Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
5Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Mišel Fuko - Riječi i stvari

Mišel Fuko - Riječi i stvari

Ratings: (0)|Views: 139|Likes:
Published by Matija Otašević

More info:

Published by: Matija Otašević on Apr 10, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/28/2013

pdf

text

original

 
MIŠEL FUKO
' RIJEČI I STVARI
ARHEOLOGIJA HUMANISTIČKIH NAUKA
i
NO LI Т • BEOGRAD1971
 
Poznati francuski filosof lan Val govorio je, 1962. go- dine, da u naše vreme postoje tri filosofije koje se bore za 
 
 prevlast: dijalektički materijalizam, zatim dosta loše defi 
 
nisana kontinentalna filosofija u svojim raznim oblicima:
 
 fenomenologija ili egzistencijalizam, i najzad neopozitivi 
 
zam, svejedno kako ga zvali. Da je govorio dvetri godine 
 
kasnije, Val ne bi mogao prevideti strukturalizam, a ni 
 
kritike strukturalizma upućene 
 
»kontinentalnoj filosofiji.« 
 
Reč nije ovde, naravno, o strukturalizmu uopšte, ako tako 
 
što uopšte i postoji,
. o
strukturalizmu ženevske škole sa 
 
Pijazeom na čelu, ili o strukturalizmu u izvesnim egzakt- nim naukama, gde ga je oduvek bilo 
— 
već samo o pariš- kom strukturalizmu grupe teoretičara iz raznih oblasti an- tropologije, koji se danas, uostalom, uglavnom odriču tog 
 
naziva, jer je pojam vrlo brzo postao neodređen i izlizan 
 
snobizmom. Mišel Fuko čak tvrdi da su etiketu prišili struk- turalistima oni koji to nisu.Pariški strukturalizam je pokret na vrlo širokom fron- tu. Ili je to bar doskora bio. Obuhvatao je oblasti misli i 
 
nauke o čoveku, od marksizma i etnologije do poezije1,
 
neki od njegovih predstavnika, Levi Stros, na primer, ima-  ju za sobom opus enciklopedijskog obima. Ovaj napis ne 
 
 pretenduje na sveobuhvatnost, daleko od toga. Biće reč
1
Kao da je literatura osobito zahvalna za primenu najrazličitijihmetoda. Neopozitivizam je preobrazio anglo-saksonsku kritiku; fenomenologija i egzistencijalizam su inspirisali francusku i nemačku kritiku.
 
Danas je to slučaj sa strukturalizmom (koji se oslanja na ruski formalizam). Obnavlja se i marksistička kritika, koja, рге svega, prožima
 
svojom problematikom neke druge. Poema je na podobit čoveka: otvorena,
 
spremna da odgovori na raznorodna pitanja. A kao i čovek, posle najta-
 
nanijih analiza, i dalje zagonetna, neiscrpljcna, netaknuta, oma za nove
 
dijaloge.
 
samo o stavu nekih strukturalista licem prema izvesnim,
 
nazovimo ih filosofskim problemima: o njihovom pokušaju 
 
da đefinišu čoveka, da ga situiraju u svetu, odrede mu smi- sa
— 
ili besmisao, otvore mu nove 
— 
ili zatvore stare vi- dike.Strukturalizam se hoće naukom. Veli, misao o čoveku 
 
 je dosad bila subjektivna, vemanje proizvoljna, doksa.
 
Otkako je lingvistika, izgradivši se u egzaktnu nauku, pro 
 
krčila put, moguće je da i ta misao postane naukom, tim 
 
 pre što je nauka o jeziku osnovna nauka o čoveku. Valj
 
samo primeniti njene metode, prilagoditi ih drugim disci-  plinama, ove formalizovati, matematizovati, i tako stvorit
 
od njih prave nauke. Međutim, uprkos tome, stavovi jed- nog Levi Strosa ilî'Fukoa u nečemu ipak odudaraju od sta- vova »egzaktnog« naučnika. Možda zato što se bave pita- njem čoveka, koje nije nevino pitanje. A možda i zbog čega 
 
drugog. Svejedno. Evo o čemu je reč: egzaktna nauka ne 
 
zna za vrednosti; u njoj nema subjekta koji razaznaje do- bro i zlo, poželjno i nepoželjno, ona je, nema sumnje ahu 
 
mana. Tu skoro je, nobelovac, biolog Žak Mono izazva
 
skandal izjavivši: »Nauka ne zna za vrednosti. Koncepcija 
 
vasione koju nam ona nameće ne sadrži nikakvu etiku.«2 
 
Mutim u delima strukturalista nailazimo često, sa toga 
 
gledišta, na neočekivane izjave. Kod Levi Strosa, na primer:
 
»Etnolog ne piše drugo do ispovesti«. Ili: »Razlozi našeg 
 
interesovanja za etnologiju nisu čisto naučni«... »Ako Za-  pad proizvodi etnografe, mora da ga muči zla savest...« 
 
Fuko pak sa grohotnim smehom konstatuje »smrt čoveka«,
 
 pe svoje delo čas sa 
 
»tihim smehom«, čas sa ironijom,
 
čas sa sarkazmom. Za sve to se ne može reći da spada u 
2Kako ljudi bez nauke i mogu, ali bez etike nikako. Mono napredlaže jednu novu etiku, koja bi zamenila dosađanje »sisteme vred-nosti, čiji su osnovi porušeni«, a koje nam moderno društvo »propoveda,mada u njih ne veruje«. Predlaže nam »askezu naučnog rada. . . kojiimplicira jedan sistem vrednosti, etiku saznanja«. Istina, on i sam pri-znaje da nauka ne može »objektivno dokazati valjanost te etike« i da jeona dosada prihvaćena od malog broja ljudi.No očigledno je da etika, gde bi Nauka zamenila Boga, nije zaobične smrtne, već samo za askete nauke. Niti rešava smrtničke pro-bleme. Mono ne objašnjava kakav bi stav, po imperativima te etike,valjalo da imaju i sami njeni žreci prema našim svakodnevnim pitanjima,čak ni onim koja nam nauka nameće, recimo prema pitanju atomskebombe. Veli da valja ići kamo nas nauka vodi, »znanje je više od čoveka«.Ali nauka nije samo znanje, ona je i moć. Kao i svuda drugde, etikai u nauci nije, pitanje samo znanja i neznanja, već pre svega odnosa moćii nemoći, a mnogi bi rekli i pitanje ljubavi i slobode, dok Mono velida je takva etika već odavno umrla. Kao što se vidi, ako ne »smrt čove-ka«, ono bar smrt toga bitnog, njegove etike, jeste nešto u šta su mnogimisaoni ljudi ubeđeni. A možda i ostali. Svaki na svoj način.
 jq
SRETEN MARIČ

Activity (5)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
ajero liked this
mihned liked this
Edin Bajramovic liked this
slavicasr liked this

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->