaceljuje bolje od prirodnog puknua. Epizio tomija nije manje bolna od prirodnog cepanja. Ona moe izazvati produene probleme sa bolom, posebno tokom snoaja. Epiziotomija ne spreava povrede pri roenju ili oteenja mozga kod fetusa. Epiziotomija poveava gubitak krvi. Kao i svaka druga hirurka procedura, epiziotomija moe izazvati infekcije, ukljuujui one sa fatalnim ishodom. Epidural poveava potrebu za epiziotomijom. Takoe poveava verovatnou izvoenja poroaja uz pomo instrumenata. Poroaj uz pomo instrumenata poveava anse za epiziotomiju i duboko cepanje tkiva. Leea pozicija poveava potrebu za epiziotomijom, verovatno zato to je perineum istegnut. Filozofija, tehnika, veti na i iskustvo su vane determinante u poroaju. Neke tehnike za smanjenje perinealne traume su ocenjene kao efikasne: pre natalna masaa meice, sporo poraanje glave, podrka meici, poraanje ramena jedno po jedno, pomo instrumenata bez epi ziotomije. Drugi, kao masaa meice tokom poroaja ili tople obloge, se ispituju.

reference:
Goer, Henci, Obstetric Myths Versus Research Realities A Guide to Medical Literature, dostupno online: http://www.hencigoer.com/obmyth/epis.html/ Harison, Michaele, M.D., A Woman in Residence, Random House, New York 1982. Naa tela/Mi, Autonomni enski centar, Beograd 2001.

Marija Jankovi Urgentno odeljenje ginekoloko akuerske klinike NF

serija fotografija, 2010.

Kako to da se plai igle a imala je dva abortusa, onda se nije plaila igle.

-Moram da vam izvadim krv. -Neeeee, neeeee, neeeee, nikako, neeeee, samo to neeee, ja se strano plaim igle. Neu nikad ni decu da raam, nikad!

A kako joj je tek bilo kad joj je njen prvi put uterao iglu. Ovoliku!

254

255

Sluaj babu ta ti kae: Ne veruj nikom. Ja sam u braku sam 50 godina, decu sam raala kao gumene doktor trebao. Mene je mu varao 20 godina, imala onda sam zatvorila kokoinjac. Ja ne znam ta je s

se udala sa 17, lopte, nije mi ni sam 20 abortusa, a vama mladim enama!

Nosim blizance od kojih je jedno umrlo i krije se iza mioma na materici. Jo sam popila i pilulu za jutro posle. Doktori se ude kako sam uopte ostala trudna. I ta e sad? Pod no, vadim sve!

Moj mu samo ue unutra i obavi ta ima za pet jedno dete, a meni je doktor rekao da ne smem drugog. A on hoe, i eto sad sam pobacila u moje telo stvara antitela. ta

minuta. Hteo je jo vie da raam posle estom mesecu jer e?

Moj mu je ljut to sam izgubila dete, nee da doe po mene! Plae za dete! A doktor mi reko pre, ne smem zbog vena. I onako mi je esto po redu. A pokazala mi ga, lepo, onako i kosicu imalo. Malo zaplaka a onda umrede.

256

257

Izai iz koe: o miljenju i politikama materinstva

Iva Neni i Adriana Zaharijevi Dijaloki i u fragmentima Moe li se o majinstvu (ili materinstvu ta je manje instutucija, a ta blie srcu?) pisati iz iskustva, iz iskustva miljenja, ikako drugaije do fragmentarno? elja da budem u svom telu ponovo i briga o svetu koju elim da nadvladam, sasvim su razliiti fragmenti iste osobe, istog, i uvek razliitog, iskustva. Objediniti ih je mogue, ali obmanjujue. Umesto da se od biti-majka napravi jedna celina, odluile smo da je razlomimo u dvoglas (ili etvoroglas?). Da o njoj govorimo razgovarajui. Ovaj je razgo vor to samo upitno, samo donekle. U naim, esto ukrtenim procesima postajanja majkom, ti su oblici raz/pre-govaranja imali raznovrsne forme, ak i razna agregatna stanja (suze, mleko, dodiri trudnih stomaka koji se pomiu, odgovaraju na dodire). U sam proces uzajamnog sluanja i preispitivanja unakrsnih majinstava, upisano je i dugo prijateljstvo koje nije ni anticipiralo majke u nama. Utoliko je i ovaj zapis samo fragment jednog dijaloga koji traje i kojem se ne nazire kraj. Trudno telo a. z. Moje telo je drugaije. Iz suvonjave pojave pretvara se u meko, rastresito, stabilno telo, res. Do tada uvek ono je bilo sluajno tu, kao ekstenzija i protenost one stvari koja misli. Telo je hodalo za mnom, sprovodilo projekcije bola i ushienja u odreena mesta, izlivalo se prema zapovesti kartezijanski raspoluene mislee stvari koja je ja. Najednom, upravo to tue telo postaje moje, postaje ja. Preobraavajui se. Nekada bre od misli koja bi ga zaokruila, predoila. U trudnom telu se dogodio susret, srastanje sebe sa sobom. Upravo suprotno predstavi o gubitku, telo se u tom procesu privelo miljenju, postavi prvi put njegovo/moje telo.
258 259

A ba sam htela to dete...

 i. n. Telo koje ulazi u proces majinstva je udnovato i uzbudljivo. Preobraaj telesnosti koji hitro izmie misli, telo koje ide svojom voljom ukoliko mu je volja mogua, zaista na jedan sasvim poseban nain primorava na bivanje sada i ovde. Mimo populari zovanih predstava o statinoj buduoj majci blaenog lica i ruku na stomaku, sa iuavanjem posmatram svoje telo u trudnoi koje se tako brzo i neverovatno menja da dovodi u pitanje mnoge granice. Najpre je to povratak na pitanje identiteta ene: ambiva lentna drutvena predstava o trudnici u kojoj se prepliu solidar nost i divljenje sa stereotipima i zabranama. Potom, telo se vie ne ukazuje kao samo moj predmet, moja teritorija: ponekad dru tveni nazori i prakse kao to su medicina, obiajnost, popularna kultura, brutalno uokviruju i definiu moju telesnost. Na autobusu je zalepljena sliica prednost trudnicama na kojoj nije prikazana ena u drugom stanju, ve kroki crte nasmejane bebe: bezazlena metonimija ili skrivanje enskog tela od pogleda? U tramvaju gledam mladu (oito siromanu) majku kako doji dete: prizor koji me jednovremeno ushiuje i uznemiruje zbog obaranja oiju drugih putnika. Telo je svuda i momentom postajueg majinstva biva vrsto prigrabljeno drutvom. No istovremeno je feminizam ono uporite iz kojeg se taj stisak odbacuje ili barem ini labavijim. Pravo na telo a. z. U jednom dugom trenutku ovo telo je ulo u proces (neizvesnost oko termina poroaja siunom ja, zapretenom u telu koje buja, deluje kao terminus koji je suprotan svom znaenju: kraja puta kao da nema). Taj proces preobraaja nije terminalan, poput onog u kojem se naao, recimo, Gregor Samsa: doista, karlica zauvek biva proirena, koliina koe uveana, njen kvalitet izmenjen. Ali trudnoa vas ne pretvara u bubu. Drugo stanje prestaje i vraa se u prvo (prvo od ega?), uz kontinuiranu mogunost ponavljanja
260

te translacije stanja. Da li to telo u kojem je dolo do privremene reorganizacije organa (telo u kojem je ponavljanje tih reograniza cija takoe mogue ponovo, i ponovo, i ponovo), od sada pripada meni? Moe li da poslui kao stub (da li mukarcu slui kao stub? Da li eni koja ne eli/ne moe da raa slui kao stub?), kao vrsto uporite, nepromenljivi temelj? Jednom kada se proces preobraaja zavri, da li moje telo ikad biva ponovo moje (implicitno pitanje, da li je ikada i bilo moje)? Pravo na telo obino podrazumeva pravo na integritet, na bivanje jedno/im sa sobom. No, moda je paradigma prva na ovom mestu manjkava. Moda je potrebno iznai sasvim drugaiji pogled na integritet kada se ukrste preo braaji tela, njegova veza s otkinutim plodom i seksualnost u kojoj se ono izraava. Jer, da li je telo ikada (bilo) neobeleeno, da li je ikada bilo puki automat volje (ono telo koje pod pritiskom [ume da] izbacuje plod htela to volja ili ne) i, konano, da li ikada stoji u korelaciji samo s jednom, eventualno dve volje koje ga na putenost podstiu? Pravo na poroeno telo kao na prostor mnogo brojnih, neuraunljivih kretanja. i. n. Telo ene je od detinjstva disciplinovano tako da ne bude samo moje, ve da se ukazuje kao telo-za-drugog, kao objekat rado vien kroz mreu guste signifikacije kojom je smo meso obavijeno do neprepoznatljivosti. ta je najei efekat ove simbolike odore telesnosti? ini mi se da su njene posledice upravo sadrane u gubljenju autonomne perspektive, u smislu onoga ta bi moje/ njeno telo moglo da znai kada bi izalo iz kruga normiranja koji gotovo uvek proizvodi ideju neumerenosti/vika ili pak manjka vosti. (Budue) majinsko telo je kontrolisana telesnost in extremis spori mu se samostalnost, odrie mu se celovit identitet (telo na poroajnom stolu koje se ukazuje kao mapa upljina, otvora i spojenih sudova), smatra se podvojenim (pretpostavljena simbioza
261

majka-beba). Primera radi, granice enine linosti su unutar materice [tokom poroaja] i tek se postepeno ponovo ire1. Iako se vidljiva transformacija telesnosti okonava raanjem, telo majke i dalje nije samo njeno, ono se meri, procenjuje, standardizuje. Istovremeno, jedno od najranjivijih i najvie dragocenih mesta jeste deljenje tela sa detetom u vidu ina i procesa dojenja. Izbor dojenja i ostvarivanje drugaije telesne intimnosti u odnosu na prethodno oprobane kao da me osnauje u svom pravu na svakojaku telesnost: gledajte me! dojim u javnom prostoru, svesno izmiem svoje (enske) grudi iz pozicije objekta muke poude; potom moj otac/mu hrane dete mojim mlekom moje telo je tada negde drugde, u drugim prostorima, zahvaljujui svom pravu da se bude koa-do-koe, ali i da se izmakne-i-vrati bliskosti. Neidentiteti a. z. Meu brojnim identitetima s kojima se poistoveujem, voljno ili ne birajui, samo dva odlikuje kontinuitet: identitet feministkinje i identitet majke. injenica da su kontinuirani, meutim, ne potvruje da su ovi identiteti bez avova, glatki, ujednaeni, pa ak ni iznimno prisni. Ja jesam majka, ak udvojeno, majka-feministkinja (majkafeministkinja), ali je pitanje performansa odigravanja tog bivanja majkom pitanje bez kraja, bez oeki vanog ima li oekivanog? zavretka. To moje jesam, nepobitno, neupitno, bremenito jesam, posebno u svom dvojstvu koje je jedino kontinuirano, ini taj identitet istovremeno krhkim i neprobojnim. Referenca iz stripa: tavanice se uruavaju, ali ta majka-feministkinja eksplodira i, puf, zidovi nestaju.

i. n. Na samom poetku imam potrebu da se razraunam sa paradoksa lnom i zbunjujuom pozicijom: misliti o identitetu majke, feministike majke, postavljajui se objektivno, spolja u odnosu na iskustvo, apstrahujui lino u korist opteg. Govoriti iz pozicije majke/feministkinje o majinstvu, tada, znai unapred i bez oklevanja odbaciti iluzornu ideju o banalnosti svakodnevice, dozvoliti da se prostor teksta i miljenja zaprlja nesvodljivom pojedinanou. Ne ulepavati i ne umanjivati. Obruiti se na ideju o lananom nizanju identiteta kao nekakvih zatvorenih kapsula u koje se naizmenino ili simultano uliva moje ja (moje majinstvo, moj feminizam, moj rad, ja kao politiki subjekt i tako dalje). Taj kruti model vieslojnosti identiteta kao diskretnih jedinica sopstva ne uspeva da prenese svu unutranju sloenost umnoenog bivanja, meusobnih uklapanja i trvenja svih onih neodvojivih aspekata mene/druge, a ponajmanje radosnu kata strofu postajanja majkom u vidu zaetka jo jednog, nemerljivo vanog preobraaja moje/tvoje/njene samoidentifikacije. Da li je takav identitet menjajui, fleksibilan, uvek u pokretu neide ntitet, upravo zahvaljujui svojoj nedovrenosti? Da li taj naziv zavreuje zbog toga to drutvo ne prepoznaje mogunost dvojstva, simultanog bivanja majke i feministkinje? Da li, konano, sm feminizam dovoljno prepoznaje feministiko majinstvo kao ko ncept i ivljeno iskustvo, ili pak esto ustukne pred njim, strahujui da se iznova ne upadne u esencijalistiku zamku izjednaavanja ene sa mitom o apsolutnoj Majci (to, pak, rezultira ostavljanjem po strani veoma razliitih majinskih i feministiko-majinskih identiteta)? Ta dva polja identifikacije i pripadanja feministiko i majinsko, rasipaju se u razliite domene na jednoj strani, slaba solida rnost meu samim feministikim majkama i njihova relativna (ne)vidljivost u pokretu, na drugoj uzmicanje samih majki pred

1 Andrea Borof Igan, Emocionalno vezivanje, u: Biljana Dojinovi Nei (ur), O raanju (izvornik: Barbara Katz Rothman [ur], The Encyclopedia of Childbearing), Asocijacija za ensku inicijativu, Beograd 2001, strana 161164. 262 263

feminizmom kao pred praksom koja e im, navodno, oduzeti enske prerogative.2 Svemu tome suprotstavljam injenicu speci finog, osnaujueg sabiranja feminizma i majinstva, koje polazi od redefinisanih odnosa sa detetom (u odnosu na konvencionalne modele majinstva i roditeljstva), sa samom sobom i sa drugima, odnose koji ukljuuju stalna preispitivanja kako svog identiteta, tako i odustajanja od zatvaranja Druge/Drugog u fiksni identitet. Solidarnost sa drugim majkama i. n. Na kakav nain feminizam kao the way of life utie na odnos sa drugim enama iji je identitet takoe majinski (bio, jeste)? I da li postavljam(o) sebe na distancu u odnosu na druge majke one koje su nmo zahvaene strukturom patrijarhata, kojima moda nije pruena prilika da svoje majinstvo ostvare na drugaije na ine? Na umu mi je prostor igralita, parka, kao drutvene arene u kojoj sam i sama delimino uesnica, a delom i posmatraica. Moj feminizam mi, na jednoj strani, dozvoljava da u tom prosto ru interveniem, da pruim ruku drugoj, detetu; na drugoj strani, oseam (telesno) rascep koji poiva meu nama, kao nemogunost izricanja onoga slinog u iskustvu, nametnutu od spolja (majke se ne smeju povezivati, osim u plitkom podruju svakodnevnog i trenutnog). Stoga da li sam solidarna, da li ukidam mogunost povezivanja sa drugim enama ostajanjem u granicama preko kojih se ne moe? Da li je strah od izlaganja vetrometini odustajanja od udobnosti svoje privilegovane pozicije zapravo, slabost? Gledam majke iz parka (svaka ima ime, potrudila sam se da ih zapamtim) kako disciplinuju bivajui disciplinovane, ali i kako
2 Tu vrstu artificijelne podeljenosti u identitetu, oito protegnutu na vie generacija feministkinja, saima sledea izjava Ketrin Giv (Katherine Gieve): Izbore esto prati krivica: na jednoj strani, da neu biti dobra majka, i na drugoj, da neu biti dobra feministkinja. Videti Katherine Gieve, Rethinking Feminist Attitudes Towards Motherhood, Feminist Review br. 25, prolee 1987, strana 3845, 39.

izolovane, usamljene, bez moi nekakvog imaginarnog majinskog kolektiva iza sebe hrabro prekorauju zadate granice. Priamo o svojim detinjstvima, jednom upuujemo jedne drugima pitanja koja nam niko ne postavlja. Okreem se feministikim majkama, i tu takoe pronalazim insularnost: ostajemo i dalje ene u integrisanom kolu. Prostor majke a. z. Suprotno predstavama o sveprisutnoj majci koja sav svoj prostor iscrpljuje u deci, ovaploena, temporalno protegnuta kroz njihova tela i uronjena u njih (u njihovo rublje, njihove telesne otvore, njihovo slobodno vreme, njihovu budunost); suprotno predstava ma koje su zapravo vrlo mlade mada deluju arhetipski, izranja viktorijanska majka. Ta majka-trop koja u kulturnom pamenju ostaje pohranjena kao paradigma nesebine ljubavi ljubavi liene odricanja ili ljubavi koja je odricanje smo, naprosto je varka, puki privid, trop ispranjen od svih naknadnih upisa. Viktorijanke potiskuju Mater dolorosa, majku s koje se slivaju suze i mlazevi mleka. Umesto majke u bolu, one postaju udnovati, daleki, diskretni aneli ije tekuine ne prljaju osim sporednim inom roenja tela potomstva. Dord Bernard o (George Bernard Shaw), jedan od brojnih viktorijanskih potomaka surogat-majki (dadilja, sluavki i guvernanti), o svojoj je majci po roenju imao da kae: Prednost toga to me je gotovo sasvim zapostavljala bila je u tome to sam je mogao idolizovati do krajnih granica mate, u izostanku prostog i razoaravajueg dodira s njom.3 Ta madona srednje klase koja ne plae, to poput dobre vile samo ponekad, na sat ili dva,4 zamahne arobnim tapiem i raspri svoju ljupkost
3 Navedeno u: Anne McClintock, Imperial Leather, Routledge, New York i London 1995, strana 87. 4 Vidi Sally Mitchell, Daily Life in Victorian Britain, Greenwood Press, Westport i London 1996, strana 146; Michael Paterson, Voices from Dickens London, D&C, Wales 2007, strana 292;

264

265

i ednost, ona koja zapostavlja da bi bila oboavana, da bi bila majka, jeste sama ljubav liena odricanja i ljubav kao odricanje smo. Kako je samo stotinu godina kasnije ova udaljena majka postala soccer mom? Kako se prazan prostor, proizveden izostankom prostog, vulgarnog dodira (koji je pripadao drugim enama) i odbijanjem da idolatrijska arolija prestane, napunio majinskim telom do krajnih granica pucanja? Kako je izmenjena predstava prostora materinstva? Kako se majka iz rubnog podruja uobrazilje prenela u sredite realnosti, popunjavajui svaku njenu pukotinu (slika deteta koje mahnito trai neki majuni otvor, mlaz svetlosti kao taku bega od prodirue majke koja je posvuda)? Prostor majke za 21. vek: ni madona ni kar nivorus. Spektralno prosecanje puteva, ljubav preko granica koe. [Lagani oslonac usnulom detetu na visokom leaju u vozu koji tutnji kroz no. Svaka je odlutala svojim putem, svaka e i nadalje lutati, a taj ovlani dodir leima u odsutnom prisustvu je ona izabrana briga, briga-sa-drugim, u zajednikom svetu.] Briga a. z. Brinem, dakle jesam. Ne mislim, ne sumnjam, brinem. Strepim, zebem, na vetrometini, nasred pustare. Istovremeno, u toj strepnji, suznih oiju i crvenog nosa, savesno stojim ozebla jer se staram, brina i op-skrb-ljujua. To nije ono biti-sa-drugim, u kojem nas svet uzima ak i protiv nae volje (Bart [Barthes] u Fragmentima ljubavnog govora: Pripada i meni, kae svet5), otkida nas od sebe, i od lju bavnika, od onog na ta bi se svet mogao pokatkad svesti. U negujuoj formuli, brinem, dakle jesam, to biti je biti-za-drugog, pa i po cenu potpunog odsustva samopripadnosti. (Zato majke nemaju ljubavnike.) Politika feministikog materinstva: kakav bi mogao biti put iz brige,
Martin Pugh, State and Society. A Social and Political History of Britain 19701997, Hodder Arnold, London 2007, strana 70. 5 Rolan Bart, Fragmenti ljubavnog govora (prev. Aleksandar Mileti), Karpos, Loznica 2011, strana 134. 266

iz tog vrtlonog stanja koje iskljuuje svet i bivanje u svetu? Ili, kako da briga postane deo, a ne celina bivanja enom koja je majka? Odbijanje brige kao moralne obaveze postaje lini (i) politiki gest prihvatanja autonomije u brizi, savesnog odluivanja o izboru bivanja-sa i za-druge. Uz stalni rizik nemogunosti uraunavanja posledica vlastitog izbora, izbora za sebe i, jo vanije, za druge. i. n. Ovladavanje brigom predstavlja ozbiljan problem. Ozbiljan, budui da ivimo u svetu u kojem se imperativ brinosti kao ophoenja prema Drugome preplie sa sve snanijim predoseanjima dubokih seizmikih potresa drutava i registrima strepnje i strahovanja koji proizlaze iz toga. Skupa sa svim tim, majinstvo se u mnogim kulturama temelji na instituciji brige koja je uperena prema svima, osim prema samoj sebi (brina majka gotovo se po pravilu zapostavlja u korist drugih, bivajui od strane drutvenih meha nizama primorana da pomno proui i internalizuje koncept ma terinske rtve). Slaem se da politika feministikog materinstva mora da se ogradi od brige kao svekonzumirajue crte majinskog identiteta. No, opet, ne proe dan, a da ne brinem. ta initi sa svim tim kontradikcijama koje se presecaju na ravni odluke i u ivoj praksi iskustva, u poljima hladne razumske artikulacije i toplog, vrtoglavog dodira sa svetom? Krivica a. z. Da li su majka i krivica sinonimi? Ne, ako se obratimo kanonskim tekstovima koji ispituju drugi pojam. Uzmimo, na primer, Jasper sovo Pitanje krivice. U razgranienjima koja Karl Jaspers izvodi (krivina odgovornost, politika, moralna i metafizika krivica), neupuenoj bi se uinilo da bi se krivica majke moda mogla podvesti pod ovu najmaglovitiju, metafiziku kategoriju. Takav bi zakljuak bio dakako pogrean, poto se metafizika krivica odnosi na suodgovornost pojedinca prema humanitetu uzetom u
267

svom najoptijem, najnerazgovetnijem smislu, to dodatno po tvruje i teza da je instanca pred kojom za tu krivicu ispatamo Bog6. Nelinearna, razbacana, neodreena krivica, tako prisna, tako utisnuta u svaku poru tela majke, koja se rasprskava u delo vanju ili inhibiciji, stajanju u mestu, odbijanju svakog delovanja, odsutna je iz kanonskog definisanja pojmova. Nevina, nekriva krivica ne moe se ispovediti ni na sudu, niti je za nju referentna savest, niti jasno odreeni monik kod Jaspersa nazvan pobed nikom kojem na raspolaganju stoji sila konane presude. Majka osea krivicu, ne raspolae odgovornou: njen doivljaj nije razlo iv na davanje odgovora, na odgovaranje drugome ili drugog. Nevina krivica majke ne hrabri na obraanje drugome u sebi, ili nekoj instanci izvan sebe. Ta nekriva krivica izlazi moda iz registra nepoetskog jezika; moda je jedini pojam (koji samo lii na pojam) to prijanja tom stanju, vrtoglavica, vertigo, pokleklo stajanje nad ponorom (koliko dubokim? Moda zapravo vrlo plitkim? Moda u nepreglednoj pustari koja deluje reljefno zbog tog konstantnog oseaja nesvestice u vrtoglavom, nesigurnom stanju misli koja uzmie od punog kruga. Glava se ne moe sasvim okrenuti oko sebe...). Pred kim smo to krive? Ako je ispovedna insta nca majki drutvo, norme kojima se moramo prilagoditi moramo otkuda to drutvo, otkuda to MORANJE, u svakom danu, u svakoj refleksiji, u svakom dodiru deteta. Suprotno odgovornosti, krivica nas ini odsutnima s mesta na kojem smo. Htela bih sada da budem s tobom, celim svojim biem, svom teinom svoga tela, u potpuno razarajuem prisustvu, ali ne mogu jer znam da neu moi da budem sa tobom tako i narednog trenutka. Biu u drugoj sobi, u drugom gradu, biu u snu. Poto neu moi da budem s tobom tad, ne mogu to ni sada. Zato sam kriva. Zato nisam nigde. Kako izai na kraj s krivicom? Kako biti i majka i biti ovde i sada?
6 Karl Jaspers, Pitanje krivice (prev. Vanja Savi), Samizdat, Beograd 1999, strana 2122. 268

i. n. Postavljam sebi isto pitanje otkuda, naime, ta samerljivost, ta gotovo uvredljiva bliskost majke i krivice? Na tragu tih neodree nih, a tako prisutnih (samo)optubi i rigoroznih procena kojima kultura opskrbljuje majke, kopka me sledea opozicija: Majka, univerzalni konstrukt pripitomljene/utilitarne enskosti i majke, univerzumi za sebe, povezani crvenom vrpcom jedne od moguih identifikacija. Tanka linija izmeu odgovornosti i krivice omogu ava da se jedna namah premetne u drugu, da brino zastupanje drugog/druge skliznu preicom koju su drutveni diskursi predobro iskovali, u sapinjanje sebe same, nevoljno uglavljivanje u kalup Majke. To je iskustvo koje sam doslovno ponela utisnuto u sopstve nu kou. Ali, ekaj zato uopte pisanje o majinstvu nastavljamo krivicom? I ta to, doista, govori o statusu majinstva danas, injenica da dve feministkinje i majke koje delaju mimo, protiv i uprkos pravilima drutvenog odigravanja roda, prepozna ju unapred zadatu grenost kao jedan od prvih aspekata bivanja majkom? (Da li je to objektivno, spoljanje lociranje krivice kao mehanizma preko kojeg se gradi majinska figura kao model, ili je re o zaostatku ideje o nekakvoj, koliko god udaljenoj primor dijalnoj supstanci majinstva koja nam se ipak uprkos svim razuveravanjima iz potaje prikrada, preobraavajui poput zakrivljenog ogledala, brigu u samookrivljavanje, sopstveno u drutveno?) Mami me ideja o krivici kao stanju vrtoglavice, odsustva-u-prisut nosti. No, ta je puno prisustvo (majke)? Jo uvek nisam u stanju da odgovorim na to pitanje. Osim onim moda oekivanim da se registri krivice formiraju retrogradno, da nisu mislivi iz pozicije jednog ja-sada, konano i da smo uvek krive pred Drugim, zato to mu dokidamo (prividnom) punoom svog identiteta. Iz te pozicije, moda je najbolje rei jedno pa ta?.
269

Dve ene a. z. Majka, ali ne bilo ija. Majka druge ene, ena druge ene. Eto speculuma! Kakvo ogledalo nudim, ta vidim, ta se vidi? ta ona vidi? Hou da vidi, vie nego da uje: u naem odnosu nema epskog slepog pesnika koji opeva mitove, pretvarajui ih u religiju; ni boanskog autoriteta koji se ne vidi (i ne sme prikazati). Majka kao trnoviti grm, kao zlatno tele samo pogled otvara sve privide iza ljubavi koja prelazi granice koe. Koja ogledala nudim? Kakvu strukturu, kakvu anatomiju iza uvek potencijalno samo slepljenih krhotina? Da li je odnos dve ene koje nikada nee moi da postanu sestre, uvek i iskljuivo ogledalni odnos u kui smeha? Dve ene, velika i mala, iskrivljene u presecanjima svojih prolih i buduih slika, uvek u razliitim trenucima kao Alisa izduenog vrata, koja iz bizarne perspektive gleda smrskana ogledala. Da li smem za tebe da ih polomim? Smem li da ti pokaem da iza njih nema nepreglednog prostora slobode (recimo, Kristevinog semiotikog, u kojem smo ponovo spojene u nepreglednom jouissance), ve samo sporog pomicanja granica i neizvesnog, uvek neizvesnog, osvajanja tek komadia samo tvog oblika ukrtanja svetlosti? uti drugu a. z. Kako da te ujem, a da ti ne kaem ta treba da kae da bih ula? Da li te ikada ujem u simbolikom registru govora, drugaije do kao eho svoje elje da ujem sebe? Razdvojene smo koom najvei deo svojih paralelnih postojanja. Da li priseanje na ritmove (zajednikog hoda, ljuljanja u naruju), asonance i igre zvukova koje smo uplitale ne/razgovetnim glasovima, besomuno pona vljanje tvoje prve rei ma-ma-ma-ma da li priseanje na to moe da bude jedini izvor mog sluanja tebe? Istovremeno, pitanje: kako da u sebi ujem enu koja nije samo majka? [Sedimo u autu, vozim, ti si pozadi. Sluamo muziku, kao i uvek, retko priamo. Dok pevam/peva, ujem se/te kao drugu i svoju. Nai trenuci sluanja, oslukivanja, i bivanja sa sobom.] 270

i. n. uti drugu onako kako ona eli da se oglasi. Majinstvo otvara ambis pitanja u koji se pogled moe opinjeno survati i zauvek se traiti u prolim i buduim odrazima. Oslukivati erku kao mali nasmejano-prkosni integritet, ne nametnuti, kretati se u nemoguem prostoru izmeu prividno bezinteresnog nuenja razliitih mogunosti i pozornog raiavanja onoga ta drutvo zgotovi detetu. Razumeti svoju majku, u trenutku kada se koprena njenog neupitnog roditeljstva (mama kao simboliki garant, neprozirna i supstancijalna) podigne i iza nje se ukae lice lieno apsoluta, ali utoliko drae: neka vrsta obrnutog arobnjaka iz Oza. Misliti o baki i o majinskom odnosu koji nadilazi generacije i premouje ponor vremena (grand-mre, veliko majinstvo kao prostor blagonaklonog, generacijski protegnutog roditeljstva i odnos radosti). Male i velike erke, erke erki. Majinstva u kulturi i. n. Kao da stalno zaboravljamo da je majinstvo takoe mnotveno, da savremeni modeli roditeljstva (heteroseksualnog para), ustolieni u globalizovanoj zapadnjakoj kulturi, nisu jedino ishodite odnosa prema detetu i prema drugima. U arapekoj kulturi majka govori detetu o svojoj sestri na sledei nain: Ovo je tvoja druga majka, druga majka, druga majka. Pogledaj svoju drugu majku. Ona je dobra. Ona ti nosi hranu. Ona se smeje. Ona je dobra7. Majke poreklom iz naroda Kung San u junoj Africi ne primenjuju nikakve metode disciplinovanja i kanjavanja u odgajanju dece i smatraju gotovo sva deja ponaanja prihvatljivim. Ne mora se ii, meutim, tako daleko da bi se nabasalo na razliitost: u tradicionalnim kul turama na prostoru Srbije, in udaje devojku doslovno odseca od majke i od porodice. Primera radi, stihovi pesama u kojima se
7 Margaret Mead, Spol i temperament u tri primitivna drutva, Naklada Jesenski i Turk, Zagreb 2004, strana 53.

271

stavljanje kane nevesti obrazlae stihom Ova(j) boja od majke te dvalja, ili bliskost majke i odrasle keri putem koe koja biva raseena, ukinuta, u dirljivoj i bolnoj stihovanoj slici Trenja se od koren kornee / moma se od majke dvojee. Potom, majinstva u kojima se preispituju ili odbacuju uvreeni koncepti jednoobra znosti pola i roda, kao u sluaju Tomasa Bitija (Thomas Beatie), transrodnog mukarca. Budue koncepcije majinstva koje se naveuju kroz proirena post-bioloka tela i odnose koji iskliza vaju iz normiranih koncepcija rodnosti, povlae brojne posledice po identitet: telo ne mora roditi da bi se postalo majkom, moe se biti i choice parent, bez partnera u odgajanju. Mogunosti je bezbroj. Na prvi pogled, majke kao da ostaju izolovane u svojim habitusima, ugnjedene-u-kulturi i u trenutku. Bilo bi dobro zahtevati: ne pokorne majke, one koje se sastaju na granicama, majke koje ue od majki na krajnje neoekivane naine, uspostavljajui krivudave i skokovite genealogije majinstva mimo dobro zacrtanih staza. Evo jednog snatrenja (i neka ovo ne bude shvaeno kao trijumfalni povratak Univerzalne Majke): to zrno neeg zajednikog kao da se nazire u neposrednosti odnosa prema detetu koji gradimo i koji pamtimo koom, i same bivajui neije dete, kao ogledalo u kojem se moemo osmehnuti jedna drugoj i na tren dodirnuti. A common ground, neto tanano i istrajavajue to, moda, iskupljuje vrstu: ljubav prevodiva u razliite istorije, dijalekte i registre linog. Pravo na roditeljstvo a. z. Samo majka moe da izae u susret detetu. Otac je manjkav, suplementaran (samo u sluaju neuravnoteenosti, smrti majke: njenog funkcionalnog odsustva), otac je karikaturalan prikaz, senka materinstva. Politika femi nistikog materinstva. Kada se u duhu feminizma insistira na tome da je neophodno redefinisati instituciju materinstva, kada se insistira na pravu majke da bude i ena (i ovek), pun zahtev
272

bi morao da obuhvati i otvoreno protivljenje paradigmi senke, nedostatka. To podrazumeva pravo deteta na oca, i pravo sveta na dete koje upoznaje jezik sveta izvan zadatih raspodela, koje samo deluju prirodno. Feminizam bi trebalo da se zalae za to da dolazak deteta na svet tektonski menja ivote (oba roditelja, pored svega ostalog). Izuzmu li se telesne manifestacije promene koje su samo deo zamislivih i trajnih promena ulazak novog ivota u svet je moment koji menja svet uopte (biti-sa-drugima i biti-sa-sobom i biti-svet). Ako je abortus kljuno feministiko pravo, nuno da ene ne bi bile posmatrane kao puke posude za linosti, onda je pravo na jednako dramatine promene u ivotu roditelja oba pola presudno za promenu sveta u kojem svi ivimo. i. n. Savremene koncepcije roditeljstva koje bi se mogle oznaiti na prednim, temelje se na jednom delu (pomalo manjkavo iitanih) rodno osetljivih saznanja o razliitim modelima majinstva i oinstva. ak i oni dobri primeri potekli iz razliitih (nezapadnih) kultura najee se tretiraju kao antropoloka pikanterija, i sra zmerno je retko videti ak i buduu projekciju roditeljstva koja bi iz drugaijih pozicija tretirala odnos majke/majki i oca/oeva. Ili parova majki/parova oeva koji odgajaju decu. ene su dvostruko osujeene u nedostatku jasne artikulacije drugih modela: najpre, nemajui mogunost da se kroz javne diskurse pozitivno identifi kuju sa feministiki intoniranim primerima majinstva; potom, bivajui prokaene ukoliko se usude da (opet) javno zastupaju koncepcije oinstva drugaije od konvencionalnog odsutnog oca. U posezanju za drugaije artikulisanim figurama majke (i oca), one se optuuju da izdaju svoj pol: pristanemo li na oca koji menja pelene i podjednako uestvuje u odgajanju, tada se odriemo ekskluzivnog zabrana svog roda. Odgajanje u partnerstvu iziskuje
273

panju i podrku, kao i izrazitije uplitanje feminizama u javnu sferu u kojoj bi se redefinisale uloge majke/oca/partnera u podizanju deteta. To bi bio (to e biti) dug i spor proces, ali i sjajna prilika za feminizam da izvri denaturalizaciju koncepta jedna kog uea u roditeljstvu, koji je, istini za volju, postao vidljiviji u podruju dominantne kulture, ali koji se u svom preoblikova nom, popularizovanom vidu vie oslanja na imago nego na delanje, na duboke i uinkovite promene okotalih struktura koje osujeuju roditeljsku solidarnost. izvor: Ovaj rad je realizovan u okviru projekta Rodna ravnopravnost i kultura graanskog statusa: istorijska i teorijska utemeljenja u Srbiji (47021) koji finansira Ministarstvo za prosvetu i nauku Republike Srbije u okviru programa Integrisanih i interdisciplinarnih istraivanja za period 20112014. godine.

Agnes Janih Dnevnik moje majke

11 Lamda digitalnih printova, 10 15 cm, 2010.

Dokaz da porodica ne znai da moram da se odreknem sebe. 274 275

Lutka za pokazivanje na korporativnim urkama.

Malo toplo telo koje e uiniti da moja usamljenost nestane.

Neko koga nikada ne grlim. 276 277

Zahvalnost mojim roditeljima.

Nain da se ostane mlad.

Rivalka.

Nusprodukt mog straha od abortusa. 278 279

Neko ko e uvek doi MENI.

Nove kuvarice
Lenka Zelenovi, kart i Ana Vilenica Kuvarice ili dozidnice su nekada sluile kao zatita za zid iznad poreta ili stola. Na njima su vezeni figurativni crtei sa tekstualnom, esto rimovanom porukom, koja je najee bila patrijarhalno instruktivna za domaice. Nove kuvarice, projekat koji je inicirala grupa kart 2000. godine, koriste formu tradicionalnih kuvarica, ali uvode drugaiji sadraj koji se kritiki odnosi prema aktuelnom poloaju ena, i ire, prema celokupnoj drutvenoj situaciji. Iz privatne sfere doma Nove kuvarice izlaze u javni prostor, i kroz semiotiku neposlunost postaju orue u borbi za drutve ne promene i traenje novih drutvenih i meusobnih odnosa i odnosa prema ivotnoj sredini. Nove kuvarice su realizovane u saradnji sa lanica ma Udruenja samohranih majki iz Zemuna, koje su kuvarice osmiljava le same ili u saradnji sa grupom. Lenka Zelenovi, lanica udruenja, je sa grupom kart uspostavila dugoronu saradnju i do danas izvezla i kon cipirala vie od 300 kuvarica. Lenka Zelenovi se u svom radu bavi pro blemima rada u kui koji mahom vre ene, negom dece, negom starih i svim efektima koji nastaju iz viestruke optereenosti i potplaenosti ena danas, u vreme nestanka socijalne drave i ekspanzije neoliberalnog kapi talizma. Probleme kojima se bavi, Lenka Zelenovi kontekstualizuje unutar ireg polja transformacije post-jugoslovenskog drutva, kritiku jui privatizaciju, partijske monopole, nezaposlenost, deindustrijalizaci ju, nedostatak socijalne brige, uticaj crkve, odnos drutva prema deci iz osetljivih grupa, LGBT populaciji. Pristup koji razvija je lian i esto bio grafski. Lenkine kuvarice prenose line probleme u polje javnog govora i ukazuju na njihovu drutvenu konstruisanost. Kroz viegodinju sarad nju sa grupom kart, Lenka Zelenovi se profilisala kao umetnica vezilja i stand-up komiarka, koja javno govori o drutvenim problemima.

Odbrana od straha da u biti zaboravljena.

Jo jedan od nas. 280 281

Nijedan kustos, bez obzira iz koje je stranke, nema pravo da skida kuvarice ili bilo koji eksponat sa izlobe jer svaki umetnik ima pravo da se izrazi na svoj nain. Napravila sam ovu kuvaricu u znak protesta, kao odgovor na pokuaj da se kuvarice skinu.

l. z. Onda su postojale kuvarice koje su govorile ta ena treba da radi: da manje zbori da joj ruak ne zagori. A postojale su i neke posebne koje su govorile o dejoj ljubavi, patriotske o kralju i njegovoj po rodici, pa tedi drva da ti ruak ne bi bio skup. U tim starim kuvaricama se govorilo gde je eni mesto: da treba da uti, da treba da skuva; na onim kuvaricama je ena bila sva napirlitana, obue na, doterana, frizure... Kod nas toga nema, pogotovu danas kada ena doe s posla, presvue se da bi mogla da ue u kuhinju. Treba i lepo da izgleda i da rinta. I da sredi kuu i da skuva, plus i posao. Na ovoj kuvarici pie Moje kuvarice izazvale veliki stres, DS hteo da ih skine sa izlobe ekspres. Nastala je prole godine u julu mesecu, kada sam bila na jednoj radionici u etno selu gde je bila izloba runih radova. Tu je bilo izloeno dvanaest mojih kuva rica. Jednog jutra sam se probudila i kada sam izala na radionicu videla sam da je dolo do velike galame. Nisam znala o emu se radi. Uvee smo uli da je direktor iz DS-a traio da se sa izlobe skinu dve moje kuvarice: Strah me hvata od ovih demokrata i U Kolubari velika frka otkrilo se ko lovu skrka. Poeli su da zovu ministarstvo u Beogradu, da bacaju telefone, letelo je na sve strane.
282 283

Ova kuvarica je nastavak prve kuvarice 10 sa lukom, 10 sa mukom koja je izvezena 2000. Sa njom smo zapravo obeleili deset godina pod Slobom. Na njoj se vide deset godina koje su prikazane kao deset evapa i okolo ide beli luk, jer ono to smo se ponadali da e biti kada proe vreme Slobe, da e doi neto bolje, nikada nije dolo. Mislim da je dolo jo gore. Posle smo napravili 11 s lukom, 11 sa mukom, pa je na kraju ilo i... A onda sam ja napravila kuva ricu Ljuto bilo kad je Sloba, a jo ljue nasta doba. To je jedna jo vea, sa ljutim paprikama, da bi pokazala koliko je to ljuto.

A onda smo krenuli da razvijamo saradnju, kao to se vidi na ovoj kuvarici Na maini praina u fabrici tiina. Prota mi je dao tekst, a ja sam sama napravila sliku. Kao to se na slici vidi, sve maine su obrasle u pauinu, kroz razbijen prozor se uvuklo razno granje. Naa sadanjost je u stvari prikazana na taj nain da se sve dovelo u jedno veliko rasulo. U fabrici ne postoji nita sem divljeg rastinja i bubica koje prave gnezda oko maina, a nekada su one buale od raznoraznog zvuka i rada, i od smeha i ale radnika koji su tu bili. Ja sam radila u industriji za preradu plastinih masa iz Orahovca. Ba je bila onako, fabrika na nivou, ali je 1999. propala. Posle toga sam postala niiji sluaj. Fabrika predstavlja, za mene i za sve ljude koji su je videli, ono sretno vreme kada si mogao da radi. Na tom talasu je nastala i kuvarica U fabrici huk, na ulici muk.

Ova kuvarica je nastala 2008. Svaku kuvaricu koju napravim, napravim je sa odreenim razlogom. Na ovoj sam htela da pokaem demokratske promene. Ljudi su gubili posao, skakao je evro, cene su skakale. Sve se to lako provlailo. Dinar po dinar, neosetno. A onda rascep. Kada uete u prodavnicu prosto se frapirate. Morala sam da napiem tekst. Cene su otile nebu pod oblake, a od njih ni traga ni glasa na kuvarici jer su suvie visoko.

284

285

Zapravo meni je jako ao to se Jugoslavija raspala i to smo se podelili. Sticajem okolnosti dolo je do raznih obraunavanja ljudi, raznih ubistava, raznoraznih zloina. Kada se sve to nekako dovelo u red, devedeset posto zloina se nije otkrilo. To se odnosi i na Srbiju i na Hrvatsku i na Bosnu i na Kosovo. Moj suprug je nastra dao 1999. na Kosovu zajedno sa pet lanova svoje porodice. Ne zna se da li je to bila UK, da li je to bila srpska policija, da li su to bili eeljevci. Nagaanja jo uvek postoje. Taj zloin se jo uvek krije. Ne zna se ko je to napravio.

Grade se crkve. Jedino, ini mi se, Mikovi podie jednu zgradu za decu sa posebnim potrebama, ali da bude zadubina, da to pie na njoj. Kada su sruili onu zgradu u ilerovoj, svi smo bili u nekoj euforiji. Niko nije razmiljao da bi ona mogla da poslui za smetaj ljudi koji nemaju stanove, koliko samo ima izbeglica ili raseljenih koji nemaju gde da ive. Ta kua je mogla da bude kola.

Poslednjih godina su naveliko poele da se podiu crkve i damije i da se veliki novac ubacuje u te graevine. Ja potujem svaku veru, ali toliko imamo siromanih ljudi, beskunika, toliko gladnih. Vladike imaju nametaj koji je sav od pozlate. Moete zamisliti koliko bi to gladnih usta nahranilo. Mislim da su svetena lica, ne svi ali jedan dobar deo, zloupotrebili tu svoju slubu. Po emu neko treba da ima sve, a neko nita? Kod nas nema zadubinarstva. Ja ne vidim nijednu koju je neki od naih tajkuna i mafijaa podigao.
286 287

Ova kuvarica govori o tekom poloaju samohranih majki. Ja sam postala lanica Udruenja samohranih majki neto pre 1999, pre bombardovanja i rata na Kosovu, kada sam ostala bez posla. Imale smo razna druenja, pruanja moralne podrke jedna drugoj. Skupljale smo se da popijemo kafu, da iznesemo ta nas mui. A onda, kada sam ostala bez posla, a mama bez penzije, poalila sam se Udruenju i onda sam jedno par meseci u tom naem udruenju volontirala. Imale smo i otvorenu prodavnicu polovne garderobe koja se zvala aba enska autonomna buvlja akcija. Zapravo, ko god je eleo mogao je da donese garderobu tu da je pokloni, koja se delila lanicama naih Samohranih majki, a ujedno se i prodavalo, pa se za to kupavale neke sitne stvari. Nismo pruale finansijsku pomo jedna drugoj jer nije bilo mogunosti. Drava nam nije

pomagala. Pomagale su nam razliite organizacije koje su obezbe ivale pakete sa hranom, brano, so, eer. Mi smo to loniima delile samohranim majkama. Jedna je organizacija na primer podelila jakne, stigao je i kamion pomorandi koje smo delile po pet-est kilograma. Sasvim je svejedno. Neka se deli hemijska olovka. Zna se da oevi ne plaaju alimentacije, to su ene koje ni ne smeju da je trae, da ne bi nastradale. to se tie drave, mi i dan danas nemamo podrku. Jedino pred izbore onda se stranke sete. Sete se nas i Roma, inae ovako se snalazimo s konca i konopca.

roditelja, ali ako imate preko pedeset godina, valjda ste ipak stekli neko iskustvo. esto mi se deavalo da su mi na Pesnienju aplaudi rali i posle me molili jednu kuvaricu za mene da odnesem mojoj mami na poklon. Ne odnosi se to znai samo na moju porodicu, nego sam izgleda pogodila problem mnogih.

Prva kuvarica posveena mojoj mami je bila U fotelji kao carica ivi ivot moja mamica. Mi menjamo fotelje, ali uvek jedna od njih pripada mami. Kroz malu alu, ali i zbilju, sam napravila kuvaricu. A onda je posle jedne sitne arke nastala ova kuvarica Misli da ako te rodi, treba tvoj ivot da vodi. Smatram da moja mama, a i devedeset posto majki, pogotovu ako su u zajednici sa svojom decom, smatraju da se uvek razumeju u vaspitanje deteta, ili u bilo koji posao, bolje nego njihova deca. Lepo je posluati svoga
288 289

Htela sam da pokaem kako je jednoj eni kada ostane sama. Situacija: samohrana majka i dalje bez posla, ivi sa majkom, juri privremeni posao da radi. Uvek sam radila sve poslove, one koje kao bajagi zovemo mukim i enskim. Sama menjam kazane, popravljam mainu. Ja sve radim. Imam dve kutije pune alata. Menjam creva na maini. Ploice stavljam. I majstorica sam. Nosim zamrziva, friider po kui. Svaki posao je vredan potovanja. Kada sam ostala bez posla ila sam da spremam tue stanove. Dea valo se da krenem od ujutru, i uvee da sredim. Prvi put kada sam ila da spremam, ila sam kod jedne stare glumice. U kui kada spremam koristim stari pekir kao krpu. Ja sam otila kod nje. Radni deo se nije znao koje je boje koliko je bio zaputen. Imala je polomljen kuk. Ona je meni spremila na sto vreu od tri kilograma

brana i tri-etiri para njenog donjeg vea. Jeste on bio ist, al je to bilo strano. Ja mogu sa mojim donjim veom koji sam oprala da obriem kod mene patos, ali je ovo bilo poniavajue.

Na slici se jasno vidi stanje jedne ene domaice. Naa vlada tvrdi da nam je zdravstvo besplatno. Meutim, kada odete kod lekara da zakaete snimanje (ili idete preko reda), dok platite kutiju leka, vama ispadne situacija da sada moete stvarno da se izbeite. Treba da se molite da vas zdravlje slui to due jer danas nita nema dabe. ak i jedan aspirin kota dosta.

Ovde sam elela da prikaem situaciju majki. Majka je i kada je detetu dobro i kada mu je loe, pogotovu kada je dete bolesno. Napravila sam i kuvaricu Hendikepirana deca u izolaciji stoje jer ih se ljudi bez razloga boje. Majka sam deteta sa posebnim potre bama i dok se nije saznalo da moje dete kree u specijalnu kolu, u komiluku su se divno ponaali prema njoj. im su saznali, odmah je dolo do odbijanja, do guranja, do pljuvanja kroz prozor. Morala sam da razgovaram sa roditeljima dece koju naravno nisam krivila jer jedno dete ne moe da zna ta je specijalna kola. Posle zavre tka srednje kole moja Jelena je krenula u dnevni boravak u ekspirovoj. Jelena i njeni prijatelji uivaju u ljubavima, igran kama, predstavama. Kada naprave pozorinu predstavu pravi glumci bi mogli da im pozavide. Ako kaete nekom da imate dete sa posebim potrebama, oni odmah misle: A, to su oni ludi. Ovu kuvaricu sam napravila da im poruim da ne treba da se boje.

290

291

U, ova je posveena meni. Iskreno reeno ja sam ih sve navikla da sam im uvek na raspolaganju 24 sata. Nije bitno da li sam krenula gore, ako me neko pozove ja treba da idem dole. Doi! Mora! Ajde! Imam kominicu gore na spratu, o kojoj se povremeno brinem. Inae je stara ena, ima 80 godina, sa problematinom kimom. Pa mi je rekla: Ma nisi ti Lenka luda, mi samo smatramo da ti uvek moe.

Napravila sam i jednu kuvaricu, dodatak toj kuvarici gde sam napi sala da, kako stvari stoje, poto nas oporezuju za sve ivo, da emo da dobijemo i porez na ivot. Onaj ovek koji udahne vie vazduha, on e morati da plati vie. Znai nemojte se bildovati, ljudi budite mravi, porez e biti manji. Situacija je katastrofalna. Sve je u veli kom sranju, a stranke se grabe ko e vei deo kolaa da uzme.

292

293

Ova kuvarica je nastala kada su graani traili promene, i ja sam mislila kako je sve poelo u Egiptu, u Iraku, u Libiji, da e neto krenuti i kod nas. U Grkoj i Italiji kada krenu demonstracije, svi ljudi izau, daju podrku jedni drugima, a kod nas je situacija da loe ivimo i nemamo nita na vidiku. Izau ljudi ponekad, probijaju ruke ekserima, trajkuju glau, ali su to pojedinani sluajevi koji ostanu sa strane. Nikako se nismo nali da se zajedno skupimo, da izau svi jer je svima preko glave. Valjda smo postali siti svega i svaega i stalno mislimo, neka, to e da izae neko drugi. Vano je da se pomaemo. Udruenje samohranih majki ima u planu da se napravi Banka slobodnih sati. Kada bi nam dala opti na jednu prostoriju koju bismo mi same opremile, onda bih na primer ja, ako sam slobodna, otila da deuram pet ili est sati. Da idem da volontiram, da priuvam troje, etvoro, petoro dece iji su roditelji tog trenutka na poslu ili kod lekara ili su jedno stavno otili da napune svoje baterije u bioskopu. Ja sam, iskreno reeno, zaboravila kada sam poslednji put bila u bioskopu. Onda bi se meni u knjizi pisalo pet sati sam provela danas, pa pet kroz deset dana, dva sata sam provela kroz mesec dana. I kada bi se desila potreba da su meni potrebni slobodni sati, onda bih se ja najavila i rekla: Meni za sutra treba dva sata, i meni bi izali u susret. A to je velika podrka samohranim roditeljima, zato to vode brigu o svojoj deci sami. Retko servis baka-deka postoji. Ne zato to ne ele, ve jer najee ne ive u istom mestu ili su stari i njima samima treba nega. I onda je to neto to mnogo znai.

Briga o starima
Silvija Federii Uvod Rad brige, posebno briga o starima, doao je u centar panje javnosti u dravama lanicama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (Organisation for Economic Co-operation and Development OECD) kao odgovor na brojne trendove koji su doveli do krize mnogih tradicionalnih oblika po moi. Prvu tendenciju predstavlja poveanje broja starog stanovnitva, u relativnom i apsolutnom smislu, dok due trajanje ivota1 ne odgovara rastu usluga koje se pruaju starima. Takoe je dolo do proirenja plaenog zaposlenja ena, to je smanjilo njihov doprinos u reprodukciji vlastitih porodica.2 Tim faktorima je neophodno dodati neprestane procese urba nizacije i dentrifikacije radnikih naselja, koji su doveli do unitavanja mrea podrke i oblika meusobne pomoi na koje su se stari ljudi koji ive sami mogli oslanjati, kao to su komije koje donose hranu, nametaju im krevete, poseuju ih i drue se sa njima. Kao rezultat tih tendencija, prepoznato je da za veliki broj starih izostaju pozitivne strane dugove nosti ili su zamagljene usamljenou, drutvenim iskljuivanjem i pove anom podlonou fizikom i psiholokom nasilju. Imajui to u vidu, predstaviu neka od razmiljanja koja se tiu savremnih politika brige o starima, posebno u Sjedinjenim Dravama, kako bih postavila pitanje ta moe da se uini na ovom podruju i zato pitanje brige o starima izostaje u literaturi marksistike levice. Moj glavni cilj je da pozovem na redistribuciju zajednikog do bra u vezi sa brigom o starima, i na stvaranje kolektivnih oblika repro
1 Laurence J. Kotlikoff i Scott Burns, The Coming Generational Storm. What You Need to Know About Americas Economic Future, MIT Press, Cambridge 2004. 2 Nancy Folbre, Nursebots to the Rescue? Immigration, Automation and Care, u: Globalizations, knjiga 3, broj 3, Routledge, London 2006, strana 350.

izvor: Iz intervjua sa Lekom Zelenovi (Beograd, 29.05.2012.); razgovarala: Ana Vilenica; fotografije: Demian Bern

294

295

dukcije koji bi omoguili starima da budu obezbeeni u situaciji kada vie nisu samostalni, ali ne na utrb onih koji se o njima brinu. Da bi to postalo mogue, neophodno je politizovati brigu o starima i staviti je u agendu pokreta za socijalna prava. Takoe je neophodna kulturalna revolucija u odnosu na koncepte starosti i dovoenje u pitanje degradacije starosti kao fiskalnog tereta drave i novih generacija (sa jedne strane) i, (sa druge strane) mistifikacije starosti kao opcionalnog stanja u ivotu koje se moe izleiti, prevazii i ak spreiti ukoliko samo prihvatimo savremene tehnologije i ureaje za poboljanje ivota koje nudi trite.3 Zalog u politizaciji brige o starima nisu samo sudbine starih i neodrivost radi kalnih pokreta koji ne uspevaju da se obrate takvom kljunom pitanju u naim ivotima, ve generacijska i klasna solidarnost koja je ve godinama meta nemilosrdnih kampanja politikih ekonomista i vlada, koji predsta vljaju odredbe izborene od strane radnika za starost (kao to su penzije i drugi oblici socijalne zatite) kao ekonomsku tempiranu bombu i teak dug za budue generacije.

Kriza brige o starima i era neoliberalizma Savremena kriza brige o starima u stvari nije nita novo. Briga o starima je u kapitalistikim drutvima oduvek bila u stanju krize, kako zbog devalviranja reproduktivnog rada u kapitalizmu, tako i zbog toga to se stari ne cene i posmatraju se kao oni koji vie nisu produktivni, za razliku od mnogih prekapitalistikih drutava u kojima su se smatrali spremitima
3 Kao to pokazuju Dojs i Mamo u Starenju kiborga (Kelly Joyce i Laura Mamo, Graying the Cyborg. New Directions in Feminist Analyses of Aging, Science and Technology, u: Toni M. Calasanti i Kathleen F. Slevin [ur], Age Matters. Realigning Feminist Thinking, Routledge, New York 2006, strana 99122), voeno profitom i ideologijom privilegovanja omladine, sprovodi se ira kampanja koja u fokusu ima stare kao konzumente, obeavajui im regeneraciju tela i odlaganje starenja ukoliko upotrebljavaju odreene farmaceutske proizvode i tehnologije. U tom kontekstu, starost gotovo da postaje greh, neprilika koju sami sebi stvaramo jer ne upotrebljavamo najnovije podmlaujue proizvode. 296

kolektivnog seanja i iskustva. Drugim reima, briga o starima pati od dvostruke kulturne i socijalne devalvacije. Kao i drugi vidovi reprodukti vnog rada nije prepoznata kao rad, i za razliku od reprodukcije radne snage, iji proizvodi imaju odreenu prepoznatu vrednost, osuena je da apsorbuje vrednost, ali ne i da je proizvodi. Tako fondovi odreeni za brigu o starima izdvajaju sa krtou koja podsea na devetnaestovekovne zakone o siromanima, a briga o starima koji vie nisu samostalni je preputena porodicama i roacima uz neznatnu pomo izvana, sa pretpo stavkom da e ene prirodno preuzeti taj zadatak na sebe kao deo rada u domainstvu. Neophodno je otpoeti dugu borbu kako bi se kapital naterao da ne reprodukuje samo radnu snagu u upotrebi, ve i radnu snagu kroz ceo ciklus ivota, sa obezbeivanjem pomoi za one koji vie nisu deo trita rada. Meutim, ak ni kejnezijanska (Keynesian) drava nije ispu nila taj cilj. Pogledajmo legislativu socijalne zatite Novog dogovora (New Deal), koja je sprovedena etrdesetih u Sjedinjenim Dravama i koja je smatrana jednim od najveih dostignua naeg veka4. Samo je deli mino odgovorila na probleme sa kojima se suoavaju stari, povezujui socijalno osiguranje sa godinama radnog staa, iskljuujui na taj nain neplaeni rad u domainstvu i obezbeujui pomo samo onima u situaciji apsolutnog siromatva. Trijumf neoliberalizma je samo pogorao situaciju. U pojedinim dravama, lanicama Organizacije za ekonomsku saradnju, devedesetih su preduzeti odreeni koraci kako bi se poveala davanja za negu u kui i obezbedila savetovanja i usluge za one koji pruaju negu.5 Takoe su injeni napori da se negovateljicama i negovateljima omogui pomirenje plaenog rada i rada brige. U Engleskoj i Velsu, gde je izraunato da 5,2 miliona osoba prua neformalnu negu, poev od aprila 2007. negova
4 Dora L. Costa, The Evolution of Retirement. An American Economic History. 18801990, The University of Chicago Press, Chicago 1998, strana 1. 5 OECD Health Project: Long Term Care For Older People, OECD Publications 2005; Lourdes Benaria, The Crisis of Care, International Migration, and Public Policy, Feminist Economics, 14(3), jul 2008, strana 23, 5.

297

teljicama i negovateljima odraslih je dato pravo da zahtevaju fleksibilno radno vreme.6 Meutim, demontiranje drave blagostanja i neoliberalno insistiranje na tome da je reprodukcija lina odgovornost radnika, aktivi ralo je kontra-tendenciju koja uzima maha, ime se ubrzava savremena ekonomska kriza. Propast sistema davanja socijalne pomoi za stare ima posebno ozbiljne posledice u Sjedinjenim Dravama, gde je dostignuta taka u kojoj radnici osiromauju u naporima da brinu za svoje onemoale rodi telje. Velike potekoe je stvorila jedna odreena praksa u okviru takvih politika. U pitanju je transfer veeg dela bolnike nege u domainstva, potez koji je nainjen iz isto ekonomskih razloga i sa malo panje posve ene strukturama koje su neophodne kako bi se nadomestile usluge koje su nekada pruale bolnice7. Kao to je opisala Nona Glejzer (Nona Glazer)8, takav razvoj situacije nije samo doveo do poveanja rada brige koji vre lanovi porodice, preteno ene, ve je doveo i do izmetanjaopasnih procedura u kue, pa i onih opasnih po ivot, koje su u prolosti mogle da vre samo medicinske sestre i koje su bile oekivane samo u bolnica
6 L. Benerija (Lourdes Benaria) kao primer navodi zakone u paniji iz 1999. koji zaposlenima obezbeuju razliite forme povremenog odsustva za pruanje nege (strana 5.), koji su bili praeni irim merama 20062007. u cilju finansiranja dela trokova koje individualna domainstva imaju u vezi sa negom (ibid.). U kotskoj, Briga o zajednici (Community Care) i Akt o zdravlju (Health Act) iz 2002. uveli su besplatnu linu negu za stare i takoe redefinisali osobe koje pruaju negu kao saradnike koji primaju sredstva, a ne konzumente () koji su obavezni da plaaju usluge. (Fiona Carmichael, Claire Hulme, Sally Sheppard i Gemma Connell, u: Feminist Economics 14 (2), april 2008, strana 7.). 7 Prema razliitim istraivanjima, kao posledica ovih smanjenja 20 do 50 miliona lanova porodice pruaju negu koju su tradicionalno vrile sestre ili socijalni radnici. lanovi porodice pruaju oko 80% nege bolesnim ili onemoalim roacima, a potreba za tim e nastaviti da raste sa starenjem stanovnitva i mogunostima moderne medicine da produava ivot... Sa porastom terminalno bolesnih osoba koje biraju da ostanu kod kue do svog poslednjeg dana, lanovi porodice ili prijatelji za blizu tri etvrtine bolesnih ili onemoalih starijih odraslih osoba obezbeuju neformalnu negu, prema izvetaju Arhiva internacionalne medicine (Archives of Internal Medicine) iz januara 2007. (Jane E. Brody, When Families Take Care of Their Own, New York Times, 11.11.2008). 8 Nona Glazer, Womens Paid and Unpaid Labor. Work Transfer in Health Care and Retail, Temple University Press, Philadelphia 1993. 298

ma.9 Subvencionisanim radnicima i radnicama koji se bave negom u kui je istovremeno udvostruen posao, dok se vreme koje provode u posetama neprestano skrauje prisiljavajui ih da redukuju svoj posao na odravanje kue i telesnu negu10. Federalno finansirani domovi za negu su takoe tejlorizovani kroz studije o vremenu i pokretu se odreuje koliko paci jenata njihovi radnici mogu da opsluuju11. Globalizacija brige o starima osamdesetih i devedesetih nije pro menila situaciju. Nova internacionalna podela reproduktivnog rada koju je promovisala globalizacija je premestila velike koliine rada brige na teret imigrantkinja.12 Kao to je opte prepoznato, takav razvoj je dobro posluio vladama, omoguivi im da utede milione dolara koje bi inae morali da uloe kako bi obezbedili usluge za stare. Ta situacija je takoe omoguila enama iz srednje klase da ostvaruju svoje karijere i mnogim starim osobama da ostanu kod kue, a da u isto vreme ne bankrotiraju. Meutim, to se ne moe smatrati reenjem za brigu o starima. Pored davanja novog legitimiteta neoliberalnoj doktrini, to podrazumeva da vlade nemaju odgovornost za drutvenu reprodukciju, takve politike su obeleene i ivotnim i radnim uslovima plaenih radnika u oblasti nege, to reflektuje sve kontradikcije i nejednakosti koje su karakteristine za proces drutvene reprodukcije naeg vremena.

9 Kao posledica tog transfera, dom je (kako pie Glejzer) postao medicinska fabrika u kome se rade dijalize, a domaice i pomagai moraju da naue da postave kateter, da se brinu o ranama, dok se u isto vreme proizvodi sasvim nova oprema za kunu upotrebu (Ibid. 154ff). 10 Eileen Boris i Jennifer Klein, We Were the Invisible Workforce: Unionizing Home Care, u: Dorothy Sue Cobble (ur), The Sex of Class: Women Transforming American Labor, Ithaca, Cornel University Press, 2007, strana 180. 11 Nona Glazer, Womens Paid and Unpaid Labor. Work Transfer in Health Care and Retail, strana 174. 12 Silvia Federici, Reproduction and Feminist Struggle in the New International Division of Labor, u: Mariarosa Dalla Costa, Giovanna F. Dalla Costa (ur), Women, Development and Labor of Reproduction: Struggles and Movements, Trenton, Africa World Press, New York 1999, strana 5758; Jean L. Pyle, Transnational Migration and Gendered Care Work: Introduction, u: Globalizations, knj. 3, br. 3, Routledge, London 2006, strana 283289.

299

Upravo zbog destruktivnog uinka ekonomske liberalizacije i struktu ralnih prilagoavanja u svojim zemljama, hiljade ena iz Afrike, Azije, sa Karipskih ostrva i iz zemalja biveg socijalistikog sveta, migriraju u bogatije regione Evrope, na Bliski istok i u Sjedinjene Drave kako bi sluile kao dadilje, domaice i brinule za stare. Da bi to uinile moraju da na puste svoje porodice, ukljuujui decu i ostarele roditelje, i da vrbuju ili da unajme druge ene koje imaju manje moi i resursa kako bi radile ono to one vie ne mogu.13 Uzimajui Italiju kao primer, izraunato je da tri od etiri badanti (italijanski naziv za radnike koji brinu o starima) imaju svoju decu, ali da samo 15% ivi sa svojim porodicama.14 To znai da veina pati od anksioznosti, suoena sa injenicom da njihova porodica mora da ivi bez one vrste brige koju poklanjaju osobama irom sveta. Arli Hokild (Arlie Hochschild) je upravo u odnosu na taj kontekst govorila o globalnom transferu brige i emocija, i formacijama globalnih lanaca brige.15 Upravo je lanac taj koji se najee slama otuenjem imigrantkinja od svoje dece, prekidanjem utvrenih aranmana i smru roaka tokom njihovog odsustva. Jednako je vano da su plaene radnice u oblasti brige, zbog deva lvacije reproduktivnog rada i injenice da su imigrantkinje (esto bez dokumenata ili druge boje koe), u ranjivom poloaju i da su esto izloene zloupotrebama: produenom radnom vremenu bez plaenog godinjeg odmora ili socijalne i zdravstvene zatite, rasistikim uvredama i seksu alnim napadima. Plata onih koji se bave brigom u kui u Sjedinjenim Dravama je toliko niska da skoro polovina zaposlenih mora da ivi uz
13 Jean L. Pyle, Transnational Migration and Gendered Care Work: Introduction, Globalizations, knj. 3, br. 3, Routledge, London 2006, strana 289; Arlie Hochschild i Barbara Ehrenreigh, Global Women: Nannies, Maids and Sex Workers in the New Economy, Holt, New York 2002, strana 257. 14 Dario Di Vico, Le badanti, il nuovo welfare privato. Aiutano gli anziani e lo Stato risparmia, Corriere della Sera, 13.6.2004, strana 15.

pomo bonova za hranu i drugih oblika socijalne pomoi kako bi spojili kraj s krajem.16 Zaista, kao to su to predstavili Ujedinjeni radnici u domainstvu (Domestic Workers United glavna organizacija radnika u domainstvu i onih koji se bave negom u Njujorku i promoteri Povelje o pravima radnika u domainstvu / Domestic Workers Bill of Rights), radnici koji brinu o drugima ive u senci ropstva.17 Takoe je vano istai da najvei broj starih osoba i porodica ne mogu da priute angaovanje nego vatelja/ negovateljica ili da plate usluge u odnosu na realne potrebe koje imaju. To se posebno odnosi na stare osobe koje su bolesne i kojima je potrebna celodnevna nega. Prema statistikim podacima Nacionalnog saveta za ekonomiju i rad (Consiglio Nazionale Economia e Lavoro, CNEL) iz 2003, u Italiji samo 2,8% starih osoba ima obezbeenu pomo u kui van porodice; u Francuskoj je taj broj dvostruko vei, a u Nemakoj trostruko. Meutim, taj broj je i dalje mali.18 Veliki broj starih osoba koje ive same suoene su sa tekoama koje postaju sve vie razarajue zbog svoje nevi dljivosti. arkog leta 2003. hiljade starih osoba irom Evrope je umrlo od dehidracije, nedostatka hrane ili lekova, ili jednostavno od nepodno ljive vruine u Parizu je taj broj bio toliko veliki da su vlasti morale da smetaju tela u javne prostore koji su pretvoreni u friidere, dok porodice nisu dole po njih. Kada se porodice brinu o starima, zadatak je najee u rukama ena19 koje mesecima ili godinama preivljavaju na ivici mentalnog i fizikog iscrpljivanja, satirane radom i odgovornou za obezbeivanje nege, uz estu obavezu da izvravaju procedure za koje obino nisu spremne.
16 New York Times, 28.01.2009. 17 Zahtevi kampanje Povelja o pravima ujedinjenih radnika u domainstvu je konano uvedena u legislative Njujorka u novembru 2010. To je prvi put da je briga prepoznata kao rad. Sline kampanje se vode i u drugim delovima Sjedinjenih Drava, posebno u Kaliforniji. 18 Dario Di Vico, Le badanti, il nuovo welfare privato. Aiutano gli anziani e lo Stato risparmia. 19 Ipak, u Sjedinjenim Dravama je broj mukaraca koji se brinu o svojim starim roditeljima u konstantnom porastu (New York Times).

15 Arlie Hochschild, Barbara Ehrenreigh, Global Women: Nannies, Maids and Sex Workers in the New Economy, strana 2627; Arlie Hochschild, Global Care Chains and Emotional Surplus Value, u: Will Hutton, Anthony Giddens (ur), Global Capitalism, The New Press, New York 2000, strana 134135. 300

301

Samo mali broj poslova je zahtevan koliko rad brige; ne iznenauje inje nica visokog procenta pojave simptoma depresije meu osobama koje se brinu za druge u kui. Osobe koji rade izvan doma su posebno kanjene. Iako se broj odraslih koji brinu za svoje roditelje veoma poveao,20 poslodavci nisu preduzeli potrebne korake kako bi pomogli radnicima da iznesu te zadatke. ak suprotno, u vreme kada su im odnosi moi naklonjeni, oekuju od radnika da provedu vie radnih sati na poslu i nerado prave ustupke. Tako prema izvetaju Amerike asocijacije penzi onera (American Association of Retired Persons AARP), radnici u Sjedinjenim Dravama koji se brinu o svojim roditeljima moraju da prikrivaju tu i njenicu iz straha da nee dobiti poviicu ili da e izgubiti posao, imajui u vidu da ih otkaz uvek eka. Takoe se plae ozlojeenosti kolega na poslu.21 Posebno su pod stresom oni o kojima se esto govori kao o sen dvi generaciji, koji u isto vreme podiu decu i brinu se o svojim rodi teljima.22 Kriza rada brige je dostigla takve razmere da u Sjedinjenim Dravama, u porodicima sa niskim prihodima i porodicama sa jednim roditeljem, tinejderi i deca od kojih neki nemaju vie od jedanaest godina, preuzimaju brigu o starima u porodici, izmeu ostalog davanje terapija i injekcija. Prema izvetaju Njujork Tajmsa (New York Times), studija koja je sprovedena irom zemlje 2005. godine pokazala je da 3% domainstava sa decom izmeu 8 i 18 godina starosti ukljuuje decu koja se bave negom23.

Alternativa za one koji ne mogu da priute plaanje nekog od oblika pomoi su javno finansirani domovi za brigu, koji su vie vid zatvora nego hotela za stare osobe. Zbog nedostatka osoblja i fondova te institucije uglavnom obezbeuju minimum nege. U najboljem sluaju ostavljaju stanovnike da lee satima u krevetu bez nekog od osoblja ko bi im pomogao da se okrenu, namestio im jastuk, izmasirao noge, negovao ireve nastale od leanja, ili jednostavno popriao sa njima kako bi uspeli da zadre identitet i oseaj dostojanstva i nastavili da se oseaju ivim i cenjenim. U najgorem sluaju, domovi su mesta u kojima stare osobe drogiraju lekovima, vezuju za krevet, ostavljaju da lee u izluevinama i gde su izloene svakojakom fizikom i psiholokom nasilju. Veliki deo toga isplivao je iz serije izvetaja, ukljuujui i onaj koji je vlada Sjedinjenih Drava objavila 2008. godine i koji govori o istoriji zlostavljanja, zanemarivanja i krenja bezbednosnih i zdravstvenih standarda u 94% od ukupnog broja domova.24 Situacija ne ohrabruje ni u drugim dravama. U Italiji, zemlji u kojoj sam, pored Sjedi njenih Drava, najvie istraivala, izvetaji o zlostavljanju u domovima za negu nad onemoalima i hronino bolesnim starim osobama su veoma esti, kao i sluajevi odbijanja pruanja medicinske pomoi.25

Briga o starima, sindikati i levica Problemi koje sam opisala su do te mere opti i neodloni da bismo mogli da zamislimo da bi briga o starima mogla da bude u vrhu agende pokreta za socijalna prava i radnikih sindikata na internacionalnom nivou.
24 New York Times, 30.08.2008. 25 O ovoj temi videti: Francesco Santanera, Violenze e abusi dovuti anche alla mancata applicazione delle leggi, u Prospettive Assistenziali, br. 169, januarmart 2010. Perspektive nege (Prospettive Assistenziali) je asopis koji postoji od 1968, a posveen je borbi protiv socijalnog iskljuivanja, posebno invalida i starih osoba. lanci Santanere se mogu itati i online: http//www.superando. it/content/voew/5754/121/. Prema dravnoj kontroli sprovedenoj 2010, jedna treina institucija za stare osobe kri pravne odredbe.

20 Prema skoranjem izvetaju Amerike asocijacije penzionera iz 2009, broj osoba koje se brinu o starima u porodici je procenjen na 42,1 milion, procenjena vrednost njihovog doprinosa je 450 biliona dolara (aarp.org/bulletin, septembar 2011, strana 10.). 21 Sally Abrahams, The Caregivers Dilemma, aarp.org/bulletin, septembar 2001, strana 12. 22 Martin Beckford, Sandwich Generation Families Torn Between Demands of Children and Parents, Telegraph.co.uk, 01.04.2009. 23 Druge drave u kojima su deca postala negovatelji ukljuuju Britaniju i Australiju. U tim zemljama im se esto priznaje pravo da uestvuju u diskusijama o pacijentima i nezi (patient- -care discussions) i da trae naknadu za posao koji obavljaju (New York Times, mart 2009, A18). 302

303

Ipak, to nije sluaj. Ukoliko ne rade u institucijama (bolnice, domovi za brigu), kao to je sluaj sa medicinskim sestrama i pomonim osobljem, radnici u oblasti brige su najee ignorisani od strane radnikih sindikata, ak i od stane onih najborbenijih kao to je COSTU u Junoj Africi.26 Sindikati pregovaraju o penzijama, uslovima za penzionisanje i zdrav stvenoj zatiti. Meutim, u njihovim programima se malo govori o sistemima podrke koje zahtevaju oni koji stare ili radnici u oblasti brige, bez obzira na to da li rade za platu ili ne. Radnici u oblasti brige, koji rade za pojedince ili za porodice, iskljueni su iz Akta o pravinim uslovima standarda rada (Fair Labor Standards Act) i legislative Novog dogovora (New Deal) koji garantuje dostupnost minimalnih plata, naknade za prekovre meni rad, pregovore o pravima i drugim zatitama na radnom mestu27. SAD nisu izolovani sluaj. Prema podacima Meunarodne organizacije rada (International Labour Organisation ILO) iz 2004. godine, trans-naci onalni sindikalizam u sektoru usluga u domainstvu je jedva 1%28. Penzije takoe nisu dostupne svim radnicima, ve samo onima koji su radili za platu, a svakako ne neplaenim negovateljicama i negovateljima u porodici. Iz razloga to reproduktivni rad nije prepoznat kao rad, a penzio ni sistem obraunava na osnovu godina radnog staa, ene koje su radile kao domaice celog radnog veka mogu da ostvare penziju samo preko zaposlenog mua, a u sluaju da se razvedu gube pravo na socijalnu zatitu. Organizacije koje se bave radom nisu se bavile tim nejednakostima, niti su se time bavili drutveni pokreti i marksistika levica koja je, osim par izuzetaka, ini se takoe otpisala stare iz borbe, sudei po odsustvu referenci u odnosu na brigu o starima u savremenoj marksistikoj analizi.
26 Shireen Ally, Caring About Care Workers: Organizing in the Female Shadow of Globalization, Center For Global Justice, San Miguel De Alende (Mexico): International Conference on Women and Globalization, 27. jul 03. avgust 2005, 205:3. 27 Eileen Boris, Jennifer Klein, We Were the Invisible Workforce: Unionizing Home Care, strana 182. 28 Shireen Ally, Caring About Care Workers: Organizing in the Female Shadow of Globalization, strana 1. 304

Odgovornost lei delimino u radu samog Marksa. Briga o starima nije tema njegovog rada, iako je pitanje starosti na revolucionarnoj politikoj agendi od 18. veka, a drutva zasnovana na meusobnoj pomoi i utopijske vizije obnovljenih zajednica (Fourierist, Owenite, Icarian) vrlo prisutne.29 Marksa je interesovalo razumevanje mehanizama kapitalistike proizvodnje i mnogostruki naini na koje ih je radnika klasa dovodila u pitanje i preoblikovala njihove forme. Sigurnost u starosti i briga o starima nije postala deo tog diskursa. Starost je bila retkost meu fabrikim radnicima i rudarima toga vremena, iji ivotni vek u proseku, ako je verovati izvetajima savremenika, nije prelazio 20 godina, u najboljem sluaju30. I, to je najvanije, Marks nije prepoznao centralni znaaj reproduktivnog rada, ni za akumulaciju kapitala, ni za stvaranje novog komunistikog drutva. Iako su i on i Engels opisali sav ponor uslova u kojima je radnika klasa Engleske ivela i radila, Marks je skoro naturali zovao proces reprodukcije, bez razmiljanja o reorganizaciji reproduktivnog
29 Kao to pokazuje Robin Blekburn (Robin Blackburn), tokom Francuske revolucije je prvi put predloeno da se plaaju penzije starima. Tom Pejn (Tom Paine) pie o ovom problemu u drugom delu Prava oveka (Rights of Man, 1792), kao i njegov prijatelj Kondorset (Condorcet), koji je ponudio plan koji je trebalo da se odnosi na sve graane. Na tragu tog predloga, nacionalni konvent je proglasio 10. fruktidor danom Fte de la Veillesse i doneo je odluku da se u svim oblastima otvore staraki domovi... Konvent je usvojio princip civilnih penzija za stare u junu 1794, samo nekoliko meseci nakon ukidanja ropstva (Robin Blackburn, Banking on Death. Or, Investing in Life: The History and Future of the Pensions, Verso, London 2002, strana 4041). U Marksovo vreme, oblike pomoi u bolesti, starosti i smrti, kao i nezaposlenosti, obezbeivala su predusretljiva drutva, radniki klubovi organizovani na trgovakim osnovama, koje je Don Foster (John Foster) opisao kao jedinu socijalnu instituciju koja se bavila ivotom odraslih koji su predstavljali skoro veinu radnike populacije (John Foster, Class Struggle and the Industrial Revolution, Weidenfeld&Nicolson, London 1974, strana 216). tavie, i nakon zenita utopijskog socijalizma ranog 19. veka, tokom komunitarnih eksperimenata ezdesetih godina 19. veka, nastavlja se bavljenje zatitom od siromatva, bespomonosti i starosti, posebno u Sjedinjenim Dravama. Na savremenik, novinar arls Nordhof (Charles Nordhoff, The Communistic Societies of the United States. From Personal Observation, Dover Publications, INC, New York 1966), je izraunao najmanje 72 zajednice organizovane prema kooperativnim/komunistikim principima. O monoj istoriji Bratskih drutava videti: David T. Beito, From Mutual Aid to the Welfare State. Fraternal Societies and Social Services, University of North Carolina Press, Chapel Hill 2000. 30 Karl Marx, Capital, knj. 1, The Penguin Press, London 1976; Wally Seccombe, Weathering the Storm. Working-Class Families From The Industrial Revolution To The Fertility Decline, Verso, London 1996, strana 7577.

305

rada u drugaijem, ne-eksploatatorskom drutvu ili za vreme toka klasne borbe. Na primer, on je razmiljao o saradnji najvie u odnosu na proces proizvodnje robe, previajui kvalitativno razliite oblike proleterske kooperacije u procesu reprodukcije koju je Kropotkin kasnije nazvao meusobna pomo31. Saradnja meu radnicima kod Marksa predstavlja fundamentalnu karakteristiku kapitalistike organizacije rada, u potpu nosti uvedene od strane kapitala (kapitalista), do koje dolazi u trenutku kada radnici prestanu da pripadaju sebi, to je ini isto funkcionalnom u poveanju efikasnosti i produktivnosti rada.32 Marks ne ostavlja prostor za mnogostruke izraze solidarnosti i raznovrsne institucije za meusobnu podrku, asocijacije, drutva, bratstva, alijanse, koje je Kropotkin uoio meu industrijskom populacijom svog vremena.33 Ipak, kao to je Kropotkin primetio, upravo takvi oblici meusobne pomoi postavljaju granicu u odnosu na mo kapitala i drave nad ivotima radnika, sprea vajui da mnogobrojni proletarijat u potpunosti propadne. Seme samou pravnog sistema osiguranja koji je garantovao izvesne zatite u sluajevima nezaposlenosti, bolesti, starosti i smrti, posejale su upravo takve inicijative. Tipian za ogranienu Marksovu perspektivu je i poslednji stadi jum kapitalistike proizvodnje, kako je artikulisano u slavnim Fragmentima o mainama u Grundrisse-u (18571858), u kome stvara projekciju sveta u kome maine rade, a ljudska bia se samo odnose prema njima, funkcioniui kao supervizori. Bilo da tu sliku razumemo kao utopiju ili kao distopiju, ona ignorie injenicu da se, u stvari, ak i u naprednim kapitalistikim zemljama najvei deo drutveno potrebnog rada sastoji od reproduktivnih aktivnosti i da se pokazalo da je takav rad teko zameniti mehanizacijom. Samo je delimino mogue zadovoljavati potrebe i elje nesamostalnih
31 U vezi sa Kropotkinovim konceptom meusobne pomoi videti posebno poslednja dva poglavlja istoimenog rada: Peter Kroptkin, Mutual Aid. A Factor of Evolution (1902), Freedom Press, London 1998. 32 Kao saradnici, pie Marks, radnici samo oblikuju specifine oblike postojanja kapitala. Proizvodna mo koju su razvili je proizvodna mo kapitala (Capital, knj. 1, poglavlje 13, strana 449451.). 33 Peter Kroptkin, Mutual Aid. A Factor of Evolution, strana 208221. 306

starih osoba ili onih koji zahtevaju medicinsku pomo inkorporiranjem tehnologija u rad kojim se reprodukuju. Automatizacija brige o starima je ve dobro poznat put. Kao to je pokazala Nensi Folbr (Nancy Folbre, vodea feministika ekonomistkinja i istraivaica brige o starima u Sjedinjenim Dravama), industrija u Japanu je veoma napredovala u pokuajima da tehnologizuje negu kroz proizvodnju interaktivnih robota. Robotizovane sestre koje kupaju ili vode u etnju i roboti koji prave drutvo (robotizovani psi i mede) se ve nalaze na tritu, ali po vrlo visokim cenama.34 Takoe nam je poznato da su televizija i personalni raunari postali surogat negovatelji i negovateljice za mnoge stare osobe. Elektronski upravljana invalidska kolica poveavaju mobilnost onih koji su dovoljno pokretni da upravljaju komandama. Takav nauni i tehnoloki razvoj bi mogao mnogo da pomogne starijim osobama ukoliko bi cene takvih proizvoda bile pristupane. Cirkulacija znanja koju omoguava svakako im stavlja na raspolaganje veliko bogatstvo. Meutim, tehnologija ne moe da zameni rad negovate lja i negovateljica, posebno u sluajevima starih osoba koje ive same ili su bolesne i imaju odreena oteenja. Kao to Folbr pokazuje, partner-roboti ak mogu da dovedu i do poveanog oseaja usamljenosti i izolacije.35 Automatizacija takoe ne moe da se nosi sa neprilikama kao to su strahovi, nelagodnosti, gubitak identiteta, gubitak oseaja dostojanstva sa kojima se suoavaju osobe dok stare, i esto postaju zavisne i kada su u pitanju osnovne potrebe kao to su hodanje, ishrana, pranje, vrenje nu de. Nije potrebna tehnoloka inovacija koja bi se bavila pitanjima brige o starima, ve promena u drutvenim odnosima kojom reprodukcija na ih ivota vie nee biti potinjena valorizaciji kapitala, i koja e biti or ganizovana kao kolektivni proces.

34 Nancy Folbre, Nursebots to the Rescue? Immigration, Automation and Care, u: Globalizations, knj. 3, br. 3, Routledge, London 2006, strana 356. 35 Ibid.

307

ene, starenje i briga o starima iz perspektive feministike ekonomije Na poeku je neophodno da prepoznamo (kao to su to prepoznale ekono mistkinje kao to je Folbr) da je pitanje brige o starima sutinski rodno pitanje. Iako sve vie komodifikovan, veliki deo rada brige jo uvek oba vljaju ene i to kao neplaeni rad koji im ne obezbeuje nikakve prihode niti penziju. Paradoksalno, to ene vie brinu za druge, manje brige dobijaju zauzvrat jer posveuju manje panje plaenim poslovima nego to to ine mukarci, kao i zbog toga to se planovi za socijalnu zatitu uglavnom prave u odnosu na godine radnog staa. Plaeni negovatelji i negovateljice takoe oseaju posledice devalvacije reproduktivnog rada, formirajui potklasu koja jo uvek mora da se bori za drutveno prepo znavanje svojih aktivnosti kao rada. Sve ukupno, zbog devalvacije repro duktivnog rada ene se gotovo svuda suoavaju sa starou u kojoj imaju manje resursa od mukaraca (mereno u odnosu na porodinu podrku), novanih prihoda i dostupnih sredstava. Tako u Sjedinjenim Dravama, gde se penzije i socijalna zatita raunaju u odnosu na godine radnog staa, ene ine najveu grupu u populaciji starih i najvei broj stanovnika starakih domova za one sa niskim prihodima savremenih logora, iz jednostavnog razloga to provode vei deo svojih ivota izvan sistema plaenog rada, posveene aktivnostima koje se ne smatraju radom. Nauka i tehnologija ne mogu da ree ovaj problem. Neophodna je transformacija unutar socijalno-polno/rodno podele rada i, iznad svega, prepoznavanje reproduktivnog rada kao rada, to bi onima koji ga izvode omoguilo pravo na kompenzaciju, ime bi se prestalo sa kanjavanjem lanova porodice koji pruaju negu. Prepoznavanje i vrednovanje repro duktivnog rada je takoe kljuno za prevazilaenje podele koju je sadanja situacija posejala meu radnicima i koja suprotstavlja, sa jedne strane, lanove porodica koji pokuavaju da smanje trokove, i sa druge strane, unajmljene negovateljice i negovatelje koji se suoavaju sa demoraliuim posledicama rada na ivici siromatva i devalvacije.
308

Feministika ekonomija koja se bavi ovim pitanjem je artikulisala mogue alternative aktuelnom sistemu. U knjizi Tople ruke u hladnim godinama (Warm Hands in a Cold Age, 2007), Nensi Folbr je opcrtala plan neophodnih refomi kojima bi se obezbedila sigurnost populaciji koja stari, posebno starim enama, zauzimajui internacionalnu perspektivu i ukazujui na zemlje koje prednjae u odnosu na reavanje tog problema. U sam vrh postavlja drave koje obezbeuju skoro pa univerzalni sistem osiguranja. U dnu se nalaze SAD i Engleska u kojima je pomo starima vezana za radni sta. Ali, u oba sluaja postoji problem u odnosu na konfiguraciju politika koje potvruju nejednaku, polno/rodno zasnovanu podelu rada i tradicionalna oekivanja u odnosu na ulogu ene u porodici i u drutvu. Ovo je kljuno polje unutar koga mora doi do promena. Folbr poziva na redistribuciju resursa premetanjem javnog novca iz vojno-industrijskih kompleksa i njihovih destruktivnih preduzea u sferu brige za stare. Ona je svesna da to moda zvui nerealno i blisko pozivu na revoluciju, ali insistira da to pitanje postane deo nae agende jer predstavlja zalog budunosti svih radnika, i istie da je drutvo koje je slepo za ogromne patnje koje ekaju mnoge ljude koji stare, kao to je sluaj u Sjedinjenim Dravama danas, drutvo osueno na samounitenje. Nema znakova, ipak, da e se to ludilo uskoro zavriti. Sa podte kstom ekonomske krize i niskog nivoa razvoja, kreatori politika okreu glavu od problema, smanjujui socijalna davanja u svim oblastima i reui dravne penzije i sistem socijalne zatite. Dominantna, opsesivna pesma ponavlja da prisustvo vitalne ostarele populacije, koja tvrdoglavo insistira da eli da ivi, ini svaki socijalni oblik pomoi neodrivim. Mogue je da je upravo mislei na milione Amerikanaca reenih da ive posle osam desete, Alan Grinspan (Alan Greenspan) u svojim memoarima priznao da je bio prestravljen kada je shvatio da je Klintonova administracija uspela da akumulira finansijski viak.36 Ali, ak i pre finansijske krize 2008,
36 Alan Greenspan, The Age of Turbulence. Adventures in a New World, Penguin Press, New York 2007, strana 217.

309

kreatori politika su sistematski orkestrirali meugeneracijski rat, upo zoravajui da e ekspanzija populacije 65+ dovesti do bankrota sistema socijalne zatite, ostavljajui ogroman dug na pleima mladih. Sa pro dubljivanjem krize, napadi na brigu o starima se sve vie intenziviraju, bilo u obliku uskraivanja pomoi ili smanjenjem penzija. U Grkoj su ve od 2010. godine penzije smanjene za 25%. U Engleskoj ideologija Visokog drutva maskira pokuaje da se socijalne usluge svedu na dobrovoljni nivo kako bi ih preuzele otputene ene. U meuvremenu, u Sjedinjenim Dravama konzervativni politiari kao to je kandidat republikanaca Rik Peri (Rick Parry), nazivaju sistem socijalne zatite Ponzijevom emom ili, bukvalno sistem je u kolapsu i mora biti reformisan. Zasigurno, niko se ne zalae za poveanje dravnog finansiranja brige o starima, ili smanjenje radnog vremena kako bi se omoguila briga o starima, ili za plaanje takvog rada.37 Urgentno je, u odnosu na ovakvo stanje stvari, da pokreti za drutvenu pravdu interveniu na ovom polju kako bi spreili trijano reavanje krize na tetu starih, sa namerom da poveu razliite drutvene subjekte koji se bave pitanjem brige o starima: radnike u oblasti nege, porodice starih i same stare kojima se sada govori da su u antagonizmu sa mladima. Primeri takvih saveznitava su ve prisutni u borbama za brigu o starima u kojima se udruuju kako sestre, tako i pacijenti, plaeni radni ci u oblasti nege i porodice njihovih klijenata kako bi se konfrontirali dravi, svesni da kada odnosi reprodukcije postanu antagonistiki jednako plaaju i proizvoai i reprodukovani. U meuvremenu, u toku je kolektivizacija reproduktivnog rada rada brige. U pojedinim gradovima u Italiji stare osobe stvaraju komunalne oblike ivota zasnovane na ugovorima o solidarnosti koji, kako bi se zatitili od institucionalizacije, povezuju resurse u sluajevima kada ne mogu da raunaju na porodice ili da unajme negovateljicu ili negovatelja.
37 Elizabeth A. Watson, Jane Mears, Women, Work and Care of the Elderly, Ashgate, Burlington 1999, strana 193. 310

U Sjedinjenim Dravama mlaa generacija politikih aktivista je diskuto vala o stvaranju zajednica za brigu38 koje su usmerene na socijalizaciju iskustva bolesti, bola, alosti i na rad nege koji je deo tog iskustva, preu zimajui i redefiniui na taj nain znaenje bolesti, starenja i smrti. Neophodno je proiriti takve napore. Oni su esencijalni za reorganizovanje naeg svakodnevnog ivota i stvaranje drutvenih odnosa koji nisu za snovani na eksploataciji, jer se seme novog sveta ne moe posejati online, ve u saradnji koju moemo da razvijemo meu sobom, koja se najvie preispituje u trenutku suoavanja sa zadatkom da ivoti onih vezanih za invalidska kolica ili bolniki krevet ne postanu ivo muenje, kao to je esto sluaj u naem drutvu.

38 Organizovanje zajednica za brigu je projekat grupe anarho-aktivista na teritoriji obe obale Sjedinjenih Drava inspirisanih solidarnou ACT UP-a, koja je nastala kao odgovor na irenje AIDS-a meu gej populacijom tokom osamdesetih i koja je oznaila prelomnu taku u irenju tog pokreta. Informacije o zajednicama za brigu se mogu nai u razliitim fanzinima koji se bave tom temom. Na ovu temu pogledati: The Importance of Support: Building Foundations, Sustaining Community, u: Rolling Thunder, An Anarchist Journal of Dangerous Living broj 6, jesen 2008, strana 2939.

311

bibliografija:
Anton, Anatole, Fisk, Milton i Holmstrom, Nancy (ur), Not For Sale: In Defense of Public Goods, Westview Press, Boulder (Colorado) 2000. Castegnaro, Alessandro, La Rivoluzione occulta dellassistenza agli anziani: le aiutanti domici liari, Studi Zancan br. 2/46, 2002. Chandler, Michael Alison, When a Kid Becomes the Caregiver, Washington Post, 25. 8. 2005. Cowell, Alan, Affluent Europes Plight: Graying, New York Times, 8. 9. 1994. Eaton, Susan E., Eldercare in the United States: Inadequate, Inequitable, but Not a Lost Cause, u: Nancy Folbre, Lois Shaw i Agneta Stark (ur), Warm Hands in Cold Age: Gender and Aging, Routled ge, London 2007. Ferguson, Ann i Folbre, Nancy, Women, Care and the Public Good: A Dialogue, u: Anatole Anton, Milton Fisk i Nancy Holmstrom (ur), Not For Sale: In Defense of Public Goods, Westview Press, Boulder (Colorado) 2000. Folbre, Nancy, Shaw Lois B. i Stark, Agneta (ur), Warm Hands in Cold Age: Gender and Aging, Routledge, New York 2007. Folbre, Nancy, Shaw Lois B. i Stark, Agneta (ur), Introduction: Gender and Aging, u: Nancy Folbre, Lois Shaw i Agneta Stark (ur), Warm Hands in Cold Age: Gender and Aging, Routledge, New York 2007. Green, Carole A, Race, Ethnicity and Social Security Retirement Age in the US, u: Nancy Folbre, Lois Shaw i Agneta Stark (ur), Warm Hands in Cold Age: Gender and Aging, Routledge, New York 2007. Harrington Meyer, Madonna, Wolf Douglas A. i Himes, Christine L., Linking Benefits to Marital Status: Race and Social Security in the US, u: Nancy Folbre, Lois Shaw i Agneta Stark (ur), Warm Hands in Cold Age: Gender and Aging, Routledge, New York 2007. In a Turnabout, More Children Take on the Care Giver Role for their Elders, New York Times, 23.02.2009. Luatti, Lorenzo, Bracciali, Serena, Renzetti, Roberta, Nello Sguardo dellAltra. Raccontarsi il Lavoro di Cura, In collaborazione con Donne Insieme, Collana Briciole, Arezzo 2007. Lyon, Dawn, The Organization of Carework in Italy: Gender and Migrant Labor in the New Economy, Indiana Journal of Legal Studies, knj. 13, izdanje 1, zima 2006. Marx, Karl, Grundrisse, The Penguin Press, London 1993.

Misra, Joya, Woodring, Jonathan i Merz, Sabine N., The Globalization of Care Work: Neoliberal Economic Restructuring and Migration Policy, Globalizations, knj. 3, br. 3, Routledge, London 2006. Parrenas, Rhacel Salazar, Servants of Globalization. Women, Migration and Domestic Work, Stanford University Press, Stanford 2002. Pear, Robert, Violations Reported in 94% of Nursing Homes, New York Times, 30.09.2008. Philipps, Lisa, Silent Partners: The Role of Unpaid Market Labor in Families, Feminist Economics, 14 (2), april 2008. Povoledo, Elisabetta, Italian Plan to Deal with Migrants Could Affect Residents Who Rely On Them, New York Times, 21.06.2008. Pyle, Jean L., Globalization and the Increase in Transnational Care Work: The Flip Side, Globalizations, knj. 3, br. 3, Routledge, London 2006. Ranci, Costanzo, Il mercato sociale dei servizi alla persona, Seccombe, Wally 2001. Shaw, Lois B. i Lee, Sunhwa, Growing Old in the US: Gender and Income Inadequacy, u: Nancy Folbre, Lois Shaw i Stark, Agneta (ur), Warm Hands in Cold Age: Gender and Aging, Routledge, New York 2007. Symposium: Globalizations, Transnational Migrations, and Gendered Care Work, septembar 2006; Globalizations, knj. 3, br. 3, Routledge, London 2006. Smeeding, Timothy M. i Sandstrm, Susanna, Poverty Income Maintenance in Old Age: A Cross-National View of Low Income Older Women, u: Nancy Folbre, Lois Shaw i Agneta Stark (ur), Warm Hands in Cold Age: Gender and Aging, Routledge, New York 2007. Stark, Agneta, Warm Hands in Cold Age On the Need of a New World Order of Care, u: Nancy Folbre, Lois Shaw i Agneta Stark (ur), Warm Hands in Cold Age: Gender and Aging, Routledge, New York 2007. Zajicek, Anna, Calasanti, Toni, Ginther, Cristie, Summers, Julie, Intersectionality and Age Relations. Unpaid Care Work and Chicanas, u: Toni M. Calasanti i Kathleen F. Slevin (ur), Age Matters. Realigning Feminist Thinking, Routledge, New York 2006. Zimmerman, Mary K., Litt Jacquelyne S. i Bose, Christine E., Global Dimensions of Gender and Carework, Stanford University Press, Stanford 2006.

izvor: Silvia Federici, On Elderly Care, u: The Commoner broj 15, temat: Care Work and the Commons, zima 2012. prevela sa engleskog jezika: Ana Vilenica
312 313

Kler Fontejn Oni to zovu ljubav...

pogled na instalaciju sa izlobe Ka umetnosti, graani! Muzej Seralves, Porto, 20.11.2010 13.3.2011.

Oni to zovu ljubav. Mi to zovemo neplaeni rad. Oni to zovu frigidnost. Mi to zovemo odsustvovanje sa posla. Svaki put kad ostanemo u drugom stanju protiv svoje volje, to je nesrea na poslu. Homoseksualnost i heteroseksualnost su uslovi za rad. Homoseksualnost je samo kontrola proizvodnje radnika, a ne kraj eksploatacije. 314 315

Humani trajk u polju libidinalne ekonomije

Kler Fontejn Mogunost da zajedno ouvamo autonomiju i afektivni ivot je pria koja jo uvek nije napisana.
Lea Melandri, Neizreciv gr1

Fransoa Liotar (Jean-Franois Lyotard) je 1974. godine objavio iznenaujuu knjigu pod naslovom Libidinalna ekonomija (conomie Libidinale) u kojoj je napao marksistika i frojdovska pojednostavljivanja i otvario novu perspe ktivu u odnosu na veze koje se uspostavljaju izmeu elja i borbe. Ono to je u to vreme poelo da se uruava pod ofanzivom dve temeljne borbene knjige Deleza i Gatarija (Gilles Deleuze, Flix Guattari) Anti Edip i Hiljadu platoa (Mille Plateaux) je fetiizacija svesti kao organa koji e voditi revolu ciju. Iz procesa odbacivanja mita o avangardi proizala je psihosomatska reorganizacija, ije su posledice na odnose meu ljudima bile brutalne i neizbene. Kao u inve rznom govoru Menenijusa Agripe, glava je sa svim svojim metaforinim konotacijama izgubila svoje privilegije, a ostatak tela je mogao da pronae nov glas pun elje i straha. Novi materijalizam je ulazio u ivot kroz tela ljudi. U ovoj taki, neuspeh odgovornih i pirami dalnih militantnih struktura postao je nesumnjiv: e za moi, potreba za voama i nemogunost jezika da rei konflikte unutar grupa, otkriva nemogunost ivljenja i borbe u takvim formacijama. Gramijeva grupa je 1973. godine u Predlogu za drugaije naine stvaranja politike pisala: Vie nije mogue da razgovaramo jedni s drugima od avangarde do avan garde sekretarskim jezikom politikih eksperata i da zatim nismo u stanju da konkretno govorimo o naim iskustvima. Svest i objanjavanja stvari moraju postati jasni kroz iskustvo neijeg stanja, problema i potreba, a ne samo kroz teorije koje opisuju mehanizme2. Jezik koji slui svrha
1 Lea Melandri, Una visceralit indicibile, Franco Angeli, Milano 2007. 2 Nanni Balestrini, Primo Moroni (ur), Lorda doro, SugarCo, Milano 1988, strana 508 316

ma tradicionalne politike je izgleda izgubio svu svoju upotrebnu vrednost u govoru ovih mladih ljudi; lanovi militantnih grupa se oseaju kao da ih je nain obraanja prevaziao, izigrani govorom koji ih ne menja i koji ne moe preneti njihovu novu nesigurnu situaciju. Protagonist dogaaja opisuje svoju poziciju lidera: Lider je neko ko je ubeen da je oduvek bio revolucionaran i komunista i on se ne pita oko toga ta je konkretna trans formacija njega i drugih Lider je onaj koji, kada skupovi ne idu onako kako bi trebalo, bilo zbog utanja, bilo zbog toga to su izraene neke politike pozicije koje su razliite od onih koje zastupa njegova gru pa, osea da mora da intervenie da bi se ispunio verbalni prostor ili da bi afirmisao svoju politiku liniju protiv drugih. U ovoj jednostavnoj i klinikoj dijagnozi, vidimo grupe kao prostore u kojima subjektivna transformacija pokuava da bude upuena u revolucionarnu efikasnost; kao rezultat ovog procesa singularne pozicije od kojih je sastavljena gru pa postaju sve rigidnije, a revolucionarni prostor, kako bi opstao kao ta kav, unutar sebe namee najkonzervativnije obrasce ponaanja. Termin humani trajk je skovan da imenuje revolt protiv onoga to je reakcionarno, ak i iznad svega unutar same pobune. U pitanju je definisanje vida trajka koji ukljuuje itav ivot, a ne samo njegovu profesionalnu stranu, koji priznaje eksploataciju u svim domenima, a ne samo na radu. I sam pojam rada postaje modifikovan ako se posmatra iz etike prizme humanog trajka: aktivnosti koje se ine nevinim uslugama i obavezama u ljubavi usmerene na odranje para ili porodice na okupu, otkrivaju se kao vulgarna eksploatacija. Humani trajk je pokret koji bi potencijalno mogao kontaminirati svakoga i koji napada temelje zajedni kog ivota; njegov subjekt nije proleter ili fabriki radnik, nego bilo koji singularitet koji moe biti svako. Ovaj pokret nije tu da pokazuje izuzetnost ili superiornost grupe, nego da razotkrije ono to se smatra nebitnim, kao javnu tajnu koju kriju drutvene klase.

317

Jedna definicija humanog trajka moe se nai u asopisu Tiqqun3 broj 2: to je trajk bez zahteva, koji deteritorijalizuje agoru i otkriva nepolitiko kao mesto implicitne preraspodele odgovornosti i neplaenog rada. Italijanski feminizmi nude paradigmu ove vrste akcije jer su za htevali ukidanje granica koje su politiku uinile teritorijom mukaraca. Ako granice zasnovane na polu nisu bile jasno oznaene u politici sedam desetih godina u Evropi, i dalje su se uporno odravale u opskurnom domenu ivota u zajednici, kao none more koje unapred opominju i ni kada ne prestaju da se ostvaruju. Virdinija Vulf (Virginia Woolf) je 1938. u Tri gvineje napisala: Mi neizbeno vidimo drutvo kao zaveru koja pri vatno unitava brata, koga mnoge od nas imaju razloga da potuju, i umesto njega stvara udovinog mujaka, gromkog glasa, teke ruke, detinjasto napregnutog da kredom obelei povrinu zemlje u okviru ijih mistinih granica ljudska bia bivaju saterana u tor, kruto, odvojeno, vetaki; drutvo u kome on namazan crvenom i zlatnom bojom, ukraen perjem poput divljaka, prolazi kroz mistine rituale i uiva u sumnjivim zadovoljstvima moi i vlasti dok smo mi, njegove ene, zakljuane u svojim kuama spreene da budemo deo mnogih drutava od kojih se njegovo drutvo sastoji4. Protiv tragova kredom, ve zastarelih 1938. ali koji se i dalje pojavljuju pod naim koracima i u 20. veku, Lia Cigarini i Luiza Muraro (Luisa Muraro) u tekstu pod nazivom Politika i politika praksa (Politica e pratica politica) iz 1992. piu: Mi ne elimo da odvo jimo politiku od kulture, ljubavi i rada, i ne moemo da naemo nijedan kriterijum za to. Politiku ove vrste, onu odvojenu, ne bismo volele i ne bismo znale ta da radimo sa njom.

U sri ove neophodnosti politike koja transformie ivot i koja se moe transformisati ivotom, nije bilo zahteva protiv nepravde, ve elje da se nae odgovarajui glas za sopstveno telo da bi se pobedilo duboko oseanje da neko drugi govori u nae ime, to se moe nazvati politikim ventri lokvizmom. Citat Serene, objavljen 1976. u brouri Sottosopran 3, opisuje malo udo koje se dogodilo na konvenciji ena u Pinareli: Neto neobino mi se desilo posle jednog i po dana: na glave koje su razgovorale, sluale i smejale se nastavljala su se tela; ako sam govorila (tako spokojno, i bez volje za linim dokazivanjem govorila sam pred 200 ena!) u mom govoru, na ovaj ili onaj nain, bilo je moje telo koje je pronalazilo neobian nain da se pre tvori u rei. Kakav primer udesne trans-supstancijalnosti humanog trajka.

1890. godina roenja humanog trajka U svom opsenom istraivanju trajkova u 19. veku, Miel Pero (Michelle Perrot) govori o roenju vrste sentimentalnog trajka u godini 1890. U novinama Krik radnika (Le Cri Du Travailleur) iz Lila, objavljenim 4. maja te iste godine, moemo proitati da trajkai ne navode nijedan drugi razlog za prekid rada (...) osim da ele da rade iste stvari kao i drugi. U takvim pokretima, omladina i ene poinju da igraju veoma vanu ulogu, kako pie Pero. U malom selu Vijena, militantne ene su ohrabrivale svoje dru garice: Hajde da vie ne trpimo ovo jadno stanje. Hajde da se pobunimo, da zahtevamo svoja prava. Hajde da se borimo za dostojanstvenije mesto. Hajde da se usudimo da kaemo naim gospodarima: mi smo kao i vi, napravljene od krvi i mesa, i treba da ivimo srene i slobodne zahvalju jui svom radu. U drugom malom selu, Bese (Besseges), iste godine, tridesetdvogodinja mlada ena, supruga rudara i majka petoro dece, Amandin Verne (Amandine Vernet), otkriva svoju vokaciju roene liderke: Nikada se ranije nije isticala, sve do 14. maja, kada je poela da ita napisan govor na mitingu od 5000 ljudi u Robijak umi. Dan nakon to je
319

3 Tiqqun je naziv francuskog filozofskog asopisa koji je osnovan 1999. sa ciljem da stvori uslove za drugaiju zajednicu. http://en.wikipedia.org/wiki/Tiqqun/ (30.01.2012; 4:21, Prim. prev). 4 Virdinija Vulf, Tri gvineje (prevela Dragana Starevi), Feministika 94 i ene u crnom, Beograd 2000, (Prim. prev.). 318

poela da govori, i narednih dana, jo samopouzdanija zbog svog uspeha, ona nastavlja da dri silovite i dirljive govore. Imala je talenta da dovede deo svoje publike do suza.5 U toj vrsti trajka, koji Pero naziva emocionalnim trajkom, pokret vie nije ogranien na specifian cilj: u pitanju je transformacija subjektiviteta. Ta transformacija je a to je i zanimljiva poenta u isto vreme i uzrok i posledica trajka. Subjektivne, drutvene i politike pro mene su tesno isprepletane, tako da se ova vrsta pobune obavezno tie subjekata iji je drutveni identitet slabo kodifikovan, ljudi koje Ransijer naziva onima koji nemaju mesto (eng. placeless) ili onima koji nemaju ulogu (eng. part-less). To su pokreti u kojima se ljudi ujedinjuju pod sloga nom moramo da menjamo sebe (Foucault), to znai da promena uslova nije krajnji cilj, ve sredstvo za promenu neije subjektivnosti i odnosa. Prema nekim interpretacijama, slinih elemenata je bilo u pokretu 68. Omladina i ene su se pobunili traei nova prava, koja nisu samo politika u smislu sticanja, ve i ona koja su promenila samo znaenje rei politiko. Ukljuivanje seksualnosti kao zvanino politike teritorije, bilo je zapravo simptomatino za ove promene. Seksualnost u stvari nije pravi pojam za upotrebu u ovom kontekstu, jer on ve oznaava vetaki odvojenu oblast stvarnosti. Bilo bi bolje da govorimo o rehabilitaciji koncepta elje i analiziramo kako nove elje ulaze u politiku sferu u tim specifinim trenucima, tokom emocionalnih trajkova koje nazivamo humanim trajkovima. Feminizmi koji ne vode integraciji u svet koji je osmiljen i obli kovan od strane mukih protagonista su deo ovih trajkova. O tom klju nom mestu moemo proitati u zajednikoj knjizi iz 1987. pod nazivom Ne veruju da ima bilo kakva prava (Ne credere di avere dei): Razlika bivanja enom nije dola do svog slobodnog postojanja zasnivajui se na datim protivrenostima, prisutnim u drutvenom telu, ve na pretraivanju kontradikcije koju je svaka pojedinana ena doivljavala u sebi, i koja
5 M. Perrot, Les ouvriers en grve, France 18711890, Mouton, Paris, La Haye 1974, strana 99100. 320

nije imala drutveni oblik pre nego to ga je dobila kroz ensku politiku. Mi smo same izmisile, da tako kaem, drutvene protivurenosti, koje su uinile nae slobode neophodnima. Izmislile ne znai fabrikovale, ve pronale i prevele injenice koje su razotkrile svoju uspavanu politiku dimenziju.

Nacrt konzistentnosti humanog trajka Oni to zovu ljubav. Mi to zovemo neplaeni rad. Oni to zovu fri gidnost. Mi to zovemo odsustvovanje sa posla. Svaki put kad osta nemo u drugom stanju protiv svoje volje, to je nesrea na poslu. Homoseksualnost i heteroseksualnost su uslovi za rad. Homoseksu alnost je samo kontrola proizvodnje radnika, a ne kraj eksploatacije. Nema vie osmeha? Nema vie novca. Nita nee biti efikasnije da uniti vrlinu osmeha. Neuroza, samoubistvo, deseksualizacija: profesionalna oboljenja domaica.
6 Silvija Federii, Pravo na mrnju

1) Kua u kojoj obavljamo vei deo naeg rada (kunog posla) je atomizovana na hiljade mesta, ali je prisutna svuda, u gradu, selu, na planini, i tako dalje. 2) Kontrolisane smo i zavisimo od hiljada malih efova i kontro lora: to su nai muevi, oevi, braa i tako dalje, ali imamo samo jednog gospodara: dravu. 3) Nae drugarice u radu i borbi, nae kominice, nisu fiziki u kontaktu sa nama tokom rada kao to je sluaj u fabrici, ali se moemo sretati na poznatim mestima, gde odlazimo kada uspemo da ukrademo malo slobodnog vremena u toku dana. I svaka od nas nije od druge odvojena kvalifikacijama i profesionalnim kategori
321 6 Silvia Federici, Il Diritto all odio, 1974.

jama. Sve mi radimo isti posao. [...] Ako stupimo u trajk neemo ostaviti nedovrene proizvode i sirovine neobraenim i slino: prekidom svog rada ne bismo paralisale proizvodnju, nego sva kodnevnu reprodukciju radnike klase. To bi pogodilo srce kapita listikog sistema, jer bi to postao stvarni trajk, ak i za one koji normalno trajkuju bez nas; ali od trenutka kad prestanemo da garantujemo opstanak onih za koje smo afektivno vezane, imae mo i potekoa u nastavljanju otpora.
Koordinacija Emilije Romanje (Emilia Romagna) za plaanje kunog rada, Bolonja, 1976.

Radnik ima mogunost pristupanja sindikatu, stupanja u trajk; majke su izolovane, zakljuane u svojim kuama, vezane za svoju decu dobrotvornim vezama. Nai divlji trajkovi se ispoljavaju kao fiziki i mentalni slom.
Adrijan Ri, Od ene roeni7

Situacija nemogunosti da se povue crta izmeu ivota i rada koji se ranije ticao samo domaica, sada postaje opta. trajk je nepredvidljiv za veinu nas, ali razlozi zbog kojih i dalje nastavljamo da ivimo na stari nain i ne moemo da se pobunimo protiv bilo koga osim sebe, treba da se potrae u naem libidinalnom metabolizmu i u libidinalnoj ekonomiji u kojoj uestvujemo. Svaka borba je postala borba protiv nekog dela nas samih, jer mi smo uvek delimino i sauesnici u stvarima koje nas ugnjetavaju. Biomo, pod kojom ivimo, jeste mo koja poseduje naa tela, ali nam daje pravo da govorimo. Prema onome to oro Agamben (Giorgio Agamben) pie u Zajednici koja dolazi (The Coming Community), kolonizacija fiziologije od strane industrije
7 Adrienne Rich, Of Woman Born: Motherhood as Experience and Institution, Norton, New York 1976. 322

poela je u dvadesetim i dostigla svoj vrhunac kada je fotografija omoguila masovnu distribuciju pornografije. Prikazana anonimna tela mogla su biti bilo ija, i upravo iz ovog razloga i uopteno poeljna. Slike realnih ljudskih bia, po prvi put u istoriji, masovno su postale objekti elje, a time i objekti. Stjuart Ivn (Stuart Ewen) vrlo dobro objanjava kako reklamiranje u pede setim, odmah posle rata, poinje da koristi ene i omladinu. ene i deca su apsolutna veina prikazanih tela u promiskuitetnoj blizini potrone robe. Od samog poetka intimnost izmeu stvari i ljudskih bia stvara razliite vrste simbolikih poremeaja. Od tada potronja oblikuje stvarni oblik ivota ljudskih bia a ne samo ono to se naziva ivotnim stilom. U sluaju ena, konfuzija i sprovoenje suivota sa objektima u sferi elja elja mukaraca i ena jasne su svima. Oglasi se obraaju afektima i priaju prie o ljudskom ivotu pomirenom sa stvarima, gde je neekspre sivnost i neprijateljstvo objekta konstantno unitavano radou i lepotom koju predmeti treba da donesu njihovim vlasnicima. U reklamiranju, rad nikada nije stvarno prisutan i ivot nema gra vitaciju: objekti nemaju teinu, veza izmeu uzroka i posledice gesta je regulisana istom fantazijom. Snovi izazvani kapitalizmom su jedan od njegovih najvie uznemirujuih proizvoda. Njihov specifian vizuelni jezik je izvor nesporazuma izmeu stanovnika nerazvijenih zemalja i zapadnjaka. Ti snovi su zamiljeni kao aparati subjektivizacije, scene iz ivota toksine zajednice ljudi i stvari. Gde je roba odsutna, tela su tragino razliita. Dovedena do svojih krajnjih konsekvenci, ova implicitna filozofija vodi do umetnosti kao potpunog tehnolokog vika i u tom smislu poruka koju svi znamo tako dobro, i koju svi dobijamo svaki dan na ulicama gra dova ili uz televizijski ekran, mora biti ozbiljno shvaena. Umetniko delo vie nije humanizovani predmet ova promena je poela da se deava u 19. veku sa industrijalizacijom ivota uopte. Dian (Marcel Duchamp) 1955. objanjava roenje ready-made-a u intervjuu sa Dejmsom Donson Svinijem (James Johnson Sweeny), izjavljujui da je njegova zamisao o ready-made-u dola kao posledica dehumanizacije umetnikog dela. Zadatak izrade objekata tako da budu izraajni, da odgovaraju na ljudska oseanja
323

za koji su umetnici hiljadama godina bili zadueni, sada izvrava kapita lizam pre svega preko televizije, zato to je u kapitalistikoj viziji sveta u pitanju kontinuirana proizvodnja libidinalne ekonomije u kojoj ponaanja, izraavanja i gestovi doprinose stvaranju tog novog ljudskog tela.

Neopoziva antropoloka transformacija u Italiji (i drugde) Mislim da je ova generacija [...] ljudi koji su bili 15 ili 20 godina stari nakon to su napravili taj [revolucionarni] izbor izmedju 1971. i 1972, koji je u narednim godinama postao opti proces u fabrikama i kolama, u parohijama i susedstvima, prola kroz antropoloku transformaciju, ne mogu da naem bolju definiciju, nepovratnu kulturalnu modifikaciju samih sebe iz koje je nemogue vratiti se i zbog ega ovi subjekti kasnije, posle 79, kada je sve zavreno, postaju ludi, izvravaju samoubistva, postaju narkomani, zbog nemogunosti i netolerisanja ukljuivanja u sistem i pripitomljavanja njim.8 Nani Balestrini (Nanni Balestrini) ovako opisuje oblik traginog humanog trajka koji se desio tokom osamdesetih, kada je pokret iz 77. propao pod teinom nesrazmerne represije. Krvarenje revolucionarnih ivota uinilo je Italiju nacijom nestalih. Bez potrebe za genocidom ili pravom diktaturom, strategija tenzije i skromnog iznosa dravnog terorizma postigla je ovaj rezultat u roku od nekoliko godina. Trebalo bi uzeti u obzir da ono to se ne deava nije degradacija ili legitimno sredstvo ozlojeenosti protiv anonimnog i potinjenog stanovni tva, ve posledica onoga to se ranije desilo. Prostor politike, gde je Berluskoni pobedio bez ikakvog otpora, bila je teritorija gde bi svaka opozicija bila deportovana poto je represija
8 Nanni Balestrini, LEditore in La Grande Rivolta, Bompiani, Milano 1999, strana 318319. 324

poela da se sprovodi direktno nad oblicima ivota, jer ljudi vie nisu mogli da ele na isti nain, a libidinalne ekonomije su otile u steaj. Pitanje koje jo uvek nije razmotreno sa adekvatnom panjom u militantnom kontekstu je pitanje borbene sile. Borbena sila, kao i ljubavna sila, moraju biti zatiene i regenerisane. To je resurs koji se ne obnavlja automatski i potrebni su kolektivni uslovi za njegovo stvaranje. Humani trajk se moe razumeti kao ekstremni pokuaj ka ponovnom prisvajanju sredstava za proizvodnju borbene snage, ljubavne sile, ivotne sile. Ova sredstva su sama sebi cilj; ona sobom donose novu mogunost koja ini subjekt jaim. Politiki prostor u kome je ova operacija mogua, naravno, nije isti onaj koji je kolonizovan od strane televizirane biomoi. To je onaj koji moemo naslutiti u reima Lie iz 1976: Povratak potisnutog preti svim mojim radnim, istraivakim i politikim projektima. Da li im preti ili je to zaista politika stvar u meni kojoj treba da dam prostora i oduka? (...) Tiina je pobe dila deo mene koji eli da stvara politiku, ali je potvrdila neto novo. Dolo je do promene, poela sam da govorim, ali tokom ovih dana oseala sam da afirmativni deo mene ponovo zauzima sav prostor. Uverila sam se u injenicu da je nema ena najplodniji prigovor na nau politiku. Nepolitiko kopa tunele koje ne smemo da popunjavamo zemljom.

izvor: Claire Fontaine, Human Strike, u: Katalog izlobe Bureau for Open Culture, Descent to Revolution, Columbus College of Art & Design, 10.09. 24.11.2009. prevela sa engleskog jezika: Tanja Markovi

325

Organizovanje unutar anarho-feministikog kolektiva za brigu o deci

CRAP! kolektiv Zahtevamo feministiko podizanje dece za sledeu generaciju. elimo da aktivno dovedemo u pitanje tiradu seksistikih rasisti kih kapitalistikih klasistikih homofobinih transfobinih ejdistikih i ejblistikih igraaka, medija i literature koji se proi zvode za decu; da osnaimo i inspiriemo roditeljsku ulogu brige i obrazovanja; i da se borimo protiv svih formi patrijarhata u ivotima nae dece. elimo da stvorimo mree kako bismo podrali i diskutovali o feministikom podizanju dece, i progurale teme vaspitanja dece u feministike aktivistike krugove.
Originalni manifest CRAP! kolektiva, 2008.

CRAP! (Child Rearing Against Patriarchy/Podizanje dece protiv patrijarhata) kolektiv je nastao iz diskusije u okviru grupe Feministiko podizanje dece (Feminist Childrearing), koju su organizovale tri anarho-feministkinje tokom feministikog skupa u skvotovima Istonog Londona 2008. godine. Feministika revolucija u podizanju dece? Jo samo malo, mislile smo! Radei na fanzinima, vodei radionice i piui lanke za na blog i druge publikacije, stvarale smo vane veze i radile zajedno sa grupama i kolektivima, roditeljima, negovateljima i saveznicima1 koji slino misle. To ukljuuje i mukarce pro-feministe, osobe bez dece, aktiviste i aktivist kinje, anarhistike grupe za kampanje, feministkinje, i vaspitae i va spitaice saveznike sa meunarodne scene. Organizovale smo boravke za decu i deje prostore na radikalnim deavanjima, porodine blokove na demonstracijama i akcijama, i bile smo aktivne u okviru radikalnih kolektiva za podizanje dece.

Postoji ogromna razlika izmeu sfera koje okupiraju i u kojima ive oni sa obavezom brige, i oni koji tu obavezu nemaju. ak i u okviru radikalnih prostora i revolucionarnih grupa, ulae se malo napora da se ukljue rodi telji/staratelji i njihova deca. Za tren oka, saveznici meu onima koji nisu roditelji/staratelji su obeleili CRAP! kolektiv kao grupu majki koja je u stanju da u poslednjem trenutku obezbedi uvanje dece za odreeni doga aj. esto smo to prihvatale jer smo elele da svaki dogaaj bude prijatan za decu koliko je to mogue. Ali, posle totalnog izgaranja, zakljuile smo da ovo niti je radikalno niti je revolucionarno. elimo do pomerimo granice i stavove u vezi sa podizanjem dece, majkama i decom, a ne da dadiljamo! Tokom poslednjih par godina, CRAP! kolektiv je organizovao i uestvovao u razliitim veoma vanim akcijama i dogaajima. To je bio pokuaj da spojimo nae line i politike realnosti i vizije. Mnogo smo nauile, najee na tei nain. Osobe koje nisu roditelji/staratelji su kru cijalni za uspeh organizovanja u kome e uestvovati i roditelji, tako da smo na listu dodale predloge koji treba da pomognu ukljuivanju onih koji nisu roditelji. Vano je da delimo ova iskustva kako ne bismo konstantno izmiljale toplu vodu kad priamo o organizovanju koje ukljuuje i decu.

Kada organizujete porodini blok ili akciju u kojima mogu uestvovati i porodice: rane pripreme: Ne ostavljajte ispisivanje natpisa i banera za tri sata pred poetak demonstracija. Zvui oigledno, ali iznenaujue je ta se sve moe zaboraviti u celom tom uzbuenju! Rane pripreme su kljune kako biste izbegli stresiranje i sebe i deteta ujutru pred dogaaj. Dajte sebi dovoljno vremena da stignete na mesto deavanja i uraunajte vreme za promenu pelena, krvarenje iz nosa, napade besa i sve udne i divne stvari koje idu uz prisustvo dece bilo gde. Zabavni i kreativni saveznici koji nisu roditelji su neophodni za pravljenje igraaka pre dogaaja i odravanje igraonice tokom dana.
327

1 Svih rodova. Primedba se odnosi se na ceo tekst (Prim. ur). 326

delegirajte uloge: Obezbedite iskusne bolniare, lekare, one koji poznaju prvu pomo, kao i pouzdane pravne posmatrae koji e biti prisutni u dejem bloku sve vreme. Ukoliko e pravni posmatrai snimati boravak dece, pre dogaaja se dogovorite ta e se deavati sa snimljenim materi jalom kasnije da li ete ga unititi ili sauvati (jednom je reditelj doku mentaraca imao ulogu nezavisnog posmatraa, i sada nemamo kontrolu nad tim kako e materijal biti korien). Potreban je posrednik izmeu glavnog i dejeg bloka koji e konstantno prenositi krucijalne informacije u oba pravca tokom demonstracija, kako niko ne bi bio neobaveten. Svi treba da budemo upoznati sa svojim pravima, kao i sa optim planom dana, kako se ne bismo oseali izolovanim. U idealnoj situaciji ove uloge treba da ispunjavaju volonteri bez dece koji umeju da rade sa decom, tako da vas molim da ponudite svoje usluge. dinamika: Razmiljajte o postavci dejeg bloka u odnosu na ostatak de monstracija. Da li ete voditi, biti u centru, ostati na kraju ili se raspriti? Ako treba da pone sa odreenih taaka, razmislite kako ete se kao blok pozabaviti ovom situacijom. Da li treba da ukljuujete decu u ove demo nstracije ili je bolje da organizujete posebne koje su prijateljski nastrojene prema deci? Izrazite jasno svoja miljenja/brige, i istaknite da neete dozvoliti da deca budu mamac za medije. Organizatori glavnog bloka molimo da pri planiranju sastanaka razgovarate otvoreno o ovim opcijama sa poverljivim predstavnicima dejeg bloka. osnovne potreptine: Ponesite energetske grickalice i pia i uvek imajte pri ruci sapunicu za pravljenje balonia! Osim to su zabavne, maske i boje za lice takoe dobro dou da se vi i vaa deca zamaskirate i tako zati tite od paparaca i policijskih kamera. Kreativni materijali kao to su krede mogu biti korieni tokom rute kao akcija u kojoj mogu uestvovati i deca.

Kada organizujete deje prostore na konferencijama, u protestnim kampovima ili na dogaajima: sigurni prostori: Centar londonskog G20 skupa je bio nasilno okupiran od strane policije (policajci su uli sa pukama na gotovs i primorali sve prisutne da legnu na pod). Pametno smo odluili da deji blok bude u drugoj zgradi. Uvek formuliite kolektivne mere o sigurnijim prostorima i do detalja razgovarajte o politici u vezi sa fotografisanjem, kako od strane medija, tako i od strane uesnika, i informiite ostale na dogaaju o svo jim odlukama (verbalno, ali i putem postera postavljenih na vidnim me stima). Organizatori glavnog dogaaja treba da podele vane informacije sa ekipom dejeg prostora pre dogaaja, da se vrsto pridravaju procedura vezanih za deji prostor i da ponude pomo oko napisanih procena rizika i paketa prve pomoi, tako da svi moemo da donosimo sigurne i informi sane odluke. hitni kontakti: Pripremite posebnu fasciklu za vane informacije i budite sigurni da ste zapisali sve kontakte roditelja i staratelja, alergije dece i ostale bitne informacije. Meutim, veoma je vano da se ova fascikla uniti odmah po dogaaju. Jednom smo preko noi ostavili ove podatke u skvo tiranom dejem prostoru, a kad smo se ujutru vratili zatekle smo policajce koji su okupirali kuu (a samim tim i fasciklu vezanu za deji prostor). Nikad nismo saznale da li je policija iskoristila informacije ili odmah bacila fasciklu. napravite kolekciju igraaka: Igrake koje omoguavaju otvorenu i matovitu igru su najuspenije, na primer maskiranje, plastelin i slini materijali. Zamolite sve da doniraju stare igrake/materijale, i organizujte odgovarajue skladite tako da moete da prikupite dobru kolekciju za svoj kolektiv, ali i za ostale grupe kasnije. Oni koji nisu roditelji/staratelji treba da pomognu pri prikupljanju, skladitenju, prevozu i brizi oko kolekcije.
329

328

budite realistini: Prepoznajte svoje granice i ne preuzimajte previe na sebe. Najvanije je da obezbedite vitalne usluge deci i roditeljima/ starateljima, a ne da priredite neku prvoklasnu deju radioniarsku ekstravagancu! Saveznici meu onima koji nisu roditelji/staratelji molimo ponudite svoje radionice i vreme dejem prostoru, mi raunamo da ete se i pojaviti i drati se svog obeanja. Meutim, u realnosti, rasporedi dejih prostora se ponekad poremete, tako da budite fleksibilni ako vas zamole da radionicu odrite neki drugi put. deji prostor ili boravak: Budite vrlo jasni oko toga da li nudite deji boravak (roditelji/staratelji mogu da ostave decu sa vama) ili deji prostor (gde roditelji/staratelji mogu da borave i igraju se sa svojom decom). uva nje tue dece treba da ponudite samo ako ih dobro poznajete, prethodno ste diskutovali o tome ta raditi u razliitim situacijama koje se mogu desiti, i ako ste dovoljno kvalifikovani i iskusni. Ali, uvek moe da se desi da vam neko kriom ostavi svoje dete na uvanje tokom celog dana! Treba da bude jasno da su deca uvek odgovornost svojih roditelja/staratelja, pa postavite postere sa tim natpisom. Takoe, obezbedite da pojedinane radionice budu oznaene na programu kao pogodne za roditelje/staratelje i decu, odnosno nepogodne za decu, za one koji ne mogu da ostave svoju decu u boravku. dnevni sastanci: Menjajte se kao predstavnici dejeg prostora na svakom sastanku, prikupljajte konkretne ponude za pomo na dan protesta. Okaite listu zadataka u glavnom prostoru, u dejem prostoru, ak i u toaletima. Ohrabrite one koji nisu roditelji da se prijave i ukljue u deji prostor. Veoma je vano organizovati redovne sastanke u dejem prostoru posle sastanaka u glavnom prostoru, kako bi se prenele vitalne informacije sa ostatka dogaaja, razmenile ideje i povratne informacije i kako biste proverili kako je svako od vas, kako se ko osea. Dobra facilitacija je ne ophodna za brze i produktivne sastanke, tako da je potrebno da se u facilitaciju ukljue oni koji nisu roditelji (teko je fokusirati se na taku razgovora dok si na pola u menjanju pelene!).
330

briga svih: Ekipa organizatora dejeg prostora su obino oni koji imaju decu. Zamislite koliko je iscrpljujue raditi taj posao! Osobe bez dece: predstavite se, redovno poseujte ekipu iz dejeg prostora i ponudite pomo, skuvajte aj, pripremite ruak ili pokrijte pauze za toalet/kratak odmor. Vidite ta treba da se uradi i uradite to! Ruak uvek prvo treba ponuditi deci i ekipi dejeg prostora, a zatim i ostatku uesnika. Vodite rauna i imaete sjajan deji prostor! pobunite se: Odbijte da budete gurnuti u smrdljivi podrum i zahtevajte odgovarajui deji prostor sa lakim pristupom kolicima. Briga o deci i porodicima ne treba da bude na poslednjem mestu, ve integralni deo svakog dogaaja. Pitajte osobe koje nisu roditelji da obezbede deju verziju radionica za odrasle, tako da se mlae generacije osete ukljuenim i potovanim zbog svog uea. Na primer, tokom Kampa za klimatsku akciju 2009, radionica ta je klimatska promena? je bila prilagoena deci, a na zatvaranju kampa su izveli performans. Deja nega, briga o deci i deje potrebe ne smeju se posmatrati kao neto o emu samo majke treba da vode rauna. Takav pristup smatramo kon trarevolucionarnim, simptomom seksizma koji se javlja u radikalnim pokretima. Veoma je vano da se ljudi svih rodova bez dece ukljue u ove aktivnosti. Zajednice, kolektivi, politike grupe i pokreti treba da raz miljaju o organizovanju pristojne brige o deci i formiranju prostora gde e se porodice oseati sreno i ukljueno. Konstatno imamo odline ideje, ali malo dragocenog slobodnog vremena. Dobili smo vane bitke, ali i puko preivljavanje u ovoj kapitali stikoj nonoj mori je teko (a kamoli pokuaj da se samoorganizujemo oko uvanja dece). I negativna i pozitivna iskustva koja imamo sa onima koji nisu roditelji tokom samoorganizovanja su pokazala da postoji stvarna potreba da se suprotstavimo diskriminatornom ponaanju unutar naih krugova, ali i ire u drutvu. Nai prvobitni ciljevi su jo uvek na prioritet i nastaviemo sa borbom za prepoznavanje ovih problema.
331

Neemo se zadovoljiti manjim od potpune revolucije, a postoji samo ona revolucija u kojoj uestvuju deca.

Oi svih devica na svetu napravljene su od stakla1

Marina Vimit Do danas nije osmiljena politika za istraivaice koje zatrudne tokom perioda svojih istraivanja. U stvarnosti, postoji potreba za takvom politikom.2
Zapisnik odbora za politike, Jan van Ajk Akademija

Rad postajanja-majkom se nikada ne zavrava Razmiljajui o materinstvu u odnosu na razliite vidove savremenog rada, pred nas iskrsavaju razliiti putevi i zamke: majka kao prototip uvek-eksploatisanog subjekta (sa prateim rizicima koji se javljaju kad se majka postavi kao centralni subjekt, a protok kapitala kao podreujui narativ), proizvodnja materinstva kao rastue industrije i moralne panike (sa prateim rizicima od povratka na autentino prirodno materinstvo koje je prethodilo ogranienjima koje je uvela socijalna drava). Meri Keli (Mary Kelly) je materijalno razdvojila materinstvo od prirode 1979. godine, pokazujui da je otpoetka upisano u jezik, u njenom sluaju jezik laboratorije i Lakana. Ali materinstvo, odnosno figura majke se, takoe, moe denaturalizovati u odnosu na njenu pozitivnu proizvodnju u okviru kapitala, kao alibi bezline razmene ili rezervoar osobina za humanizovanje iste takve razmene, da bi se proizvela radnica oguglala na personalizovanu dominaciju i dobrovoljno rtvovanje eksternalizovanom (outsourcing) radnom mestu, bez obzira na to da li govorimo o kompani jama bez sindikata ili o telima radnica. Kao to su Marijaroza Dala Kosta
1 Stih Mine Loj (Mina Loy), 1882-1966, feministike avangardne pesnikinje, kojim poinje i zavrava pesma Robna kua Luvr (Magasins du Louvre) (Prim. prev.). 2 Policy Board Minutes, Jan van Eyck Academie, oktobar 2007.

izvor: CRAP! Collective (Child Rearing Against Patriarchy), Organizing Within an Anarcha-Feminist Childrearing Collective, u: Victoria Law i China Martens (ur), Dont Leave Your Friends Behind: Concrete Ways to Support Families in Social Justice Movements and Communities, PM Press, Okland 2012. prevela sa engleskog jezika: Milica Gudovi
332

333

i Selma Dejms (Selma James) opisale pre izvesnog vremena, kuni poslo vi ne postoje u vakuumu. One su lepo ukazale na neodrivost sistema kapitalistikog najamnog rada, nezamislivog bez neplaenog repoduktivnog rada, odnosno proizvodnje radne snage. Ali, danas je neophodno donekle prilagoditi perspektivu, imajui u vidu sramne tvrdnje da se plate za rad u kui mogu obezbediti kroz rastuu uslunu delatnost kune pomoi.3 Afektivni rad (rad brige i nege) je veliki globalni biznis, kako ekonomski tako i simboliki. Podela rada koju on donosi je endemska, i ne moe se posmatrati izolovano od ireg polja rada na poveanju osetljivosti u dravi i unapreivanja neformalnih mrea socijalne zatite. Umesto bavljenja onim to se ini da je do sada bila ritualizovana analiza o tome kako oso bine konvencionalno dodeljene majinstvu strpljenje, poslunost, portvovanost sada postaju abloni za model radnika i radnica, moda e biti zanimljivije videti ta e posledice razbijanja socijalne uloge majke znaiti za drutvenu organizaciju rada i upravljanje. Bez zatvaranja u neodrivi politiki ili konceptualni jaz u shvatanju brige kao kompenza torske i brige kao revolucionarne, mogli bismo poeti da povezujemo podelu rada sa proizvodnjom individualnosti, proizvodnju individualnosti sa oblicima robe, i da se ponovo vratimo na individuu/pojedinku kao na mit koji se odrava kroz utopijsko obeanje opte jednakosti, paralelni obrt u slobodno investiranje vremena i afekata, koja niti eli, niti prima novano priznanje. To je tradicionalno polje majke. Na kraju krajeva, poinje da lii na topologiju elee proizvodnje u polju oblika vrednosti, tako da moe biti korisno da markiramo neke grube konture diskusije.
3 Takva, oito svedena izjava, moe jedino biti opravdana nedostatkom prostora da se na ovom mestu ue u sveobuhvatniju diskusiju o problematinim aspektima obraanja prelaznim zahtevima koji nacionalnim vladama pretpostavljaju revolucionarnu situaciju iz sedamdesetih, a danas ak i vie. To ne negira strateke prednosti formulisanja i mobilizacije odreenih zahteva koji se ine preteranim u sadanjim reimima eksploatacije nesumnjivo da je bolje imati nego nemati zakonski minimalnu zaradu, dravnu zdravstvenu zatitu i slino, ili institucije koje su u vreme kada su prvi put formirane bez izuzetaka bile osuene kao socijalistike subverzije ve samo znai da zahtevi kao to su nadnica za kuni rad, i jo problematinije, osnovni prihod, imaju mnogo manje anse da osakate kapitalizam, a mnogo vee da mu priute sjajne nove biopolitike vetine kontrole, ostavljajui netaknute sve ostale sisteme vladanja. 334

Ako se osvrnemo na materinstvo kao opis odreenog naina drutvene organizacije, prvo moramo da se obratimo pojedinki kao ekonomskoj kategoriji, uzimajui u obzir mnotvo znaenja pojma ekonomski. U cilju daljeg izvoenja ove operacije, trebalo bi se kratko osvrnuti na problematiku koja e nam pomoi da brzo uvidimo da se o majinstvu ne moe ponovo pregovarati u okviru kapitalistikih drutvenih aranmana, ili je to mogue samo povrno, kozmetiki, i za najprivilegovanije drutvene grupe, iz tog razloga to sve u kapitalizmu moe biti denaturalizovano osim zakona vrednosti. Ekstrakcija vrednosti moe biti jedino premetana; na primer, od majki domaica do dadilja imigrantkinja, deteritorijalizo vana, komodifikovana i rasprena, kao to su on line drutveni odnosi. Dakle, besplatni rad (brige) majki i rad nege, kao opta karakteristika savremene eksploatacije, sa linim ulaganjima koje zahtevaju, mogu biti ukinuti tek kada se ukine sam kapital. A sve to, opet, zahvaljujui stalnoj klackalici izmeu prirode kao spoljanje kapitalu i prirode kao luksuzne stavke u kapitalistikim odnosima proizvodnje. Najopipljivije, rad brige se na savremenoj sceni moe dekomodifikovati jedino vraanjem pravo u patrijarhalne drutvene odnose sa raspadanjem drave blagostanja, jer je raspad zasnovan na strukturalnoj pretpostavci o riziku onih koji imaju najvie da izgube, sa tritem brige za one koji mogu da je priute i apsor bovanjem tradicionalnog neplaenog rada za one koji to ne mogu.

Postajanje bilo im Sada e uslediti prva probna hipoteza (preuzeta od Paola Virnoa, sa neto drugaijim krajem) o tome kako se otuenost moe misliti kao vid efikasnog (pre nego neizbeno aporetskog) razdvajanja pre- i trans- individualnog. Misliti otuenje bez individualnog, kao i prevrednovanje postojanja vrste pribegavajui singularitetu je udan hir. Moglo bi se prigovoriti da tu lei mnotvo, ali mnotvo uvek ima prizvuk ishitrenog zakljuka. Pre nego to zamenimo pojmove individualnost/kolektiv sa singularnost/mnotvo,
335

neophodno je da se zapitamo odakle dolazi pojedinac? Za ilbera Simondona (Gilbert Simondon)4, pojedinac je uvek-neizvestan ishod procesa indivi duacije, pre nego samodovoljna datost drutvenog ivota koja prethodi svim interakcijama. Ova individuacija je generisana, a ne potiskivana kolektivnim iskustvom, koje ima vremensku (istorijsku), kao i intenzivnu (situiranu) dimenziju. Svaki subjekt je meavina pred-individualnog ili generikog i onoga to postaje individualizovano u kolektivnoj drutve noj praksi, a ta kolektivna drutvena praksa se moe nazvati trans- individualnom, artikulacijom generikog i posebnog, zajednikog i pojedinanog, kao neizvesnih momenata. Radi se o stvaranju politikih oblika i oblika ivota koji bi mogli potencijalno konstituisati zajedniku sferu ivotnih iskustava izvan predstavnike politike, koja podrazumeva strukturu atomizovanih pojedinaca koji nisu meusobno povezani, osim u inu predstavljanja. Takva ne-dravna javna sfera, zavisei od koncepta pojedinca kao funkcije kolektivnih procesa, ima neposredne implikacije i na drutvene uloge kao to je materinstvo, sa svim svojim ideolokim teretom privatno sti i beskonanosti brige. Kao to su autori koji su se bavili biopolitikom odavno primetili, marksistika ideologija je samo jedan u nizu drutve nih konstruktivistikih pristupa koji se bave formiranjem navodno ne promenljivih ljudskih predispozicija kao to su pol, rasa i, takoe, porodica. Na ovom mestu bi moglo da bude prikladno direktno pozivanje na majin stvo, kao na polje izvoenja strategija kontrole populacije koje idu od krivinog zakona o imigraciji do administracije socijalne zatite. Iz ega se iskonski pojavljuje da materinstvo kao funkcija drave ili kvazi-dravnih ustanova, i materinstvo kao funkcija trans-individuacije, oznaavaju potpuno razliite politike situacije. Prisetimo se ranih sovjetskih eksperi
4 Bez ijednog od retkih prevoda Simondona na engleski pri ruci, izvodim teze oslanjajui se na Gramatiku mnotva (A Grammar of the Multitude) Paola Virnoa, posebno strane 7879 u Semiotext(e) izdanju iz 2004. Videti, takoe, sadrajan intervju Jana Fuita Hiroe (Jun Fujita Hirose) s Virnoom u broju 136 (mart/april 2006.) Radikalne filozofije (Radical Philosophy), itajui ilberta Simondona: Transindividualnost, tehnika aktivnost i reifikacija (Reading Gilbert Simondon: Transindividuality, Technical Activity and Reification), iz koga su nastale mnoge od mojih misli. 336

menata koji su ukljuivali pogodnosti u vezi sa brigom o deci u susedstvu; radnika naselja kao pokuaj da se prekine sa kontinuitetom buroaske porodine romantike. Porodica, idealno, slui kao sredstvo za proizvodnju u celokupnom projektu angaovanja pojedinca kao potpunog ljudskog bia Marksovog post-kapitalistikog Erevona5. Iako boljevike nisu zani mali programski feministiki ciljevi, kolektivizacija privatnog ivota je figurirala kao princip koji je bio podgrejan eljom da se postojanje vrste povrati iz otuenja kapitalistikog rada, drugim reima radi se o pokuaju da se stvori prototip novog pojedinca u funkciji novog drutva. Intenzitet afektivnih kapaciteta koji se iri privatnim ivotom, daleko od besmislenog i racionalizovanog rada, sada bi mogao biti preusmeren, bez presedana istorijski gledano, na celo drutveno polje koje eka da se izgradi. Ali, ispostavlja se da i ovaj projekat ima svoj dijalektiki zaokret; setimo se vizije komunistike izgradnje sveta u Aeliti, kraljici Marsa (Aelita, Queen of Mars) iz 1924, koja je ne samo savreno kompatibilna sa sreom u branoj zajednici, ve i emotivno odravana njom.

U zajednikoj upotrebi U osvrtu na revalorizaciju pojedinca u epohama politike inovacije, izgleda da je presudno prevazilaenje otuenja socijalizacijom funkcija uobiajeno vezanih za pojedinca, sa ciljem oslobaanja masa za uee u izgradnji novog sveta. Ali, izgleda da su izostavljeni tranzitivnost, postajanje, relej izmeu pojedinca i odnosa koji ga konstituiu. Moda je upravo to izo stavljanje tranzitivnosti koja priprema teren za zamrzavanje i restratifi kaciju drutvene situacije ono to odrava ove eksperimente u punoj ljudskosti. Da li je mogue da se tranzitivnost kao strategija tenzije suprot stavi stalnom kolebanju komodifikovane drutvenosti? Postati majka
5 Erevon (Erewhon) je satirini roman Samjuela Batlera (Samuel Butler) napisan 1872. koji opisuje izmiljenu zemlju (Prim. prev.).

337

postaje prilika da se pati, ali i prilika za konfrontiranje s paradoksalnim odreenjima koja pretvaraju decu u bioloke nepromenljive (invarijante) za ene i obeleja ivotnog stila. U ovome je jednostavno mikrokosmos kapitalistike individualnosti u ohrabrivanju razlika dok god ne ometaju izdvajanje vika vrednosti; i ne samo mikrokosmos, ve optimalno mesto gde se slobodan rad (jednako slobodno dat i neplaen) drutveno vrednuje. U tom smislu, revolucionarni put vidi razvoj majke-prirode u majku-funkciju, dostupnu svima, ba kao to je pojedinac trenutak kompleksne mree susreta. To bi bila tranzitivnost ljudskog postojanja, ali ona bi bila neodvojiva od transformacija ivota koji se ivi u kapitalizmu, tako proizvedene subjektivnosti i podele rada koja je na snazi. I ovde koncepti Simondona i Marksa poinju da pokazuju neverovatan izomorfizam: ako uzmemo u obzir otuenje, ne kao gubitak sutine oveka, ve kao gubitak moi da odlui ta je ljudsko.

izvor: Marina Vishmidt, All the Virgin Eyes of the World Are Made of Glass, u: Newspapers Chto Delat?, specialni broj: Becoming a Mother, novembar 2006. prevele sa engleskog jezika: Tanja Markovi i Ana Vilenica

338

biografije: Demian Bern vodi studio za grafiki dizajn u tutgartu. Pored projekata u kultur nom sektoru i dizajna knjiga, uestvuje u razliitim inicijativa ma kao kustos, izdava i inicijator umetnikih formata i razmene. Dok platforma za izlobene delatnosti Interventionsraum e. V., iji je suosniva, deluje lokalno u tutgartu, hibridni koncept EXP.edition, koji je inicirao, realizuje kao mobilnu formu kroz projekte i radionice povezane sa eksperimentalnim formatima publikacija i promocijom mladih internacionalnih umetnika. CRAP! kolektiv (Child Rearing Against Patriarchy/Podizanje dece protiv patrijar hata) je mrea roditelja, edukatora i osoba koje brinu o deci, koji ele feministiki odgoj dece za nove generacije. Sa seditem u Engleskoj, kolektiv pokree diskusije o temama u vezi sa femini stikim odgojem i promovie takve prakse u feministikim akti vistikim krugovima. Sandra Duki je roena 1980. u Rijeci. Zavrila Akademiju umjetnosti u Banja Luci 2007, na Odsjeku grafike, u klasi profesora Branka Miljua. Od 2006. aktivna lanica organizacije umjetnika Protok u Banja Luci. Sandra Duki od 2000. do 2004. godine uestvuje na stu dentskim izlobama, seminarima i radionicama u Banja Luci i Sarajevu. 2003. uestvuje na izlobi ARS AEVI Izmeu, a 2006. na meunarodnoj izlobi Kontinentalni doruak, Muzej savremene umjetnosti RS u Banja Luci. Bavi se i pozorinom kostimografijom.

341

Fabrika pronaene odee je feministika umetnika grupa, osnovana 1995, koju ine Natalija Perina-Jakimanskaja (poznata kao Gluklja) i Olga Egorova (po znata kao aplja). Kolektiv tei da stvori i testira nove radikalne odnose izmeu mukaraca i ena, unutranjeg i spoljanjeg. Jedan od vanih metoda koji koriste u svom radu je ukljuivanje osoba iz razliitih socijalnih grupa devojaka, mornara, vozaa, prosjaka, policajaca: svi oni mogu da igraju aktivnu ulogu u nji hovom radu. Kroz dugogodinju saradnju FPO je stekla iskustvo u razvijanju komunikacije zasnovane na solidarnosti, saoseanju i razmeni sa publikom. lanice kolektiva su deo grupe ta da se radi? (Chto Delat?). Silvija Federii (Silvia Federici) je istraivaica, predavaica i aktivistkinja vezana za radikalnu autonomistiku feministiku marksistiku tradiciju. Jedna je od osnivaica Internacionalnog feministikog kolektiva, organizacije koja je pokrenula kampanju Nadnice za kuni rad (Wages For Housework, WFH). Radila je kao profesorka u Nigeriji, suosnivaica je Komiteta za akademske slobode u Africi. Nakon povratka iz Nigerije bila je aktivna u anti-globalistikom pokretu u Sjedinjenim Dravama i pokretu za borbu protiv smrtne kazne. lanica je kolektiva Midnight Notes. Objavila je brojne tekstove, a njena najpoznatija knjiga je Kaliban i vetica: ena, telo, primitivna akumulacija (Caliban and the Witch: Women, the Body and Primitive Accumulation). 2012. je objavila knjigu Revolucija na nultoj taki: kuni rad, reprodukcija i feministika borba (Revolution at Point Zero: Housework, Reproduction, and Feminist Struggle).

Kler Fontejn (Claire Fontaine) je umetniki kolektiv iz Pariza, osnovan 2004. Nakon krae imena popularnog brenda kolskih sveski, Kler Fontejn se proglasila ready-made umetnicom i zapoela je da razrauje oblik neo-konce ptualne umetnosti koja esto izgleda kao rad nekog drugog. Radi sa neonom, videom, skulpturom, slikom i tekstom, a njena praksa se moe opisati kao istraivanje politike impotencije i krize sin gularnosti to odreuje savremenu umetnost danas. Ako je umet nica subjektivni ekvivalent pisoara ili Brilo kutija jednako izmetena, liena proizvodne vrednosti, razmenljiva isto kao proi zvodi koje pravi uvek postoji mogunost humanog trajka. Kler Fontejn koristi svoju mladost i sveinu kako bi napravila od sebe koju god-singularnost i egzistencijalnu teroristkinju u potrazi za subjektivnom emancipacijom. Odrasla je meu ruevinama pojma autorstva, eksperimentiui sa kolektivnim protokolima produkcije, diverzijom (dtournements) i proizvodnjom razliitih sredstava za razmenu intelektualnog i privatnog vlasnitva. Kler Fontejn je izlagala na brojnim samostalnim i grupnim izlobama. Milica Gudovi je feministkinja i aktivistkinja iz Beograda. Jedna je od osnivaica feministike organizacije ene na delu koja se bavi dekonstrukcijom patrijarhalnih stereotipa i tabua kroz edukaciju, medije i artivizam. Takoe se bavi i veb i sajber aktivizmom.

342

343

Dejan Habiht (Dejan Habicht) je roen 1960. u Ljubljani, Slovenija. Studirao je filozofiju i etno logiju na Univerzitetu u Ljubljani. Studije nikada nije zavrio. Bavi se fotografijom, videom i izradom umetnikih knjiga. Izlagao je na brojnim grupnim izlobama u prostorima: Galerija P 74, Ljubljana (1999, 2002, 2003, 2005, 2012), Moderna galerija, Ljubljana (2000, 2003, 2005, 2006, 2007, 2008, 2010), MSUM, Ljubljana (2011, 2012), Ars Aevi, Sarajevo (2001), Neuer Berliner Kunstverein, Berlin (2001), Galerija proirenih medija, Zagreb (2004), Muzej 25. maj, Beograd (2009) i Bijenale grafikih umetnosti, Internaci onalni centar za grafike umetnosti, Ljubljana (2007, 2009). ivi u Ljubljani i radi kao profesionalni fotograf u Modernoj galeriji u Ljubljani. Anela Hakalovi je roena 1987. u Sarajevu. Studirala je komparativnu knjievnost i filozofiju na Filozofskom fakultetu u Sarajevu (BA komparativna knjievnost i filozofija, MA komparativna knjievnost) i magistri rala s temom Poetika i politika neiskazivog: pripovjedni tekst u zamci Narcisovog ogledala. Objavljivala je knjievno-teorijske, knjievno -kritike, komentatorske, te tekstove iz oblasti feministike teorije. Nataa Ili je freelance kustoskinja. lanica je nezavisnog kustoskog kolektiva ta kako & za koga (What, How & for Whom, WHW), neprofitne organizacije za vizuelnu kulturu koja je osnovana 1999. u Zagrebu, zajedno sa kustoskinjama Ivet urlin, Anom Devi i Sabinom Sabolovi, i dizajnerom i publicistom Dejanom Krsiem. Od 2003. WHW vodi galeriju Nova u Zagrebu. WHW je dobitnik nagrade Igor Zabel za kulturu i teoriju (2008). Nataa Ili je ko-kustoskinja Cetinjskog bijenala Voli ili ostavi (2004) i 11. Internacionalnog istanbulskog bijenala ta ini oveanstvo ivim? ivi i radi u Zagrebu.
344 345

Sanja Ivekovi je roena u Zagrebu 1949. Diplomirala je na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu, 1970. Bavila se ambijentima i zahvatima u urbanom prostoru (izloba Mogunost za 71), te grafikim dizajnom za emisije Televizije Zagreb (19721975). Od 1976. posveuje se iskljuivo videu i performansu. Sanja Ivekovi se smatra jednom od prvih feministikih umjetnica. Elbieta Jabloiska (Elbieta Jaboska) je roena 1970. Studirala je na odeljenju za vizuelne umetnosti na Univerzitetu Nikola Kopernik (Nicolaus Copernicus University) u Torunu, Poljska. Na istom univerzitetu predaje od 1996. Bavi se slikarstvom, grafikom i prostorno-vremenskim aktivnostima. Organizovala je nekoliko izlobi i performansa u klubu Mozak (Mzg) u Badgou (Bydgoszcz), Poljska. 2001. je dobila nagradu za umetniki doprinos Univerziteta Nikola Kopernik i stipendiju poljskog Ministarstva kulture. ivi i radi u Badgou. Nataa Jani roena u 1968. u Beogradu, zavrila filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Od 1989. ivi u Ljubljani. Upisala magisterij na ISH-u (Institutum Studiorum Humanitatis Fakultet za podi plomski humanistini tudij, Ljubljana). Teoretski interesi: antro pologija tela i antropologija hrane, teoretska psihoanaliza. Bavi se prevoenjem tekstova i knjiga iz pomenutih oblasti i filozofskim savetovanjem.

Agnes Janih (Agnes Janich) je vizuelna umetnica. Bavi se fotografijom, filmom, multimedijalnim instalacijama i participativnim performansom u javnom prosto ru. Politika, odnosi moi, seksualnost i komunikacija su esto u fokusu njenog rada. Izlagala je irom Poljske i na brojnim samo stalnim i zajednikim internacionalnim izlobama. Diplomirala je na Evropskoj akademiji za fotografiju u Varavi (WSF AFA Academy of Photography, Wrocaw) i na koli za vizuelnu umetnost (School of Visual Arts, New York) u Njujorku (2008). Roena je u Lou u Poljskoj 1985. Odrastala je u Africi i na Bliskom istoku. ivi i radi u Varavi i u Njujorku. Marija Jankovi je diplomirala slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2002. godine. Od 2002. realizovala je vie samostalnih projekata kao to su Staro sajmite reciklirana rekonstrukcija, U slavu ratnika i Ratne prie, Bor, grad bakra, Vojvoanske vabe, Deca u procesu. Imala je est samostalnih izlobi i uestvovala na mnogim kolekti vnim izloba ma. Od 2002. do 2007. godine radila je kao fotoreporterka u Blicu, Evropi i Standardu, a objavljivala je fotografije i saraivala sa maga zinima, agencijama i institucijama (AP, AFP, UNHCR, Le Monde diplomatique, Zavod za prouavanje kulture, Status, Prestup, JAT revija, i tako dalje). Saradnica Bsides-a (www.bsides.eu), veb-sajta za umetniko-dokumentarnu fotografiju. Od 2007. do 2011. bila je predsednica udruenja Le Courrier de la Serbie. Dobitnica nagrada: YU Press Photo, Press Photo Serbia i Interfer.

Katja Kobolt je roena u Ljubljani 1977. godine. Nakon zavretka studija kompa rativne knjievnosti i novinarstva na Univerzitetu u Ljubljani doktorirala je na temi Seanja na postjugoslovenske ratove u delima bosanskohercegovakih autorki na Ludvig-Maksimilijanovom univerzi tetu u Minhenu (Ludwig-Maximilians-Universitt Mnchen). Bila je dugogodinja saradnica Meunarodnog festivala Mesto ensk u Ljubljani. ivi i radi kao samozaposlena producentkinja u kulturi, kustoskinja i istraivaica izmeu Minhena i Ljubljane. Jasna Kovo je roena 1988. godine, ivi i studira u Sarajevu. Diplomirala je na Odsjeku za knjievnosti naroda BiH i b/h/s jezik pri Filozofskom fakultetu. Trenutno privodi kraju master studij na istom odsjeku. lanica je kolektiva knjievnog asopisa za po-etika istraivanja i djelovanja (Sic!). Podruje interesa: knjievna kritika i teorija, i teorija feminizma. Sintia Lirondel (Cynthia LHirondelle) je spisateljica i aktivistkinja koja se aktivirala kao samohrana majka u drutvu koje je potpuno indiferentno prema potrebama majki i dece. Odrasla je na farmi na severu sa ocem melezom (domorodaki Kri [Cree] i Francuz) i majkom iz Holandije. Sintija ivi na ostrvu Vankuver na jugozapadnoj obali Britanske Kolumbije (British Columbia) gde radi u okviru scene nezavisnih knjievnika i izdavaa na projektu 3pennypublishing.com, koji ukljuuje kustoske projekte i pisanje o drutvenim problemima kao to je garantovani prihod kojim se moe obezbediti egzistencija. Moete je nai na twitter-u @livable4all i na sajtu www.livableincome.org/.

346

347

Duan Maljkovi je filozof, publicista i prevodilac. Zavrio je enske i Istopolne stu dije. Objavio je mnogobrojne teorijske i knjievne radove u zemlji i inostranstvu. Ureivao je prvu knjievnu homoerotsku ediciju Kontrabunt u izdavakoj kui RENDE, meunarodno nagraivanu emisiju na Radiju Beograd 202 Gayming i prvu domau ne-strejt internet stranicu Gay-Serbia.com. Autor je i saradnik mnogobrojnih umetnikih projekata i projekata u domenu ljudskih prava. Saradnik je sajta b92.net, Treeg programa Radio Beograda i asopisa NIN. Urednik-saradnik je u izdavakoj kui Karpos i lan sveta asopisa Novi plamen. Trenutno koordinira dvosemestralni seminar kvir studija na Institutu za filozofiju i drutvenu teoriju u Beogradu i ureuje asopis za kvir teoriju i kulturu QT. lan je Udruenja knjievnih prevodilaca Srbije sa statusom slobodnog umetnika. Elena Marcevska je interdisciplinarna umetnica i edukatorka iz Makedonije. Diplomirala je reiju, a master studije performansa i novih medija je zavrila na koli umetnikog instituta u ikagu (The School of The Art Institute of Chicago). Trenutno zavrava doktorske studije u umetnikoj praksi na Northampton univerzitetu (The University of Northampton) u Ujedinjenom Kraljevstvu. Elena Marcevska je izvodila performanse, izlagala i predavala irom Sjedinjenih Drava i Evrope. ivi i radi u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Tanja Markovi je spisateljica, umetnica i feministika aktivistkinja. Svoje radove (performanse, instalacije, drame, stripove, poeziju...) izvodi u koautorstvu sa drugim umetnicama, teoretiarkama i aktivistki njama, preispitujui veze izmeu umetnosti i aktivizma. lanica je beogradske nezavisne platforme Druga scena. Aktivistiki sara uje sa enama na delu i Centrom za nenasilnu akciju. Sa Anom Vilenicom osnovala je kolektiv uz)bu))na))). Jedna je od osnivaica Centra za kvir studije i jedna od koordinatorki regionalne Mree ena u izvoakim umetnostima ASKA i kourednica regionalnog zbornika enski glasovi u izvedbenim umjetnostima Zapadnog Balkana 19902010. Zavrila Filozofski fakultet u Beogradu. Mira Matar (Mira Mattar) je spisateljica i ko-urednica Mute-a. Beletristiku je objavljivala u Spilt Milk Magazine-u, The Literateur i 3:AM-u. Jedna treina je Monster Emporium Press-a. ivi u junom Londonu gde trenutno radi na prvoj zbirci kratkih pria. Njene tekstove moete itati na: http://hermouth.blogspot.com/ ili je moete pratiti na @miramattar and @MonsterEmporium.

348

349

Nabudu grupa nije grupa. Nastala je iz nesrenog sluaja. Deluje u polju medijske umetnosti i grafikog dizajna, od participativnih socijalnih proje kata do umetnosti u javnom prostoru. Sedite im je u Beu, Sofiji i Beogradu. Nabudu grupa su: Borjana Ventzislavova, roena 1976. u Sofiji. Diplomirala je Vizuelnu medijsku i digitalnu umetnost na Univerzitetu za primenjenu umetnost u Beu (Universitt fr angewandte Kunst, Wien). Bavi se fotografijom, filmom i videom, instalacijama i novim medijima, kao i pitanjima identiteta i marginalizacije pojedinaca, drutvenih grupa, migracijama i kohabitacijom. U irem smislu svakodnevne veze i drutveni odnosi igraju glavnu ulogu u njenom radu. Reali zovala je serije kolaborativnih projekata sa grupom Decentralizo vani mediji (Dezentrale Medien). Mladen Penev, roen 1980. godine u Sofiji. Studirao je grafiki dizajn u Sofiji i u Beu. Bavi se fotografijom i dizajnom. ivi i radi u Beu. Miroslav Nii, roen 1975. u akovici na Kosovu, Jugoslavija. Bavi se umetnou i grafikim dizajnom. Zavrio je Studije za meuna rodne ekonomske odnose na Univerzitetu za nacionalnu i svetsku privredu (University for National and World Economy) u Sofiji, Bugarska. Magistarske studije na Grupi za digitalnu umetnost je zavrio na Univerzitetu za primenjene umetnosti u Beu, Austrija (Universitt fr angewandte Kunst, Wien).

Iva Neni roena 1979, diplomirala je etnomuzikologiju na FMU u Beogradu 2004. godine. Magistarske studije na Univerzitetu umetnosti u Beogradu zavrila je 2008, odbranivi magistarski rad Povratak prolog: Kritiki pristup ideologijama tradicije. Pohaala je dodiplomske programe Beogradske otvorene kole i Centra za enske studije u Beogradu. U toku osnovnih studija puno je putovala, koristei priliku da stie znanja i vetine van zvaninih institucionalnih konteksta. Pronalazi se u trouglu teorije (filozofije, studija kulture), drutvenih nauka (etnomuzikologije, antropologije) i feminizma. U doktorskom radu posveenom enskim svirakim praksama na tradicionalnim instrumentima ijom se izradom trenutno bavi, nastoji da ponudi novi interdisciplinarni model identifikacije u kulturi, kao i da otvori prostor za zatomljene enske kreativne glasove. Zahvaljujui majinstvu i erki Petri, svet je postao bes krajno sloenije i uzbudljivije mesto. Smatra da je zalog teorije u kritikom izmetanju perspektiva, a tu vrstu rada sa uivanjem prepoznaje u pismu Adriane Zaharijevi, sa kojom je zajedniki ispisala tekst u ovoj knjizi. Nina Pauer (Nina Power) je docentkinja na katedri za filozofiju na Univerzitetu u Ro hempton (Roehampton University). Ko-urednica je knjige Alana Badjua O Beketu (Alain Badiou, On Beckett, Clinamen), a autorka je i brojnih lanaka o evropskoj filozofiji, atomizmu, pedagogiji, umetnosti i politici. Objavila je knjigu Jednodimenzionalna ena (One-Dimensional Woman) u novembru 2009. Takoe pie i za nekoliko asopisa ukljuujui i New Statesman, New Humanist, Cabinet, Radical Philosophy i The Philosophers Magazine. Urednica je kritika u asopisu The Philosophers Magazine. U slobodno vreme vodi filmski klub (Kino Fist). ivi i radi u Londonu.
351

350

Marija Samardi je roena 1981. godine u Panevu. Zavrila je osnovne i master studije na Katedri za optu knjievnost i teoriju knjievnosti Filolokog fakulteta u Beogradu. Radi u izdavatvu. Pie, prevodi, lektorie. Objavila je knjiicu Specifikacija kuhinje u izdanju Pesnienja. Je dan je od organizatora festivala Novo Doba (http://www.novodo bafestival.net/). Maja Solar je roena 1980 u Zagrebu. Masterirala je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Na istoj katedri radi kao asistentkinja i pie doktorat. lanica je kluba studenata i studentkinja filozo fije Gerusija koji izdaje asopis Stvar. Objavila je zbirku poezije Makulalalalatura (2008) za koju je dobila Brankovu nagradu (2009). ivi u Novom Sadu. subRosa je mutirajui (sajber)feministiki umetniki kolektiv koji se bavi umetnou, drutvenim aktivizmom i politikom, istraujui i kritikujui uticaj informacija i biotehnologija na tela ena, njihov ivot i rad. Od osnivanja 1998. subRosa je razvila situiranu, trans- -disciplinarnu, performativnu i diskurzivnu praksu koja stvara otvorena okruenja u kojima se uesnici angauju oko objekata, tekstova, digitalne tehnologije i u kritikom uenju kroz meusobnu interakciju i interakciju sa umetnicama. subRosa je predavala, izlagala i objavljivala u Sjedinjenim Dravama, paniji, Britaniji, Nemakoj, Hrvatskoj, Makedoniji, Meksiku, Sloveniji i Singapuru. Veliki broj radova subRose se mogu preuzeti na ovoj adresi: http://home.refugia.net/

kart je kolektiv nastao oko 1990. godine na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Kolektiv voli da eksperimentie u radu, a najvie u poeziji i dizajnu. Bavi se i arhitekturom ljudskih odnosa. Kroz stalni sukob unutar kolektiva, koji ih prati od poetka, lanovi pokuavaju da iz toga izvuku novu vrednost. Veti su da greku uine lepom. Uporni su u pokuajima da spoje rad i zadovoljstvo. Madam Tlank (Madame Tlank) je odluila da se penzionie iz privatnog ivota. ta bi uinila kada bi imala elju? Prodala bi je. Ana Vilenica je istraivaica, autorka brojnih tekstova u oblasti kritike, teorije i istorije umetnosti, umetnica i kustoskinja. Diplomirala je na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu. Magistarske studije iz Scenskog dizajna zavrila je na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Doktorirala je na Grupi za teorije umetnosti i medija Interdisciplinarnih postdiplomskih studija na Univerzi tetu umetnosti u Beogradu. Urednica je urnala uz)bu))na))). Kourednica je knjige Na ruevinama kreativnog grada sa kuda.org-om. Tanja Vii je roena 1976. godine u Beogradu. Diplomirala je 2010. godine na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Na istom odeljenju 2011. godine odbranila je master tezu Antropologija javnih politika: Kultura rodne ravnopravnosti u Evropskoj Uniji.

352

353

Marina Vimit (Marina Vishmidt) je spisateljica koja je nekada ivela u Njujorku, zatim u Londonu, a sada u Mastrihtu. Bavi se pitanjima u vezi sa umetnou, radom i oblicima vrednosti. Trenutno radi na doktoratu na Univerzitetu Kraljica Marija u Londonu (Queen Mary University of London). Ko-urednica je knjiga Nekorporativni identitet (Uncorporate Identity, 2010) sa grupom Metahaven i Media mutandis: umetnost, tehnologija i politika (Media Mutandis: Art, Technologies and Politics, NODE, London 2006). Redovno objavljuje tekstove u katalozima, zbornicima i asopisima kao to su: Mute, Afterall i Texte zur Kunst. Uesnica je kolektivnih projekata Nezaposleni bioskop (Unemployed Cinema), Cinenova i Signal:Buka (Signal:Noise). Sunica Vuaj je kouredila regionalnu zbirku kratke prie Sagorevanje sa Milicom Gudovi i Teom Nikoli u izdanju kolektiva ene na delu, sa kojima je saraivala nekoliko godina. Urednica publikacije Same sebi na prvom mestu, u kojoj je prikazan jedan mogui pogled/model pro grama feministike etike brige za aktivistkinje i od aktivistkinja. Jedna je od koordinatorki regionalne Mree ena u izvoakim umetnostima ASKA i kourednica regionalnog zbornika enski glasovi u izvedbenim umjetnostima Zapadnog Balkana 19902010. Trenutno sa Anom Pandej (Ana Pandey) radosno prevodi zbirku odabranih pesama (19741994) amerike lezbejske pesnikinje Elane Dajkvumen (Elan Dykewomon) Nita ne moe biti slae od ukusa. Feministika aktivistkinja.

Adriana Zaharijevi je roena 1978. u Beogradu, gde je rodila i Dunju. ita, pie, govori u javnosti da bi Beograd bio bolje mesto za ostajanje. Zavrila filozofiju, misli je kroz feminizam. Trenutno pie o viktorijancima, reformi, transformaciji politikog i enama. Darja Zavirek redovna profesorka na Univerzitetu u Ljubljani na Fakultetu za socijalni rad (Univerza v Ljubljani, Fakultet za socialno delo). Diplomirala je, magistrirala i doktorirala na Fakultetu za sociolo giju, politike nauke i novinarstvo (Fakulteta za sociologijo poli tine vede in novinarstvo). U svom istraivakom i pedagokom radu se bavi socijalnom antropologijom, socijalnim radom i istori jom enske emancipacije. Objavila je brojne tekstove u naunim asopisima. Objavila je nekoliko knjiga ukljuujui i: ene i mentalno zdravlje (enske in duevno zdravje), Invaliditet kao kulturna trauma (Hendikep kot kulturna travma). Lenka Zelenovi je pesnikinja-vezilja i stand-up komiarka iz Beograda. Saradnica je grupe kart na projektu Nove kuvarice. Izlagala je na brojnim izlobama u zemlji i u inostranstvu.

354

355

Zahvalnica Kada smo zapoele rad na knjizi 2009. godine sa jasnom idejom stvaranja prostora za nove politike radikalizacije u bavljenju ovim temama nismo imale nikakvu finansijsku podrku. U inicijalnom obliku projekat je ukljuivao izlobu umetnikih radova, organizovanje konferencije i izradu publikacije namenjene diskusiji. Za ovaj projakat je aplicirano mnogo puta na razliitim adresama tokom tri godine, od lokalnih enskih fon dacija, do ministarstva, razliitih gradskih sekretarijata za kulturu i evropskih fondacija sa agendom rodne ravnopravnosti. Tokom prvih godina za projekat niko nije pokazao interesovanje. Ovakva situacija i nekoliko uzgrednih komentara ljudi koji odlu uju o finansiranju projekata to na internacionalnom, to na lokalnom nivou, doveli su nas u situaciju da se zapitamo da li je tema feministikih politika majinstva i materinstva neto to se ne prepoznaje kao drutveno relevantno. Druga pretpostavka ticala se pozicije sa koje pristupamo ovoj temi. Mislile smo da radikalno itanje feministikih politika materinstva iz perspektive levice nee biti glatko prihvaeno ni u lokalnim leviarskim, ni u lokalnim feministikim krugovima i da e svakako nailaziti na kontro verze u tumaenju. Iz tih razloga, bez obzira na finansijske probleme s kojima smo se suoavale radei na ovoj knjizi, smatrale smo da ne smemo da odustanemo. Knjiga tako postaje i neka vrsta lakmus papira za to koliko je (lokalna) leviarska scena otvorena za specifine feministike probleme i njihovo promiljanje, pre nego to ih svede na identitetske politike koje depolitizuju scenu i zanemaruju klasnu borbu isturajui parti kularni interes u prvi plan. Kao i za to koliko je (lokalna) feministika scena spremna da preispita liberalne agende u okviru kojih deluje, esto nesvesna svojih uinaka. Krajem 2012. godine zapoele smo razgovor sa Fondacijom Roza Luksemburg koja je prepoznala znaaj i neophodnost postavljanja pitanja vezanih za materinstvo, majinstvo i reproduktivni rad u lokalnom kontekstu i urgentnost potrebe za izgradnjom ne-kapitalistikog naina reprodukcije naih ivota. Fondacija Roza Luksemburg je podrala tampanje knjige i organizovanje okruglog stola koji e biti odran u maju 2013. godine. Ovim putem se zahvaljujemo svim autorkama i autorima koji su za knjigu napisali nove tekstove i onima koji su svoje ve napisane tekstove ustupili. Zahvaljujemo se umetnicama i umetnicima koji su ustupili svoje umetnike radove, kao i svim prevoditeljkama koje su bez honorara prevodile tekstove, koordinatorkama projekta, lektorki i dizajneru knjige. Takoe, zahvaljujemo se i inicijativi EXP.edition iz tutgarta (Stuttgart) i tampariji Grammlich GmbH iz Plichauzena (Pliezhausen) u Nemakoj koji su izradili omot za knjigu. Bez velikodunosti, truda, uloenog vremena i rada svih saradnica i saradnika ova knjiga ne bi mogla da bude ureena i objavljena. Ana Vilenica i Tanja Markovi uz)bu))na)))

356

357

Impresum

Postajanje majkom u vreme neoliberalnog kapitalizma

Naslov Urednica Dizajn i prelom Lektura i korektura

Prevod sa engleskog jezika

Prevod sa slovenakog jezika

Koordinacija Izdava

tampa Tira

Ana Vilenica Demian Bern Marija Samardi Ana Vilenica Tanja Markovi Ana Vilenica Milica Gudovi Marija Samardi Maja Solar Nataa Jani Tanja Markovi Ana Vilenica Sunica Vuaj uz)bu))na))) www.uzbuna.org Daniel Print, Novi Sad 600 Beograd, 2013
Knjiga je odtampana zahvaljujui podrci

CIP

316.663-055.52-055.2]:141.72(082) 305-055.2 POSTAJANJE majkom u vreme neoliberalnog kapitalizma / Ana Vilenica (ur) ; [prevod sa engleskog jezika Tanja Markovi, Ana Vilenica, Milica Gudovi, Marija Samardi ; prevod sa slovenakog jezika Maja Solar, Nataa Jani]. Beograd : uz)bu))na))), 2013 (Novi Sad : Daniel Print). 357 str. : ilustr. ; 18 cm Tira 600. Biografije: str. 341355. Napomene i bibliografske reference uz tekst. ISBN 978-86-89357-00-4 a) COBISS.SR-ID 193574924