14.putokaz - Regionalna Politika Evropske Unije I Balkan

6
decembar / 2007.
ISSN 1452-5348
P
U
T
O
K
A
Z
Asocijacija za evropske integracije
Association for European Integrations
TEMA BROJA
REGIONALNA POLITIKA
EVROPSKE UNIJE I BALKAN

ANALIZE
DOGOVOROM DO UGOVORA
FENOMENI
NA BIROKRATSKOM OLIMPU
DOSIJE
DRAVA I CRKVA
Putokaz
asopis za pravna, politika i kulturna pitanja evropskih integracija
Glavni i odgovorni urednik
Neboja uri
Urednik izdanja
Veljko Rackovi
Redakcija
Jelena Rodi Sr an Smiljani
Silvana Pop Koci Dajana Radivojevi
Jelena Jaki Ana Hrnjak
Ljiljana Ili mr Zoran oljaga
Dragana Lehocki Vojin Bilji
Mirjana Samardi mr Milo Androvi
Izdava
www.integracije.org
E-mail: putookaz@yahoo.com
Dizajn, priprema:
ERROR DESIGN, Beograd
Tira: 600
ISSN 1452-5348
Beograd, decembar 2007.
Objavljivanje ovog asopisa pomogao je
FRIEDRICH EBERT STIFTUNG
Putokaz
Decembar 2007
Pod Iupom
Knjiga mrtvih 2
7ema broja
Regionalna politika EU i Balkan
Formula za smanjenje razlika 3
Glas regionalnih i lokalnih vlasti 8
Vaga za tano merenje 12
Komije i susedi na istom putu 17
Struktura strukturnih fondova 23
AnaIize
Dogovorom do Ugovora 27
Vozni red za Orijent ekspres 31
Spoljnopolitika orijentacija Srbije 37
7ranzicija
U raljama promena 44
Fenomeni
Na birokratskom Olimpu 50
Dosije: drava i crkva
Izmeu dva carstva 55
Na margini
Pad imperije 61
itanje znakova
Seizmolozi kau da jakom, ruilakom
potresu, po pravilu, prethodi serija lakih
podrhtavanja koji najavljuju glavni udar.
Dve su skale kojima se meri snaga
zemljotresa: Merkalijeva i Rihterova, ali se za
procenu moguih rtava i tete u medijima
poslednjih godina odomaila ova druga.
U zavisnosti od strukture tla i standarda
gradnje, zemljotresi od pet do sedam stepeni
su razarajui i ponekad katastrofalni. Oni od
osam i devet stepeni su kataklizmiki dolazi
do promene reljefa. One od deset stepeni nee
imati ko da izmeri.
Kada bismo umeli da tumaimo one
prethodne, upozoravajue drhtaje, moda
bismo mogli da izbegnemo gotovo izvesnu
razornost onih potonjih.
Kako se blii trenutak odluke o buduem
statusu Kosova i Metohije, sa raznih
strana Belgija, Irska, Korzika, Baskija,
Gruzija, Abhazija, Bosna stiu izvetaji o
podrhtavanju. Znakovi su tu. Uvek su i bili
pie Andri pitanje je samo da li umemo
da ih vidimo.
2 Putokaz Decembar, 2007
Knjiga mrtvih
Na Sajmu knjiga u Frankfurtu predstavljena je i
knjiga Da me ne zaboravi, koju je nemaka autorka
Kristina Graf napisala po povratku iz Ugande. U
poslednjih sedam godina, od side je u Ugandi umrlo
oko milion ljudi. Rauna se da e, u naredne tri
godine, dva i po milona dece ostati bez roditelja. Kako
je Uganda zemlja uglavnom usmenog predanja, a
bolest e pokositi mahom srednju generaciju, roditelji
esto nee biti u prilici da svojoj jo nedorasloj deci
usmeno predaju vane poruke, savete, rituale i prenesu
seanja. Stoga je povedena akcija sastavljanja knjiga
uspomena u koju se do sada ukljuilo 40 hiljada,
dobrim delom nepismenih, ena Ugande.
Pomaui jedna drugoj, one za svoju decu, koja e
uskoro ostati siroad, zapisuju i upotpunjavaju crteima
istoriju porodice, rituale, predanja, bajke, tajne nekih
zanata, pa ak i kuvarske recepte. Takve knjiice bie
dokument o poreklu, a za mnoge i jedini predmet koji
e deca naslediti od svojih majki.
Vlastiti rep
Najpre su preimenovane ulice koje su nosile imena
sovjetskih komandanata, potom partizanskih heroja i
na kraju Bulevar AVNOJA... jer, ta e to nama. Onda
su crnokouljai poeleli da prou kroz Novi Sad, a
tovari Putin izrazio nezadovoljstvo odnosom prema
uspomeni na krasnaju armadu. Sada je bre-bolje
predloeno da se jednoj od prekrtenih ulica naziv
promeni u Bulevar antifaistike borbe. Kako su se
bee zvali oni sovjetski marali? Moda e zatrebati...
Zajedniki imenitelj
Srbija, ovako sluena i zbunjena, nekoga je izgleda
podsetila na vajmarsku Nemaku. Fireri po blatnjavim
sokacima poeli su da diu obrijane, prazne glave. U
pokuaju odbrane letvama sklonog Nenada anka
neki prvaci onoga to sebe smatra graanskim
drutvom ustvrdili su da je u bobi protiv nacizma i
faizma sve dozvoljeno i da su antifaisti po defniciji
demokrate. Ne znam zato, ali pada mi na pamet
jedan od najveih antifaista koji bi se ovom obradovao
Josif Visarionovi Staljin.
Odgovor
Da li e predstojei porast nacionalne frustracije u
sadejstvu sa rastuim socijalnim tenzijama doprineti
izgradnji demokratije u zemlji Srbiji?
Nema dileme da li znamo odgovor na ovo pitanje,
ve kako s tim odgovorom da ivimo.
Pedagogija est
Bezmalo svi koji sebe smatraju obrazovanima (esto
neopravdano) uli su za onu izreku mudrih Latina
kako je Istorija uiteljica ivota.
Ono to im niko nije rekao jeste da je re o strogoj,
surovoj i nemilosrdnoj uiteljici kod koje ponavljai ne
da nisu poloili, nego nisu preiveli.
Braderizam
Ameriki sociolog Edvard Banfld je jo 1958. godine
defnisao pojavu neega to je nazvao amoralnim
familizmom.
Amoralni familizam je vrednosni koncept u kome
pojedini politiari i javne osobe u amerikom drutvu
deluju po logici prvenstvenog sticanja vlastitog
materijalnog dobitka (ukljuujui svoju porodicu, ui
krug prijatelja i odanih stranakih kolega); u drutvu gde
preovladava amoralni familizam, malo ko e zastupati
interese zajednice ako to, pre svega i naglaeno, nije u
njegovom linom interesu.
U redu, moda su se oni prvi setili, ali mi smo to
doveli do savrenstva. Kao koarku...
POD LUPOM
Decembar, 2007 Putokaz 3
TEMA BROJA: REgiOnAlnA pOliTikA EU i BAlkAn
Velike razlike u stepenu razvijenosti
pojedinih lanica Unije zahtevaju
stvaranje mehanizma koji e pomoi da
se dispariteti smanje i povea kohezija.
Regionalna politika EU je verovatno
jedan od njenih najrazraenijih orua na
putu prema zajednikoj evropskoj kui
I
ako je ostvarenje socijalne i ekonomske
kohezije promovisano kao cilj jo
Rimskim ugovorom, velike razlike u stepenu
razvijenosti regiona su i dalje prisutne u
EU. Samo stvaranje zajednikog trita
nije automatski dovelo do skladnog i
uravnoteenog ekonomskog razvoja Unije.
Regionalne razlike je trebalo smanjiti radi
normalnog funkcionisanja EU kao celine.
Sa izraenim regionalnim disparitetima
Evropljani su se susreli jo na samom poetku,
u vreme osnivanja Evropske zajednice.
Svakim novim proirenjem EU proirivao se
i problem.
Kada danas pogledamo EU kao jedinstven
skup regiona i kad uporedimo, na primer,
region severoistone Rumunije sa Londonom
ili centralne Bugarske sa regionom Il de Frans,
slika problema postaje jasnija i laicima.
Na poetku su to bili samo regioni june
Italije i Korzika koje je trebalo ekonomski i
strukturno oporaviti. Posle prvog proirenja,
u evropsku porodicu je ula i Irska sa svojim
zapadnim provincijama, a osamdesetih
godina, najpre ulaskom Grke, zatim
panije i Portugalije, te razlike su se jo
vie produbile. Bilo je potrebno preduzeti
konkretne fnansijske mere koje bi znaajno
potpomogle regionalne ekonomije. Drugim
reima, trebalo je formulisati i formirati
evropsku regionalnu politiku.
Ugovori
ta kau osnivaki ugovori EU?
U lanu 2 Rimskog ugovora stoji da
Zajednica ima za cilj da uspostavljanjem
zajednikog trista unapreuje skladan,
uravnoteen i trajan privredni razvoj u celoj
Zajednici.
U lanu 67 se predvia postojanje Evropske
institucione banke koja ima za zadatak
da doprinosi uravnoteenom i skladnom
razvoju zajednikog trita. U tom cilju ona
pomae davanjem zajmova i garancija na
neproftabilnoj osnovi i fnansira programe za
razvoj manje razvijenih regiona.
lan 158 predvia skladan razvoj Zajednice
koji kao poseban cilj ima smanjenje razlika
u stepenu razvijenosti razliitih regiona.
lanom 159 se predvia koordinacija politika
drava lanica radi postizanja skladnog razvoja
Zajednice.
Kada se govori o regionalnoj politici EU, ne
moe se izbei pominjanje i drugih politika
Formula za smanjenje razlika
VeIjko Rackovi
0deIjenje za evropske integracije Skuptine Srbije
EU koje se dotiu ovog pitanja.
Poljoprivredna i regionalna politika
preklapaju se svojim akcijama u dosta
sluajeva. Jedan od ciljeva regionalne politike
je i razvoj poljoprivrednih regiona u stagnaciji.
Ciljevi poljoprivredne politike postavljeni u
Rimskom ugovoru drugaije su formulisani
od ciljeva regionalne politike, s tim to su
namera i oekivani rezultat isti. Te aktivnosti
su fnansirane iz fondova iz kojih se fnansiraju
i aktivnosti poljoprivredne politike.
to se tie odnosa regionalne politike i
politike konkurencije, dravna pomo, iako
defnisana kao nekompatibilna sa zajednikim
tritem, u nekim odreenim sluajevima je
dozvoljena. A to je sluaj kada ona predstavlja
pomo za unapreenje ekonomskog razvoja
podruja na kojima je standard izuzetno
nizak ili u kojima postoji visok stepen
nezaposlenosti.
Evropska komisija je 1965. godine
predstavila u svom izvetaju i prvi put najavila
formiranje jedne takve regionalne politike
koja bi imala za cilj pomo nerazvijenim
regionima i spreavanje nekontrolisanog
irenja urbanih centara.
Direkcija Evropske komisije, koja je trebalo
da formulie osnove regionalne politike,
formirana je 1967. godine. Ustanovljeni su
osnovni principi: planiranje regionalnog
razvoja, voenje akcija pomoi regionima
koji zaostaju u razvoju, graninim regionima,
regionima sa visokom stopom nezaposlenosti
i nerazvijenim industrijskim regionima.
Godine 1966, na osnovu Bresani izvetaja,
predvia se formiranje strukturnih fondova
iz kojih bi se fnansirale akcije i programi
regionalne politike. Tokom sedamdesetih
godina, drave lanice su dole do zakljuka da
se regionalni problemi mogu najbolje reavati
na komunitarnom nivou, mnogo bolje nego
na nacionalnom.
U vreme mandata predsednika aka
Delora, 1988. godine je usvojen plan kojim
je znaajno reformisana regionalna politika.
Tom reformom odreeni su principi i ciljevi
regionalne politike. Njome je predvieno 33%
sredstava iz budeta za regionalni razvoj.
Mastrihtskim ugovorom je predvieno
formiranje institucije Komiteta regiona.
Komitet regiona je savetodavno telo EU.
Komitet ima 344 lana koji reprezentuju
regionalne i lokalne uprave. Njihov mandat je
etiri godine. Komitet daje miljenja na svoju
inicijativu i kad su Savet ministara i Evropska
komisija duni da zatrae miljenje i to po
pitanjima koja se tiu obrazovanja, kulture,
javnog zdravstva, transevropske mree,
prometa, telekomunikacijske i energetske
infrastrukture, ekonomske i socijalne
kohezije, politike zapoljavanja. Glavne
odluke se, inae, donose na sednicama Saveta
ministara EU na predlog Evropske komisije i
uz saglasnost Evropskog parlamenta.
Ciljevi i principi su vie puta menjani za
svaki budetski period i prilagoavani su
okolnostima i novonastaloj situaciji.
Za period 19922000. biIo je propi-
sano est ciIjeva:
1. Razvoj i strukturne promene nerazvijenih
regiona
Pomo regionima iji je BDP manji od
75% proseka EU. Tim ciljem su u to vreme
bile obuhvaene celokupne teritorije Grke,
Portugala i Severne Irske. U Francuskoj su to
bili Korzika i prekomorske teritorije.
2. Razvoj nerazvijenih industrijskih regiona
To su bili industrijski regioni u kojima je
stepen nezaposlenosti vei od evropskog
proseka, regioni sa iroko zastupljenom
tekom industrijom. Po zvaninoj statistici,
17% stanovnika tadanje EU je ivelo u tim
regionima.
3. Dugorona borba protiv nezaposlenosti
kao i profesionalno osposobljavanje mladih i
nezaposlenih
4. Prilagoavanje radnika promenama na
tritu
To su bili programi kojima je fnansirana
profesionalna obuka zaposlenih.
5. Razvoj poljoprivrednih podruja
Regioni sa generalno niskim poljoprivred-
nim prinosima
6. Razvoj i strukturno reformisanje slabo
naseljenih regiona
Regioni sa proseno osam stanovnika po
kvadratnom kilometru
ta je bio rezultat ulaganja iz fondova EU
za taj period?
Zahvaljujui sredstvima dobijenim iz tih
fondova, etiri najsiromanije lanice su
ostvarivale godinji privredni rast u tom
periodu od po 0,4%. Stvoreno je 2,2 milona
novih radnih mesta, izgraeno 17.000 km
puteva. Ulaganja su izvrena preteno u
naunoistraivaki razvoj, turizam i sektor
srednjih i malih preduzea. U Danskoj i
Italiji je pruena znaajna pomo malim i
srednjim preduzeima u ribljoj industriji. U
Grkoj su najveu korist imala mala i srednja
preduzea koja su se bavila proizvodnjom
tepiha, a korisnici iz zemalja Beneluksa su bili
regioni na ijoj teritoriji se nalaze nacionalni
parkovi.
Za taj period je bilo potroeno 170 milijardi
evra ili treina tadanjeg budeta.
Za period 20002006. su biIa
propisana tri ciIja:
Trebalo je da ti ciljevi doprinesu ekonom-
skom razvoju, poveanju zaposlenosti, izjed-
naavanju ansi za mukarce i ene i zatiti
ivotne sredine.
Cilj 1 (teritorijalni)
Razvoj i strukturna pomo slabo razvijenim
regionima. Tu se radilo o oko 50 regiona,
u kojima je ivelo 25% stanovnitva EU sa
BDP-om manjim od 75% proseka EU. Oko
70% sredstava iz strukturnih fondova je
troeno na Cilj 1. (To su bili regioni istone
Nemake, cela Grka, juni italijanski regioni
sa Sicilijom i Sardinijom, skoro ceo Portugal,
panija bez Madrida, Katalonije, Baskije i
Aragona, zapadne i severne oblasti Velike
Britanije, prekomorske teritorije Francuske i
austrijski region Burgenland).
Cilj 1 je predviao i tranzicionu pomo za
regione koji su u prethodnom budetskom
ciklusu pripadali ovoj grupi, s tim to se po
novim kriterijumima ne mogu tu svrstati
(Kantabrija, istoni Berlin, Lisabon i Dolina
Teo, Severna Irska, Molize).
Cilj 2 (teritorijalni)
Pomo industrijskim regionima sa velikom
stopom nezaposlenih, poljoprivrednim
regionima sa manje od 100 stanovnika
po kvadratnom kilometru, sa velikim
procentom poljoprivrednog stanovnitva,
ribarskim regionima suoenim sa
drutveno-ekonomskim problemima usled
reformisanja i restrukturiranja ribarskog
industrijskog sektora i urbanim centrima
sa velikim brojem nezaposlenih, suoenih
sa ozbiljnim problemom siromatva i sa
velikom stopom kriminaliteta. U njima ivi
18% stanovnitva EU, a 11,5% sredstava iz
fondova je namenjeno tom cilju.
Cilj 3 (tematski)
Razvoj ljudskih resursa i borba protiv
nezaposlenosti. Cilj 3 pokriva teritoriju cele
EU, osim regiona koji su obuhvaeni ciljem
1. Za cilj je bilo predvieno 312,3% sredstava
iz strukturnih i kohezionoih fondova.
Od 2004. godine, EU se proiruje za jo
deset drava. Teritorija EU se poveava za
30%, dok se BDP Unije uveava za samo
5%. Na osnovu nove situacije, drave lanice
se mogu kategorisati u tri grupe.
Prvu grupu ini dvanaest najrazvijenih,
drugu grupu osam drava srednjeg nivoa
razvijenosti (panija, Portugal, Grka,
Slovenija, eka, Kipar i Malta) i ostale
zemlje iji prosean BDP ini 40% od proseka
ostatka EU.
udetski period 20072013 ciIjevi,
principi i strukturni fondovi
Principi na kojima se zasniva regionalna
politika za ovaj period su:
Programiranje fnansiraju se programi koji
za cilj imaju dugoroni razvoj, a ne projekti
Koncentracija fnansira se manji broj
programa, koji su veeg obima i skuplji
Dodavanje fondovi EU ne zamenjuju
nacionalne fondove ve ih dopunjuju, to
znai da se EU pojavljuje kao kofnansijer
Partnerstvo jedan od kljunih principa.
Njime je predviena saradnja svih nivoa vlasti.
Od evropskih institucija, preko centralnih
institucija drava lanica, do lokalnih nivoa
vlasti.
Regionalna politika ne postoji bez
strukturnih fondova, a to su:
Evropski fond za regionalni razvoj, osnovan
1975. godine, iz koga se fnansiraju ulaganja
u infrastrukturu, investicije u cilju stvaranja
novih radnih mesta, lokalni razvojni projekti
i pomo srednjim i malim preduzeima.
Evropski socijalni fond, osnovan 1957,
a operativan od 1960. godine, fnansira:
programe smanjenja broja nezaposlenih
ulaganjem u ljudske resurse kroz edukaciju
i ukljuivanje nezaposlenih i siromanijih
grupa u okvire grupe zaposlenih.
Kohezioni fond je formiran u cilju
omoguavanja svim dravama lanicama
ulazak u evropsku monetarnu uniju i
prihvatanja evra kao domae valute. On
pomae u reavanju problema iz oblasti
ivotne sredine i saobraajne infrastrukture u
dravama lanicama iji je BDP ispod 90%
proseka EU.
Ciljevi regionalne politike za period 2007
2013. su:
1. Konvergencija
To je pomo nerazvijenim regionima iji
je BDP ispod 75% proseka EU. Za ovaj
cilj namenjeno je 75% sredstava iz fondova.
Ovaj cilj treba da doprinese privrednom
rastu i porastu broja zaposlenih u dotinim
regionima. On naroitu panju poklanja
razvoju drutva zasnovanog na znanju,
prilagoavanju novim drutveno ekonomskim
okolnostina i zatiti ivotne sredine, kao i
jaanju kapaciteta lokalnih administracija.
Finansira se iz Evropskog fonda za regionalni
razvoj, Evropskog socijalnog fonda i iz
Kohezionog fonda.
To su uglavnom svi regioni novih drava
lanica, sa izuzetkom centralne Maarske,
Bratislavskog regiona i Praga. Od starih drava
lanica, regioni koji su obuhvaeni ovim
ciljem su june italijanske pokrajine, vei deo
Portugala i Grke, Andaluzija, Ekstramadura,
Galicija i Kastilja la Mana, kao i Kornvol,
zapadni Vels i ostrvo Scili.
2. Regionalna konkurentnost i
zapoljavanje
Cilj je borba protiv nezaposlenosti na nivou
EU, stimulisanje i podsticanje konkurencije,
otvaranje novih radnih mesta, adaptacija na
drutvene i ekonomske promene i pomo
regionima koji bi, da nije bilo proirenja,
bili ispod proseka od 75%. On se fnansira
iz Evropskog fonda za regionalni razvoj i
Evropskog socijalnog fonda. Tu spadaju svi
ostali regioni koji nisu obuhvaeni prvim
ciljem.
3. Prekogranina teritorijalna saradnja
regiona
Namera je da se intenzivira prekogranina,
transnacionalna, meuregionalna saradnja.
Ovaj cilj treba da predstavlja dopunu
prethodna dva cilja. Ovde su u pitanju regioni
koji su pokriveni prvim i drugim ciljem.
Finansiran je iz Evropskog fonda za regionalni
razvoj. Nudi zajednika reenja lokalnim
vlastima razliitih regiona koja se odnose na
urbani, ruralni razvoj, kao i na razvoj srednjih
i malih preduzea. Insistira se na naunom
razvoju i na drutvu zasnovanom na znanju.
Dostizanje ekonomske kohezije i uravno-
teeni privredni razvoj, iako postavljeni kao
temeljni ciljevi u osnivakim ugovorima,
nisu u potpunosti ostvareni, uprkos
znaajno uloenom naporu. Nije mogue
prenebrei istorijske, geografske i ekonomske
uslovljenosti sa kojima se EU suoila i jo
se suoava. Meutim, i pored opravdanih
kritika na raun funkcionisanja EU, ne
moemo a da ne konstatujemo znaajne
koristi koje je zajednika regionalna politika
donela nekim tradicionalno siromanim
evropskim regionima. O tome nam dosta
govore primeri panije, Irske i Portugala.
Proces evropskih integracija i lanstvo Srbije
u EU, pored obaveza donee i viestruke
koristi regionima Srbije, pod uslovom da se u
bliskoj budunosti stvore svi uslovi, politiki
ili zakonski, potrebni za njihovo formiranje.

Oko 70% ukupnog zakonodavstva
Evropske unije primenjuje se na lokal-
nom i regionalnom nivou, kao nivou
vlasti najbliem graanima shodno
tome, njihovo ukljuivanje u proces
donoenja odluka u Evropskoj uniji je
neophodno i sprovodi se kroz Komitet
regiona EU
O
snovne institucije Evropske unije
koje uestvuju u donoenju odluka
u Evropskoj uniji Evropski savet, Evropski
parlament i Evropska komisija osiguravaju
da su u procesu zastupljeni interesi
pojedinanih drava lanica (Savet), Evropske
unije (Komisija) i graana (Parlament).
Uzimajui u obzir injenicu da su nadlenosti
Parlamenta manje nego nadlenosti ostalih
institucija (iako poloaj ove institucije sve
vie jaa i novim EU ugovorima joj se daju
vea ovlaenja), nivo odluivanja ipak ostaje
daleko od graana i njihovih potreba.
Kako bi se javnost ukljuila u donoenje
odluka i prihvatila Evropsku uniju, pored
velikih kampanja namenjenih irokoj javnosti,
u sistem odluivanja na nivou EU uvedena
su savetodavna tela: Socijalni i ekonomski
komitet koji obuhvata predstavnike
poslodavaca, radnika i razliitih udruenja
i Komitet regiona u kome sede predstavnici
regionalnih vlasti i gradova zemalja lanica
Evropske unije.
komitet regiona
Komitet regiona Evropske unije je najmlae
telo EU, osnovano Ugovorom iz Mastrihta,
koje je poelo sa radom 1994. godine. Uloga
Komiteta regiona je dvostruka: zastupa intere-
se regionalnih (i lokalnih) vlasti pri donoenju
odluka na nivou Evropske unije i promovie
akcije i vrednosti Evropske unije graanima,
s obzirom na to da zastupa nivoe vlasti
najblie graanima. Ukljuivanje regionalnih
i lokalnih vlasti u proces odluivanja postaje
neizbeno ukoliko se ima u vidu injenica
da se oko 70% zakonodavstva Evropske
unije primenjuje na regionalnom i lokalnom
nivou.
Komitet regiona posle poslednjeg
proirenja Evropske unije (ulaskom Bugarske
i Rumunije) broji 344 lana (i isto toliko
zamenika) iz svih 27 zemalja lanica. lanove
imenuju drave lanice, po procedurama koje
se razlikuju od lanice do lanice, a imenuje
ih Savet na period od etiri godine. Iako
se procedure odabira delegacija razlikuju,
sve su zasnovane na principima politike,
geografske i regionalne/lokalne jednake
zastupljenosti. Drave lanice, u zavisnosti
od veliine, imaju po 24 predstavnika (Velika
Britanija, Francuska, Nemaka, Italija) do
5 predstavnika (Malta). Poput Evropskog
Glas regionalnih i lokalnih
vlasti
Marija oi
StaIna konferencija gradova i optina
parlamenta, i Komitet regiona okuplja svoje
lanove po politikim grupama, kojih je etiri:
Partija evropskih socijalista PES, Evropska
narodna partija EPP, Alijansa liberala i
demokrata Evrope ALDE i Unija za Evropu
nacija Evropska alijansa UENEA.
Sedite Komiteta regiona se nalazi u Briselu,
gde se pet puta godinje odravaju i plenarne
sednice. Rad Komiteta regiona organizovan
je u est komisija. Komisije pripremaju
miljenja iz svog polja delovanja, koja se
kasnije diskutuju i veinskim sistemom
glasanja usvajaju na plenarnim sednicama,
a zatim dostavljaju Savetu, Komisiji i
Parlamentu. Komisije se bave sledeim
problemima: teritorijalna koheziona politika
(komisija COTER), ekonomska i socijalna
politika (ECOS), odrivi razvoj (DEVE),
kultura, obrazovanje i istraivanje (EDUC),
ustavna pitanja, evropska uprava i oblast
slobode, bezbednosti i pravde (CONST), kao
i spoljni odnosi i decentralizovana saradnja
(RELEX). Pored komisija, Komitet regiona
ima predsednika i prvog potpredsednika,
biro koji se sastoji od 60 lanova i generalnog
sekretara, koje lanovi Komiteta biraju na
period od dve godine.
Osnovni principi na kojima se zasniva rad
Komiteta regiona su u stvari principi sadrani
i u regionalnoj politici, a to su: supsidijarnost,
bliskost, partnerstvo; po prvom principu, sve
odluke treba donositi, kad god se time ne
ugroava efkasnost, na nivou koji je najblii
graanima; po drugom principu, svi nivoi
vlasti treba da budu to je mogue blii
graanima, to se postie kroz transparentnost
u radu; razvoj partnerstva se odnosi na blisku
saradnju evropskih, nacionalnih, regionalnih
i lokalnih vlasti pri voenju politika.

NadIenosti
Evropska komisija i Savet moraju da
konsultuju Komitet regiona pri donoenju
odluka koje imaju uticaja na lokalni i regional-
ni nivo, a to su oblasti ekonomske i socijalne
kohezije, transevropskih infrastrukturnih
mrea, zdravstva, obrazovanja i kulture
(predvieno Ugovorom iz Mastrihta), kao
i politike zapoljavanja, socijalne politike,
zatite ivotne sredine, profesionalne obuke
i saobraaja (kasnije dodato Ugovorom iz
Amsterdama). Takoe, Komisija, Savet ili
Parlament mogu konsultovati Komitet regiona
pri donoenju odluka za koje ocene da su od
znaaja za regionalne i lokalne vlasti. Najzad,
Komitet regiona moe samoinicijativno da
objavljuje miljenja, pokree kampanje i sl.,
ime donosiocima odluka na evropskom
nivou namee reenje pitanja od znaaja za
regionalni i lokalni nivo.
Meutim, i pored injenice da donosioci
odluka na nivou Evropske unije moraju u
odreenim situacijama da trae miljenje
Komiteta regiona, nita ih ne obavezuje
da to miljenje i usvoje: ovo telo nema
formalne mogunosti da zaustavi ili odloi
proces donoenja odluka Saveta, odnosno
Komisije EU. Zato je pored formalnog,
neformalno zastupanje interesa lobiranje
jedna od aktivnosti lanova Komiteta
regiona i njihovih predstavnika u Briselu i
pred nacionalnim vlastima. U zastupanju
interesa na nivou Evropske unije, lokalne i
regionalne vlasti pored Komiteta regiona EU,
okupljaju se u okviru razliitih asocijacija
i mrea (Savez evropskih optina i regiona
(CEMR), Asocijacija evroregiona (AER),
Asocijacija pograninih regiona, Eurocities i
sl.). Takoe, regioni i lokalne vlasti su u svim
zemljama okupljeni u asocijacije koje, pored
uea u radu evropskih mrea i Komiteta
regiona, imaju svoja predstavnitva u Briselu
iji je osnovni cilj zastupanje interesa svojih
lanica u procesu donoenja odluka na
nivou EU, kako pri izradi zakona, tako i pri
dodeljivanju fnansijskih sredstava. Takoe,
ova predstavnitva koordiniraju uee svojih
lanova u Komitetu regiona, pa ovo telo
radi uspenije saradnje ve nekoliko godina
priprema godinji akcioni plan saradnje sa
asocijacijama lokalnih i regionalnih vlasti.
Osim to pokuava da osigura uzimanje
u obzir regionalnih i lokalnih interesa pri
donoenju odluka, Komitet regiona ima
vanu ulogu u komunikaciji sa graanima:
iz svakodnevnog kontakta sa graanima,
predstavnici regionalnih i lokalnih vlasti
imaju uvida u probleme i elje graana
koje predstavljaju i pri angamanu u
Komitetu regiona. S druge strane, Komitet
regiona organizuje razne dogaaje sa ciljem
promovisanja Evropske unije na regionalnom
nivou svih zemalja lanica.
Najzad, jaanjem saradnje izmeu nivoa
vlasti bliih graanima, Komitet regiona, kao
i evropske i regionalne mree i nacionalne
asocijacije regionalnih i lokalnih vlasti,
doprinose razvoju dobrih odnosa meu
narodima i doprinose stabilnosti, odrivom
ekonomskom rastu i drutvenom razvoju.
komitet i aIkan
U okviru RELEKS komisije (Komisija za
spoljne odnose i decentralizovanu saradnju)
formirana je Radna grupa za zapadni Balkan,
iji cilj je uspostavljanje blie saradnje i
pruanje pomoi regionalnim i lokalnim
vlastima zemalja zapadnog Balkana u procesu
stabilizacije i pridruivanja, tj. pristupanja
Evropskoj uniji. S obzirom na razliite
stadijume u odnosima sa Evropskom unijom,
postoji posebna Radna grupa za Hrvatsku,
kao i za Tursku.
Iskustva drugih zemalja, prvenstveno
Rumunije i Bugarske, pokazuju da, iako nema
pravo odluivanja u sistemu Evropske unije
i iako se lobiranje za pojedinane interese
najvie odigrava u Parlamentu i Komisiji,
Komitet regiona moe biti od velike koristi
u prvim kontaktima regionalnih i lokalnih
vlasti sa Evropskom unijom i pomoi u
pripremi i izgradnji kapaciteta neophodnih
za uspean proces pridruivanja. Tim vie
to, naalost, iskustva drugih zemalja novih
lanica pokazuju da regionalne i lokalne vlasti
veoma retko dobijaju adekvatnu podrku
nacionalnih vlasti u ovom procesu, pa su
praenje rada Komiteta regiona i saradnja
sa kolegama iz inostranstva od presudnog
znaaja za uspenu integraciju.
Po dobijanju statusa kandidata, i lokalne
i regionalne vlasti odreene drave dobijaju
status posmatraa. Pored toga, mogue
je i formiranje zajednikih savetodavnih
komiteta, koji se formiraju za svaku zemlju
kandidata posebno. Oni predstavljaju vaan
mehanizam koji omoguava da se glas
lokalnih i regionalnih vlasti direktno ukljui
u proces pristupanja EU. Takoe, ukoliko
je predvieno sporazumom o stabilizaciji
i pridruivanju, i po potpisivanju ovog
sporazuma mogue je formiranje ovakvog
tela do tog trenutka, lokalne vlasti Srbije
i AP Vojvodina mogu da sarauju sa ovom
institucijom samo neformalno.
Inae, NALAS mrea asocijacija lokalnih
vlasti jugoistone Evrope, koja obuhvata 12
asocijacija iz 9 zemalja Balkana od Moldavije,
Rumunije, Slovenije i Bugarske, do Bosne
i Hercegovine (i Republike Srpske), Srbije
(ukljuujui Kosovo), Crne Gore, Albanije
i Makedonije ima status posmatraa u
Komitetu regiona. S obzirom na to da je Stalna
konferencija gradova i optina, kao asocijacija
svih lokalnih vlasti Srbije, aktivan lan ove
mree, i predsednici gradova i optina Srbije
e dobiti priliku da prisustvuju sastancima
Komiteta regiona i RELEKS komisije.
komitet i Srbija
Posle prvog konstitutivnog, prvi sledei
sastanak Radne grupe za zapadni Balkan
Komiteta regiona bio je posveen Srbiji
tom prilikom, lokalne vlasti Srbije i Stalna
konferencija gradova i optina uspostavile su
kontakt sa lanovima i u saradnji sa Izvrnim
veem AP Vojvodine uputile poziv Radnoj
grupi da poseti Srbiju. Simbolino, sastanak je
odran u Novom Sadu, 15. juna ove godine,
samo dva dana posle nastavka pregovora
Republike Srbije sa Evropskom unijom
o stabilizaciji i pridruivanju. Ukratko,
poruka predstavnika Komiteta regiona (inae
predstavnika razliitih zemalja i politikih
grupacija) je jasna: put razvoja Srbije vodi
ka Evropskoj uniji, a brzina prelaenja
tog puta zavisi od unutranjih reformi i
kapaciteta neophodnih za uspenu integraciju
u Evropsku uniju. Komitet regiona, kao
i pojedinane regionalne i lokalne vlasti
zemalja EU, mogu i voljni su da pomognu
regionalnim i lokalnim vlastima Srbije
najpre prenoenjem dobrih i loih iskustava
kako iz samog procesa pridruivanja, tako i
prilikom kasnije primene zakonodavstva EU;
takoe, u zvaninom miljenju o zemljama
potencijalnim kandidatima, koje je Komitet
regiona usvojio 6. juna ove godine, naglaava
se da e ova institucija paljivo pratiti
fnansijske aspekte procesa stabilizacije i
pridruivanja kroz koji prolaze ove zemlje,
kako bi se osigurala dodela dovoljnih sredstava
za projekte na lokalnom i regionalnom nivou.
Na pokrajinskim i lokalnim vlastima Srbije
ostaje da iskoriste priliku, ue iz iskustva
drugih koji su proli kroz isti proces i budu
prisutne u Briselu od samog poetka, jer
brzina kojom se deavaju stvari u Evropskoj
uniji ne dozvoljava zaostajanja.
Kako prikupiti, klasifkovati, upotrebiti
statistike podatke u Evropi razliitosti
u cilju ublaavanja negativnih efekata
razliitog stepena razvoja u delovima
Starog kontinenta? Ponueni odgovor
je NUTS Standardna nomenklatura
teritorijalnih jedinica za statistiku
Evropske unije
U
nutar sistema regionalne politike
Evropske unije (EU) statistiki podaci
o regionima njenih zemalja lanica predstav-
ljaju osnov za defnisanje odgovarajuih
regionalnih indikatora neophodnih za
zajedniko funkcionisanje ove zajednike
politike EU. Ovakav nain prikupljanja
podataka uveden je u praksu Evropske
zajednice (EZ) poetkom sedamdesetih godina
prolog veka kao rezultat dogovora izmeu
Eurostata statistikog tela EZ (kasnije i EU)
zaduenog za prikupljanje i obradu statistikih
podataka i statistikih organa zemalja lanica
EZ. Razlog za uvoenje ovakve prakse
se mogao prepoznati u injenici da vlade
drava lanica i trini mehanizmi nisu mogli
samostalno da ree problem postojanja razlika
u razvijenosti pojedinih regiona Zajednice (jo
vei regionalni dispariteti nastae ulaskom
Velike Britanije, Irske i Danske u EZ 1975.
godine, a naroito nakon pristupanja Grke
1981. i panije i Portugala 1985. godine)
1
.
Zajednica je, takoe, elela da osnai svoju
regionalnu politiku sa namerom da odgovori
na planetarno pogoranje ekonomske situacije
prouzrokovano naftnom krizom 1973. godine
i oiglednim smirajem tzv. zlatnog doba
evropske ekonomije. U ovako delikatnom
trenutku razvoja evropskog integracionog
projekta, Zajednica je imala potrebu za
standardizacijom u procesu prikupljanja,
obrade i diseminacije regionalnih statistikih
podataka radi ublaavanja negativnih efekata
disproporcije u regionalnom razvoju njenih
zemalja lanica. Uspeno sprovoenje vizije
o jedinstvenom tritu na prostoru Zajednice
takoe je zahtevalo jedinstvene standarde za
uporedive i primenljive statistike podatke
na nivou zemalja lanica i Zajednice, kako bi
svi akteri ukljueni u proces stvaranja takvog
trita mogli maksimizirati korisnost ovakvog
projekta.
Zakljuak se nametao sam standardiza
cija i klasifkacija su se javile kao neizosta-
van instrument za prikupljanje, obradu,
sistematizaciju i desiminaciju uporedivih
Potreba da se kroz Zajednicu unapreuje skladan,
uravnoteen i odriv ekonomski razvoj prepoznata je jo
od strane zemalja osnivaa Evropske ekonomske zajed-
nice (primer regiona Mecoorno u Italiji) i nala je svoje
mesto u Ugovoru o osnivanju Evropske zajednice i proto-
kolima koji su ga pratili. Vie o tome: Tsoukalis, L., The
New European Economy, Oxford University Press, 993,
2. izdanje str. 232 233, takoe videti Ugovor o osnivanju
Evropske zajednice, Protokol br. 12, o Italiji, 1957.
Vaga za tano merenje
VIadimir PavIovi
eogradska otvorena koIa
i upotrebljivih regionalnih statistikih po-
dataka. Sve ovo je predstavljalo razlog da se u
sistem funkcionisanja EZ (kasnije EU) uvede
i standardizovana nomenklatura teritorijalnih
jedinica za statistiku NUTS (ovaj iroko
prihvaen akronim potie od francuske sin-
tagme Nomenclature des unites territoriales
statistiques).
Iako NUTS klasifkacija predstavlja pravnu
tekovinu Zajednice jo od 1988. godine
2
, ona
je svoje konano zakonodavno utemeljenje
i zaokruenje dobila tek 2003. godine do-
noenjem uredbe kojom je standardizovana
zajednika klasifkacija teritorijalnih jedinica
za statistiku (EC No 1059/2003). Donoe-
njem ove uredbe obezbeena je stabilnost i
vremenska odrivost regionalnih teritorijal-
nih jedinica za statistiku (kroz njihovo struk-
turisanje, utvrene klasifkacione kriterijume
i precizno predvien nain njihove prome-
ne). Poslednja revizija NUTS standardizacije,
uraena u februaru ove godine, obuhvatila je
poslednje proirenje EU ulaskom Bugarske i
Rumunije, novonastale promene u admini-
strativnim jedinicama zemalja lanica EU 27,
a primenjivae se od 1. januara 2008. godi-
ne.
Principi na kojima poiva NU7S
1) NUTS favorizuje ve postojee
administrativne jedinice
Postojee administrativne jedinice unutar
zemalja lanica predstavljaju prvi kriterijum
koji se koristi za defnisanje teritorijalnih
jedinica za statistiku iz praktinih razloga koji
imaju veze sa ve postojeim i raspoloivim
podacima o njima i efkasnijom primenom
2 EEC No 2052/88 Uredba Saveta ministara o
zadacima strukturnih fondova Zajednice i njihovoj efek-
tivnosti
regionalnih politika
3
. Prema postojeem
pravnom okviru EU, ove administrativne
jedinice e predstavljati geografska podruja
pod administrativnom vlau koja ima
ovlaenje da donosi administrativne ili
praktino-politike odluke za tu oblast
u saglasju sa institucionalnim i pravnim
sistemom drave lanice. Dodatni kriterijum
kod klasifkacije je minimalan i maksimalan
broj stanovnika predvien za svaku od NUTS
kategorija. Ovde je izuzetno vano napomenuti
da je NUTS standard administrativno-
statistike a ne politike prirode, to e
naroito biti od znaaja u situacijama kada
u dravi lanici EU treba formirati NUTS
kategoriju koja ne korespondira njenoj
administrativno-politikoj organizaciji.
2) NUTS promovie regionalne jedinice
opteg karaktera
Zemlje lanice u svojoj regionalnoj
organizaciji mogu predvideti teritorijalne
jedinice osobene za pojedina podruja
aktivnosti (rudnici, poljoprivredni regioni,
regionalna trita radne snage i sl.). NUTS
favorizuje regionalne jedinice opteg karaktera
u odnosu na ovakve posebne jedinice.
3) NUTS predstavlja hijerarhijsku
klasifkaciju na tri nivoa
NUTS klasifkacija uvodi podelu svake
drave lanice na odreeni broj NUTS 1
regiona, od kojih je svaki dalje podeljen na
odgovarajue NUTS 2 regione, a ovi na
NUTS 3. Pomenuli smo da je broj stanovnika
vaan klasifkujui faktor za odreivanje tipa
teritorijalne jedinice za statistiku. Pravni
okvir NUTS standardizacije predvia sledee

3 Ove administrativne jedinice su zasnovane na
izrazu politike volje (normativni metod), nasuprot njima
postoji i podela zasnovana na analitikom (funkcional-
nom) nivou koja za svoj osnov ima geografske, socioeko-
nomske i sline kriterijume.
minimalne/maksimalne pragove za NUTS
regione uzevi za kriterijum broj stanovnika:
Tip
teritorijalne
jedinice za
statistiku
Minimalan
broj
stanovnika
Maksimalan
broj
stanovnika
NUTS 1 3.000.000 7.000.000
NUTS 2 800.000 3.000.000
NUTS 3 150.000 800.000
Izvor: Uredba EC No 1059/2003, lan 3. stav 2.
Posmatrajui administrativno-politiku
strukturu na regionalnom nivou EU27
(izostavljajui pri tom optine) najee se
javljaju dva regionalna nivoa (npr. Lander
i Kreise u Nemakoj, rgions i dpartments
u Francuskoj, regioni i provincije u Italiji i
sl.). Zbog praenja i mogunosti poreenja
teritorijalnih jedinica na svakom NUTS
nivou, javlja se potreba za jo jednim
regionalnim nivoom koji e predstavljati
osnov za nedostajui tip teritorijalne
jedinice za statistiku. Ukoliko za nedostajui
NUTS region ne postoji ve uspostavljena
administrativno-politika jedinica koja
korespondira postavljenim kriterijumima
za NUTS region u pitanju, onda e on biti
konstituisan spajanjem odgovarajueg broja
manjih administrativno-politikih jedinica.
Prilikom ovakvog pripajanja moraju se uzeti
u obzir odgovarajui kriterijumi, kao to
su geografska, socioekonomska, kulturna,
istorijska, ekoloka povezanost jedinica koje
ine novi NUTS region. Ove novoformirane
jedinice u NUTS nomenklaturi nose
naziv neadministrativne jedinice (non
administrative units). Sa stanovita
standardizacije i klasifkacije teritorijalnih
jedinica za statistiku, nakon NUTS 3 nivoa
dolaze tzv. lokalne administrativne jedinice
okruzi i optine (one se podvode pod Nivo
1 bivi NUTS 4 i Nivo 2 bivi NUTS 5) i
ne podleu pravnom okviru kojim je uvedena
NUTS standardizacija.
CiIjevi NU7S kIasikacije
Standardizacija nomenklature teritorijalnih
jedinica za statistiku EU ispunjava nekoliko
ciljeva:
1) prikupljanje, obrada, razvoj i
harmonizacija regionalne statistike Unije
NUTS je svojim razvojem i konanim
uvoenjem u pravne tekovine Zajednice za-
menio postojee podele koje su postojale i
bile koriene u razliitim statistikim dome-
nima (poljoprivredni regioni, industrijski re-
gioni i sl.). Upravo je NUTS klasifkacija po-
sluila kao osnov za prikupljanje uporedivih
podataka podobnih za regionalne ekonomske
izvetaje i defnisane regionalne sekcije koje
su pruale mogunost za efkasniji i uravno-
teeniji ekonomski razvoj na nivou EU.
2) NUTS klasifkacija slui za socio-
-ekonomsku analizu regiona
Ovakva nomenklatura teritorijalnih jedinica
za statistiku je omoguila i nekoliko vrsta
analitikih nivoa za primenu zajednikih
politika EU. NUTS 2 region je prepoznat
kao centralni nivo za primenu glavnih mera
regionalne politike EU, samim tim on
predstavlja i osnovu za analiziranje regionalnih
socio-ekonomskih parametara. NUTS 1,
bazini socio-ekonomski region, koristi se za
analiziranje regionalnih problema zajednice
(npr. efekti carinske unije i dalje ekonomske
integracije). Teritorijalne jedinice za statistiku
koje potpadaju pod NUTS 3 nivo su isuvie
male za kompleksne ekonomske analize,
ali zato se mogu koristiti za postavljanje
dijagnoza na mikro nivou i preduzimanje
konkretnih regionalnih mera za otklanjanje
uoenih problema.
3) NUTS predstavlja osnov za regionalnu
politiku EU
Teritorijalne jedinice koje potpadaju pod
klasifkaciju NUTS 2 predstavljaju osnov za
procenu prihvatljivosti za pomo iz struktur-
nih fondova EU za one regione koji zaostaju u
svom razvoju (cilj 1 uredbe EEC No 2052/88
o zadacima strukturnih fondova Zajednice i
njihovoj efektivnosti). Za procenu prihvatlji-
vosti pomoi regionima prema ostalim ciljevi-
ma ove uredbe (preobraaj regiona osiromae-
nih industrijskim propadanjem, borba protiv
dugorone nezaposlenosti, profesionalna in-
tegracija mladih i promocija seoskog razvoja)
predviene su, u naelu, teritorijalne jedinice
NUTS 3 regiona. Periodini izvetaj o socio-
-ekonomskoj situaciji i razvoju regiona u Uniji
koji Evropska komisija priprema svake tree
godine i koji se podnosi Parlamentu do sada
je, u naelu, pripreman na nivou NUTS 2.
Promena NU7S kIasikacija
Klasifkacija statistikih teritorijalnih
jedinica u EZ/EU postoji, u razliitim
pojavnim oblicima, od samih poetaka
velikog posleratnog evropskog projekta.
Njena standardizacija je dola mnogo kasnije,
a inkorporacija u pravne tekovine je obavljena
nakon vie od pola veka od poetka ovog, u
istoriji Evrope jedinstvenog, integracionog
procesa. Uzevi u obzir da su drave dinamine
tvorevine, skoro je nezamislivo pretpostaviti
da e jednom ustanovljena standardizacija
teritorijalnih jedinica za statistiku ostati
nepromenjena. Tabela koja sledi najbolje
pokazuje promene u broju i strukturi ovih
adiministrativnih jedinica:
Godina NUTS 1 NUTS 2 NUTS 3
1999
(EU 15)
72 213 1.091
2003
(EU 25)
89 254 1.214
2007
(EU 27)
116 281 1.258
Drave lanice su obavezne da obaveste
Komisiju o svim promenama koje su
nastupile u administrativnim jedinicama
koje predstavljaju osnov za klasifkaciju
teritorijalnih jedinica za statistiku ili, pak,
promenama onih teritorijalnih jedinica koje
mogu uticati na promenu NUTS regiona.
Promene u NUTS klasifkaciji se moraju
obaviti u drugoj polovini godine sa vanim
ogranienjem da mora proi period od
najmanje tri godine izmeu promena4.
Umesto zakIjuka
Evropska unija tei da stvori regione takvih
performansi da se u njima moe osigurati
primena zajednikih politika EU
5
na taj nain
da praktino politike mere imaju isti efekat
u svakom delu regiona u pitanju i da primena
i rezultati ovih mera mogu biti konstantno
promatrani i evaluirani radi usklaenog,
izbalansiranog i odrivog ekonomskog
razvoja celokupne EU. Dobri rezultati koje je
dala ovakva metodologija su uticali da slini
statistiki regioni budu implementirani i van
granica Unije. Zemlje Evropskog ekonomskog
prostora (EEA), ukljuujui vajcarsku,
kodirale su svoje regione na nain koji je
slian NUTS klasifkaciji. Zemlje kandidati
za prikljuivanje EU su uinile isto. Za Tursku
je dogovor o komplementarnoj regionalnoj
podeli postignut 2002. godine, a u Hrvatskoj
se to desilo u 2005. Zemlje zapadnog Balkana,
kroz proces stabilizacije i pridruivanja,
susreu se sa obavezom da zadovolje
kriterijume neophodne za standardizaciju
teritorijalnih jedinica za statistiku. Ovaj
proces je neminovnost, jer onog trenutka kada
steknu status kandidata Srbija, Crna Gora,
Albanija i Bosna i Hercegovina e morati
da uvedu NUTS standardizaciju ukoliko
ele da povlae sredstva iz komponenti
3, 4 i 5 Instrumenta za pretpristupnu

Ipak, u sluaju sutinske reorganizacije rel-
evantne administrativne strukture drave lanice, amand-
mani na NUTS klasifkaciju mogu biti usvojeni u intervalu
manjem od tri godine. Vidi: Uredba EC No 1059/2003,
lan 5. stav .
5 U duhu ovog teksta ovde, pre svega, ali ne i
iskljuivo, mislimo na regionalnu politiku i njene instru-
mente.
pomo (regionalni razvoj, razvoj ljudskih
resursa i ruralni razvoj). Najbolji primer za
trenutno stanje je Republika Srbija u kojoj,
prema aktuelnoj administrativno-politikoj
podeli, jedino grad Beograd i AP Vojvodina
ispunjavaju kriterijume za NUTS 2 region
koji, kao to smo videli, predstavlja osnov za
korienje sredstava iz strukturnih fondova i
prikupljanje i obradu uporedivih podataka
radi efkasnije primene zajednikih politika.
Standardna nomenklatura teritorijalnih
jedinica za statistiku je nastala iz potrebe da se
prevaziu socio-ekonomske razlike i postigne
ravnomeran razvoj razliitih regiona i danas
predstavlja osnov za pribavljanje relevantnih,
upotrebljivih podataka koji omoguavaju
kreatorima praktinih politika u Uniji da
efektivnije i efkasnije realizuju ciljeve koje
je osnivakim ugovorima Zajednica postavila
pred sebe. Znaaj ovakve metodologije
moraju shvatiti i zemlje koje se nalaze, jo
uvek, sa ove druge strane zlatnog zvezdanog
kruga.
Preporuena literatura:
Miroslav Prokopijevi, Evropska unija
Uvod, Slubeni glasnik, Beograd, 2005.
Duko Lopandi, Osnivaki ugovori
Evropske unije, Beograd, 2003.
Sran Majstorovi, Vladimir Meak,
Regionalna politika Evropske unije,
Kancelarija za pridruivanje EU Vlade
Republike Srbije, Beograd, 2005.
Dinan D., Ever Closer Union, Te
European Union Series, Macmillan Press
Ltd., London 1999, second edition.
Walace H. And Walace W., (eds.),
Policy Making in European Union, Te
New European Union Series, Oxford
University Press, Oxford, 2000, fourth
edition.
Tsoukalis, L., Te New European Economy,
Oxford University Press, 1993, second
edition.
Zvanina Web prezentacija Eurostata:

http://epp.eurostat.ec.europa.eu/

Prekogranina saradnja u okviru
evroregiona zemalja zapadnog Balkana
predstavlja novi podsticaj integracionim
procesima u regionu i stepen njenog
razvoja predstavljae najbolji dokaz
osposobljenosti zemalja regiona za
ukljuivanje u ire politike, ekonomske
i drutvene tokove Evrope
R
egionalna saradnja zemalja zapadnog
Balkana predstavlja jedan od kljunih
faktora podsticaja integracionih procesa u
regionu iji je strateki cilj pridruivanje EU.
Regionalna saradnja zemalja u regionu se
odvija na dva nivoa: izmeu drava i izmeu
jedinica lokalne samouprave prekograninih
oblasti. Ovom prilikom nau panju zaokuplja
saradnja jedinica lokalne samouprave preko-
graninih oblasti. U emu se sastoji znaaj pre-
kogranine saradnje u regionu? Prekogranina
saradnja ima, pre svega, politiku i ekonomsku
dimenziju. Politika dimenzija se ogleda u ja-
anju politike stabilnosti u regionu, razvoju
dobrosusedskih odnosa, prevazilaenju naci-
onalizma i netolerancije, promovisanju me-
usobnog razumevanja i politikog dijaloga.
Ekonomska dimenzija se ogleda u unapreenju
ekonomske saradnje prekograninih oblasti
kao to su, na primer, razvoj regionalne infra-
strukture u oblasti saobraaja, energije, osniva-
nje zona slobodne trgovine, to esto predstav-
lja samo prvi korak otpoinjanja pogranine
integracije i osnov za proirenje saradnje i na
druge oblasti. Najbolji dokaz za to su iskustva
saradnje evroregiona od kojih je najpoznatiji
holandskonemaki evroregion. Osnovan 1958.
godine, kao agencija za pograninu saradnju,
evroregion je prerastao u institucionalni oblik
prekogranine saradnje u vie oblasti obuhva-
tajui preko sto optina sa dva miliona stanov-
nika i time postao model evropskih integracija
u ovom delu Evrope i instrument dobre sused-
ske politike i regionalne stabilnosti.
vroregioni
ta su evroregioni? Evroregioni predstavljaju
institucionalni oblik prekogranine saradnje
koja ima za cilj promovisanje zajednikog
interesa i saradnje u oblastima od zajednikog
interesa, kao i unapreenje ivotnog standarda
stanovnitva u pograninim oblastima. U
Evropi su do sada osnovana 64 evroregiona
koji se mogu svrstati u tri kategorije:
1) evroregioni koji imaju status pravnog lica
(npr. Euroregion Neisse, Euroregion Elbe-Labe);
2) evroregioni privatnopravnog karaktera (npr.
Euregio Saar-Lor-Lux Rhine) i 3) evroregioni
javnopravnog karaktera (npr. Rhine-Waal
Euregio). Mnogi novoosnovani evroregioni
u zemljama centralne i istone Evrope
formirani su kao radne ili interesne zajednice
koje predstavljaju forume za prekograninu
razmenu informacija i konsultacije.
Komije i susedi na istom
putu
Mr Dragan VeIjovi
Pravni forum
Za osnivanje i rad evroregiona od posebnog
znaaja su Evropska okvirna konvencija o
prekograninoj saradnji iz 1980. godine, sa
dva protokola, i Evropska povelja o lokalnoj
samoupravi iz 1985. godine, obe usvojene
pod okriljem Saveta Evrope.
Evropsku okvirnu konvenciju o
prekograninoj saradnji izmeu teritorijalnih
zajednica ili vlasti, kao i dva dodatna
protokola, do sada je ratifkovala 31 zemlja
lanica Saveta Evrope. Srbija, BiH i Grka jo
nisu potpisnice ove konvencije. U jugoistonoj
Evropi Konvenciju su ratifkovale Albanija,
Bugarska, Moldavija i Turska, a Hrvatska i
Rumunija su je potpisale.

konvencija
Konvencija ustanovljava etiri principa na
kojima se zasniva prekogranina saradnja:
1) princip konsenzusa koji oznaava da svi
sporazumi moraju biti rezultat razgovora i
pregovora; 2) princip jednakosti da u svim
telima koja upravljaju evroregionom svaka
strana ima jedan glas i jednog predstavnika;
3) princip rotacije da se sastanci i konsultacije
odravaju naizmenino kod svakog lana i
4) princip dobrovoljnog uea da svaka
optina odluuje nezavisno o pristupanju
strukturama evroregiona. Konvencija defnie
pojam prekogranine saradnje kao zajedniku
aktivnost koja je usmerena ka jaanju i
obezbeivanju susedskih odnosa izmeu
teritorijalnih zajednica ili vlasti u okviru
nadlenosti dve ili vie drava potpisnica, kao i
zakljuivanje bilo kojeg ugovora ili sporazuma
sa tim ciljem. (lan 2,1) Konvencija predvia
da koncept teritorijalnih zajednica ili vlasti
mora biti shvaen kao zajednica vlasti ili tela
koje vre lokalnu ili regionalnu vlast u skladu
sa nacionalnim pravnim poretkom. (lan
2,2)
Konvencija ustanovljava pravo lokalnih
vlasti pograninih oblasti na prekograninu
saradnju. Konvencija trai od drava
potpisnica da preduzmu neophodne
mere kako bi se olakala i promovisala
prekogranina saradnja izmeu teritorijalnih
zajednica ili vlasti u nadlenosti drugih
strana ugovornica. Konvencija sadri modele
sporazuma koji su neophodni teritorijalnim
zajednicama i vlastima za uspostavljanje
saradnje. Konvencija je obavezujua za drave
potpisnice, osim u sluajevima kada je stavljena
rezerva na pojedine odredbe. Konvencijom se,
sa jedne strane, obavezuju drave da podstiu
saradnju, ali one, sa druge strane, imaju pravo
da iskljue pojedine teritorijalne zajednice
i vlasti iz primene Konvencije, odnosno
zadravaju pravo da nadgledaju i kontroliu
saradnju i Konvencijom nisu obavezani
da postiu odreene rezultate. Pored toga,
primena Konvencije zavisi od njene primene
u nacionalnim pravnim porecima, kao i
posebnim meunarodnim sporazumima
koji defniu kontekst u okviru kojeg vlasti
mogu saraivati. Uz Konvenciju su usvojena
i dva dodatna protokola. Prvim dodatnim
protokolom, usvojenim 1995. godine,
odreeno je pravo teritorijalnih zajednica i
vlasti da zakljue prekogranine sporazume
o saradnji i formiraju tela za prekograninu
saradnju koja mogu imati status pravnog lica
i osnovana su u skladu sa javnim ili privatnim
pravom. Teritorijalne zajednice mogu
delegirati svoje nadlenosti na ta nova tela u
oblasti prekogranine saradnje.
Ovaj protokol je trenutno na snazi u
dvanaest zemalja i jedino su Albanija,
Litvanija, Luksemburg i Holandija prihvatile
lan 5 o osnivanju prekograninih tela.
Drugim protokolom, usvojenim 1998.
godine, defnisan je novi oblik unutranje
teritorijalne saradnje kao zajednika
aktivnost radi uspostavljanja odnosa izmeu
teritorijalnih zajednica i vlasti u dve ili vie
drava, izvan odnosa prekogranine saradnje
susednih drava. Efekat ovog protokola
je da proiri primenu Konvencije i Prvog
dodatnog protokola na meuregionalnu
saradnju. Meutim, nedostatak Protokola
je to ne sadri odredbe koje se odnose na
praktine probleme meuregionalne saradnje.
Do sada je deset zemalja ratifkovalo ovaj
protokol. Uprkos ogranienoj pravnoj snazi,
Konvencija ima vanu ulogu, jer predstavlja
jedini meunarodni instrument ovog tipa
koji regulie ovu oblast i stvara meunarodni
okvir za prekograninu saradnju i koji
sadri modele sporazuma o saradnji izmeu
teritorijalnih zajednica i vlasti.
PoveIja
Za razliku od Konvencije o prekogra-
ninoj saradnji, Evropska povelja o
lokalnoj samoupravi predstavlja jedan od
najprihvaenijih pravnih instrumenata
Saveta Evrope. Evropska povelja o lokalnoj
samoupravi je usvojena 1985. godine i
ratifkovana od strane veine zemalja lanica
SE izuzev Monaka, Andore i San Marina,
Francuske i Srbije. Povelja obavezuje
drave potpisnice da garantuju politiku,
administrativnu i fnansijsku nezavisnost
jedinica lokalne samouprave. Povelja predvia
da princip lokalne samouprave mora biti
priznat od strane nacionalnog zakonodavstva
i sadran u ustavu. Prema Povelji, lokalne
vlasti se biraju na optim izborima i one su
ovlaene da reguliu i rukovode znaajnim
delom javnih poslova iz svoje nadlenosti
od znaaja za lokalnu zajednicu. Povelja
podrazumeva da javna ovlaenja mogu biti
vrena samo od strane organa lokalne vlasti
koji su nablii graanima, dok vii nivoi vlasti
mogu intervenisati samo kada to zahteva
koordinacija ili kada vrenje nadlenosti nije
mogue ili nije dovoljno efkasno. U tom cilju
Povelja ustanovljava principe koji se odnose na
zatitu granica lokalne samouprave, postojanje
odgovarajue administrativne strukture i
resursa za vrenje nadlenosti, fnansijske
izvore lokalne samouprave i pravnu zatitu
lokalne samouprave. Povelja ograniava pravo
na nadzor lokalne vlasti samo na ispitivanje
zakonitosti njenih radnji i akata.
U zemljama zapadnog Balkana osnivanje
evroregiona se pojavljuje kao odgovor lokalnih
i pokrajinskih vlasti na nedostatak progresa u
institucionalnoj saradnji izmeu zemalja u
regionu, ali i kao rezultat njihove tenje da
se pronau reenja kojima bi se ubrzao spor
ekonomski i drutveni razvoj. U tom cilju
osnovano je sedam evroregiona Dunav 21,
EuroBalkans, DunavKrisMuresTisa, Juni
Jadran, DunavDravaSava, PrespaOhird,
DrinaSavaMajevica od kojih sledea etiri
obuhvataju i jedinice lokalne samouprave sa
podruja Republike Srbije.
Dunav 21 evroregion ili Asocijacija
prekogranine saradnje Dunav 21 je
osnovan 18. januara 2002. godine u
Vidinu, potpisivanjem sporazuma izmeu
gradonaelnika gradova Kalafata (Calafat) u
Rumuniji, Vidina u Bugarskoj i Zajeara u
Srbiji. Ova prekogranina saradnja obuhvata
urbana i ruralna podruja ove tri lokalne
zajednice. Aktivnosti ove zajednice se
odvijaju u vidu radnih grupa koje istrauju
mogunosti stratekog razvoja regionalne
kulture i obrazovanja, ekonomskog razvoja,
sporta, turizma, ekologije, poljoprivrede
i zdravstva i socijalne zatite. Trilateralne
radne grupe analiziraju zajednike probleme
ovih oblasti kao to su: relativna udaljenost
od administrativnih centara, nerazvijena
privredna i saobraajna infrastruktura,
zavisnost od poljoprivrede, smanjen nivo
ekonomskog razvoja i povean stepen
nezaposlenosti. Telo koje donosi odluke
i koordinira aktivnosti ovog evroregiona
jeste Specijalni savet koji e biti sastavljen
od predstavnika lokalnih vlasti i po jednog
predstavnika ministarstva spoljnih poslova
svake zemlje. Trenutni projekti su: izgradnja
gasovoda koji povezuje Kalafat, Vidin i
Zajear, projekti zatite ivotne sredine,
otvaranje poslovnih informativnih centara,
uspostavljanje slobodne trgovinske zone
i organizovanje sajmova, obnova puteva,
toplovoda i kanalizacije, kao i vodosnabde-
vanje lokalnih zajednica u evroregionu.
Evroregion DrinaSavaMajevica (DSM)
je osnovan 7. maja 2003. godine u distriktu
Brko. Evroregion DSM obuhvata trenutno
16 optina sa podruja BiH, Srbije i Hrvatske
na kojem ivi preko milion stanovnika.
lanice evroregiona DSM sa podruja Srbije
su optine Loznica, abac, Bogati i Mali
Zvornik. Zajedniki interesi evroregiona
su povezivanje i unapreenje zajednikih
prirodnih resursa, saobraajne infrastrukture,
kulturnih i javnih institucija, poljoprivredne
proizvodnje, zatite ivotne sredine, kao
i meuetnike povezanosti graana ovog
regiona. Sedite evroregiona je u Bjeljini.
Evroregion ima sledee organe: predsednika,
Upravni odbor i Skuptinu, kao i radna tela
za odgovarajue oblasti. U dosadanjem radu
evroregiona istie se organizovanje skupova
privrednika regiona u cilju uspostavljanja
bliih poslovnih kontakata i predstavljanja
zajednikih projekata.
Evroregion NiSkopljeSofja ili Euro-
Balkans osnovan je 2003. godine na inicijativu
Saveta Evrope u cilju uspostavljanja dugorone
prekogranine saradnje kao mehanizma
ekonomskog razvoja i integracije izmeu
regiona Bugarske, BJR Makedonije i Srbije.
Znaaj ovog evroregiona jeste u tome to se
nalazi na transevropskom koridoru 10 prema
Grkoj, Turskoj i iroj crnomorskoj oblasti.
Ovaj evroregion obuhvata optine u trouglu
koji ine gradovi Ni, Skoplje i Sofja. Radi
realizacije zajednikih projekata, osnovane su
radne grupe za regionalni ekonomski razvoj,
za elik, za graevinarstvo, za MSP, za IT, za
obrazovanje i kulturu, za sport, kao i za zatitu
ivotne sredine. Godine 2005. osnovan je
Eurobalkans fond sa ciljem unapreenja
prekogranine saradnje i regionalnog razvoja,
kao i Eurobalkans TV koja je osnovana kao
regionalna televizija uz pomo mree lokalnih
televizijskih stanica u regionu. Eurobalkans
TV pokriva oblasti iz drutvenog, kulturnog
i ekonomskog ivota i promovie kulturne
vrednosti i potencijale regiona. EuroBalkans
evroregion ima kao jedan od ciljeva i razvoj
saradnje u mikroregionu Gnjilane, Preevo i
Kumanovo.
Evroregion DunavKrisMuresTisa je
osnovan 1997. godine potpisivanjem proto-
kola od strane devet predstavnika lokalnih
vlasti (osam optinskih i AP Vojvodine) iz
Rumunije, Maarske i Srbije i pokriva teri-
toriju od 77.000 km
2
sa est miliona stanov-
nika. Cilj evroregiona je da se izgradnjom
zajednike infrastrukture razvijaju odnosi re-
gionalnih vlasti u okviru ekonomskih, obra-
zovnih, naunih i sportskih oblasti. Telo koje
rukovodi i koordinira aktivnosti jeste Forum
predsednika, kolegijalni organ koji okuplja
predstavnike lokalnih vlasti. Osnovane su
tri radne grupe 2003. godine u etiri oblasti
1) ekonomija, infrastruktura i turizam,
2) urbanizam i zatita ivotne sredine, 3) kul-
tura, sport i NVO, 4) meunarodni odnosi,
IT i informisanje. Iste godine osnovana je i
razvojna agencija. Realizovani su projekti: ob-
navljanje kanala Bega, obnavljanje eleznike
pruge izmeu Szeged u Maarskoj, Kikinde u
Srbiji i Temivara u Rumuniji, zatita prirod-
ne sredine u oblasti jezera Surduc, uvoenje
oblasti u turistike ponude, izgradnja prilaza
za novi granini prelaz na tromei Rumunije,
Maarske i Srbije i drugi projekti.
Prednosti i nedostaci
Iz dosadanjeg iskustva iz rada ovih
evroregiona preovlauju sledei zakljuci
o prednostima i slabostima regionalnog
povezivanja zemalja u regionu. Kao prednosti
najvie se istiu: postojanje politike volje
lokalnih vlasti za intenzivniju saradnju, dobar
geostrateki poloaj, kolovana radna snaga,
postojanje vanih saobraajnih koridora,
nedovoljna iskorienost prirodnih resursa,
jezika srodnost i slinost mentaliteta
stanovnitva prekograninih oblasti. Sa druge
strane, kao slabosti se, izmeu ostalog, navodi:
nedostatak zajednike strategije razvoja,
nedostatak informacija o mogunostima
fnansiranja, tradicionalan nain saradnje
privrednih komora, nedovoljna razvijenost
MSP, migracioni tokovi, ogranieno kretanje
zbog postojanja viznog reima izmeu
pojedinih susednih zemalja i dr.
Perspektive regionalnog povezivanja
zemalja u regionu se otvaraju sa Susedskim
programima. To je novi instrument
Evropske unije koji je usmeren ka promociji i
pruanju podrke prekograninoj saradnji na
novim spoljnim granicama Evropske unije.
Realizacija ovog programa otpoela je 2004.
godine i do kraja 2006. godine realizovana su
etiri susedska programa za Srbiju. Programi
su realizovani sa Maarskom, Rumunijom,
Bugarskom, kao i sa zemljama Jadranskog
evroregiona (Italija, Slovenija, Hrvatska,
BIH, Albanija i Grka).
Kao primer projekata koji su realizovani
u okviru Susedskog programa Maarska
Srbija mogu se navesti: projekat optine
Sombor o upravljanju otpadom, o
unapreivanju informatike pismenosti
studenata i nastavnika Pedagokog fakulteta u
Somboru, projekat Srednje ekonomske kole
o razvoju ljudskih resursa u ugostiteljstvu
i prehrani, kao i drugi projekti. Za period
20042006. ukupna dodeljena sredstva
za prekograninu saradnju su iznosila 260
miliona evra od kojih su 215 fnansirana iz
fondova INTERREG Evropske regionalne
politike, a ostatak iz pretpristupnih fondova
Tacis, Phare i Cards.
Od januara 2007. godine podrka EU
prekograninoj saradnji zemalja zapadnog
Balkana se prua preko IPA instrumenta za
pretpristupnu pomo. IPA je kreirana kako
bi se bolje prilagodila razliitim ciljevima
i napretku svake od zemalja korisnica,
pruajui ciljanu i efkasnu podrku na osnovu
potreba i stepena razvoja. IPA instrument
za pretpristupnu pomo, obuhvata zemlje
kandidate: Hrvatsku, BJR Makedoniju i
Tursku i zemlje potencijalne kandidate:
Albaniju, BiH, Crnu Goru i Srbiju. IPA
se sastoji od pet razliitih komponenata
(podrka u tranziciji i izgradnja institucija,
prekogranina saradnja, regionalni razvoj,
razvoj ljudskih resursa i ruralni razvoj).
U okviru IPA CBIB realizuje se pojekat
prekogranine izgradnje institucija. Cilj
ovog projekta jeste jaanje institucionalnih
kapaciteta za pripremu i sprovoenje
prekograninih razvojnih projekata. Kao
korisnici fondova IPA za prekograninu
saradnju mogu se prijaviti vladine institucije,
agencije, jedinice lokalne samouprave, dravne
i neproftne obrazovne institucije, univerziteti
i naunoistraivaki instituti, NVO u oblasti
zatite ivotne sredine, razvoja preduzetnitva
i promovisanja udruenja MSP i slino,
udruenja preduzetnika, privredne komore,
javna komunalna preduzea i mala i srednja
preduzea. U narednom budetskom periodu
od 2006. do 2013. godine, IPA e fnansirati
projekte koji promoviu odrivi ekonomski i
drutveni razvoj, zatitu ivotne sredine, borbu
protiv organizovanog kriminala, poboljanje
granine kontrole i ljudi sa ljudima akcije,
odnosno male projekte direktne saradnje, kao
i projekte koji su usmereni ka smanjivanju
postojeih razlika u nivou razvijenosti
izmeu regiona na spoljnim granicama EU
i ka unapreenju kontakata izmeu lokalnih
zajednica i jaanju kulturne, socijalne i
ekonomske saradnje. Projekti koji e dobiti
pomo bie odabrani u okviru godinjih
javnih poziva za prikupljanje projekata.
Uesnici iz Srbije mogu kandidovati projekte
ija vrednost ne prelazi 300.000 evra.
Umesto zakIjuka
Prekogranina saradnja u okviru evroegiona
zemalja zapadnog Balkana predstavlja novi
podsticaj integracionim procesima u regionu
i stepen njenog razvoja predstavljae najbolji
dokaz o osposobljenosti zemalja regiona za
ukljuivanje u ire politike, ekonomske
i drutvene tokove Evrope. Zbog toga je
vano da svi kljuni akteri na lokalnom i
regionalnom, ali i na centralnom nivou vlasti
budu angaovani na promociji i izgradnji
institucionalnih okvira saradnje na to veem
broju oblasti drutvenog delovanja. Postojanje
IPA fondova stvara realne mogunosti za
ostvarenje tih ambicija.
Izvori
Te role of the euroregion in promoting
and reinforcing democratic stability
and transfrontier co-operation in SEE,
Sraso Angeleski, CoE, http://www.coe.
int/t/e/legal_afairs/local_and_regional_
democracy/documentation/library/
Transfronti_Er_Cooperation/default.
asp#TopOfPage
http://www.coe.int/t/e/legal_affairs/
local_and_regional_democracy/areas_
of_work/transfrontier_co-operation/
Euroregions/ informacije preuzete
oktobra 2007. godine.
http://www.cbib-eu.org/c_what.php
informacije preuzete oktobra 2007.
godine.
1.
2.
3.
Strukturni fondovi su znaajan
instrument politike EU usmeren ka
postizanju ujednaenog regionalnog
razvoja unutar EU, sa jedne strane, kao i
znaajan podsticaj ekonomiji EU u smislu
jaanja njene snage i konkurentnosti na
meunarodnom tritu, sa druge strane.
Kakva je budunost fondova i gde su tu
zemlje zapadnog Balkana
R
egionalna politika EU razvijala se
fazno pratei razvoj i proirenje
Unije. Do 1975. godine nije bilo defnisane
regionalne politike u smislu fondova, budui
da su ekonomije drava lanica bile u usponu.
Bitan pomak je uinjen 1975. godine,
nakon ulaska drava sa velikim regionalnim
disparitetima Velike Britanije i Irske kao
i stvaranjem Evropskog fonda za regionalni
razvoj (ERDF). Ipak, najvei napredak je
postignut 1988. godine kada je usvojen plan
predsednika Evropske komisije aka Delora,
kojim je reformisana regionalna politika EU.
Novim budetom EU za period 20072013.
za strukturne fondove izdvaja se jedna treina
ukupnog budeta EU. Pored postojea tri
fonda, sve vie panje se poklanja razvoju
malih preduzea i inovacija, i to kroz nove
inicijative i projekte.
Briga o manje razvijenim regionima
bila je oduvek deo prioriteta Evropske
unije. Ovaj problem unet je i u preambulu
Rimskog ugovora. Do 1986. godine, vei
deo fnansijskih sredstava namenjenih ovoj
svrsi bio je izdvajan iz nacionalnih budeta
(uglavnom za ruralni razvoj, elektrifkaciju
ruralnih podruja i slino). Pristupanje panije
i Portugala 1986. godine (kao pre toga Irske
1973. i Grke 1981) izazvalo je preokret u
nameni sredstava EU i to sa glavnog prioriteta,
to je do tada bila zajednika poljoprivredna
politika prema ulaganju i pruanju pomoi
siromanim regionima.
CiIjevi regionaIne poIitike U za
period 20072013.
Ciljevi regionalne politike EU su se menjali
sa svakim novim budetskim periodom (1994
1999, 20002006), pratei proirivanje EU i
menjanje ekonomskog reljefa zajednice. Za
budetski period 20072013. obezbeeno je
fnansiranje strukturirano u pet kategorija, i
to: pretpristupna pomo, eksterna pomo,
regionalna pomo, ouvanje prirodnih resursa
i tzv. programi zajednice.
Ciljevi regionalne politike, kao i za njih
opredeljenih fondova za period 20072013.
su sledei:
konvergencija pomo najsiromanijim
regionima iji je bruto drutveni proizvod
manji od 75% proseka EU, kao najvaniji
-
Struktura strukturnih fondova
Mr AIeksandra 1ovanovi
savetnik u 0deIjenju za evropske integracije Skuptine Srbije
cilj za iju realizaciju se izdvaja najvei
deo raspoloivih sredstava,
regionalna konkurentnost i zapoljavanje
borba protiv nezaposlenosti na nivou
EU i pomo regionima koji bi, da nije
bilo proirenja 2004. godine, ostvarivali
manje od 75% prosenog BDP u EU,
teritorijalna saradnja / saradnja
meu regionima namenjena podrci
meuregionalne saradnje i razmene
najboljih iskustava izmeu regiona EU
koji imaju sline probleme u razvoju.
Vie od treine ukupnog budeta EU
za period 20072013. bie izdvojeno
za strukturne fondove i nove inicijative
namenjene ujednaenom regionalnom razvoju
i ostvarivanju navedena tri cilja. Naroito e
panja biti posveena inovacijama i sektoru
malih i srednjih preduzea u cilju podizanja
konkurentnosti privrede EU, imajui u vidu
ciljeve i aktivnosti defnisane obnovljenom
Lisabonskom agendom.
udetski period 20072013. i
strukturni fondovi
Novim budetom EU za period 2007
2013. predvien je novi program za podrku
inovacijama i unapreenju konkurentnosti
privrede EU na svetskom tritu, a samo iznos
sredstava za istraivanje i inovacije povean je
za 75% u odnosu na iznos sredstava za iste
namene koja su izdvajana u prethodnom
budetskom periodu. Programi edukacije i
preduzetnikog treninga su objedinjeni, a
sredstva za ovu namenu poveana su za 40%
u odnosu na prethodni budetski period.
Fondovi: Za budetski period 20072013.
predviena su tri instrumenta (fonda) koji e
se baviti regionalnim razvojem:
Evropski fond za regionalni razvoj
(ERDF) namenjen razvoju regiona koji
ostvaruju manje od 75% prosenog BDP
EU;
-
-
Evropski socijalni fond (ESF) namenjen

borbi protiv nezaposlenosti u zemljama
lanicama;
Kohezioni fond namenjen pruanju
pomoi manje razvijenim regionima EU
za dostizanje nivoa razvijenosti ekonomski
razvijenih podruja u smislu peglanja
ekonomskih i socijalnih dispariteta.

Evropski fond za regionalni razvoj
(ERDF) je instrument koji se koristi za
kofnansiranje: infrastrukturnih projekata,
investicija koje omoguavaju otvaranje novih
radnih mesta i lokalnih inicijativa i poslovnih
aktivnosti malih i srednjih preduzea. Ovaj
fond u praksi pokriva sve oblasti privrede:
transport i telekomunikacije, energetiku,
istraivanje i inovacije, ribarstvo, turizam i dr.
Osnovni cilj je da fnansiranjem odreenih
akcija i inicijativa doprinese smanjenju jaza
izmeu visokorazvijenih regiona EU, sa jedne
strane, i siromanih regiona, sa druge. Dakle,
ERDF ima za zadatak ostvarenje prva dva cilja
oznaena fondovima za period 20072013
(konvergencija i podsticanje konkurentnosti i
zapoljavanja), prekograninu saradnju u EU,
transnacionalnu i interregionalnu saradnju
(program Interreg III), kao i ekonomsku i
socijalnu regeneraciju gradova i urbanih
naselja (program Urban II) i tehniku pomo
u okviru optih ciljeva regionalne politike
EU.
U okviru prvog cilja regionalne politike EU
konvergencije, ovaj fond bie usmeren na
podrku odrivom regionalnom i lokalnom
razvoju kroz mobilizaciju i jaanje sopstvenih
kapaciteta samih regiona i to kroz programe
koji podravaju modernizaciju i diverzifkaciju
regionalnih privrednih struktura, naroito
sektora istraivanja i inovacija, preduzetnitva,
informacionih tehnologija, ekologije, turizma,
energetike, transporta, obrazovanja, kao i
kroz direktnu pomo mikro (porodinom)
biznisu.

U okviru drugog opteg cilja regionalne
politike EU defnisane za period 20072013,
regionalne konkurentnosti i zapoljavanja,
ERDF e se fokusirati na strategije odrivog
regionalnog razvoja po prioritetima, kao to
su: inovacije i ekonomija zasnovana na znanju
(kroz podrku stvaranju i implementaciji
regionalnih strategija inovacija sa ciljem da se
stvore regionalni inovacioni sistemi), zatita
ivotne sredine, uvoenje transportnih i
telekominukacionih usluga i izvan urbanih
centara.
Trei cilj regionalne politike EU
teritorijalna saradnja, fnansirae ERDF fond
u sledeim oblastima: prekogranina saradnja
(u smislu ohrabrivanja zajednikih ulaganja,
podsticanja preduzetnitva, integracije trita
radne snage, podsticanjem saradnje u oblasti
istraivanja i razvoja i sl.), bilateralna saradnja
izmeu primorskih susedskih regiona,
ohrabrivanje lokalnih organa vlasti u smislu
izgradnje mree institucija i razmene know-
how.
Evropski socijalni fond (ESF) je fnansi-
jski instrument EU za investiranje u ljude,
tj. u tzv. socijalni kapital. Ovaj fond kanalie
sredstva dravama lanicama u cilju kreiranja
novih radnih mesta i smanjenja nezaposlen-
osti. Njegova misija je spreavanje poveanja
nezaposlenosti i osnaivanje trita rada u
EU. ESF podrava anticipiranje i upravljanje
drutvenim promenama (naroito demo-
grafskim) u EU. To podrazumeva sledee:
poboljanje stepena prilagodljivosti zapo-
slenih i preduzea promenama u okruenju,
poboljanje pristupa zapoljavanju i tritu
rada, omoguavanje zapoljavanja socijalno
ranjivim grupama poput invalida i sl.
Glavni cilj ESF je ujednaavanje ivotnog
standarda graana EU, i to ostvarivanjem
prvog i drugog cilja regionalne politike Unije.
Prvi cilj konvergencija podrazumeva jaanje
ljudskog potencijala i izgleda za zapoljavanje,
podizanje nivoa produktivnosti i ekonomskog
rasta, kao i jaanje institucionalnih kapaciteta
za podrku u tom smislu. Cilj regionalne
konkurentnosti i zapoljavanja koncentrie
akciju na sposobnost preduzea da se
prilagoavaju promenama u zahtevima trita,
aktivnijem pristupu tritu radne snage i
borbi protiv diskriminacije. Dakle, ovaj fond
podrava jaanje socijalnog okruenja i tzv.
socijalnog kapitala.
Kohezioni fond je strukturni fond EU koji
ima za zadatak da pomae manje razvijenim
lanicama Unije da dostignu zadovoljavajui
nivo razvijenosti kako bi se smanjili regionalni
dispariteti i stabilizovale nacionalne ekono-
mije. Najvie se ovim fondom ulae u sektore
transporta i zatite ivotne okoline. U tom
smislu se fnansiraju sledei projekti:
zatita ivotne sredine, naroito imajui u
vidu ciljeve osnivakih ugovora EU. Prioriteti
ovog fonda su projekti iz oblasti obezbeivanja
pijae vode, tretmana otpadnih voda, tretmana
vrstog otpada, kontrole erozija i zatite
prirode. U ovom kontekstu, kohezioni fond
moe da intervenie u oblastima znaajnim
za odrivi razvoj, energetsku efkasnost i,
naroito, u oblasti transporta, i to ak i
izvan transevropske mree puteva, eleznica,
renog, morskog i intermodalnog saobraaja,
kao i gradskog i javnog transporta;
infrastrukturni projekti u saobraaju
koji podrazumevaju razvoj transportne
infrastrukture transevropske transportne
mree (TEN-T): razvoj odgovarajuih veza za
olakanje transporta, optimizaciju korienja
postojee infrastrukture, sinhronizaciju svih
oblika saobraaja i ukljuivanje ekoloke
dimenzije u transportnu politiku EU.
Ovaj fond je predvien za zemlje lanice iji
godinji BDP ne prelazi 90% prosenog BDP
na nivou Unije. To znai da e ga u ovom
budetskom periodu koristiti nove zemlje
lanice prikljuene proirenjem iz 2004. i
2007. godine, kao i Grka i Portugala.
Inicijative: U sklopu realizacije ciljeva
regionalne politike EU, pored tri fonda,
postoje i etiri nove inicijative i to: Deremi,
Desika, Dasper i Regioni za ekonomske
promene. Ove tzv. inicijative su u stvari
novi instrumenti EU kojima se eli postii
efkasnije intervencije u eljenim sektorima
od izuzetnog znaaja za EU, kao to su
sektor malih i srednjih preduzea, istraivanja
i inovacije kao osnova za ekonomski
razvoj, zatita ivotne sredine i podsticanje
zapoljavanja. Sve inicijative su u funkciji od
poetka 2007. godine i ne zavise od uea
drava lanica EU u Evropskoj investicionoj
banci i Evropskoj banci za obnovu i razvoj
iako su ove institucije nadlene za odobravanje
sredstava i implementaciju projekata. Osnovni
cilj ovih inicijativa i njihovih instrumenata je
oznaen obnovljenom Lisabonskom agendom
iz 2005. godine, a to je jaanje sektora malih
i srednjih preduzea, podsticanje inovacija
i zapoljavanja i kreiranje okruenja koje
pogoduje preduzetnikim aktivnostima
i dovode do poboljanja konkurentnosti
privrede EU na svetskom tritu.
Deremi (Jeremie Joint European Resources
for Micro to Medium Enterprises) je zajednika
evropska inicijativa za podrku mikro i malim
preduzeima i sastoji se od tri fnansijska
instrumenta: savetodavna i tehnika pomo,
transformacija rizinog kapitala u akcijski i
obezbeivanje garancija za kreditne zahteve
mikro, malih i srednjih preduzea kod
banaka. Desika (Jessica Joint European
Support to Sustainable Investment in City
Areas) je instrument namenjen podrci
projekata za unapreenje kvaliteta ivota
u urbanim sredinama. Ovaj instrument je,
pored Deremija i Daspera, jedan od tri
instrumenta kohezione politike EU usmeren
ka ujednaavanju razlika nivoa razvijenosti
regiona EU. Dasper (Jasper Joint Assistence
to Support Projects in European Regions)
predstavlja instrument tehnike pomoi za
pripremu velikih projekata koje zajedniki
realizuju Generalni direktorat regiona,
Evropska investiciona banka i Evropska banka
za ruralni razvoj. Ovim instrumentom je
predvieno pruanje pomoi na izradi velikih
investicionih projekata, i to u tehnikom,
savetodavnom i fnansijskom delu, kako bi
se obezbedio visok kvalitet projekata koji
bi nakon implementacije omoguili novo
zapoljavanje i ekonomski razvoj. Regioni za
ekonomske promene (Regions for Economic
Change) je poseban instrument EU dizajniran
da targetira regione u smislu podrke novim
inicijativama ka modernizaciji i podizanju
nivoa konkurentnosti. Ovaj instrument se
sastoji od etiri komponente namenjene
osnaivanju projekata sektora malih i srednjih
preduzea, istraivanja i inovacija i sl.
Strukturni fondovi i, u okviru njih, nove
inicijative predstavljaju znaajan instrument
politike EU usmeren ka postizanju
ujednaenog regionalnog razvoja unutar
EU, sa jedne strane, kao i znaajan podsticaj
ekonomiji EU u smislu jaanja njene snage
i konkurentnosti na meunarodnom tritu,
sa druge strane. U tom smislu, sredstva za
ove namene poveavae se i u narednim
budetskim periodima, imajui u vidu
dosadanja iskustva primanja novih zemalja u
lanstvo u EU, kao i perspektive prikljuenja
zemalja zapadnog Balkana.

AnAliZE
Kriza nastala odbijanjem Ustava
za Evropu 2005. godine konano je
prevaziena: lideri 27 zemalja lanica
EU, posle tekih i na trenutke ucenjujuih
pregovora, u Lisabonu su usvojili
Ugovor o reformi institucija. ta donosi
novi najvii akt Unije, kakve promene
predstoje, ta se menja u strategiji
proirenja EU
J
edna od najdubljih kriza u istoriji
evropskog zajednitva je prevaziena:
pred zoru, 19. novembra 2007. godine, u
Lisabonu, 27 lidera zemalja lanica EU
postigli su dogovor o novom, Reformskom
ugovoru za Evropsku uniju.
Novim ugovorom Evropa je dobila doku-
ment na kome e se zasnivati budue
organizacione i strukturne reforme, ali on
predstavlja i izlazak iz orsokaka u koji je
Unija dospela posle referenduma u Francuskoj
i Holandiji (2005. godine) na kojima je
odbaen Predlog evropskog ustava.
Mera mogueg
Dogovorom u Lisabonu, po mnogim
analitiarima, projekat Ustava za Evropu je ako
ne potpuno sahranjen, onda bar privremeno
pokopan. Za zaboravnije, projekat Ustava za
Evropu formalno je otpoeo januara 2002.
godine, kada je Evropska konvencija, kojom
je predsedavao iskar DEsten, zapoela
sastavljanje Ustavnog ugovora. To je pratila
ogromna medijska panja i na raspolaganje su
stavljeni neogranieni resursi. Bio je stvoren
utisak da je DEstenova komisija uzela u
obzir sve predloge, ideje, koncepcije i stavove
i da je uspeh zagarantovan. Meutim, posle
saglasja strunjaka, eksperata i politiara,
na red je doao obian ovek koji je rekao
NE! ok i iznenaenje koji su tada nastali
spadaju u neka od najveih u istoriji izgradnje
evropske zajednice. Pokazalo se da je izrada
dokumenta kao to je Ustav, poduhvat za koji
ovakva Evropa jo nije spremna ili mu jo nije
dorasla.
Drugi primeuju da su u novi dokument
uneti mnogi elementi iz Ustava za Evropu i
to s hirurkom preciznou kako ne bi bili
iritirani oni koji su skloni takvom doivljaju
zajednitva. Tek, sve to je sada istorija i pred
zajednicom je Reformski ugovor i prilika za
novi poetak.
I novi najvii dokument ima karakteristike
uobiajene za evropske ugovore: donet je
posle ponoi, prethodili su mu teki i zamorni
pregovori, ko god je mogao da ucenjuje
ucenjivao je, i kada je sve zavreno, lideri
nisu krili svoje zadovoljstvo. Ovoga puta to
zadovoljstvo je bilo naglaeno, to nije udno
Dogovorom do Ugovora
Stefan karadi
specijaIista evropskog prava
AnAliZE
jer je, prema reima strunjaka, prebroena
najdublja kriza u istoriji EU.
Izvesno je da Ugovor pojednostavljuje
nain odluivanja i sistem rukovoenja
Unijom u onoj meri u kojoj je bilo mogue
na postojeem nivou izgradnje evropskog
zajednitva.
Ubudue, u jo 50 oblasti, uz postojee,
odluke e se donositi veinom glasova, a ne
konsenzusom kao to je do sada bilo pravilo.
Meu novim teritorijama za preglasavanje su
i one do jue nedodirljive: pravna i policijska
saradnja, obrazovanje i ekonomska politika.
Iskljuiva jednoglasnost u donoenju odluka
obavezan konsenzus ostaje u onim sferama
koje klasina podela povezuje sa pojmovima
suverenosti, identiteta i dravnosti kao to su
spoljna politika, odbrana, porezi, socijalna
pitanja, kultura i umetnost Naravno, i ovo
se ve sada moe uzimati uslovno i to, da ne
lutamo, na naem primeru: uz sva neslaganja
i razne prilaze, Evropska unija se trudi da
doe do jedinstvenog stava o pitanju statusa
Kosova i Metohije.
Ugovorom se stvara bezbednosna i
odbrambena evropska politika koja obavezuje
sve zemlje lanice da se meusobno pomau
u sluaju agresije ili prirodnih nesrea.
Konano, ovim ugovorom Evropa postaje
pravno lice s kapacitetom da predstavlja sve
zemlje lanice.
Suavanje veta
U prilog podizanju samopouzdanja ideji
zajednitva su i odredbe koje poveavaju
nadlenosti Evropskog parlamenta, Evropske
komisije i Evropskog suda pravde (posebno u
osetljivim kategorijama unutranjih poslova i
pravosua ), uklanjanja prava veta u mnogim
oblastima, to e ubrzati donoenje odluka i
sloeni i zbog sporosti esto kritikovan aparat
Unije uiniti efkasnijim i feksibilnijim.
Istovremeno, kao deo poputanja na drugu
stranu, otvorena je mogunost nacionalnih
parlamenata da nadgledaju rad Skuptine
EU. Nacionalni parlamenti e Ugovorom
prvi put dobiti mogunost da kau svoje
miljenje prilikom donoenja evropskih
zakona. To e biti obezbeeno odredbom da
svaki nacionalni parlament pravovremeno
dobija predloge novih zakona kako bi
procenio da li pojedine odredbe zadiru u
nadlenosti nacionalnih skuptina. Ako
treina nacionalnih parlamenata bude imala
prigovor na neki predlog, taj zakon ili deo
zakona bie vraen Komisiji na reviziju.
Suavanje prava veta, koje je po mnogima
najvii princip samostalnosti lanica u
odluivanju, ali i u praksi, esto, mogunost
ucenjivanja drugih lanica u cilju postizanja
povoljnije pozicije pokazuje i smer kretanja
Unije u budunosti, ako ne izriito, onda bar
opisno.
Proglaenje Evropske povelje o ljudskim
pravima za pravno obavezujui dokument
EU, primer je kako se od neega to je na
poetku imalo karakter iskljuivo politike
deklaracije, stie do neega to ima nivo
zakona i pravno obavezuje sve lanice.
Velika Britanija je, branei ono to su u
Londonu nazvali crvenom linijom preko
koje ne mogu prei, uspela da izdejstvuje
poseban protokol po kojem se njeno
zakonodavstvo izuzima od obaveze primene
Povelje (Kraljevstvo ne prihvata odrednicu o
pravu na trajk). U okviru crvene linije bilo
je i nepopustljivo zalaganje Velike Britanije
za samostalno voenje spoljne politike bez
meanja Brisela.
I Poljska je uspela da izbori izuzee od
primene Povelje kako ne bi odrednice o
ljudskim pravima dole u sukob sa tvrdim
i konzervativnim zakonima o moralu i
porodici koji su doneti u poslednje dve
godine. Na poslednjim izborima pokazala se
tanom prognoza Brisela da e Poljska, posle
skretanja udesno, ponovo krenuti ka centru.
Unija oekuje da e Varava sada dobiti
manevarski prostor za prilagoavanje spornih
zakona i implementaciju Povelje, a da to ne
AnAliZE
bude suvie veliki izazov za kleronacionaliste
i populiste.
Ustupci Varavi
Drugo pitanje koje je dominiralo u toku
pregovora bilo je raspodela poslanika u
Evropskom parlamentu nakon izbora
2009. godine. Italija je traila jednak broj
poslanikih mesta kao Francuska i Ujedinjeno
Kraljevstvo, pretei da e zaustaviti pregovore
oko Ugovora ukoliko ast ne bude bila
zadovoljena. Pronaeno je solomonsko
reenje: predsednik Parlamenta se vie nee
raunati kao poslanik. Ovim reenjem, Italija
dobija jo jednog predstavnika u Parlamentu,
a ipak ostaje sauvana odredba o najveem
moguem broju predstavnika u Parlamentu
(taj broj je 750 poslanika, plus predsednik koji
se ne rauna). Prethodno je bilo predvieno da
Italija ima 72, Velika Britanija 73 i Francuska
74 predstavnika u Parlamentu.
Jo jedan ustupak je napravljen Varavi
kompromis iz Joanine za koji su Poljaci
traili da ue u tekst ugovora, bie dodat kao
protokol i imae pravno obavezujui karakter,
a moi e da se menja samo jednoglasno.
Poljska je traila da se formalizuje odredba
koja bi omoguila grupi zemalja kojima
malo nedostaje do blokirajue manjine da
odloe donoenje odluke na razumni rok,
to u praksi znai nekoliko meseci. Odredba
poznata kao kompromis iz Joanine, po grkom
gradu u kojem je dogovorena 1994, do sada
nikada nije bila koriena i veina zemalja
lanica elela je da je zadri u obliku politike
deklaracije, koja se moe lake menjati.
Kompromis iz Joanine je ustupak Poljskoj
koji je dobila nakon to je na samitu u junu
pristala na sistem odluivanja dvostrukom
veinom.
Uz taj mehanizam koji omoguava
lake blokiranje odluka, Poljska se izborila
za dodatni ustupak, a to je da se sistem
odluivanja dvostrukom veinom nee
primjenjivati odmah nakon stupanja na snagu
novog ugovora, nego tek posle 2014. godine,
s tim da e se do 2017. godine, na zahtev
bilo koje zemlje lanice moi glasati prema
sadanjem sistemu ponderiranih glasova iz
sadanjeg Ugovora iz Nice.
Prema sistemu dvostruke veine, odluke
u Veu EU bie prihvaene ako za njih
glasa 55% zemalja lanica koje predstavljaju
najmanje 65% stanovnitva Evropske unije.
Poljskoj je ispunjen jo jedan zahtev
poveae se broj nezavisnih pravnih savetnika
pri Evropskom sudu pravde sa sadanjih osam
za jo tri, a jedno od tri nova mesta pripae
Poljaku. Nezavisni pravni savetnici (eng.
advocate general) pomau Sudu u donoenju
odluka. Iako njihovo miljenje nije pravno
obavezujue, Sud ga obino sledi.
Predsednik
Umesto rotirajueg predsednitva koje
se menja svakih est meseci, bie uvedena
funkcija predsednika Evropskog vea koga
e birati efovi drava na period od dve i po
godine. Rotacioni sistem zadrae se u Veu
ministara. Predsednik e pripremati samite i
predstavljati EU na svetskoj sceni.
Uvodi se funkcija visokog predstavnika
EU koja e biti kombinacija sadanje
institucije visokog predstavnika za spoljnu
politiku i bezbednost (Havier Solana)
i poverenika za spoljne odnose (Benita
Ferero-Valdner). Osoba koja e obavljati
tu funkciju bie i potpredsednik Evropske
komisije i koordinirae evropske akcije na
meunarodnom planu.
Komisija e od 2014. smanjiti broj
poverenika kako bi poveala efkasnost. Izvrno
telo EU e biti smanjeno sa 27 komesara na
17. Komesari e biti birani po sistemu rotacije
izmeu drava na petogodinje mandate (sada
svaka zemlja lanica daje jednog poverenika,
budui broj poverenika bie dve treine broja
zemalja lanica).
Novi ugovor uvodi i nove ciljeve kao to
su zajednika energetska politika i strategija
AnAliZE
borbe protiv globalnog zagrevanja. U
pogledu trgovinske politike, poteno trino
takmienje postaje preduslov za dobro
funkcionisanje jedinstvenog trita. Uvodi se
i klauzula solidarnosti u sluaju teroristikih
napada, po kojoj zemlja lanica koja je rtva
napada ili neke druge vrste katastrofe moe
dobiti pomo drugih zemalja EU ako je
zatrai.
Ugovor uvodi mogunost da bilo koja
zemlja lanica moe napustiti Evropsku uniju
pod uslovima koje mora ispregovarati sa
svojim partnerima.
Iako zadrava dosta elemenata sada ve
biveg ustava, ova uproena verzija moe da
bude usvojena u parlamentima zemalja lanica,
ime se izbegavaju neizvesni referendumi.To
e vaiti za sve zemlje izuzev Irske, u kojoj e
Ugovor biti ratifkovan putem referenduma.
Lideri Evropske unije takoe su reili
primedbu Sofje o pisanju rei euro
umesto evro u bugarskoj verziji slubenih
dokumenata. Postignuti kompromis nalae
da se od sada umesto te rei koristi skaenica
za valutu EUR, a dogovoreno je i to da
se u budunosti treba dodatno pozabaviti
tim pitanjem. Istovremeno, Bugarskoj je
doputeno da na svojoj valuti zadri re
evro.
Ugovor e slubeno potpisati svi predsednici
drava ili vlada drava lanica Evropske
unije 13. decembra ove godine u Lisabonu,
a procedura ratifkacije Ugovora zapoee
sledee godine u parlamentima 27 zemalja
lanica. Planirano je da Ugovor stupi na
snagu do sredine 2009. godine, odnosno do
sledeih izbora za Evropski parlament.
Proirenje
Iako se to nigde u dokumentu ne pominje,
Ugovor bi trebalo da omogui dalje proirenje
EU, budui da je sadanji ugovor iz Nice
dizajniran za 27 zemalja lanica.To je naroito
zanimalo zemlje kandidate za lanstvo
Hrvatsku, Tursku i Makedoniju. Odgovor nije
ni da ni ne, to je vladajuim garniturama
u zemljama kandidatima omoguilo da
javnosti slobodno tumai lisabonski
dokument. Meutim, odlaganjem reforme u
sistemu glasanja, koncept proirenja se dovodi
u pitanje. Prema postojeim odredbama,
ne postoje institucionalne pretpostavke i
reenja za prijem novih lanova. To, prema
analitiarima, moe biti zgodno objanjenje
za odlaganje, naroito u sluaju Turske u vezi
sa ijim lanstvom vladaju duboke podele.
Ono to bi moglo da zanima Srbiju jeste to
da su, naizgled, kriterijumi koje zemlje moraju
da ispune da bi postale lanice EU ostali isti.
Kriterijumi za lanstvo nisu uneti u tekst
Ugovora. Odreena neodreenost otvara
prostor da se eventualni uslovi za pristupanje
EU, koji bi bili postavljani novim zemljama
aspirantima na lanstvo, mogu pootravati i
dopunjavati. To je Uniji otvorilo manevarski
prostor da na mala vrata uvede neke dodatne
kriterijume koji nisu unapred odreeni i koji
pruaju mogunost da se menjaju od jedne
do druge prilike.
Novina je to e sada od samog poetka
u proces procedure prijema neke zemlje
biti ukljuen i Evropski parlament, koji e
ubudue mnogo blie saraivati s nacionalnim
parlamentom drave kandidata.
Kao povoljnost, moe se oceniti to to u
Evropskom parlamentu vie nije potrebna
apsolutna veina kada se odluuje o lanstvu,
ve se neophodna veina formira na osnovu
uslova za kvalifkovanost koje usvaja Evropski
savet.
AnAliZE
Gde se zemlje Balkana, tradicionalnog
evropskog bureta baruta, nalaze u
procesu integracija? Ko prednjai, a
ko zaostaje i koje su najvee prepreke
koje stoje pred mahom mladim i krhkim
demokratijama regiona
Z
a dugo i na trenutke muno putovanje
zemalja Balkana u krug modernih
evropskih demokratija postoji hiljadu
objanjenja. Jedno je izvesno: da su integracije
iz ugla Balkana jednostavne ve bi se
dogodile. Gde se nalaze zemlje iz regiona na
putu pribliavanja Uniji?
Hrvatska
Na putu prema Uniji Hrvatska je odmakla
najdalje i nalazi se u fazi pregovora o lanstvu.
Krajem jula, otvoreno je novih est poglavlja
aki komunitea 12 od ukupno 35 o kojima
Brisel i Zagreb pregovaraju.
Zvanino, pregovori su zapoeti oktobra
2005. i tada je 2009. godina oznaena kao
godina ulaska Hrvatske u EU. Sada je gotovo
izvesno da postavljeni cilj nee biti ispunjen,
jer neka od najvanijih i najteih poglavlja
jo nisu otvorena. Posebno ona u kojima
je neophodno da zemlja kandidat ispuni
odreena merila i postigne evropske standarde
da bi poglavlje moglo biti zatvoreno.
Prema sadanjim, optimistikim procenama
taj posao bi mogao biti zavren 2010. godine.
Potom sledi ratifkacija u parlamentima 27
zemalja lanica Unije, to moe da potraje i
do dve godine. To bi znailo da bi Hrvatska
postala punopravni lan 2011. ili 2012.
godine. To se donekle poklapa sa fnansijskim
programom Unije kojim za period od 2007.
do 2013. godine nije predvien ulazak
Hrvatske u punopravno lanstvo.
Ofcijelni Zagreb polako se prilagoava
injenici da e obeani rokovi biti pomereni.
Sve ee su izjave da kvalitet pregovora o
svakom poglavlju treba pretpostaviti brzini i
da je bitnije da Hrvatska ispregovara ugovore
koji njoj odgovaraju nego da li e ui u Uniju
godinu dana pre ili kasnije. Takoe se istie
povoljna pozicija koju zemlja ima u odnosu na
pristupne fondove Unije u ovoj fazi integraci-
ja, a koja e nestati dobijanjem punopravnog
lanstva. S druge strane, stiu upozorenja da
je EU favorizovala neke druge zemlje u odno-
su na Hrvatsku i u vezi s tim se najee po-
minju Rumunija i Bugarska. Upueni, pak,
tvrde da je najbolnija taka Slovenija i da se
Zagreb teko miri sa injenicom da je Ljublja-
na ve tri godine punopravni lan Unije. Tim
pre to su, posle raspada Jugoslavije, Hrvatska
i Slovenija krenule u proces integracija gotovo
istovremeno, da bi danas Hrvatska zaostajala
priblino deset godina. Delimino, zaostatak
Hrvatske se objanjava dvogodinjom bloka-
Vozni red za Orijent ekspres
AIeksandar M. MiIanovi
poIitikoIog
AnAliZE
dom zbog nesaradnje sa Tribunalom u Hagu,
ali i zbog masovnog krenja ljudskih prava u
odnosu na Srbe civile, dravljane Hrvatske,
proterane u akcijama etnikog ienja Blje-
sak i Oluja sredinom devedesetih. Po nekima,
upravo e ponaanje prema prognanima, koje
je za sada ispod minimalnih evropskih stan-
darda, uticati na imid i status Zagreba.
Ipak, gotovo je izvesno da e Hrvatska
biti prva drava sa teritorije koja se naziva
zapadnim Balkanom koja e postati lan EU.
Dodatni impuls Zagreb je dobio i izborom
Hrvatske za privremenog lana Saveta
bezbednosti UN s mandatom od dve godine.
7urska
Strogo formalno, Turska je u istoj etapi u
odnosu na EU kao i Hrvatska pregovori o
lanstvu ali samo naizgled. Iako je zapoela
pregovore 2005. godine, u isto vreme kao i
Zagreb, Ankara napreduje mnogo sporije.
Do sada su otvorena samo etiri poglavlja,
iako je trebalo da ih bude dvanaest, kao i kod
Hrvatske. Meutim, Evropska komisija je do
daljeg zaustavila otvaranje osam poglavlja.
Razlog je neizvravanje obaveza koje je Turska
preuzela u odnosu na trgovinu s Kiprom.
Kao i u drugim dravama koje su na putu
integracija, status i mogue lanstvo u Uniji
esto se koristi kao podloga za unutranje
politike i meupartijske obraune. Posebno
u predizbornim kampanjama. Tako se i
Turskoj dogodilo da preterano radikalna
retorika, uz injenicu da je izostalo ispunjenje
dogovorenih obaveza koje su bile uslov
prilikom otpoinjanja pregovora, gotovo
zaustavi proces integracija.
U jednom trenutku (kraj 2006. godine),
Ankari je zapretila opasnost da se pregovori
potpuno zaustave, to je blisko stavovima
pojedinih zemalja Unije Francuske, Austrije
koje su izriito protiv prijema Turske u
lanstvo. Tursku poziciju je spasla Velika
Britanija koja je uspela da ubedi ostale lanice
da ne suspenduju pregovore sa Ankarom.
Tako je dogovoreno da se ostala 22 poglavlja,
ipak, postepeno otvaraju, a da spornih osam
saekaju neko drugo vreme.
U meuvremenu, Turska je dobila
proislamskog predsednika to je protumaeno
kao upozorenje Briselu ta se moe dogoditi
ukoliko Evropa nastavi da poniava
Tursku.
Koliko je situacija komplikovana pokazuje i
primer: jedan od osnovnih uslova koji Unija
postavlja pred zemlje mogue lanove je
uspostavljanje civilne kontrole nad vojskom,
to se smatra osnovnim uslovom demokratije.
U sluaju Turske to bi znailo da izuzetno jak
ofcirski lobi izgubi znaajan deo moi.
Meutim, upravo je vojska tradicionalni
garant laicizma i sekularizma u Turskoj jo od
Ataturka i brana prodiranju islama u sferu
politike, posebno radikalnog. Pozitivan
odgovor na fundamentalni zahtev Brisela da
se armija potpuno potini civilnim vlastima
u Ankari (a delom u Vaingtonu) doivljava
se kao zahtev za slabljenjem sekularne drave
i otvaranjem opasnosti njenog prevoenja u
teokratsku dravu.
Ono to posebno brine Ankaru je sve vee
saglasje dodue nezvanino o tome da se
Turskoj umesto lanstva ponudi specijalni
status u odnosu na Uniju sa nizom pogodnosti
i ekskluziviteta. Za sada Ankara ne odustaje
od zahteva za punopravnim lanstvom i
ravnopravnim mestom u svim institucijama
Unije. Izvesno je da e turski sluaj jo dugo
ostati otvoren i da njegov ishod podjednako
zavisi od moguih deavanja na Bliskom
istoku i Balkanu i od nastojanja same Ankare
da ispuni evropske standarde. Nedavna
odluka turskog parlamenta da dozvoli
operacije turske armije tree po veliini
unutar NATO-a protiv Kurda na teritoriji
Iraka, i pored upozorenja iz Brisela, sigurno
nee doprineti procesu integracija.
AnAliZE
Makedonija
Od decembra 2005. godine, Makedonija
se nalazi u statusu kandidata za lana EU.
Analitiari su skloni da primete da je do te
pozicije, kao i do prethodnog potpisa na
Sporazumu o stabilizaciji i prikljuivanju
2001. godine, Skoplje stiglo bez vee
vlastite zasluge, proftirajui na dogaajima
u okruenju. Makedonija je vrsto na
evropskom putu zbog strahovanja Evrope da
bi u suprotnom zemlja upala u meuetniki
obraun iji ishod bi bio podela zemlje i nova
nestabilnost na Balkanu.
Iz tog razloga je EU potpisala sporazum o
pridruivanju u jeku meuetnikog sukoba u
zapadnoj Makedoniji (leto 2001. godine) koji
je pretio da se pretvori u graanski rat, ali jo
vie da se sukob ne bi proirio na Kosovo i
Metohiju.
Status kandidata Skoplje dobija 2005.
godine i to u vreme kada UN donosi
odluku o otpoinjanju pregovora o reenju
statusa Kosova i Metohije, to nije nikakva
koincidencija. Jednostavno, re je o nagradi
Skoplju za konstruktivno ponaanje i dobre
usluge koje nudi u odnosu na ponaanje SAD
i EU po pitanju KiM.
Objektivno posmatrano, Makedonci su
uinili veoma malo, a u pojedinim oblastima
gotovo nita, kako bi svoj politiki i ekonomski
sistem iole pribliili standardima i zahtevima
Unije. Nema pomaka u reformi policije,
pravosua, dravne uprave, smanjenju
korupcije i borbi protiv kriminala... ali
mnogi se pitaju da li je realno oekivati od
makedonske drave da se ozbiljno suprotstavi
tim izazovima.
Prema nekim procenama, postoji mogunost
da se Makedonija, iako nije ispunila gotovo
nijedan uslov, uskoro nae u situaciji da
otpone pregovore o lanstvu. Povod za ovakvu
nagradu Skoplju bila bi izuzetno osetljiva
situacija koja e nastati u regionu posle odluke
o statusu Kosova i Metohije i nastojanje
Brisela da Makedonija odigra namenjenu
pozitivnu ulogu Skoplje je najavilo da
e meu prvima priznati nezavisno Kosovo
ukoliko bude bilo potrebno.
Ipak, visoka pozicija Makedonije u procesu
integracija u odnosu na ostale drave Balkana
ne odslikava stvarno stanje i daleko je iznad
realnih mogunosti Skoplja. Drugim reima,
svaka normalizacija na Balkanu usporila bi
proces evropskih integracija Makedonije u
smislu da bi joj se manje gledalo kroz prste
a vie insistiralo na ispunjenju standarda i
uslova koji manje ili vie vae za ostale.
AIbanija
Albanija je 2006. godine potpisala
Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju i u
ovom trenutku se, makar formalno, nalazi
ispred svih ostalih zemalja zapadnog Balkana
Srbije, Crne Gore, BiH. Meutim, tako
je samo na papiru. Proteklih godinu dana
implementacije Sporazuma pokazuju da se
stvari dogaaju sporije nego to se oekivalo i
da e biti potrebno vie vremena da se Tirana
priblii traenim standardima.
Razlozi su uobiajeni kada je re o malim
balkanskim dravama: slabe dravne
institucije, veliki vaninstitucionalni uticaj
tajkuna, visok stepen korupcije, rast i uticaj
organizovanog kriminala i mona siva zona
u ekonomiji... Za sada se Tirana nigde ne
pominje kao skori kandidat za lanstvo jer je
oigledno da su materijalni i kadrovski resursi
zemlje premali za dui korak. Uputstvo iz
Brisela je da zemlja radi na to veem razvoju
odnosa u regionu kroz CEFTU, kao i druge
regionalne instrumente i projekte i tako,
koliko-toliko, pobolja performanse i stvori
iole ozbiljnije potencijale za pomake u procesu
integracija.
Drugo je uputstvo da se maksimalno
uzdrava u odnosu na trenutne pregovore
i budui status Kosova i Metohije. Svako
dolivanje ulja na vatru i dodatna proizvodnja
nacionalnog romantizma, karakteristinog
za ovaj region, udaljilo bi Albaniju od bliih
AnAliZE
integracija i njenu sudbinu vezalo za sudbinu
nekih drugih.
Crna Cora
Crna Gora je u Briselu potpisala Sporazum
o stabilizaciji i pridruivanju Evropskoj uniji
15. oktobra 2007. godine. Iako je zvanina
Podgorica to predstavila i proslavila kao
ostvarenje svih obeanja i ubrzani prodor u
evroatlantske integracije (s naglaskom na drugi
deo kovanice) injenice su malo drugaije.
Od dobijanja nezavisnosti do potpisivanja
Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju
prolo je vie od godinu dana, iako su mnogi
verovali da e taj proces trajati mnogo krae.
Brisel upozorava da uz svu dobru volju da
pomogne mladoj demokratiji koja se tek
stabilizuje Crna Gora sa 620.000 stanovnika
jo ni izdaleka nije ispunila svoje obaveze bez
kojih nee moi dalje u pridruivanju EU.
Kao prvo, nije usvojen novi ustav koji mora
biti usklaen sa standardima Unije.
I dalje je nereeno pitanje korienja evra
kao zvanine valute u Crnoj Gori, to je u
suprotnosti sa stavom Evropske centralne
banke u Frankfurtu koja daje konanu odluku
o ispunjenju uslova za uvoenje evra.
Meutim, kljuni zadaci koji stoje pred
Podgoricom e biti i najtei za reavanje:
izgradnja pravne drave, uspostavljanje
nezavisnog sudstva, borba protiv korupcije,
civilna kontrola nad aparatom sile, konano
suoavanje sa organizovanim kriminalom o
ijem uticaju u Crnoj Gori evropski zvaninici
govore s neskrivenom zabrinutou.
Prema analizama Evropske komisije,
ogroman problem je i nedostatak kadrova
i oajan poloaj dravne uprave od koje
se oekuje da sprovodi reforme i odredbe
Sporazuma. Upravo za njeno osposobljavanje
iz IPA programa u Crnu Goru e u naredne
dve godine stii neto vie od 30 miliona
evra.
Istovremeno, neskrivena je namera da
Brisel najmlaoj evropskoj dravi, pre nego
drugima, progleda kroz prste jaajui na taj
nain snage koje su za jasno distanciranje
od Srbije, posebno u odnosu na problem
Kosova i Metohije. Procena je i da Podgorici
treba davati pojaanu infuziju dokle god
je procenat stanovnika koji se izjanjavaju
kao Srbi na tako visokom nivou. Tako se
dolazi do pomalo paradoksalne situacije
da su vei stepen nacionalne podeljenosti i
relativno visok nivo napetosti u odnosima sa
Beogradom uslovi za veu pomo od strane
EU i bre integracije.
osna i Hercegovina
Bosna i Hercegovina, zajedno sa Srbijom,
nalazi se na repu procesa integracija zemalja
regiona zapadnog Balkana. I dok nad
Beogradom stoji senka uslova saradnje sa
Hakim tribunalom, dvoentitetna BiH svoj
usud nosi u reformi policije.
Zvanino, Miroslav Lajek, visoki pred-
stavnik za BiH, procenjuje da ukoliko Sarajevo
i Banjaluka prihvate reformu policije, BiH bi
do kraja godine mogla da parafra Sporazum
o stabilizaciji i pridruivanju, a da ga potpie
u prvoj polovini 2008. godine, u vreme
predsedavanja Slovenije EU.
Neke manje optimistike procene sugeriu
da je situacija u BiH mnogo gora nego to
visoki zvaninik eli da prikae i da simulacija
drave u sluaju Bosne i Hercegovine poprima
karikaturalne dimenzije s nepredvidljivim
ishodom. Otuda procena da bi Srbija u
sluaju ispunjenja hakog uslova veoma
brzo mogla da projuri kroz proces integracija,
dok BiH ne moe da izae iz unutranje
blokade formalno zajednikih institucija i
poveanja meunacionalnih tenzija. Drugim
reima, sudbina BiH prevashodno zavisi od
uticaja spoljnog integrativnog faktora,
jer je oigledno da predvieni mehanizmi
unutranjih integracija ne funkcioniu.
Gotovo je izvesno da e odreivanje budueg
statusa Kosova i Metohije, naroito ukoliko
bude bio zaobien Savet bezbednosti UN,
AnAliZE
u velikoj meri uticati na budunost Bosne i
Hercegovine i Republike Srpske.
Srbija
U odnosu na proces integracija pozicija
Srbije je kontradiktorna. Svi priznaju da je po
brojnim uzusima Srbija mnogo organizovanija
i jaa od niza drava koje su u procesu
integracija mnogo bolje pozicionirane i blie
statusu lana. Prema tim analizama, koje
dolaze upravo iz Brisela, objektivno mesto
Srbije bi bilo iza Hrvatske. Istovremeno, ona
je na repu procesa integracija i u trenutku
zatvaranja ovog broja Putokaza, zvanini
Beograd je konano parafrao Sporazum o
stabilizaciji i pridruivanju.
Brojni su razlozi ovog nategnutog zaostajanja
Srbije. Pre svega, to je uslov saradnje sa
Hakim tribunalom ije ispunjenje tek dovodi
Beograd iz minusa u nultu poziciju.
Iako svi naglaavaju da to nema dodirnih
taaka, oigledno je da se odnos prema Srbiji u
procesu integracija koristi kao sredstvo pritiska
na omekavanje tvrde pozicije u odnosu na
pregovore o statusu Kosova i Metohije. Nigde
izgovorena poruka je jednostavna to se
bre pomirite sa gubitkom KiM, to ete vie
napredovati prema lanstvu.
Pragmatini deo javnosti prihvata vladajuu
strategiju tapa i argarepe i predlae reenje
ako Beograd pristane na nezavisnost KiM, za
uzvrat bi odmah trebalo da dobije pregovore
o lanstvu. Neki smatraju da je Kosovo toliko
znaajno da bi Srbija odmah trebalo da dobije
status lana.
Zvanini Brisel daje do znanja da je to, prema
principima Unije, nemogue izuzev u nekim
sluajevima (delimino primer Bugarske).
Ne treba sumnjati da neke lanice EU nee
biti zadovoljne ako Srbija postane deo Unije.
Istovremeno, pojedinani emotivni odnos
prema Srbiji, na kraju, nee biti odluujui.
Odluie interes i procena EU i SAD ta im
se vie isplati, odnosno, ta predstavlja manju
tetu Srbija blia Briselu ili blia Moskvi.
Verovatno je da e nagoveteno negativno
reenje statusa KiM, istovremeno, kao vrstu
kompenzacije, otvoriti Beogradu mogunost
brih integracija.
AnAliZE
Ianstvo u deset koraka
Balkanske drave u procesu pridruivanja EU
lanstvo ....................................................... Bugarska , Rumunija
Ratifkacija ugovora o lanstvu
Potpisivanje ugovora o lanstvu
Pregovori o lanstvu ....................................................... Hrvatska, Turska
Odluka Evropskog saveta o poetku pregovora
Status kandidata ............................................................................. Makedonija
Miljenje Evropske komisije
Zahtev za lanstvo u EU
Potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju Albanija, Crna Gora (15.10. 2007)
Parafranje Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju ...................................... BiH, Srbija
AnAliZE
ta e odreivati spoljnopolitiku pozi-
ciju Srbije u vremenima i iskuenjima
koja stoje pred njom? Da li pred
neumitnou raznih izbora Kosovo, EU,
Istok, Zapad, NATO Srbija ima snage
i potencijala za prava reenja
P
oslednjih meseci, u domaim medijima
se aktuelizovalo pitanje ulaska Srbije
u NATO. Ipak, ovaj tekst se ne bavi samo
pomenutom temom. On obrauje jednu
iru oblast, a to je, kao to i sam naslov
kae, pitanje spoljnopolitikog usmerenja
Srbije. Odgovor na pitanje kako usmeriti
spoljnu politiku Srbije u tom kontekstu
je sutina do koje u pokuati da doem. U
tekstu e biti razmotrene razliite alternative.
Konkretnije, razmatrae se optimalan nain
ureenja odnosa Srbije sa Zapadom, sa jedne,
i Rusijom, sa druge strane kao potencijalnim
stratekim partnerima zemlje na koje, samim
tim, Srbija danas treba da obrati posebnu
panju. U ovom trenutku, u kontekstu svega
to se deava povodom pregovora o statusu
KiM, kao i novog uspona Rusije, ovakvo
razmatranje ponovo ima smisla.
Faktori
Postoji nekoliko veoma znaajnih faktora
koje treba uzeti u obzir pri odreivanju
optimalne pozicije savremene spoljne politike
Srbije.
Najpre etnoreligijska pripadnost srpskoga
naroda, kao konstitutivnog naroda drave
Srbije. Ona je bitna, posebno u Evropi u
kojoj i nema drava koje nisu nacionalne. Na
taj nain, ovaj aspekt identiteta utie na sliku
koju domae drutvo, posredstvom drave
koja ga uokviruje, projektuje o sebi van
svojih granica. Upravo na temu etnoreligijske
pripadnosti dananjih drutava i kao njena
posledica, napisana je i kultna studija pod
nazivom Sukob civilizacija. Njen autor,
harvardski profesor Samjuel Hantington,
danas ima nesumnjivi status jednog od
najuticajnijih savremenih politikih mislilaca.
Unapred data i praktino nepromenjiva (sem
kroz dugotrajne procese promene granica
civilizacija ili lomove najveih razmera),
nezavisna od promenjivih elemenata identiteta
i zvaninih dogmi globalnog poretka,
etnoreligijska pripadnost u znaajnoj meri
doprinosi odreivanju osnovnih pozicija
veine drava na spoljnopolitikom planu.
U Evropi, ona je tradicionalni faktor od
prvorazrednog znaaja za percepciju zemlje
od strane drugih zemalja. Tako, pravoslavno
slovenstvo Srba, kao konstitutivnog naroda
Srbije, predstavlja nesumnjivo relevantan
inilac za razumevanje pozicije njihove drave
u spoljnopolitikim okvirima, posebno
kontinentalnim. injenica da Srbi sa Rusima
Spoljnopolitika orijentacija
Srbije
Sran SmiIjani
specijaIista evropskog prava
AnAliZE
dele pravoslavno slovenstvo, dok to nije sluaj
ni sa jednom od najuticajnijih zemalja Zapada,
predstavlja snaan argument za posebne
odnose dva naroda i njihovih zemalja. Ne
bez razloga, Zapad je u Srbiji oduvek, barem
delimino, video malu Rusiju. To vue svoje
posledice...
Identitet
Drugi bitan element identiteta, u ovom
smislu, su imid srpske drave i etnoimid
Srba. I ovde se radi o faktoru koji snano
utie na percepciju zemlje u inostranstvu,
ali vie u javnom mnjenju drugih zemalja
(to ima veliki politiki znaaj u svakoj
demokratiji) nego u zvaninim krugovima. U
naem sluaju, odreujui aspekt etnoimida
u ovom trenutku i dalje se tie skoranjih
ratova na prostorima bive SFRJ. Poimanje
istih na Zapadu i u Rusiji, danas je gotovo
dijametralno suprotno. Dok nas veina Rusa
smatra hrabrim, bratskim narodom, koji je
devedesetih godina imao dovoljno integriteta
potrebnog da bi se suprotstavio tada istom
obliku unilateralnog svetskog poretka, na
Zapadu i dalje opstaju, ak se i uredno
podgrevaju, zvanini negativni stereotipi o
Srbiji i Srbima. Takvi stavovi, koji poreklo
vuku iz vremena ratova na prostorima bive
SFRJ, kreirani su od strane i u korist tadanjih
zapadnih interesa. Ipak, oni se menjaju u
poslednjih nekoliko godina, mada nedovoljno
brzo, a posebno nakon invazije na Irak kao
otrenjujue istine o tome koliko su zapadne
sile zaista zainteresovane za humanost i
pravdu.
S obzirom na to da su nastale u relativno
bliskoj prolosti, zapadne zemlje, i da hoe,
danas nisu u situaciji da dozvole njihovo
prosto ponitavanje ili promene. Tako neto
ne bi prijalo tadanjim donosiocima odluka,
od kojih je veina i danas u politici i dri
poluge uticaja.
Drugi nesumnjivi, znaajni faktor jeste
istorijsko iskustvo koje srpski narod i drava
imaju sa Zapadom i Rusijom. U savremenom
svetu aktuelizma, istorijsko iskustvo esto
biva zapostavljeno kao relevantan inilac
u kreiranju politike mada je to mnogo
tipinije za siromane i loe organizovane
zemlje, nego za bogate drave sa tradicijom
suvereniteta. Ipak, ono je bitno i to su znali
jo Rimljani, izrazivi to svoje saznanje kroz
poznatu poslovicu o istoriji kao uiteljici
ivota. Ukljuivi istorijat odnosa sa drugim
narodima i dravama u analizu, kao i tipine
tradicionalne naine ophoenja spomenutih
aktera u meunarodnim odnosima, kreatori
spoljne politike e imati precizniju sliku o
zahtevima koji se pred njima nalaze i, samim
tim, biti u situaciji da preciznije osmisle
sopstvene strategije. U tom smislu reeno...
istorijsko iskustvo srpske drave i naroda sa
Zapadom je loe. Zapad Srbe tradicionalno
tretira kao jedno od balkanskih plemena,
jedino na koje treba obratiti posebnu panju
zbog loe navike Srba da povremeno remete
planove velikih. Kao posledica toga, postoji
mnogo primera koji nas danas nagone na
oprez (npr. austrougarska vojska je tokom I
svetskog rata, nakon ulaska u Srbiju, bila vie
nego surova prema domaem stanovnitvu;
tretman Srba od strane nacistike Nemake,
odnos 100:1 za ubijenog i 50:1 za ranjenog
nemakog vojnika, koji nije vaio ak ni na
okupiranim ruskim teritorijama...) Meutim,
primer brutalnog bombardovanja okupiranog
Beograda od strane saveznikih snaga 1944.
godine ak je i zanimljiviji. Njihov cilj
su, naravno, bili Nemci i odreeni delovi
njihove infrastrukture. Kolateralna teta u
vidu nekoliko hiljada poginulih Beograana
i mnogo novih ruevina u prestonici
Jugoslavije, oigledno, nisu bili dovoljan
argument da sprei ovaj varvarski potez,
kojim nije moglo biti reeno nita bitno u II
svetskom ratu. Ostaje injenica da saveznici
nisu bombardovali nijedan okupirani zapadni
grad van Nemake.
AnAliZE
Skoranja agresija na SRJ, pri emu ne
mislim samo na rat iz 1999. ve i na sve one
nebrojene lai, politike pakosti, dvostruke
kriterijume... moe se posmatrati i kao
produetak sprovoenja zapadne kulture
nasilja prema Srbiji. Njen tretman (ali i
ostatka Balkana) od strane Zapada, moda je
najbolje izrazio britanski istoriar Don M.
Roberts u knjizi Evropa 18801945: Balkan
je tradicionalna nagrada dominantnoj sili u
Evropi. U tom smislu, Balkan je objekat.
Njegovi itelji ili drave sa balkanskih
prostora, u pomenutom kontekstu, nikako
ne mogu biti subjekti.
Sa Rusijom je drugaije. Pomagala je Srbiji
poetkom 19. veka, tokom Prvog srpskog
ustanka, povukavi se tek kada je Napoleon
upao na njenu teritoriju kada je, razumljivo,
morala da koncentrie sve snage na odbranu
sopstvenog suvereniteta od najezde Francuza.
Rusija je 1839, u vreme Miloa Obrenovia,
izdejstvovala za Srbiju i veoma znaajan,
drugi hatierif od turskog sultana. Ula je u
rat sa Austrougarskom istog trenutka kada je
ova objavila rat Srbiji 1914. Nakon raspada
SSSR-a, ak je i reim Borisa Jeljcina nastojao
da pomogne Srbiji pod sankcijama UN, a upad
ruskih komandosa na pritinski aerodrom
doveo je do nezabeleene vojne napetosti
izmeu Zapada i Rusije u posthladnoratovskoj
eri. Danas Rusija pomae Srbiji u ouvanju
suvereniteta nad KiM. Naravno, ne treba
biti naivan i misliti da je Rusija pomagala
i pomae Srbiji samo zbog bliskosti dva
naroda. Pomo Srbiji je uvek bila zasnovana
primarno na ruskom interesu. Meutim,
sutina je u tome da, za razliku od Zapada,
Rusija nikada nije tretirala Srbiju iskljuivo
kroz prizmu sopstvenih interesa, bez ikakvog
interesovanja i obaziranja na nae sudbine i
ivote. Nezavisno od prirodnog nagona svake
drave da prvo zadovolji sopstveni interes,
pazila je i na interes Srbije.
Sa druge strane, i nezavisno od punopravnog
lanstva Bugarske i Rumunije u EU, Balkan
je za Zapad i danas interesna sfera. To je
precizno izrazio Dmirtij Rupel, ministar
inostranih poslova Slovenije, u svojoj izjavi
iz avgusta 2007. za Financial Times. Ona
je glasila: Balkan je za Sloveniju, isto to i
Afrika za Portugal. Svaki dalji komentar je
nepotreban.
Drutvo
Meutim, etnoreligijski aspekt identiteta
nacija i njihovo istorijsko iskustvo (iz prvog,
u velikoj meri proistie drugo), iako vani,
nisu jedini, a ne moraju biti ni odluujui
elementi za odreivanje primarnog usmerenja
konkretne spoljne politike. Postoje i drugi
bitni faktori. U kontekstu Srbije, veoma
je bitno obratiti panju na identitet njenog
drutva. On ima vie komponenata i to su
njegovi etnoreligijski (s tim to se u ovom
sluaju, ne radi o opaanju drave spolja
koje se bavi generalizacijama, ve o strukturi
stanovnitva), ideoloki i kulturoloki aspekti.
Identitet srpskog drutva, ni u jednom smislu
nije jedinstven.
Iako je Srbija, po Ustavu, nacionalna
drava, njeno drutvo je multikulturalno.
Preciznije, ono je i multikonfesionalno i
multinacionalno, a pritom se nalazi u zoni
vekovne, tradicionalne i nikada utvrene
granice razdvajanja istonog hrianstva,
zapadnog hrianstva i islama. S obzirom
na istoriju prostora na kome ivimo, moe
se zakljuiti da je multikulturalizam oduvek
bio faktor destabilizacije. Sa druge strane,
politiki i kulturni identitet srpskog drutva,
takoe, nemaju kapacitet da mu obezbede
stabilnost. Naprotiv, upravo na ovim poljima
se javlja problem dve Srbije.
Kada se govori o politikom sistemu, treba
primetiti da je savremena Srbija, barem po
politikoj projekciji sopstvene demokratije,
blia Zapadu. Ruski model demokratije je
specifan, pre ogrnut demokratskim platom
nego zaista demokratski. Pojmovi slobodnog
drutva, ljudskih prava i sloboda... prosto
AnAliZE
mu nisu imanentni. Savremena Rusija jasno
stavlja razvoj ispred demokratije mada ne
treba idealizovati ni zapadni model koji je, uz
izgovor zatite od terorizma, nedvosmisleno
postao retrogradan. Ali, za razliku od
Rusije, Zapad ima propagandu o slobodi u
sopstvenim okvirima. Meutim, naa bliskost
sa Zapadom i otuenost od Rusije najvei su
na polju kulturnog identiteta. Razlog tome je
u injenici da Rusija nema tipinu popularnu
kulturu s obzirom na to da su sve sline
tendencije, predstavljale duboku ilegalu u
SSSR.
Na taj nain, ruska savremena kultura je
daleko od toga da bude istinski savremena. U
instant svetu u kome ivimo, kompatibilnom
sa instant kulturom, to je veoma ozbiljan
politiki nedostatak za zemlju koja se u
poslednjih par godina, ubrzanim korakom
(preciznije reeno, sprintom) vratila na mesto
prvorazrednog aktera globalne politike.
Decenijama, ruska popularna kultura je samo
u obrisima prisutna u Srbiji, u kojoj se dez
sluao jo 50-ih godina prolog veka. Tako je
naa savremena kulturna tradicija, barem ona
urbana, vrsto vezana za Zapad.
Iako e tipini ruski i srpski patriota, svesni
zajednikih korena, uvek gajiti simpatije jedan
prema drugom, oni se sutinski ne razumeju.
Oni nisu itali iste stripove, nisu sluali istu
muziku, a ako su gledali iste flmove, onda
su to verovatno bili oni holivudski. Poklapaju
se moda u taki kakaljinka, eventualno u
taki ajkovski. Ko se sa ovom konstatacijom
ne slae, neka pokua da navede samo pet
ruskih savremenih muzikih bendova.
Teko da e uspeti? Ili nazive nekoliko
ruskih flmova, snimljenih u poslednjih
10 godina... Sveukupno, kada se govori
o identiteta srpskog drutva, poenta je u
tome da, uopteno posmatrano, jedna Srbija
tei Zapadu, demokratiji i MTV-u, druga
rezonuje autokratski, gleda narodnjaki TV
Pink i tei Rusiji mada bi se ona pre mogla
odrediti kao narodnjaka, nego kao proruska.
U njenim okvirima, Rusija je svedena na
nejasnu predstavu, na eventualnu enju za
neim to veina onih koji eznu, nikada nije
videla niti doivela.
CeopoIitika
Dalje, treba obratiti panju na geopolitiku
poziciju Srbije. Naa geopolitika realnost
koja nas je tokom vekova kotala toliko
krvi, toliko ivota, nesree danas nam
nedvosmisleno poruuje okretanje ka Zapadu.
Razlog je jasan, Srbija je danas okruena
okeanom zapadnog uticaja. Nalazimo se u
dubokoj zaleini NATO saveza. Direktnim
spoljnopolitikim orijentisanjem na Rusiju,
Srbija bi postala enklava ruskog uticaja u
Evorpi, a to nikako ne bi bilo dobro. Jer zna
se vrlo dobro kako prolaze enklave, taman
bile podravane i od najmonijih saveznika.
U konkretnom sluaju, getoizacija Srbije koja
je i danas na snazi, bila bi u svakom smislu
ojaana.
Konano, oigledno je da svaka mala zemlja,
pa i Srbija, pri kreiranju spoljne politike ne
sme izgubiti iz vida aktuelne odnose moi
u svetu. Isto tako, ne sme ispustiti iz vida
kvalitet odnosa sa svojim neposrednim
okruenjem i politiki trenutak u susednim
zemljama. Posebno paljivo, potrebno je
pratiti one aktere koji svojim postupcima
mogu poboljati ili pogorati stanje u zemlji.
Pre samo deset godina, situacija je bila jasna.
Svaka mala zemlja koja bi dobila poziv za
ulazak u NATO, to je trebalo i da uradi, jer
je to bio jedini nain da sa sigurnou ouva
svoju bezbednost.
Meutim, danas su stvari dijametralno
izmenjene. Dord Bu je predsednik SAD
ve sedam godina i, nakon skorog okonanja
mandata, mirne due bi mogao da napie
knjigu koja bi se npr. zvala Kako upropastiti
ugled i smanjiti uticaj supersile u svetu.
Njegova vladavina, posebno divljaka agresija
na Irak, dovela je i do tenji najznaajnijih
zemalja EU, vie nego ikada nakon II svetskog
AnAliZE
rata, da se oslobode amerikog uticaja (mada
je ovo stanje promenjeno nakon dolaska
Angele Merkel u Nemakoj i Nikole Sarkozija
u Francuskoj na vlast).
EU je takoe nastavila proces daljih
integracija i ostala najvei globalni trgovinski
akter, ostvarujui prijemom novih lanica
novu razliku na ovom polju, u odnosu na
SAD. Sa druge strane, Rusijom je 2000.
zagospodario Vladimir Putin, koji je (istina, uz
malo sree koju mu je doneo nepovratni rast
cena energenata, ali i drugih resursa kojima
Rusija obiluje, na svetskim berzama) i uprkos
stalnim kritikama da ukida demokratiju,
uspeo da preporodi najprostraniju dravu
sveta, vrativi je u krug prvorazrednih aktera
globalne politike.
Ipak, jedini akter koji danas pretenduje da
smeni SAD sa mesta globalnog lidera, nije
Rusija ve Kina. Negde poetkom treeg
milenijuma, postalo je jasno da svojevremeno
(moda ak ne toliko ozbiljno izreeno)
predvianje Bila Klintona, o tome da e Kina
postati prva svetska sila u 21. veku, nije daleko
od istine. Ve danas, Kina ne samo da nije
inferiorna u odnosu na bilo koga drugog, ve
je stopa njenog rasta sve vea i nema naina
da se taj proces zaustavi. Bar ne od strane
drugih.
Uzevi u obzir sve navedeno, moglo bi se
zakljuiti da danas ivimo u svetu koji ne lii
ni na onaj bipolarni, nastao nakon II svetskog
rata, ni na onaj unipolarni iz devedesetih
godina 20. veka.
Interes
ta je onda srpski interes u ovakvim
okolnostima i ta zakljuiti iz navedenog?
Prvo, spoljnu politiku treba razmatrati kroz
dve odvojene, mada funkcionalno povezane
prizme. Prva je diplomatija i tu spada sve to
nije bezbednost. Druga je bezbednost. to se
ove prve tie, treba se orijentisati na najbitnije,
a to je proces ulaska Srbije u punopravno
lanstvo EU, koji treba nastaviti. Ipak, pre
nego to se on okona, treba dobro razmotriti
sve prednosti i mane statusa punopravnog
lana, i to u kontekstu politikog trenutka
koji tada bude aktuelan kako u Srbiji, tako i
u Evropi i svetu. EU donosi mnoge benefcije
za pojedince, ali ima i svojih tamnih strana.
Jedna od njih je i pravilo po kome ulazak
u punopravno lanstvo podrazumeva da u
ekonomskom prometu subjekti iz drugih
zemalja EU imaju isti tretman kao domai
subjekti. Kako su u Srbiji fnansijski ulozi
mali, realno je oekivati da bi ulaskom u
punopravno lanstvo EU graani Srbije
praktino ispustili iz svojih ruku sve strateke
aspekte (a i veinu nestratekih) domae
ekonomije. To znai da bismo, za razliku od
starih (pa i nekih novopridolih) lanica, mi
izgubili ekonomski aspekt suvereniteta.
Treba obratiti panju i na to da je dobar
deo imida EU zasnovan na propagandi. Npr.
u osnivakim aktima, EU sama sebe naziva
prostorom slobode, bezbednosti i pravde.
Ipak u njenim okvirima sve se vie suavaju
ljudska prava i nastaje drutvo totalne
kontrole, u kome intima pojedinca postaje
teorijska kategorija? Terorizam koji je povod
za ovu akciju, daleko je manje zlo od onoga
to izranja iz naina na koji se danas vri
njegovo predupreivanje.
Isto tako, slika EU je danas ukaljana time
to u njenim okvirima opstaju dve zemlje koje
nesmetano vre masovna, teka naruavanja
ljudskih prava svojih graana. Prva je Slovenija,
u kojoj i dalje opstaju rezultati dravne odluke
iz 1991, kojom je 80.000 ljudi izbrisano
iz evidencije slovenakih graana samo
na osnovu njihovog junjakog porekla
(po meunarodnom pravu, iseljavanje na
rasnoj, nacionalnoj ili verskoj osnovi, takoe
je genocid). Njima a re je uglavnom o
Bosancima i Srbima pored graanskih prava
su, brutalno i potpuno bespravno oduzeti
imovina, penzije...
Druga je Estonija, u kojoj etniki Rusi
koji su oduvek bili njeni graani, iz razloga
AnAliZE
nacionalne i verske pripadnosti, ne mogu
da dobiju estonsko dravljanstvo. Slina je
pozicija Rusa i u druge dve pribaltike, bive
republike SSSR-a.
Oigledno da je praksa krenja ljudskih
prava u Sloveniji i Estoniji u direktnom
neskladu sa navodnim demokratskim
uzletom dveju zemalja, a posebno dovodi
u pitanje objektivnost i ugled onoga to se
naziva vrednosti i standardi EU:
U smislu izreenog, kada za prijem Srbije
u EU doe vreme, treba da budemo vrlo
oprezni i dobro razmislimo na temu gde
zaista ulazimo i ta e taj ulazak sve doneti
graanima Srbije, ali i srpskoj dravi.
ezbednost
to se bezbednosti tie, ulazak Srbije u
NATO udaljio bi je svetlosnim godinama
od Rusije, tradicionalnog zatitnika. Moda
i nepovratno. Da ne govorim o tome da
bi se takvim potezom automatski otvorila
neprihvatljiva mogunost da jednog dana,
na nekom dalekom bojitu (npr. negde u
Centralnoj Aziji), u okviru nekog eventualnog
,,sukoba ogranienih razmera, srpske trupe
budu nasuprot ruskim.
To nikako nije nemogue odnosi Rusije
i SAD su ve due vreme na silaznoj liniji,
poetak procesa u suprotnom smeru nije na
vidiku, a Amerikanci protiv Rusije i dalje
koriste klasinu strategiju opkoljavanja (tzv.
strategija anakonde). Takoe, upravo su
zemlje NATO na elu sa SAD danas glavni
protagonisti ideje o rasparavanju Srbije,
odvajanjem KiM od nje, nakon ega bi
verovatno usledili i drugi zahtevi (Raka oblast,
tri june optine, moda ak i Vojvodina).
NATO predstavlja i veliki ekonomski, ali i
ekoloki teret za zemlje lanice. Opasnost od
mogunosti otpoinjanja teroristikih napada
i na teritoriji Srbije bi se takoe poveala.
Ako je to i dalje argument u svetu u kojem
ivimo, apstinencija od ulaska u NATO je za
Srbiju moralna obaveza prema svim nevinim
rtvama agresije iz 1999. Da ne govorim o
desetinama milijardi evra unitene imovine,
koja je beskrupulozno satirana tokom perioda
od 72 dana, a nikada nam nije i nee biti
nadoknaena.
Konano, naa spoljna bezbednost je danas
ve garantovana, i to sticajem politikih
okolnosti. Radi se o tome to u meunarodnim
odnosima postoji i kategorija koja se naziva
demokratski mir to znai da demokratske
zemlje ne napadaju druge demokratske
zemlje. Srbija je okruena demokratijama,
sem Albanije (mada demokratija i tamo
postoji zvanino, ali izvetaji meunarodnih
posmatraa sa poslednjih izbora govore
drugaije) koja je nee sama vojno napasti.
Tako neto ne moe uiniti ni NATO, jer bi
za Rusiju to bio novi vru amar, daleko jai
nego to bi preporoena Putinova Rusija (koja
e i nakon predsednika Putina nastaviti putem
putinizma jer je u manje demokratskim
zemljama, lake znati takve stvari kao izvesne)
danas bila spremna da otrpi. Rusi bi u toj
varijanti morali da reaguju, i to vojno.
Dakle, ta e nam onda NATO?
Srbija danas ne bi smela sebi dozvoliti ni
bilo kakav vid bezbednosne integracije sa
Rusijom. Moramo uvaiti realnost, a ona
nam govori da etno-religijska arolikost
naeg drutva nosi i potencijalnu opasnost po
njegov opstanak (npr. nemaki ambasador u
Beogradu Andreas Cobel, kao i Doris Pak,
evropski parlamentarac takoe iz Nemake,
doticali su mogunost preispitivanja statusa
Vojvodine ukoliko Srbija ,,ne sarauje oko
Kosova), posebno u kontekstu injenice
da veina pripadnika manjinskih zajednica
ne deli pravoslavno naslee konstitutivnog
naroda.
U pocepanim drutvima (kako ve
spominjani Samjuel Hantington naziva ona
bez nacionalnog konsenzusa oko osnovnih
vrednosti, meu kojima je i mir a nae je ba
takvo) nije teko pokrenuti destabilizacione
politike procese uz dovoljno novca. I poto je
AnAliZE
novca najvie na Zapadu, nema sumnje da bi
on poeo da biva ulagan u destabilizaciju Srbije,
onog trenutka kada bi u njoj preovladao ruski
uticaj. O ekonomskim sankcijama (otvorenim
ili prikrivenim) svih zapadnih zemalja, kao i
onih pod dominantnim zapadnim uticajem,
o defnitivnom nestanku svake perspektive za
ulazak u meunarodne institucije i organizacije
(npr. Svetsku trgovinsku organizaciju), novom
propagandnom ratu i ve spominjanoj, novoj
getoizaciji Srbije, da ne govorim...
ZakIjuak
Kako se postaviti u smislu svega nave-
denog?
Stav od koga treba krenuti jeste da Srbija
treba da bude podjednako otvorena za Zapad
i Rusiju, kao i za sve ostale. Ali, kljuno je da
se izmeu Zapada i Rusije ne pravi razlika,
bar ne dok to ne bude neizostavno (to e se
desiti ako Srbija ue u punopravno lanstvo
EU). Klju je u tretmanu koji mora biti isti
za sve. Povlastice koje pruimo jednima,
moramo dati i drugima i to na svim poljima,
od ekonomskog do bezbednosnog. Zbog
specifnih okolnosti naeg sluaja, to je jedina
realna alternativa. Ako bismo se orijentisali
prema Rusiji, snosili bismo konsekvence sa
Zapada. Ako bismo se orijentisali ka Zapadu,
izgubili bismo Ruse i, samim tim, postali
potpuno zavisni od Zapada. Postali bismo
teritorija koja se jo samo formalno naziva
dravom, dok bi od naeg suvereniteta ostala
prazna ljutura.
Treba nastaviti integracione procese ka
EU, ali ne treba nikada zapostaviti ni druge
alternative, posebno iz razloga to nae
lanstvo danas niim nije garantovano.
Na cilj treba da bude dolazak na korak od
ulanjenja. To bi podrazumevalo ulazak u
slobodnu ekonomsku zonu (gde smo mi u
prednosti jer imamo niu cenu radne snage,
kao najskupljeg od svih proizvodnih faktora,
a jo ne moramo da liberalizujemo promet
poljoprivrednog zemljita), beli engen...
Sa druge strane, na polju bezbednosti, jedini
suvisli odgovor je u srpskoj neutralnosti.
Eventualno, treba razmisliti o modelu
Kirgizije, drave koja na svojoj teritoriji ima
i rusku i ameriku bazu, verovatno e uskoro
imati i kinesku na jugu zemlje, a zauzvrat ubire
velike prihode i ne zavisi direktno ni od jedne
strane. U jednoj ili drugoj varijanti, samo
balansiranjem na ,,srednjoj liniji jer su nam
i Zapad i Rusija danas podjednako potrebni
Srbija bi mogla da nastavi sa politikom mira,
mogla bi da se otvori za sve podjednako,
da vremenom zaista postane mesto susreta
civilizacija. Tada bi i multikulturalnost naeg
drutva moda postala naa prednost.
Ako bi srpske politike elite uspele da, u
interesu drutva, naprave kompromis na ovoj
taki to bi znailo da je konsenzus oko
osnovnih vrednosti, kao uslov za stvaranje
ureenog drutva, u Srbiji ipak mogu. Da
na kraju, i srpska politika elita ima kapacitet
da ipak uini neto dobro za zemlju. Zvui
neverovatno. Ali opet, sve je mogue moda
ak i to da srpski politiari konano ponu
da se bave svojim zvaninim poslom i uine
neto dobro za svoju zemlju.
TRAnZiCJiA
Istie druga decenija od poetka tranzi-
cije u zemljama centralne i jugoistone
Evrope, kao i u bivim dravama SSSR-a.
Kakva su iskustva, koje su zakonitosti i
ta odreuje gde e reforme uspeti, a gde
e se zaglibiti u blato tranzicije
P
oetna euforija juria od dravnog i
niijeg, prema privatnom i neijem,
nestala je. Kola je uglavnom podeljen i to
u uskom krugu povlaenih. Ostali su ve
pomalo umorni, razoarani i izvesno stariji. To
je tranzicija i ona nema milosti dobrodoli
u kapitalizam.
Pokazatelji: 2004. godine, jedna od pet
osoba u zemljama biveg istonog bloka
preivljavala je sa manje od 2,15 dolara
dnevno, to je standardna linija siromatva.
Deceniju i po ranije tek jedan odsto ljudi u
onome to se prostiralo iza zavese bilo
je ispod te granice. I dok su socijalne razlike
pod kontrolom u zemljama centralne Evrope
i Baltika, u nekim drugim Jermenija,
Kirgistan, Tadikistan nejednakost je toliko
narasla da je u vrhu svetskih tablica koje mere
stepen raslojavanja drutva.
Slino se dogaa i na politikom horizontu.
Parlamentarne demokratije i viestranaje su
duboko i nepovratno pustili koren u gotovo
svim zemljama Baltika, centralne Evrope,
Balkana i okrenuli se prema istoku. Ipak,
ljudske slobode, smenjivost, pravna drava,
jednakost pred zakonom su malo-malo pa
negde na proveri.
Ova koncentracija nekontrolisane vlasti
povezana je, po pravilu, sa umanjenim
kapacitetom mladih drava i demokratija da
osiguraju javna dobra neophodna za trinu
ekonomiju. Korupcija, posledice graanskih
ratova, tajkunizacija i rast organizovanog
kriminala, stalno se nadvijaju nad nedoraslom
i slabanom upravom javnog sektora. U
gotovo svim zemljama koje su ostale van
ekskluzivnog kluba (pre svega bez jasne
perspektive integracija u EU) tranzicija je
pokazala sve svoje mrane strane.
Reforme
Zemlje istone Evrope i centralne
Azije zapoele su tranziciju sa najniim
koefcijentom socijalnih razlika u svetu (indeks
GINI). Najzgodnije je eksploziju socijalnih
razlika pripisati reformama i liberalizaciji.
Meutim, to je izgleda samo deo istine.
Dok se nejednakost poveava gotovo svuda,
kod naprednijih reformista socijalne razlike
su mnogo manje (Slovenija, eka, baltike
zemlje...) nego kod onih koji su sporiji u
reformama. Drugim reima, to su reforme
jae i bre, socijalne razlike su manje.
Razlozi velikog socijalnog raslojavanja su
uglavnom sledei:
U raljama promena
Vesna 1ovanovi
anaIitiar
TRAnZiCJiA
visok stepen korupcije. Postoji oigledna
veza izmeu stepena korupcije i
stepena socijalnog raslojavanja. to je
korupcija vea, nejednakosti u drutvu
su vee. Na siromane korupcija deluje
neproporcionalno;
zapadanje drutva u uske socijalne
interese. Vladajui slojevi su u mogunosti
da ogranie konkurenciju i koncentriu
svoju ekonomsku mo kroz mehanizme
specijalnih dozvola i monopola. Oni
umanjuju snagu i znaaj dravnih
institucija i blokiraju reforme koje su
suprotne njihovim interesima, a koje bi
sluile javnom dobru;
u realnom padu zarada i prilika za zarade
u dravama koje usporavaju reforme.
Veliki nekonkurentni i neproftabilni
sistemi naizgled uvaju socijalni mir,
a u stvari doprinose porastu socijalnih
razlika, produavajui tranziciju do
granica izdrljivosti i stvarajui otpor
prema promenama.
Ali, iako svi vole crno-bele modele, ei su
oni sivi. Rezultati rasta znaajno su varirali.
Takoe, sve zemlje tranzicije prolazile su
i prolaze kroz tranzicionu recesiju koja je
uzrokovala da stvarni BNP padne za 15-
40% u odnosu na nivo iz 1990. godine.
Maarska, Litvanija, Poljska, Slovenija i, do
odreene stope, Estonija uivale su gotovo
deceniju neprekidnog rasta koji se nastavlja sa
neto manjim procentima. Nasuprot njima,
Bugarska i Rumunija su imale velike zastoje
uslovljene makroekonomskim krizama.
Razlog tih kriza ekonomisti nalaze, pre
svega, u nedoslednom i sporom sprovoenju
strukturalnih reformi sredinom devedesetih.
Tek ulaskom u EU, potonje drave su dostigle
BNP koje su imale 1990. godine. Slino, ali
manje drastino, poraala se i eka kojoj je
trebalo vie od decenije da dostigne BNP iz
vremena pre poetka tranzicije.
U Jermeniji, Gruziji i Kirgistanu pad je

bio drastian, ak vei nego u zemljama
koje su poslednje ule u reforme, kao to su
tvrda Belorusija i Uzbekistan. Slian pad se
dogaao i Rusiji i Ukrajini, uz napomenu da
je Moskva poslednjih pet godina, zahvaljujui
skoku cena energenata na svetskim tritima,
uspela da uveliko popravi skor.
To otvara nekoliko pitanja:
Zato je rast u nekim zemljama u tranziciji
bio vei nego u nekim drugim?
Ako je korist od reformi tako oigledna,
zato neke zemlje ostaju zaglavljene u
prostoru izmeu centralno planiranih i
trinih privreda?
Da li lekcije iz drava koje su prole vei
deo puta kroz pakao tranzicije mogu
pomoi onima koji se kreu sporije i ee
zastajkuju?
Rast
Izgleda da se pitanje ekonomskog rasta
mora sagledati u iroj pespektivi. Za
najvei broj zemalja u tranziciji, ponovno
uspostavljanje odrivog rasta je kljuni
prioritet. Bez rasta nema mogunosti za
zaradu i prihoda domainstva. Bez rasta ne
mogu se osigurati sigurni izvori fnansiranja
javnih slubi, sudstva, infrastrukture; nema
sigurnog fnansiranja obrazovanja i zdravstva;
nema sredstava za socijalnu mreu koja
bi trebalo da pomogne onima koji su u
najgorem socijalnom poloaju. U pogledu tih
obaveza, zemlje u tranziciji ne razlikuju se od
visokorazvijenih drava. Gde je razlika?
Zajedniko naslee socijalizma navodi da
su ove zemlje poele tranziciju sa sistemom
proizvodnje koji je bio prilagoen uzusima
komandne ekonomije i nije imao mnogo veze
sa trinom utakmicom i konkurentnou.
Spoljna liberalizacija na poetku tranzicije
stvorila je znaajne razlike u produktivnosti
izmeu subjekata koji su inili sistem
zasnovan na jeftinoj energiji i subvencijama.
Mnogi sektori i preduzea nisu bili odrivi

TRAnZiCJiA
nakon liberalizacije cene energenata ak i
pre pomena rei konkurencija. Morali su se
suoiti sa najmanje dva izazova:
Nametanje trine discipline u nasleenim
preduzeima kako bi se suoili sa
neophodnou restrukturiranja, poveali
produktivnost i doli u priliku da se na
tritu bore da niim cenama i veom
efkasnou pobede konkurente. Sve
to uz svest da bi neuspeh u ostvarenju
ovih promena rezultirao zatvaranjem
preduzea.
Ohrabrenje procesa stvaranja novih
preduzea koja su organizaciono,
tehnoloki i kadrovski opremljena i u
mogunosti su da se bore na tritu bez
pomoi, subvencija i drugih posebnih
usluga drave.
U bivim socijalistikim dravama
ekonomski rast je odraz meusobnog
delovanja (i sukobljavanja) starih preduzea
kojima je potrebna pomo drave i koja
smanjuju stopu rasta upijajui vie sredstava
nego to ih stvaraju i restrukturiranih i novih
preduzea koja izbacuju novu vrednost i
poveavaju rast. Odgovor na pitanje zato je
rast bio vei u nekim dravama u tranziciji u
odnosu na druge nalazi se i u doslednosti u
disciplinovanju starog sektora i ohrabrivanju
novog.
Disciplina tera stara preduzea da otuuju
dobra i oslobaaju radnu snagu koji
postaju dostupni restrukturiranim i novim
preduzeima. Mehanizmi da se to postigne
su jasni: otra budetska ogranienja,
uvoenje konkurencije na tritu proizvoda,
praenje ponaanja uprave koja se upuuje
na proizvodnju i inovacije umesto na krau,
uruavanje vrednosti objekata ili kuknjavu za
pomo drave i za subvencije.
Drava istovremeno ohrabruje stvaranje
klime za privlaenje novih investicija. To
znai pojednostavljenje administrativnih i
regulativnih procedura, smanjenje izuzetno
visokih marginalnih poreskih stopa,
A.
B.
garantovanje imovinskih prava, osiguranje
osnovne infrastrukture... Otvaranje novih
preduzea stvara mogunost za nova radna
mesta i smanjenje socijalne tenzije koja je
neminovna zbog zatvaranja starih preduzea.
Taj balans i vremenski redosled, prema
iskustvima zemalja koje su prole tu fazu
tranzicije, od sutinskog su znaaja za njenu
brzinu i sudbinu.
Zatita
Odgovor na pitanje zato su se neke zemlje
zaglavile u procesu tranzicije nalazi se u
terminu: dravna zatita. Ove zemlje su imale
tendenciju da stara preduzea tite, a ne da
ih disciplinuju. To je raeno kroz direktne
subvencije dodeljene iz budeta; kroz
bankarski sektor povoljnim i nepovratnim
kreditima; zatienom niom cenom energije
a negde svim tim zajedno.
Postoji neposredna veza izmeu snaga
institucija i javne uprave i stepena zatite: to
je drava slabija, to su mere zatite vee.
Istovremeno, obeshrabruje se proces
otvaranja novih preduzea i liberalizacije
trita, blokira se donoenje regulative koja
stvara uslove za investiranje, to smanjuje broj
novootvorenih radnih mesta i produbljuje
socijalne razlike stvarajui irok sloj
siromanih.
Zbog slabe klime za investiranje i visokih
poreskih stopa, procedura izdavanja dozvola,
registracije i pribavljanja saglasnosti izloena je
svim oblicima zloupotrebe i korupcija postaje
kljuni problem (degenerativni) drutva.
Subvencije koje dobijaju stara preduzea
fnansiraju se iz poreza koje plaa stanovnitvo,
restrukturirana i nova preduzea koja
polako poinju da posru pod nametima.
Paradoksalno je da optereenja efkasnih
smanjuju njihovu efkasnost i proftabilnost,
a ne spasavaju stare i neproftabilne.
Zaposleni u preduzeima koja samo fktivno
egzistiraju bee u sivu zonu u pokuaju da
preive. Mrea socijalne pomoi je suvie
TRAnZiCJiA
slaba i neorganizovana da bi prihvatila takav
pritisak lumpenproletarijata. To opet izaziva
politiku nesigurnost i otvara prostor za one
stranke i politiare koji se protive reformama i
promenama. Takav scenario je najei razlog
zaglavljenja pojedinih zemalja u kaljuzi
dravnog intervencionizma i korupcije.
Institucije
U poetku (Fier&Gelb, 1991, Svetska
banka), umanjivana je uloga institucionalnih
reformi u procesu tranzicije. Poslednjih
nekoliko godina u trendu je objanjenje da je
nedostatak izgradnje institucionalnog okvira
pogodnog za trite kljuni razlog usporenja
procesa tranzicije.
Instruktivno je iskustvo ujedinjenja Istone
Nemake sa Zapadnom Nemakom, 1989.
godine. Ono pokazuje, izmeu drugih stvari,
kako izbor neodgovarajue generalne politike
moe oslabiti performanse ak i najpogodni-
jih, stabilnih i veoma odgovornih institucio-
nalnih okruenja. Istona Nemaka je bila u
mogunosti da bez odlaganja usvoji sve insti-
tucije Zapadne Nemake. Dakle, nasuprot
drugih zemalja u tranziciji, dobila je sve na
gotovo. Takoe, primila je masivne fnansi-
jske transfere (cifra je u prvih sedam godina
prela sumu od hiljadu milijardi DM). To
je oko 60% BNP Istone Nemake u peri-
odu 19911997. godina. I posle tog peri-
oda transfer novca sa zapadnog u istoni deo
nastavio se na nivou od 4% BNP Zapadne
Nemake godinje. Nadalje, ponovno ujedi-
njenje Nemake donelo je istonom delu au-
tomatsko lanstvo u Evropskoj uniji.
Ovakve pogodnosti, dobar i efkasan
institucionalni okvir, ogromna fnansijska
transfuzija koja nema pandan u istoriji,
konano ulazak u klub ekskluzivnih, nije imala
nijedna druga drava u procesu tranzicije.
Uprkos ovim znaajnim prednostima,
Istona Nemaka je imala jedan od najveih
padova BNP i jednu od najniih stopa rasta
u Evropi u prvoj polovini devedestih. Njen
BNP i stopa rasta bili su nii od gotovo svih
zemalja centralne Evrope u tranziciji!
Kako se to dogodilo? Kako je mogue da
neko ko dobije gotove institucije, novac i
poseban tretman zabelei tako razoaravajue
rezultate?
Kao prvo, ovo je posledica kursa
prilikom razmene (1:1) istononemake za
zapadnonemaku marku. To je umnogome
precenilo vrednost istononemake valute.
Istovemeno, bre-bolje su podignute plate na
istoku i izjednaene sa zapadnim delom, iako
su produktivnost u istonom delu, a posebno
konkurentnost robe koju je proizvodila
Istona Nemaka bile daleko nie. Kao
rezultat toga, mnogo vei deo nasleenih
starih preduzea i osnovnog kapitala u njima
uinjen je neproduktivnim. Sasvim drugaije
bi bilo da je izabrana druga makroekonomska
politika.
Ako se iz ovoga moe izvui pouka, ona
bi bila u tome da je izgradnja institucija od
kljune vanosti, ali da izbor politike nije
nita manje bitan. Uslov je i u vremenskoj
usklaenosti i jedno i drugo bi moralo da se
dogodi istovremeno.
0Iigarhije
Brojne ekonomije u tranziciji, privremeno
ili trajno, zaglavile su se na niijoj zemlji,
izmeu plana i trita.
Ako su prednosti brzih i radikalnih
ekonomskih reformi tako oigledne, zato ih
svaka zemlja ne usvoji i ne sprovede?
Da li izbor ekonomske politike moe
biti sistematski povezan sa odreenim
institucionalnim karakteristikama politikih
sistema u tranziciji? Ko su ti koji dobijaju
reformama, a ko gubi i kako oni utiu na
dinamiku promena?
U odnosu na poloaj prema reformama,
u tipinoj ekonomiji u tranziciji, prema
analizama Svetske banke, mogu se oznaiti tri
osnovne grupe:
TRAnZiCJiA
Radnici dravnog sektora zaposleni u
dravnim preduzeima kojima nedostaju
vetine da postanu deo novih koji ulaze
na konkurentsko trite. Oni se suoavaju
sa znaajnim padom prihoda, sa socijalnim
uniavanjem, uskraivanjem prethodnog
statusa i pogodnosti i, to je najgore, oseanjem
da se njihov poloaj nee popraviti nabolje
nastavkom ili pojaavanjem intenziteta
reformi.
Potencijalno novi subjekti na tritu radnici
u dravnim preduzeima i novi preduzetnici
s vetinama koje im omoguavaju da postanu
novi subjekti na konkurentnom tritu.
Oni se suoavaju sa znaajnim trokovima
prilagoavanja na niskim nivoima kako
naputaju dravni sektor. Dodatno, oni
ostvaruju dobitak samo onda kada je
nainjeno dovoljno napretka u politikim
i institucionalnim reformama da bi se
promovisali i podrali iskoraci na konkurentno
trite.
lanovi oligarhije i upuene osobe poinju
tranziciju sa de facto znaajnom kontrolom
nad drutvenim dobrima i bliskim vezama sa
politikom elitom nasleenim iz prethodnog
komandnog sistema. U poetku, oni kao
direktni korisnici liberalizacije i privatizacije
imaju koristi od reformi. Dre monopol
na arbitrau, kontroliu dohodak i kanaliu
tokove novca koji se pojavljuju ukoliko se
liberalizacija i privatizacija ne kombinuju sa
disciplinom i ohrabrenjem. Meutim, kako
se reforme poveavaju, a oni nemaju vetine
i znanja koje bi ih odrale na konkurentskom
tritu, njihovi dobici se smanjuju, preduzea
koja kontroliu se rasipaju.
U odnosu na ovakve interese, svaka grupacija
preferira razliitu kombinaciju reformi.
Radnici drutvenih preduzea preferiraju
status quo i odbijaju sve reforme.
lanovi oligarhije i upuene osobe
preferiraju delimine reforme i odravaju
proces promena do linije gde su njihovi dobici
na maksimumu i iznad koje bi dalje reforme
i implementacija politika discipline pretile
da smanje dobitak i ugroze njihov arbitrani
ili monopolski poloaj. Potencijalno novi
subjekti na tritu polaze od procene da
proces reformi trai rtve na poetku (cena
prilagoavanja, prekfalifkovanja, preuzimanja
vlastite odgovornosti...) uz obeanje dobitka
kada reforme dalje napreduju.
Tamo gde postoji visok rizik da e lanovi
oligarhije i ljudi bliski vlasti blokirati sve
sistemske promene i ograniiti se na parcijalne
reforme branei svoj povlaeni poloaj,
postoji i pravilnost ponaanja ostale dve grupe.
Potencijalno novi subjekti i dravni radnici,
ukoliko vide kako se ponaa oligarhija, ili
e odbaciti reforme ili e ih podrati samo
delimino. Na taj nain oni e pokuati da
smanje trokove prilagoavanja. Upravo
su te delimine reforme i liberalizacija bez
discipline prostor u kome vladajua oligarhija
najlake manevrie branei svoj uski interes.
VIade
To dovodi do takozvanog paradoksa
parcijalnih reformi: oni koji su se na poetku
zalagali za duboke promene i radikalne
reforme, vremenom gube strpljenje videvi
da maksimalni dobici tranzicije izmiu i
bivaju podeljeni u uskom krugu novostare
elite. Oni poinju da podravaju meke
varijante i delimine reforme koje naizgled
smanjuju trokove i okove prilagoavanja,
iako je verovatno da e to produiti tranziciju
i dovesti do barijere za ulazak na otvoreno
trite.
Javna podrka za radikalne reforme
neposredno zavisi od ugleda i stepena
kredibilnosti vlade i njenog stalnog i
nedvosmislenog obavezivanja da e sprovesti
radikalne reforme.
Kredibilitet vlada i njihova posveenost
sprovoenju reformi, kao i uvaavanje novih
ekonomskih subjekata, od kljunog su znaaja
za brzinu i kvalitet promena. Vlade moraju
biti u mogunosti da obuzdaju lanove
TRAnZiCJiA
oligarhije koji ubiraju prve efekte reformi, a
onda pokuavaju da ih blokiraju.
U mnogim zemljama biveg Istonog bloka
i jugoistone Evrope, gde su drutvo zahvatili
uski privatni interesi, ruenje komunizma je
bilo izazvano borbom izmeu suparnikih i
konkurentskih elita, a ne irokim socijalnim
ili narodnim pokretom. Novi politiki odnosi
u ovim koncetrisano politikoekonomskim
reimima oblikovani su od strane trenutnih
voa i promene su bile samo nain da se
konsoliduje njihova mo i odbrani snaga
uticaja. Njima nedostaje kredibilnost da
izgrade i odre iroku podrku i popularnost
sveobuhvatnog programa reformi.
Kao rezultat, ove zemlje su krenule u
tranziciju bez irokog socijalnog konsenzusa
o ciljevima i ceni reformi i bez organizovanja
javnosti da stane iza tih ciljeva. Umesto
toga, trenutni politiari na vlasti su pre
stvarali mahom tajne saveze sa trenutno
monim preduzeima i tajkunima. Nastavak
liberalizacije i privatizacije sprovodi se po
meri novih bogataa i trenutnih politiara na
poluotvorenom tritu, pod ogranienjima
jasnih monopola i u uslovima glumljene
konkurencije i trine utakmice.
Izlaz je na drugoj strani. Iskustva pokazuju
tri nivoa koja obezbeuju da se reforme
ne zaglave, a tranzicija ne produi u
beskonano:
Vlade u uspenim konkurentskim
demokratijama imaju tendenciju da
se prvo fokusiraju na promociju novih
grupacija dobitnika uklanjanjem barijera
za ulazak na trite novih igraa;
Brzina reagovanja i munjevito reavanje
makroekonomske nestabilnosti (sa njenim
visokim trokovima za javnost);
Izgradnja i efkasno korienje mree
socijalne zatite koja e dati podrku
gubitnicima i spreiti stvaranje fronta
protivnika reformi.
1.
2.
3.
ZakIjuak
Politiki razvoj i ekonomske reforme
nerazdvojivo su povezani. Politiki sistem,
istorijsko iskustvo, kulturni milje, tradicija...
opredeljuju politiare da izaberu odreene
ekonomske politike. Izbori reformi, njihova
brzina i snaga uticae na oblikovanje
konfguracije socijalnih grupa i distribuciju
moi, to povratno utie na strukturu i
funkcionisanje politikog sistema. Na primer,
ekonomske reforme koje olakavaju ulazak
novih subjekata na trite takoe ojaavaju
i grupacije koje se ne vezuju za oligarhiju i
krug ljudi bliskih vlasti, to stvara uslove za
poveanje politike konkurencije i otvaranje
prostora za nove lidere.
Ipak, valja biti svestan da je tranzicija na
delu u zemljama koje su, po pravilu, nainile
otar prekid sa komunizmom. Izbori oblika
politikih sistema u ekonomijama u tranziciji,
uglavnom su pravljeni pre donoenja odluka
o prirodi i brzini ekonomskih reformi.
Iskustvo irom sveta pokazuje da talentovane
politike voe mogu manevrisati i koliko-
-toliko zaobii takozvane zamke reformi. Nove
voe mogu mobilisati alternativne koalicije i
pokrenuti akcije koje e preokrenuti bilans
snaga izmeu dobitnika i gubitnika.
Pametni dobitnici mogu razviti strategiju
sigurnih dobitnika koja e navesti njihove
protivnike da uestvuju u izgradnji fronta
podrke reformama i stvaranju irokog
konsenzusa izmeu socijalnih slojeva
i drutvenih grupa o neminovnosti i
sveobuhvatnosti promena, kao i potrebi da
se njihova cena ravnomerno i to pravednije
rasporedi.

FEnOMEni
Briselska administracija je jedna od
javno najee napadanih kategorija
vezanih za pojam Evropske unije. Koliko
je ljudi zaposleno u najelitnijoj od svih
birokratija, koliko zarauju, kakve su
im privilegije i zato propise, direktive
i uredbe koje neprestano razailju
Evropom malo ko razume
M
arks bi to nazvao baukom koji krui
Evropom: briselska birokratija.
Nema medija u bilo kojoj od 27 zemalja
lanica koji u pravilnim razmacima ne
igoe briselsku hobotnicu, zatvorenike
kule od slonovae, termitsko gnezdo...
Nema potrebe naglaavati da je polovina
najzlobnijih tekstova objavljena na Ostrvu
u skladu sa tradicionalnom britanskom
odbojnou prema kontinentalnim reenjima
sistema uprave i administracije.
Brisel i Strazbur odgovaraju uzdrano da
su racionalni, tedljivi i efkasni. U maniru
prvoklasnih birokrata to na neki nain i
jesu ne proputaju da naglase kako rade
vasceli dan, servisirajui sloen, osetljiv,
surevnjiv mehanizam koji se nekad zaglavi
na sitnici, a nekad pree preko vojne
intervencije. I onda opet ponove kako
mnogo rade.
Ipak, izgleda da to padanje s nogu pretera-
no ne plai potencijalne kandidate za radno
mesto u birokratskom Katmanduu. Proletos,
na konkurs za 125 slobodnih mesta, javilo
se vie od 12 hiljada kandidata. Bezmalo svi
su ispunjavali postavljene uslove: da su viso-
ko i specijalistiki obrazovani, da do detalja
poznaju sistem uprave i specifnosti funk-
cionisanja komandnog i dogovornog lanca
Unije, da uz maternji govore i dva evropska
jezika, da imaju besprekornu profesionalnu
i linu biografju i najmanje tri preporuke i
da su Evropljani.
Da paradoks bude vei, gotovo u svim
ispitivanjima javnog mnjenja u zem-
ljama lanicama, ocene te birokratije su
poraavajue. Graani Evrope je doivlja-
vaju kao oholu, izvan kontrole, s ogromnim
uticajem a bez odgovornosti, preplaenu i
odvojenu od onih koji je plaaju. ta je is-
tina o briselskoj manastirskoj zajednici?
rojke
Uprkos primedbama koje se neprestano
upuuju na raun EU da ima veliku
i skupu administraciju, u poreenju s
administracijama zemalja lanica platni
spisak Unije je skroman, istie Dik
Leonard, jedan od najveih strunjaka za
ovu tematiku.
Ukupno, administracija EU ima neto vie
od 32 hiljade stalno zaposlenih birokrata i
oko 2.500 privremeno angaovanih ekspe-
rata za pojedine oblasti (Tabela 1).
Na birokratskom Olimpu
1eIena 7omovi-eri
Centar za evropske studije
FEnOMEni
Tabela 1 Struktura zaposlenih u institucijama EU

Stalni Privremeni
Komisija EU 17.630 607
Istraivaki instituti 4.670 173
Savet ministara 3.108 74
Parlament 4.347 873
Sud pravde 892 380
Sud fnansijskih revizora 632 108
ESC i Komitet regiona 960 42
Ukupno 32.239 2.257

Izvor: EUROSTAT 2007
Poreenja radi, pojedina ministarstva
obrazovanja, pravde, odbrane... u zemljama
lanicama sa dugom administrativnom
i birokratskom tradicijom (Francuska,
Nemaka, Italija, panija...) broje, po
pravilu, vie od 50.000 administrativaca i
gotovo su sva dvostruko brojnija od ukupne
administracije EU. Podatak je posebno
poraavajui za birokratije zemalja lanica
kada se napomene da gotovo treinu svih
zaposlenih u zajednikim institucijama ine
prevodioci. Razlog za to je insistiranje
na ravnomernoj zastupljenosti jezika svih
zemalja lanica. Ipak, sve je oiglednije
da Evropa ide ka zajednikom jeziku
zvaninog komuniciranja i to je, na glasno
protivljenje Pariza i uobiajeno utanje
Berlina engleski jezik. To je jo jedan
od evropskih paradoksa o zajednitvu se
najvie govori na jeziku onih koji zajednitvu
prilaze s najvie rezerve!
Prema demografskim analizama koje se
bave moguim trendovima, uz engleski
jezik u Uniji e se ubudue sve vie govoriti
nemaki i panski, dok bi francuski ostao na
priblino istim procentima. Ukoliko same
drave kroz stipendije i besplatne kurseve
ne pomognu uenje jezika van matine
zemlje (program Francefon), engleski u
deformisanoj varijanti, koju jo nazivaju
globi, postae potpuno dominantan.
Posebno su zabrinjavajue prognoze za
italijanski jezik koji e, ukoliko se nastavi
ovim trendom, svake godine govoriti sve
manje ljudi.
kadrovi
Zvanino, ne postoje kvote za zapoljava-
nje ljudi u institucijama EU i u administra-
tivne odaje uvek ulaze najsposobniji bez
obzira iz koje zemlje dolaze. Nezvanino,
u vrhu mandarinskih kabineta odreuju se
okvirne kvote kako bi ipak svi bili manje-
vie zastupljeni, s tim to se zna ko e biti
manje, a ko vie.
Naravno, ovo se ne odnosi na najvia
mesta u administraciji, gde kandidate daju
nacionalne vlade i gde njihova imena prolaze
kroz duge pretkandidacione konsultacije
koje su, po pravilu, tajne i vezane za nazive
pojedinih dvoraca i izolovanih letovalita.
Ovi pregovori su uvek praeni trgovinama
i kompenzacijama. ak postoji i obiaj da
neke (mahom manje ili srednje drave)
kandiduju imena za koje je izvesno da ne
mogu proi, ali onda da bi odustale od
kandidature trae neto za uzvrat, kako
bi se sauvao nacionalni obraz. Za ostale
FEnOMEni
vai javni konkurs, poput onog s prolea ove
godine i javni (transparentni) kriterijumi.
Prema Pravilu 28 Propisa o zaposlenima
u institucijama Zajednice, postoji nekoliko
optih uslova koje kandidati moraju
ispuniti:
da su dravljani jedne od drava lanica
(postoji mogunost izuzetka i ona je
defnisana) i da uivaju sva graanska
prava;
da su regulisali sve obaveze (zakonske,
poreske, vojne i ostale);
da imaju odgovarajue line karakteris-
tike koje dokazuju da su pogodni za
odreeni posao (profesionalna i lina
biografja);
da su poloili testove, odnosno
kvalifkacione ispite koji su predvieni
za odreenu poziciju;
da poznaju, uz maternji, jo najmanje dva
jezika zajednice, s tim to jedan moraju
znati veoma dobro, a drugi solidno. Za
tumae i prevodioce trai se perfektno
znanje najmanje dva jezika Zajednice uz
maternji jezik.
Prilikom prvog zapoljavanja u
institucijama Zajednice preporuuje
se gornja starosna granica i ona ne
prelazi 30 godina. Naravno, izuzetak su
eksperti i strunjaci za pojedine oblasti
koje podrazumevaju iskustvo i odreenu
starosnu dob. Ipak, princip je da se prilikom
prvog zapoljavanja insistira na to mlaim
kandidatima.
Takoe, prilikom prijema, insistira se na
rodnoj i polnoj jednakosti, s naglaskom na
favorizovanje ena. Ta strategija, naroito
kada je re o kadrovima i funkcionerima
koji stiu iz skandinavskih zemalja, toliko
je uzela maha da e, primeuju zlobnici,
uskoro morati da se pree na favorizaciju
mukaraca.
I dok se u Komisiji, koja je izvrno
operativna i ine je ljudi srednjih godina, to
a)
b)
c)
d)
e)
toliko ne primeuju, u sluaju Parlamenta
razlika u starosnom dobu poslanika i
administrativnog aparata je veoma izraena,
to naravno nije promaklo otrom oku
zajedljivih novinara koji Parlament i dalje
doivljavaju kao azil za istroene politiare
i najskuplji staraki dom u Evropi.
Zarade
Jedan od razloga kojim se moe objasniti
onih 12.000 prijava na konkurs za sto puta
manje radnih mesta uz dobre uslove rada
i ivota u Briselu jesu plate zaposlenih u
administraciji EU.
Prema usvojenoj metodologiji, koja e
se uskoro menjati u skladu sa odlukama
poslednjeg samita u Lisabonu juna
2007. godine, plate svih zaposlenih u
administraciji EU su precizno odreene.
Najvie plate (raspon A 1) imaju predsednik
Komisije koji godinje prima 275.283 evra
(koefcijent 138%), potpredsednici 242.508
evra (koefcijent 125%) i komesari 224.343
evra (koefcijent 112 %). Ovo je zarada
po tablici. U stvarnosti cifra je drugaija
jer funkcioneri imaju veliki broj naknada i
dodataka od kojih je najvei onaj od 16% za
odvojen ivot.
Svi zaposleni u institucijama EU plaaju
unijski porez koji iznosi 25% zarade.
Meu posebnim pogodnostima su i one
za besplatno kolovanje dece u nekoj od
evropskih kola koje dri Komisija.
FEnOMEni
Tabela 2 Mesene plate po kategorijama (razredima) u evrima
Kategorija A
A 1 Generalni direktor ...........................................................................12.899-16.330
A 2 Direktor ...........................................................................................11.360-14.488
A 3 ef odeljenja ......................................................................................9.650-13.008
A 4 Glavni administrator .........................................................................8.102-11.345
A 5 Administrator ......................................................................................5.405-8.045
A 6 Pomonik administratora ....................................................................4.520-5.250
Kategorija B
B 1 Glavni vii administrativni pomonik ...............................................5.405-8.045
B 2 Vii tehniki asistent ...........................................................................4.912-6.478
B 3 Vii pomonik .....................................................................................4.912-6.478
B 4 Tehniki pomonik ..............................................................................3.734-4.896
B 5 Sekretarski asistent ..............................................................................3.434-3.823
Kategorija C
C 1 Izvrni sekretar
Glavni sekretar ....................................................................................3.536-4.567
Glavni administrativni slubenik
C 2, C3, C 4, C 5
Sekretar daktilograf .............................................................................3.18-4265

Kategorija D
D 1 ef jedinice ..........................................................................................3.204-3.897
D 2, D 3 Kvalifkovani slubenik / radnik .................................................... 2.345-3.200
D 4 Nekvalifkovani radnik ...................................................................... 2.087-2.456
Podaci: Sl. glasnik EU, 2006. godina
Nema sumnje da su plate nametenika EU
vie od plata nacionalnih dravnih inovnika.
Takoe, izvesno je da je konkurencija za
mesta u evropskoj administraciji neupore-
divo vea (na listi ekanja nalazi se vie od
sedam hiljada zainteresovanih). Istovreme-
no, zajednike institucije se die efkasnou
i produktivnou, nasuprot nacionalnim
usporenim administracijama.
Derk Jan Epink, pisac knjige ivot
evropskog mandarina, u kojoj se kritiki
osvrnuo na svoj ivot birokrate u Briselu,
kae da nije sporno da se u administraciji
radi efkasno, pitanje je samo ta to
radimo. Ta nezajaljiva potreba za
izdavanjem uputstava, uredaba, direktiva
kojima se bezmalo sve regulie s vremena
na vrema prelazi u svoj apsurd i potpuno je
izvesno da to vie niko ne moe da prati.
Kao da je stvoren savren mehanizam koji
neprestano proizvodi pravila, ponekad ak i
besmislena.
To stvara bedem izmeu briselske
administracije i graana Evrope koji
niti razumeju odluke, niti jezik kojim se
administracija slui, ali zar nije to san svakog
mandarina, cinino objanjava Epink u
jednom intervjuu.
FEnOMEni
ak Dilan, kolumnista, primeuje da
je briselska administracija pomalo nalik
na amerike federalne slube sredinom
prolog veka. To su bila vremena posle
velike krize, kada se Vaington nadmetao sa
pojedinanim dravama za vee nadlenosti,
otkidajui im komad po komad suvereniteta
na raun savezne administracije.
Ponekad se u Briselu, naroito kod
mladih tehnokrata i politiara, moe osetiti
taj sindrom svi predsednikovi ljudi, s tim
to bi se on ovde mogo parafrazirati kao svi
unijini ljudi. To se naroito moglo videti
u stepenu depresije koji je zavlado posle
francuskog odbacivanja predloga Ustava.
U Briselu su svi to shvatili kao lini poraz.
Ako mene pitate i jeste. Jer, toliko odvajanje
od realnog ivota i obinih ljudi i ulaenje
u pusto obezbeivanje nekog besprekornog
funkcionisanja radi funkcionisanja na kraju
ipak mora da se plati, zakljuuje Dilan.
DOSiJE: DRAVA i CRkVA
Odnos izmeu drave i crkve je ve
hiljadama godina jedno od najosetlji-
vijih pitanja u svakom drutvu. Kakav je
taj odnos na poetku treeg milenijuma
kada je visok nivo ljudskih prava i
sloboda postao deo standarda moder-
nog drutva? Da li postoje isti modeli
meusobnog uticaja drave i crkve i
ta nudi nemaki princip kooperativne
odvojenosti
C
arstvo nebesko ili carstvo zemaljsko?
Suparnitvo drave i crkve,
antinomija mada je sve vie onih koji
insistiraju na pojmu dihotomije traje
od poetka naih dana i praskozorja
civilizacija. Nadgornjavanje izmeu polisa i
delfjskog proroita, cara i patrijarha, pape
i kralja... jedno je od retkih konstanti u
istoriji, uzrok ratova i pogroma, i promena
tektonskih razmera. Taj zagrljaj, koji varira
od srdanog dodira do blokirajueg klina,
u ovom ili onom obliku traje i danas. Kakav
je odnos drave i crkve na poetku treeg
milenijuma?
Prema miljenju profesora Sime
Avramovia, drava je oduvek teila da
postavi pravni okvir u kome e se kretati svi,
pa i crkva. ak, crkva posebno, s obzirom na
uticaj i snagu koje moe imati.
Ti odnosi su se kretali od onoga to se u
Vizantiji nazivalo simfornija harmonian
odnos izmeu cara i crkve, koji ponekad nije
bio ni izdaleka tako skladan do estokih
raskida. Ti pravni okviri su se formulisali
u dve osnovne kategorije: cezaropapizam i
papocezarizam. Pravno regulisanje odnosa
drave i crkve kroz istoriju esto je bilo
oruje u borbi za prevlast, kae profesor
Avramovi.
Sa Francuskom revolucijom, u istoriju
ulazi pojam sekularne drave. Crkva je
potpuno odvojena od drave, oduzeta
su joj imanja, novac i izvori fnansiranja.
Tada se i postavilo pitanje kako e se crkva
fnansirati u sekularnom drutvu, kakav je
status svetenstva, bogoslovija i obrazovnih
ustanova, verskih praznika, crkvenih
venanja...
Dravama, ali i crkvama u zapadnoj
Evropi bilo je jasno da sa ovako bitnim
pitanjima ne sme biti improvizacije. Krajem
19. veka, nastaje nova nauna disciplina iji
je cilj ureivanje odnosa izmeu drave i
crkve dravno-crkveno pravo
1
.
Ovaj pojam pravna nauka u Srbiji ne
poznaje, a kao kljuni razlog za to naunici
navode poluvekovni period vladavine
1 Englezi su skovali naziv pravo i religija, koji se
ponekad pogreno prevodi kao religijsko pravo. Izbega-
vanjem rei crkva u nazivu pravne discipline omogueno
je da se tim propisima obuhvate i druge religije i verske
zajednice a ne samo hrianska.
Izmeu dva carstva
Mr Duan Stanii
socioIog
komunizma. Slino je i sa drugim zemljama
koje su bile iza gvozdene zavese. Opet
iskustva zapadne Evrope pokazuju kako
je veliki broj veoma bitnih pitanja na koje
dravno-crkveno pravo mora da odgovori.
Tim pre to neka neposredno zadiru u
korpus ljudskih prava i sloboda, polne i
rodne jednakosti, slobodnog izbora, prava
na slobodan protok ljudi. Pomenimo samo
najvanija:
pitanje uvoenja veronauke u javne i
dravne kole,
socijalna i radna prava svetenika,
pravo na versku pomo u vojsci,
bolnicama, azilima,
pravo na prigovor savesti,
korienje verskih praznika,
pitanje izvrenja sudskih odluka unutar
crkve,
status verskih kola i fakulteta, njihovo
mesto u odnosu na sistem obrazovanja,
pravo vernika da u dravnim ustanovama
nose odeu sa verskim obelejima (veo,
krst...),
pitanje verskih obeleja u dravnim
kolama,
pitanje procedure pri izgradnji verskih
objekata...
Moda je jedno od medijski najee
isticanih pitanja uestvovanje verskih
slubenika u politikom ivotu neke zemlje:
pravo svetenika da pozove vernike da daju
podrku nekoj politikoj partiji ili pokretu
2
.
Treba dodati i dileme koje su poslednjih
decenija stigle u iu interesovanja javnosti,
ali i drave i crkve: ravnopravnostr ena
2 Najsveiji primer iz regiona je sukob hrvatskog
predsenika i zagrebakog nadbiskupa. Stipe Mesi je
veoma otro reagovao to je neposredno pred izbore, u no-
vembru 2007. godine, zagrebaki nadbiskup u redovnom
obraanju pozvao vernike da prilikom glasanja podre onu
politiku opciju koja insistira na tradicijama i opredeljen-
jima domovinskog rata. U ovom trenutku, zbog nastojanja
da se to pre integriu u EU, na tim izvornim i sirovim
principima insistira uglavnom desni spektar hrvatske
politike scene i to onaj ekstremni.
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
unutar crkve, prava homoseksualaca,
mogunost da gej parovi usvajaju decu i
odnos crkve prema njima, odnos crkve prema
abortusu... Upravo zbog ozbiljnosti ovih
pitanja izuzetno je vano kako je regulisan
odnos izmeu drave i crkve.
ModeIi
Teorijski postoje etiri modela odnosa
izmeu crkve i drave:
model dravne crkve (grka, engleska,
norveka, danska...)
model priznatih crkava, istorijskih
crkava i tradicionalnih crkava (vedska,
Srbija, Maarska, panija Poljska....)
model dosledne odvojenosti drave i
crkve (Francuska, SAD...)
model kooperativne odvojenosti
saradnike separacije (Nemaka).
Po pravilu, kod svih pomenutih modela
re je o istim laboratorijskim formama
koje se u realnom ivotu uveliko razlikuju od
osnovnih modela. tavie, dolazi do takvih
transformacija da se esto gube osnovna
obeleja.
A. Model dravne crkve
Model anglikanske crkve, uspostavljen
u Engleskoj, uzima se kao tipian primer
dravne crkve. Na elu ckrve (vrhovni
svetenik) je engleski suveren poslednjih
pet decenija kraljica Elizabeta. U Domu
lordova engleskog parlamenta rezervisana
su 24 mesta za predstavnike crkve.
Anglikanska crkva nema svoje unutranje
pravo, ona je potpuno integrisana u britanski
pravni sistem i svaki pravni propis kojim se
odreuju odnosi unutar crkve mora proi
kroz parlament.
Poslednjih godina intencija je da
zakone koji se odnose na unutranje
funkcionisanje crkve priprema sama crkva
i onda ih predlae parlamentu, s tim da se
ti propisi nazivaju merama. Ta procedura
a)
b)
c)
d)
uglavnom funkcionie, izuzev kada se stigne
do tako delikatnog pitanja kao to je zahtev
da se enama da pravo da budu svetenici,
emu se crkva usprotivila. Posle velikih
debata, ene su ipak dobile mogunost da
postanu svetenici u anglikanskoj crkvi i to
je bio jedan od retkih neposrednih sukoba
drave i crkve u Engleskoj.
Za ovaj model je karakteristino da
drava fnansira sve aktivnosti crkve,
odravanje i izgradnju verskih objekata,
a negde (Norveka) ona je i ekskluzivni
poslodavac u odnosu na lica koja rade u
crkvi zapoljava i plaa sav kler ukljuujui
i biskupe
3
.
B. Model priznatih crkava, istorijskih crkava
i tradicionalnih crkava
Iako je uobiajen za Evropu, gde najvei
broj zemalja ima upravo ovakvu varijantu
odnosa, neki teoretiari ovaj tip ureivanja
odnosa drave i crkve ne smatraju istim
modelom, ve polureenjem. Naime,
oznaavanjem nekih crkava priznatim,
drava dolazi u poziciju da favorizuje jedne
u odnosu na druge. Tako je, na primer, u
Srbiji zakonom odreeno sedam verskih
zajednica
4
, dok je, na primer, vedska svojim
zakonom o ukidanju dravne crkve 2000.
godine odredila devet verskih zajednica...
3 Prole godine, u Norvekoj je otvorena iroka
rasprava o odvajanju drave i crkve. Luteranizam, kome
pripada 86% od ,6 miliona Norveana, kraljevskim dek-
retom je postao zvanina religija Norveke 1537. godine.
Poslednji ozbiljniji sukob drave i crkve dogodio se 2000.
godine zbog odluke vlade da dozvoli postavljanje osoba
koje ive u homoseksualnim vezama za svetenike, to je
nailo na protivljenje crkve. Crkva je morala da popusti,
jer je njena pozicija bila u suprotnosti sa antidiskrimina-
tivnim sekularnim zakonima. Iako rasprava jo traje, iz-
vesno je da nikakva odluka ne moe biti doneta pre 201.
godine, jer po norvekom ustavu za tako bitan amandman
moraju da glasaju dva saziva parlamenta.
Svojevremeno su predlagai srpskog zako-
na o verskim zajednicama objasnili da su do zakonski
predvienih sedam verskih zajednica doli tako to su po-
brojali samo one konfesionalne zajednice koje su postojale
u Zakonu o verskim zajednicama Kraljevine Jugoslavije
koji je vaio izmeu dva rata.
Pitanje kako odrediti verske zajednice koje
zasluuju titulu priznatih oigledno je
za sada nereeno i zasniva se mahom na
istorijskim i tradicionalnim argumentima,
ali i na praktinim potrebama. Jasno je da
ukoliko ne postoji kriterijum koja verska
zajednica moe poneti epitet priznate, to bi
znailo da svaka, pa i apsolutno marginalna
verska zajednica ima pravo da insistira
na kategoriji priznata, to bi dovelo do
potpunog haosa
5
.
Evropa priznaje selektivnu kooperaciju
drave i religijskih grupacija, a to znai da
neke dobijaju vie prava a neke manje, kae
profesor Silvi Ferari. Meutim, drava ne
moe zabraniti ili izbaciti iz zemlje neku
religijsku zajednicu zato to je njena doktrina
u suprotnosti sa dravnom doktrinom.
Re je o piramidalnom odnosu sa verskim
zajednicama: dravne i nacionalne crkve su u
prvom stepenu i imaju dominantan poloaj
kao ustanove od nacionalnog znaaja i to
se odreuje posebnim odredbama, mada
nema opteg pravila za zemlje Evrope.
Postoje razne modifkacije i naini na koje
drava kontrolie i ograniava pristup
prosveti, medijima i gde sasvim izostaje
fnansijska podrka drave. Na primer, u
veini drava sa ovakvim modelom, sama
5 Na meunarodnom okruglom stolu Crkva,
drava i graansko drutvo, odranom u Beogradu uoi
usvajanja zakona o verskim zajednicama, profesor Kol
Durham sa Univerziteta Juta (SAD), predstavio je stereo-
tip neoreligijskog pokreta:
Zamislite grupu sa mladim harizmatskim voom, ne
starijim od 30 godina, koji je privukao znaajnu publiku
i panju. Ta grupa se, na primer, bavi prozelitizmom, a
posebnu brigu zadaje joj to to deca koja joj pripadaju vie
ne dolaze u porodicu harizmatik trai vie panje od one
koju dobija od roditelja. Izbegava se odlazak lekaru, jer
tako sugerie vera; postoji praksa deljenja imovine ... ta
uraditi s njima? Mene uvek iznova uzbudi miljenje koje
je o tome izneto u Svetom pismu, tamo gde se govori o
suenju apostolima Pavlu i Petru pred Sinedrionom, jer su
i hriani tada bili neoreligijski pokret. Tada je ustao Ga-
malio i rekao da treba da ih ostave da propovedaju jer ako
bude od ljudi ovo poduzimanje, ili ovo delo, pokvarie se,
ali ako je od Boga, vi ga onda ne moete pokvariti.
Bitno je da li su temeljne slobode ono to branimo za sve
ili selektivno, zakljuuje profesor Durham.
crkva gradi i fnansira odravanje verskih
objekata (izuzev kada nije re o kulturnim i
istorijskim spomenicima).
C. Model dosledne odvojenosti drave i
crkve
Francuska je tipian predstavnik drave
gde su drava i crkva formalno potpuno
odvojene i nemaju nikakvih dodira. Rascep
koji zapoinje Francuskom revolucijom
krunisan je Zakonom o odvajanju drave
i crkve iz 1905. godine. Primer Francuske
pristalice jasnog razdvajanja drave i crkve
vrlo esto uzimaju kao uzor, kritikujui
klerikalne tendencije. Zvanino, crkva je
potpuno razdravljena i izmetena iz onog
to podrazumeva dravnu organizaciju i
resurse: budet, institucije, obrazovanje...
U stvarnosti stvari izgledaju drugaije.
Zakonom iz 1905. godine drava je
potpuno razbatinila crkvu oduzevi joj
svu imovinu, ukljuujui i hramove koji su
preli u vlasnitvo drave. Posledica toga
je nova paradoksalna situacija: oduzevi
crkvi vlasnitvo nad hramovima i verskim
objektima, drava je na sebe preuzela
obavezu odravanja i fnansiranja crkvenih
objekata i to neposredno iz budeta. Tako
se dolo do pozicije da francuska drava,
u modelu dosledne odvojenosti drave od
crkve, fnansira sve verske objekte, to nije
uvek sluaj u modelima dravne crkve i
priznatih i tradicionalnih crkava.
Nita jednostavnija situacija nije ni sa
verskom nastavom. Do pre dvadeset godina
u svim javnim kolama u Francuskoj bio je
ustanovljen verski dan i to je bila sreda.
U meuvremenu, verski dan je pomeren za
subotu, kada uenici ne pohaaju nastavu.
Iako protivnici verske nastave u javnim
kolama esto za primer uzimaju Francusku,
zaboravljaju da je verska nastava zakonski
regulisana i izvodi se u kolama u Alzasu i
Loreni visok procenat etnikih Nemaca
to znai da na teritoriji Francuske postoji
zakonom predviena verska nastava i u dve
pomenute oblasti verouitelje plaa drava
iz budeta.
Konano, ni u najsekularnijoj od svih
sekularnih drava SAD, stvari nisu
tako jednostavne kao to na prvi pogled
izgledaju. Iako su drava i crkva potpuno
odvojene, a sve verske zajednice izjednaene
bez obzira na veliinu i tradiciju, simboli
Boga (hrianskog) su prisutni u mnogim
dravnim simbolima (himna, novanice)
i procedurama. Svaka sednica Senata,
Kongresa i Vrhovnog suda Sjedinjenih
Drava poinje molitvom, s tim to u
Kongresu i Senatu postoji za to plaeni
svetenik. Inauguracija najviih slubenika
administracije vri se zaklinjanjem nad
Biblijom i zavrava standardnim reima
Tako mi Bog pomogao. To nije sluaj
gotovo ni u jednoj od drava koje imaju
zvaninu religiju ili priznatu crkvu i kojima
se esto prigovara klerikalizam. U nekim
dravama u SAD u javnim kolama se
predaje kreativistika teorija nastanka sveta
(uenje po kome je sav postojei univerzum
stvorilo svesno bie Bog kreator i koje
pobija teoriju evolucije)
6
.
Istovremeno, presude amerikih sudova
protiv svetenika koji su seksualno
zloupotrebljavali vernike, kao i naknade
tete koje su samo u Kaliforniji prele cifru
od est milijardi dolara svedoe da je odnos
neuporedivo sloeniji.
D. Model kooperativne odvojenosti drave i
crkve
Re je o modelu koji se stvara u Nemakoj
u poslednjih pet decenija. Osnova je u

6 Gotovo je nemogue zamisliti slinu situaciju
u Evropi od korienja simbola do deklaracije koju je
prihvatio Savet Evrope, a kojom se porie kreativistiko
shvatanje sveta. Interesantno je da su za ovu deklaraciju
(koju je parafrala i srpska vlada ali jo nije ratifkovana u
skuptini) glasale i drave u kojima crkva ima neuporedi-
vo vii status i koje su daleko od sekularizma pripisanog
SAD-u.
ideji da i u sekularnim drutvima drava i
crkva ne mogu ii paralelnim kolosecima
bez meusobne interakcije i neophodnosti
da sarauju. U Nemakoj, crkva ima status
lica javnog prava, ali nije integrisana u
dravnu strukturu. Crkva u Nemakoj
sve vie obavlja funkcije koje su u drugim
(klerikalnijim) zemljama u iskljuivoj
nadlenosti drave (obrazovne, socijalne,
kulturne, zdravstvene...). Naglasak je na rei
saradnja kooperacija bez obzira na jasnu
razdvojenost.
Nemaki model podrazumeva da svaki
vernik meseno plaa verski porez i to
kroz dravni poreski sistem koji sankcionie
izbegavanje obaveze. Tu je drava servis
crkve i pomenuta usluga ima svoju cenu.
Slino je i u drugim oblastima saradnje gde
se odnosi jasno i pragmatino defniu.
Iako je nemaki primer tek sekvenca u
viemilenijumskoj istoriji odnosa drave i
crkve, izvesno je da mnoge evropske zemlje,
pa i Unija kao celina, s panjom prate iskustva
i reenja modela odvojenosti i saradnje.
Ono to je oigledno jeste da su kliei
odnosa drave i crkve potpuno razbijeni i da
jasni, osnovni modeli postoje jo samo na
teorijskom nivou.
7ranzicija
Iako analitiari naglaavaju da moderna
Evropa nije antireligiozna, predviajui
da e koncept odvojenosti i saradnje biti
model budunosti, malo ko spori prisustvo
napetosti izmeu liberalnih demokratskih
drava, crkve i religijskih zajednica.
Civilno drutvo, demokratija, ljudsko
pravo, iako imaju hriansko poreklo, u
sutini su usmereni protiv crkvenih ustanova
objanjava profesor Radovan Bigovi.
Razlozi su viestruki. Hrianska drutva
srednjeg veka su se teko ogreila o slobodu
duha i slobodu drugoga, netolerancijom
prema neistomiljenicima, jereticima i

slinim. To je izrodilo prometejsku pobunu
protiv Boga delata.
S druge strane, rast hiperindividualizma
antropocentrizma dovelo je do toga da je
Bogu zabranjeno da se mea u istoriju.
Crkva ne moe da ozakoni bilo koji tip
drave ali moe i treba da podri svaku
dravu utemeljenu na pravdi i slobodi,
pravima, potovanju ljudskog dostojanstva i
ljudske linosti. Sve konvencije o ljudskim
pravima istiu ljudsku linost i to je u
saglasju sa hrianskom antropologijom.
Profesor Silvio Ferari smatra da je mogue
identifkovati tri glavne strukture evrop-
skog obrasca: pravo na religioznu slobodu,
nekompetenciju drave autonomija re-
ligijskih grupacija i selektivnu kooperaciju
drave i religijskih grupacija.
Ferari smatra da postoje znaajne
diferencijacije u pojavi verske slobode, ali na
nekom evropskom nivou su stvari manje-
-vie usaglaene i nalaze se u zakonima
zapadnih zemalja bez obzira na pojedinani
model odnosa drave i crkve.
Svako ima prava da prijavi svoja verska
ubeenja, bez ikakvih ogranienja, uz uslov
da se uva verska sloboda drugog. Ta prava
moraju da se garantuju ne samo pojedincu,
ve i verskoj zajednici. Svakoj religijskoj
zajednici moraju biti garantovana neka
osnovna prava kao pravo na okupljanje,
manifestovanje obredima, izdavatvo,
sopstveno uenje, dobijanje donacija...
7
Prema miljenju profesora Ferarija,
religijske zajednice nisu obavezne da
imaju sopstvenu demokratsku strukturu i
ne moraju svojim lanovima vernicima
da garantuju slobodu u okviru doktrine.
7 Odluka vlasti italijanskog grada Trevizo (okto-
bar 2007) da dozvole muslimankama noenje tradiciona-
lnog vela (burke) izazvala je otru podelu u italijanskoj
vladi i delimini zakonski haos. Ukoliko bi odluka bila
potvrena na nivou zemlje, uskoro bi ene pokrivene bur-
kama mogle da pohaaju kole, idu na posao i pojavljuju se
na svim javnim mestima. U Italiji vai zakon donet 1975.
godine kojim je na javnim mestima zabranjena upotreba
bilo kakvog sredstva koje bi otealo prepoznavanje.
One moraju imati veliku autonomiju u
organizaciji.
8
Bitna dimenzija u odnosu crkve i
drave je injenica da se mahom sreemo
sa nacionalnim dravama to itavoj
stvari dodaje na sloenosti. Savremena
Evropa je primer pobede sekularne ideje
nacionalizma.
Kako primeuje dr Vladan Perii,
lojalnost se iskazivala naciji, a ne veri. ak
i u vreme apsolutnih monarhija, kralj je, po
pravilu, imao nekoga iznad sebe. Sekularna
nacionalna drava subjekt nacija nije
podvrgnuta nikome ali smatra da svi treba
da budu podvrgnuti njoj. Posledica ovoga
je uklanjanje hrianstva iz javne sfere u
privatnu. U najdemokratskijim drutvima
dananjice crkva je deo graanskog drutva.
Od nje se oekuje da vri drutvenu ulogu
koja joj je namenjena u politikoj sferi,
odnosno da bude grupa za pritisak, koja e
usmeravati javno mnjenje s tim da se sama
ne ponaa po svom usmerenju.
Svojevremeno, Martin Luter King je
izrekao misao o odnosu drave i crkve kojoj
se teko moe ta dodati: Crkva ne treba da
bude ni gospodar, ni sluga drave. Ona, pre
svega, treba da bude njena savest.
8 Pitanje unutranje autonomije religijskih zajed-
nica u odnosu na njihove lanove je osetljiv teren, jer se
tu sudara nekoliko korpusa sloboda, kao i mogunosti
zloupotreba. Kao najei primer se pominju sekte. Pitan-
je je gde su granice religijskih sloboda, ko ih odreuje i
ko proverava.
nA MARgini
B
og je ponekad beskrajno duhovit:
najmonijoj sili u istoriji sveta doakala
je jedna bistrooka plavua. Njeno ime je izel
Bunden i kada hoda izgleda mono, kao
vojska pod zastavama.
Prelepa izel nije general, ni dravni
sekretar, ni voa terorista. izel Bunden je
brazilski supermodel i zatitni znak modne
kue Dole&Gabana. Ali to nije kljuno.
Ova devojka e ui u istoriju, jer je trepui
oima boje neba (nad Parizom) i simpatino
napuenih usana javno saoptila da je car go.
izel je zatraila da njena zarada, ostvarena
u Sjedinjenim Dravama, koja za prvih est
meseci 2007. godine iznosi oko 30 miliona
dolara, bude isplaena u evrima.
Dolar je stvar prolosti pojasnila je izel
i njiui satenskim kukovima izala iz kadra.
Zvuci koji su potom usledeli nisu bili
odjeci primarne rike mujaka (ugroena
vrsta) ili nekontrolisani uzdasi tinejdera za
nedostupnom boginjom. Vie su nalikovali
cviljenju i kuknjavi onemoalih mueva.
Dolaze sa raznih strana, ali su najtuniji onaj
sa Volstrita i iz Trezora federalnih rezervi SAD.
Vrednost dolara se strmoglavo obruava u
odnosu na korpu valuta, a Sjedinjene Drave
se dnevno zaduuju dve milijarde dolara.
Volstrit dornal, najuticajniji ameriki
dnevnik, zabeleio je da je Dim Roders,
nekadanji partner milijardera Dorda
Soroa, prolog leta prodao kuu i sve ostale
nekretnine i tako dobijene dolare pretvorio u
kineske juane.
Mao-superpatriote koje podravaju Buov
reim jo nisu shvatile da status Amerike kao
supersile poiva na tome to je dolar valuta
deviznih rezervi, a ne na vojsci koja tri godine
ne moe da okupira Bagdad primeuje Vol-
strit dornal kome se teko moe prigovoriti
manjak patriotizma.
Sunovrat monete koja je donedavno inila
deo slatkih snova svakog mafjaa, narkodilera,
diktatora i eika, samo je jedna od posledica
neega to se ve identifkuje kao posrtanje.
Tu izgleda ni Holivud ne moe da uradi
mnogo: Klint Istvud i Brus Vilis su vieni da
neto petljaju po Menhetnu, ali su prisutni
pomislili da je re o manifestaciji izvedi deku
u park.
Kako je dolar pao tako nisko?
Objanjenja su sloena, ali se svode na jedno:
ono to ga je dralo vie ne postoji. Ameriki
san koji je pratio pobedonosni pohod zelene
valute pretvorio se u komar. Jedna od
najveih sila u istoriji sveta i dalje se epuri
planetom, ali ta slika vie ne izaziva divljenje
i strahopotovanje. Divljenje se pretvara
u podsmeh, a strahopotovanje zamenjuje
oseaj golog straha koji se javlja kao proizvod
saznanja da je zver ranjena i da je samim tim
opasna i sklona oajnikim potezima. I nije
re samo o ekonomiji, ma koliko ekonomisti
sebe smatrali najpozvanijima da objasne
Pad imperije
Neboja uri
nA MARgini
ta se dogaa. Bruto nacionalni proizvod,
produktivnost, efkasnost poreskog sistema,
strategija zasnovana na jeftinoj hrani i energiji,
globalni diktat novanih tokova i kontrola
planetarnih resursa ... sve to i dalje dri SAD
na samom vrhu i u mnogo emu su jenkiji
bez premca.
Pa u emu je problem?
Stvar je u sferi duha. Amerikanci su odustali
od svoje sutine. Oni jednostavno nisu vie
ne ono to su bili, jer to je manje-vie nevano
ve ono to su verovali da jesu.
Na stranu to slika Amerikanaca o njima
samima vrlo esto nije imala nikakvo uporite
u stvarnosti: upravo su glorifkovani oevi
nacije komandovali armijama koje su gotovo
istrebile severnoamerike starosedeoce,
dok proseni Amerikanac veruje u mit o
neustraivim pionirima koji divljinu spasavaju
od uroenika.
SAD su poslednja moderna drava u kojoj
je postojalo ropstvo to je pretoeno u mit
o herojskom pohodu naprednog Severa da
skine bukagije obojenima na Jugu. tavie,
crni stanovnici SAD bi trebalo da budu
zahvalni svetlokosim momcima u plavim
mundirima koji su ih oslobodili, ubijajui
druge plavokose momke u sivim mundirima.
Aparthejd i rasna diskriminacija su u
Sjedinjenim Dravama ukinuti koliko jue:
savremenici odvojenih restorana, bioskopa i
autobusa za bele i crne jo su ivi, a mnogi
jo nisu dogurali ni do penzije. To, meutim,
nije smetalo Americi da sebe i svet ubedi kako
je ba ona rodonaelnik i mesto gde su nastali
sva ljudska prava i slobode. tavie, Vaington
smatra da ima apsolutno pravo da svima
drugima dri plaenu nastavu o tome ta su
demokratija, sloboda, ravnopravnost
Gotovo sve amerike administracije i dobar
deo graanstva smatra izuzetno pozitivnim
odravanje monopola na nuklearnu energiju i
speavanje njenog daljeg irenja, tako to se u
redovnim razmacima prozivaju Iran i Severna
Koreja. Paradoks je da su upravo Sjedinjene
Drave jedina drava u istoriji koja je atomsku
energiju upotrebila za ubijanje ljudi i to civila
u dva usnula grada.
Decenijama su bili vaspitavani da su
drutvo ogromnih individualnih sloboda i
neogranienih mogunosti u kojima svako
ima podjednake anse. Verovali su u mit
da se samo u njihovoj sredini pamet, trud,
individualna preduzimljivost... uvek isplate i
da je onaj ko se tako ponaa osuen na uspeh.
Bili su uvereni da su Tesla, Antajn, Bor... tek
u okruenju Novog sveta mogli da ponude
ono najbolje i najvrednije. Kompas je bio
jednostavan: sever je uvek gore, jug dole. Bavili
su se pojednostavljenim i istim kategorijama
iskrenost, kompetencija, napredak, ast,
patriotizam uvereni da svakim danom u
svakom pogledu sve vie napreduju.
Sve se moglo materijalizovati i izmeriti
u tonama elika, kilometrima puteva,
spratovima oblakodera, kubicima automobila
i sve zajedno u koliini dolara. S ponosom
su objavili da je pronaena mera svih mera
zelena novanica koja ne menja izgled i moe
da se pere u maini za ve.
Pola veka, dolar je bio glavno meunarodno
sredstvo plaanja i valuta deviznih rezervi.
Vie to nije. Dugonoga izel je samo javno
izrekla ono to svako ko se malo razume u
fnansije odavno zna: drava iji je trgovinski
defcit 800 milijardi dolara godinje teko da
moe pretendovati na liderstvo u svetskim
okvirima. Jednostavno, to je nelogino, a
logika je nauka.
Sudbina dolara sada vie zavisi od
razmiljanja u Pekingu i Rijadu nego u
Vaingtonu. Neizbene odluke se odgaaju
samo zato to niko jo jasno ne moe da
sagleda posledice udara koji je izvestan. I bilo
bi nepoteno za sve optuiti nesrenog Bua
Mlaeg, mada je teko odupreti se tom tako
prirodnom porivu. On je samo kolateralna
teta jo jednog bezumnog pokuaja nasilja
nad stvarnou i vere da svaka, po nas korisna
obmana, moe postati realnost ukoliko
nA MARgini
smo dovoljno jaki da je nametnemo. Nema
korisnih obmana (izuzev branih).
Najumniji potez Dorda Bua bi bio da
rastera savetnike i, dok dolar jo neto vredi,
kupi avionske karte za svu onu vojsku u Iraku
i Avganistanu (i jo 737 amerikih vojnih baza
u svetu) i vrati marince kuama. Ako bude
oklevao, moda e morati da uzme kredit u
juanima, evrima ili avezovim bonovima za
topli obrok. A da proda Aljasku Putinu?
CIP -
,
34+32
PUTOKAZ : asopis za pravna, politika
i kulturna pitanja evropskih integracija
/ glavni i odgovorni urednik Neboja
uri. - 2007. br. 6 (decembar) - .
- Beograd : Asocijacija za evropske inte-
gracije, 2007- . - 28 cm
Tromeseno
ISSN 152-538 - Putokaz (Beograd)
COBISS.SR.ID 13086878
Asocijacija za evropske integracije (AEI)
AEI je nevladina, nezavisna i neproftabilna organizacija koja okuplja strunjake iz oblasti
evropskog prava, kao i duge zainteresovane za procese integracija, reformi i modernizacije
Srbije.
Osnivai AEI su diplomci Visokih evropskih studija organizovanih u saradnji Univerzitetskog
evropskog centra (CEU) Univerziteta u Nansiju i Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
U meuvremenu, organizaciji su se pridruili i strunjaci drugih profla politikolozi, sociolozi,
kulturolozi, ekonomisti to omoguava interdisciplinarno bavljenje temama Evropske unije i
kulturnim, pravnim i politikim aspektima procesa integracija.
Asocijacija je osnovana poetkom 2004. godine u Beogradu i do sada je ponudila projekte:
Evropa pre mature, projekat edukacije, 2004. godina
Nacrt zakona o zapoljavanju invalida, 2005. godina
Ciklus predavanja o EU i ljudskim pravima, 2004 2005 2006. godina
Delikt miljenja dvadeset godina posle, okrugli sto, 2005. godina
Ciklus seminara o institucijama EU, 2005 2006. godina
Evropa u 10 lekcija, publikacija, 2005. godina
Putokaz, asopis, pokrenut 2006. godine
Politike EU, promotivne tribine, 2006. godina
Putokaz
asopis za pravna, politika i kulturna pitanja evropskih integracija
Glavni i odgovorni urednik
Neboja uri
Urednik izdanja
Veljko Rackovi
Redakcija
Jelena Rodi Sr an Smiljani
Silvana Pop Koci Dajana Radivojevi
Jelena Jaki Ana Hrnjak
Ljiljana Ili mr Zoran oljaga
Dragana Lehocki Vojin Bilji
Mirjana Samardi mr Milo Androvi
Izdava
www.integracije.org
E-mail: putookaz@yahoo.com
Dizajn, priprema:
ERROR DESIGN, Beograd
Tira: 600
ISSN 1452-5348
Beograd, decembar 2007.
Objavljivanje ovog asopisa pomogao je
FRIEDRICH EBERT STIFTUNG
6
decembar / 2007.
ISSN 1452-5348
P
U
T
O
K
A
Z
Association for European Integrations
TEMA BROJA
REGIONALNA POLITIKA
EVROPSKE UNIJE I BALKAN

ANALIZE
DOGOVOROM DO UGOVORA
FENOMENI
NA BIROKRATSKOM OLIMPU
DOSIJE
DRAVA I CRKVA

14.putokaz - Regionalna Politika Evropske Unije I Balkan

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

14.putokaz - Regionalna Politika Evropske Unije I Balkan

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

6

Zvanina Web prezentacija Eurostata:

Decembar, 2007 Putokaz 17

Evropski socijalni fond (ESF) namenjen

Decembar, 2007 Putokaz 25

U Jermeniji, Gruziji i Kirgistanu pad je

46 Putokaz Decembar, 2007

You might also like