Albert Camus Stranac

Embed Doc
Copy Link
Readcast
Collections

CommentGo Back

Download

1

ALBERT CAMUS

STRANAC

2

I

Danas je mama umrla. Ili možda ju

č

er, ne znam.Dobio sam brzojav iz ubožnice: »Majka preminula.Ukop sutra. S poštovanjem.« Ali, to ništa ne zna

č

i. Mo-žda je to ipak bilo ju

č

er.Ubožnica je u Marengu, osamdeset kilometara odAlžira. Krenut

ć

u autobusom u dva sata i sti

ć

i tamonegdje poslije podne. Tako

ć

u mo

ć

i probdjeti no

ć

uz pokojnicu, a vratit

ć

u se sutra nave

č

er. Zatražio sam odsvoga poslodavca dva dana dopusta, što mi nije mogaoodbiti zbog ovakva razloga. Ali, nije mu bilo pravo.

Č

ak sam mu rekao:- Nisam ja tome kriv. - Nije mi ništa odgovorio.Tada sam pomislio da nije trebalo da mu to kažem.Uostalom, nisam se imao zbog

č

ega ispri

č

avati. Zapra-vo je trebalo da mi on izrazi su

ć

ut. Ali, vjerojatno

ć

e tou

č

initi prekosutra, kad budem u crnini. Zasad kao damama nije ni umrla. A nakon ukopa bit

ć

e to nešto svr-šeno i sve

ć

e poprimiti službeniji izraz.Krenuo sam autobusom u dva sata. Bilo je vrlo vru-

ć

e. Ru

č

ao sam bio, kao i obi

č

no, u restoranu kod Celes-ta. Svi su me mnogo žalili, a Celeste je rekao:

3

- Samo je jedna majka. - Kad sam odlazio, ispratilisu me do vrata. Bio sam malo smu

ć

en jer sam moraooti

ć

i do Emmanuela da posudim od njega crnu kravatu iflor. Njemu je prije nekoliko mjeseci umro stric.Tr

č

ao sam da ne zakasnim na autobus. Od te žurbe itr

č

anja pa od drndanja autobusa, vonja benzina i odsi- jevanja ceste i neba, od svega sam toga zadrijemao.Spavao sam gotovo za cijele vožnje. A kad sam se pro- budio, bio sam naslonjen na nekog vojnika koji mi seosmjehnuo i upitao putujem li izdaleka. Odgovoriosam:- Da - samo da ne moram s njim razgovarati.Ubožnica je na dva kilometra od sela. Taj sam put prešao pješice. Htio sam odmah vidjeti mamu. Ali mi jevratar rekao da moram najprije posjetiti upravitelja. Bio je zauzet, pa sam malo pri

č

ekao. Za sve to vrijeme vra-tar je nešto govorio, a onda sam posjetio upravitelja - primio me u svom uredu. Bio je to sitan starac odliko-van Legijom

č

asti. Pogledao me svojim svijetlim o

č

i-ma. Zatim mi je stisnuo ruku i toliko je zadržao u svojojda ve

ć

nisam znao kako da je izvu

č

em. Pogledao je unekakve spise i rekao mi:- Gospo

đ

a je Mersault došla ovamo prije tri godine.Vi ste joj bili jedini oslonac. - Pomislio sam da mi neš-to zamjera, pa sam mu po

č

eo razjašnjavati. Ali me on presije

č

e u rije

č

i:

of 00

Leave a Comment