• Embed Doc
  • Copy Link
  • Readcast
  • Collections
  • CommentGo Back
Download
 
 „Нема већег бола него сећање у беди срећнога доба" 
 Данте, ПАКАО, V, 121
Милошева Кула се данас зове раскрсница на којојпутник, зависно с које стране долази, скреће за Бор, За- јечар, Неготин, Доњи Милановац, Мајданпек, или некодруго место куд се намерио. Раскршће је у атару Црнај-ке, а на друмовима који секу мајданпечку општину натри дела. Ту се састају воде Шашке и Црнајке и даље,до Дунава, теку као Поречка река. У кутку тога саста-ва, на једном узвишењу, налазе се остаци Милошевекуле; то су сада невелики камени зидови оронули, за-расли у траву, с горње стране разровани копањем тра-гача за благом, а с доње подривени радовима напроширењу пута који долази из правца Рудне Главе.Вероватно да није било путника намерника а да се крајостатака куле није запитао је ли она дело Милошево, јели косовски херос крај ње спавао, је ли он рођен уЦрнајки и тако редом, већ према томе шта је од преда-ња знао, чуо или негде прочитао. И ова расправа по-кушава да нађе одговор на та питања. Да би се доодговора дошло, мора се најпре испитати један мит: ко је његов јунак, и да ли је учинио дело због којег се сла-ви - мит о косовском херосу Милошу Обилићу.
КО ЈЕ КОСОВСКИ ХЕРОС?
Према „Српском митолошком речнику", капитал-ној књизи српске митологије, изгледа нема сумње да је то Милош Обилић. За њега се на страни 203 каже да„је био властелин кнеза Лазара у другој половини XIV74
ПАУН ЕС ДУРЛИћ
ЧИЈА ЈЕ КУЛАМИЛОШЕВА КУЛА?
века", али да се „не зна (...) место и завичај његоварођења. Он је - наводи се даље - на Видовдан 1389. по-губио турског цара Мурата на Косову, па су га разјаре-ни Турци ухватили и посекли. Тако је Обилић постаосредишна личност епских народних песама косовскогциклуса, симбол високе части, јуначког подвига, херојкоји не преза од очигледне смрти". Нема, дакле, сумњеу стварно постојање нашега јунака, у његов висок, вла-стелински, положај у Србији кнеза Лазара, нити у делокоје му се приписује, једино се не зна где је рођен, то јест где му је завичај. Читајући даље, међутим, доз-најемо да има, што у Србији, што ван ње, неких 7-8 ме-ста која, слично нашој Црнајки, легендама, или на другеначине, доказују да је то баш њихов крај: Двориште уПоцерини, Кобиље код Крушевца, село Обилић у Дрени-ци, околина Пирота, Нови Пазар, Косово, Херцеговина...„Народ, из патриотских побуда и поноса, вуче Оби-лићево место рођења у свој крај" - лаконски нам ову по- јаву објашњава „Српски митолошки Речник".
1)
Крај који жели славу Милошевог завичаја, мораоби, поред патриотизма, између осталог доказати и да је у време Косова био део Лазарове Србије. Поречка Ре-ка такве доказе има и могу се сматрати веродостој-ним јер их је потписао сам кнез Лазар. Реч је оповељама издатим манастирима Раваници и Горњаку,у којима се помињу „Вир више Пореча и Гребен".
2)
Упркос ситном неслагању историчара око убикацијепоменутог вира,
3)
нема сумње да је реч о познатим ри-боловним местима у поречко-речком делу Дунава, ко- ја кнез Лазар дарује својим манастирима. Да нисуприпадала његовом властелинству, не би могао ни даих поклања. Из ове чињенице још је 1883. године Стојан
 
Новаковић закључио „да је и пре турске владе ПоречкаРека била заједно с Браничевом и Кучевом, и да је кне-зу Лазару наспрам видинске области граница била наМирочу, одакле се висовима планинским савијалаповрх горњих крајева оних долина које воде своје у Мо-раву спуштају".
4)
Вероватно да је кнез Лазар ПоречкуРеку добио, као и Кучево и Браничево, „потчињавањемРадича Бранковића Растиславића, господара Бра-ничева (1378. год. или нешто раније)".
5)
С те стране, да-кле, Милош је могао бити из овога краја и одавде, као исваки родољуб, поћи на Косово. Суседно Видинско цар-ство под Иваном Страцимиром имало је своје бројнепредставнике углавном у супротном косовском табо-ру.
6)
 Али, у „Српском митолошком речнику, читамонешто занимљиво: презиме Милошево није одувек би-ло онакво како га данас знамо, он је постао „Обилић"тек 1765, а пре тога се презивао „у старијим српским истраним изворима (...) Кобилић и Кобиловић"! Изворису свакако озбиљна ствар, и они се морају погледати;то су документа, црно на бело, а не превртљиве приче, доконих пастира. Кад се погледају та документа, пресвих она најстарија, из саме године Косовске битке: туне само да нема презимена, него ни имена нашега херо- jal Погледајмо примере.Верујући, према вестима која је добијала, да је наКосову победила српска страна, 20. октобра 1389. годи-не флорентинска општина шаље босанском краљуТвртку, чија је војска била на Косову, „одушевљенучеститку, са извесним прекором што је није раније оба-вестио о свом великом успеху за који је она већ одав-но сазнала како из донесених гласова тако и из писамамногих људи". У честитки се, између осталог, каже:Срећна и пресрећна она чета дванаест заклетихвелможа који, пробивши непријатељске чете и камилеунаоколо везане, мачем отворише себи пут, до Мура-това шатора допреше. Срећан над осталима онај којивођу толике силе, јурнувши му мач у грло и скут, ју-начки умори.
7)
На страну то што Флорентинци шаљу честиткуна погрешну адресу, краљу који бој лично и не окуси ичија је војска „брзо бежећи" напустила Косово - заниманас шта се „из донесених гласова" и „писама многих љу-ди" може наслутити о самом убиству Мурата, погото-ву ако претпоставимо да је наведено местофлорентинског писма, макар делом, рефлекс оногашто је Твртко њима писао. (Твртково писмо, иначе, нијесачувано). Из помена „чете дванаест заклетих вел-можа" претпостављамо да се навелико говорило о ор-ганизованој групи која се унапред за подвигприпремала, која се заветовала, или положила заклет-ву да ће дело извршити. Пробивши се до Мурата, попутправих командоса, омогућили су једном између себеда Турчина, „јурнувши му мач у грло (...) јуначки умо-ри". Имена тога, једнога, нажалост, нема.Други документ настао је када је венецијанскадипломатија, негде месец дана након битке, упутилапосланика Муратовом наследнику. Не знајући који је оддвојице његових синова засео на престо, она шаљеакредитив у две верзије, за сваки случај понаособ, и уњему изјаве како су „дочули, али не јасно, о рату који јебио између велеможнога господара Мурата (...) и кне-за Лазара, о коме су се разне ствари говори-75
of 00

Leave a Comment

You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...
You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...