Intelktualna Svojina

Genijalni pronalazak za koji ne zna niko osim pronalazaa za drutvenu zajednicu nema nikakav znaaj! Ovu hipotetiku pretpostavku teko je zamisliti u realnosti, jer je u interesu pronalazaa da svoje delo javno oglasi, ali nam ona na slikovit nain ukazuje na to koliki je znaaj dostupnosti informacija u oblasti intelektualne svojine.1 Sam pojam intelektualne svojine oznaava posebna, specifina, prava koja imaju autori, pronalazai i ostali nosioci prava intelektualne svojine.Intelektualna svojina nije konkretno, materijalno vlasnitvo nad nekim predmetom, ve pravo odnosno skup ovlacenja koje pravni poredak zemlje priznaje nosiocu prava intelektualne svojine. Koja su to ovlaenja i na koji nain se ostvaruju,zavisi o vrsti dela koje titimo i pravnom sastavu u kojem traimo zatitu. Zahvaljujui vrlo ranim multilateralnim konvencijama, podruje intelektualne svojine jedna je od retkih grana prava koja uiva visok stepen usaglaenosti u veini pravnih sistema. Intellectual property prvi put se spominje u sauvanoj presudi okrunog suda amerike savezne drave Massachussets iz 1845.godine. Presuda se smatra prvim pisanim izvorom, koji sadri termin intelektualne svojine. U pravnoj teoriji i literaturi Francuske, godinu dana kasnije, odnosno 1846. godine izraz proprit intellectuelle , prvi put upotrijebio je Alfred Nion u svom djelu Droits civils des auteurs, artistes et inventeurs", to navodi na indiciju da je ovaj izraz bio u upotrebi i ranije.2 Izraz intelektualna svojina je definisan sedamdesetih godina prolog veka, od trenutka stupanja na snagu Konvencije o ustanovljenju Svetske organizacije za intelektualnu svojinu. U lanu dva te konvencije data je definicija intelektualne svojine: izraz intelektualna svojina oznaava prava koja se odnose na: - knjievna, umetnika i nauna dela, - interpretacije umetnika i interpretatora i izvoenja umetnika izvoaa, fonograme i radio-emisije, - pronalaske u svim oblastima ljudske aktivnosti, - nauna otkria, - industrijske uzorke i modele, - fabrike, trgovake i uslune igove, kao i trgovaka imena i trgovake nazive, - zatitu od nelojalne utakmice i sva druga prava vezana za intelektualnu aktivnost u industrijskoj, naunoj, knjievnoj i umetnikoj oblasti..

2. Vanost intelektualne svojine

1 2

http://www.izdavackicentar.ds.org.rs http://www.ziscg.me/me/Sta_je_IS.asp

Danas se dominacija na svetskom nivou ostvaruje ee legalnim nainom nego ratom. Svesne toga, najrazvijenije zemlje sveta sve vie ulau u intelektualni resurs, ime se borba za globalni presti u svetu prenosi na teren nauno-tehnolokog razvoja. Ko u tom domenu ostvari prednost, imae ansu da obezbedi za sebe ekonomsku, vojnu i politiku dominaciju. U takvoj situaciji i zemlje u razvoju mogu da trae ansu za popravljanje vlastitih pozicija jer su im intelektualni resursi ipak jai nego finansijski! Velike kompanije su oduvek u istraivanje i razvojulagale dosta svojih resursa. Te investicije su im omoguavale da stvore nove proizvode, da se razviju i postanu vodee firme u oblasti u kojoj deluju. Zahvaljujui patentiranim inovacijama svojih osnivaa, neke japanske firme poput Tojote, Micubiija, Sonija i Honde postale su industrijski giganti i stubovi japanske privrede. Slina je bila i situacija sa korejskim kompanijama, od kojih su neke postale globalni lideri na tritu i doveli do transformacije Koreje od siromane poljoprivredne zemlje ezdesetih godina XX veka sa dohotkom po glavi stanovnika manjim od 100 US dolara u, danas, visoko industrijalizovanu zemlju sa dohotkom po glavi stanovnika od 12.000 US dolara. Dobar je primer i doajen u razvoju informaciono-komunikacionih tehnologija (ICT) IBM zato to je on jedan od retkih koji je sve vreme bio u centru dogaaja, uprkos ogromnim promenama koje su se desile u ICT oblasti poslednjih 40 godina. Po njegovim potezima uvek se mogao naslutiti trend razvoja u informatici, ak i onda kada proda svoju PC tehnologiju Kinezima i odrekne se dela trita koje se nekad po njemu prepoznavalo kao PC IBM kompatibilan. U periodu 19932004. godine IBM-u je priznat 29021 U. S. patent! Od 1996. godine IBM je investirao oko 5 milijardi dolara godinje u istraivanja, razvoj i inenjering. On danas ima u vlasnitvu oko 40.000 patenata irom sveta. Za bolje shvatanje veliine cifara moe da poslui podatak da Zavod za intelektualnu svojinu Srbije sada godinje primi oko 600 patentnih prijava od kojih u principu jedna treina, dakle oko 200, postanu patenti. Slina je situacija i sa igovima. Na svom sajtu IBM dri spisak preko 1.000 svojih (samo najznaajnijih) vaeih igova. Spisak se aurira svakog prvog u mesecu! Sve je to rezultat navedenih investicija. U savremenoj privredi postoji tendencija poveavanje nematerijalnih investicija. Izvetaj Svetskog ekonomskog foruma o globalnoj konkurentnosti ukazuje na korelaciju izmeu zatite prava na intelektualnu svojinu i nacionalne konkurentnosti. U 2004. godini dvadeset zemalja za koje se smatra da imaju najstrou zatitu intelektualne svojine svrstane su meu prvih 27 zemalja prema indeksu rasta konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma. U privredi SAD u 2000. godini nematerijalna dobra su predstavljala 70% korporativnih dobara. Kreativne grane privrede, kao to je izdavatvo, muzika, film, softver i umetnost su moan generator ekonomskog razvoja i zaposlenosti, kako u razvijenim zemljama, tako i u zemljama u razvoju. Ove grane privrede, koje se mnogo oslanjaju na autorska prava doprinele su sa preko 1,2 triliona evra ekonomiji EU, proizvele dodatnu vrednost od 450 milijardi evra, to ini 5,3% BND-a EU, i zaposlile 5,2 miliona ljudi u 2000. Ovakve ocene potvruju i dva citata koji slede, prvi iz, danas ekonomski najrazvijenije zemlje sveta SADa, i drugi iz, verovatno u bliskoj budunosti, ekonomski najjae zemlje sveta Kine. U poslednjim dekadama, u porastu je deo ukupne proizvodnje privrede (SAD-a) koji je u sutini nematerijalni.3 Taj trend je, nuno, premestio akcenat u proceni dobara sa materijalne svojine na intelektualnu svojinu i zakonska prava koja pripadaju intelektualnoj svojini.

3. ta obuhvata intelektualna svojina?

3

http://www.izdavackicentar.ds.org.rs

Intelektualna svojina se dijeli u dvije kategorije: industrijska svojina, koja podrazumijeva pronalaske (patente), zigove, industrijski dizajn, geografske oznake i oznake porijekla, topografiju integrisanih kola autorsko pravo i srodna prava koje obuhvata djela knjizevnosti,nauke i umjetnosti. S poslovnog aspekta obe ove grupe mogu biti veoma vane. Tako na primer nova tehnologija ima dodatnu trinu vrednost ako je zatiena s jednim ili vie patenata, pojedini proizvod je trino vredniji ako je oznaen prepoznatljivim, registrovanim igom, dok se meu brojnim funkcionalno slinim prozvodima u prednosti biti onaj koji ima privlaan industrijski dizajn pravno zatien od imitiranja. Vano je uoiti da je zatita industrijskog vlasnitva teritorijalno ograniena, po pravilu na podruje pojedine drave. Drugo ogranienje u zatiti industrijskog vlasnitva odnosi se na njeno trajanje, koje je s izuzetkom zatite iga (trade mark, brand), vremenski ogranieno. Stoga, pri izvozu proizvoda i usluga treba unapred voditi rauna o strategiji meunarodne zatite uzimajui i u obzir potencijalna trita, zemlje dobavljaa sirovina i materijala, kao i zemlje u kojima potencijalna konkurencija moe organizovati slinu proizvodnju. Vaan aspekt zatite je i pravovremenost pokretanja zatite. Srodna prava odnose se na prava i sastav pravne zatite umjetnikog izraaja, te zatite organizacijskih, poslovnih i finansijskih ulaganja u izvoenje, proizvodnju, distribuciju i radiodifuziju autorskih djela. Patent Patent je pronalazak koji predstavlja novo tehniko reenje odreenog problema, koje ima inventivni nivo i koje je primenljivo. Osim patenta postoji i mali patent. On predstavlja novo tehniko reenje odreenog problema, koje je primenljivo i koje ima nii inventivni nivo. Patent vai, najee, 20 godina od dana podnoenja prijave, a mali patent 10 godina. Tehnoloke inovacije, konstrukcije, postupci i sl. obino se tite patentnim pravom. Patent vai samo na podruju drave u kojoj je registrovan, meutim objavom prijave u slubenom glasniku izum ulazi u poznato stanje tehnike, pa ga eventualni plagijator ne moe vie tititi na svoje ime ni u dravama u kojima stvarni vlasnik nije traio zatitu, tj. ne moe ostvariti monopol. 4 Licenca za razliku od patenta koji definie samo principe funkcionisanja izuma, pa pravilu ukljuuje i konstruktivnu radioniku i prateu dokumentaciju neophodnu za pokretanje proizvodnje i stavljanja objekta u pogon. Ugovor uvek zabranjuje primaocu licence samostalno raspolaganje primljenom dokumentacijom, a naroito davanje dokumentacije treim strankama bez odobrenja davaoca licence. ig ig je pravo kojim se titi znak koji u prometu slui za razlikovanje robe jednog fizikog ili pravnog lica od iste ili sline robe drugog fizikog ili pravnog lica. igom se takoe oznaavaju i usluge sa ciljem da se uine prepoznatljivim, u odnosu na iste ili sline usluge drugih privrednih subjekata. Model, Uzorak
4

Tomi, D., Preduzetnitvo, Alfa-Graf NS, Novi Sad 2008, str. 168

Modelom se titi novi spoljni oblik nekog industrijskog ili zanatskog proizvoda, ili njegovog dela. On predstavlja trodimenzionalno delo. Uzorkom se titi nova slika ili crte koji moe da se prenese na neki industrijski ili zanatski proizvod. Uzorak predstavlja dvodimenzionalno delo. Geografska oznaka porekla Geografska oznaka porekla je pravo kojim se obeleavaju i tite proizvodi koji se proizvode na odreenom geografskom podruju. Oznaka porekla je geografski naziv zemlje, regiona ili mesta kojim se oznaava proizvod koji iz njih potie i iji su kvalitet i posebna svojstva iskljuivo ili preteno uslovljeni geografskom sredinom. Proizvodnja, prerada ili dorada takvih proizvoda odvijaju se na odreenom ogranienom podruju. Topografija integrisanih kola Topografija je na bilo koji nain prikazan trodimenzionalni raspored elemenata, od kojih je najmanje jedan aktivan i meuveza u integrisanom kolu. Integrisano kolo jeste gotov proizvod ili meuproizvod u kome se ostvaruje odreena elektronska funkcija i u kome su elementi, od kojih je najmanje jedan aktivan, i meuveze integralno formirani u komadu materijala ili na njemu.5 Autorsko pravo Autorsko delo je duhovna, nauna, umetnika, struna tvorevina ili intelektualna kreacija autora ije su osnovne pretpostavke originalnost ili inventivnost. Autorsko pravo obuhvata prava stvaraoca knjievnih, naunih i umetnikih dela i dela iz drugih oblasti stvaralatva.

4. Organizacija intelektualne svojine u svetu

http://www.izdavackicentar.ds.org.rs

Intelektualna svojina ima solidnu tradiciju od prekosto godina, budui da su prve organizacione forme pojedinih segmenata intelektualne svojine nastale krajem XIXveka. U drugoj polovini XX veka dolazi do ekspanzije organizacija intelektualne svojine na globalnom svetskom nivou. Pri UN deluje Svetska organizacija za intelektualnu svojinu WIPO koja danas ima 183 zemlje lanice i ije su glavne aktivnosti uspostavljanje meunarodnih normi i standarda na polju u oblasti intelektualne svojine. Svaka meunarodno priznata zemlja mnogobrojne funkcije intelektualne svojine koordinira, u principu, preko nacionalnog zavoda kome zakonima definie delatnost. 6 Pored WIPO-a i nacionalnih organizacija za intelektualnu svojinu postoji dosta regionalnih organizacija (RIPO) kao to su, na primer, Evropska patentna organizacija (EPO), Evroazijska organizacija za patente (EAPO), ili Trilaterala koju ine EPO, USPTO (Patentna organizacija Sjedinjenih Amerikih Drava) i JPO (Japanska patentna organizacija). Ove sloene organizacije nisu organizovane u strogom smislu nadreeni/podreeni, ve se lanstvo u takvim organizacijama ostvaruje dobrovoljnim ukljuivanjem uz ispunjenje odreenih uslova i prihvatanjem meunarodnih sporazuma. Za nau zemlju najznaajnije su Svetska organizacija za intelektualnu svojinu WIPO i Evropska patentna organizacija EPO. Podrazumeva se da je tu i domaa institucija Zavod za intelektualnu svojinu Srbije u ijoj je nadlenosti nacionalna strategija intelektualne svojine.

WIPO Svetska organizacija za intelektualnu svojinu

5. Intelektualna svojina u Srbiji

http://www.izdavackicentar.ds.org.rs

Kraljevina Srbija je bila jedna od 11 zemalja osnivaaPariske unije (1883). Meutim, Uprava za zatituindustrijske svojine, pretea dananjeg Zavoda za intelektualnu svojinu, osnovana je tek 1920. godine. Institucija je od tada do danas vie puta menjala naziv: Uprava za zatitu industrijske svojine (1920), Savezna uprava za pronalazatvo (1948), Savezni ured za patente (1953), Savezna uprava za patente (1956), Uprava za patente (1958), Savezni zavod za patente (1967), Savezni zavod za intelektualnu svojinu (od 1994. godine), Zavod za intelektualnu svojinu (od 2003. godine). Zavod se u svojoj istoriji bavio poslovima industrijskesvojine (patenti, igovi, modeli i uzorci) a od 1981.godine i geografskim oznakama porekla. Od 1994. godine institucija je dobila u nadlenost i poslove koji se odnose na autorsko i srodna prava, kada je shodno proirenju delatnosti promenila naziv u Savezni zavod za intelektualnu svojinu.7 Krajem 2007. godine zavrava se nacionalni CARDS (Community Assistance for Reconstruction, Development and Stabilization) program kojim je, uz pomo Evropske patentne organizacije, iz temelja rekonstruisana raunarska infrastruktura. Time e Zavod za intelektualnu svojinu Srbije, po prvi put u svojoj ne maloj istoriji (87 godina), imati savremeni informacioni sistem, pa e i diseminacija (irenje) informacija biti znatno efikasnija. Zbog velikih problema koji esto prate ovakve projekte, potrebno je naglasiti da je ovaj projekat od strane EPO-a ocenjen kao najuspeniji u regionu. Zavod izdaje slubeno glasilo Glasnik intelektualne svojine, koji izlazi dvomeseno i u njemu se objavljuju podaci o prijavama pronalazaka i priznatim pravima svojine. Uz naplatu propisane takse Zavod zainteresovanim pravnim i fizikim licima daje informacije vri reer (struni izvetaj) o stanju tehnike za traeni tehniki problem.

6. Zakljuak

http://www.izdavackicentar.ds.org.rs

Intelektualna svojina podstie ljudsko stvaralatvo, pomjerajuci granice nauke i tehnologije i obogaujuci svijet knjievnosti i umjetnosti. Nedovoljna upuenost u vanost uloge intelektualne svojine je razumljiva jer je u prolosti ova oblast prava bila ezoterina i preputena tehnikim strunjacima i pravnicima u korporacijama. Meutim, vremena su se promenila: revolucija informatike tehnologije i sve bri rast broja pronalazaka, uticaj i znaaj pronalazatva u sprezi sa ubrzanom globalizacijom doveli su intelektualnu svojinu u sredite panje. Nekada sporedan i nezanimljiv predmet, danas je kljuni inilac u osmiljavanju dravne politike, kao i u stratekom planiranju korporacija.

Literatura

Tomi, D., Preduzetnitvo, Alfa-Graf NS, Novi Sad 2008 http://www.izdavackicentar.ds.org.rs http://www.ziscg.me/me/Sta_je_IS.asp