Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
2Activity
P. 1
Vasilijev - Slovenska mitologija

Vasilijev - Slovenska mitologija

Ratings: (0)|Views: 34 |Likes:
Published by Bajaga381
Slovenska Mitologija
Slovenska Mitologija

More info:

Categories:Types, Research
Published by: Bajaga381 on Apr 09, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
See more
See less

11/20/2013

 
Spasoje VasiqevSLOVENSKA MITOLOGIJA
I
izdawe Srbobran 1928
SADR@AJ:0 Predgovor
I
Uvod
II
Izvori za Slovensku Mitologiju
III
Literatura o Slovenskoj mitologiji
IV
Vrhovni Bog
V
Perun
VI
Svetovid
VII
Volos
— 
Veles
VIII
Triglav
IX
Stribog.
X
Simargl
XI
Moko{a
XII
Radgost
XIII
Trojan
XIV
Ru|evid
 – 
Gerovid (Jarevid)
 – 
Porevid
XV
Pripegala
 – 
Podaga
XVI
 Jula
 – 
Crnobog
XVII
Vesna
 – 
Devana
 – 
Siva (@iva)
 – 
Morana
XVIII
Vukodlak
XIX
Vile
 – 
Rusaqke
 – 
Ve{tice
 – 
Kuga
 – 
 Jagababa
XX
Ro|enice (Ro`anice)
 – 
Su|enice (Su|aje), Usud
XXI
Domovoj
 – 
[otek
 – 
Buo`ik
XXII
Hramovi
 – 
Idoli
 – 
Sve{tenici
 – 
@rtve
 – 
Praznici
 – 
Proro{tva
XXIII
Nav
— 
PìklÅ
— 
Pogreb
 – 
Grobqa
 – 
Kultus precima
 
2
PREDGOVOR
Zamisao o {tampawu ove kwige sazrela je posle javnog predavawa u SrbobranskomNarodnom Univerzitetu 9. 1. t. g. o temi: "Slovenska Mitologija", a na poticaj i molbumnogobrojnih slu{alaca.
Odluka izdavawa ove mitologije pala je tim pre, {to mi zapravo jo{ ni do danasnemamo svoje mitologije. Studija g. N. Nodila, koji svu Slov. mitologiju nalazi u narodnoj pri~i i pesmi, samim tim {to je {tampana u Radu J. A. pristupa~na je vrlo malenom broju~italaca; a rad g. L. Le`ea, u prevodu R. Agatanovi}a, prili~no je zastareo, bez najnovijiharheolo{kih otkri}a i zakqu~aka nauke na tom poqu rada.Daleko smo od toga, da ovim malenim radom `elimo skinuti sa dnevnog reda pitaweSlovenske mitologije, koje ni g. L. Niderle svojim najnovijim, a po vremenu posledwim delom nije skinuo. Zadovoqni }emo biti, ako on odgovori onoj prekoj potrebi koja se kodnas ose}a za jednom ovakvom kwigom. Mitologija ova namewena je {irokim krugovima ~italaca. Ona }e, nadamo se, dobro do}i svakome, ko bude hteo da ne{to sazna o svojoj pradavnoj veri, a ne}e biti na odmet nionome koji ve} ne{to zna iz Slovenske mitologije.Dela pisaca, kojima smo se u obradi ovog rada slu`ili bi}e na svome mestunavedena.U Beogradu, 15. maja 1928. godine
SP. VASIQEV
 
3
1. Uvod
Pre nego {to i jednu re~ reknemo o izvorima za Slovensku mitologiju, i delima koja su naosnovu tih izvora napisana, treba u kratko da se pozabavimo pitawem autenti~nosti tih izvorauop{te, i pitawem originalnosti Slovenske mitologije napose.Da se iz ni{ta ne mo`e sagraditi ne{to jasna je stvar. Sporiti verodostojnostzabele`aka starih letopisaca i hroni~ara u op{te, po~ev{i od
VI
pa ~ak amo do
XVIII
veka,zna~i razarati svaki temeq, na kome bi se po~ela graditi Slovenska mitologija; zna~iuni{tavati wenu egzistenciju, jo{ pre nego {to je i postala. Negirawe verodostojnosti izvoraza Slovensku mitologiju povla~i za sobom u isti mah i negirawe mogu}nosti, da se ikada jednaSlovenska mitologija konstrui{e. Me|utim, tom i takvom negirawu verodostojnostizabele`aka u delima starih hroni~ara, sem vrlo malenog izuzetka, nema mesta.Nejasno i neshvatqivo nam je, za{to treba sumwati u zabele{ke Nestora Letopisca oPerunu na primer, kad se Perunov kultus, skoro nepromewen do danas sa~uvao pod imenombiblijskog proroka Sv. Ilije, kad nas i danas bezbroj imena i mesta podse}aju na wega. Za{tosumwati u kultus Svetovida, kad se obred wegov, kako ga opisuje Saks Gramatik, sa vrlo malenimizmenama, do danas sa~uvao u na{em Badwem ve~eru? Za{to sumwati u verodostojnost Volosa,kad nam se do danas ime wegovo odr`alo u folkloru? Ne mo`emo nikada da poverujemo u to, dasu zabele{ke svoje stvari hroni~ari izmislili, ili da su ih pisali sa bilo kakvomtendencijom, a ponajmawe sa onakvom, kakvu im podme}u skeptici u prou~avawu Slovenskemitologije. I ako su hroni~ari, mestimice, pisali o starim Slovenima i wihovoj veri u tonumr`we, ne treba zaboraviti da su to bili sredwevekovni hri{}anski kalu|eri, i oni su, tvrdoverujemo, ili bili o~evici onoga {to su pisali, kao Helmold, Saks Gramatik, Titmar, nema~kihroni~ari, i hri{}anski misionari; ili su pisali po ~uvewu, po se}awu, na osnovu jo{starijih dokumenata; ili napokon po pri~awu staraca, kao Nestor, delimi~no i nema~kihroni~ari, pa prevodilac Malaline hronike, pisac Ipa}evskog rukopisa i pisac Slova o polkuIgorovu.Da se predstava o pojedinim slovenskim bo`anstvima, kao {to je to slu~aj sa Perunom,tako verna i skoro nepromewena do danas odr`ala, mo`e se objasniti na dva na~ina, i to:popustqivo{}u Vizanta, i predugim procesom do potpunog pokr{tewa svih Slovena, koji jetrajao od
VII
do
XII
veka. Rivalstvu izme|u Carigrada i Rima, ima se zahvaliti, da su sesa~uvali toliki silni obi~aji, obredi i kultusi, naro~ito kod Slovena pokr{tenih isto~no
-
pravoslavnom verom. Po{to su rimski hri{}anski misionari sve ~e{}e odlazili u slovenskekrajeve, i sve vi{e zadobijali za sebe Slovene, morao je i Vizant tra`iti na~ine, da sebiosigura prevagu. Vizant ih je i na{ao, i to u popu{tawu. I dok je Rim, preko svojih misionara,sve vi{e nemilice razarao i uni{tavao sve neznabo`a~ko, dotle je Vizant sticao za se svevi{e i vi{e vernika sa svojim neograni~enim popu{tawem. Stari obi~aji, obredi, pa ~ak ipojedina bo`anstva zadr`ala su se nepromewena u su{tini svojoj, samo pod novim ruhom iimenom hri{}anskim. Koliko i koliko je tako neznabo`a~kih ideja skriveno pod hri{}anskimoblikom! I mi smo duboko uvereni da se u na{em *Rasnom Slovenskom Hri{}anstvu* /Jo{ jeverovatnije, da se u Bogumilskoj veri nalazi veliki deo na{e neznabo`a~ke religije, jer je ona

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->