Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Milan Vujaklija- Leksikon stranih reči i izraza

Milan Vujaklija- Leksikon stranih reči i izraza

Ratings: (0)|Views: 39|Likes:
Published by Maja Maki
Leksikon stranih reči i izraza
Leksikon stranih reči i izraza

More info:

Published by: Maja Maki on Mar 31, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/31/2013

pdf

text

original

 
MILAN VUJAKLJA
 
leksikon
 
STRANIH RE
Č
I I
 
IZRAZA
 
 
 
A
 
A, a prvo slovo latinske,
ć
irilske i gr
č
ke azbuke;kao skra
ć
enica: a = godine (lat. appo), pre(lat. ante),
alt, ar;
a. na
menicama=
akceptirana;
a. a.=
ad akta; A..
a. S. = až?
ante Hristum;
A. Ch. n. =
ante
 Hristum natum;
č 
uz.
šesti ton osnovne lestvice; mag.,
 fiz.
pravac (a),ta
č
ka (A),
amper 
(A);
hen.
Ag=
argentum
(srebro),
 A1 = aluminijum, At = americijum,
Ag =
argon, As= arsen,
At=iacrar,
 \l=aurum
(zlato), As =
aktinijum.
 
a- (gr
č
. a -) tzv. alpha steretikon, lat. alphaprivatum=onpe4Ho alfa (ili a); u slože-nicama ozna
č
ava
lišenost 
č
ega,
nemanje
č
ega,kadšto i
suprotnost 
onome sa
č
im je složene, aprevodi se sa:
bez-, ne-,
npr.: amorfanbezobli
č
an, apetalan bezlisni, amoralannemoralan, abulija bezvoljnost, lišenostsposobnosti htenja; kad se složi s re
č
 ju kojapo
č
inje samoglasnikom. ume
ć
e se
n,
npr.analfabet (a-n-alphabet) nepismen.
 
a (fr. a) za, po (tu i tu cenu).
 
A=A u logici:
 zakon (princip) identiteta
po komese jedan pojam mora u toku jedne misaoneceline upotrebl>avati u istom zna
č
enju;
up. principijum identitatis.
 
ab (hebr.) jedanaesti (po starom ra
č
unanju peti)mesec jevrejske godine; pada u mesece juli—avgust.
 
ava (arap. 'aba, tur aba) gruba vunena tkani-na;gornja haljina, bez rukava, od takve tkanine.
 
a ba! (fr. a bas) dole! ua!
 
abažur
(fr. abat-jour) štit na lampi od hartije,tkanine i dr. za zaklanjanje o
č
iju od svetlosti.
 
abazija
(gr
č
. a- ne, basis korak)
ned.
nesposobnost hodanja.
 
abakus (lat. abacus, gr
č
. abaks) l. sve
č
ani stoza skupoceno posu
ñ
e kod starih Rimljana; 2.daska za igru; 3. sto posut peskom zamatemati
č
ke crteže i radove, daska na kojojse ra
č
una, ra
č
unaljke; 4. u kat. crkvi: stopored oltara; 5.
arh.
č
etvrtasta plo
č
a kojapokriva glavicu
(kapitl)
stuba.
 
abakcija
(lat. abactio partus)
med.
poba
č
aj,pobacivanje, pomet;
up. abortus.
 
abalijenacija
(lat. abalienatio)
 prav.
otu
ñ
ivanje,otu
ñ
enje, odstranjivanje, odstra-njenje.
 
abalijenirati
(lat. abalienare)
 prav.
lišiti, otu
ñ
iti,otu
ñ
ivati;
 fig.
odvratiti koga od nekoga,otu
ñ
iti.
 
abanacija
(lat. ab od, annus godina)
 prav.
progonstvo iz zemlje na jednu godinu.
 
abandon
(fr. abandon) odstupanje, odricanje odsvog prava; pravo osiguranika da osigu-ra
č
uustupi robu ili brod i sve na njemu uz isplatuiznosa na koji su roba ili brod' bili osigurani.
 
abas (pere.) jedinica za merenje bisera u Persiji,nešto manja od harata=OD458 g.
 
abasimento
(ital. abassimento) snižavanje,smanjivanje, obaranje, spuštanje.
 
abasimento di vo
č
e
(ital. abassimento divo
ć
e)
muz.
spuštanje glasa.
 
abasimento di mano
(ital. abassimento dimano)
muz.
spuštanje ruke pri udaranjutakta; metanje jedne ruke pod drugu (prisviranju na klaviru).
 
abasimento di preco
(ital. abassimento diprezzo)
trg.
spuštanje cene, obaranje cene.
 
abat
(ital. abate), opat, iguman, starešinamanastira;
up. abe.
 
abataža (fr. abbattage) se
č
a drva; klanje iliubijanje stoke;
 fig.
oštar ukor.
 
abaton
(gr
č
. abatos nepristupa
č
an) deo hrama,svetilišta ili crkve u koji ne smeju u
ć
i obi
č
nivernici, inoverci i svetovnja-
ci;
up. aditon.
 
a batuta
(ital. a battuta)
muz.
prema udarutakta, po tempu.
 
abapi
(tur. abaci) mesec avgust kod Turaka, posirijskom kalendaru.
 
abadžija
(tur. abaci) zanatlija koji izra
ñ
ujeode
ć
u od abe, grube vunene tkanine.
 
abviljen
(fr. abbevillien) najstarija fazapaleolitika (naziv prema franc. gradu
 Abvilu).
 
abgregacija
(lat. abgregatio) izdvajanje,isklju
č
ivanje, isklju
č
enje.
 
abd (arap.) u arapskim složenim osobnimimenima: sluga, rob, npr.
 Abd-alah
slugaAlahov;
 Abd-el-kader 
sluga svemogu
ć
egboga;
 Abd-el-medži
sluga preslavnog(boga);
 Abd-ur-rahman
sluga milosrdnog itd.
 
 
abderitizam
 
abisodinamika
 
abderitizam
glupost, ograni
č
enost, budalaština;
up. Abderi
ć
ani.
 
Abderi
ć
ani
(gr
č
. Abderitai) stanovnici starogtrakijskog grada
 Abdere,
koji su bili
č
uvenisa svoje ograni
č
enosti i gluposti; otuda: glupi,ograni
č
eni ljudi.
 
abdest
(pere. abdest) muslimanski verskiobi
č
aj da pre svake molitve peru ruke, lice inoge; pranje vodom.
 
abdikacija
(lat. abdicatio) davanje ostavke napoložaj ili zvanje, odricanje.
 
abdicirati
(lat. abdicare) odre
ć
i se ne
č
ega,zahvaliti se na
č
emu, podneti ostavku na nekipoložaj ili zvanje.
 
abdomen
(lat. abdomen)
aiat.
trbuh, stomak;
 zool.
zadak, zadnji deo tela (kod insekata).
 
abdominalan
(lat. abdominalis)
aiat.
trbušni;
abdominalna trudno
ć
a
vanmateri
č
natrudno
ć
a.
 
abdominale
(lat. abdominales)
 pl. zool.
ribemekoperke, slatkovodne i morske, npr.somovi, šarani, štuke, pastrmke, sle
ñ
evi(haringe) i dr.
 
abdominoskopija
(lat. abdomen stomak, gr
č
.skopeo gledam, posmatram) med. ispitivanjestomaka radi utvr
ñ
ivanja uzroka oboljenju.
 
abduktor
(lat. abductor)
anat.
miši
ć
odmi-ca
č
.
 
abdukcija
(lat. abductio) l. odvo
ć
enje, odvla-
č
enje, odstranjenje; 2.
 L
og.
silogizam
č
iji jedrugi sud (premissa minor) samo verovatan, te je i zaklju
č
ak verovatan; hir. razmicanjezglobova.
 
abe (fr. abbe) spat, sveštenik;
up.
abat.
 
abevakuacija
(lat. ab od, evacuatio pražnje-nje)delimi
č
no pražnjenje, ispražnjiva-nje.
 
abela
(lat. albellus beli
č
ast)
vot.
bela topola(Populus alba).
 
abelardizirati
uškopiti, ujaloviti (po slu
č
aju kojise desio
č
uvenom sholasti
č
a-ru
Pjeru Abelaru,
1079—1142, od ro
ñ
aka njegoveljubaznice
Eloize).
 
abelmošus (arap. abu-el-misk) mošusna zrna jedne orijentalne biljke, upotrebljavaju se uparfimerijama.
 
a benepla
č
ito
(ital. a beneplacito)
kuz.
po volji.
 
aber
v.
haber.
 
aberacija
(lat. aberrare odlutati, aberratio) 1.
opt.
nesticanje svetlosnih zrakova u jednužižu;
sferna ili monohromatska aberacija
nesticanje svetlosnih zrakova u jednu ta
č
ku priodbijanju o loptno izdube-no ogledalo ili priprelamanju kroz so
č
ivo loptnog oblika;
hromatska aberacija
nesticanje u jednu ta
č
kubele svetlosti usled razli
č
ite prelomljivostiraznobojnih svetlosti koje sa
č
injavaju belusvetlost, prolaskom kroz so
č
ivo; 2.
a
str.
prividno pomeranje nebeskog tela kaoposledica kretanja Zemlje i netrenutnog pro-stiranja svetlosti; 3.
 fig.
skretanje, odstupanjeod normalnog tipa, lutanje, zabluda.
 
aberacio kriminis
(lat. aberratio criminis)
 prav.
zabluda u izvršenju zlo
č
ina, npr. kad se utvrdida je zlo
č
in koji je izvršio
Edip
bio, ustvari, ocoubistvo, a ne ono što je on želeoda
u
č 
ini.
 
aberdar
v.
haberdar.
 
aberirati
(lat. ab-errare) odlutati, zablude-ti,skrenuti, skretati; varati se, prevariti se.
 
abest
(lat.) koji nije došao, odsutan.
 
ab eterno
(lat. ab eterno) oduvek, od iskona, odpamtiveka.
 
abeceda
1. sva slova u našoj latinici pore-
ñ
anapo utvr
ñ
enom redu; naziv je dobivenobjedinjavanjem imena za prva
č
etiri slova, stom razlikom što je poslednji
č
lan, koji jeušao u sastav naziva, dobio završetak a: a-be-ce-d(a) = abeceda, umesto završetak e(a-be-ce-de);
azbuka, alfabet; Z. fig.
osnova,osnovna znanja iz neke nauke ili veštine.
 
abecedar
(re
č
sa latinskim oblikom, sastavljenaod prva
č
etiri glasa latinske azbuke a, b, c, d)po
č
etnik u nekoj struci; bukvarac.
 
abzac
(nem. Absatz) u proznom i pesni
č
komtekstu: po
č
injanje nove re
č
enice novimredom tako da se prva re
č
te re
č
enice uvla
č
imalo udesno; stav, stanka, usek, odsek;prelom, cezura (u stihu);
up. ali-neja.
 
abijetin
(lat. abies jela)
nem.
smolasta materijakoja se dobiva iz
terpentina.
 
ab inicio
(lat. ab initio) od po
č
etka.
 
ab inkunabulis
(lat. ab incunabulis) odkolevke, od ranog detinjstva, od malih nogu,odmalena.
 
ab instancija
(lat. ab instantia)
 prav.
v. pod
instancija.
 
ab intestato
(lat. ab intestato)
 prav.
beztestamenta.
 
abiogeneza
(gr
č
. a- bez, ne, bfos život, gene-sispostanak)
biol.
postajanje živoga od neživematerije
(spontana generacija;
uveo prof.Haksle).
 
abioenergija
(gr
č
. a-, bios, ergon delo)nedostatak ishrane.
 
abioza
(gr
č
. a-, bios) nesposobnost za život.
 
abiologija
(gr
č
. a-, bios, logfa nauka) nauka omrtvoj, anorganskoj prirodi.
 
abiostatika
(gr
č
. a-, bios,
statika,
v.) nauka obeživotnim telima.
 
abiotrofija
(gr
č
. abios bez -sredstava za život,oskudan, trophe hrana) nemanje sposobnostiza život, prevremeno nestajanje, prevremenoizumiranje.
 
abiritacija
(vlat. abirritatio) «ed. smanjenostnadražljivosti (tkiva).
 
abisal
(gr
č
. abyssos bezdan) zona najve
ć
ihmorskih i okeanskih dubina (preko1000—1200 t).
 
abisodinamika
(gr
č
. abyssos, dynamis sila)grana geologije koja prou
č
ava unutrašnjostZemlje i istražuje sile koje u njoj dejstvuju,kao posledice delanja tih sila.