1. UENJE I NASTAVA ST.JEZ.

Metodika (zastareli termin) => didaktika=glotodidaktika= teorija uenja jezika koja se bavi predavanjem (insegnamento) i usvajanjem (apprendamento) jezika. Poeci uenja str.jez. st.Gr. i Rim.U Rimu se grki uio kao cultura animae = prosvetljenje duha za vreme otiuma. Poetkom 20.veka u centru panje program, krajem veka uenik. => Per insegnare il latino a Pierino occore conoscere tanto il latino quanto il Pierino. DIDAKTIKA = interdisciplinarna nauka (semiotika, sociolingv, psihologija, pedagogija) zasnovana na subjektu koji ui jezik i socijalnom kontekstu LINGVISTIKA= monodiscipl., moe d ignorie subj i soc.kontkst . Principi u nastavi uenja st.jez: indukcija/dedukcija (uenje od posebnog (primer) ka optem (pravilo) ili obrnuto tj opte=>posebno), kognitivno(saznajno)/mehaniko(automatsko), programirana/stvarna jez.graa (hipotetiki dijalozi u lekciji ili snimljen stvaran razgovor) , stari/moderni jezici KO? I protagonisti del rapporto glottodidattico: uenik (apprendente= novoroene, adolescent, odrasla osoba) i nastavnik (linseg nante= majka, prof.jezika) Ciklus prenoenja jez.znaka: EMITENTE =>(INPUT, RICEZIONE,ULAZNI MATERIJAL) APPRENDENTE =>(OUTPUT,PRODUZIONE ,IZLAZNI MATERIJAL) FEED-BACK DELLAMBIENTE (POVRATNA SPREGA) TA? Lingua materna L1, Lingua nazionale Ln, Lingu straniera Ls, Lingua seconda L2, Lingua etnica Le, Lingue classiche Lc ZATO? Dve vrsta motivacije: formativna (edukativna, prihvatanje kulture str.naroda u celini radi razvoja emotivnog uma i socijalizacije) i instrumentalna (praktina, za konkretnu jez.upotrebu) KADA? 1.detinjstvo 4-12 god.poto se ve nauio maternji doba cerebralne plastinosti, lakog i neposrednog uenja bez interferencije 2. posle 11.god svesniji psih.procesi, tee uenje, interferencija, ali kognitivne sposobnosti, metajezika kompetencija = uenje jezika o jeziku tj.gramatike KAKO? Komunikativni, ludiki pristup Nastavni program = preskriptivan (ta treba uiti) Curriculum = plan rada (kada iskoristiti ta o d programa)

2. PROCESI UENJA JEZIKA Sposobnost govora u ljudskom DNK. Maternji se nesvesno usvaja, strani svesno ui. Dete usvaja maternji zahvaljujui interakciji sa drugima i tome to je u sreoditu socio -kulturnog konteksta. Faktori u uenju str.jez: 1.motivacija (maternji se usvaja prirodno i spontano radi zadovoljenja vitalnih potreba, uenje stranog nije spontan ve kontrolisan proces 2.automatski i kontrolisani procesi 3.cerebralna plastinost 4.Zlobinovi principi u usvajanju maternjeg: dete 1.trai sistemske promene u morfologiji 2.trai sintaksika reenja koja oznaavaju semantike razl ike 3.izbegava izuzetke 4.obraa panju na kraj rei 5.izbegava prekid i preureenje jezikih celina 6.interlanguage 5.stadijumi usvajanja jezika postoje paralele izmeu usvajanja maternjeg i uenja stranog =>postoje univerz.mentalni procesi u uenju jezika. Leva hemisfe ra- jeziko-analitike f- je, kontrolie memoriju, desna hemisfera intuicija, sociokult.kontekst, prozodija. Jezik utie na razvoj inteligencije i odvajanje hemisfera ako se ne naui ddo puberteta, ostae jedna hemisfera. 3. TEORIJE USVAJANJA/UENJA 1.bihejvioristika 50-60, Skinner, uenje str.jez. je proces podraavanja i potkrepljenja. ema uenja STIMULANS (pitanje)=> RESPONCE (odgovor)=> REINFORCEMENT (potvrda) Uenik imitira ono to uje, vebom stie skup prihvatljivih navika u novom jez. 2.kognitivna Uenik stvara hipoteze o strukturi str.jez.kreativno koristei svoje kognitivne sposobnosti za konstruisanje pravila =>interlanguage 3.uroeno-kognitivna Noam omski- um deteta je crna kutija, ima genetski nasleen mehanizam (LAD= diapositivo di aquistazione linguistica) koji mu omoguava da dekodifikuje bilo koji jezik, naui gramatiku i organizuj e svoj output. 4.neobihejvioristika Skinner, Bloomfield, um deteta je tabula rasa koju ambijent ispunjava stimulansima, uenje po em:i podsticaj (stimolo)->odgovor (risposta) nepravilno odgovori se ispravljaju, tani hvale dok se potpuno ne priblie izvornom govorniku 5.teorija inteferencije Fries i Lado, svojstva maternjeg jezika prenose se na strani= transfer (pozitivan kad su navike iz jednog jez.prihvatljive u drugom, negativan kad uzrokuju greke= interferencija), zato je nastala kontrastivna analiza

4. KOMUNIKACIONI DOGAAJ Kibernetiki model prikazuje kako izgleda komun.dog. EMITENT obrauje poruku u viim psih.centrima, kodifikuje je lingvistikki i artikulie fonoloki= IINPUT. Poruka se prenosi vazduhom, telefonom.. i trpi gubitke nekih inform.zbog zvunog ometanja0 komunikativni um. DESTINATORIO prima poruku i dekodifikuje je. FEED -BACK je reakcija onoga ko slua. Ako poruka nije primljena ili jeste samo delimino on sugerie REDUNDANTNOST (informacijski viak)= dopunjavanje poruke ponavljanjem, podizanjem tona, naglaavanjem gestova. INTAKE je deo INPUTA koji je uenik usvojio.

5. GRAMATIKE 1.Skup pravila o kombinovanju jez.jedinica 2.Nauka o gramatici, lingvistika disciplina USMENA (orale) je gram.govornog jezika koja se def.na osnovu situac.konteksta i raznih komponenata jezike razmene licem u liceneverbalni iskazi (gestovi, pokreti, mimika, poloaj tela, udaljenost sagovornika okruenje). Dosta se razlikuje od gram.pisanog jezika=>dozvoljava upotrebu potapalica (questo, quello, poi, la), familijarnog regis tra, prekide u izlaganju (afektivni razlozi ili zvune smetnje), neuobiajeno kombinovanje sintagmi (npr.dilocazione a sinistra = La pizza la mangio spesso) JEZIKA (scritta) pokriva kompletnu jez.upotrebu = fonologiju, morfologiju, leksikologiju i sintaksu IMPLICITNA-operativna i konnkratna gram.koju usvaja dete do 10.god putem ula. EKSPLICITNA- formalna gram.koju svesno usvaja subjekat stariji od 10 god.prouavanjem jez.mehanizama PSIHOSEMIOTIKA- prouava jezik u socio kult.kontekstu SEMIOTIKA-prouava jezik kao sistem znakova koji slue za komunikaciju PRESKRIPTIVNA-propisuje pravila ispravne upotrebe jez. DESKRIPTIVNA-opisuje trenutno stanje jezika

6. KOMUNIKACIONE DIMENZIJE Komunikacija osim verbalne koja jeste najvanija moe biti i neverbalna (gestovi, mimika, ples, muzika, crte), sloena (strip, film, reklama), vetaka (matematiki jezik, hemijski, saobraajni znaci). SEMIOTIKA je nauka koja se bavi strukturom i funkcionisanjem znakovnih sistema bilo koje vrste. Jezik je oveku dat prirodom, svi se raaju sa predispozicijom da govore I svako dete usvaja jezik sredine u kojoj se raa. Priroda jezika ivotina je razliita od ljudskog verbalnog (komunikacije pela ili mrava je upisana u njihov gen.kod, ali ljudima ni je upisano pravilo nijednog konkretnog jezika) i neverbalnog jezika (kod ljudi i nevernbalni jezici variraju u zavisnosti od kult.sredine). Onnipotenza verbalizzatrice svojstvo jezika da moeda prevede u rei sadraj neverbalnih jezika (npr. H2O= La molecola dacqua costituta da due atomi di idrogeno e uno di ossigeno). NEUROLINGVISTIKA prouava kako funcionie mozak prilikom uenja jezika. Leva hemisfera logiko-analitike aktivnosti, kontrolie verbalnu memoriju, kombinovanje znakova, sintakse, tumai strukturu teksta i deifruje denotacije (primarno, opte, eksplicitno znaenje rei = izvedena, lina, implicitna znaenja=denotacija). Desna hemisfera intuitivna, tumai sociokult.kontekst, prozodiju (ritam, akcenat, intonacija), konotacijska znaenja, objedinjuje neverbalni sa verbalnim jez, kontrolie prostornu memoriju. PARALINGVISTIKA prouava individualna, pratea obeleja govora (boja i kvalitet glasa), kinetike odredbe (gestove, mimiku - kult.uslovljena), proksemike komponente (dranje tela, udaljenost od sagovornika - kult.uslovljena).

7. INTERLANGUAGE = meujezik je mehanizam specifian za uenje stranog ili drugog jezika. To je privremeni lingvistiki sistem koji se sastoji od elemenata i pravila maternjeg i jezika koji se ui. To je lina, privremena operaciona, dinamina gramatika koju uenik stvara na osnovu pretpostavki koje je stvorio o funkcionisanju tog jezika. Vremenom taj meujezik se sve vie udaljava od maternjeg a pribliava realnoj strukturi jezika koji se ui.

8. GD: MULTI/INTERDISCIPLINARNA OBLAST GD je sloenica grkog porekla= jezik+prouavanje, bavi se teorijskom stranom uenja jezika. Zato poznaje univerzalne odlike jez ika: artikulaciju glasova, bioloki aspekt, predstva koju stiemo uei str.jez.i kulturu. Multidisciplinarna je jer koristi znanja vie nauka: psiholingvistika, sociolingvistika, psi hologija, psihopedagogija, pedagogija, neurolongvistika, kontrastivna lingvistika, kulturologija, semiotika . Uenje zasniva na subjektu koji ui jezik i sociokulturnom kontekstu. Lingvistika prouava univerzalne odlike jezika (how language works), monodisciplinarna je i moe da ne uzima u obzir subjekta i sociokult urni kontekst u kom se jezik upotrebljava.

9. LINGVISTIKA I GD Poto se lingvistika bavi jezikom, njego vim mehanizmima i pravilima a GD izuava uenje jezika => da su ove dve discipline veoma povezane. Ali postoje i razlike: GD je interdisc. a Lingv.monodisciplinarna moe da ignorie subjekt koji go vori jezik i socio-kult.kontest. FERDINAND DE SOSIR, otac moderne lingvistike je ustanovio termine LANGUE (language) jezik kao gramatiki sistem koji postoji virtuelno u svakom mozgu, jezika sposobnost sa kojom se raamo i koju razvijamo, apstraktan i nevezan za stvarnu uptrebu la somma di impronte depositata in ogni cervello. PAROLE (speech)- je stvarni govor, operativna realizacija jednog apstraktnog sistema, nastaje tako to govornik kombinuje razne elemente jez.sistema i daje im zvunu formu putem keje se izraava, dakle, to je individualni i kreativni vid jezika, na konkretni svakodnevni govor atto di volont e inteligenza. NOAM OMSKI , ameriki lingvista, jedan od najinovativnijih ivih lingvista, svoju teoriju zasniva na kritici strukturalizma. Uoio razliku izmeu povrinske i dubinske strukture jezika i uveo slinu dihtoniju: COMPETENCE (competenza)-poznavanje sistema dubinske strukture jezika zahvaljujui kome mogu da se generiu reenice bilo kog jezika u neogranienom broju - Generativno-transformaciona gramatika. Vezana je za unutranjost uma i sastavljena od apstraktnih operacija i mehanizama. PERFORMANCE (esecuzione, produzione) predstavlja ono to govornik izgovara. To je povrinska struktura, realizacija reenica zasnovanih na Competenza. JEZIKI ZNAK (segno linguistico) je jez.jedinica koja ima svoje znaenje. Po De Sosiru jez.znak ima dva lica: SIGNIFICANT (significante, oznaavajue) - zvuni izraz nekog pojma (significante oznaava significato) SIGNIFIE (significato, oznaeno) - oznaeni pojam (concetto che viene significato). Jez.znak po De Sosiru moe biti ARBITRARAN keda ne postoji prirodna veza izmeun oznaavajueg i oznaenog KONVENCIONALAN kada postoji veza koja je zapravo plod dogovora, konvencije govornika odreenog jezika. Lingvistika je posle De Sosira dugo ignorisala signifie SEMANTIKI SKEPTICIZAM.

10. KONTRASTIVNA ANALIZA je sistematsko poreenje maternjeg i stranog jezika koje treba da predvidi gde e uenje biti najtee . K.a.trai razlike izmeu L1 i L2 da bi pomogla ueniku da te probleme prevazie. Ipak, faktori koji dovode do problema u procesu uenja jezika su brojni i specifini i ne mogu se podvesti pod razlike izmeu dva jezika. Zato nije dovoljno samo ustanoviti te razlike ve treba utvrditi njihovo meusobno delovanje prilikom uen ja. Pri tom se pod kontrastima podrazumevaju elementi koji postoje u oba jezika ali izmeu kojih postoji razlika, a razlike su elementi zastupljeni u samo jednom jeziku.

11. ANALIZA GREAKA je metod koji pripada kognitivnom pristupu uenja str.jez. Greke u uenju L2 su posledica nedovoljno nauenog sistema, pogrenih zakljuka o prirodi drugog jezika (npr.koristi se neki obrazac kao opti a on ima i izuzetke). Greke mogu biti: gramatike ( forma- npr.pogrean nastavak za mnoinu ne remeti bitno komunikaciju, kategorija- pogrena upotreba vremena bitno menja znaenje), u vokabularu, interlingvalne (usled interferencije), stilske posledica nerazvijenosti komunikativnih sposobnosti. Greku treba najpre objasniti pa tek onda vebati da se ne bi ponovila.

12. SOCIOLINGVISTIKA: SOCIOKULTURNI KONTEKST Sociolingv.je grana lingv. Nastsls u Americi 50ih god.prolog veka. Bavi seproblemima drutvenog raslojavanja jezika - prouava varijacije i razlike koje se javljaju u okviru jednog jezika upotrebljenog u razliitim sit uac.kontekstima. Te varijacije zavise od: REGISTRA (kolokvijalnog, standardnog, formalnog), TEME (tako nastaju mikrojezici), OBLASTI (britanski i ameriki engleski, dijalekti italijanskog), MEDIJA (jezik novena, televizije). Svaki drut.odnos ima sebi svojstvena sredstva komuniciranja. Paralelno sa sticanjem jez.sposobnosti usvajamo i kulturni kod koji zajedno ine nau sociokult.kompet.koja nam omoguava da komuniciramo u skladu sa drut.konvencijma. Strani jezik uvodi nas u kulturu zemlje u kojoj se govori, u drugaija pravila ponaanja i nov kult.sadraj. Ona se ogledaju u nainu pozdravljanja, upoznavanja, rukovanja, nainu iskazivanja oseanja u skladu sa verovanjima, navikama, obiajima i sistemom vrednosti te kulture.Model ponaanja koji se prvi opazi u jednoj kulturi je habitualno/automatsko ponaanje na osnovu kog se mogu stvoriti sociokult..stereotipi. Po SAPIR-VORFOVOJ TEORIJI maternji jezik je prizma koja deformie ili filtrira stvarnost i uslovljava nain vienja sveta. ovek je tako zarobljenik sopstvenog jezika. Ovu teoriju odlikuju JEZIKI DETERMINIZAM jezik odreuje nain na koji mislimo i JEZIKA RELATIVNOST- razliitosti kodifikovane u jednom jeziku ne postoje ni u jednom drugom jeziku. Danas se smatra da mi jesmo uslovljeni maternjim jezikom ali ne i ogranieni njime. Etnocentrizam je usmerenost na sopstveni narod, kulturu i obiaje koji moe dovesti do stvaranja stereotipa i odbacivanja svega to je drugaije. Zato u nastavu jezika treba uvesti iri sociokult.kontekst kako bi se smanjio rizik od kulturnog oka, snizio stepen netolerantnosti prema nepozatoj kulturi i spreio nastanak stereotipa.

13. (SK) SITUACIJA Upotreba jezika zavisi od situacije, ali ujedno jezik moe i da menja situaciju. Situacija je deo vanjezikog konteksta, tj.spoljanje stvarnosti. Na osnovu iskustva prepoznajemo odreenu sociokult.situaciju i reagujemo n a adekvatan nain. To je jedna od komponenti nae komunikativne kompetencije. Sociokomunikativna situacija je interakcija izmeu uesnika u odreenom odnosu, na odreenom mestu, sa odreenim predmetom razgovora. Te interakcije predstavljaju drutveno organizovano i kontrolisano ponaanje primerenu jeziku razmenu u skladu sa drutvenim, tj.kulturolokim normama. Tri tipa situacije: 1.PRIMERENA (prikladna) usklaena interakcija datih uloga, na odgovaajuem mestu, u odgovarajue vreme, sa temom rzgovora koja takoe odgovara datim okolnostima 2.REALNA- ivotna situacija u lekciji, simulacija realnosti koja treba da nas pripremi za realistinu situaciju. 3.REALISTINA- prava situacija u stvarnom ivotu. Zatim, situacija moe biti: FORMALNA- dre se optih ema, propisanih tema, ponaanja u okviru krutih i stabilnih odnosa, reakcije su oekivane NEFORMALNA- znatno slobodnija jezika razmena koja ne void rauna o drutveno prihvatljivim konvencijama. Odnosi: TRANSAKCIONI - u skladu sa konvencijama i PERSONALNI -

14. JEZIKA VARIJABILNOST Jezik je zbir kodova, dakle nije homogena celina. Tu jezika raznovrsnost i promenljivost naziva se jezika varijabilnost a ona s realizuje upotreom jezikih varijeteta =osobenih i razliit ih naina upotrebe jezika. Danas se smatra da su svi jez.var.podjednako dobra sredstva komunikacije, razlikuju se samo po prikladnosti u odreenom kontekstu. Nijedan varijetet nije sveprikladan, ali se ipak najvie koristi STANDARD kao opte i svima razumljivo sredstvo komunikacije. It.jezik poseduje bogatstvo registara i varijeteta: 1.SOCIJALNI (SOCIOLEKT) ovde spadaju familijarni, kolokvijalni, formalin registar (izbor zavisi od komunikativnog konteksta sagovornika, mesta, vremena) 2.REGIONALNI (toskanski, rimski, sicilijanski, lombardski, venecijanski)- govorniku je roenjem nametnut regionalni govor. Regionalni varijetet se nalazi izmeu standard i dijalekta, blizak je onome to se danas podrazumeva pod lingua commune upotreba standardnog varijeteta u uobiajenim situacijama. Osnovne karakteristike it.regionalnih govora su promene u izgovoru, intonaciji, morfosintaksi, leksici STANDARDNI jezik, zasnovan na pisanom jeziku firentinske

provenijencije, danas koriste smo profesionalci koji se bave jezikom i dikcijom, dok svi ostali, bez obzira na soc ijalne razlike, koriste regionalni govor u svim kontekstima jezike interakcije, kako privatnim, tako i javnim. 3.SEKTORSKI MIKROJEZICI (TEHNOLEKT) to su jezici koji se koriste u posebnim specijalistikim sektorima: pravo, mehanika, trgovina, sport, infor matika.. Varijacije: 1.DIJAMEZINA- pisani ili govorni jezik 2.DIJASTRATUMSKA- odnosi se na drutvenu slojevitost i obrazovanje (ueni varjeteti, puki varijeteti, argon) 3.DIJAFIZIKA- zavisi od komunikativne situacije 4.DIJATOPSKA- zavisi od geografske oblasti= regionalni varijeteti. Dannju jeziku situaciju u Italiji karakteriu: dijalektalna rscepkanost, italiano regionale je zajednika jez.osnova, jezik se iri na raun dijalekta, jez.zajednica je plurilingue i diglotta. ITALIANO COMUNE= IC je zajedniki jezik nalazi se izmeu ITALIANO NORMATIVO=IN nadreene norme i DIJALEKATSKOG SUPSTRATA=D. REGIONALNI VARIJETET=VR ITALIANO POPOLRE=IP -puki jezik

15. STIL/REGISTAR 1.FORMALNI 2.NEFORMALNI 3.SLENG Podela anglosaksonskih lingvista: 1.INTIMATE 2.CASUAL 3.CONSULTATIVE 4.FORMAL 5.FROSEN PODKODOVI: 1.SOCIOLEKTI 2.DIJALEKTI 3.SEKTORSKI JEZICI

16. JEZIKA SPOSOBNOST

17. JEZIKE VETINE

18. KONCEPCIJA UDBENIKA 19. KOMUNIKACIONA KOMPETENCIJA se def. kao sposobnost da se koriste verbalni i neverbalni znaci da bi se postigao neki cilj u okviru nekog komunikativnog dogaaja. Drugim reima, to su sva znanja na osnovu kojih neka osoba moe da komunicira. To je veoma sloena sposobnost jer postoje razni komunikativni nivoi koji variraju u zavisnosti od sociokult.konteksta nisu sva pravila ista u svim kontekstima, razliito razgovaramo sa prijateljima, drugaije sa roditeljima, profesorima..Ali, ta pravila se menjaju i ono to je danas neprihvatljivo jednog dana moe postati uobiajeno. Isto vai i za pisanu kominikaciju- razliito se pie privatno pismo od poslovnog, drugaije lanak unovinama, recept, pria ili roman. Hajms smatra da dete od malena ui tu komunikativnu sposobnost ne samo da reenice budu gram.tane, ve i primerene (kad govoriti a kad ne, ta rei u kojoj situaciji i na koji nain). Za omskog kompetencija je znanje gram i jez.kompetencija. On je def.kao sistem pravila koja se nalaze u umu svakog od nas i omoguava da razumemo i poizvedemo bezbroj reen. Do omkog kompetencija je bila lingvistika i gramatika, a na osnovu njegove koncepcije sociolinvisti na elu sa Hajmsom 70ih poinju da se bave komunik.kompet. CANALE i SWAIN su 1980.komun.kompet.zasniva na 4 komponente: 1.GRAMATIKA ona o kojo je govorio N.omski . rei i pravila 2.SOCIOLINGVISTIKA prilagoenost drut.kontekstu 3.GOVORNA ukazuje na to kako treba povezati elemente jedne poruke= povezanost i doslednost (coerenza e coesione) 4.STRATEGIJSKA.- primena strategija da se razgovor odri. 1990.BACHMAN uvodi kompletniju podelu: 1.SEMIOTIKO-KULTURNA integrie verbalni i neverbalni jezik, podrazumeva znanja koja dovode do meusobnog razumevanja 2.TEKSTUALNA sposobnost stvaranja niza reenica koje mogu da se organizuju u tekst. 3.LINGVISTIKA podrazumeva posedovanje receptivnih i produktivnih vetina 4.SOCIOLINGVISTIKA sposobnost odabira odgovarajueg jez.varijeteta u s kladu sa sagovornicima, mestom, situacijom. 5.PARALINGVISTIKA- sposobnost prepoznavanja psiholokog, socijalnog i kontekstualnog znaenja govora tj.intonacije, tona, akcenta, porekla govornika.. 6.EKSTRALINGVISTIKA- sposobnost razumevanja svih neverbalnih jezika (gestova, ponaanja, dranja, minke, odee, kue, nakita..)

20. PSIHOLINGVISTIKA

21. JEZIKE FUNKCIJE

22. PRISTUP,METOD,TEHNIKA RADA

23. GD:NAJRANIJA ISKUSTVA

24. F.GOULIN, H.SWEET, L.BLOOMFIELD, B.F.SKINNER, BIHEJVIORIZAM, N.OMSKI

25. METODI,PRISTUPI

26. STRATEGIJE I STILOVI UENJA

27. PSIHOLINGVISTIKA la personalit plurilingue

28. PRAGMATIKA prouava inioce koji upravljaju naim jez.izborom u drut.interakciji i dejstvo naeg izora na druge. U teoriji ovek je slobodan da kae sve to poeli, u praksi pak mora da se pridrava drutv.ko nvenija (npr. nije red da se na sahrani priaju vicevi). Pragmatike distinkcije formalnosti, utivosti, inimnosti proteu se kroz itav gramatiki, fonoloki, leksiki sistem i odraavaju drutveni status (npr. elite li jo aja? Hvala. za Engleze znai DA, za Francuze NE). OSTIN, brit.filozof, podelio je iskaze na: PERFORMATIVNE KONSTATIVNE . Dejstvo iskaza na ponaanje govornika prouava se na osnovu trostruke distinkcije: lokucioni in, ilokucioni in (PREDSTAVNI, DIREKTIVNI, KOMISIVNI, EKSPRESIVNI, DEKLARACIJA) perlokucioni in USLOVI PRIKLADNOSTI su pravila po kojima se govorni inovi izvode: osoba koja izvodi g.in mora biti ovlaena za to (npr.uhapsiti- mogu samo polocajci), g.in se mora obaviti na ispravan nain (npr.dobrodolica se izjavljuje ljubazno), treba da postoji iskrenost u g.inu (npr. izvinj avam se samo ako se misli iskreno).

29. DISKURS/TEKST Lingvistika analiza se prvenstveno bavi graenjem reenica ali i nainom ne koji funckioniu. Postoje dva glavna pristupa: ANALIZA DISKURSA se bavi strukturom prirodnog toka govornog jezika (konverzacija, intervjui, govori). Konverzacija je najosnovniji i najuniverzalniji nain obavljanja ljudskih poslova . Analiza konverzacije je metod prouavanja strukture konverzacije zasnovan na etnometodologiji, amerikom sociolokom pracu iz 70ih god. Bavi se prouavanjem naina na koji pojedinci doivljavaju i razumeju svoje interakcije. Analiza konverzacije se obavlja tako to se sluaju snimci prirodnih razgovora koji se zatim sistemetski analiziraju kako bi se utvrdili faktori koji utiu na tok razgovora. Zakljuice se izvode empirijski i induktivno po emu se ovaj pristup razlikuje od analize diskursa koja je preteno d eduktivna. TEKST-ANALIZA se bavi strukturom pisanog jezika (eseji, beleke, pisma, knjige..) Pojmovi diskurs i tekst u irem smislu podrazumevaju jezike jedinice sa odreenom komunikativnom f-jom. U obe ove analize jezik se sagledava kao dinamiki, socijalni, interqktivni fenomen.

30. HIPERTEKST je termin koji je lingvistika preuzela iz informatike. To je tekst koji za razliku od obi nog nema tradicionalnu linearnu strukturu, u kojoj itanje poinje na prvoj a zavrava se na poslednjoj strani, ve ima MREASTU STRUKTURU koja se sasto ji od brojnih HIPERTEKSTUALNIH VOROVA- delova teksta koji omoguavaju da se jednim klikom mia otvori novi tekst, slika ili zvuk povezan sa poetnim tekstom. Dakle, svi ti vorovi ine hipertekst. On stavlja itaoca u prvi plan omoguujui mu da sam organizuje itanje, bira tekst, koristi preice, preskae ono to ga ne zanima. Ovakvo itanje je analogno i njegova kolevka je internet. Hipert.potuje naine, vreme, sposobnosti i ritam uenja pojedinca, bez vremenskih ogranienja.

31. SLOENOST I KREATIVNOST JEZIKA Jezik je jedna od glavnih karakteristika ljudskog bia i osnovna veza meu ljudima koja omoguava opstanak ljudske zajednice- zajednica se formira pomou optenja a ono se odvija pomou jezika. Svaki jezik je prikladno i dovoljno sredstvo za zadovoljenje kompl.potreba zajednice koja ga koristi. Jezici nastaju jednaki ali se razijaju razliito jer njihov razvoj zavisi od kult, naunog i tehnolokog razvoj zajednice. Tako je jezik ogledalo kulture i civilizacije. Pomou njega oblikujemo svoje misli i oseanja, tako je on deo duhovnog ivota i ogledalo pojedinca. Osnovna lica jezika: j.kao sistem znakova, j.kao drut.pojava, j.kao psihika pojava.

32. JEZIK I MISAO Veoma je uska veza izmeu jezika i misli: jezik u velikoj meri olakava miljenje i omoguava njegovo iskazivaje. Neke vrste miljenja ne moraju da se iskau jezikom, ve emocionalnom reakcijom (pla,smeh..) ili neverbalnim sredstvima. Miljenje koje ukljuuje jezik je RACIONALNO (LOGIKO) miljenje (dok priamo priu, reavamo problem..) Postoje 3 hi poteze o odnosu jezika i misli: 1.j. i m. su odvojeni ali zavise jedan od drugog 2.j. i m. su identini tj.nemogue je misliti racionalno bez upotrebe jezika 3.j. i m. su zavisni ali ne i identini. Postoji i SAPIR - VORFOVA hipoteza: 1.Lingvistiki determinizam jezik odreuje nain na koji mislimo 2. Lingvistiki relativizam semantike distinkcije jednog jezika ne postoje u drugom (npr.engleski ima jednu a eskimski mnogo rei za sneg).

33. EMOCIONALNA INTELIGENCIJA Na mentalni ivot ine dve inteligencije racionalna IQ i emocionalna EQ, misli i oseanja. Racionalni i emocioni procesi koji se odvijaju u mozgu su usko povezani i moraju da budu u ravnotei. U osnovi svake emocije je impuls oseanje koje tei da bude ostvareno delanjem. EQ je sposobnost vladanja tim impulsima, sposobnost snalaenja u drut.ivotu, talenat ivljenja. Osobi koja nema dovoljnu EQ nedostaju samokontrola, samosvest i moral. Nju nadvladavaju strasti a one remete ravnoteu izmeu rac.i emoc.procesa. Takva osoba nije sposobna za empatiju (saoseanje), da saslua druge, da rei sukob, teko se snalazi u drutvu, loe je prihvaena, ima loe interpersonalne odnose. Tako osoba sa visokim IQ ne moe da ne bude uspena ako ima nizak EQ tj.ako je neprijatna, nervozna, agresivna, depresivna. EQ je i spremnost na delanje u vanim situacijama kada je oseanje korisnije nego misao. Dakle, nastava mora da omoguuje i razvoj emoc.inteligencije.

34. MOTIVACIJA Razlozi za uenje str.jez.mogu biti razni ali motivacija uvek postoji. Ona je veoma vaan faktor za uenje jezika. Ciljevi mogu biti: KRATKOTRAJNI-npr.da se poloi ispit i DUGOTRAJNI- da se postigne bolja komnikacija, to je prava motivacija a samim tim donosi i vei uspeh u uenju. Motivacija moe biti: SPOLJANJA- odnosi se na faktore izvan uionice (bodrenje roditelja, prijatelja, zahtev sredine za znanjem jezika). Moe biti: INTEGRATIV NA uenika privlai kultura zajednice ciljnog jezika: nauka, umetnost, knjievnost, ali i navike, obiaji, nain ivota te zajednice. Kad je ovakva motiv.jaa uenici ele da se integriu u tu kulturu, kad je slabija ele da o joj saznaju to vie. INSTRUMENTALNA- praktina, jezik je instrument za postizanje nekog cilja (promene posla, poboljanja statusa), moe da olaka ispunjenje integr.motiv. jer se te dve motivacije dopunjuju. Nastavnik utie na spoljanju motivaciju

pozitivnim stavom prema kulturi ciljnog jezika. UNUTRANJA- odnosi se na ciljeve i zadatke koji se odigravaju u uionici, veoma vana motivacija pogotovo za one koji nemaju spoljanju. Faktori koji utiu na motivaciju: uslovi za rad (broj uenika, izgled uionice, osvetljenje, klima), metod (treba da je zanimljiv, da dri panju, da je primeren uzrastu), nastavn ik, uspeh (to je uenik zadovoljniji svojim uspehom, motivisaniji je da dalje napreduje).

35. SVRHE I CILJEVI NASTAVE JEZIKA Ciljevi se dele na: KRATKOTRAJNE (short-term goals)- neposredni direktni ciljevi, obino prevazilaenje neke prepreke (npr.poloiti ispit) DUGOTRAJNE (long-term goals)- cilj koji e se ostvariti u daljoj budunosti (npr.koristiti taj jezik u poslu, iveti u inostranstvu). Podrazumeva postojanje prave motiv.pa je samim tim i uspeh u uenju vei. Globalne svrhe uenja stranih jezika: upoznavanje raznih kultura, naina ivota, obiaja, prevazilaenje predrasuda i deskriminacije, olakavanje komunikacije, razumevanja i saradnje izmeu govornika razli itih maternjih jezika

36. NEKE ILUZIJE GLOTODIDAKTIKE GD je doivela velike promene u poslednjih 40ak god. Pa ipak, postupci uenja jezika u nekim kolama jezika su i dalje bazirani na zabludama o uenju i predavanju str.jezika, loe koncipiranim udbenicima (nezanimljivi, preobimni), prirunicima za nastavnike koji zastupaju neku teoriju koja nije proverena u praksi, preobimnim nastavnim planovima (kvantitet na utrb kvaliteta), nastavnicima koji samo solidno znaju jezik koji predaju bez drugog obrazovanja. Postoje ak zablude i o GD kao disciplini- mnogi je ne smatraju naukom. Stoga najpre treba da se iskorene zablude o GD kao disciplini, a zatim da se realno sagledaju i sve ostale zablude. Prirodno je da su se u toku razvoja GD kao nauke smenjivale ideje koje bi se posle nekog vremena pokazale kao nepotpune ili netane. Vano je da se nove ideje ne prihvataju samo deklarativno na naunim skupovima i u strunoj literature a da se u uionicama radi na isti nain kao i pre 50 god.