Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
3Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Pisma Mileve Marić zavičaju-feljton Dnevnika

Pisma Mileve Marić zavičaju-feljton Dnevnika

Ratings: (0)|Views: 22|Likes:
Published by Miodrag Ječmenić

More info:

Published by: Miodrag Ječmenić on Mar 27, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/23/2013

pdf

text

original

 
Dete granice i tragaĉ za srećom
 
Ĉet, 05/26/2011
P
ISMA MILEVE MARIĆ ZAVIĈAJU 1
 Pi
še:
dr Drago Njegovan
 
Prošlo je 135 godina od roĊenja velike Srpkinje, prve teorijske fiziĉarke na svetu – 
 Mileve
Marić
-
Ajnštajn, ĉije ime sve više izlazi iz senke svog
 
slavnog supruga Alberta Ajnštajna (od 1903. do 1919). Majka troje Albertove dece, a posle razvoda samohrana majka, bila je Albertova nauĉna inspiracija, pomoćnica ikoautor njegovih najvaţnijih nauĉnih
 
radova, tragalac za srećom, svojom, svojih bliţnjihi opštom, ljudskom srećom.Ljubav, a i meĊusobno uvaţavanje, koje će potrajati, naveli su Milevu da izvede jedanopšti zakljuĉak: „Ljudska sreća je, verujem, ipak lepša od svakog drugog uspeha.”
Milevin ljubljeni Albert, koji se za pravo na ljubav prema njoj morao boriti i sa svojim
roditeljima, a naroĉito sa majkom Paulinom, nije Milevu tada samo voleo, nego ju je icenio, naravno, na svoj egoistiĉni i narcisoidni naĉin: „Uvek mi se ĉini da sam u
najbol
 jem društvu sam sa samim sobom, izuzev, naravno, kada sam s tobom.” Njihoverazliĉite teţnje, Albertova prema (sopstvenoj) sreći i ponosu zbog uspeha i Milevina prema sreći koja neće biti podreĊena uspehu kao takvom, uz niz drugih razloga, doveli su
do ras
kidanja njihove zajednice, braĉne i nauĉne, na njegovu inicijativu i zbog njegovih postupaka. Albert jeste bio heroj nauke, ali samo junak koji pobeĊuje druge, a Mileva je bila heroina ţivota, sa ĉojstvom kojim je branila druge od sebe. Štaviše, ona se ţrt
vovalaza druge, najpre za Alberta, a onda i za njihovu decu, za sinove koje je otac napustio.
Da bismo dodatno osvetlili tu nesebiĉnost Milevinu, uzmimo za primer i zajedniĉki radna mašinici za merenje malih elektriĉnih napona pomoću multiplikacije, koj
i je bio potpisan samo sa A. Einstein. Kada je njihov kolega i prijatelj Konrad Habiht pitao
Milevu zašto neće da se u ĉlanku navede kao autorsko, pored Albertovog, i njeno ime,ona je odgovorila: „Zašto – 
 
mi smo Ajnštajn”. Nešto kasnije, Mileva je izraţav
ala
 bojazan da njenom muţu ne udari slava u glavu, ali tako se, naţalost, dogodilo. Usopstvenoj nauĉnoj slavi uţivao je sam, i oni uz njega, kao što je njegova nova suprugaElza, inaĉe Albertova sestra od tetke, kojoj je uţivanje bio smisao ţivota. Mileva
je od
razvoda sa Albertom bila nesrećna, ali ne i pakosna. Nije se borila protiv Alberta, nije se
 borila ni za sebe
 – 
borila se za plod njihove ljubavi, za decu.
Mileva Marić se rodila 19. decembra 1875. godine u Titelu, u Baĉkoj. Titel je bio
komandno m
esto dela Vojne granice Habzburške monarhije, u kojoj je do 1876. godinedelovao Šajkaški bataljon. Mileva je bila dete Granice. Roditelji Milevini bili su MilošMarić (1846–1922), niţi oficir, narednik Šajkaškog bataljona, i Marija Ruţić (1846– 
1935) iz ti
telske dobrostojeće porodice, koji su se venĉali oktobra 1867. godine. Miloš seškolovao u rodnom Kaću, pa u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu, a potom uPodoficirskoj bataljonskoj školi u Titelu, u kojoj je nastavni jezik bio nemaĉki. PreMilevinog roĊenja, njeni roditelji imali su dvoje dece, Milicu i Vukašina, ali su obojeubrzo umrli. Posle će, u Rumi, Mileva dobiti sestru Zorku (1883) i brata Miloša (1885).Uvidevši da se sprema ukidanje Vojne granice, Miloš je na vreme potraţio sluţbu pri
sudskim insta
ncama, ĉime je njegova trinaestogodišnja vojna karijera okonĉana.Mileva Marić se rodila u kući svoga dede po majci Atanasija Ruţića. On je, pak, biooţenjen Sofijom – 
 
Sokom, roĊ. Kozarov. Pored Milevine majke Marije, Ruţići su imali
 
sina Petra, kćerku Đulku, udatu Miškov, i najmlaĊu kćerku Jelenu, nakon udaje Galić
(1863
 –1939). Milevu je sutradan po roĊenju, tj. 20. decembra 1875. godine, krstio titelski paroh Atanasije Popović, a kuma je bila Jelena Zorić. Krajem januara 1876. troĉlana porodica Marić se preselila u Vukovar. Miloš Marić je dobio mesto pisara u Kotarskomsudu u Rumi, s godišnjom platom od 500 forinti. S porodicom je stanovao u kući PetraJovanovića u Ţelezniĉkoj ulici br. 32. Ovde su ţiveli 14 godina, tj. do maja 1892, doMiloševog premeštaja u Zagreb, gde je dobio mesto niţeg sudskog sluţbenika, uzgodišnju platu od 600 forinti.Sredinom 1895. Miloš Marić, usled bolovanja od reumatizma, napušta Zagreb i odlazi uKać, zbog nasledstva, i postaje stanovnik Novog Sada (kupio je kuću u Kisaĉkom
sokaku
 br. 20). Umirovljen je poĉetkom 1896, s godišnjom penzijom od 616 forinti. Miloš Marićse brzo obogatio. Ovo je razumljivo ako se zna da je nasleĊu, svome i ţeninom, poĉetkom 1896. prethodio i dugoroĉni kredit za kupovinu kuće i imanja, koji je dobio još1893. godine. Imao je salaš na potesu Livade kod Kaća (oko 200 hektara), kuću u NovomSadu, kuću u Kaću, a kasnije i imanje kod Banjaluke (180 hektara). Bio je štedljiv isnalaţnjiv ekonom, a kao liĉnost ozbiljan i dostojanstven. Politiĉki je pripad
ao
Radikalnoj stranci Jaše Tomića, a društveno je bio angaţovan u Srpskoj ĉitaonici. Svoje bogatstvo je prevashodno upotrebljavao za školovanje svoje dece. Na mestu stare kuće uKisaĉkoj ulici 1907. godine podigao je novu kuću, koju je projektovao arhitekt
a ManojloPetljanski, a sazidao Laslo Lahner.
Sveci se školuju besplatno
 
Pet, 05/27/2011
PISMA MILEVE MARIĆ ZAVIĈAJU 2
 
Piše: dr Drago Njegovan
 
 Nema sumnje da je Mileva, kao beba i u najmlaĊem dobu,
 
 bila okruţenaizuzetnom paţnjom
 
svojih roditelja i šire porodice. Njena telesna mana, idsolucija kuka leve noge, nije seodmah primećivala, ali je zbog njenog kasnijeg hramanja bila primetna. Mileva je bilaveselo i poslušno dete, dobar uĉenik, primerna u
 
svemu. Grublje igre s vršnjacimazamenjivala je povuĉenošću u sebe, ĉitanjem i razmišljanjem. MlaĊu sestru dobila je uRumi, gde je već krenula u osnovnu školu, ali i sestra Zorka je imala istu telesnu manu, još izraţeniju. MlaĊeg brata, Miloša, dobila je
kada je imala skoro deset godina. Volela jesestru i brata i brinula se o njima koliko je mogla.
 Njen talenat za matematiku i fiziku primećen je već u njenoj 13. godini. Profesor Višedevojaĉke škole u Novom Sadu Aleksandar Jorgović ĉešće je Milevu poziva
o u zbornicu
da rešava i najteţe zadatke, što je ona, na divljenje ostalih profesora, s lakoćom ĉinila. Umitrovaĉkoj gimnaziji, kod prof. Miloša Boţića, bila je jedina odliĉna iz matematike ifizike. Milevina školska drugarica iz novosadskog perioda svedoĉila je da je bila povuĉena, ali odliĉna uĉenica. Nije se javljala da odgovara kada je znala, a znala je uvek,već je prednost davala drugima, zbog ĉega su je zvali ’svetac’. Mileva je kao maternjinauĉila srpski, a kao jezik sredine i maĊarski i nemaĉki. Kroz školovanje je usavršilanemaĉki, a nauĉila je i francuski. Kolege na studijama bile su oduševljene njenim
sviranjem tamburice, a u zrelim godinama praktikovala je sviranje na klaviru, pa je na
ovom instrumentu i poduĉavala.
Odrasla je uz autoritativn
og oca, u ĉiju ljubav i podršku nikada nije morala sumnjati, ĉak 
 
ni u najteţim momentima, kao što je roĊenje vanbraĉne ćerke Lizerl poĉetkom 1902.godine. Ona je bila svesna širine porodice Marić i znaĉaja kumstva sa porodicom Gajin.Već po svom prvom boravku u Cirihu (1895), kumovima je, kao znak paţnje i poštovanja, poslala album sa fotografijama znamenitosti ovog grada. Sa oĉinskom i porodiĉnom ljubavlju bila je suoĉena svagda, i onda kada se udavala za AlbertaAjnštajna, i onda kada se od njega razvodila. Naravno, i sa ljubavlju i podrškom njenihkumova, prijatelja, a naroĉito prijateljica, kao što je bila Helena Kaufler, udata Savić.
 
Školovanje Mileve Marić, o ĉemu je otac Miloš vodio brigu, teklo je kontinuirano, ali saveoma ĉestim promenama mesta. Ĉetvorogodišnju osnovnu školu završila je u Rumi. U prvi ţenski razred Opće puĉke škole upisala se 1881. godine i završila ga s odliĉnomocenom. Školovanje je nastavila u Novom Sadu, u Srpskoj višoj devojaĉkoj školi 1886.
godine. Iz svih predmeta Mileva je i
mala odliĉne ocene. MeĊutim, već iduće, 1887.godine, obrela se u Sremskoj Mitrovici. Da bi upisala drugi razred mitrovaĉke Male
realne gimnazije
 – 
 
realke, Mileva je morala polagati prijemni ispit. Drugi, treći i ĉetvrtirazred ove škole završila je s odliĉnim uspehom, a u završnom razredu jedina je izmatematike i fizike imala vrhunsku ocenu. Zbog dobrog uĉenja, njen otac nije morao da plaća školarinu.
 
Mileva dalje školovanje nije mogla nastaviti u Mitrovici – 
u Kraljevskoj maloj realnojgimnaziji peti raz
red je uveden tek školske 1910/11, a šesti 1911/12. godine. Ni u Velikusrpsku pravoslavnu gimnaziju u Novom Sadu nije mogla, jer ova škola nije, zbogugarskih propisa, primala uĉenice. Zbog toga je Mileva Marić dalje školovanje nastavilau Šapcu, u Kraljevini Srbiji. Upisana je poĉetkom 1891/92. školske godine u peti razredŠabaĉke gimnazije, a na molbu njenog oca ministru prosvete M. V. Nikolajeviću,dozvoljeno joj je da ispit iz francuskog jezika polaţe naknadno, za šta će se spremiti„privatnim ĉasovima”.
 
Peti razred Šabaĉke gimnazije Mileva je završila s odliĉnim uspehom. U Šapcu je krenulau šesti razred, ali je morala prekinuti školovanje zbog seobe porodice u Zagreb, koja senastanila na Potoku br. 72, pošto je otac Miloš dobio sluţbeniĉko mesto pri
Stolusedmorice u glavnom gradu Hrvatske. Restriktivno zakonodavstvo crno-
ţute monarhije, anaroĉito njenog ugarskog dela, prema školovanju ţenske dece u gimnazijama i nafakultetima, zadali su muke Milevi i njenom ocu. Ipak, uspeli su da se Mileva upiše k 
ao
 privatna uĉenica u zagrebaĉku Veliku gimnaziju, ponovo u šesti razred, koji je završila1893. godine. Naredne školske godine dozvoljeno joj je da javno sluša predavanja izfizike, a osloboĊena je i plaćanja školarine. Zbog bolesti, ispite iz predmeta se
dmog
razreda završila je tek septembra 1894. godine. Naravno, najbolje ocene je i dalje imala iz
matematike i fizike.
Mileva se u Zagrebu upisala i u ĉetvrti, završni razred gimnazije, ali ga nije završila. Otac je ţeleo da ona studira u Švajcarskoj, i pre preseljenja porodice Marić u Novi Sad 1895.godine Miloš je odveo Milevu u Cirih i upisao u ĉetvrti razred Više devojaĉke škole, koju je ona završila 1896. s odliĉnim uspehom. U proleće iste godine maturski ispit je polagalau Saveznoj medicinskoj školi
u Bernu.
Relativna ljubav
Sub, 05/28/2011
PISMA MILEVE MARIĆ ZAVIĈAJU 3
 
Piše:
dr Drago Njegovan

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->