Vocarstvo

Ova tema je vezana za Vocarstvo pod forumom Bata i Vrt, i deo je foruma Majstorska Radionica

LinkBack Opcije Teme Pretrai Temu

Oceni ovu temu Prikaz

1. Nostradamus

Registrovan od Aug 2009 Lokacija Stari Ras Postova 14.750 2. Dodatne Informacije

#1 Vocarstvo 12-01-2012 06:11 Borovnica sve interesantnija U Srbiji su se pored sljivika i

malinjaka pojavili i neki drugi zasadi. To su zasadi visokozbunaste borovnice( Vaccinium Corymbosum ) koja je poznatija pod imenom "Americka borovnica" jer su Amerikanci pioniri u proizvodnji i selekcionisanju gotovo svih sorti koje se danas gaje u svetu. Borovnica je po mnogo cemu specificna biljka. Pripada grupi jagodastih vocaka i veoma je znacajna i korisna sa aspekta hranljivosti i lekovitih svojstava ploda. Plod ima veoma visoku biolosku vrednost, koristi se u borbi i sprecavanju nastanka raznih bolesti. Vrlo je malo iskoriscena u odnosu na mogucnosti koje pruza. Tokom poslednje decenije dolazi do veceg interesovanja kako za potrosnju tako i za njenu proizvodnju.

Zahvaljujuci povoljnim prirodnim uslovima poljoprivredni proizvodi proizvedeni u nasoj zemlji po kvalitetu su u samom svetskom vrhu i kao takvi nalaze svoje mesto na probirljivim trzistima razvijenih zemalja, pa je tu nasa sansa i u proizvodnji borovnice. Plod borovnice je veoma ukusno i cenjeno voce. Ima visok sadrzaj secera, ukupnih kiselina, antocijanina, minerala, vitamina, itd. Energetska vrednost borovnice je niska, svega 60 kcal u 100 g ploda tako da je pogodna u raznim dijetama. Najkorisnija je u svezem stanju ali se koristi i u zamrznutom stanju ili u obliku raznih preradjevina kao sto su marmelade, vocni jogurti, sokovi, zelei, slatka, kompoti i dr. Konzumiranje borovnice doprinosi prevenciji i lecenju: bolesti ociju, povisenog secera, skleroticnih oboljenja, lose cirkulacije i dr. Antocijanini iz borovnice deluju kao izraziti antioksidansi u borbi protiv slobodnih radikala i sprecavanju nastanka nekih bolesti pa i kancera kod coveka. U nasoj zemlji ima veoma malo iskustva u gajenju visokozbunaste borovnice. Od 70-ih godina proslog veka do danas cinjeno je nekoliko pokusaja uvodjenja u proizvodnju ove plemenite vocne vrste. Intenzivna i profitabilna proizvodnja visokozbunaste borovnice podrazumeva redovnu i obilnu rodnost i visok kvalitet ploda. Pre otpocinjanja investicija treba izvrsiti detaljnu analizu agroekoloskih i drugih uslova, koji su relevantni za ovu proizvodnju. Podizanje zasada je slozen i veoma odgovoran posao. Treba obratiti paznju na osnovne pretpostavke za podizanje zasada: - izbor proizvodne lokacije - sistem gajenja - izbor sorte ( najcesce se gaje Bluecrop, Duke, Spartan, Patriot i dr.) - zasnivanje vocnjaka ( agrohemijska analiza zemljista, priprema zemljista, sadnja, nega i zastita, navodnjavanje, berba ) Posebno treba naglasiti da borovnica uspeva na lakim, plodnim i kiselim zemljistima ( pH 4,2 - 4,8 ) , sa visokom sadrzajem humusa i dosta padavina ( 900 - 1400 mm vodenog taloga godisnje ). Kiselost se moze popraviti dodavanjem sumpora u prahu, sadrzaj humusa pomocu stajnjaka i treseta a kolicina padavina navodnjavanjem. Osnovni preduslov za uspeh gajenja borovnice je kiselost zemljista. Eksploatacija borovnice traje 20 i vise godina., najveca ulaganja su u pripremi zemljista i podizanju zasada ( humus, materijal za popravku zemljista, sadnicecena jedne kvalitetne sadnice je 5 , sistem za navodnjavanje, protivgradna mreza i dr.). Od trece do seste godine prinosi se uvecavaju, a od sedme godine zasad ulazi u pun rod. Podizanje 1 ha zasada borovnice iziskuje velika novcana ulaganja. Ako se proizvodjac odluci i za postavljanje protivgradne mreze i sistema "kap po kap", sto se preporucuje, ulaganja su znatno veca, ali su i prihodi visoki. Proizvodnja borovnice je veoma isplativa i prinosi uz optimalne uslove i strucno odrzavanje zasada mogu dostici i do 15 t/ha. Dipl.ing. Jelena Ivanovic

Like

Ko hoce da postane bogat neka ide medju siromahe Odgovor Odgovor sa citatom Zahvalio se Bloguj Post 3.

Evropa i kod nas

Ana Nikoli umrla 1987. godine?!!!

Sama sam se slikala

5 najeih greaka prilikom minkanja

4. Nostradamus

Registrovan od Aug 2009 Lokacija Stari Ras Postova 14.750 5. Dodatne Informacije

#2

12-01-2012 06:11

Pravilna sadnja vocaka

Posle zavrsene pripreme zemljista, a pre sadnje vocaka neophodno je izvrsiti jos nekoliko vaznih operacija: razmeravanje i obelezavanje puteva i sadnih mesta, kopanje jamica za sadnju i neposredna priprema sadnica. Razmeravanje i obelezavanje mesta za sadnju Razmeravanje parcele i obelezavanje mesta za sadnju izvodi se posle ravnanja terena i fine pripreme zemlje za sadnju. Za obelezavanje se koriste drveni

markeri debljine 10-15 mm i duzine oko 40 cm. Da bi se sadnja ubrzala i dobio dobar pravac redova mogu se koristiti po dva markera za svako sadno mesto i posebno napravljena letva duzine 1,5-2 m sa dva ureza na kraju i jednim u sredini, koja se zove "ravnjaca".

Vreme sadnje Sadnja se moze obaviti tokom jeseni, zime ili ranog proleca. Jesenjoj sadnji treba dati prednost, jer se posadene sadnice bolje primaju, u toku zime obrazuju jaci korenov sistem i brze rastu u prvim godinama nakon sadnje. Jesenja sadnja je posebno pogodna sa sadnice sa prevremenim grancicama, jer se efikasnije uspostavlja ravnoteza izmedu redukovanog korenovog sistema i nadzemnog dela vocke. Veliki nedostatak jesenje sadnje, posebno ako zasad nije ograden, je velika mogucnost krade sadnica. U takvim uslovima i zecevi i poljski misevi mogu ostetiti deblo sadnica u tolikoj meri da izazovu njihovo susenje. Zato je pri jesenjoj sadnji zastita sadnica neophodna. Ona moze biti mehanicka ili hemijska. Dobre rezultate daju i kasna zimska sadnja, posebno ako su sadnice ujesen pripremljene za sadnju sa skracivanjem korenovog sistema i ako su bile dobro utrapljene. Kasna prolecna sadnja nije za preporuku. Bez apsorpcionog korena kasno posadene sadnice su vrlo osetljive na susu, pogotovo ukoliko u prolece duvaju topli i suvi juzni i jugoistocni vetrovi. Potreba posadenih sadnica za zalivanjem je velika, one se teze primaju i imaju znatno slabiji porast sto se kasnije odrazava na visinu prinosa. Kopanje jamica sa sadnju Jamici za sadnju otvaraju se neposredno pred sadnju. Kopanje se vrsi tik uz merkere, kojima je obelezeno sadno mesto i uvek sa iste strane markera, pri cemu se vodi racuna da markeri ostanu nedirnuti. Ako se za sadnju koristi ravnjaca onda se jamic kopa izmedu dva markera. Precnik sadnog mesta treba da je nesto veci od precnika korena sadnice, da bi se zile nesmetano smestile u jamic i zauzele sto prirodniji polozaj. Neposredna priprema sadnica za sadnju Priprema sadnica za jesenju sadnju izvodi se u danu sadnje. Sadnice se pregledaju i vrsi se poslednje kontrola njihove ispravnosti. Sve ostecene, nekvalitetne i zdravstveno neispravne sadnice se odstranjuju. Na zdravim sadnicama se skrate osnovne zile korenovog sistema na duzinu 15-20 cm. Na pokidanim zilama obnavljaju se preseci do zdravog mesta. Ako se vrsi kasna zimska sadnja ili rana prolecna sadnja pozeljno je da se prirema sadnica za sadnju obavi posle njihovog vadenja iz rasadnika, a pre trapljenja. Na taj nacin se postize zarastanje rana na osnovnim zilama do momenta sadnje i one ne trose snagu za ponovno zarastanje rana u prolece. Napravljeni preseci moraju biti pravi, a ne kosi, jer su pravi preseci najmanji i najlakse zarastaju. Sitne zile ne treba uklanjati niti skracivati ako su zdrave. Nacin sadnje

Sadnja se uvek obavlja na priblizno istoj dubini na kojoj je sadnica bila u rastilu. Dubina sadnje se lako odreduje po boji kore. Deo sadnice koji je bio u zemlji je svetliji od dela koji je bio iznad zemlje. Sadnju obavljaju dva lica. Jedan radnik stavlja sadnicu u centar jamica, drzi je u vertikalnom polozaju i proverava da li je u istom pravcu sa markerima. Ako se koristi ravljaca za sadnju onda se sadnica postavlja u srednji urez, a markeri u bocne ureze na ravnjaci. Drugi radnik preko korena sadnice nabacuje rastresitu i umereno vlaznu zemlju. Laganim povlacenjem sadnice omogucava se bolje popunjavanje prostora izmedu zilaZemlja se lagano nagazi da bi se istisnuo vazduh i sto bolje uspostavio kontakt izmedu zemljista i zila. Ponovo se dodaje nova zemlja i vrsi njeno gazenje. Kada se jamic skoro pun sa zemljom sadnica se zalije sa oko 10 l vode (neophodno je ako se sadnja obavlja krajem zime, a posebno u prolece). Po upijanju vodeu jamic se doda 100-150 grama NPK dubriva. Pozeljno je, ako je na raspolaganju, dodati i 2-3 lopate stajnjaka. Na kraju jamic se potpuno zatrpa zemljom. Sadnja je dobro obavljena ako se sadnica ne moze iscupati laganim povlacenjem rukom i ako stajnjak i mineralno dubrivo nisu dosli u direktan kontakt sa zilama korenovog sistema.

Mr Dragan Radivojevic, asistent Poljoprivredni fakultet - Zemun Like

Ko hoce da postane bogat neka ide medju siromahe Odgovor Odgovor sa citatom Zahvalio se Bloguj Post 6. Nostradamus

Registrovan od Aug 2009 Lokacija Stari Ras Postova 14.750 7. Dodatne Informacije

#3

12-01-2012 06:12

Sistemi gajenja sljive Izbor sistema gajenja Preporuceno rastojanje sadnje, ako se kao podloga koristi dzanarika, za navedene sorte sljive je 4-5 m izmedju redova, a unutar reda 2-4 m. Gustina sadnje uslovljava intenzitet rezidbe i neophodnost primene mera za ubrzavanje rodnosti (razvodjenje i savijanje grana). U zasadima velike gustine, sa malim rastojanjem izmedju vocaka mora se primeniti intenzivna zimska ali i jedna do dve letnje rezidbe za smanjenje bujnosti stabala sljive. Takodje se za ubrzavanje rodnosti grane moraju povijati i razvoditi. Preporuceni oblici krune su za zasade sa redjom sadnjom piramidalna kruna i kotlasta kruna, a za guste zasade (sa vise Piramidalna kruna kod od 1000 stabala sljive po hektaru) vreteno. sorte sljive Stenlej pri razmaku sadnje 5x4 Piramidalna kruna Ima 7-9 jakih, dugackih ramenih grana na jasno formiranoj centralnoj vodjici. Visina krune je 3-4 m. Ugao pod kojim izrastaju grane je 45-60 stepeni. Formira se u uslovima kada je rastojanje sadnje vece od 4x2,5 m. Kotlasta kruna Ovaj oblik krune je bez centralne vodjice. Ima tri do cetiri skeletne grane rasporedjene medjusobno na podjednakom rastojanju. Ugao koji grane zaklapaju sa vertikalom je 40-45 stepeni. Na njima se obrazuje nekoliko serija sekundarnih grana na kojima su smesteni nosaci rodnih grancica. Uklanjanjem centralne vodjice postize se bolja unutrasnja osvetljenost krune. Ovaj oblik je posebno pogodan za japanske sorte sljive. Osnovni nedostatak je nemogucnost njegove primene u veoma gustoj sadnji sljive. Vreteno To je piramidalna forma koja se formira na stablima sljive ako je Gusta sadnja sljive rastojanje sadnje manje od 4 x 2,5 m. Ima jasno formiranu sa vretenastom centralnu vodjicu i spiralno (kruzno) raporedjene kratke skelete formom krune grane, koje izrastaju pod uglom od 90 stepeni. Otvoreni rast grana jako povecava rodnost i smanjuje bujnost stabala sljive. Za skeletnu granu se ostavlja svaka umereno bujna grancica sa povoljnim uglom rasta. Ako ugao rasta nije dobar, moraju se razvoditi i savijati. To se radi sa cackalicama, stipaljkama ili sa tegovima. Pravilno formiranje oblika krune, posebno u gustoj sadnji, moguce je samo uz razvodjenje grana koriscenjem razlicitih pomagala (cacakalice, stipaljke, tegovi) Dovodjenje skeletnih grana sljive u horizontalni polozaj pozitivno utice na postizanje ranih i visokih prinosa Mr Dragan Radivojevic, Poljoprivredni fakultet Zemun o Like

Ko hoce da postane bogat neka ide medju siromahe Odgovor Odgovor sa citatom Zahvalio se Bloguj Post 8. Nostradamus

Registrovan od Aug 2009 Lokacija Stari Ras Postova 14.750 9. Dodatne Informacije

#4

12-01-2012 06:12
Izbor sorti sljive
Vecina sorti sljive je samooplodna pa su moguci jednosortni zasadi, mada bolje radjaju ako se obezbede sorte oprasivaci. Pri izboru sorte treba obratiti paznju na sledece momente od kojih zavisi ekonomicnost proizvodnje sljive: Upotrebna vrednost plodova, mogucnosti realizacije plodova pojedinih sorti na trzistu, prilagodljivost sorte podrucju i podneblju gde ce biti lociran zasad i dr. Za gajenje na vecim povrsinama mogu se preporuciti sledece sorte: Cacanska lepotica Stvorena je u Institutu za vocarstvo u Cacku. Okalemljena na dzanarici je krzljiva do sredne bujna sorta. Rano prorodi i radja redovno i obilno u svim uslovima.Ova sorta sazreva krajem jula meseca.

Plod je srednje krupan, prosecne mase 30 do 40 grama, okruglastog oblika i vrlo privlacnog izgleda. Vrlo kvalitetna sorta sljive, ciji plodovi su prvenstveno namenjena stonoj potrosnji. Od plodova se, ako dobro sazru, moze dobiti veoma kvalitetna rakija. Sorta Cacanska lepotica Osetljiva je na plamenjacu i rdju. U normalnim uslovima ne pati od monilije (susenja cvetova i grancica i trulezi plodova). Tolerantna je na sarku sljive sto se smatra njenim posebnim kvalitetom.

Stenlej Americka sorta. Stablo je srednje bujno. Rano prorodi i radja redovno i obilno. Zahteva redovnu i ostru rezidbu. Sazreva krajem avgusta, deset dana pre pozegace. Plod je krupan, oko 35 grama, sladunjavog ukusa i osrednjeg kvaliteta. Dobro podnosi transport. Plodovi sorte stenli mogu se koristiti za potrosnju u svezem stanju, smrzavanje susenje i preradu u rakiju i druge proizvode. Rakija je solidnog kvaliteta ako plodovi dobro dozru i primeni se posebna tehnologija spravljanja rakije. Tolerantna je na sarku sljive, pa se moze gajiti u veoma zarazenim podrucjima. Otporna je na plamenjacu i rdju sljive. Veoma je osetljiv na moniliju (susenje cvetova, grancica i truljenje plodova). Takodje, veoma je podlozna napadu sljivine ose tako da je hemijska zastita neophodna. . Cacanska rodna Stvorena je u Institutu za vocarstvo u Cacku. Predstavlja jednu od ekonomski najzancajnijih sorata u novim sljivicima Srbije. Srednje je bujna sorta. Odlicne je rodnosti, ali zahteva ostru i redovnu rezidbu radi postizanja redovnih i obilnih prinosa sa visokim kvalitetom ploda. Zri kada i stenlej. Plod je srednje krupan 25-30 grama. Meso ploda je zuto, cvrsto, slatkonakiselo, prijatnog ukusa i dobrog kvaliteta. Kostica je sitna i lako se odvaja od mesa. Plodovi su univerzalne namene. Daje vrlo kvalitetnu rakiju. Sorta Cacanska rodna Najveca mana je osetljivost na sarku, ali su stete manje nego kod pozegace. Otporna je na moniliu. Pozegaca Sazreva u prvoj polovini septembra. Plod je sitan, oko 17 grama ali vrhunskog kvaliteta, tako da je odlicna za preradu posebno u rakiju. Veoma je osetljiva na sarku sljive pa je njeno gajenje dovedeno u pitanje. Moze se gajiti jedino u nezarazenim podrucjima i sa upotrebom zdravog sadnog materijala. Pored toga osetljiva je na plamenjacu i rdju sljive. Za gajenje na manjim povrsinama u pojedinim lokalitetima sa specificnim agroekoloskim uslovima, mogu se preporuciti sorte namenjene potrosnji u svezem stanju: cacanska rana, kalifornijska plava, valerija, grossa di felicio, ali i neke sorte japanske sljive: Autumn giant, TC sun i dr. Sorta Grossa di felicio Mr Dragan Radivojevic, asistent Poljoprivredni fakultet - Zemun o Like Ko hoce da postane bogat neka ide medju siromahe Odgovor Odgovor sa citatom Zahvalio se Bloguj Post 10.

Nostradamus

Registrovan od Aug 2009 Lokacija Stari Ras Postova 14.750 11. Dodatne Informacije

#5

12-01-2012 06:13
Izbor podloge i sadnica sljive
Izbor podloge U nasim uslovima se, kao podloga za proizvodnju sadnica sljive, uglavnom koristi sejanac Dzanarike. Najveci nedostatak ove podloge je prevelika bujnost i velika heterogenost sadnica. Postoje klonovi Dzanarike koji se razmnozavaju vegetativno, najcesce kulturom tkiva. Koriscenjem vegetativno razmnozenih podloga postize se dobra ujednacenost sadnica. Medjutim, koriscenje vegetativno razmnozene dzanarike kod nas je retkost. Neke druge podloge manje bujnosti, kao sto su: MRs, Istara ili ferciana u nasim uslovima su nedovoljno ispitane, tako da se ne mogu preporuciti za masovniju upotrebu. Izbor sadnica Osobine sadnica imaju presudan uticaj na prijem, porast, prinos i kvalitet sljive. One moraju biti: - Garantovano zdrave, bez prisustva virusa sarke sljive - Od deklarisane sorte i podloge - Umereno bujne sa dobro razvijenim korenovim sistemom - Dobro razvijenim zimskim pupoljcima u zoni krune za formiranje skeletnih grana. - Pozeljno je da u zoni ukrosnjavanja imaju najmanje 5 prevremenih grancica duzine najmanje 20 cm. Zasadi podignuti sa sadnicama sa prevremenim grancicama ranije ulaze u period pune rodnosti.

Izgled sadnice sljive loseg kvaliteta

Mr Dragan Radivojevic, asistent Poljoprivredni fakultet - Zemun Like

Ko hoce da postane bogat neka ide medju siromahe Odgovor Odgovor sa citatom Zahvalio se Bloguj Post 12. Nostradamus

Registrovan od Aug 2009 Lokacija Stari Ras Postova 14.750 13. Dodatne Informacije

#6

12-01-2012 06:13
Oskorusa

Oskorusa (Sorbus domestica L.) je retka vrsta i u Srbiji je zastupljena sporadicno. Raste kao pojedinacno drvo, redje u grupama, najcesce na livadama ili retkim sumama hrasta, graba i cera, a ne podnosi bukvu i bor. Heliofitna je biljka i srece se na nadmorskoj visini od 300-700 m. Stabla su uglavnom stara (vise od sto godina) veoma bujna i dobre rodnosti (100-300kg po stablu). Plod oskoruse je sitan, najcesce jabukolike ili kruskolike forme, dosta kiseo i trpak, a kada ugnjili vrlo je ukusan i hranljiv. Najcesce se koristi za jelo u svezem stanju (gnjili plodovi), zatim za spravljanje zelea, kompota, a ponekad i za susenje ili proizvodnju rakije. Ima lekovita svojstva pa se dosta koristi u narodnoj medicini (protiv dizenterije i bubreznih bolesti). Plod oskoruse poboljsava memoriju i povecava koncentraciju. Prof.dr Mihajlo Nikolic

Like

Ko hoce da postane bogat neka ide medju siromahe Odgovor Odgovor sa citatom Zahvalio se Bloguj Post 14. Nostradamus

Registrovan od Aug 2009 Lokacija Stari Ras Postova 14.750 15. Dodatne Informacije

#7

12-01-2012 06:14
Primena retardanata u uzgoju jabuka

Intenzifikacija sistema guste sadnje predstavlja jednu od osnovnih tendencija u savremenom vocarstvu. Povecanje broja stabala po jedinici povrsine uslovljeno je smanjenjem bujnosti vocaka. Time se postize ranije stupanje u rod, veci prinosi po jedinici povrsine, lakse obavljanje berbe, rezidbe i zastite od bolesti i stetocina, kao i brze vracanje sredstava ulozenih u podizanje zasada. Regulisanje vegetativnog rasta, pored izbora podloge i mera rezidbe, moze se vrsiti i pomocu retardanata-sintetickih inhibitora rasta. Primena ovih materija je znacajna jer obezbedjuje brzo smanjenje bujnosti uz mali utrosak ljudskog rada. Smanjenjem rasta mladara smanjuju se troskovi rezidbe, apoboljsava se osvetljenost i provetrenost u unutrasnjosti krune, sto rezultira boljom obojenoscu i kvalitetom plodova. Hranljive materije se, umesto na rastenje mladara, usmeravaju na diferenciranje cvetnih pupoljaka, sto u narednoj godini dovodi do obilnijeg cvetanja i povecanja prinosa. Daminozid i paklobutrazol su jedni od najvise izucavanih i primenjivanih retardanata u vocarstvu.

Jednokratno prolecno tretiranje daminozidom moze obezbediti uspesnu kontrolu vegetativnog rasta, kao i povecanje prinosa u narednoj godini. Za razliku od njega, paklobutrazol obezbedjuje efikasno inhibiranje rasta samo ako se obezbedi veci broj tretiranja. Za praksu se moze preporuciti 3-5 prskanja sa koncentracijama 200-500 mg/kg, zavisno od bujnosti sorte. Pri tome ne treba obavljati tretiranje u periodu do tri nedelje posle punog cvetanja, jer ono moze prouzrokovati proredjivanje plodova i smanjenje prinosa. Proucavani retardanti mogu naci primenu kod mladih stabala, u drugoj i trecoj godini posle sadnje, posebno kod sorti koje rastu suvise bujno i slabije diferenciraju cvetne pupoljke, zbog cega kasnije prorode i daju nize pocetne prinose. Dragan Milatovic Poljoprivredni fakultet, Beograd
o

Like

Ko hoce da postane bogat neka ide medju siromahe Odgovor Odgovor sa citatom Zahvalio se Bloguj Post 16. Nostradamus

Registrovan od Aug 2009 Lokacija Stari Ras Postova 14.750 17. Dodatne Informacije

#8

12-01-2012 06:14
Proizvodnja lesnika Leska treba znatno vise da se gaji na nasem prostoru, jer je najdeficitarnija od svih vocnih vrsta. Nasi ekoloski uslovi odgovaraju za njeno intenzivno gajenje, koje je vrlo ekonomicno. Po jednom hektaru godisnja vrednost proizvodnje je 15000-20000 DM, sto ne moze da se postigne ni sa jednim od ratarskih useva.

Reseni su glavni problemi tehnologije gajenja leske, obavlja se selekcija, a i introdukcija najboljih svetskih sorti koje se ispituju u nasim uslovima pa su stvoreni potrebni preduslovi za uspesno gajenje ove vocne vrste. Plodovi leske su vrlo hranljivi, transportabilni, lako se cuvaju, lome i lako im se odvaja jezgra od ljuske. Kvalitetna su sirovina, posebno u konditorskoj industriji. To su prvenstveni razlozi sto su lesnici vrlo trazena sirovina. Godisnja prosecna svetska proizvodnja lesnika je oko 500 000 tona. Ovu proizvodnju ostvaruju uglavnom Turska sa oko 315 000 tona, Italija sa oko 115 000, a daleko manje Spanija i SAD. Dominantni izvoznik je Turska sa oko 75% ukupnog svetskog izvoza. Vecina evropskih zemalja su uvoznici lesnika. Proizvodnja lesnika u Jugoslaviji je izrazito mala. Smatra se da mi podmirujemo oko 10% potreba za ovim vocem. Unasoj zemlji ce lesnik jos dugo biti deficitarno voce. Prof.dr Milovan Korac dr Slobodan Cerovic o Like Ko hoce da postane bogat neka ide medju siromahe Odgovor Odgovor sa citatom Zahvalio se Bloguj Post 18. Nostradamus

Registrovan od Aug 2009 Lokacija Stari Ras Postova 14.750 19. Dodatne Informacije

#9

12-01-2012 06:17
Aronija Zbog supstanci koje odstranjuju teke metale iz tela, aronija se preporuuje bolesnicima obolelim od raka, onima koji su bili podvrgnuti teoj operaciji, kao i rekonvalescentima. Plodovi aronije sadre i veliku koliinu karotena, koji

titi elije od oteenja, a kou od opasnih opekotina sunca. Ne zahteva prskanje, jer je otporna na bolesti i tetoine.

Aronija (Aaronia melanocarpa) je listopadni grm, bujnog rasta, koji se orezivanjem moe oblikovati u manje drvo. Svrstava se u grupu jagodiastog voa. Njena domovina je Severna Amerika, dok je u Evropi kao vona vrsta najrasprostranjenija u dravama biveg Sovjetskog Saveza. Najee se moe nai u mokrim umarcima i na rubovima movara. Drvo aronije naraste najee 1-6m, bujnog je rasta, a ljudi je rezidbom oblikuju kao manje drvo. Cesto gaji kao ukrasna biljka. Zbog visokog stepena otpornosti na mraz, izdrava zimu i do - 47C. Zato je mnogi nazivaju "sibirska borovnica". Otporna je i na suu, insekte, zagaenja i bolesti. Oprauju je pele i vetar, a u jesen listovi menjaju boju u crvene nijanse. Listovi aronije su jednostavi, poreani naizmenino. Cvetovi su mali, sastoje se od pet latica i pet listia. Plod je mala bobica (jagodica), oporog i pomalo gorkog ukusa. Upravo od oporog ukusa ploda dolazi i ime Chokeberry to znai - "opora bobica". Plodovi nisu jestivi svei jer su gorkog ukusa (osim . cnoplodne aronije), ali se esto koriste u pripremi vina, dema, aja, sirupa, kompota, likera. Takoe se koriste kao zain i boja u piima i jogurtima. VRSTE Crvenoplodna aronija Crvenoplodna aronija (Aronia arbutifolia) naraste 2-4 m u visinu, ree 6 m. Listovi su joj 5-8 cm iroki. Cvetovi su joj beli ili bledo ruiasti, otprilike 1 cm iroki. Plod je crven, 4-10 mm irok i otporan na zimu. Jedino kod ove vrste aronije, sve plod je jestiv. Crnoplodna aronija Crnoplodna aronija (Aronia melanocarpa) naraste u visinu malo manje od 1 m, a retki primerci narastu do 3 m. listovi su najee 6 cm iroki a cvetovi su beli i iroki 1,5 cm. u poetku je plod crvene boje a kad naraste, plod je crne boje, veliine 6-9 mm. Ljubiastoplodna aronija Ljubiastoplodnu aroniju (Aronia prunofolia) neki naunici smatraju hibridnom crvenoplodne i crnoplodne aronije, dok je drugi smatraju zasebnom vrstom. Plod joj je tamnoljubiaste do crne boje, 7-10 mm irok. Lekovitost Zbog supstanci koje odstranjuju teke metale iz tela, aronija se preporuuje bolesnicima obolelim od raka, onima koji su bili podvrgnuti teoj operaciji, kao i rekonvalescentima. Plodovi aronije sadre i veliku koliinu karotena, koji titi elije od oteenja, a kou od opasnih opekotina sunca. Gajenje i upotreba aronije

Odgovaraju joj manje plodna zemljita, osim peanih, glinovitih i movarnih. Sadi se u jamu dimenzija 60x60x60 cm. Na dno se stavlja sloj ljunka, zatim sloj fine rastresite zemlje, pa sloj dozrelog stajskog ubriva (da ne dodiruje koren sadnice). Na kraju se zatrpa ostatkom zemlje i obavezno zalije. Ukoliko se posade u plodnu zemlju na razdaljinu od 2 metra, grmovi aronije dostii e visinu od 2 do 4 metra. Ako je posaena u vrtu, aronija e ve druge godine cvetati (obrazuje i po 30 cvetova) a prve plodove dae u jesen. Plodova e biti vie ako raste na hranljivom zemljitu. Aronija ne zahteva prskanje, jer je otporna na bolesti i tetoine. Orezuje se prema potrebi, da bi se omoguilo podmlaivanje. Pogodna je za gajenje u manjim vrtovima zbog relativno male visine i za podizanje ive ograde. Medonosna je biljka. Plodovi aronije su ukusna poslastica i za ptice. Plod je slatko-kiselkastog ukusa i crvenog mesa, a najpribliniji je ukusu crnog aja ili crnog vina. Koristi se za spravljanje sokova, sirapa, demova (u kombinaciji sa jabukom i ljivom), kompota, likera, rakija, vina, kao fil za okolade. Sok je prijatnog osveavajueg ukusa. Osim u ishrani, plod aronije ima veliku primenu i u farmaceutskoj industriji. Bogat je antocijaninom, sadri vitamine A, B, C, E, P, minerale kalijum, kalcijum, fosfor, gvoe, jod, magnezijum, mangan, molidben. Brojna istraivanja amerikog Ministarstva poljoprivrede pokazuju da je koliina antioksidansa u plodu aronije znatno vea nego u namirnicama kao to su borovnica, brusnica ili kupina. Dragoljub Glii, Agrobiznis magazin, jul-avgust 2011 Like

Ko hoce da postane bogat neka ide medju siromahe Odgovor Odgovor sa citatom Zahvalio se Bloguj Post 20. Nostradamus

Registrovan od Aug 2009 Lokacija Stari Ras Postova 14.750 21. Dodatne Informacije

#10 12-01-2012 06:17

Uzgoj jabuka doveden do savrenstva U poslednjih 50 godina u Junom Tirolu su utrostruili proizvodnju jabuka. Sa ekstenzivnih zasada sa 150 do 300 voaka po hektaru su preli na intenzivnu sadnju od 2800 4500 voaka po hektaru. Milion tona jabuka na 18.000 hektara proizvodi 8.000 proizvoaa. To su uglavnom manji porodini posedi prosene veliine 2,5 hektara, sa izrazito visokim prosenim prinosima, sa oko 60 tona po hektaru.

Juni Tirol u severnoj Italiji jedna je od najznaajnijih regija za proizvodnju jabuka u Evropi. Godinje proizvode do milion tona tog voa, to je 10 odsto ukupne proizvodnje itave Evropske unije sa 27 lanica. Kada je re o organskoj proizvodnji, ukupna evropska produkcija je 150.000 tona, dok se u junom Tirolu od toga proizvode treina, odnosno 50.000 tona organske jabuke. U tom kraju zadruno povezivanje voara dovedeno je skoro do savrenstva. Na ovom primeru vie je nego oigleno da je kvalitet i kvantitet u proizvodnji povezan na najbolji mogui nain. Tih milion tona jabuka na 18.000 hektara proizvodi 8.000 proizvoaa. To su uglavnom manji porodini posedi prosene veliine 2,5 hektara, sa izrazito visokim prosenim prinosima, sa oko 60 tona po hektaru. Zasadi sa nalaze od 200 do hiljadu metara nadmorske visine, tako da je u proizvodnom regionu i velika razlika u mikroklimi. U ravnici vegetacija traje 240 dana sa 1900 sati sunca a za to vreme padne 850 mm kie. U brdsko-planinskom regionu vegetacija traje 215 dana sa 2200 sunanih sati sa 500 mm vodenog taloga. Iz navedenih razloga proizvodnju su organizovali na dva nivoa. Konzorcijum Vog okuplja proizvoae iz doline, dok Vip konzorcijum organizuje proizvoae na brdsko-planinskom terenu. Voari u Junom Tirolu nemaju problema sa navodnjavanjem jer poseduju dobre vodne resurse, pre svega reke. Oroivae koriste radi spreavanja teta od mraza u maju i junu. Za redovno navodnjavanje koriste drip irigaciju gde sistem kap po kap kombinuju sa oroavanjem. Tim sistemom je pokriveno 2/3 svih zasada. U poslednjih nekoliko godina grad je sve uestaliji kao i njegov intenzitet. Iz tog razloga treina zasada je pokrivena protivgradnom mreom. Standardno u vonjacima su jabuke u redu posaene na 80 cantimetara dok je meuredni razmak 3 metra i 20 centimetara, tako da po hektaru zasaeno bezmalo 4.000 stabala. Visina stabala u rodu je od 3,5 - 4 metra visine, to rezultuje visokim prinosima. U brdskim predelima razmaci su manji kao i

visina voaka. Valja napomenuti jo neke karakteristike proizvodnje jabuke u Junom Tirolu. U redu, sa obe strane voaka herbicidni pojas je 30 cm. U vonjacima su postavljeni feromonski mamci za konfuziju opasne tetoine jabukinog smotavca. Pod tim sistemom sa nalazi 12 000 hektara. U zatiti imaju problema s aavom krastavosti i pepelnicom. Jabunjake protiv aave krastavosti proseno godinje tite od 8 do 12 puta ali istiu da je to daleko manje nego u severnijim krajevima Evrope gde broj tretiranja prevazilazi 20. Jak napad bakteriske plamenjae iz 2003 se ponovio i ove godine. Od glodara stabla tite postavljanjem mrea oko debla. U zatiti protiv Ervinije ne mogu koristiti antibiotike, tako da preventivno koriste bakar ali to ne daje dobre rezultate. Vie od 90 odsto jabuka prodaju konzorcijumu. Savetodavni centar pokriva 80 odsto proizvoaa to je odlian primer javno-privatnog partnerstva. U poslednjih 50 godina u Junom Tirolu su utrostruili proizvodnju jabuka. Sa ekstenzivnih zasada sa 150 do 300 voaka po hektaru su preli na intenzivnu sadnju od 2800 4500 voaka po hektaru. Dominirajua podloga je M9. Domaini se hvale i kvalitetom zemljita gde je humus na nivou od 2-4 posto, ali se ipak primeuje pad plodnosti jer se ve 3-4 vonjaka smenjuju na istom terenu. U Junom Tirolu nema ni pedlja slobodne zemlje. Oni retki koji je prodaju za hektar trae od 250.000 do pala miliona evra, pa voari nemaju alternativu nego da jabuke ponovno sade na istom terenu. U strukturi sortimenta najvie je zlatnog deliesa, 43 odsto 15 odsto gale, 11 odsto crvenog deliesa, 9 odsto breburna i 6 odsto greni smita. U Junom Tirolu u proizvodnji jabuka utroe 600-700 radnih sati po hektaru. Polovina je za vreme berbe, 15 odsto je runog proreivanja i 10-15 odsto radnih sati se utroi na zelenu rezidbu. Poslednjih godina zbog bakteriozne plamenjae i oegotina izbegavaju zelenu pa prednost daju zimskoj rezidbi. Proizvodna cena jednog kilograma jabuka ukljuujui sortiranje, pakovanje i skladitenje je do 30 evro centi. Najnie trokove proizvodnje imaju zlatni delies i greni smit dok najvee imaju fudi i crveni delies. Po sortama se razlikuje i otkupna cena. Ona je u rasponu od 25 do 70 evro centi koliko se moe dobiti za pink lejdi. U Zavisnosti od godine udeo prve klase jabuke je 80-85 odsto. Standard za prvu klasu ploda zlatnog deliesa 6580 mm. Polovina ukupne prodaje ide na italijansko trite, treina u Nemaku dok neto manje izvoze u paniju, Rusiju, Engleski, Irsku i severnu Afriku. U budunosti se nadaju izvozu u Indiju i Kinu. Radnici za berbu dobijaju 7 do 8 evra na sat, dok ako im poslodavac obezbedi smetaj i hranu dobijaju 5 do 6 evra. Berai u Juni Tirol pristiu iz Slovake, Poljske, Ukrajine i Moldavije. ore Simovi, Poljoprivreda.info Like

Ko hoce da postane bogat neka ide medju siromahe Sorte kajsija i najoptimalnije podloge Dva najvea problema u proizvodnji kajsije su izmrzavanje cvetova od poznih prolenih mrazeva i prevremano suenje stabala (apopleksija). Sa ciljem da se unapredi proizvodnja

kajsiju treba saditi u odgovarajuim agroekolokim uslovima, koristiti sadnice sa posrednikom, bezvirusni sadni material, kombinovati sorte u zasadu, tititi voke od izmrzavanja, obavljati zelenu rezidbu, navodnjavati zasade sa zatravljivanjem.

Proizvodnja kajsije u Srbiji je deficitarna. Suenje stabala ove vone vrste usled apoplcksije, kao I izmrzavanje pupoljaka i cvetova, uticalo je na visinu i promenjivost proizvodnje iz godine u godinu. Ubudue pri podizanju zasada treba birati kasnocvetne sorte koje su kalemljene visoko u kruni, gde se kao posrcdmk (deblotvorac) preteno koriste sorte ljiva (stenlej, aanska lepotica i crni trn). Prilikom izbora sorti, treba koristiti one razliitog vremena sazrevanja, od najranijih (krupna rana, aurora, ninfa), preko srednje ranih (cegledi bibor, segdinski mamut, roksana, ambrozija, ligeti orija, bademolika, maarska najbolja), do poznih sorti (kekemetska rua, luizet, umberto i dr.), Poslednjih nekoliko godina, dobre proizvodne osobine pokazale su novosadske sorte i selekcije: novosadska rodna, NS- 4, NS- 6 i novosadska kasnocvetna i selekcija DM-1. Podloge za kajsiju Za ovu vonu vrstu jo nije izabrana prava podloga. Najee se koriste generativne podloge, uglavnom sejanci danarike (Prunus cerasgfera L.), Meutim, ona nije najbolje reenje za kajsiju, jer su voke kalemljene na njoj bujne, u jesen kasnije zavravaju vegetaciju, a u prolee ranije poinje kretanje sokova i zato ona vrlo esto strada od mrazeva. Pored toga, kajsija na danarici u velikoj meri strada od apopleksije i plodovi su dosta sitni. Ovi nedostaci se u poslednje vreme veoma uspeno otklanjaju korienjem posrednika, tj. pojedinim sortama ljiva (poegaa, stenlej, aanska lepotica, krupna zelena renkloda, crni trn). Istraivanja uria i Keserovia (1994) su pokazala da razliite sorte daju razliite rezultate na pojedinim posrednicima. Prvo se na sejancu danarike pri zemlji kaleme navedene sorte ljiva, a zatim se na visini od 100-120 cm kaleme sorte kajsije. Ovakav nain proizvodnje sadnica kajslje, poznat kao kalemljenje na visoko ili u kruni, je danas u pojedinim rasadnicima najzastupljeniji. Prema dosadanjim istraiivanjima, kao najbolja generativna podloga za kajsiju se pokazala beloljiva, posebno za peskovita zemljita. Za proizvodnju sejanaca je najbolje koristiti seme sa tipova beloljive koji imaju krupne plodove, kod kojih se meso lako odvaja od kotice i koji sazrevaju krajem jula. Kajsija kalemljena na ovoj podlozi daleko manje strada od apopleksije, obilnije raa, a plodovi su krupniji i kvalitetniji nego na ostalim podlogama. Posebno su dobri rezultati ako se kajsija kalemi na 80-100 cm od zemlje. Pored ovih generativnih podloga koristi se I domaa kajsija sitnog ploda (zerdelija) za peskovita zemljita i badem za toplije krajeve i suvlja zemljita. U poslednje vreme ine se pokuaji da se crni trn iskoristi kao posrednik za proizvodnju sadnica kajsija za guste zasade. Od vegetativnih podloga, za kalemljenje kajsije dolaze u obzir izdanci beloljive i novija vrsta Piksi (Piksy), Isthara, Mr. S 2/5, Penta, Rubira, Franco, VVA-1 itd. Zoran Keserovi, Vladislav Ognjanov, Biserka Vraevi, Nenad Magazin