Projektni zadatak iz predmeta: Arhitektura raunara

Hard diskovi: SATA

Sadraj
1. Osnovna struktura hard diska
1 2 2 3

1.1 Mehaniki delovi 1.2 Organizacija upisa

1.2.1 Staze 1.2.2 Cilindri
3

1.2.3 Sektori

3 4 5

1.3 Ke memorija 1.4 Napajanje

2. EIDE Interfejs (PATA Parallel ATA(Advanced Technology Attachment))
5

3. SATA Serial ATA (Advanced Technology Attachment)

3.1 Instaliranje serijskog ATA diska u raunar pomou dodatne kartice

1. Osnovna struktura hard diska

Hard diskovi u raunarima se koriste za uvanje (smetaj) programa koje korisnik upotrebljava tokom rada na raunaru, kao i za smetaj podataka (dokumenata) nastalih korienjem pomenutih programa. Osim ove dve namene, sam PC Raunar koristi hard disk kao privremenu memoriju, kada mu za potrebe nekog posla ponestane RAM memorija.

Fiziki sastav hard diska sa njegovim glavnim elementima:

kuite osovina ploe glave za itanje I pisanje kontroler ke memorija

1.1 Mehaniki delovi

Glavni elementi hard diska su jedna ili vie okruglih ploa od nemagnetnog materijala, koje su vezane zajednikom osovinom. Ploe su sa obe svoje strane presvuene tankim slojem magnetnog materijala, na koji se upisuju podaci i sa kojeg se kasnije, kada su potrebni, oitavaju. Iznad obe strane svake ploe nalaze se glave za itanje i upisivanje podataka. Glave su smetene na specijalnim ruicama (aktuatorima), koje se nalaze na zajednikoj osovini, tako da se istovremeno pokreu i menjaju svoj poloaj od ivice ploa pa skoro do njihovog centra. Svi mehaniki elementi hard diska (ploe sa osovinom i motorom, ruice koje nose glave za snimanje i itanje sa mehanizmom za njihovo pokretanje) su hermetiki zatvoreni u kuite, kako bi se spreila oteenja osetljivih elemenata usled neistoa (praine) iz vazduha. Radom motora koji obre ploe sa magnetnim materijalom, kao i radom sistema za pomeranje ruica sa glavama za itanje i pisanje upravlja kontroler koji se nalazi na tampanoj ploi smetenoj na donjoj strani kuita hard diska. Kontroler na sebi, pored ostalih elemenata, ima i konektor preko koga se disk prikljuuje na raunar (u sluaju savremenih PC raunara to prikljuivanje se vri na odgovarajue interfejse na matinoj ploi). Pored ovoga konektora postoji i konektor za prikljuenje napona za napajanje. Uloga kontrolera je da obezbedi stabilnu brzinu obrtanja ploa sa magnetnim materijalom, zatim da na osnovu zahteva koje dobije sa matine ploe raunara, obezbedi pomeranje ruica sa glavama za itanje i pisanje na tano odreeno mesto, I na kraju, da u sluaju upisivanja podataka na disk, signale koji stiu sa matine ploe obradi I poalje u glave za snimanje kako bi bili upisani na disk, a u sluaju oitavanja podataka sa diska, elektrine signale koji se indukuju u glavama za itanje pojaa, obradi i poalje na matinu plou raunara.

1.2 Organizacija upisa

Da bi se povrina za smetanje podataka na ploama diska racionalno iskoristila, uvedena je posebna organizacija upisa, koja je prikazana na slici.

1.2.1 Staze
Osnovni elementi u toj organizaciji su staze. Staze su rasporedjene kao koncentrini krugovi na obe povrine svih ploa, poevi od spoljnje ivice, pa prema unutranjosti ploe. Zavisno od konstrukcije diska, svaka staza moe da sadri veliki broj bitova podataka, pa bi bilo neracionalno koristiti stazu kao jedininu veliinu za smetaj podataka. Da bi se to izbeglo, staze se dele na odreen broj sektora, s tim da sektor sadri 512 bajtova podataka.

1.2.2 Cilindri
Jo jedan parametar koji karakterie organizaciju smetaja podataka na hard disk su cilindri. Cilindar ine staze na svim ploama koje se nalaze na istom polupreniku (na istom rastojanju od centra ploa). Sa ovakvom organizacijom se postie racionalno iskorienje povrine za smetaj podataka i obezbeuje najbri rad hard diska.

1.2.3 Sektori
Najmanja veliina prostora koji se moe iskoristiti za upisivanje nekih podataka je jedan sektor. Ako su podaci koje treba upisati vei od jednog sektora, onda se prelazi u sledei sektor

na istoj stazi i tako dalje. Ako ni cela staza nije dovoljna za smetaj potrebnih podataka, posle popunjavanja te staze, prelazi se na stazu sa istim brojem, koja se nalazi na suprotnoj strani iste ploe. Ako je veliina podataka koje treba smestiti na disk, tolika da i posle popunjavanja istoimenih staza na jednoj ploi svi podaci nisu snimljeni, prelazi se na istoimenu stazu na susednoj ploi, to jest smetanje podataka se obavlja u okviru jednog istog cilindra. Tek kada se popuni ceo cilindar, a svi podaci jo uvek nisu smeteni na disk, ruice sa glavama za snimanje se pomeraju na sledei cilindar, gde se nastavlja sa snimanjem. Na taj nain je ostvareno minimalno mehaniko pomeranje ruica sa glavama. Poto je ovo pomeranje najsporija operacija u funkcionisanju hard diska, na ovaj nain, sa minimalno moguim pomeranjem ruica, se postie najvea brzina upisivanja ili oitavanja podataka. Naravno, kada se kasnije tokom rada neki sektori ili staze popune, prilikom sledeeg upisivanja podataka, kontroler e videti da su oni zauzeti, pa e ih preskoiti, a to moe imati za posledicu prelazak na neki drugi cilindar, a to znai dodatno pomeranje ruica sa glavama, odnosno sporiji pristup tim podacima. Radi jo boljeg iskorienja povrine ploa, kod savrmenih hard diskova broj sektora po stazama nije stalan, ve se disk deli na vei broj zona. Broj sektora na stazama u jednoj zoni je stalan, ali u razliitim zonama imamo i razliit broj sektora po stazama. Poto su duine staza koje se nalaze blie spoljanjoj ivici ploe vee od duina staza koje se nalaze blie centru ploe, onda se u spoljanjim stazama moe smestiti vie sektora nego u unutranjim, a to znai i veu koliinu smetenih podataka.

1.3 Ke memorija
Na prvoj slici se vidi da na kontroleru postoji i ke memorija. Njena uloga je da uspostavi ravnoteu izmeu spore mehanike diska i znatno bre elektronike. Naime, poto je brzina dolaska podataka koji treba da se snime na disk mnogo vea od same brzine upisivanja, onda se izmeu ulaznog interfejsa na disku i mehanike stavlja ke memorija. Sada kada raunar alje podatke koji treba da se snime na disk, podaci se smetaju u ke memoriju na kontroleru diska i odmah zapoinje njihovo snimanje. Kada se svi podaci smeste u ke memoriju, mikroprocesor se oslobaa za druge poslove, a podaci iz ke memorije diska se nezavisno od mikroprocesora snimaju na disk. Na taj nain se ubrzava rad raunara, jer sada mikroprocesor ne mora da eka da se zavri

upisivanje podataka na disk, ve nastavlja sa izvravanjem programa im sve podatke smesti u ke memoriju diska. Korienjem ke memorije se ubrzava rad raunara i prilikom uitavanja podataka sa diska. Kada se sa povrine ploe oita jedan blok podataka i smesti u ke memoriju, kontroler uitava i naredne blokove podataka u istu memoriju u nadi da e uskoro i oni zatrebati mikroprocesoru. Ako je to predvianje bilo dobro, onda e mikroprocesor te podatke dobiti mnogo bre iz ke memorije, nego da je morao ekati da se oni oitaju sa ploa diska.

1.4 Napajanje
Naponi za napajanje hard diskova i uopte EIDE disk jedinica se dovode iz stepena za napajanje raunara jednim etvoropinskim konektorom, na kome postoje naponi +5 i +12V i dva pina za masu. Konektor za prikljuak napajanja je tako napravljen da se ne moe pogreno prikljuiti.

2. EIDE interfejs (PATA - Parallel ATA)

Ve je pomenuto da se za prikljuenje hard diska na matinu plou koristi neki interfejs. U dananjim raunarima se najee koristi takozvani EIDE (Enhanced Integrated Drive Electronics) interfejs, koji predstavlja poboljanu verziju prvobitnog IDE interfejsa. Drugi naziv za ovaj interfejs je ATA (Advanced Tecnology Attachment). Do skora je u iskljuivoj upotrebi bio paralelni ATA interfejs (interfejs kod koga se u jednom trenutku preko vie paralelnih linija istovremeno alje vei broj bitova podataka). Na matinim ploama PC raunara se po pravilu nalaze dva konektora za disk jedinice sa paralelnim ATA interfejsom. Prvi konektor predstavlja primarnu, a drugi sekundarnu IDE granu. Na svaku od tih grana se mogu prikljuiti po dve disk jedinice (hard disk, CD ROM drajv, DVD drajv). Samo prikljuenje se obavlja trakastim (flet) kablom.

Ovaj kabl ima 3 konektora sa po 40 pinova. Svi pinovi sa istim brojem su meusobno povezani jednom ilom kabla, tako da je broj ila u kablu takoe 40. Kod novijih diskova je broj ila u kablu povean na 80, tako to je izmeu svake dve prvobitne ile ubaena jo po jedna ila koja je vezana na masu. Na taj nain se postie vee razdvajanje izmeu pojedinih elektrinih signala koji se prenose kablom, to jest smanjuju se meusobni uticaji izmeu tih signala. Zahvaljujui tome moe se ostvariti bri prenos signala kroz interfejs (Ultra ATA/66 i Ultra ATA/100 standardi). Poto su pinovi sa istim brojevima na konektorima spojeni zajedno, mora se napraviti razlika izmeu dve disk jedinice koje su prikljuene na isti kabl. Jedna od tih jedinica se definie kao master, a druga kao slejv. To definisanje jedinica se obavlja spajanjem kratkospojnika (dampera) na igliaste konektore koji postoje na disk jedinicama. Na svakoj disk jedinici postoje ovi konektori i obeleen je nain postavljanja kratkospojnika da bi jedinica radila kao master ili slejv.

Na slici je prikazan zadnji deo jednog tipinog hard diska, tako da se vide konektor za prikljuak trakastog kabla za paralelni ATA interfejs, konektor za prikljuak kabla za dovod napajanja i igliasti konektor za postavljanje kratkospojnika kojima se konfigurie hard disk. Ako u raunaru imamo samo jedan hard disk, njega treba prikljuiti na primarnu IDE granu i konfigurisati ga kao single ili master. U sluaju da se na istu granu spajaju dve disk jedinice, jedna se konfigurie kao master, a druga kao slejv. Postoji jo jedan nain za spajanje dve disk jedinice na jednu IDE granu. To je takozvani cable select nain definisanja disk jedinica. U ovom sluaju se na obe disk jedinice kratkospojnici postavljaju u poloaj cable select, a razlika izmeu njih se postie tako to na trakastom kablu, izmeu dva konektora koja se prikljuuju na disk jedinice postoji prekid u ili broj 28. Ovaj nain se ee koristi kod brand name raunara, dok se kod kod nas uobiajenih raunara ee koristi master slejv nain definisanja disk jedinica.

3. Sata (Serial ATA)

Pored disk jedinica po paralelnom ATA standardu koje su i dalje u najiroj upotrebi, sve vie se koriste i disk hard diskovi po serijskom ATA standardu (takozvani SATA diskovi). Kod ove vrste diskova podaci se prenose serijski, bit po bit, a ne istovremeno vie bitova kako je to kod paralelnih ATA diskova. Zahvaljujui tome veza izmeu

matine ploe i hard diska je ostvarena sedmoilnim kablom, koji je znatno ui nego trakasti kabl za PATA diskove, pa samim tim i manje ometa strujanje vazduha kroz kuite raunara, a time se dobija bolje hlaenje komponenata raunara. Pored toga SATA interfejs obezbeuje veu brzinu prenosa podataka izmeu diska i matine ploe. Kod SATA diskova nema potrebe za definisanjem diska kao master ili slejv, poto se na svaki SATA konektor na matinoj ploi moe prikljuiti samo jedan hard disk. Na slici je prikazan kabl kojim se SATA hard disk prikljuuje na matinu plou.

Prolo je nekoliko godina, otkako su se na tritu pojavile i u meuvremenu ustalile matine ploe sa SATA prikljucima. Ubrzo su ih sledili i laptopovi. Moderni SATAII hard diskovi u najveem delu duguju svoje ubrzanje u odnosu na (P)ATA prethodnike, poveanju internog kea na danas estih 16, pa i 32 MB, kao i raznim optimizacijama u pogledu gustine pakovanja. Ono to je SATA standard neosporno doneo su ui kablovi za povezivanje i problemi sa tadanjim aktuelnim operativnim sistemima. vrsti diskovi koji koriste novi interfejs Serial ATA (SATA) postali su iroko dostupni. SATA je prva radikalna promena na polju vrstih diskova u poslednjih deset godina. Postojei paralelni ATA ureaji podatke prenose paralelno kroz vie ica 80-inog kabla. Nasuprot tome, SATA ureaji podatke prenose velikim brzinama preko tankog sedmoinog kabla. Serijski ATA ureaji imaju nekoliko prednosti u odnosu na paralelne diskove, a jedna od bitnijih jeste brzina. Maksimalan protok podataka (burst rate) kod veine paralelnih diskova je 100 do 133 megabajta u sekundi. Ureaji koji koriste prvu generaciju interfejsa SATA mogu da dostignu 150 MB/s. Do 2007, protok je porastao do 600 MB/s. Tanki kablovi koji se koriste za serijske ATA ureaje omoguavaju i bolji protok vazduha kroz kuite, a poto se na jedan SATA konektor prikljuuje samo jedan disk, ne postoje kratkospojnici o kojima treba voditi rauna. Na nove matine ploe ugrauju se serijski ATA konektori, a takvi diskovi e uskoro postati uobiajeni u fabriki sklopljenim konfiguracijama. U meuvremenu, da biste SATA disk dodali u postojei raunar trebae vam dodatna kartica i Windows 98 SE ili noviji. Starije verzije Windowsa ne podravaju interfejs SATA. Imajte u vidu da je protok SATA diskova, uz dodatne kartice ili matine ploe koje imaju kontrolerski ip za SATA ureaje, ogranien na 133 MB/s koliko iznosi brzina PCI

magistrale. Za punu brzinu treba vam ploa u ije jezgro je ugraena podrka za interfejs SATA. Serijski ATA pune brzine zasada podravaju matine ploe zasnovane na skupovima ipova Intel 865 i 875P (Canterwood).

2.1 Instaliranje serijskog ata diska u raunar pomou dodatne kartice:

Prednosti: Laka ugradnja vrstih diskova i bolje performanse uz odgovarajuu matinu plou. Neophodan alat: Odvija sa krstastom glavom, antistatika narukvica za uzemljenje (preporuuje se). Nivo strunosti: Srednji. Potrebno vreme: 45 do 60 minuta. Proizvoai diskova: Maxtor (www.maxtor.com), Seagate (www.seagate.com), Western Digital (www.westerndigital.com) Proizvoai kartica: Adaptec (www.adaptec.com), Addonics (www.addonics.com), HighPoint Technologies (www.highpoint-tech.com), Promise Technology (www.promise.com), SIIG (www.siig.com), Soyo (www.soyousa.com). Paralelni ata protiv serijskog ata interfejsa: pogled iznutra Paralelni ATA: 40-pinski prikljuak za podatke (80-ini kabl); maksimalna duina kabla je 45 cm. Serijski ATA: sedmopinski prikljuak za podatke i kabl iste irine; maksimalna duina kabla je 1 metar. Matina ploa Povezivanje dva ureaja preko serijskog ATA interfejsa. Svaki ureaj koristi zaseban kabl; tako se zaobilaze kratkospojnici koji su potrebni prilokom paralelnog vezivanja. Serijska ATA kartica Poleina paralelnog ATA ureaja: kratkospojnici za reime master, slave i cable select. Pozadina serijskog ATA ureaja: nema kratkospojnika. 1 Instalirajte serijsku ATA karticu: Iskljuite raunar, izvucite kabl za napajanje iz zidne utinice i otvorite kuite. Pronaite slobodno PCI leite i uklonite odgovarajuu ploicu sa zadnje strane. Ubacite karticu i privrstite je zavrtnjem. 2 Prikljuite kablove na disk: Prikljuite serijski ATA kabl na disk; ne brinite, postoji samo jedan nain da to uradite. Svi SATA diskovi imaju novi tip konektora za napajanje; na nekima postoji i stari, standardni prikljuak. Ako na disku postoji samo novi tip konektora za napajanje, moraete da ga prikljuite pomou adaptera (dobija se uz veinu SATA diskova i dodatnih kartica). 3 Ugradite disk: Pronaite prazno 3,5-inno leite u kuitu, umetnite disk i privrstite

ga zavrtnjima. Ako morate da upotrebite 5,25-inno leite, trebae vam i dodatni adapter za montiranje, koji obino dobijate u kompletu s diskom. Ukoliko morate da otkaite neke kablove da biste doprli do leita za diskove, oznaite ih samolepljivom trakom da biste ih posle ispravno povezali. 4 Poveite kabl na karticu: Prikljuite drugi kraj SATA kabla na jedan od konektora na dodatnoj kartici. Nije bitno koji ete prikljuak upotrebiti. Ako ste otkaili neke kablove prilikom ubacivanja diska u koraku 3, sada ih ponovo prikljuite. Potom zatvorite kuite i ukljuite raunar u struju. 5 Instalirajte potreban softver: Ukljuite raunar. Ako imate Windows 98 SE ili Me, pre nego to se Windows podigne pojavie se arobnjak Add New Hardware. Odaberite opciju Search for the best driver for your device (98 SE), odnosno Automatic search for a better driver (Me). U Windowsu XP, arobnjak Found New Hardware e se pojaviti nakon to se sistem podigne. Na uvodnom ekranu odaberite Install the software automatically. Ubacite disketu ili kompakt disk koji ste dobili uz karticu i pratite uputstva na ekranu da biste instalirali upravljake programe. 6 Proverite da li sve ispravno radi: Pre nego to nastavite, proverite da li su upravljaki programi ispravno instalirani i da li je operativni sistem prepoznao disk. Da biste pristupili Device Manageru u Windowsu 98 SE ili Me, izaberite Start-Settings-Control Panel, odaberite ikonicu System i otvorite karticu Device Manager. U Windowsu XP izaberite Start-Control Panel pa ikonicu System, otvorite karticu Hardware i pritisnite dugme Device Manager. Ako vidite uti uzvinik pored neke stavke u odeljku SCSI Controllers (tako Windows "vidi" serijski ATA kontroler), kontroler ne radi ispravno. U Windowsu 98 SE ili Me potraite hardware troubleshooter pod Start-Help i pratite uputstva. U Windowsu XP, desnim tasterom pritisnite stavku koja odgovara serijskom ATA kontroleru, odaberite Properties i potom pritisnite dugme Troubleshoot. 7 Napravite particije i formatirajte novi disk: Pre korienja novog serijskog ATA diska, moraete da ga pripremite. Najjednostavnije je da upotrebite softver koji dobijate uz disk. Pokrenite program i pratite uputstva. Posao moe da obavi i neka nezavisna alatka kao to je Partition Magic (www.powerquest.com).