Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
0Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Hodel Robert Selimovic

Hodel Robert Selimovic

Ratings: (0)|Views: 4 |Likes:
Published by kahrovicka

More info:

Published by: kahrovicka on Apr 05, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/05/2013

pdf

text

original

 
1
Robert HodelMUSLIMANSKI PODTEKST (
TVR
 Đ
 AVA
)
1
 
Polazna ta
č
ka diskusije koja sledi je pitanje: Da li Selimovi
ć
u romanu
Tvr 
đ 
ava
 (1967.-1970.)
2
vodi prikriven diskurs o religioznom identitetu bosanskih Musli-mana koji su od 1969. godine priznati kao narod?Kao što je ve
ć
atributom „prikriven“ nazna
č
eno, ovaj diskurs ne predstavlja jednu od centralnih tema romana. Stoga treba, pre nego što pre
đ
emo na ovo pitanje, da odredimo njegovo mesto unutar semanti
č
kog žarišta romana. Osla-njaju
ć
i se na širu sekundarnu literaturu, razlikujemo istorijski, egzistencijalni, politi
č
ki i religiozni sloj zna
č
enja.
1. O istorijskom sloju zna
č
enja
Roman po
č
inje povratkom protagoniste iz „Ho
ć
ina“, iz „daleke zemlje ruske“(21
3
).
Č
italac je sklon da najpre pomisli na razaraju
ć
u bitku iz 1621. god. koja jeu Evropi proslavljena kao prva kopnena pobeda protiv Osmanskog Carstva.Tada su Jani
č
ari odbili da nastave poražavaju
ć
i napad na utvr 
đ
eni logor poljsko-litvanskog saveza. Poga
č
nik (1990, 190) dakako pominje pored bitke iz 1621.god. jednu drugu bitku kod Ho
ć
ina (1673.), u kojoj su „Poljaci pobijedili turskuvojsku“, da bi potom ustanovio, da u romanu ne postoji „
č
vrsto uporište“, „okojoj je bitki rije
č
“ (isto, 190). Otvoren prema oba datuma ostaje i Dereti
ć
 (1983, 628) smeštaju
ć
i radnju u „XVII vek“. Nezavisno od toga, da o
č
igledno postoji premalo osnove da bi se moglozaklju
č
iti, o kojoj se od dve bitke iz 17. veka zapravo radi, ipak se na bazi protagonista i njihovih radnji, uloge vere, hijerarhijskih odnosa, ponašanja polo-va, represije i bestidnog nasilja može doku
č
iti, zašto Begi
ć
(1977 // 1998, 403)smatra da je istoriografska dimenzija romana tako zna
č
ajna: „Zaista, Tvr 
đ
ava sasvom svojom historijsko-hroni
č
arskom gustinom i realizmom govori o najegzo-ti
č
nijoj Bosni bez trunka egzotizma“.Roman, dakle, opisuje u okviru više slojeva zna
č
enja i
istorijsku realnost 
 bosanskog vilajeta
4
i time se svrstava u Andri
ć
evu tradiciju pripovedanja.
1
 
Č
lanak je prvobitno objavljen u Zborniku: Meša Selimovi
ć
. Dijalog s vremenom na raz-me
đ
i svjetova. Ur. Sava An
đ
elkovi
ć
i Paul-Louis Thomas. Sarajevo 2011, 126-141.
2
Datumi se odnose na vreme nastanka romana (upor. Selimovi
ć
1983, 191;
Sje
ć
anja
).
3
 
О
vde i u nastavku citiramo samo uz oznaku stranice iz
Tvr 
đ 
ave
(Selimovi
ć
1987).
4
Upor. uz to Palavestra (1990, 17-22), koji Selimovi
ć
a vidi manje kao „hronistu“ nego kao„topologa“ u smislu istraživanja kulturnog prostora.
 
2
Upadljivo je ipak, da gore procenjeno vremensko fiksiranje za 17. vek,naime, protivre
č
i u tekstu pomenutim istorijskim figurama. Tako na primer,slika sultana Abdula Hamida, koju je Mula Ibrahim obesio ispred magaze (39),može se odnositi na dva osmanska vladara, od kojih nijedan nije živeo u 17.veku. Vreme vladavine Abdulhamida I., koje je pre svega bilo ozna
č
enofinansijskim krizama i ustancima, pada u period izme
đ
u 1774.-1789., aAbdulhamid II., pod
č
ijim sultanatom se odigrao tzv. Hamidski masakar Jermena, vladao je od 1876.-1909. Uzmimo u obzir pri tome pominjanje „bra
ć
eMori
ć
a“, koji su „dvadeset godina“ ranije pogubljeni („Prije dvadeset godina, zavrijeme pobune bra
ć
e Mori
ć
a i Sari-Murata, pobjegao je u Valjevo“, 45) (dakle1756. god.), tako ovaj datum (1776.) govori u prilog vremena Abdula Hamida I.,i utoliko o
č
iglednija biva diskrepanca u odnosu na „Ho
ć
in“ iz 17. veka.Dakako, da u tekstu postoji i mogu
ć
nost da se zamisli hronološka stringenca.Pošto se u romanu o bici kod „Ho
ć
ina“ pominje malo toga istoriografskog, ovajdoga
đ
aj bi mogao u osnovi da se i postavi u okvir rusko-turskog rata od 1768.-74. Bitke izme
đ
u Rusije i Osmanskog Carstva tako
đ
e su se odigravale kodHo
ć
ina 1768., 1769., 1788. i 1807. „Ho
ć
in“ se dakle, veoma lako može povezatisa vremenom vladavine Abdulhamida I. Osim toga, u ovo vreme tako
đ
e pada utekstu pomenuta „dubi
č
ka vojna“ (142), u kojoj Ramizov otac umire (tzv. „Du- bi
č
ka bitka“ izme
đ
u Austrije i Osmanskog Carstva odigrala se 1788.).Kao ukaz na vreme Abdulhamida I. može se u nastavku uzeti u obzir i izjavaautora u
Vjesniku
(1968.). Selimovi
ć
je ovde govorio o „bosanskoj trilogiji“, u
č
ijem se drugom delu (
Tvr 
đ 
ava
) radi o sarajevskom hronisti Bašeskiji
5
(upor.Popovi
ć
1988, 101). Mula Mustafa Bašeskija je živeo od 1732.-1809. Tako
đ
e, niovi biografski podaci ne protivre
č
e smeštanju radnje u poslednju tre
ć
inu 18.veka.Bez obzira na mogu
ć
e razrešenje vremenske diskrepance ostaje argumenat,da
ć
e
č
italac biti sklon da „Ho
ć
in“ pre smesti u 17. vek (upor. Dereti
ć
1983,628). A pošto je isklju
č
eno, da Selimovi
ć
nije bio svestan vremenske nedosled-nosti izme
đ
u 17. veka i smrti bra
ć
e Mori
ć
a, name
ć
e se drugo tuma
č
enje zamrše-nih vremenskih odnosa: Možemo da pretpostavimo, da je Selimovi
ć
time daoznak, da roman ne treba samo (ili primarno)
č
itati na istorijskoj ravni. Da sa timu vezi može biti nekakav politi
č
ki ra
č
un, bi
ć
e objašnjeno u tre
ć
em deluizlaganja.
5
U
Sje
ć
anjima
Selimovi
ć
jasno povla
č
i svoje ranije izjave: „Ovo je
trebalo da bude
roman oMula Mustafi Bašeskiji“ (Selimovi
ć
1983, 191).
 
32. Egzistencijalni sloj zna
č
enja
6
 
Ve
ć
ina sekundarne literature o Selimovi
ć
u bavi se opšte ljudskim pitanjima kaošto su: odnos individue i države, vere i slobode, savesti i sklonosti, krivice i mo-
ć
i, ljubavi i smrti, pesnika i gra
đ
ana. Pri tome ne mali broj istraživa
č
a ukazujena impulse iz francuskog egzistencijalizma (upor. npr. Anninskij 1973, 147;Begi
ć
1973, 11; Mirkovi
ć
1973, 182; Petrovi
ć
1973, 76
7
) O zna
č
aju egzisten-cijalizma za njegovo delo govorio je i sam Selimovi
ć
:
Li
č
no svi
đ
a mi se filozofija egzistencijalizma. Život je apsurdan, a ipak 
ć
u da živim,uprkos svemu. Tu ja nalazim onu jedru, energi
č
nu odbranu od svake slabosti koju bitežina života mogla da nametne. Volim ono Kamijevo: imam pravo da se ubijem, aline
ć
u. Živjeti muci u inat, kako bi kazali moji bosanski seljaci (O zlu i dobru. Razgovor vodili: Miroslav
Đ
urovi
ć
i Zuvdija Hodži
ć
// Selimovi
ć
1990, 271).
Za
č
itanje
Tvr 
đ 
ave
, koje je usmereno na
conditio humana
u smislu kontekstu-alno nezavisne, opšteljudske situacije, postoje – pored
č
esto citiranih Selimo-vi
ć
evih komentara sopstvenih dela
8
– tako
đ
e jasni ukazi koji su tekstualnoimanentni.Sa jedne strane u Selimovi
ć
evoj prozi, sli
č
no kao i kod Andri
ć
a univerzalniiskazi zauzimaju klju
č
nu ulogu. U
Tvr 
đ 
avi
su, pri tome, skoro svi likovi nosiocitakvih opštih istina.
Č
ini se, da autor sa svojim protagonistima, koji se, sli
č
nokao kod Dostojevskog, naizmeni
č
no „proziru“, vodi prodorne filosofske razgo-vore. Ne samo da npr. Ramiz predstavlja jednog nesebi
č
nog revolucionara, koji je blizak pripoveda
č
u u prvom licu, Ahmetu (i time i samom autoru), ve
ć
tako
đ
eduboko povre
đ
en, na osvetu koncentrisan Šehaga zastupa jedan deo duše pripoveda
č
a. (Smrt njegovog sina lako asocira na smrt Selimovi
ć
evog brataŠefkije).
Č
ak i šturi zastupnik „zakona“ Avdaga predstavlja filosofski ozbiljnodiskutovanu poziciju. Isto tako markantni i vredni citiranja su univerzalni (gene-
 
6
O ovom egzistencijalnom sloju koji se u prvoj liniji bavi pitanjem, kako se potraga zali
č
nom sre
ć
om da povezati sa odgovornoš
ć
u za društvo u celini, upor.
č
lanak „Funkcijamirisa u Selimovi
ć
evom romanu
Tvr 
đ 
ava
“ (Hodel 2010, 135-147).
7
„Selimovi
ć
ev roman [
 DiS 
] u našoj literaturi je zapravo prvi egzistencijalisti
č
ki romanesknirukopis, jer su u njemu svi akcenti stavljeni na egzistenciju kao suštinsku pretpostavku“(Petrovi
ć
1973, 76).
8
Informativna je ve
ć
ranija verzija naslova romana:
Grad koji ne postoji
(Poga
č
nik 1990,191). O aktuelnom naslovu, koji nije ništa manje simboli
č
an, piše Selimovi
ć
u
Sje
ć
anjima
:
 
„Tvr 
đ
ava je svaki
č
ovjek, svaka zajednica, svaka država, svaka ideologija“ (Selimovi
ć
 1983, 191).U intervjuu sa
Vjesnikom
1970. govori Selimovi
ć
o romanu
Tvr 
đ 
ava
: „On je vezan zaBosnu samo utoliko što se u njoj doga
đ
a, a vremenski je bez okvira. Sve što je u njemure
č
eno dogodilo se jednom negdje, negdje se doga
đ
a, negdje
ć
e se dogoditi...“ (348).Upor. tako
đ
e Poga
č
nik (1990, 195): „Posve je opravdano, naime, re
ć
i da
Tvr 
đ 
ava
i ne predstavlja opis nekog bosanskog zbiljskog doga
đ
aja, nego je stvorena i izmišljena samozato da bi se literarno predo
č
ila jedna spoznaja o
č
ovjekovoj sudbini uop
ć
e.“

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->