Welcome to Scribd. Sign in or start your free trial to enjoy unlimited e-books, audiobooks & documents.Find out more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
3Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
0354-13200702103M.pdf

0354-13200702103M.pdf

Ratings: (0)|Views: 11|Likes:
Published by Ekologija Izvor

More info:

Published by: Ekologija Izvor on Apr 03, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/01/2013

pdf

text

original

 
103UDK:633.842:631.867Originalni nau
č
ni rad
UTICAJ GLISTENJAKA NA KVALITET RASADA PAPRIKE
 Đ
. Morav
č 
evi
ć
 , R. Pavlovi
ć
 , V. Bjeli
ć
*
Izvod:
Rasad je ispitan na supstratima (smešama) koji su se sastojali od zemlje i gli-stenjaka. Sadržaj zemlje u supstratima kretao se od 50 do 90%, a sadržaj glistenjaka sekretao od 10 do 50%. Kao kontrola poslužio je supstrat u kome se nalazila samo zemlja.Uzeti su podaci za visinu biljke, broj listova po biljci i masu biljke.Glistenjak je uticao na dva parametra, a to su visina i masa biljke. One su pove
ć
ane.Visina je pove
ć
ana za 5,63 cm, a masa za 2,73 g. Prose
č
na vrednost za visinu biljke dosti-gla je 20,82 cm, dok je za masu dostigla 6,60 g. Broj listova po biljci nije se menjao.Rasad je bio dosta ujedna
č
en, a samo je na zemlji (kontrola) i na supstratu zemlja90% + glistenjak 10% bio nešto lošiji. Zbog toga udeo glistenjaka u supstratu ne treba daiznosi više od 20%.
Klju
č
ne re
č
i:
 paprika, glistenjak, rasad, supstrat
Uvod
Paprika se proizvodi uglavnom iz rasada. Koristi se pikirani i nepikirani rasad. Prvise koristi u ranoj, a drugi u srednje kasnoj i kasnoj proizvodnji. Koriš
ć
enje rasada u pro-izvodnji povr 
ć
a (paprike) sadrži brojne prednosti nad proizvodnjom direktno iz semena.Pre svega, ublažava se sezonski karakter proizvodnje povr 
ć
a (duže traje sezona upotrebesvežeg povr 
ć
a). Koriš
ć
enje rasada omogu
ć
uje racionalnije iskoriš
ć
avanje zemljišta i do- bijanje dve i više žetvi (berbi) godišnje sa iste površine. Ali, koriš
ć
enje rasada ima i svojenegativne strane. Tada su troškovi proizvodnje povr 
ć
a ve
ć
i.Za dobijanje rasada koriste se razli
č
iti supstrati. To su smeše u
č
iji sastav ulaze odre-
đ
eni materijali, kao zemlja, stajnjak, glistenjak, treset, mulj i sl. Najširu primenu imajusupstrati (smeše) koje se sastoje od zemlje i stajnjaka ili od zemlje i glistenjaka. Lako se pripremaju i ne iziskuju velike troškove. Krupna i moderna proizvodnja povr 
ć
a zasnivase na supstratima koji se prave na industrijski na
č
in. Radi se o veoma složenim i „
č
istim“supstratima. Dosta su skupi, te ih sitni proizvo
đ
a
č
i nerado nabavljaju (koriste).
* Dr Vukašin Bjeli
ć
, vanr. prof.,
Đ
or 
đ
e Morav
č
evi
ć
, dipl.ing., Poljoprivredni fakultet, Zemun-Beo-grad, dr Radoš Pavlovi
ć
, vanr. prof. Agronomski fakultet
Č
a
č
ak Rad je rezultat istraživanja koja finansira Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine RepublikeSrbije, Projekat: BTN-311001
 Zbornik nau
č 
nih radova, Vol. 13 br. 1-2 (2007) 103-108
 
104Glistenjak je veoma koristan sastojak rasadnih smeša, jer ih oboga
ć
uje biogenim ele-mentima. Bogat je humusom, fosforom i kalijumom, a relativno siromašan azotom. Odmikroelemenata najviše ima cinka, bakra, mangana i gvož
đ
a.Kada se prave smeše od zemlje i glistenjaka, udeo
đ
ubriva obi
č
no ne prelazi 50%. Izliterature se vidi da taj udeo naj
č
ć
e iznosi oko 30% (De Grazia i sar., 2000; Ugarkova,2002). Naša ispitivanja su imala za cilj da se odredi uticaj glistenjaka na kvalitet rasada pa- prike.
Materijal i metod rada
Rasad paprike ispitan je na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu. To je obavljeno ustakleniku. Setva rasada izvedena je 17. marta 2005. godine, a koriš
ć
ena je sorta „roman-sa“. Seme je posejano u kontejner, koji je bio napunjen supstratom „be medium corse“,uvezenim iz Nema
č
ke. Kontejner se sastojao od 390
ć
elija. U fazi dva stalna lista rasad je ispikiran u saksije, pre
č
nika 8 cm. One su prethodno napunjene razli
č
itim supstratima,koji su se sastojali od zemlje i glistenjaka. To su slede
ć
i supstrati: 1. Zemlja 90% + gliste-njak 10%, 2. Zemlja 80% + glistenjak 20%, 3. Zemlja 70% + glistenjak 30%, 4. Zemlja60% + glistenjak 40%, 5. Zemlja 50% + glistenjak 50%. Kao kontrola poslužio je supstratkoji se sastojao samo od zemlje. Supstrati su dezinfikovani rastvorom „previkura“.U ogledu se nalazilo 300 saksija, po 50 saksija za svaki supstrat. Rasad je redovnozalivan, provetravan i šti
ć
en od insekata (lisne vaši). U fazi 4 lista prihranjen je rastvorom„nitrofoske“.Rasad je meren 23. maja. Za svaki supstrat uzimano je po 40 biljaka, od kojih su pripremljeni uzorci (4 uzorka). Svaki uzorak je tretiran kao jedno ponavljanje u ogledu.Uzeti su podaci za slede
ć
e parametre:- visina biljke- broj listova po biljci- masa biljke (nadzemni deo).Rezultati su obra
đ
eni analizom varijanse, a ocena statisti
č
ke zna
č
ajnosti LSD te-stom.
Rezultati i diskusija
Visina biljke je u proseku dostigla 20,82 cm (tab.1). Najmanju vrednost ostvarila jeu kontroli, a to je 16,13 cm. Slede
ć
a vrednost iznosi 19,81 cm. Ostvarena je u varijanti2. Razlika u odnosu na kontrolu iznosi 3,68 cm i statisti
č
ki je zna
č
ajna. Vrednosti kojesu ostvarene u varijantama 3,4,5 i 6 veoma su ujedna
č
ene. Kre
ć
u se od 21,78 do 22,55cm. Razlike koje ih dele najviše dostižu 0,77 cm i kao takve nisu statisti
č
ki zna
č
ajne. U pore
đ
enju sa prethodnim vrednostima (kontrola i varijanta 2) dobijaju se vrlo zna
č
ajnerazlike, koje se kre
ć
u od 1,97 do 6,42 cm. Evidentan je uticaj glistenjaka na visinu biljke.Ona se pove
ć
ala, a to u proseku iznosi 5,63 cm ili 35%.
 Zbornik nau
č 
nih radova, Vol. 13 br. 1-2 (2007) 103-108
 
105
Tab. 1.
Uticaj glistenjaka na visinu biljkeEffect of lubricum on plant heightPodaci iz literature potvr 
đ
uju naše rezultate. Kažu da glistenjak snažno uti
č
e na rasad paprike, pri
č
emu se njegova visina može pove
ć
ati i do 8,5 cm (
Đ
or 
đ
evi
ć
i sar., 2004;Markovi
ć
i sar., 1994). Ne treba dozvoliti da rasad preraste, jer se takav rasad teško rasa-
đ
uje, naro
č
ito ako se to radi mašinskim putem. Prema Markovi
ć
u (2002) visina standar-dnog rasada paprike kre
ć
e se oko 20 cm. Naro
č
ito je važno da rasad ima
č
vrsto stablo,koje lako podnosi mehani
č
ke uticaje pri
č
upanju i rasa
đ
ivanju. Na svakoj biljci u proseku se nalazilo po 7,23 lista (tab. 2). Pojedina
č
ne vrednosti suveoma ujedna
č
ene i kre
ć
u se od 6,93 do 7,58. Razlike su zanemarljivo male, te nisu stati-sti
č
ki zna
č
ajne. Zato se može zaklju
č
iti da glistenjak nije uticao na broj listova po biljci.
Tab. 2.
Uticaj glistenjaka na broj listova po biljciEffect of lubricum on the of leaves per plant 
 Zbornik nau
č 
nih radova, Vol. 13 br. 1-2 (2007) 103-108

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->