Hipoteka.........................................................................................................................................1 Pojam(Zakonohipoteci2.).............................................................................................................. 1 Predmethipoteke(Zakonohipoteci3,5.)........................................................................................ 1 Zasnivanje(Zakonohipoteci8.)....................................................................................................... 2 Pravaiobavezestranauposlu............................................................................................................ 3 Prenospravaiobaveza ........................................................................................................................ 4 Namirenje............................................................................................................................................5 Vansudskipostupaknamirenja(Zakonohipotecideoetvrti,glavadruga)......................................5 Prestanakhipoteke .............................................................................................................................. 6 Ispis......................................................................................................................................................6 Katastarzemljita,zemljineknjigeikatastarnepokretnosti...........................................................7 NaelanakojimasezasnivaKatastarsu:............................................................................................

. 8 Sastavisadrinakatastranepokretnosti ............................................................................................. 9 Upisiukatastarnepokretnsoti............................................................................................................ 9

Hipoteka
Pojam (Zakon o hipoteci 2.) Hipoteka je zalono pravo na nepokretnosti, koje ovlauje poverioca da, ako dunik ne isplati dug o dospelosti, zahteva naplatu potraivanja obezbeenog hipotekom iz vrednosti neporetrnosti, pre obinih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca, bez obzira u ijoj se svojini nepokretrnost nalazi. Zajednika hipoteka (Zakon o hipoteci 4.) jedna hipoteka moe opeteretiti vie nepokretnosti bez obzira da li pripadaju istom ili razliitim vlasnicima. U tom sluaju poverilac moe svoje potraivanje naplatiti po svom savesnom izboru iz jedne ili iz vie nepokretnosti. Potraivanje (Zakon o hipoteci 7.) potraivanje obuhvata glavno potraivanj, kamatu i trokove naplate (deo koji nije obuhvaen moe se naplati samo iz ostale imovine naelo specijalnosti zalonog prava) Predmet hipoteke (Zakon o hipoteci 3,5.) Hipoteka obuhvata sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni, pripatke nepokretnosti odreene ugovorom kao i sva poboljanja i poveanja vrednosti do kojih je dolo nakon zasnivanja hipoteke. Kao predmet hipoteke mogu biti: 1. Nepokretna stvar 2. Deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi (zasniva se na celoj stvari uz saglasnost svih zajedniara. Zajedniari ostvaruju pravo pree kupovine), 3. Susvojinski udeo u nepokretnoj stvari (nije potrebna saglasnost ostalih suvlasnika osim kada je re o susvojini na objektu u izgradnj. Suvlasnici ostvaruju pravo pree kupovine). 4. Poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadri pravo raspolaganja (stan, poslovne prostorije, garaa, garano mesto..), 5. Pravo na zemljitu koje sadri ovlaenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naroito pravo graenja, pravo pree gradnje, ili raspolaganja u dravnoj odnosno drutvenoj svojini, 6. Objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji, bez obzira da li je ve izgraen, pod uslovom da je izdato pravosnano odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim se ureuje izgradnja objekata (Zakon o planiranju i izgradnji).

Page1of10

Zasnivanje (Zakon o hipoteci 8.) Hipoteka nastaje upisom u nadleni registar nepokretrnosti. Kao iustus titulus javljaju se: 1. Ugovor ili sudsko poravnanje (ugovorna hipoteka), 2. Zalona izjava (jednostrana hipoteka), 3. Zakonska odredba (zakonska hipoteka), 4. Sudska odluka (sudska hipoteka). Ugovor o hipoteci (Zakon o hipoteci deo drugi, glava 1.) Ugovor o hipoteci je ugovor izmeu vlasnika nepokretnosti i poverioca kojem se vlasnik nepokretnosti obavezuje, ako dug ne bude isplaen da poveerilac naplati svoje obezbeeno potraivanje iz vrednosti te nepokretnosti na nain propisan zakonom. Moe postojati kao samostalan ugovor ili biti deo osnovnog ugovora, Dug dospeva u skladu sa osnovnim ugovorom. Forma javne isprave mora biti zakljuen u pismenoj vormi, sa potpisima overenim u sudu ili zakonom ovlaenog organa za overu potpisa na aktima o prometu nepokretnosti. Strane ugovornice poverilac sa jedne strane i vlasnik, odnosno investitor i kupac objekta u izgradnji. Obavezne odredbe: o Odreenje ugovornih strana, o Clausula intabulandi bezuslovna izjava zalogodavca da pristaje da poverilac upie hipoteku na njegovoj nepokretnosti, o Precizno odreenje potraivanja (valuta, iznos rata, vreme dospelosti, mesto i nain plaanja, podaci o glavnom potraivanju, kamati i drugim elementima, nainu plaanja kamate, rokovima dospevanja potraivanja...) o Precizno odreenje hipotekovane nepokretnosti ukljuujui i dokaz o vlasnitvu, o Podatke o stvarima (sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni, pripatke nepokretnosti) koje hipoteka ouhvata. Zakonska hipoteka Nastaje po sili zakona, poto odreeni zakonski propisi daju zalonom poveriocu pravo zaloge na nepokretnostima. Ranijim zakonima nije se traila javnost ove hipoteke, ali sada su odredbe zakona samo iustus titulus, dok je za konstituisanje obavezan upis kao i kod drugih naina nastanka. Sudska hipoteka Nastaje na osnovu sudske odluke koja mora biti pravosnana i izvrna. Jednostrana hipoteka (Zakon o hipoteci deo drugi, glava druga) Jednostrana hipoteka nastaje na osnovu zalone izjave. Zalona izjava isprava sainjena od strane vlasnika, kojom se on jednostrano obavezuje ukoliko dug ne bude isplaen o dospelosti, da poverilac naplati svoje obezbeeno potraivanje iz vrednosti nepokretnosti, na nain predvien zakonom. Po sadrini i formi primenjuju se odredbe o Ugovoru o hipoteci. Izvrni ugovor i izvrna zalona izjava (Zakon o hipoteci 15.) U redovnom postupku poverialac se iz hipoteke namiruje u skladu sa ZIO. Meutim, namirenje poverialca moe se izvriti i u vansudskom postupku namirenja u sluaju da ugovor o hipoteci ili zalona izjava budu zakljueniu kao izvrni ugovor ili izvrna zalona izjava. Ugovor o hipoteci odnosno zalona izjava je izvrna isprava pod uslovom da sadi sledee odredbe: 1. Jasno naznaenu odredbu odnosno izjavu, kojom vlasnik nepokretnosti neopozivo ovlauje draoca da, ako dug ne bude plaen o dospelosti, poveerilac moe da naplati potraivanje iz cene dobijene prodajom u skladu sa vansudskim postupkom prodaje utvrenim ovim zakonom, bez podnoenja tube sudu, kao i da e nepokrtnosti prinudnim putem da bude isplanjena i predata kupcu u posed u roku od 15 dana od dana zakljuenja ugovora o prodaji, osim ako se hipoteka upisuje na suvlasnikom udelu, 2. Izriitu odredbu, odnosno izjavu vlasnika da je upozoren o posledicama neizmirenja duga o dospelosti te da, svestan tih posledica, pristaje na mogunost izvrenja ugovora o hipoteci proajom njegove nepokretnosti u skladu sa odrebama obo zakona o vansudskom postupku namirenja, bez prava na voenje parnice, kao i da e njegova nepokreetnosti

Page2of10

prinudnim putem biti ispranjena i predata kupcu u posed u roku od 15 dana od dana zakljuenja ugovora o prodaji, ako je vlasnik ne preda dobrovoljno, osim ako se hipoteka upisuje na suvlasnikom udelu. 3. Jasno naznaenu odredbu odnosno izjavu vlasnika da je saglaan da poverilac ima pravo pristupa nepokretnosti, ukljuujui i ulazak u nepokretnost bez obzira ko se u njoj nalazi (vlasnik, zakupac i dr.) radi kontrole odravanja ili iz drugih opravdanih razloga, kao i da je duan da sarauje sa poverioce u postupku prodajem, a naroito da omogui pristup nipotekovanoj nepokretnosti (ulazak u stan i sl.), 4. Izriitu izjavu treeg lica, ako takvo lice postoji, koje ima neposrednu dravinu a nije vlasnik (zakupac...) da je svesno posledica do kojih uovor o hipoteci moe dovesti, ukljuujui i iseljenje iz nepokretnosti i gubljenje dravine na njoj, kao i da je saglasno sa pravima i obavezama iz take 3. ovog stava.

Prava i obaveze strana u poslu Prava vlasnika nepokrtenosti (Zakon o hipoteci 16.) 1. Da dri predmet hipoteke 2. Da upotrebljava predmet hipoteke prema uobiajenoj nameni, 3. Da pribira prirodne ili graanske plodove koje hipoteka daje, 4. Da otui predmet hipoteke i prenese pravo na pribavioca (u kom sluaju se nita ne menja u dunikovoj obavezi i obezbeenom potraianju). Obaveze vlasnika nepokretnosti (Zakon o hipoteci 17.) 1. Ne sme fiziki menjati predmet hipoteke bez pismene saglasnosti hipotekarnoj poverioca (koju ovaj ne moe uskratiti bez razloga), 2. Da uva i odrava predmet hipoteke kao dobar domain, odnosno dobar privrednik, 3. Da osigura predmet hipoteke od svih uobiajenih rizika pre zakljuenja ugovora o hipoteci, 4. Da dozvoli pristup nepokretnosti poveriocu i sarauje sa poveriocem u postupku prodaje (ako je re o izvrnom ugovoru ili izvrnoj zalonoj izjavi u skladu sa Zakon o hipoteci 15.). Prava poverioca 1. Pravo namirenja iz vrednosti hipotekovane stvari (Zakon o hipoteci 2,24.) 2. Pravo prvenstva u naplati potraivanja (Zakon o hipoteci 2,40.) 3. Pravo sledovanja hipotekarni poverilac ima parvo da se napalti iz vrednosti koja se bodija prodajom hipotekovane nepokretnosti bez obzira da li se stvar nalazi u rukama hipotekarnog dunika ili je prela u svojinu treeg lica. 4. Pravo naplate pre dospelosti (Zakon o hipoteci 18.) - u sluaju da zbog ponaanja, odnosno radnji vlasnika, odnosno neposrednog draoca vrednost hipotekovane stvari smanjena ili radnji koje vlasnik namerava da preduzme pret opasnost od smanjenja njene vrednosti, poverilac ima pravo da zahteva dodatno obezbeenje slinog stepena sigurnosti a u daljem sledu dogaaja i zahteva naplatu celokupnog potraivanja iz vrednosti nepokretnosti (smanjenje vrednosti utvruje sudski vetak na zahetv poverioca). 5. Sudska zabrana oteenja zahteva za obezbeenje u vidu nove hipoteke, pravo na naplatu pre dospelosti, poverilac ima pravo i na zahtev za sudsku zabrami oteenja koja obuhvata dozvolu suda da poverilac preduzme odreene mere u cilju izbegavanja smanjenja vrednosti o troku dunika (mere moe preduzeti i pre odluke suda ako je re o izvrnoj hipoteci).

Page3of10

Prenos prava i obaveza 1. Ustupanje potraivanja 2. Nadhipoteka 3. Preuzimanje duga 4. Otuenje dela nepokretnosti Ustupanje potraivanja (Zakon o hipoteci 20.) Poverilac moe svoje potaianje obezbeeno hipotekom preneti na tree lice. Za ovakav prenos nije potrebna saglasnost dunika. Prenos mora biti uinjen ugovorom u formi javne isprave i upisano u registrar nepokretnosti. Nadhipoteka (Zakon o hipoteci 21.) Nadhipoteka jeste zalaganje potraivanja obezbeenog hipotekom. Vri se na osnovu ugovora izmeu hipotekarnog poverioca i nadhipoterkarnog poverioca. Ugovor mora biti u formi javne isprave, sadrati clausulu intabulandi, upisano u registar i dunik mora o tome biti obaveten. Preuzimanje duga (Zakon o hipoteci 22.) Dug prema hipotekarnom poveriocu moe se preneti ugovorom o preuzimaju duga obezbeenog hipoekom izmeu vlasnika i pribavioca odnosno vlasnika, dunika i pribavioca. Ovaj ugovor mora imati pisanu saglasnost poverioca. Otuenje dela nepokretnosti (Zakon o hipoteci 23.) Ako vlasnik izvri deobu ili spanjanje hipoteke sad rugom nepokreetnou, ona se po slubenoj dunosti upisuje na tim nepokretnostima i svaka hipoteka obezbeuje celokupno potraivanje (zajednika hipoteka).

Page4of10

Namirenje
Namirenje se moe uiniti u skladu sa ZIO ili u skladu sa odredbama o vansudskom namirenju Zakona o hipoteci. Hipotekarni poverilac moe namiriti svoje potraivanje iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti ako dunik ne plati dug o dospelosti. Namirenje se sprovodi u skladu sa ZIO (odnosno ZPPPA u sluaju poreskog potraivanja), a ako je hipoteka uspostavljena kao izvrna hipoteka u skladu sa Zakon o hipoteci 15, onda se mogu primeniti i pravila vansudskog namirenja u skladu sa Zakonom o hipoteci. Izbor namirenja u odnosu hipotekovane stvari i ostale imovine hipotekarni poverilac moe da zahteva namirenje bilo kojim redosledom ili iz obe imovine istovremeno.

Zastarelo potraivanje hipotekarni poverilac moe se namiriti i u sluaju zastarelosti osnovnog potraivanja, ali tada ne moe namirivati kamatu. Naknadni ugovor (Zakon o hipoteci 27.) Naknadni ugovor je poseban ugovor izmeu hipotekarnog poverioca i vlasnika nepokretnosti, zakljuen po dospelosti obezbeenog potraivanja u formi javne isprave kojim se ugovara delimini ili potpuni prenos prava na predmetu umsto ispunjenja duga, svaki drugi posao kojim se postie brisanje hipoteke sa nepokretnosti. Lina subrogacija (Zakon o hipoteci 28.) Ukoliko tree lice isplati hipotekarni dug, ono stupa na mesto hipotekarnog poverioca. Redosled namirenja U odnosu na poverioce poreska uprava, hipotekarni poverilac sa najranijim upisom, kasniji hipotekarni poverioci, obini poveroci. Odluujui trenutak jeste trenutak upisa u katastar a ne trenutak nastanka potraivanja. U odnosu na potraivanja trokovi prodaje, poverioci u skladu sa redosledom, ostatak pripada duniku. Rok za naimirenje je 7 dana i poverilac je duan da o raspodeli saini konaun obrauni dostavi ga svim treim licima koja imaju prava na nepokretnosti.. Steaj u sluaju steaja, predmet hipoteke je predmet razlunog prava namirenja. Vansudski postupak namirenja (Zakon o hipoteci deo etvrti, glava druga) Ovo treba uraditi!!!

Page5of10

Prestanak hipoteke
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Namirenje potraivanja Propast nepokretnosti Opti interes Sudska javna prodaja Vansudska prodaja Naknadni ugovor Konfuzija i konsolidacija Odricanje Amortizacija obezbeenog potraivanja

Namirenje potraivanja Ako je dug isplaen u potpunosti dunik ili vlasnik nepokretnosti mogu zahtevati brisanje hipoteke. Zahtev mora da sadri pismenu izjavu poverioca da pristaje na ispis hipoteke (poverilac je duan izdati ovu potvrdu) ili pravosnanu sudsku odluku kojom se utvruje da je potraivanje hipotekarnog poverioca prestalo. Propast nepokretnosti ako predmet propadne u celosti, vlasnik moe zahtevat ispis hipoteke. U sluaju obnove predmeta, hipoteke se ponovo uspostavlja, a upis se vri po samom zakonu (mislim da su neki raniji zakonici imali rok od 20 godina nakon ega obnova nije inicirala hipoteku). U sluaju delimine propasti hipoteka se svodi na preostali deo. Suma osiguranjaj u sluaju propasti hipotekarni poverilac stie zakonsko zalono pragvo na naknadu iz osiguranja. Opti interes u sluaju opteg interesa (eksproprijacija...). Ispis se vri na zahtev novog vlasnika nepokretnosti, a hipotekarni poverilac stie zalono pravo na isplaenoj naknadi, odnosno upisuje opravo hipoteke na nepokretrnost koja je predata u svojinu vlasniku uzmesto oduzete nepokretnosti u optem interesu. Sudska javna prodaja nakon sudske javne prodaje, hipoteka na nepokretnosti prestaje. Vansudska prodaja u ovom sluaju, ispis se vri na zahtev kupca predemta, ali prava docnijih poverilaca ostaju rezervisana. Naknadni ugovor u ovom sluaju, ispis se vri na zahtev kupca predemta, ali prava docnijih poverilaca ostaju rezervisana. Konfuzija i konsolidacija Odricanje od hipoteke jednostranom izjavom volje poverioca u vidu javne isprave (ako moe da se odrekne duga moe i hipoeke ko moe vie moe i manje). Amortizacija obezbeenog potraivanja na osnovu pravosnane sudske odluke kojom se utvruje amortizacija ako jeproteklo 20 godina od dana dospelossti obezbeenog potraivanja, upisani hipotekarni poverilac vie ne psotoji niti se moe pronai, kao ni njegovi naslednici ni lica docnije jupisana kao prijemnici ili za proteklo vreme upisani hipotekarnih poverilac nije zahteva niti primio isplatu ni glavnog potraivanja ni kamate niti je to zahtevalo bilo koje ovlaeno lice upisano u registrar nepokretnosti. Ispis Hipoteka prestaje ispisom iz registra nepokretnosti u koji je bila upisana u skladu sa zakonom. Ispis se vri na zahtev dunika, vlasnika nepokretnosti ili poverioca. Ispis na zahtev vlasnika vri se ako je dug isplaen u potpunosti. Zahtev mora da sadri pismenu izjavu poverioca da pristaje na ispis hipoteke (poverilac je duan izdati ovu potvrdu) ili pravosnanu sudsku odluku kojom se utvruje da je potraivanje hipotekarnog poverioca prestalo.

Page6of10

Katastar zemljita, zemljine knjige i katastar nepokretnosti

Katastar zemljita je javna knjiga u kojoj se vodi evidencija o poloaju, veliini, kulturi bonitetu i korisnicima zemljita, dakle nema karakter vlasnike evidencije. Izvod iz katastra zemljita je posedovni list. Zemljine knjige su javne knjige u koje se upisuju nepokretne stvari (zemljita i zgrade) i prava koja se odnose na nepokretrnosti (tereti...) one su vlasnika evidencija koja se oslanja na katastar zemljta. Izvod iz zemljinih knjiga je vlasniki list. Katastar nepokretnosti je osnovni javni registar o nepokretnostima i sstvarinim pravima na njima. Katastar nepokretnosti objedinjuje podatke katastra zemljita i zemljine knjige. Izvod iz katastra nepokretnosti je list nepokretnosti. Katastar nepokretnosti Pojam Katastar nepokretnosti je osnovni javni registar o nepokretrnostima i stvarnim pravima na njima (Zakon o dravnom premeru i katastru 4). U katastar se upisuju: 1. Zemljite (katastarske parcele poljoprivrednog, umskog, graevinskog i drugog zemljita), 2. Nadzemni i podzemni graevinski objekti, 3. Posebni delovi objekata koji ine graevinsku celinu (stan, poslovni prostor, garaa i drugi).

Page7of10

Naela na kojima se zasniva Katastar su: 1. Naelo dravnog premera 2. Naelo upisa 3. Naelo obaveznosti 4. Naelo javnosti 5. Naelo pouzdanja 6. Naelo zakonitosti 7. Naelo prvenstva 8. Naelo odreenosti Naelo dravnog premera (ZDPK 59.) katastar nepokretrnosti zasniva se na podacima dravnog premera. Naelo upisa (ZDPK 60.) - svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima stiu se, prenose i ograniavaju upisom u katastar nepokretnosti (konstitutivnost upisa) a pretaju brisanjem iz upisa. U sluajevima odreenim zakonom predmetna prava se mogu stei i pre upisa a upisom proizvode dejstvo prema treim licima (deklarativnost upisa). U katastar se mogu upisati i odreena obligaciona prava koja se od trenutka upisa mogu suprotstaviti treim licima. Naelo obaveznosti (ZDPK 61.) - imalac prava nepokretnosti obavezan je da podnese zahtev za upis nepokretnosti i prava svojine u katastaar nepokretnosti (sam RGZ moe imati obavezu upisa u nekim sluajevima). Naelo javnosti (ZDPK 63.) - podaci Katastra nepokretnosti su javni i svako moe traiti da izvri uvid u te podatke, pod uslovima odreenim ovim zakonom. Niko se ne moe pozivati na to da mu daciti upisani u Katastru nepokreetnosti nisu bili ili nis nisu mogli biti poznati niti to moe dokazivati. Naelo pouzdanja (ZDPK 62.) - podaci o nepokrtnostima upisani u katastar nepokretnosti su istiniti i pouzdani i niko ne moe snositi tetne posledice zbog tog pouzdanja. Naelo zakonitosti (ZDPK 64.) - upis u katastar nepokretnosti vri se na osnovu ZDPK i drugih propisa. Naelo prvenstva (ZDPK 65.) - upis u katastar nepokretnosti i utvrivanje reda prvenstva vri se prema vremenskom redosledu podnoenja zahteva za upis, osim ako zakonom nije drugaije odreeno. Naelo odreenosti (ZDPK 66.) - sadrina svakog upisa u katastar nepokretnosti mora biti potpuno odreena u pogledu nepokrtnosti na koju se upis odnosi, vrste upisa, prava odnosno druge injenice koja se upisuje, kao i u pogledu subjekta upisa, redosleda prvenstva upisa i isprava na osnovu kojih je upis izvren.

Page8of10

Sastav i sadrina katastra nepokretnosti Elaborat premera skup dokumenata i podataka nastalih u postupku projektovanja i realizacije katastarskog, komasacionog premera ili postojeeg premera na osnovu kohjih se osniva ili obnavlja katastar nepokretnosti. Elaborat premera uva se trajno. Zbirka isprava skup isprava na osnovu kojih je izvren upis ili brisanje upisa na nepokretnostima (npr. Ugovori, reenja o nasleivanju, sudske presude...). Zbirka isprava uva se trajno. Baza podataka katastra nepokretnosti skup geoprostornih i drugih podataka o nepokretnostima i stvavrnima pravima na njima koji naroito sadri podatke o parcelama, objektima posebnim delovima objekata i imaocima stavrnih prava na nepokretnostima. Iz ove baze izdaje se katastarski plan i list nepokretnosti. Katastarski plan jeste dvodimenzionalni prikaz parcela i objekata u ravni dravne projekcije i izdaje se u propisanom formatu, obliku i razmeri, u digitalnom ili analognom obliku za jednu ili vie parcela. List nepokretnosti jeste osnovni dokument o nepokreetnostima i stvarnim pravima na njima. Izdaje se za nepokretnost (sadri podatke o nepoketnostima) i imaoca prava (podaci o svim nepokretnostima koji pripadaju jednom istom imaocu prava). List nepokretnosti sadri: 1) podatke o zemljitu (A list), 2) podatke o nosiocu prava na zemljitu (B list), 3) podatke o posebnim delovima zgrade i drgim graevinskim objektima i nosiocima prava na njima (V list),) podatke o teretima i ogranienjima (G list). Upisi u katastar nepokretnsoti Vrste upisa: 1. Upis nepokretnosti 2. Upis stvarnih prava 3. Predbeleba 4. Zabeleba Upis nepokretnosti jeste upis podataka o parceli, objektu i posebnom delu objekta. Upis se vri na osnovu elaborata premera i isprave. Podaci o objektu upisuju se na osnovu elaborata premera, odnosno elaborata geodetskih radova, a podaci o posebnim delovima objekata upisuju se na osnovu tehnike dokumentacije na osvnou koje je izdata graevinska dozvola ili zemljine knjige,akta nadlenog organa ili elaborata geodetskih radova. Upis stvarnih prava jeste upis kojim se stiu, prenose, ogranavaju ili prestaju pravo svojine i druga stvarna prva na nepokretnostima. Svojina na napokretnostima upisuje se kao svojina, susvojina (upisuju se svi suvlasnici i njihov udeo) ili zajednika svojina (upisuje se na ime svih imalaca prava svojine). Pored toga, upisuju se i slubenosti i hipoteka. Predbeleba jeste upis kojim se uslovno stiu, prenose, ograniavaju ili prestaju stvarna prava na nepokrtenostima. Upisuje se na rok od 90 dana ili na rok odreen od strane nadlenog organa. Vri se na osnovu isprave za upis koja ne ispunjava uslove za konaan upis stvarnih prava, to je u sluaju: 1. Ako privatna isprava, odnosno isprava o pravnom poslu ne sadri izjavu o dozvoli upisa, niti postoji posebna ispravakoja to dozvoljava, 2. Ako je izjava o dozvoli upisa uslovna ili oroena, a uslov i rok nisu ispunjeni, 3. Ako javna isprava nije postala pravosnana, 4. Ako nadleni organ u javnoj ispravi odredi upis predbelebe, 5. Na osnovu isprave za upis u kojoj je nepokretnost na koju se predbeleba odnosi odrediva, ali nije potpuno i tano odreena. Zabeleba jeste upis kojim se u katastar nepokretnosti upisuju injenice koje su od znaaja za zasnivanje, izmenu, prestanak ili prenos prava na nepokretnostima, koja se odnose na lina prava imaoca, na samu nepokretnost ili na prane odnose povodom nepokretnosti. Od upisa zabelebe uslovni su svi svi upisi u katastru koji su protivni svrsi upisane zabelebe. Postoji vie vrsta zabelebi: zabeleba linog stanja imaoca prava, prvenstvenog reda za budui upis, pokretanja spora za utvrivanja prava na nepokretnosti, pokretanje postupka eksproprijacije, postupai izvrenja, pobijanje dunikovih pravnih radnji i ostale zabeebe predviene zakonom.

Page9of10

Opti uslovi za upis 1. Upisana nepokretnost nepokretnost mora biti upisana ili moe biti upisana istovremeno sa upisom stvarnog prava. 2. Upisani prethodnik upis e biti dozvoljen samo kada postoje isprave koje dokazuju pravni kontinuitet izmeu podnosioca zahteva za upis i lica koje je ve upisano u katastar nepokretnosti. 3. Isprave za upis privatnopravna isprava (isprava o pravnom poslu) ili javnopravna isprava (odluka odreenog organa) podobni za upis, s tim da je obavezno da svaka isprava sadri: o Mesto i datum overe o Oznaenje nepokretnosti, o Podatke o prethodniku upisanom u evidenciju Zabrana upisa Upis u katastar nee se dozvoliti kada je zakonom, odlukom suda ili drugog nadlenog organa odreena zabrana upisa na odreenoj nepokretnosti. Upis u katastar nepokretnosti nee se dozvoliti i u sluaju kada bi se takvim upisom izvrila povreda prinudnih propisa.

Organ nadlean za rad katastra je Republiki geodetski zavod sa seditem u Beogradu, Bulevar vojvode Miia 39.

Page10of10