1

JAVNA I KULTURNA POLITIKA

Izdava~: MAGNA AGENDA, 2002. Za izdava~a: Mijat Damjanovi} Lektor i korektor: Irena Popovi} Dizajn korica: Du{an Damjanovi} Priprema i {tampa:

Tira`: 1500 ISBN 86-83775-08-9

Milena Dragi}evi} [e{i}

Priredila

JAVNA I KULTURNA POLITIKA

socio-kulturolo{ki aspekti

Beograd, 2002.

SADR@AJ

UVOD .................................................................................................................. 7

POLITIKE RAZVOJA GRADA

GRADSKI RAZVOJ I JAVNE POLITIKE UNESCO GRAD DANAS I SUTRA ...................................................................... 15 Institut Evropske akademije za urbanu sredinu GRAD U DIJALOGU ............................................................................. 21 KVALITET @IVOTA U GRADU
Sreten Vujovi} URBANA SVAKODNEVICA DEVEDESETIH GODINA ............................. 31 Vesna Bjegovi}, Sne`ana Simi} i Rajko Kosanovi} MESTO DECENTRALIZACIJE U ZDRAVSTVENOJ POLITICI ................. 75 Vuk Stambolovi} ZDRAVLJE U ZAJEDNICI .............................................................................. 93

GRAD PROSTOR POTRO[NJE I DOKOLICE

Milo{ Sekuli} OD AGORE DO ROBNE KU]E I TR@NOG CENTRA ............................... 107 Slobodan Danko Selinki} GDE SU TRGOVI? ......................................................................................... 115 Lars Gemze JAVNI PROSTOR JAVNI GRAD ................................................................ 121 Dragana Bazik SCENOGRAFIJA GRADSKOG PROSTORA .............................................. 125

KULTURA I GRAD
PLANIRANJE KULTURNOG @IVOTA
Milena Dragi}evi} [e{i} KULTURNI RAZVOJ I PROSTORNI MENAD@MENT KULTURNIH DELATNOSTI ................................................................................................. 139 Inez Bogarts INVESTIRANJE U UMETNOST I KULTURU ............................................ 149 @ak Leveje i Benoa Lafortin KULTURA U OP[TINI ILI OP[TINSKA KULTURA ................................. 167

UMETNOST I GRAD
Milena Dragi}evi} [e{i} STVARANJE MITA O GRADU I POLITIKA SPEKTAKLA ....................... 173 Irina Suboti} SAVREMENA UMETNOST U AMBIJENTIMA GRADA .......................... 189

STUDIJE SLU^AJA
Benoa Lafortin KULTURNA POLITIKA U SAN FRANCISKU, BARSELONI I MONTREALU ................................................................................................ 195 Fil Vud UMETNOST REGENERACIJE KIRKLIS ................................................. 217 Rista Paligori} SVETLOSNI SPEKTAKL U BEOGRADU ................................................... 225

RE^NIK TERMINA ................................................................................. 231 RE^NIK OP[TIH MESTA ...................................................................... 239 LITERATURA ............................................................................................ 243 WEBOGRAFIJA ........................................................................................ 244 EVROPSKE MRE@E KULURE ............................................................ 245

UVOD
U razvoju optine nesumnjivo najve}u ulogu imaju oni koji u njoj imaju najve}u mo} odlu~ivanja politi~ke i ekonomske elite. Koliko na nivou dr`ave i neke druge elite bivaju pitane, tako|e je pod znakom pitanja, no nesumnjivo je da u klju~nim trenucima institucije poput Akademije nauka, univerziteta, nau~nih instituta itd. preuzimaju svoju odgovornost i ulogu u~esnika u procesu kreiranja novih, posebno razvojnih politika i programa. U optinama, naj~e}e pod izgovorom da nema dovoljno sredstava, uspostavljanje modela odlu~ivanja koji bi se zasnivao na najiroj javnoj raspravi, ili bar na kori}enju ekspertskih grupa, gotovo da ne postoji. Promena koja je nastala nakon 5. oktobra 2000. dovela je u lokalne organe vlasti mnoge ljude ~esto i stru~njake, koji nikada ranije nisu imali iskustva u radu u javnim slu`bama, a posebno u organizovanju procesa rada u razli~itim domenima od interesa za lokalnu zajednicu. Stoga se retko mo`e na}i optina u kojoj se, pored sveobuhvatne analize i evaluacije, uspostavljaju uslovi za kreiranje razvojne politike, strategijskog plana i permanentnog monitoringa postizanja maksimalnog kvaliteta rada svih javnih slu`bi, a da je jo ceo taj proces pra}en istinskim u~e}em javnosti. Ovo je utoliko va`nije to je, posebno u drutvenim delatnostima (kultura, obrazovanje, zdravstvo) ostvaren konsenzus da bi bilo dobro da se u narednom periodu nadle`nost, tj. podrka i kontrola nad ovim delatnostima svuda gde je to mogu}e, vrati optinama. S druge strane, drutvene delatnosti se naj~e}e optu`uju za optere}ivanje optinskog bud`eta, a da se pri tome potpuno zanemaruje zna~aj ovih delatnosti i njihovog postojanja upravo u lokalnoj sredini. U dokumentu Svetske banke1 najmanje pa`nje (manje od desetak strana) posve}eno je upravo ovim delatnostima socijalnoj zatiti, zdravlju i obrazovanju. Simptomati~no je da o kulturi nema ni re~i. Pa, i kada se govori o ove tri delatnosti
1 Breaking

with the Past: The Path to Stability and Growth, June 12, 2001, World Bank.

Milena Dragi}evi} [e{i}

napominje se da postoji viak zaposlenih, da su osnovni zadaci racionalizacija, efikasnost, potom konsolidacija i rekonstrukcija kola, a tek na kraju podizanje kvaliteta i uspenosti samog obrazovnog procesa (str. 6063). No, nije samo svetska zajednica ta koja name}e nove obrasce i norme ponaanja. O~ito je da se vie ne mo`e `iveti od godine do godine, prenose}i parametre i instrumente delovanja. Svaki domen javne politike zahteva uspostavljanje strategijskog pristupa, koji podrazumeva prevashodno evaluaciju postoje}eg stanja, odre|ivanje prioriteta i donoenje programsko-politi~kih okvira budu}eg delovanja, a zatim izradu preciznog viegodinjeg strategijskog plana. Pri tom, taj plan mora da se uradi ne samo za svaku delatnost pojedina~no, ve} i uskla|eno, horizontalnim ukrtanjima na teritoriji optine, ali i vertikalnim ukrtanjima, ugovaranjem podele odgovornosti i sa vlastima na viim nivoima odlu~ivanja, da bi razvoj optine mogao da se osloni i na okrug i na region, a i da bi mogao da pre|e granice, u direktnom komuniciranju sa partnerima iz drugih zemalja Balkana i Evrope. Tako je i optinska vlast u sutini u situaciji da uvodi menad`ment, pa i marketinke metode (PR itd.) u svoj sopstveni rad, kao i u rad svih ustanova u javnom sektoru koje podr`ava. Me|utim, tu novu poslovnu politiku i filozofiju, ~ije su klju~ne re~i efektivnost i efikasnost, ne treba shvatiti kao model koji }e reiti sve probleme samom svojom primenom. ^esto se doslovna primena menad`ment koncepata sukobljava sa zahtevima uspostavljanja dugoro~ne uskla|ene strategije razvoja optine jer rezultati rada jo{ dugo ne}e biti vidljivi, a to loe uti~e na imid` i popularnost vlasti. Ono na ~emu u svakom slu~aju treba raditi jeste uspostavljanje pravila i procedura za donoenje odluka, sistematsko kori}enje javnih debata ne samo za plasman, ve} i za proveru ideja razvoja. Dakle, zadatak optinskih vlasti u domenu drutvenih delatnosti mogao bi se rezimirati kao: formiranje ekspertskih grupa za analizu stanja u optini u odgovaraju}em domenu (socijalne i zdravstvene politike, obrazovanja, kulture, ekologije); organizovanje javnih rasprava o rezultatima da bi se dolo do konsenzusa o pravcima budu}eg razvoja optine (policy paper); brojne zainteresovane ustanove i nevladine organizacije, kao i pojedinci, u~estvuju u pisanju programskog razvojnog dokumenta; gradska skuptina usvaja programski dokument; izrada trogodinjeg strategijskog plana u svim domenima (uz me|usobnu konsultaciju radnih grupa); nadgledanje (monitoring) implementacije; organizovanje procesa edukacije (u domenu profesionalnog razvoja continuous professional development) za zaposlene u ustanovama javnog sektora itd.

Javna i kulturna politika

Tek nakon zavrenog prvog trogodinjeg plana moglo bi se pristupiti istinskom procesu evaluacije, od koga bi na pravi na~in zapo~eo novi strategijski ciklus, koji bi u punoj meri mogao uzeti u obzir ono to je istinski opti drutveni interes jedne sredine. No, najva`nije je kako do}i do postulata razvojnog plana, kako definisati strategijske pravce, utvrditi realne strategije i instrumente razvoja, koji mora biti ne samo odr`iv ve} pluridisciplinaran, sinkreti~ki, koji }e voditi istinskom zadovoljavanju interesa i potreba ljudi u zajednici. Taj razvojni plan mora da vodi ra~una o optem interesu, ali i o partikularnim interesima zajednice, sve do mogu}nosti pojedinca da slobodno i svestrano razvija svoju li~nost. Ova publikacija je komponovana u dva dela u prvom poglavlju nalaze se tekstovi koji pokuavaju da sagledaju fenomen grada u svetlu dananjeg tehnolokog i ekonomskog razvoja, s posebnim osvrtom na zna~aj participacije u procesu donoenja odluka. Smatramo da se ne mo`e ozbiljno baviti pitanjima lokalne uprave, a da se ne sagledaju specifi~nosti teritorije koju ta lokalna uprava pokriva, fenomene urbaniteta, to zna~i i gradskog i prigradskog podru~ja, svakog pojedinog naselja u optini, ali i potencijala koji pru`aju nenastanjena podru~ja optine. Sva ta ispitivanja vode ka jednom cilju vo|enju javne politike kojoj }e na prvom mestu biti kvalitet `ivota u optini. Iako je sam pojam kvaliteta `ivota viezna~an, smatramo da se pod njim podrazumeva sve ono to omogu}uje da se u svakodnevici `ivi potpuno, da su uslovi za obrazovanje, zdravstvenu zatitu, rekreaciju, potronju, razvoj privrednih aktivnosti itd. na takvom nivou da svaki ~ovek ne samo to mo`e da ostvari svoje li~ne interese, ve} i da ose}a zadovoljstvo {to pripada toj i takvoj sredini. Dakle, objavljeni su tekstovi koji se bave ne samo optinom kao ekonomskim ~iniocem, ve} pre svega optinom kao prostorom potronje i dokolice prostorom zadovoljavanja najrazli~itijih potreba i interesa. Urbanisti~ki razvoj, planiranje gradova, njegovih ulica i trgova, komunikacija ta scenografija javnog prostora samo je prethodni uslov daljeg razmiljanja i projektovanja aktivnosti u cilju podizanja kvaliteta `ivota jedne sredine. Drugi deo knjige bavi se pitanjima kulture i kulturnog razvoja, s posebnim akcentom na potrebu strategijskog pristupa planiranju kulture. Iako naa nauka nije poklonila ve}i zna~aj tzv. teritorijalnom ure|enju zemlje, pitanjima decentralizacije, kako iz ugla politikologije, tako i ekonomije, ipak smo smatrali da treba ponuditi i jednu viziju prostornog menad`menta kulturnih delatnosti, akcentuju}i potrebu da od lokalne zajednice susedstva, pa do najireg prostora republike, kulturnim delatnostima treba pristupati na razli~it, teritoriji i potrebama primeren na~in.

10

Milena Dragi}evi} [e{i}

Iako su kulturne delatnosti svrstane u potronju, ovde su izabrani tekstovi koji pokazuju da je investiranje u umetnost i kulturu oru|e revitalizacije jedne optine, uslov njenog udu}eg ekonomskog razvoja. Tako se na primerima kulturnih politika kanadskih gradova, a zatim posebno San Franciska, Barselone i Montreala, kao i engleskog grada Kirklisa, pokazuje da se ubrzano razvijaju samo oni gradovi ~ije su vlasti u~inile i kulturu sastavnim delom integralnih razvojnih planova. Malo potpoglavlje posve}eno je i temi odnosa umetnosti i grada, posebno u svetlu stvaranja kulturnog (politi~kog, ekonomskog itd.) identiteta jedne sredine, kao preduslova njene komunikacije sa okru`enjem, njene prepoznatljivosti i atraktivnosti, kako za potencijalne investitore, tako i za turizam, pa i za kadrove koje u tu sredinu treba privu}i. U prilozima nastojali smo da kroz bibliografiju i webografiju damo uslove za dalja istra`ivanja svima onima koji bi `eleli ne samo da se informiu, ve} i da u~ine neto konkretno na istinskom uspostavljanju razvojnih projekata i njihovom vezivanju za sli~ne svetske tendencije i projekte. Otuda i lista evropskih mre`a kulture relevantnih za gradske uprave u Srbiji. ^injenica da, osim pojedina~nih umetnika ili ustanova kulture, do sada nismo zna~ajnije u~estvovali u evropskim mre`ama, ukazuje vie na mogu}nosti nego na nedostatke. I na kraju re~nik termina, veoma raznorodan i po okviru koji obuhvata i stilom koji je napisan, odgovara ovoj temi koja nastoji da podjednako pokrije i menad`ment totalnog kvaliteta unutar javne uprave, razvojnu politiku (policy papers), kulturnu politiku regija, kao i evropske mre`e kulture. Stoga je klasi~nom glosaru dodat i pojmovnik D`ona Pika, koji ironi~no definie na~in kako se u re~niku politi~ara i javne uprave nekada precizni tehni~ki termini menad`menta, poput planiranja ili evaluacije, deformiu i prazne od osnovnog zna~enja. Milena Dragi}evi} [e{i}

Javna i kulturna politika

11

POLITIKE RAZVOJA GRADA

12

13

Gradski razvoj i javne politike

14

15

UNESCO Glasnik UNESCO-a, mart 1985.

GRAD, DANAS I SUTRA

Od 1900. do 1975. godine broj milionskih gradova se udesetostru~io, a gradova sa preko 5 miliona stanovnika danas je dvadeset puta vie. U istom periodu, ukupno stanovnitvo 25 najve}ih gradova je ve}e za vie od ~etiri puta i bi}e za jo 8 ili 10 puta 2000. godine. Njihova prose~na veli~ina }e se od 2 popeti na 16 miliona stanovnika, tako da }e prakti~no gradovi okupljati 6% svetskog stanovnita i 12% urbanog stanovnitva. Godine 2000. vie od polovine od 25 gradova sa preko 10 miliona stanovnika i blizu polovina gradova sa preko 4 miliona stanovnika }e se nalaziti u Aziji. Univerzalizacija urbanizacije je ~injenica novog datuma. Prvi put u istoriji ~ove~anstva svet }e oko 2000. godine imati vie gradskog nego seoskog stanovnitva. Ukoliko se kao metropole nazna~e naselja sa preko milion stanovnika, one }e okupljati 60% gradskog stanovnitva, zna~i vie od 1 milijarde i 500 miliona ljudi. Jo jedna promena. Univerzalizaciju urbanizacije }e pratiti promena u relativnom zna~aju metropola i u tre}em svetu i u razvijenim zemljama. Veliki gradovi u industrijski razvijenim zemljama su u stagnaciji ili opadanju (London je izgubio 2 miliona stanovnika tokom 40 godina); u zemljama u razvoju, viemilionski gradovi se naglo ire. Godine 1975. u metropolama razvijenih zemalja je `ivelo 262 miliona ljudi, a 244 miliona u velikim gradovima tre}eg sveta; oko 2000. godine, u njima }e biti 914 miliona, to je skoro dvostruko vie od 444 miliona stanovnika, koliko se predvi|a da }e ih biti nastanjeno u metropolama razvijenih zemalja. Ovaj demografski i urbani razvoj }e se odvijati u kontekstu privredne krize. Neuravnote`enost raspodele stanovnitva }e biti, prema tome, pra}ena sve ve}im razlikama u raspodeli bogatstva. I to u svetu koji je sve vie objedinjen zahvaljuju}i sve ve}im mogu}nostima za prevoz ljudi i robe, pove}anju obima trgovine, otvorenosti granica i kultura za irenje informacija.

16

UNESCO

Pove}ana pokretljivost ljudi je nesporna. Putuje se iz jedne oblasti u drugu, iz jedne zemlje u drugu, sa jednog na drugi kontinent. Pokretljivost }e postati jo ve}a pod uticajem privla~ne mo}i stvarnih ili pretpostavljenih mogu}nosti metropola, savla|uju}i barijere koje se danas uzdi`u na granicama. Primer Kalifornije koja na Ju`nu Ameriku deluje kao svemo}ni magnet, mo`e se ve} sada posmatrati kao predskazanje. U metropolama razvijenih zemalja, koje ve} danas neznatno rastu i ~ije se stanovnitvo osipa, glavni problemi su obnavljanje delatnosti, bolje iskori}avanje nasle|a, borba protiv obezvre|ivanja izvesnih ~etvrti da se ne bi pretvorile u geta, optimalnije kori}enje postoje}ih infrastruktura. Nasuprot ovome, metropole zemalja u razvoju se bore za kontrolu demografskog rasta, za organizovanije irenje gradova po odre|enim potezima, za popunjavanje nedovoljnih postrojenja i opreme i uslu`nih delatnosti, za produktivniji obuhvat raspolo`ive radne snage. Odgovorni ljudi u metropolama zemalja u razvoju suo~eni su sa problemima rasta koji su zabrinjavaju}i upravo zbog brzine samoga rasta. U ovim zemljama, gradska naselja rastu u proseku po stopi od 4 do 7% godinje, to dovodi do udvostru~avanja svakih 15 godina. Iz godine u godinu, broj pridolica iznosi nekoliko stotina hiljada (350.000 u Kairu, 300.000 u Bangkoku, 750.000 u Meksiku), dok se hiljade hektara oduzimaju od poljoprivrede, ~esto u najplodnijim poljoprivrednim oblastima zemlje. Svi elementi kojima raspola`emo pokazuju da }e se ovaj brzi rast nastaviti tokom mnogih godina. Seosko stanovnitvo i dalje ostaje veoma brojno. Stopa nataliteta, ve}a na selu nego u gradovima, izvor je demografskog rasta koji je zna~ajno iznad onoga to poljoprivreda mo`e da obuhvati (1,5% godinje, ka`u stru~njaci). Ukoliko je iz kulturnih razloga natalitet u gradovima slabiji, smrtnost je jo manja. Prirast gradskog stanovnitva je zbog toga br`a nego na selu, o ~emu svedo~e primeri Meksika, Indije ili Kine. Suo~eni sa ovakvim stanjem, mnoge zemlje i metropole ula`u napore da svim sredstvima kontroliu rast gradova: putem politike stanovnitva koju sprovode i podsticanjem kontrole ra|anja, za ta Kina pru`a najizrazitiji primer; poboljanje poljoprivrednih aktivnosti i razvoj pridru`enih delatnosti u seoskim naseljima; razvoj gradova srednje veli~ine. Svi se, me|utim, sla`u da }e se tokom slede}ih decenija rast gradova odr`ati na nivou koji }e biti sli~an dananjem. Odgovorni ljudi u velikim gradovima tre}eg sveta }e morati da predvide i da organizuju prihvat tog ogromnog priliva novih stanovnika. Odabrana reenja su razli~ita i ~esto se dopunjuju: stvaranje gra|evinskih zona, novih ~etvrti, novih gradova; proirenje infrastrukturne mre`e, industrijska gradnja ili li~na gradnja itd. Me|utim, postoji raskorak izme|u ritma mogu}eg

Grad, danas i sutra

17

ostvarivanja takvih poduhvata i ritma koji bi trebalo posti}i upravo zbog demografskog pritiska. Svemu ovome treba pridodati nizak nivo plate`ne sposobnosti stanovnitva, to sadanja privredna kriza samo jo vie naglaava. Svuda se isti~e ~injenica da privredni razvoj, pa prema tome i zapoljavanje, ne napreduju u saglasnosti sa potrebama. Upravo zbog teko}a u oblasti zapoljavanja, problema siromatva, viemilionski gradovi tre}eg sveta pru`aju duboko potresne prizore: od zabrinutosti radnika kome stanarina sve vie nagriza bud`et, pa do strepnje onih koji su svesni privremenosti svog trenutnog `ivota. Zapoljavanje je izazov broj jedan. Ono je istovremeno put ka reavanju svih pomenutih problema, bilo da se pojavljuju u velikim gradovima ili drugde. Tome treba pridodati i visoku cenu urbanizacije u velikim naseljima. Nacionalna sredstva su ograni~ena u zemljama u razvoju. A poznato je da nije lako definisati politiku razvoja gradova koja bi omogu}ila zadovoljavaju}i rast ovih viemilionskih naselja, a da pritom zalog ne bude privredni i drutveni razvoj celokupne zemlje. Metropole razvijenih zemalja su tokom ovog veka prole kroz faze brzog rasta koje su ve}ina odgovornih pokuali da ograni~e razli~itim merama. Danas je stanje znatno druga~ije. I ukoliko neka naselja jo uvek napreduju (Los An|eles, Moskva, Madrid), za druga se mo`e re}i da se stabilizuju (Il-de-Frans, Randtat Holand) ili da se u njima smanjuje broj stanovnika (London, Njujork, Brisel). Granica kojoj se te`ilo je postignuta, a ipak i dalje ostaje izvesno nezadovoljstvo. Drugim re~ima, ~ak i kada se stanovnitvo u naseljima ne pove}ava, pa ~ak i smanjuje, zauzeti prostor se i dalje iri, sve do granica prihvatljivog posebno kada je re~ o raznim gradskim mre`ama i opremi pri dananjem dobro poznatom stanju privrede. Istovremeno, pod uticajem krize, problemi kvaliteta se umno`avaju: drutveno-strukovne promene povezane sa industrijskim preobra`ajima, osiromaenje ve}ih delova stanovnitva u velikim gradovima i porast drutvenih problema kao to su prestupnitvo, narkomanija, kriminal. Porast broja onih koji su u oskudici, znak je loeg zdravlja celog drutva. U gradu, ovo ugro`eno stanovnitvo se koncentrie, naglaavaju}i na taj na~in drutvena prostorna raslojavanja. No, ste~eno iskustvo proteklih pedesetak godina omogu}ilo je da se izvede jedna urbana tehnika sa kojom se mnogi sla`u. Sprovedena u razli~itim oblicima u ve}ini zemalja, mogli bismo kao njene glavne karakteristike da navedemo slede}e: Policentrizam. Nametnula se ideja po kojoj urbana organizacija mo`e da se zasniva samo na mre`i hijerarhijskih centara putem kojih }e se umno`avati usluge koje se nude stanovnicima; o tome svedo~e iskustva Il-de-Fransa, Randtat Holanda, Londona ili Los An|elesa.

18

UNESCO

Pojam diskontinuiteta. Zeleni pojasevi omogu}avaju da se razbije sled jednoobrazne urbanizacije koju danas svi odbacuju; Montreal, Los An|eles, Moskva, Brisel, Kopenhagen, Il-de-Frans, Randtat Holand mogu da poslu`e kao takvi primeri. Zna~aj obnavljanja ugleda gradova. Danas se on pojavljuje kao sutinski ~inilac boljeg usa|ivanja u gradove. Optimalizacija poduhvata u oblasti ure|enja prostora. Obim ovih poduhvata se znatno smanjio, to omogu}ava da se uvedu i sprovedu izotrenije tehnike intervenisanja u gradove, intervencije koje }e samim tim biti i prilago|enije, ljudskije i bolje uklopljene u gradski okvir. Briga da se tedi energija. Posle preokreta koji smo do`iveli u sedamdesetim godinama, potreba energetske tednje je promenila perspektive urbanizacije; preterano rasipanje postaje skupo: privilegovane ose, ta~ke preraspodele, objedinjavanje uslu`nih delatnosti, sve su to teme o kojima se danas govori kada je re~ o ure|enju zemljita. Iskustvo nam isto tako mogu}ava da istaknemo ogromnu slo`enost pojava na koje nailazimo u velikim gradovima. Metropola milionski grad nije vie stati~an organizam, izolovana tvr|ava. Ona odr`ava mnogostruke odnose sa okolnim oblastima. ^ak i kada gubi svoje stanovnike, metropola i dalje prihvata desetine, stotine hiljada novih. A i unutar nje se odvijaju mnogostruki odnosi i promene: u nekim delovima naselja se stanovnitvo smanjuje ~esto u centrima u drugima se ono pove}ava. Stoga su irenje gradova i preure|enje njihovih centara ~esto problemi kojima bi se trebalo istovremeno baviti. Da li nam razli~itost stanja dozvoljava da ponudimo skupna reenja. Demografske, drutvene, privredne i kulturne, razlike me|u kontinentima su o~igledne. Uz to je i svako stvarno stanje kao plod lokacije i date istorije jedinstveno. Svuda se dostignuti stupanj velikih gradova name}e kao problem o kome treba razmiljati i preduzeti odre|ene poduhvate. Ukoliko obrisi metropole ostanu neodre|eni i preobra`ajni, ukoliko metropola mora da udru`uje svoju akciju sa akcijom mesnih, oblasnih, saveznih i zajednica na nivou cele zemlje, jasno je da urbana regija, oblast grada mora biti posmatrana i shva}ena u celini. Za to je bitno pitanje tehni~ke, kulturne i finansijske ostvarljivosti razli~itih urbanih politika. Svetsko iskustvo nam dobro pokazuje ono to razlikuje uspele pokuaje od neuspeha: to nije urbanisti~ki ili estetski kvalitet projekata, njima svojstvene unutra{nje vrednosti, ve} njihovo uskla|ivanje sa odre|enim mesnim, tehni~kim, upravnim i finansijskim kontekstom. Upravo u toj oblasti treba napraviti ogroman napredak, koji je vie nego potreban u svetlosti privredne krize, slabih plate`nih mogu}nosti gradskog stanovnitva tre}eg sveta.

Grad, danas i sutra

19

Zato je sve zna~ajnije u~estvovanje gra|ana u izborima koji se postavljaju prilikom ure|enja odre|ene teritorije. Brzina rasta, razli~itost kultura, brojnost zainteresovanih stanovnika, slo`enost procedura sve su to prepreke koje treba prevazi}i da bi se obezbedilo stvarno u~estvovanje gra|ana... i najbolji uspeh za budu}e poduhvate.

20

21

Institut Evropske akademije za urbanu sredinu

Podizanje stepena svesti javnog u~e{}a u centralnoj i isto~noj Evropi

GRAD U DIJALOGU

Me|urezultati
Ovde iznete preporuke su deo preliminarnih rezultata procesa dijaloga izme|u gradova u zemljama kandidatima centralne i isto~ne Evrope. U toku daljeg razvoja projekta, ove preporuke }e se ponovo obra|ivati i preciznije definisati pogotovo imaju}i u vidu princip subvencionisanja. Me|utim, poto se projekat bavi centralnom temom u okviru procesa demokratizacije i stvaranjem gra|anskog drutva, ovi me|urezultati mogu dodatno pomo}i formulaciji budu}ih projekata i programa Evropske zajednice koji su osmiljeni da pomognu zemljama kandidatima. PRISTUP 1: Unaprediti u~esni~ku demokratiju u centralnoj i isto~noj Evropi Namera: Uzevi u obzir da postoje mnogobrojni na~ini na koji se demokratska teorija izra`ava u praksi, demokratske institucije i drutva bi trebalo da podstaknu maksimalno ostvarljivo u~e}e svih gra|ana u pravljenju izbora u vezi sa sadanjo}u i budu}no}u. Uz demokratiju dola su i prava i obaveze za sve pojedince, organizacije i institucije. Samo kroz efikasno u~e}e i rad javnosti svi zainteresovani mogu da ostvare svoja prava i ispune svoje du`nosti na na~in koji }e pomagati ostvarenju ciljeva drutva. Mogu}i postupci lokalnih politi~ara: Da u~ine da u~e}e javnosti u odlu~ivanju postane zna~ajan subjekat lokalne politike, uklju~uju}i u~e}e javnosti na svim nivoima odlu~ivanja od strategijskog planiranja do implementacije i nadzora.

22

Institut Evropske akademije za urbanu sredinu

Da usvoje princip da je u~e}e javnosti obaveza lokalne politike i lokalne dr`avne administracije. Da stvore pravne i zakonske okvire koji }e ovu obavezu podr`ati. Da objavljuju politi~ke namere tako da budu jasni uslovi pod kojima se ostali u~esnici pridru`uju i preduzimaju inicijative. Da pove}avaju otvorenost prema promeni gledita, namera, pristupa, prioriteta i planova na osnovu onoga to se sazna putem u~e}a i rada javnosti. Da u ovim procesima budu u~esnici a ne da pokuavaju da kontroliu rezultate. Da u platforme politi~kih partija uklju~uju izjave kojima se podr`ava otvoreno i transparentno u~e}e javnosti kako bi se javnosti poslali signali da vlada ozbiljno shvata ove procese. Prilikom dono{enja odluka, treba jasno obelodaniti razloge zbog kojih je neka alternativa prihva}ena a neka odba~ena. Da uzmu u obzir zakonodavstvo kako bi se obezbedilo pravo na javne referendume i inicijative. Da osnuju nadzorne funkcije kako bi se obezbedilo potovanje svih primenjivih pravila i regulativa pri izvodenju javnih projekata. Mogu}i postupci lokalne dr`avne administracije: Da koristi nezavisne organizacije u procesu javnog u~estvovanja. Da uklju~uje osnovni obrazovni sistem u procese politi~kog odlu~ivanja {to je vie mogu}e, tako da se u~vr}uju demokratski principi individualnih prava i odgovornosti a i zato da bi javna politika i akcije uzimali u obzir potrebe dece i mladih. Da pretpostavi da je tvoja du`nost da te drugi razumeju umesto da pretpostavlja da su sluaoci du`ni da te razumeju. Da stvara interne radne grupe/ grupe za usmeravanje/ operacionalne grupe za poboljanje pristupa informacijama. Da javnosti jasno saoptava ko je odgovoran za individualne programe i aktivnosti. Da prihvati stav usluga klijentu zasnovan na shvatanju da je ona tu samo zato da bi zadovoljila potrebe javnosti. Da u sistemima plata i napredovanja za javne slu`benike doda i kriterijum njihove spremnosti i sposobnosti da zadovolje potrebu javnosti za informacijama i uslugama. Bud`et za javno u~estvovanje mora biti obavezno uklju~en u sve programe i projekte bez obzira na izvor finansiranja.

Grad u dijalogu Mogu}i postupci NVO:

23

Da objavljivuju primere loih ili neadekvatnih procesa organizacije u~e}a javnosti koje je izvela vlada. Da pokazuju prednosti u~e}a javnosti kroz pozitivne primere i studije pojedinih slu~ajeva. Pojedina~ne NVO treba da se udru`uju u koalicije koje prevazilaze interesne granice i granice sektora. Mogu}i postupci na nacionalnom i/ili nivou Evropske unije: Podsticati Evropsku uniju da zahteva da u~e}e javnosti bude obavezno za PHARE/ISPA fondove. Uklju~iti zahteve za javno u~e}e u nacionalne pravne sisteme. Ratifikovati Konvenciju iz Arhusa.2 Obezbediti da nacionalni investicioni projekti ekofonda uklju~uju javno u~e}e na strategijskom nivou. PRISTUP 2: Pove}avati znanje i iskustva svih u vezi sa u~e}em javnosti u centralnoj i isto~noj Evropi Namera: Za efikasno uklju~ivanje neophodno je pove}ati relevantno znanje svih u~esnika. Ni najbolji proces ne mo`e dati dobre rezultate ako je neophodna informacija nedostupna ili neta~na zbog jezi~kih barijera ili neodgovaraju}e forme. Posle mnogo godina tokom kojih je vlada odlu~ivala ta je to korektna informacija, misao i odgovor, sada je neophodno uklju~iti gledita svih zainteresovanih. Svima koji su uklju~eni potrebno je vie boljih informacija. Mogu}i postupci lokalnih politi~ara: Da upute osoblje na kurseve za razvoj vetina vo|enja i upravljanja procesima. Mogu}i postupci lokalne administracije: Da razvija kooperaciju izmedu vlade i zajednice kroz otvoreniju komunikaciju i deljenje informacija. Da obezbedi obuku personala o oru|ima i tehnikama u~estvovanja javnosti. Da pove}a transparentnost i vidljivost administrativnih odluka.

on access to information, public participation in decision-making and access to justice in environmental matters, The ECE Committee on Environmental Policy, United Nations Economic Commission for Europe.

2 Convention

24

Institut Evropske akademije za urbanu sredinu Mogu}i postupci NVO:

Da razvijaju nove, interaktivnije modele komunikacije. Da razvijaju i sprovode javne informacione kampanje koje uzimaju u obzir razli~ite nivoe ekspertize i razli~ite stilove u~enja. Da stvaraju informacije i obuku za lokalne politi~are i administraciju o instrumentima, tehnikama, cenama i dobicima ve}ih i efikasnijih napora za uklju~ivanje javnosti. Da pove}aju publikovanje (~lanci/radio/TV) o koristima od u~estvovanja javnosti. Da budu primeri najbolje prakse lokalnim samoupravama. Da {ire informacije ciljnim grupama i zajednici. Mogu}i postupci na nacionalnom i/ili nivou Evropske unije: Programi Evropske zajednice treba da su stvarani tako da stimuliu u~e}e javnosti u gradovima centralne i isto~ne Evrope, uklju~uju}i aktivnosti kao to su: programi obuke, baze podataka najboljih praksi, aktivnosti bratskih gradova za implementiranje javnog u~e}a u partnerskim odnosima Evropske zajednice i centralne i isto~ne Evrope i razvoj centara za podrku obuke za u~e}e javnosti u procesima donoenja odluka u svakoj dr`avi centralne i isto~ne Evrope. PRISTUP 3: Pove}ati koli~inu i pravovremenost informacija Namera: U granicama prakti~nog, bolje je imati vie nego manje informacija. Iako je ovo jednostavna misao, ona predstavlja radikalnu promenu za mnoge institucije centralne i isto~ne Evrope koje su, pre politi~kih revolucija prole decenije, uslovljavane da informacije kriju to je vie mogu}e. Relevantna informacija bi trebalo da bude dostupna na vreme kako bi pomogla pri donoenju odluke. Takode je va`na i informacija kojom se proslavljaju ve} postignuti uspesi. Potkrepljivanje pozitivnih efekata u~e}a javnosti }e dovesti do vie u~e}a u budu}nosti. Mogu}i postupci lokalnih politi~ara: Da pove}aju neformalnu transparentnu javnu raspravu o razli~itim perspektivama, razmiljanjima i interesovanjima kako bi se stvorili kompromisi koji mogu lake pro}i sve formalne procedure. Da uklju~uju javnost u preliminarne faze planiranja. Da pove}aju transparentnost odlu~ivanja vlade. Izabrani zvani~nici bi trebalo da u~estvuju na redovnim javnim forumima kako bi informisali javnost o predlozima i razli~itim pitanjima i kako bi ~uli komentare.

Grad u dijalogu

25

Javni forumi bi trebalo da budu organizovani uz kori}enje svih interaktivnih sredstava komunikacije ali bi neophodno trebalo da uklju~uju i zakazane javne skupove licem u lice sa bira~kim telom. Mogu}i postupci lokalne administracije: Da informi{e ljude na samom po~etku nekog procesa na mestima i preko izvora koje oni ve} koriste. Da obezbedi javno isticanje informacija kojima se proslavljaju uspesi zajednice. Da pru`a ljudima povratnu informaciju o tome kako njihov doprinos uti~e na proces donoenja odluka. Da objavljuje javne informacije na lokalnim internet stranama i daje ljudima priliku da komentariu. Da ljudima omogu}i pristup internetu u kancelarijama lokalne administracije. Da koristi medije masovnih komunikacija (novine, radio, TV, internet). Da obezbedi, preko ugovora i tendera, da kada privatno preduzetnitvo deluje kao vladin agent, mora da zadovolji iste zahteve za transparentno}u kao i vlada. Javni forumi bi trebalo da budu organizovani uz kori}enje svih interaktivnih sredstava komunikacije, ali bi bili neophodni i zakazani javni skupovi licem u lice sa bira~kim telom. Mogu}i postupci NVO: Da poma`u lokalnoj administraciji pru`anjem pozitivnih argumenata za ve}e u~e}e javnosti. Da pru`aju dodatne informacije o instrumentima, tehnikama i beneficijama. Da nadgledaju performanse procesa u~e}a javnosti. Da evaluiraju i dokumentuju ishode procesa u~e}a javnosti. Da koriste neformalne kanale informisanja u javnim institucijama. Mogu}i postupci na nacionalnom i/ili nivou Evropske unije: Stvaranje baze podataka o programima, metodama, oru|ima i tehnikama i tehnologiji za pomaganje javnom u~e}u. Prihvatanje Strategijske direktive EIA i obavezivanje zemalja kandidata na njeno prihvatanje. PRISTUP 4: Pove}ati resurse dostupne za u~e}e, uklju~uju}i i resurse za evaluaciju Namera: Efikasno javno u~e}e name}e mnoge trokove, kao to postoje i trokovi koji nastaju zato to javnog u~e}a nema. Verovatno je da su trokovi

26

Institut Evropske akademije za urbanu sredinu

kanjenja, sudskih sporova i gubljenja poverenja javnosti i vere u svoju vladu daleko ve}i od trokova programa efikasnog u~e}a. Me|utim, verovanje u vrednost u~e}a ne eliminie potrebu za evaluacijom. Procese u~e}a treba redovno procenjivati kako bi se odredila njihova relativna efikasnost i kako se mogu poboljati. Mogu}i postupci lokalnih politi~ara: Da pove}aju javno investiranje u aktivnosti javnog u~e}a. Da dovedu do toga da javno u~e}e bude obaveza vlade. Da zahtevaju javno u~e}e od ranih faza svakog projekta. Da organizuju okrugle stolove izme|u svih nivoa implementacije projekta. Da dodele resurse (novac, kori}enje prostorija, kori}enje administrativne ekspertize i drugo) za podrku NVO, bez obzira na to da li podr`avaju vladu i njene programe ili ne. Mogu}i postupci lokalne administracije: Da uklju~i trokove javnog u~e}a kao veoma va`nog troka u bud`etu projekta, bez obzira na izvor fonda. Da obezbedi da ima dovoljno resursa za obavljanje konkretnog zadatka (vremena, novca, personala). Da obezbedi da zainteresovane strane u~estvuju u raspravama na okruglim stolovima. Da obezbedi finansiranje nevladinih organizacija kako bi mogle da iznajme vlastite eksperte. Mogu}i postupci NVO: Da obezbede informacije o mogu}im izvorima finansijske podrke za procese javnog u~e}a (fondacije, subvencije i drugo). Mogu}i postupci na nacionalnom i/ili nivou Evropske unije: Finansiranje i podrka javnim istragama i javnom u~e}u. PRISTUP 5: Razvijati oru|a za podrku javnom u~e}u Namera: Efikasno javno u~e}e ne nastaje samo od sebe. Ovo je pogotovo ta~no u centralnoj i isto~noj Evropi, gde je otvorena diskusija o javnim poslovima bila zabranjena barem pedeset godina. Potrebno je da uzajamne obaveze i prava budu jasni, potrebno je mnogo rada, obrazovanja i dobrog oru|a. Mogu}i postupci lokalnih politi~ara: Da obrate pa`nju na publikacije nevladinih organizacija.

Grad u dijalogu

27

Da budu aktivni i asertivni u razvoju i uvo|enju oru|a i tehnika javnog u~e}a. Da nastoje na tome da vo|stvo u promociji efikasnog javnog u~e}a postane elemenat politi~kih programa zato to bi tako trebalo da bude i zato to takva pozitivna akcija mo`e da pove}a slavu i identitet tvog grada. Da odlaze tamo gde su ljudi a ne da ih prisiljavaju da do|u njima. Svi zakonodavni sastanci bi trebalo da budu javni. Mogu}i postupci lokalne administracije: Da isproba iroki spektar modela participacije i sazna prednosti i mane svakog od njih u vlastitim specifi~nim okolnostima. Da demonstrira nove instrumente i metode pristupa informacijama i u~e}a javnosti. Da iskoristi nove informacione tehnologije kao to je internet. Da odlazi tamo gde su ljudi a ne da ih prisiljava da oni do|u njoj. Mogu}i postupci NVO: Da stvaraju priru~nike o oblicima i procesima u~e}a javnosti. Da daju kontaktne informacije (imena, adrese, brojeve telefona i drugo ljudi koji `ive u zajednici) koje poma`u organizatorima u zajednici u kampanjama za u~e}e javnosti. Da demonstriraju nove instrumente i metode pristupa informacijama i u~e}a javnosti. Da pristupe novoizabranim zvani~nicima i razgovaraju sa njima o uzajamnim koristima od pomo}i da se stvori pozitivni imid` i dobar poslovni odnos sa nevladinim organizacijama. Mogu}i postupci na nacionalnom i/ili nivou Evropske unije: Podsta}i i podr`ati razmenu informacija o efikasnim modelima participacije putem postoje}ih publikacija. Dodati temu u~e}a javnosti na svim ve}im evropskim konferencijama. Odati javno priznanje lokalnim samoupravama koje ostvaruju nacionalne i ciljeve Evropske unije pomo}u efikasnog u~e}a javnosti. Utvrditi program priznanja/nagra|ivanja za individualna i timska postignu}a u kori}enju javnog u~e}a i inovacija me|u izabranim zvani~nicima, u vladinoj administraciji i u privatnom sektoru.

28

29

Kvalitet `ivota u gradu

30

31

Sreten Vujovi}

URBANA SVAKODNEVICA DEVEDESETIH GODINA

Sadanje razdoblje jedno je od onih u kojima nestaje sve ono to se ~ini pravim razlogom `ivota i koje zahteva da se sve preispita da se ne bismo izgubili u neredu i nesvesti. Simon Vej Promene u globalnom drutvu, promene drutvenog sistema i njegovih institucija, kao i promene grada kao globalnog oblika drutvenog `ivota, imaju smisla ako dovode do promena u svakodnevnom `ivotu, tj. ako doprinose njegovoj humanizaciji ili smanjenju njegove alijenacije i reifikacije. Ovakav cilj drutvenih promena bi mogao da se odredi kao kvalitet svakodnevnog `ivota koji je u znaku slobode i `ivota, odnosno jednake slobode za sve i jednakih `ivotnih ansi za sve. Hegelijanski marksizam, kriti~ka teorija drutva (frojdo-marksizam), kritika svakodnevnog `ivota iz pera autora kakvi su Anri Lefevr i Ange Heler, pojedini radovi ~ikakih sociologa, kritika svakodnevice u prozi i poeziji, i umetnosti uopte, predstavljaju plodne teorijske podsticaje za analizu dijalektike konkretnog odnosno svakodnevnog i njegovog mogu}eg preobra`aja. Moderni drutveni pokreti (mirovni, ekoloki, feministi~ki, urbani...) i njihova teorijska obrazlo`enja, kao oblici demokratske participacije i traganja za identitetom, tako|e su vezani za svakodnevni `ivot i njegove promene. Istoriografija, naro~ito drutvena istorija1 (analitisti i drugi), tako|e se bave svakodnevnim drutvenim `ivotom i to u okviru nekoliko kola. Prve od tih
1 Od 1994. godine objavljene su ~etiri sveske ~asopisa Godinjak za drutvenu istoriju, Filozofski fakultet, Katedra za optu savremenu istoriju, Beograd, glavni urednik Milan Ristovi}. Ovaj ~asopis predstavlja novi zna~ajni trend u doma}oj istoriografiji koji sociolozi mogu samo da pozdrave.

32

Sreten Vujovi}

kola primenjuju sve sofisticiranje statisti~ke analize u prou~avanju svakodnevice. Druge prou~avaju do`ivljaj istorije, naro~ito tzv. malog ~oveka, odnosno njegove stavove, raspolo`enja, stanja svesti. Tre}e se usredsre|uju na ideje i pojmove, ta~nije na razvoj pojedinih politi~kih, nau~nih i umetni~kih ideja i njihovih aktera intelektualnih i politi~kih elita. Zavisno od predmeta istra`ivanja svaka od ovih kola koristi odre|ene vrste izvora. Tako, istra`iva~i skloni kvantifikaciji barataju statisti~kim pregledima, izvetajima vladinih i drugih institucija, specijalizovanim stru~nim ~asopisima. Oni koji se bave istorijom mentaliteta prou~avaju umetni~ka dela, pisma ~italaca, `enske i de~je podlistke, tekstove kojima klasi~na istoriografija nije pridavala zna~aj, kazivanja `ivih svedoka itd. Istori~ari koji se interesuju za ideje i pojmove koriste nau~ne i umetni~ke ~asopise, programske deklaracije i polemike, esejistiku, memoare i tome sli~no (Markovi}, 1995: 4-5). Ovo to smo dosad nazna~ili trebalo bi da poka`e da je svakodnevica slo`en nivo drutvene stvarnosti koji nije mogu}e obuhvatiti jednom naukom, jednim teorijskim pristupom i jednom metodom. To, drugim re~ima, zna~i da je u prou~avanju svakodnevnog `ivota neophodan disciplinarni, teorijski i metodoloki pluralizam, a u svakom slu~aju metodoloka gipkost. ta je, zapravo, svakodnevni `ivot? Njegovo razli~ito definisanje svedo~i o teko}ama u odre|ivanju ovog pojma. Prema Lefevru, svakodnevni `ivot je splet postupaka u okviru profesionalnog `ivota, porodice i dokolice. U njemu se bogatstvo, siromatvo i beda, sre}a i nesre}a, romanti~no i izuzetno su~eljavaju sa trivijalno}u, slu~aj i sudbina i njihove iznena|uju}e kombinacije, ostvarenja i otu|enja ljudskog bi}a, mogu}nosti i nemogu}nosti, radost i dosada. 2 Svakodnevno je odre|eni nivo drutvene stvarnosti. Razmrvljen karakter rada, privatizovani porodi~ni `ivot i racionalno organizovana dokolica doveli su do degradacije savremenog svakodnevnog `ivota i u~inili ga povla}enim mestom otu|enja. Svakodnevno je, veli Lefevr, totalni pojam koji omogu}ava da se otkriju parcijalne odredbe: ekonomsko, socioloko, istorijsko itd., ono je nit vodilja za istra`ivanje jednog razbijenog i razdvojenog totaliteta savremenosti. Ono u isti mah zahvata realno i mogu}e. Da bi se svakodnevni `ivot razumeo, prema njemu treba zauzeti kriti~ki stav: ista}i grube i banalne elemente u njemu, ukazati na mogu}nost nemistifikovane stvarnosti. Predmet naeg rada jeste da uka`e na osnovna obele`ja svakodnevnog `ivota u gradovima SRJ, pre svega u Beogradu, u tragi~nom vremenu raspada dr`ave, rata, krvavih deoba i seoba. Pred ~itaocem je jedna skica, opis i komentar, hronika
U dela La vie quotidienne dans le monde moderne (Gallimard, Paris, 1968, p. 9) Anri Lefevr navodi da je D`ojsov tretman jednog dana u `ivotu Bluma, Moli i Stefana Dedalusa u Ulisu postao simbol univerzalnog svakodnevnog `ivota.
2

Urbana svakodnevica devedesetih godina

33

ili svedo~anstvo o sivilu svakodnevice, prevenstveno o psihopatologiji svakodnevnog `ivota i socijalnoj patologiji svakodnevice budu}i da joj ovakve oznake najvie pristaju. Sintagme kori}ene u dosadanjim sociolokim radovima o drutvenoj situaciji devedesetih kao to su anomijsko drutvo, razoreno drutvo i njima sli~ne samo potvr|uju karakter `ivljenog, ta~nije pre`ivljenog. Jugoslovensku urbanu svakodnevicu devedesetih godina obele`ava sivilo pogoranja uslova `ivota i prete`no retrogradno ponaanje i miljenje najve}eg broja glavnih drutvenih aktera, politike i intelektualne elite pre svih. Mu~na svakodnevica i opte propadanje su, najoptije uzev, rezultante antimodernizacijskog, regresivnog odgovora na izazov drutvene krize i konflikata osamdesetih godina koji se izrodio u ve} ~etvorogodinji svirepi gra|anski rat. Poznato je da je grad, a osobito veliki grad, projekcija globalnog drutva u prostoru. U okviru urbanog, gledano sinhroni~no, postoje tri nivoa: globalni nivo (vlast, dr`ava, institucionalni prostor i institucionalni urbanizam: velike javne gra|evine, ministarstva, veliki urbanisti~ki projekti, novi gradovi, gradska infrastruktura...), meoviti specifi~no urbani nivo kao posrednik izme|u dr`ave, mo}i i znanja, s jedne, i stanovanja, s druge strane (ulice, trgovi, avenije, optinske zgrade, kole, parohijalne crkve...) i privatni nivo ili nivo stanovanja (stambene zgrade, ku}e, vile, barake...). Drugim re~ima, grad se mo`e shvatiti kao mezocelina ili posrednik izme|u globalnog drutva kao makroceline i pojedinca kao mikroceline. Analiza brojnih i raznovrsnih pojava iz gradskog svakodnevnog `ivota mora biti povezana sa `ivotom gradskog kolektiviteta u njegovoj celini, s njegovom organizacijom, njegovim funkcionisanjem i sa njegovim kolektivnim dinamizmom. Dakle, grad nije samo skupina ljudi i gomila zgrada. Za postojanje gradskog kolektiviteta, socioloki gledano, mnogo su va`nije institucije nego broj i gustina stanovnika. Da bi se razumeo kolektivni poredak svojstven jednom gradu i mogu}i modeli akcije, neophodno je prou~iti postoje}e odnose izme|u drutvenih aktera, distribuciju drutvene mo}i, drutvene grupe i institucije. Tipovi gradske organizacije zavise u odre|enoj meri od broja i gustine stanovnika, od odnosa sa okolinom, karaktera aktivnosti i funkcija, heterogenosti ili homogenosti stanovnitva. Ako je, socioloki posmatrano, sutinska osobina jednog kolektiviteta njegova relativna autonomija i njegov unutranji poredak koji obezbe|uje integraciju delova elemenata u celinu, snage kohezije mogu se menjati prema karakterima unutranje i spoljanje sredine (Ledrut, 1968: 3). Otuda je zadatak sociologije da se bavi poretkom svojstvenim gradskim kolektivitetima i oblicima koje oni mogu poprimiti. Uz to, u prou~avanju grada va`no je povesti ra~una o vremenitosti, jer su istorija i vreme sadr`ani u gradu. Prolost grada, razlozi njegovog osnivanja, njegovog razvoja, ponekad sjaja, dominante njegovih prostornih i funkcionalnih struktura, isto kao i

34

Sreten Vujovi}

budu}nost koja se iskazuje njegovim unutranjim dinamizmom, njegove geografske karakteristike ili projekti orijentacije koje mu odre|uju regionalne, centralne vlasti, ili me|unarodni faktor, tako|e su ~inioci koji uslovljavaju aktuelno stanje svakodnevice i njene perspektive. Iz skiciranog sociolokog pristupa gradu proizlazi, pored ostalog, da grad treba ~itati kontekstualno. Kontekst mo`e biti, i naj~e}e jeste, regionalni nacionalni i internacionalni. U vezi sa internacionalnim kontekstom stanje u jugoslovenskim gradovima je pod uticajem raspada isto~noevropskih drutveno-politi~kih sistema i poraza komunizma kao ideologije. Komunisti~ki univerzalizam je zamenjen etnocentrizmom. Me|unarodna zajednica u celini je jo iri kontekst koji svojim delovanjem sankcijama, pogrenim politi~kim potezima, dvostrukim arinima prema stranama u gra|anskom ratu i, u najnovije vreme (septembar 1995), masovnim bombardovanjem srpskih civilnih i vojnih ciljeva u Bosni, primenjuju}i zakon tomahavka zna~ajno odre|uje gradsku svakodnevicu u bivoj Jugoslaviji i u SRJ. Svet nije kriv za jugoslovensku ratnu dramu, ali nije ni nedu`an za njeno dugo trajanje i sopstvene protivre~ne akcije. Kad je re~ o raspadu SFRJ i razaranju njenog drutva u kontekstu stanja u gradovima, smatramo da su u tom pogledu presudnu ulogu odigrali unutranji razaraju}i ~inioci sistemsko-strukturalne prirode. Pri tom, pre svega mislimo na razorno delovanje (sukobe) etnokratskih, odnosno nacionalisti~ki orijentisanih elita vlasti u republikama bive Jugoslavije. Etni~ki nacionalizam ili nacionalizam identiteta, koji je bio njihova udarna ideologija, jeste moderna vrsta nacionalizma koji mo`e da dovede, kao to je kod nas slu~aj, do opasnih ratova. Na opis i komentar doma}e urbane svakodnevice obuhvati}e nekoliko dimenzija. Po~e}emo osvrtom na deformisanu urbanizaciju, ukazivanjem na tegobe tranzicije u preduzetni~ko drutvo, ta~nije na tegobe svojinske transformacije koja se odnosi na gradski prostor i stanove, preko prikaza agonije gradskih funkcija, analiza promena u materijalnom standardu i na~inu `ivota drutvenih slojeva do osvrta na opti drutveni bilans i protektivni multikulturalizam.

DEFORMISANA URBANIZACIJA
Preobra`aj u urbanoj ekonomiji je zna~ajan deo ekonomskih i drutvenih promena, kojima se u naoj sredini ni teorijski ni prakti~no ne poklanja dovoljno pa`nje. Ovde se prvenstveno misli na odre|ene promene u prostornoj ekonomiji: karakter svojine nad gradskim gra|evinskim zemljitem, privatizacija stanova, preduzetnitvo u gra|evinarstvu i prometu stanovima i nekretninama itd. Uo~ljivo je da se vie i temeljitije prou~avalo preduzetnitvo u oblasti trgovine (gde je najzastupljenije), zanatskih, bankarskih i sli~nih usluga (Bol~i}, 1994), nego

Urbana svakodnevica devedesetih godina

35

preduzetnitvo u gra|evinarstvu, komunalnoj delatnosti, stanovanju i tome sli~no. Ekonomski i, ire uzevi, razvojni zna~aj ovog sektora nije neophodno posebno isticati kada se zna da, recimo, samo gra|evinski i stambeni fond ~ine ogroman ako ne i najve}i deo nacionalnog bogatstva. U naoj analizi urbane svakodnevice nastoja}emo da prostorno-svojinske promene pove`emo sa promenama u drutvenoj strukturi, odnosno sa pojavama novih drutvenih aktera. Novi oblici prostorne organizacije se teko mogu shvatiti bez uvida u njihovu vezu sa promenama u drutvenoj strukturi. Osim toga, da bi se socioloki aspekti najnovijih svojinskih promena u urbanizmu i stanovanju bolje razumeli, neophodno je, barem u najkra}im crtama, ukazati na osobine nae urbanizacije posle Drugog svetskog rata. To je potrebno zato to je grad prostor-vreme, to su istorija i vreme sadr`ani u gradu. Posmatraju}i dijahroni~no u prostorno-vremenskom razvoju naeg drutva mogu se razlikovati: ruralno, industrijsko i urbano. U~e}e gradskog stanovnitva u ukupnom stanovnitvu SRJ (53%), kao i bive SFRJ (58%), tek je po~etkom devedesetih godina (poslednji popis 1991) prelo polovinu. Po stepenu urbanizacije i dalje smo na za~elju liste srednjoevropskih i isto~noevropskih, odnosno bivih socijalisti~kih zemalja (Bugarska 69%, Ma|arska 66%, ^ehoslova~ka 79%, Poljska 63%, Rumunija 55%, Sovjetski Savez 67%. 3 Ipak, od nedavno smo, barem demografski gledano, urbano drutvo. Ova ~injenica pove}ava va`nost urbanog pitanja u tranziciji. Zajedni~ke osobine planiranja urbanizacije u bivim evropskim socijalisti~kim zemljama, uklju~uju}i i Jugoslaviju, bile su: 1. ekonomski i ideoloki uticaj Sovjetskog Saveza; 2. etatisti~ko planiranje; 3. neva`nost zemljine rente i tr`ita; 4. izraziti rast metropola, nedostatak srednjih i malih gradova i 5. dr`avna izgradnja novih naselja (French, Hamilton, 1979). S tim u vezi, ta~na je Kastelsova tvrdnja da se socijalisti~ka urbanizacija odlikuje odlu~uju}om ulogom politi~ke linije partije u organizaciji odnosa u prostoru (Castells, 1975: 92). Nai sociolozi se sla`u da je glavni subjekt nae urbanizacije posle Drugog svetskog rata dr`ava, i to partijska dr`ava. Gradovi nosioci optinskih i regionalnih, tj. dr`avnih funkcija su bili razvojni favoriti. Usmeravanje investicija vrila je dr`ava i paradr`avne institucije raspola`u}i bez drutvene kontrole drutvenom, ta~nije dr`avnom partijskom svojinom. Gradsko zemljite i privatne stambene i druge zgrade su eksproprisane, konfiskovane i nacionalizovane; ~etvrtina stambenog fonda, prete`no u ve}im gradovima, bila je u drutvenoj svojini. U Beogradu (16 optina) oko 52% stambenog fonda je bilo u drutvenoj svojini, a na Novom Beogradu 88%.
3

Izvor: The State of World Population 1994, UFPA, New York, 1994, p. 5758.

36

Sreten Vujovi}

U gotovo svim bivim socijalisti~kim zemljama seljatvo je pre revolucije ~inilo ve}inu stanovnitva. Hipertrofirana dr`ava u zemljama realno postoje}eg socijalizma i kod nas prisiljava seljatvo da prihvati teke zahteve koje name}e skra}eni put industrijalizacije. Industrijalizacija je bila prete`no zasnovana na ekstenzivnom zapoljavanju nekvalifikovane i polukvalifikovane radne snage sa sela. U periodu od 1948. do 1981. godine u Jugoslaviji je iz sela u gradove prelo oko 6,5 miliona migranata. Bio je to jedan od najburnijih ruralnih egzodusa koje pamti ekonomska istorija. Za takve seobe tolikog broja ljudi sadanjim evropskim zemljama je svojevremeno bilo potrebno znatno du`e vreme. U jugoslovenskim selima je to dovelo do depopulacije, senilizacije i feminizacije stanovnitva, tj. do sumraka seljatva. Pored toga, to je izazvala masovni beg sa sela, industrijalizacija je izazvala i brojne cirkulacije (dnevne migracije) na relaciji selo-grad, varoice-srednji i veliki gradovi. Udeo dnevnih migranata u ukupnom broju zaposlenih osoba iznosio je 1971. 34%, a 1981. godine 40%. Osamdesetih godina migracije selo-grad opadaju, ali jo preovla|uju, dok cirkulacije ja~aju i postaju strukturalno sve slo`enije (Vujovi}, 1990: 22-46). Urbani sociolozi piu o ruralizaciji naih gadova kao posledici masovnog doseljavanja seljaka (vie od tre}ine stanovnitva naih najve}ih gradova je ro|eno na selu) koji sporo prihvataju urbane obrasce ponaanja. To uti~e na formiranje razli~itih stilova `ivota, potkultura, kao i masovne novokomponovane kulture (und, ki~, imitacija i pasivna recepcija) koja nove stanovnike grada udaljava od urbaniteta. Pomanjkanju urbaniteta i deformisanoj modernizaciji u naoj sredini najvie doprinosi ~injenica da je u razvoju gra|anstva bilo drasti~nih diskontinuiteta, to je ono malobrojno i nestabilno, odnosno to ne predstavlja drutveno konstituisan sloj. Nai gradovi imaju po pravilu dezurbanizovanu periferiju dobrim delom sa~injenu od ilegalno i poluilegalno sagra|enih ~esto podstandardnih ku}a. Bespravna stambena i druga stambena izgradnja su masovne pojave. Prema evidenciji Stalne konferencije gradova u periodu od 1976. do 1982. godine u Jugoslaviji su u drutvenom sektoru izgra|ena 394.622 stana, a bespravno 149.502 ili 27,4%, u Crnoj Gori i na Kosovu odnos bespravno izgra|enih stambenih objekata i izgra|enih stanova u drutvenom sektoru je 45,1 : 41,3%. Samo u Beogradu danas ima oko 40.000 bespravno podignutih stambenih objekata. S druge strane, usled odga|anja temeljite rekonstrukcije starih delova urbanog tkiva i dalje postoje nehigijenska naselja i slamovi sa stanovnitvom koje `ivi u siromatvu i bedi. Prema anketi Skuptine grada Beograda iz juna 1995. godine, u Beogradu (16 optina) u 202 lokaliteta siromanih `ivelo je oko 113.000 stanovnika. Ako se ra~una da je Beograd 1991. imao 1.620.000 stanovnika, onda

Urbana svakodnevica devedesetih godina

37

to ~ini 7% beogradskog stanovnitva. U stambenoj bedi (slamovi) `ivi oko 38.000 stanovnika u 96 lokaliteta. Ali ovom anketom nisu obuhva}eni svi siromani, kojih je znatno vie, nego samo oni na lokalitetima povrine od 1 ha i vie. O stihijnosti kao izrazitoj dimenziji nae urbanizacije svedo~e i podaci po kojima je 1971. godine bilo ura|eno 900 urbanisti~kih planova, a imali smo preko 3.556 naselja sa vie od 2.000 stanovnika. Druga Jugoslavija nije imala jedinstveni prostorni plan. Imale su ga svaka republika ponaosob, osim Srbije. Srbija ga jo nije usvojila ni u SR Jugoslaviji. Zapravo, krajem 1994. zavrena je javna rasprava o Prostornom planu Republike Srbije, ali on jo nije usvojen i nema snagu zakona. I to je podatak koji govori o voluntarizmu u razvoju naih gradova. Kad je re~ o novim stambenim naseljima koja su, u stvari, ve}e stambene zone kolektivnog stanovanja sa elementarnom opremom, oivi~ene saobra}ajnicama, podignutim na slobodnim terenima naj~e}e na periferiji gradova, urbani sociolozi su pokazali, a to je i stav najve}eg dela stanovnika novih naselja, da ona nisu adekvatan okvir za kvalitetan svakodnevni `ivot na lokalnom nivou (Seferagi}, 1985; 137). Opte stanje u naim gradovima bi se moglo nazvati podurbanizovano}u u smislu nedovoljnog broja i neravnomernog prostornog i drutvenog rasporeda objekata drutvenog standarda. Mo`e se zaklju~iti da je naa posleratna urbanizacija bila pod `igom monopola dr`avne intervencije. Drugim re~ima, bila je tu uglavnom dirigovana ili komandna urbanizacija jer je njene ciljeve odre|ivao hijerarhizovani kolektivitet vladaju}e klase. S druge strane, budu}i da se `ivot ne mo`e potpuno kontrolisati i organizovati, nosioci stihijnog dela urbanizacije su bili prete`no pripadnici siromanih slojeva (NKV, PKV i KV radnici) koji su primenjuju}i jednu vrstu sive ekonomije divlje gradili. Istini za volju, divlje su gradili vikendice i druge objekte i imu}niji gra|ani, ali u manjem obimu. Bilo kako bilo, u okviru nepotpune, bolje re~eno deformisane modernizacije globalnog drutva i urbanizacija je morala biti deformisana. Tradicionalno drutvo uniteno je nakon Drugog svetskog rata ubrzanom industrijalizacijom. Razbijena je socijalna struktura na selu. Komunisti~ka modernizacija bila je polumodernizacija, prebacivala je ljude iz agrarnog sektora u industrijski, ali je bila antimoderna kada je ukinula tr`inu ekonomiju. Takva polumodernizacija slomila se u celoj isto~noj Evropi (@upanov, 1995: 30).

KOMUNALNO-STAMBENE PROMENE I DILEME DEVEDESETIH

Devedesetih godina drutvena kriza kulminira: gra|anski rat, me|unarodna izolacija, megainflacija, pauperizacija, izbeglice itd. U takvim uslovima dolazi

38

Sreten Vujovi}

do promene politi~kog sistema u pravcu kakvog-takvog viepartijskog parlamentarnog poretka i ustavnog sankcionisanja ravnopravnosti tri tipa svojine: dr`avne, drutvene i privatne. Dakle, u situaciji duboke drutvene krize javljaju se elementi preduzetni~kog drutva, stupaju na scenu novi drutveni akteri, sporo, nedovoljno, uz otpore, sprovodi se svojinska transformacija. ta se zbilo sa svojinom nad gradskim gra|evinskim zemljitem i drutvenim stambenim fondom? Gradsko gra|evinsko zemljite je jo uvek nacionalizovano. Posle 1945. godine eksproprijacijom i nacionalizacijom je ukinuto privatno vlasnitvo nad gradskim zemljitem i stambenim zgradama sa vie stanova. I danas je gradsko zemljite dr`avna svojina kojom upravlja gradska vlast. Drutveni stambeni fond je bezmalo u celini privatizovan. Oko 95% stanova u drutvenoj svojini je otkupljeno i postalo privatno vlasnitvo stanara. Sadanje stambene prilike su slede}e. Od starog stanja i dalje traje: oskudica stanova, osobito u velikim gradovima, postoje}i stanovi ne odgovaraju veli~ini i strukturi, tj. potrebama naih doma}instava, zna~ajne razlike u stambenom polo`aju pripadnika pojedinih drutvenih slojeva, segregacija po mestu stanovanja. Novo je: poja~ana recesija u gra|evinarstvu, ogromna ve}ina (94%) od oko 400.000 izbeglica iz prvog, prete`no urbanog, talasa u stanovima porodicadoma}ina, porast broja protivzakonito useljenih stanova i zajedni~kih prostorija u stambenim zgradama, pojava prvih udru`enja gra|ana za zatitu vlastitih stambenih i komunalno-urbanisti~kih interesa, javni protesti besku}nika, privatizacija (otkup) stanova koja se`e do rasprodaje drutvenog stambenog fonda, nemogu}nost da se koriste sopstvene vikendice i stanovi van teritorije SRJ a i na podru~ju druge Jugoslavije, elementi sive ekonomije u stanogradnji i urbanizmu, bujanje privatnih agencija za promet stanova i nekretnina, prve privatne firme u gra|evinarstvu... (Vujovi}, 1994: 93-100). Osnovna promena u odnosu na raniju stambenu situaciju jeste privatizacija drutvenog stambenog fonda, odnosno pretvaranje tzv. nosilaca stanarskog prava u vlasnike stanova. Teorijski spor o stambenom pitanju izme|u Engelsa i Prudona (prudonista) i kod nas je prakti~no reen u korist Prudona. Pre privatizacije, pripadnici viih drutvenih slojeva rukovodioci i stru~njaci proporcionalno uzev, bili su najbrojniji nosioci stanarskog prava. Takav stambeni status je bio svojevrsna privilegija s obzirom na niske (neekonomske stanarine), uglavnom solidan kvalitet stanova i njihovu povoljnu lokaciju. Radnici i privatnici (zanatlije i seljaci) bili su u ve}ini me|u vlasnicima ku}a, bilo da su ih podigli legalno, polulegalno ili ilegalno. Me|u vlasnicima vikendica preovla|ivali su pripadnici viih i srednjih drutvenih slojeva, odnosno nosioci stanarskog prava (Vujovi}, 1991: 292293). Privilegije u stanovanju su se, me|utim, ~inom privatizacije

Urbana svakodnevica devedesetih godina

39

odr`ale, jer su stanovi o kojima je re~, zbog megainflacije ali pre svega zbog o~uvanja interesa nosilaca stanarskog prava, otkupljivani gotovo u bescenje. Dolo je do diskontinuiteta u tipu svojine, ali do kontinuiteta u privilegijama. Zna~ajno pove}anje broja vlasnika stanova u gradovima otvorilo je mogu}nosti za prodaju stanova, za lake izvodljivu i ~e}u zamenu stanova i davanje pod zakup podstanarima, privatnim preduzetnicima za poslovni prostor ili, pak, za razvoj vlastitog privatnog preduzetnitva. To je podstaklo bujanje agencija za promet stanovima i nekretninama, kojih samo u Beogradu ima oko 600. Malo je verovatno da }e privatizacija u domenu stanovanja dovesti do poboljanja stambenih uslova `rtava stambene krize: besku}nika i loe nastanjenih. Ono to je trenutno izvesno jeste da je, zbog nera~i}enih imovinskopravnih problema i slabe plate`ne mo}i mnogih koji su otkupili stanove, dovedeno u pitanje valjano odr`avanje zgrada, liftova, zajedni~kih instalacija u zgradi i sl. Na taj na~in se pogoravaju stambeni uslovi. S obzirom na predmet nae analize postavlja se pitanje da li smanjivanje dr`avne regulative u korist tr`ita donosi pored ve}e mogu}nosti izbora na~ina reavanja stambenog problema i vie drutvene (ne)jednakosti? U odgovoru na ovo pitanje ne postoji saglasnost me|u urbanim sociolozima. Tako su se o drutvenim implikacijama privatizacije u Ma|arskoj izdvojila tri razli~ita stanovita (Mandi}, 1986: 35). Prvo stanovite podr`ava dr`avnu regulativu. Prema tom stanovitu tr`ini zakoni pove}avaju napetosti i nejednakosti me|u plate`no razli~itim drutvenim grupama, dok dr`avna intervencija poma`e siromanima. Favorizovanje tr`inog stambenog sektora stvori}e socijalne i politi~ke sukobe, jer }e ni`i drutveni slojevi te`e dolaziti do stana. Drugo stanovite pozitivno ocenjuje ulogu tr`ita kao ~inioca koji smanjuje nejednakosti koje prouzrokuje dr`avna alokacija stanova. Zbog toga }e pove}ana uloga tr`ita dolaziti do stana. Tre}e stanovite se tako|e zala`e za tr`ite, jer ono putem filtracije poboljava stambenu situaciju i tako efikasno dopunjuje dr`avnu regulativu. Osnovna teza pristalica ovog stanovita jeste da je stambene prilike siromanih slojeva mogu}e poboljati filtrizacijom kojom se osloba|aju stanovi koje, preselivi se u nove, naputaju srednji i vii slojevi i ostavljaju ih ni`im slojevima koji tako poboljavaju svoj stambeni standard. To je mogu}e zato to }e ispra`njeni stanovi pove}ati stambenu ponudu, a to }e izazvati pad cena stanova do nivoa pristupa~nog ni`im slojevima drutva. Pobornici ovakvog stanovita, sa odre|enim modifikacijama, jesu urbani sociolozi Selenji i Toi}. Srna Mandi}, koja je pisala o ovoj problematici, pominje ma|arsku inovaciju pod imenom novac-klju~ koja

40

Sreten Vujovi}

se sastoji u tome da lokalna vlast isplati nosiocu stanarskog prava odre|enu sumu novca da napusti dr`avni stan, a ovaj tu sumu i svoju ute|evinu ula`e u novi stan. Na taj na~in dr`ava jeftinije dolazi do praznog stana nego da gradi novi i dodeljuje ga drugom korisniku. Sociolog Hegedi je prou~avao dejstvo tr`ine i dr`avne regulative na kvalitet stanova odre|enih drutvenih slojeva. Zaklju~io je da drutvenim nejednakostima u kvalitetu stanovanja doprinose i dr`avna i tr`ina alokacija. Grupe sa viim primanjima, viom stru~nom spremom, ve}om imovinom i viim nivoom potra`nje raspola`u i kvalitetnijim stanovima. Takav je rezultat i u dr`avnom i u tr`inom sektoru, uz napomenu da tr`ite ipak rezultira ve}im razlikama nego dr`avni sektor. Proveravaju}i valjanost postavki teorije filtracije u Ma|arskoj, Hegedi je ~ak ustanovio da u njegovoj zemlji dr`ava sve vie igra onu ulogu koju ova teorija ina~e pripisuje tr`itu. Hegediovo istra`ivanje je pokazalo da nejednakostima u stanovanju doprinose i dr`avna i tr`ina regulativa i da u socijalisti~kim zemljama ni tr`ite ne deluje u skladu sa teorijskim predvi|anjima. Ovakvih istra`ivanja, na `alost, jo uvek nema u naoj sredini. Ovde }emo ukazati na jednu novu i zanimljivu pojavu vezanu dobrim delom za interes vikendaa gubitnika. Zbog rata i raspada Jugoslavije nezanemarljiv broj vlasnika vikendica iz SRJ (procena je oko 20.000 vlasnika) privremeno ili stalno je ostalo bez tog dobra. Vikendice su, van SRJ, bile locirane uglavnom na hrvatskom i slovena~kom primorju. Sada su one ili sruene, ili oduzete ili su ih naselili nevlasnici. Me|utim, `ilavost i snala`ljivost nezanemarljivog broja vikendaa-gubitnika brzo su dole do izra`aja. Oni su se snali tako to su kupili stanove za odmor, placeve ili po~eli da grade vikendice na crnogorskom primorju i na drugim privla~nim lokacijama SRJ. Akteri u ovom poslu su i gra|evinski privatni preduzetnici koji su dobro procenili konjunkturu i masovno grade stambene zgrade za ovo tr`ite. Naravno, u tom poslu nalaze interes i s preduzetnicima zduno sara|uju vlasnici placeva, odnosno lokalnog gra|evinskog zemljita. ^etvrti akteri u ovom poduhvatu su pojedini korumpirani slu`benici optine. Sve je u znaku sive ekonomije. O ~emu je, zapravo, re~? O tome da zbog optinske besparice gra|evinski preduzetnici ponekad sami finansiraju izradu urbanisti~kih planova i projekata, a to im daje za pravo da uti~u na njihov sadr`aj, a naro~ito realizaciju, odnosno da poludivlje grade (pove}anje gabarita i spratnosti, tj. pove}anje broja stanova itd.), ne vode}i pri tome ra~una o ambijentalnim vrednostima naselja, o nedovoljnosti postoje}e komunalne infrastrukture, o prevelikim gustinama re~ju, o ugro`avanju odre|enih delova primorja koji su planovima vieg reda (prostorni plan, GUP) odre|eni za visoki i ekskluzivni inostrani turizam. Naru~enim revizijama generalnih urbanisti~kih planova se legalizuje ono to je i golim okom, a kamoli uvidom u dokumentaciju

Urbana svakodnevica devedesetih godina

41

tetno i ru`no. Bilo kako bilo, stara praksa poludivlje i divlje izgradnje vikendku}a i vikend-stanova se nastavlja u novom ruhu, ta~nije uz u~e}e neto druga~ijih aktera. Na velegradskoj, naro~ito beogradskoj sceni deava se neto sli~no. Postoje primeri da se decenijama ~uvane i za drugu namenu odre|ene atraktivne centralne i druge lokacije ~udnovatim putem ustupaju prekono}no oboga}enim privatnicima, me|u kojima ima i mafiozo-menad`era, za izgradnju njihovih presti`nih poslovnih i drugih objekata. Samo na Dedinju bi trebalo sruiti oko 140 bespravno podignutih objekata. Kad je re~ o novi akterima na gradskoj sceni treba re}i da su se, u uslovima kakve-takve demokratizacije, pored mnotva politi~kih stranaka, oformila i brojna udru`enja gra|ana ~iji je cilj zatita vlastitih komunalnih i stambenih interesa: Udru`enje sopstvenika stambenih zgrada i stanova Srbije, Udru`enje vlasnika useljivih-neuseljivih stanova i porodi~nih zgrada Jugoslavije, Udru`enje podstanara, Odbor za zatitu i o~uvanje Savinca, ^ubure, Neimara, Udru`enje za zatitu ambijentalnih celina Beograda, Udru`enje za zatitu imovinskih prava Srbije, Drutvo za bolji grad iz Budve... Ova udru`enja nemaju stepen organizovanosti i snagu urbanih socijalnih pokreta i kvartovskih komiteta koji su bili aktivni krajem ezdesetih i sedamdesetih godina u zapadnoevropskim i svetskim metropolama, niti zasad imaju njihov u~inak, ali svedo~e o novim gra|anskim inicijativama, o samoorganizovanju gra|ana i o sve ve}oj slo`enosti i konfliktnosti u domenu urbanog potroa~kog sindikalizma. Napetostima i konfliktima na gradskoj sceni naro~ito doprinosi rivalstvo republi~kih i optinskih vlasti, opozicionih i pozicionih optina unutar istog grada, ili rivalstvo u optinskim upravama me|u pripadnicima razli~itih politi~kih stranaka. Afere koje iz toga proisti~u po~ivaju na realnim interesima i zloupotrebama vezanim za kori}enje gra|evinskog zemljita, poslovnog prostora i tome sli~no. Osnovni akteri, odnosno interesne grupe su politi~ari (politi~ke stranke), investitori u nekretnine (dr`avni i privatni), stanovnici lokalnih zajednica (udru`enja gra|ana...), urbani planeri (dr`avno-gradski i privatni zavodi i biroi), ustanove za zatitu graditeljskog nasle|a (republi~ki i gradski zavodi) i javno mnjenje, odnosno mediji (dr`avni i nezavisni). Iz dosadanjeg izlaganja proizlazi da se odlu~ivanje o urbanom razvoju i ostvarenje tzv. javnog interesa u urbanoj politici zasniva na me|usobnom odnosu interesnih grupa, odnosno na njihovoj politi~koj i/ili ekonomskoj mo}i, kao i na vladaju}em sistemu vrednosti. U republi~kom parlamentu se lome koplja u vezi sa zakonskim predlozima o urbanizmu. Vlast, odnosno vladaju}a stranka, htela bi da nacionalizuje

42

Sreten Vujovi}

nacionalizovano, tj. da ono to je dosad bila drutvena svojina pretvori u dr`avnu. Procena arhitekte Miodraga Feren~eka da je gra|evinsko zemljite poslednja moneta u rukama vlasti, koje se ona ne}e lako odre}i, dobro poga|a sutinu stvari. Budu}i da je proizvodnja roba drasti~no opala (industrija radi sa 30% kapaciteta), gra|evinsko zemljite i nekretnine su jo vie dobile na vrednosti. To je jedan od glavnih sadanjih izvora novca i mo}i. Poto je o~igledno re~ o ogromnim profitima, dolazi do sprege onih koji pribavljaju lokacije sa arhitektonskim biroima, gra|evinskom operativom i finansijerima. Tamo gde je re`im to omogu}avao dolazi do mafijaenja, odnosno odlu~ivanja daleko od pogleda i kontrole javnosti (Prodanovi}, 1995). Sredinom 1995. godine gradona~elnik Beograda je napao beogradsku urbanisti~ku mafiju i govorio o urbanisti~kom haosu u glavnom gradu. ta je po sredi? Urbanisti~ke slu`be u Beogradu su dugi niz godina decentralizovane po optinama. Da stvar bude slo`enija pojavile su se i opozicione optine. Na gradskom popritu su investitori i izvo|a~i ne samo iz drutvenih ve} i iz privatnih finansijskih, gra|evinskih i arhitektonsko-urbanisti~kih firmi. Jagma za gra|evinskim zemljitem na najatraktivnijim lokacijama je prevelika. Nema valjano organizovane brige o gradu u celini. Na delu je samo optost sebi~nih interesa. Dugovanja investitora gradu Beogradu, ta~nije Fondu za gradsko gra|evinsko zemljite, odnosno Direkciji za gra|evinsko zemljite i izgradnju, iznosi vie stotina miliona dinara. Re~ je o investitorima koji su du`ni poto su izgradili i prodali objekte za lokacije na kojima grade i za lokacije na kojima gradnja jo nije po~ela. Trebalo je medijski dobro plasiranim politi~kim pritiskom, poto pravna dr`ava slabo funkcionie, naplatiti pomenute dugove nov~ano ili izvo|enjem odre|enih radova na javnim objektima. Ova akcija sa neizvesnim ishodom pra}ena je sprovo|enjem ponovne centralizacije urbanisti~ke slu`be. Naime, ponovo se uspostavlja gradski Zavod za urbanizam, ali i to ide sporo i teko. Taj je Zavod kadrovski oslabljen, stru~njaci u njemu su bedno pla}eni i pitanje je kad }e se zaista politi~ka volja ostvariti. Sve u svemu, pokazuje se da je urbanizam meavina ideologije i prakse pod patronatom dr`ave i tr`ita (Lefevr). Da, ali kada dr`ava nije pravna, a tr`ite je u znaku sive ekonomije, onda ima mesta i za delovanje novokomponovane mafije.4 U nesavrenost dr`avno-partijskog monopola smo se kao drutvo i kao pojedinci dovoljno uverili ali, kako pokazuje iskustvo tr`ino orijentisanih drutava, i tr`ite gradskog zemljita karakteriu razli~iti vidovi nesavrenosti.
4 Korupcija i organizovani kriminal se vide golim okom. Ne bih mogao nikako vjerovati da se do bogatstva, o kojem govorimo, mo`e do}i bez neke veze sa onima koji odlu~uju ili imaju uticaj na odlu~ivanje. Ovo je pora`avaju}a izjava Uroa Klikovca, potpredsednika Savezne vlade i ministra pravde (!), NIN, 27. oktobar 1995, str. 27.

Urbana svakodnevica devedesetih godina

43

To dovodi do umanjenja efikasnosti alokacije resursa, odnosno do umanjenja blagostanja, to otvara prostor za alokativnu dr`avnu intervenciju, tj. intervenciju u cilju poboljanja alokacije resursa, odnosno uve}anja blagostanja. Kao najzna~ajniji vidovi nesavrenosti pomenutog tr`ita identifikovani su eksterni efekti, neodgovaraju}a ponuda lokalnih javnih dobara i nepotpuna informisanost i rizik (Begovi}, 1992: 31). Korektiv za nesavrenost tr`inog sistema kori}enja gradskog zemljita je, pored ostalog, urbanisti~ko planiranje koje ima i distributivni i alokativni karakter. Doneti odluku o tome kojim putem krenuti, koje modele izabrati je mnogo te`e u slu~aju jednog iz temelja uzdrmanog, zavisnog i perifernog drutva kakvo je nae sadanje. U svakom slu~aju, tegoban prelazak na efikasniju privredu, tj. na stvarnu tr`inu privredu, mora da bude pra}en ispunjenjem zahteva elementarne socijalne pravde. U suprotnom bi u uslovima konkurencije i slobodnog preduzetnitva najmanje sposobni i obezbe|eni gra|ani zapali u bedu, siromatvo i socijalnu nesigurnost. To zna~i da je u sistem slobodnog tr`ita neophodno uvesti mehanizme tzv. dr`ave blagostanja. Pored gra|anskih i li~nih sloboda neophodno je svim pojedincima priznati i odre|ena socijalna prava, odnosno pravo na grad i pravo na stan. Tako bi se zahtevi za socijalnom pravdom izmirili sa zahtevima ekonomske racionalnosti. Budu}i da je stambeni sektor urbanisti~ki i komunalno veoma slo`en i povezan sa mnogim drugim sektorima, neophodno je stvoriti i odr`avati takav drutveni, institucionalni okvir koji }e omogu}avati i tititi politi~ku demokratiju (slobodu miljenja i izra`avanja, slobodu politi~kog i privrednog delovanja i udru`ivanja, viestrana~ki sistem, parlament sa opozicijom, odnosno kontrolu i smenjivost politi~kih predstavnika), socijalnu pravdu, nacionalnu trpeljivost, protektivni multikulturalizam i mir, kao pretpostavke za racionalnu tr`inu privredu to bi stvorilo ujedna~enije urbane, stambene i druge razvojne anse pojedinaca i drutvenih grupa. Suprotni drutveni trendovi vode u blokiranu tranziciju.

(DIS)FUNKCIONALNOST GRADSKIH FUNKCIJA

Ovdje je rije~ pre`ivjeti sasvim zamijenila rije~ `ivot. Dubravka Ugre{i}

Ako se grad odredi kao mesto susreta potreba i aspiracija individua i grupa koje u njemu `ive, s jedne, i funkcija koje ispunjava da bi odgovorio na te potrebe

44

Sreten Vujovi}

i aspiracije, s druge strane, onda bi prema predlogu Rajera i Remona trebalo uzeti u obzir slede}e funkcije: 1. stanovati; 2. u~iti (obrazovanje); 3. razumeti (kultura); 4. razonoditi se (dokolica); 5. odr`avati dobro zdravlje (zdravstvo); 6. biti zati}en (sigurnost); 7. biti povezan (komunikacije); 8. biti uslu`en (administracija); 9. imati posao i prihode (proizvodnja); 10. biti snabdeven (potronja) i 11. ne biti sam (solidarnost) (Reichert, Remond, 1980; 80-81). Poto je o stanovanju bilo re~i u prethodnom, a bi}e i u narednom odeljku, prikaza}emo ukratko kako je (ne)ispunjavanje ostalih gradskih funkcija uticalo na urbanu svakodnevicu. U naem opisu primeni}emo druga~iji redosled funkcija od malo~as izlo`enog. Uz to, napominjemo da najve}i broj pojava i ~injenica imaju urbani karakter i da je u posmatranim tekim godinama 1993. bila annus horibilis. 1. Proizvodnja: drasti~an pad industrijske proizvodnje (u prvoj ratnoj 1991. godini industrijska proizvodnja je opala na 16%), realan pad drutvenog proizvoda, pad bruto nacionalnog dohotka sa 2.330 dolara po stanovniku u 1991. na 1.225 dolara u 1993, porast nezaposlenosti uz pretvaranje prikrivene u otvorenu nezaposlenost (procenjuje se da je od 2,3 miliona radno sposobnih ljudi milion bez posla, a oko 700.000 na prinudnom odmoru), opadanje udela investicija u drutvenom proizvodu, nerealna amortizacija, negativna akumulacija, zanemarljive mogu}nosti zadu`ivanja u inostranstvu, nestimulativan ambijent za razvoj privatnog sektora, usporena privatizacija uz istovremeno podr`avljenje velikog dela privrede (up. Poarac i dr., 1992: 1718), hiperinflacija, od januara 1992. do januara 1994. godine, koja je rasla do samoubila~ke inflacije (60% dnevno), retke u istoriji slomova monetarnih sistema XX veka, razvijeno crno devizno tr`ite uz podrku dr`ave i banaka i procvat ostalih vidova sive ekonomije, uravnilovka u raspodeli i to na nivou pukog pre`ivljavanja, brojni trajkovi radnika, slu`benika i stru~njaka, dve vrste sindikata samostalni (paradr`avni) i nezavisni sindikat... 2. Potronja: drasti~an pad kupovne mo}i stanovnitva, ogroman rast cena proizvoda i usluga, prazne i poluprazne prodavnice nestaice robe, uklju~uju}i i osnovne (brano, zejtin, e}er, mleko...) uvo|enje bonova i kupona za snabdevanje, masovni verc, redovi, gu`ve, sva|e uvek i svuda, pani~no stvaranje ku}nih zaliha osnovnih namirnica, porast snabdevanja siromanih u uli~nim kontejnerima za sme}e... Od po~etka 1994. godine, zahvaljuju}i monetarnoj reformi koju je izveo akademik Avramovi}, stanje se neto popravilo, ali je za ve}inu to stanje i dalje pre stanje pre`ivljavanja nego `ivljenja. Probojem sankcija preko susednih zemalja radnje, osobito privatne, pune su svakovrsnom robom, ali malo je ljudi koji to mogu da kupe.

Urbana svakodnevica devedesetih godina

45

3. Komunikacija: getoizacija, bitno smanjena i ote`ana pokretljivost ljudi, informacija i dobara unutar zemlje i u inostranstvu,5 debakl vazdunog i pomorskog saobra}aja, haos i gu`ve u gradskom i me|ugradskom javnom prevozu (nestaica benzina, nafte i rezervnih delova za prevozna sredstva), dr`avno-partijski monopol nad televizijom (TV je glavno sredstvo obavetavanja za 69% stanovnitva) i radiom koji jedino emituju program na celom dr`avnom prostoru, monopol nad najtira`nijom tampom uz postojanje nezavisnih medija sa ograni~enim prostorom gledanosti i sluanosti, re`imsko guenje nezavisnih medija (slu~ajevi Borbe, Pan~evca, Svetlosti...), politizacija masovnih medija u pravcu etnocentrizma, ksenofobije, ratne propagande,6 rascep me|u novinarima i osnivanje, pored postoje}eg, nezavisnog udru`enja novinara... 4. Administracija: neefikasnost, voluntarizam, nepotizam, korupcija, kriminalizacija dr`avnih usluga, plja~ka deviznih tedia od dr`avnih i paradr`avnih banaka (neokon~ane afere vezane za Jugoskandik banku Jezdimira Vasiljevi}a i Dafiment banku Dafine Milanovi}), nestaice novca, dotad nevi|eni redovi ispred banaka i u bankama, ograni~eni iznosi isplata prihoda gra|ana preko bankovnih teku}ih i `iro-ra~una, isplata li~nih dohodaka i penzija gra|ana u ratama i sa zakanjenjem, jedno vreme (1993) isplata dela plata u `ivotnim namirnicama, osnivanje raznih udru`enja oplja~kanih tedia i njihovi javni protesti... 5. Zdravstvo: oskudica lekova, medicinskog materijala i opreme, prili~an broj poginulih, fizi~ki i duevno ranjenih osoba u zemlji koja nije u ratu, porast broja samoubistava me|u starijim osobama, ve}i mortalitet od nataliteta u Beogradu (stopa nataliteta u gradu je oko 10,6%), pad nataliteta irom zemlje, smrtnost odoj~adi je bila najvia 1993. godine 18 promila, 1994. 15,9, a u prvoj polovini 1995. oko 13 promila, epidemije zaraznih bolesti, slaba ishranjenost velikog dela stanovnitva, protesti i trajkovi zdravstvenih radnika zbog niskih primanja i situacije u zdravstvenim ustanovama, porast broja privatnih medicinskih ordinacija...
5 Jer oni, gospodari rata, u moje ime, ne pitaju}i me, odlu~uju u kojoj }u dr`avi `ivjeti, kojim }u jezikom pisati, kojoj }u kulturi pripadati, odlu~uju ho}e li pokloniti ili oduzeti `ivot mojim bli`njima, mojim prijateljima, ho}e li sruiti moje gradove, odlu~uju o nazivu moje ulice, briu moju prolost, odre|uju moju sadanjost, ucrtavaju moju budu}nost, mijenjaju moje osobne dokumente, odlu~uju o tome ho}e li mi zabraniti ili dopustiti susret s prijateljima u donedavno zajedni~koj zemlji, odlu~uju kamo i kako }u putovati, gde }e biti nove granice, nove dr`ave u kojoj }u `ivjeti, odlu~uju o tome koje }u novine ~itati, kamo mogu, a kamo ne mogu telefonirati, odlu~uju o tome ta }e biti istina, a ta la`, odlu~uju o tome koga }u voljeti, a koga mrzeti, koje }u rije~i ubudu}e smjeti upotrebljavati, a koje ne}u. Vid.: Dubravka Ugrei}, Ameri~ki fikcionar, Plavi jaha~, Beograd, 1995, str. 135. 6

Vid. knjigu Marka Tompsona, Proizvodnja rata, Medija centar, Beograd, 1995.

46

Sreten Vujovi}

6. Sigurnost: anomija, porast straha, teskobe, dosad kod nas nezabele`ene stope rasta imovinskih i krvnih delikata, a naro~ito organizovanog kriminala (Beograd ~ini jednu petinu stanovnitva zemlje, a 42% u~e}a u kriminalitetu),7 u~estalije uli~no i kafansko nasilje, stanje pravne nesigurnosti, pove}anje broja pripadnika policije, porast siromatva i bede... 7. Kultura: besparica, pokidane kulturne veze sa inostranstvom od 1991. do 1995. godine, negativna selekcija upravnika nekoliko klju~nih kulturnih institucija u Beogradu i drugde, znatan broj iz zemlje izbeglih umetnika i knji`evnika, politizacija kulturne ponude u smislu retradicionalizacije, desekularizacije nacionalne romantike i retorike, memorandumsko sumnjivo prosve}ivanje naroda, anahronisti~ko-parastosni kulturni kod, promena semantike signala, znakova i simbola (novi natpisi, zastave, grbovi, himne, spomenici), promene naziva ulica i trgova u znaku nacionalnog.8 Izlo`ba mrtvih i iznaka`enih ljudi u Muzeju primenjene umetnosti (!),9 osnivanja udru`enja intelektualaca raznih idejnih orijentacija od faisti~kih10 do liberalnih, organizovanje skupe i uzaludne kampanje Ministarstva za kulturu Srbije (1995) pod gestom Lepe je sa kulturom s ciljem da se suprotstavi undu i ki~u.11
7 Od svih krivi~nih dela sa elementima nasilja najve}i porast se javlja kod broja prijavljenih i optu`enih lica za krivi~na dela protiv imovine (...) Za ova krivi~na dela u periodu 1990-1993. godine prijavljeno je (u Srbiji S. V.) 4.040 lica. Broj optu`enih lica u istom periodu u odnosu na 1990. godinu u 1991. ve}i je za 106,98%, u 1992. za 466,2%, u 1993. za 377,48%. Broj prijavljenih lica za iznudu (reket) u 1994. godini ve}i je u odnosu na 1990. za 1.480%. Vid. ~lanak: U obra~unima naoru`anih grupa stradaju i nevini, Politika, 6. oktobar 1995, str. 15. 8 U publikaciji Skuptine grada Beograda Obele`avanje memorije u Beogradu kriterijumi za odre|ivanje naziva ulica i trgova u Beogradu, radni tekst, Beograd, septembar 1993. godine, izme|u ostalog pie: Preimenovanje ulica izvreno posle 1945. godine u starim jezgrima Beograda i Zemuna po ideolokim kriterijumima i prema imenima tada aktuelnih politi~kih li~nosti treba preispitati uz vra}anje neopravdano promenjenih starijih naziva. i Preispitivanje naziva prema li~nostima i doga|ajima prevazi|enih politi~kih trenutaka, koji nisu ni u kakvoj vezi sa srpskom sredinom i Beogradom. 9 O zlo~inu se ne sme }utati, ali se zlo~in ne sme upotrebljavati za izazivanje novog zlo~ina, vid.: Ljiljana \ur|i}, Beograd by my mind, Rad, Beograd, 1995, str. 24. 10 Rafinirani faizam, kojim danas operiu neki njegovi mladi zagovornici u Beogradu direktno se oslanja na fini ki~, Marinetija i Eni fon Rifental, jedino se menjaju simboli naciona: moda ovde nala`e noenje kika, belih vezenih kragnica, uz obavezno kori}enje nacionalnog kolorita ali sa osnovnim fonom koji vie nije crvene ve} crne boje, Lj. \urdi}, cit. delo, str. 2829.

Klju~ni simboli socijalisti~kog ki~a bili su vezani uz rad i progres (otuda u ikonografiji sva ona sila `eljeznica, vlakova, rudnika, cesta, bolnica i skulptura zagrljenih radnika i seljaka). Klju~ni simboli nacionalisti~kog ki~a vezani su za nacionalni identitet (otuda u ikonografiji sva ona sila grbova, vitezova, katoli~kih i pravoslavnih kri`eva, skulptura pojedinih junaka). Oba ki~a slu`e se pri tom istom strategijom zavo|enja. Postoji, dakako, jo jedna bitna razlika. Socijalisti~ki dr`avni ki~ stvaran je u miru, u zemlji pred kojom je bila budu}nost. Ovaj novi ki~ poput e}ernog premaza prekriva jezivu ratnu zbilju.

11

Urbana svakodnevica devedesetih godina

47

8. Obrazovanje i nauka: oskudica, trajkovi prosvetnih radnika zbog niskih primanja,1 2 tehnoloki vikovi u srednjim kolama, masovni trajkovi maturanata, masovni antire`imski pokret studenata (pliana revolucija 1991. i Studentski protest 1992. godine), imenovanje direktora srednjih kola i rektora univerziteta po volji vladaju}e stranke, provincijalizacija obrazovanja i nauke zbog nedostatka opreme, stru~ne periodike i literature, izbacivanje iz nastavnih planova predmeta kao to su marksizam i optenarodna odbrana i drutvena samozatita, osnivanje policijske akademije i u~iteljskih fakulteta, nezanemarljiv broj iz zemlje izbeglih |aka, studenata, nastavnika, istra`iva~a i nau~nika zbog rata, mobilizacije i pauperizacije (procenjuje se da je Srbiju napustilo blizu hiljadu istra`iva~a, doktora nauka i magistara od 1991. na ovamo)13... 9. Dokolica: prevaga pasivne dokolice, smanjen broj kori}enja godinjih odmora van mesta boravka, prekid sportske saradnje sa inostranstvom i skoranje ponovno uspostavljanje ove saradnje, dobra pose}enost pozorita, drasti~no smanjenje broja bioskopa, piraterija video kaseta sa stranim filmovima, kreati koncerti novokomponovane narodne muzike i primat sluanosti te vrste muzike nad svakom drugom,14 zapa`eno prisustvo pripadnika elite vlasti na takvim
Nacionalisti~ki ki~ u ratnom komaru poja~ava strategiju zavo|enja i poput virusa prodire u sve pore dnevnog `ivota, pretvaraju}i zbiljski u`as u u`as prolosti. Tu`ni glasovi reportera, dugi kadrovi, slike mrtvih tijela, pokopi, leevi omotani u nacionalne zastave, ritualna primanja ratnih odlikovanja, tako nalik na primanje hostije, u`asi pra}eni balkanskim novokomponiranim drudanjem, lageri koji folklornom dernjavom prete neprijatelju da }e biti uniten, sav taj novokomponirani rodoljubivi cilik, ta ki~erska propagandna industrija rata sve se to kr~ka u balkanskom loncu izme|u tragedije i farse, patnje i ravnodunosti, suose}anja i cinizma, jeze i parodije. Dubravka Ugrei}, Ameri~ki fikcionar, Plavi jaha~, Beograd, 1995, str. 34.
12 Rezultati ankete Sindikata prosvetnih radnika Srbije (uzorak 1.313 zaposlenih u osnovnim i srednjim kolama u 17 gradova u Srbiji) pokazuju da 93% nastavnika smatra da im plata nije dovoljna ni za najnu`nije potrebe. Dopunske prihode ima 18% ispitanika, 14% ima zemljini posed ali samo 2% prodaje proizvode sa svog imanja, privatne ~asove dr`i 11% nastavnika, pomo} od rodbine prima 18%, a 17% priznaje da razmenjuje devize kao dopunu za trokove u toku meseca. Videti ire o ovome u ~lanku U. Komlenovi}a Ta i deca znaju, Vreme, 23. oktobar, 1995. str. 26. 13 U junu 1995. svim nau~nim institutima i univerzitetima Ministarstvo za nauku i tehnologiju je dostavilo konkursni materijal za predlaganje projekata u oblasti osnovnih istra`ivanja u periodu do 2000. godine. U tom dokumentu ima karakteristi~nih preporuka ili teza za dokazivanje. O pristupu novijoj istoriji, na primer, pie i ovo: Jedan od dodatnih ciljeva ovih istra`ivanja bi}e dodatno isticanje pijemontske uloge srpske dr`ave u XIX i XX veku, kao i procesa nacionalne homogenizacije na osnovi oslobodila~kih akcija i demokratskih te`nji srpskog naroda kao bitnog faktora balkanske i srednjoevropske istorije.

Videti ire o ovome u solidnoj informativnoj knjizi Milene Dragi}evi} ei}, Neofolk kultura, IK Zorana Stojanovi}a, Sremski Karlovci, Novi Sad, 1994. Sasvim u duhu postmoderne, Ceca, D`ej and Company su izmeali i spojili ote, moravac, pop-rok, kantri i rep i dobili srpski pop-rok-folk. I lokalna i globalna katastrofa lake se podnose uz pop-rok-folk nego uz zvuke gusala, njeno ubrzanje gusle ne mogu da prete - Uspori malo sudbino, sestro..., Lj. \ur|i}, Beograd by my mind, str. 7879.

14

48

Sreten Vujovi}

koncertima, erupcija folklorne svesti u rimama, sloganima i parolama prepunim primitivnog populizma,15 porast broja proroka, proro~ica i vidovnjaka, irenje glasina o skrivenom blagu, rehabilitacija i ekranizacija pravoslavnih praznika i obreda (slave, krtenja, ven~anja, liturgije, itd.), stvaranje raznih omladinskih muzi~kih potkultura, novi detalji u odevanju i modi (noenje upadljivih zlatnih i drugih krstova na ogrlicama `ena i mukaraca, itd.), novine u dokolici poput organizovanih borbi pasa za u`itak bogataa skorojevi}a... 10. Solidarnost: pomo} Srbima van Srbije, distribucija paketa sa hranom, sredstvima za li~nu higijenu i lekovima od dr`ave, a zatim od stranih i doma}ih humanitarnih organizacija nedovoljna, neredovna i slabo organizovana doma}a i strana pomo} velikom broju izbeglica i prognanika iz ratom zahva}enih prostora bive Jugoslavije... Od preko dva miliona gra|anskim ratom raseljenih i prognanih lica, u SRJ ima oko 650 hiljada izbeglica; oko 400 hiljada iz prvog i oko 150 hiljada iz drugog prete`no ruralnog, masovnog talasa (etni~ko ~i}enje Srba Krajinika iz Hrvatske u avgustu 1995. jedan od najmasovnijih egzodusa u Evropi posle Drugog svetskog rata). Velika ve}ina izbeglica je smetena u gradovima i to kod porodica-doma}ina. Ovo poslednje svedo~i o solidarnosti naih porodica sa nevoljnicima, ali i o nespremnosti dr`ave da organizovano reava teki i slo`eni problem izbeglitva. Ova tragi~na pojava je, izme|u ostalog, pra}ena i strahovima od demografskog debalansa u etni~ki meovitim sredinama, kao i predrasudama, tj. slu~ajevima odbojnosti prema izbeglicama zbog nekoliko ratnih profitera i bogataa me|u njima. Nisu u stresu samo oni koji su do`iveli rat i egzodus, u stresu su i svedoci. Cela naa populacija je pod hroni~nim, a povremeno i pod akutnim stresom du`e od ~etiri godine (Popovi}, 1995: IX). Ovaj opis (dis)funkcionalnosti gradskih funkcija je samo okosnica fenomenologije mu~ne svakodnevice, koju }emo izneti i u svojstvu istra`iva~au~esnika. Smatramo, naime, da socioloko svedo~anstvo u olovnom vremenu izbor karakteristi~nih segmenata iz svakodnevice pre`ivljavanja, sa`eta semiotika izdr`ljivosti gra|ana, razaranja drutva mo`e biti komplementarno statisti~ko-sociolokoj analizi koja sledi.

15 Videti o ovome u zanimljivoj knjizi Ivana ^olovi}a, Bordel ratnika, Biblioteka XX veka, Beograd, 1993.

Urbana svakodnevica devedesetih godina

49

PROMENE U MATERIJALNOM STANDARDU I NA^INU @IVOTA DRU[TVENIH SLOJEVA16

Imaju}i na umu nau temu, osnovno pitanje jeste: dokle se srozao materijalni standard i na ta se sveo na~in `ivota u uslovima dekonstrukcije jugoslovenskog drutva, odnosno kakve su i kolike promene materijalnog standarda i na~ina `ivota pojedinaca i drutvenih grupa u razorenom drutvu (S. Bol~i})? Na~in `ivota je pojavni oblik ukupne svakodnevne prakse pojedinaca i drutvenih grupa (izraz ukupne re/produkcije njihove egzistencije) koji se mo`e sagledati kao proces zadovoljavanja, menjanja i razvijanja potreba. Dosadanja socioloka istra`ivanja u naoj sredini ukazuju na hijerarhizovanje drutvenih grupa prema na~inu `ivota: u gornjem delu drutvene piramide su bili politi~ki rukovodioci, te direktori u privrednim i neprivrednim ustanovama, koji su imali statusni i ekskluzivni na~in `ivota (vidljive i skrivene privilegije); na~in `ivota srednje klase je manje ili vie u znaku presti`a i privatizma; dok se u donjem delu piramide nalazilo radnitvo i ~isto seljatvo ~iji je na~in `ivota bio obele`en nesigurno}u i liavanjem. Na~in `ivota uslovljen je polo`ajem slojeva u datoj drutvenoj podeli rada. Ono to najpre stvara razlike u na~inu `ivota pojedinih drutvenih slojeva jeste njihov materijalni standard, a to zna~i i potronja. Namera nam je da ~itaoca upoznamo sa materijalnim polo`ajem i na~inom `ivota pojedinaca, doma}instava i drutvenih slojeva u Jugoslaviji, u vreme kulminacije ekonomske i politi~ke krize u drugoj polovini 1993. godine. Da bismo pokazali da je 1993. dolo do `estokog osiromaenja, tj. do realnog opadanja svih redovnih izvora prihoda gra|ana, odnosno porasta broja osoba koje svojim prihodima ne mogu da zadovolje ili sa velikim teko}ama zadovoljavaju egzistencijalne potrebe, vrili smo, koliko su nam to podaci omogu}avali, pore|enja sa situacijom iz 1990. i ranijih godina, pre meganesre}e u vidu raspada bive Jugoslavije, gra|anskog rata i me|unarodne blokade. Pitali smo se da li ubrzano i masovno osiromaenje smanjuje i brie distinktivne statusne osobine pripadnika pojedinih drutvenih slojeva. S druge strane, interesovalo nas je da li pauperizacija produbljava jaz izme|u sjaja manjine i bede i siromatva ve}ine ~lanova drutva.17 S tim u vezi je i pitanje da li se usled
16 Istra`ivanje je sprovedeno 1993. godine na uzorku od 1.200 ispitanika u gradovima i selima SRJ bez Kosova. Rukovodilac istra`ivanja je bio M. Lazi}. Detaljnije o uzorku videti u prilogu Slobodana Cveji}a Plan uzorka u knjizi Razaranje drutva, Filip Vinji}, Beograd, 1994. U ovoj knjizi je objavljen i upitnik za ovo istra`ivanje. 17 Postoji miljenje da siva ekonomija razara socijalnu strukturu drutva, dovodi do ogromnog raslojavanja stanovnitva. Srednji sloj kao nosilac privrednog razvoja potpuno i~ezava i utapa se u siromane najni`e slojeve drutva koji `ive u bedi i nemaju mogu}nosti da svoje prihode uve}avaju finansijskim, ratnim i drugim pekulacijama. Na drugoj strani, sve u`i sloj ljudi se sve vie bogati pekuliu}i. To vodi u sve ve}u kriminalizaciju drutva, i u sve ve}e socijalne tenzije sa mogu}im nesagledivim posledicama (Bo`ovi}, 1993: 20).

50

Sreten Vujovi}

smanjenja stepena zadovoljenja egzistencijalnih potreba promenio na~in `ivota pojedinih drutvenih slojeva u smeru pomanjkanja li~ne inicijative i akcionog kapaciteta njihovih pripadnika, odnosno u smeru pove}anja zavisnosti od sve oskudnije dr`avne pomo}i. Da li je svo|enje svakodnevice na napor da se zadovolje elementarne egzistencijalne potrebe glavni uzrok odsustva artikulisanog socijalnog protesta, jedno je od pitanja koje se tako|e name}e. U situaciji pukog pre`ivljavanja, karakteristi~nog za ve}inu stanovnitva, najvie ima smisla govoriti o drutvenoj distribuciji oskudice i bede. Zbog toga nismo tragali za kvalitetom `ivota u svim njegovim dimenzijama. U postoje}oj nekvalitetnoj svakodnevici tek treba stvoriti uslove za ono to se zove kvalitet svakodnevnog `ivota, a koji podrazumeva da su brojne i razli~ite ljudske potrebe zadovoljene u po`eljnom stepenu i to na trajan i adekvatan na~in, primeren vladaju}im civilizacijsko-kulturnim standardima datog drutva i njegovog okru`enja. Usredsredili smo se na analizu aktuelnog nivoa zadovoljavanja elementarnih potreba pojedinaca i drutvenih grupa. U `i`i naeg interesovanja su egzistencijalne potrebe ~ije zadovoljenje podrazumeva potronju odre|enih materijalnih dobara. U drugom planu su kulturno-rekreativne potrebe koje se zadovoljavaju u slobodnom vremenu i, na kraju, potrebe drutvenosti pod kojima se podrazumeva neformalno i formalno optenje i udru`ivanje ljudi (Pei}, 1977: 123). Drugim re~ima, najvie su nas interesovale materijalne potrebe ili potrebe nedostajanja: oskudica/izobilje, dakle one koje spadaju u sferu imati. Na drugom mestu su, ili se samo pretpostavljaju, socijalne potrebe ili potrebe odnoenja: anomija/ljubav, prijateljstvo, solidarnost, akcija, kao i tre}a vrsta potreba, tj. personalne potrebe ili potrebe samorealizacije: otu|enje/razotu|enje (Alartd, 1976; Lay, 1991: 298). Budu}i da je siromatvo postalo stvar primarnog iskustva prili~nog broja ljudi, potrebno je pokazati njegov obim i razli~ite me|usobno povezane dimenzije u kojima se ispoljava. Zato se nismo zaustavili na prou~avanju tzv. apsolutnog siromatva (indikatori kvantiteta i kvaliteta stanovanja, ishrane itd.), ve} smo donekle zali i u relativno siromatvo, u smislu ose}anja vlastitog siromatva nekog pojedinca ili drutvene grupe.18 Interesovalo nas je, dakle, i subjektivno vrednovanje materijalnog standarda, odnosno kako ispitanici definiu vlastitu situaciju u smislu samostepenovanja ne/zadovoljstva odre|enim dimenzijama socijalnog ne/blagostanja i miljenja o `ivotnom standardu, uzrocima njegovog
18 Subjektivna je bijeda tijesno povezana s relativnom bijedom, budu}i da }e se oni koji su prema trenutnoj normi definirani kao siromani, zacijelo i osje}ati siromanima. Me|utim, to ne mora biti pravilo. Na primjer, nekad bogati pojedinac, kojega su okolnosti svele na skroman dohodak i na~in `ivota ni`e srednje klase, mo`da se osje}a siromanim, ali ga ostali pripadnici drutva takvim ne smatraju. Obratno, pojedinci i skupine koje prema normama ve}ine `ive u siromatvu, ne osje}aju se siromanim. (...) Pojam subjektivne bijede va`an je stoga to, do neke mjere, ljudi postupaju na temelju vlastite predod`be i definicije u sebi (Haralambos, 1989: 145).

Urbana svakodnevica devedesetih godina

51

pada i mogu}nostima njegove promene. Kada se ove samoocene i stavovi pove`u sa analizom vrednosnih orijentacija naih ispitanika, onda se ta~nije mo`e oceniti situacija pojedinaca i drutvenih grupa, kao i njihov akcioni kapacitet i, s tim u vezi, ne/mogu}nost da se postoje}e stanje stvari promeni nabolje. Da bismo utvrdili stvarni nivo zadovoljavanja materijalnih i drugih potreba, kao i osnovnih elemenata na~ina `ivota naih ispitanika, vodili smo ra~una o slede}im indikatorima: 1. Ishrana (broj, vrsta i struktura obroka). 2. Stanovanje (stambeni status, broj soba, broj m2 po ~lanu doma}instva, postojanje tua ili kupatila, WC-a sa ispiranjem, centralnog grejanja, posedovanje vikendice itd.). 3. Prihodi (redovni i neredovni, siva ekonomija itd.). 4. Opremljenost doma}instava raznim aparatima i predmetima, od uobi~ajenih do luksuznih. 5. Posedovanje automobila i potronja benzina. 6. Potronja raznih stvari i kori}enje usluga. 7. Slobodno vreme pasivna i aktivna dokolica. 8. Godinji odmor broj korisnika i vid smetaja. Potpunije slike radi, i sa te`njom da zabele`imo neke specifi~nosti nae svakodnevice, dotakli smo i probleme otvorene i prikrivene nezaposlenosti, prinudnih odmora, izbeglica, vikendica naih gra|ana na teritoriji izvan SRJ itd. Isto tako, tra`ili smo da nam nai sagovornici odgovore na pitanja o uzrocima pada `ivotnog standarda, o stepenu njegovog pada, o mogu}nostima poboljanja itd. Polaze}i od fenomenoloke skice jedanaest segmenata (funkcija) tegobne svakodnevice i uvida u ne/razvojne potencijale drutva koje nastaje na razvalinama uruenog socijalizma, prihvatljiva je ocena Silvana Bol~i}a koji smatra da je stvorena strukturna osnova za du`e trajanje jednog anomi~nog drutva, izrazito segmentiranog, bez izgleda da se u njemu u du`em razdoblju uspostavi dovoljno irok, mo}an i integrativno delatan socijalni blok koji bi bio oslonac stabilnoj politi~koj, ekonomskoj i duhovnoj institucionalizaciji svakodnevnog `ivota ljudi u jugoslovenskom prostoru. Umesto svojevremeno obe}ane skandinavizacije drutva u jugoslovenskom prostoru, posle svega to se zbilo u poslednje tri godine, u najve}em je izgledu svojevrsna latinoamerikanizacija ve}ine novih drutava nastalih iz ostataka razorenog doju~eranjeg jugoslovenskog drutva (Bol~i}, 1993: 36).

52

Sreten Vujovi}

Ishrana
Po|imo od egzistencijalne potrebe prvog reda. Koliko se i kako stanovnitvo hrani u mravim godinama? Do kakvih je promena dolo u koli~ini i kakvo}i ishrane u 1993. godini u odnosu na predratno vreme? Da bismo mogli da odgovorimo na ova pitanja, poli smo od broja obroka. Rezultati istra`ivanja pokazuju da ve}ina ispitanika (67,1%) ima tri obroka dnevno, a manji broj (27%) dva obroka. Prema studiji Srbija krajem osamdesetih, odnosno istra`ivanju koje je sprovedeno 1988. godine, velika ve}ina ispitanika (80,3%) imala je tri obroka dnevno, a njih 15,3% dva obroka (Bogdanovi}, 1991: 248). Dakle, situacija je tada, to se i moglo o~ekivati, bila bolja. Jedan od zna~ajnijih kriterijuma svakodnevnog materijalnog `ivota mo`e se izraziti re~enicom: Reci mi ta jede, pa }u ti re}i ko si (Braudel, 1992: 101). Raznovrsnost i kvalitet hrane dokaz je ~ovekovog drutvenog polo`aja, pa i civilizacije i kulture koje ga okru`uju. Prefinjenost, raznolikost, ponekad sitost, samo su za bogate. ta o tome ka`u nai podaci (up. tabelu 4 u prilogu)? Smatramo da se neko kvalitetno i raznovrsno hrani ako redovno (svaki dan u nedelji) jede meso, mleko i mle~ne proizvode, povr}e i vo}e. Rezultati ankete pokazuju da se mesom redovno hrani samo 16% ispitanika, mlekom i mle~nim proizvodima 41,5%, povr}em 68%, i vo}em 52,4% ispitanika. Meso retko troi (jednom nedeljno) ili vrlo retko 30,6%, mleko i mle~ne proizvode 27,5%, povr}e 4,5% i vo}e 14,8% ispitanika. Pore|enjem ovih rezultata sa rezultatima istra`ivanja iz 1988. godine uo~ava se da je dolo do smanjenja upotrebe mesa i mle~nih proizvoda i pove}anja upotrebe povr}a i vo}a. Tako je 1988. godine meso redovno jelo 33,2% ispitanika, mleko i mle~ne proizvode 46,5%, a vo}e i povr}e 49,7%. O~igledno je da je za prili~an broj ljudi ishrana jednoli~na. Jednoli~nost se pokazuje svaki put kada udeo gluteina daleko premauje 60% obroka izra`enog u kalorijama. U tom slu~aju je udeo mesa, ribe, mleka i mle~nih prera|evina dosta ograni~en. Smatra se da je jednoj odrasloj osobi danas potrebno od 3.500 do 4.000 kalorija dnevno, ako pripada bogatoj zemlji i povla}enoj klasi (Braudel, 1992: 129). Postavlja se pitanje da li se nepovoljna struktura ishrane podjednako odnosi na sve drutvene slojeve, ili u tome izme|u njih ima razlike. Povezanost potronje mesa, mleka i mle~nih proizvoda, kao i povr}a i vo}a, sa slojnom pripadno}u, merena koeficijentom kontingencije kre}e se oko 0,34. Najve}a je u vezi sa mesom (0,38), a najmanja u vezi sa povr}em (0,30). Kada je re~ o redovnoj upotrebi mesa, izdvajaju se poljoprivrednici (mogu}nost naturalne potronje), koji naj~e}e troe meso, a najmanje penzioneri i NKV radnici. Srednji i vii sloj su gotovo

Urbana svakodnevica devedesetih godina

53

izjedna~eni u pogledu redovne ishrane mesom. S druge strane, me|u onima koji veoma retko (re|e od jednom nedeljno) koriste meso u ishrani najmanje je rukovodilaca, a najvie penzionera i NKV radnika. to se ti~e upotrebe mleka i mle~nih prera|evina, stanje je povoljnije. Dosta je zastupljena redovna upotreba, ali i dalje u njoj najmaje u~estvuju penzioneri i NKV radnici, a najvie poljoprivrednici. Mleko i mle~ni proizvodi su postali zamena za meso, jer su bili neto jeftiniji i dostupniji na tr`itu. Me|u apstinentima, kada je o mleku i njegovim prera|evinama re~, naj~e}i su penzioneri i NKV radnici, a najre|i poljoprivrednici i stru~njaci. Nalaz da poljoprivrednici imaju najpovoljniju strukturu ishrane mo`e se objasniti okolno}u to su oni na samom izvoru naturalne ekonomije, to je u situaciji siromatva i ekonomskog haosa ogromna prednost. Ali, to istovremeno govori o drasti~nom padu `ivotnog standarda gradskih drutvenih slojeva, uklju~uju}i i najvie, koji su pogorali strukturu svoje ishrane. No, ipak, ostaje pravilo da je sto bogatih raznovrsniji od stola siromaha, jer je kakvo}a, vie nego koli~ina, znak razlikovanja. O tome svedo~e novinska i televizijska obavetenja o lukulskim gozbama koje prire|uju mafiozo-menad`eri, vode}i egzekutori gospodara rata, zvezde folk muzike i njima sli~ni u svojstvu protagonista tre}e prvobitne akumulacije kapitala na na na~in. U vremenu sive ekonomije kontrast izme|u naduvane raskoi i crne nematine je jo izra`eniji. Vratimo se naoj anketi, da vidimo koliko se prole godine troio hleb na nasuni. Polaze}i od ~injenice da je struktura ishrane loija ukoliko je u njoj ve}i udeo skrobne hrane (hleb, ka{a, krompir itd.), hteli smo da saznamo da li je 1993. u odnosu na prethodne godine do{lo do pove}anja potro{nje hleba. Dobili smo slede}e odgovore: najvi{e ispitanika dnevno tro{i od do kg hleba (40,1%), zatim kg i vi{e (36,3%), 100 gr do kg (21,6%) i manje od 100 gr (2,1% ispitanika). Moglo bi se re}i da se samo oko jedne ~etvrtine na{ih sagovornika hrani prema prihvatljivim normativima, a to su ispitanici koji dnevno pojedu do kg hleba. Kada malo~as iznete rezultate uporedimo sa rezultatima istra`ivanja iz 1989/ 90. godine,19 pokazuje se da je 1993. godine do{lo do pove}anja potro{nje hleba, odnosno do pogor{anja strukture ishrane, i to je u kategoriji onih ispitanika koji dnevno pojedu preko kg hleba. Naime, takvih je 1990. bilo 26,6%. Udeo ispitanika koji tro{e od do kg hleba je isti kao i 1993. (oko 40%), dok je u~e{}e onih koji tro{e od 100 do 250 gr i manje od 100 gr hleba ne{to ve}e nego 1993. godine (26,1% i 6,9%).
19 Re~ je o istra`ivanju Drutvena struktura Jugoslavije, statisti~ka evidencija, Konzorcijum

Instituta drutvenih nauka Jugoslavije.

54

Sreten Vujovi}

Da bi se oskudna i jednoli~na ishrana u~inila podnoljivijom i raznovrsnijom, pobrinula se mata i snala`ljivost doma}ica i urednika kulinarskih rubrika u novinama. Izmiljeni su embargo i sankcije recepti, tj. recepti za jeftinu pripremu testa, kola~a, torti (sa jednim jajetom), sokova. Mnoga gradska doma}instva, koja to nisu radila od vremena posle Drugog svetskog rata, po~ela su da peku hleb kod ku}e, itd. Da, to su trivijalnosti, ali od njih se dobrim delom sastojao svakodnevni `ivot u kuhinji i za trpezom.

Stanovanje
Kod nas jo postoji stambena kriza koja se ispoljava u ~etiri osnovna me|usobno povezana vida: stambenoj oskudici, neprilago|enosti stambenih uslova individualnim i porodi~nim potrebama, nejednakosti stambenog polo`aja pripadnika pojedinih drutvenih slojeva i segregaciji po mestu stanovanja. Postavlja se pitanje da li je stambena kriza u ratnim godinama menjala oblik i stepen ispoljavanja. ta o tome ka`u rezultati naeg istra`ivanja? O stambenoj oskudici svedo~e podaci o podstanarima kojih, prema naoj anketi, ima 5%. Najve}i broj podstanara je me|u stru~njacima (11%) i NKV radnicima (8,4%), a nema ih me|u poljoprivrednicima i penzionerima. to se ti~e ispitanika koji stanuju kod roditelja, tu posle nezaposlenih ispitanika, kojih ima ~ak 60%, dolazi bezmalo tre}ina (30%) stru~njaka. Na nivou uzorka, vlasnika ku}a ima 46,7%, vlasnika stanova 21,4%, nosilaca stanarskog prava 4,2%, kod roditelja stanuje 22,4%, podstanara je 4,8%, a ostalih 0,6%. U ovakvoj strukturi stambenih statusa nalazi se najzna~ajnija promena stambene situacije u odnosu na predratni period (pre 1991. godine). U stambenoj oblasti je pobedio prudonizam. Naime, zbog privatizacije drutvenog stambenog fonda (otkupa stanova) bitno je smanjen broj nosilaca stanarskog prava. Otuda i osnovna promena u odnosu na rezultate ranijih sociolokih prou~avanja stanovanja koji su pokazivali da su rukovodioci i stru~njaci najzastupljeniji me|u nosiocima stanarskog prava. Takav stambeni status je bio svojevrsna privilegija, s obzirom na niske (neekonomske) stanarine, solidan kvalitet, pa i lokaciju stanova (odabrani delovi velikih i srednjih gradova). Ove privilegije su se na odre|en na~in odr`ale, jer su stanovi o kojima je re~, zbog inflacije, ali pre svega zbog ~uvanja interesa nosilaca stanarskog prava, otkupljivani gotovo u bescenje. Dolo je do diskontinuiteta u tipu svojine, ali do kontinuiteta u privilegijama. Trenutno, nosilaca stanarskog prava najvie ima me|u NKV radnicima (8,4%), dok ih je pre privatizacije bilo najmanje. Sada najmanje nosilaca stanarskog prava ima me|u srednjim i viim drutvenim slojevima (oko 3%). Uvid u sastav vlasnika stanova pokazuje da je najmanje NKV radnika (10%), a najvie stru~njaka i rukovodilaca (32% i 30%). Vlasnici ku}a su, prirodno, naj~e}e

Urbana svakodnevica devedesetih godina

55

poljoprivrednici, slede NKV radnici, rukovodioci, KV radnici i slu`benici (48%, 47%, 40% i 38%), a najmanje je stru~njaka (24%). Naravno, ku}e o kojima je re~, a to }e se kasnije videti, razli~itog su kvaliteta, odnosno opremljenosti. Pove}anje broja vlasnika stanova (homogenizacija drutvenih slojeva u pogledu imovinskopravnog stambenog statusa) otvorilo je mogu}nosti za prodaju stanova, za ~e}e zamene i davanje pod zakup privatnim preduzetnicima u razne svrhe ili, pak, za razvoj vlastitog privatnog preduzetnitva. Struktura stanova po sobnosti u SR Jugoslaviji je nepovoljna, jer u ukupnom stambenom fondu preovla|uju jednosobni i dvosobni stanovi (62,4%; Bilten br. 319, RZS, 1987). Po prose~noj stambenoj povrini i prose~nom broju soba u prednosti su ku}e u privatnoj svojini, dakle one koje prete`no koriste seljatvo i radnitvo. Prema naoj anketi, na selu ima 41% ~etvorosobnih i petosobnih ku}a, a u srednjim i velikim gradovima 18%. Me|utim, u pogledu stambenog fonda na selu, kao i na gradskoj periferiji, posebno u brojnim polulegalno i ilegalno podignutim ku}ama (svojevrsna siva ekonomija), treba skrenuti pa`nju na nekoliko ~injenica koje relativizuju ve}u sobnost i povrinu: seoske porodice i doma}instva su brojnija od gradskih (prema anketi: na selu ima 58,5% a u gradu 41,5% esto~lanih doma}instava), pored starih oronulih ku}a vlasnici imaju i koriste nove ku}e, a broj soba i povrina se ra~unaju i u jednim i u drugim, zbog na~ina `ivota, neke sobe (tzv. gostinske) retko se koriste ili se uopte ne koriste mada su ponekad, presti`a radi, opremljene skupocenim stilskim nametajem, postoje prazne ku}e koje ~ekaju povratnike iz inostranstva, a koji su zbog loe situacije u zemlji opet odgodili svoj povratak itd. Ali, ono to najvie umanjuje prednost stanova i ku}a na selu i u mnogim delovima gradske periferije jeste njihova znatno slabija opremljenost instalacijama i komunalnom infrastrukturom. Tako, prema naoj anketi, svaki peti poljoprivrednik (21%) nema kupatilo, dok su ostale socio-profesionalne grupacije u boljem polo`aju. Radi boljeg razumevanja naih podataka, navodimo nekoliko podataka zvani~ne statistike (Bilten br. 319, RZS, Beograd, 1987) o stambenoj situaciji u Srbiji sa pokrajinama (koji, dakle, uklju~uju i Kosovo): prose~na povr{ina stana 61 m, broj stanovnika na 1 sobu 1,42, prose~an broj soba po stanu 2,34, udeo dvosobnih stanova u ukupnom stambenom fondu 40,4%, udeo stanova bez kupatila 52,2%, udeo stanova bez WC-a sa ispiranjem 52,5% i udeo stanova bez centralnog grejanja 85,2%. Ovi podaci svedo~e o veoma niskom stambenom standardu u Srbiji u (bivim) jugoslovenskim razmerama, da ne pominjemo evropske, kako zapadne tako i isto~ne razmere. Uprkos iznetim kvantitativnim i kvalitativnim obele`jima stanovanja, pokazalo se, kao i u ranijim sli~nim sociolokim istra`ivanjima, da je velika ve}ina naih sagovornika (~ak 87,5%) zadovoljna vlastitim stambenim uslovima, ocenjuju}i da su oni zadovoljavaju}i, dobri i veoma dobri. Me|u onih 12,5% koji

56

Sreten Vujovi}

smatraju da su im stambeni uslovi loi naj~e}i su NKV radnici (23%), a najre|i stru~njaci (8%). Budu}i da je ve}ina stanovnitva stambeno pitanje reavala teko i sporo, bilo kakav krov nad glavom stvara zadovoljstvo i otupljuje kriti~ku svest o stvarnim stambenim uslovima. To je jedno od mogu}ih tuma~enja stambenog samozadovoljstva naih ispitanika. Analizu stambenih uslova dopunili smo pitanjem o vikend-ku}i, odnosno o dodatnom stanu koji je zavren ili je u izgradnji. Petnaest procenata naih ispitanika poseduje vikendicu ili dodatni stan. Me|u njima prednja~e stru~njaci (28%), a na za~elju su NKV radnici (6%). Od interesa za nau temu je da se pomene da su u sadanjim uslovima neregistrovano prihodovanje sa bata vikendaa, kao i neprijavljeno iznajmljivanje soba od vikendaa, raireniji vidovi sive ekonomije nego to je to ranije bio slu~aj. S obzirom na raspad SFRJ i prostornu distribuciju vikend-ku}a, interesovalo nas je koliko je me|u njihovim vlasnicima bilo onih koji su posedovali takvu ku}u izvan SRJ, a na podru~ju bive Jugoslavije. Pokazalo se da je re~ o jednoj petini vikendaa i da ih je najvie me|u stru~njacima. Vikendice izvan SRJ, uglavnom na hrvatskom primorju i u Dalmaciji, sruene su ili oduzete i privremeno naseljene. I to je jedna od posledica `estokog me|unacionalnog sukoba i gra|anskog rata. Imovinskopravni problemi u vezi sa vikendicama gra|ana SRJ u Hrvatskoj reava}e se kada do|e do stvarne normalizacije odnosa izme|u dve dr`ave. Verovatno }e se ostvariti odre|ena materijalna potra`ivanja ote}enih, ali je pitanje da li }e se ikad nadoknaditi moralna i emocionalna ulaganja u te vikendice. Problem izbeglica smo pre svega povezali sa stanovanjem, jer su izbeglice ve}inom smetene u ku}ama i stanovima gra|ana i seljana. Otuda }e o izbeglicama biti re~i u ovom odeljku. Jedna od najtragi~nijih posledica gra|anskog rata jesu 3.766.000 izbeglica i raseljenih lica na prostoriam bivih jugoslovenskih republika. Prema poslednjim podacima Visokog komesarijata UN, od tog broja u Hrvatskoj ima oko 532.000, u Srbiji oko 415.000, u Sloveniji 31.000, u Makedoniji 32.000 i u Crnoj Gori 33.000 izbeglica. Prema podacima Republi~kog komesarijata za izbeglice Srbije, od 415.000 izbeglica, koliko ih trenutno ima, iz BiH su 195.000, iz Hrvatske 186.000, iz Slovenije 37.000 i iz Makedonije 3.000.20 Ogromna ve}ina izbeglica (94,1% ili 391.000) u Srbiji smetena je u stanovima i ku}ama svojih ro|aka, prijatelja i drugih privatnih lica dobre volje, a 5,9% ili 24.000 u objektima kolektivnog smetaja.
20 Od ukupnog broja izbeglica u Srbiji na decu (od novoro|en~adi do 18 godina) otpada 42,1% ili 175.000. Dece bez roditeljskog staranja je 1.200, a me|u njima najvie je dece od tri do sedam godina 725, pa potom od sedam do 15 godina oko 20, preko 15 godina 350. Do sada je, ina~e, u izbeglitvu ro|eno oko 10.000 maliana. Za ove i druge podatke o izbeglicama vid. ~lanak: Mile Jankovi}, Bez doma, bez krova, Borba, 910. april 1994.

Urbana svakodnevica devedesetih godina

57

U naem uzorku bilo je 3,3% doma}instava koja su u trenutku anketiranja u svojim domovima imala izbeglice. Najvie izbeglica je bilo u doma}instvima stru~njaka (10,5%) i rukovodilaca (7,6%), a najmanje u domovima ni`ih drutvenih slojeva (oko 2%). Preko polovine doma}instava (56,4%), koja su primila izbeglice, dobija za to povremeno ili redovno pomo}. Mali broj izbeglica u ustanovama za kolektivni smetaj zna~i, s jedne strane, nepripremljenost i nedovoljnu organizovanost drutvenog sistema da reaguje na ovakve nepredvidljive i masovne pojave i, s druge strane, dodatnu i produ`enu spremnost naih porodica da amortizuju i reavaju posledice drutvene krize i besmislenog rata, tj. da budu glavni akteri socijalne pomo}i i zatite. Smatramo da ovoliki stepen solidarnosti ovdanjih porodica sa izbeglicama ima veze i sa jo uvek ~vrstim krvnosrodni~kim i primarnim vezama, odnosno patrijarhalnim vrednostima stanovnitva. Prvi prihvat izbeglica u domove srodnika, prijatelja i dotad nepoznatih dobro~initelja je u naoj sredini pojava koja je, izgleda, sama po sebi razumljiva. Sam izraz prvi prihvat govori o privremenosti, u svakom slu~aju o vremenskoj ograni~enosti izbegli~kog smetaja. Privremeno se, me|utim, u dosta slu~ajeva pretvara u relativno trajno, to za sobom povla~i stambenu teskobu, ugro`avanje privatnosti gostiju i doma}ina, kao i latentne i manifestne sukobe koji iz toga proizlaze. Naravno da se problem uslo`njava i zaotrava pove}anim trokovima stanovanja, ishrane, odevanja itd. Opta pauperizacija dovodi do toga da sirotinja sirotinji ne mo`e pomo}i. Iako se, zbog pomo}i Crvenog krsta i ostalih humanitarnih organizacija, ekonomska izdr`ljivost pomenutih porodica produ`ava, mnoge su na ivici emotivne izdr`ljivosti. Ovo se, naravno, jo vie odosi na same izbeglice. Ukazali smo na samo jedan vid izbegli~ke drame. Problem zapoljavanja izbeglica je tako|e veoma zaotren, i to naro~ito u situaciji masovne nezaposlenosti autohtonog stanovnitva. U Srbiji je me|u izbeglicama 1991. godine evidentirano 5.000 nezaposlenih osoba, odnosno osoba koje tra`e posao (Poarac, 1992: 115). Raspolo`ivi prostor nam ne dozvoljava da se vie bavimo izbeglicama. O~igledno je da su ovi nevoljnici, ne svojom krivicom, pogorali stambenu i uopte materijalnu situaciju u prou~avanoj sredini. Objektivnosti radi treba re}i da je zbog rata, pauperizacije i drugih nevolja, prili~an broj ljudi izbegao iz SRJ, ali je njih ipak manje nego to je prispelih izbeglica. S tim u vezi je i pitanje da li }e se, koliko }e se i kada }e se osobe koje pripadaju obema kategorijama izbeglica vratiti u svoje domove.

Opremljenost doma}instava poku}stvom

Broj, vrsta i kvalitet aparata za doma}instvo su va`an element materijalnog standarda. Njihovom upotrebom se lake podnosi sivilo i ponovljivost u

58

Sreten Vujovi}

svakodnevnom `ivotu koji naro~ito poga|aju `ene zbog jo uvek preovla|uju}e bioloke podele rada u obavljanju doma}ih poslova. Radi ocene materijalnog polo`aja, aparate i predmete za doma}instvo smo podelili na uobi~ajene (standardne) i luksuzne (dodatne). U uobi~ajene smo svrstali: mainu za pranje vea, zamrziva~ i televizor, a u luksuzne: mainu za pranje sudova, muzi~ki stub, ku}ni kompjuter, umetni~ke predmete (slike, nametaj i sli~no) i biblioteku sa vie od 100 knjiga. Boduju}i zastupljenost pojedinih aparata i predmeta u doma}instvu dobili smo trostepenu skalu: slaba, osrednja i dobra opremljenost doma}instava. Uo~ili smo da je u pogledu uobi~ajenih aparata i stvari opremljenost doma}instava u velikoj ve}ini slu~ajeva dobra. Kada se porede drutveni slojevi, pokazuje se da su uobi~ajenim sredstvima naj~e}e opremljeni rukovodioci (95%), a najre|e poljoprivrednici i NKV radnici (79%). to se ti~e stepena opremljenosti doma}instava luksuznim sredstvima, preovla|uju doma}instva koja su slabo opremljena (62%). Rang-lista pripadnika drutvenih slojeva koji su osrednje i dobro opremljeni luksuznim sredstvima izgleda ovako: stru~njaci (72%), rukovodioci (62,5%), slu`benici i tehni~ari (56%), KV radnici (36%), NKV radnici (21,5%) i poljoprivrednici (21%). Povezanost osrednje i dobre opremljenosti doma}instva sa slojnom pripadno}u, izra`ena koeficijentom kontingencije, kre}e se oko 0,35. Nema bitnih razlika u slojnom rasporedu uobi~ajenih i luksuznih stvari u odnosu na rezultate ranijih istra`ivanja. Re~ je o stvarima koje su ranije nabavljene i koje mogu da traju i po dve decenije. Tvrdimo da su ranije nabavljene, zato to je zanemarljiv broj ljudi, zbog ogromnih cena, bio u stanju da ih kupi 1993. godine, a ni 1994. nije naro~ito bolja situacija.

Posedovanje automobila
Preko polovine anketiranih doma}instava (53%) poseduje jedan automobil, a 4,4% doma}instava dva automobila. Me|u vlasnicima automobila naj~e}e su rukovodioci (74%), a najre|e penzioneri i NKV radnici (1,7% i 1,9%). Danas kod nas imati automobil, pored poznatih prednosti, zna~i i niz nepogodnosti, me|u kojima izdvajamo poja~an rizik od kra|a, i to uglavnom organizovanih kra|a luksuznih automobila, i ote`anu kupovinu benzina, kako zbog njegove nestaice (dugo i konfliktno ~ekanje u redovima) tako i s njom povezane skupo}e (verc i tome sli~no). Zbog ovog poslednjeg, kao indikator materijalnog statusa, interesovalo nas je koliko su vlasnici automobila prose~no mese~no troili benzina u tromese~nom periodu koji je prethodio po~etku naeg istra`ivanja. Rezultati pokazuju da znatan broj voza~a, gotovo jedna ~etvrtina (24%), nije potroio nijednu litru benzina, jedna petina je potroila 610 litara

Urbana svakodnevica devedesetih godina

59

benzina, njih 17% vie od 20 litara benzina, a onih koji su troili 15, 1115 i 16 20 litara benzina ima podjednako, oko 13%. Pomenute koli~ine utroenog benzina svedo~e o prore|enoj upotrebi kola (u slu~aju preke potrebe) i malim distancama koje se automobilom savla|uju. NKV i KV radnici su naj~e}i me|u vlasnicima automobila koji uopte nisu troili benzin (36%), a ostali slojevi su u tom pogledu izjedna~eni (oko 18%). Gotovo svaki vlasnik automobila bi mogao da ispri~a dugu i zamrenu pri~u o tome kako se dovijao da nabavi benzin i kako to jo uvek ~ini. vercerske pri~e o krijum~arenju i prodaji benzina u uslovima me|unarodne blokade su jo zanimljivije i napetije.

Akumulisani resursi
Zbog zbirne analize dobijenih rezultata, sa~inili smo posebne indekse za nekoliko dimenzija materijalngo standarda. Ovde }emo izlo`iti kakav je drutveni raspored (indeksa) akumulisanih resursa.21 Tabela 1. Indeks akumulisanih resursa i dru{tveni slojevi (u %)
veoma mali 10,0 11,6 9,3 21,5 31,8 9,6 22,1 19,7 17,4 mali 15,0 16,8 21,2 18,8 25,2 14,2 20,8 15,8 18,4 Resursi srednji 38,8 41,1 47,5 45,5 33,6 37,4 43,3 48,0 42,3 veliki 23,8 16,8 13,6 7,9 5,6 18,7 8,3 9,9 12,3 veoma veliki 12,5 13,7 8,5 6,3 3,7 20,1 5,4 6,6 9,7 N 80 95 118 191 107 219 240 152 1202

Slojevi rukovodioci stru~njaci slu`benici i tehni~ari KV radnici NKV radnici poljoprivrednici penzioneri nezaposleni Ukupno

21 Indeks akumulisanih resursa formiran je na osnovu podataka o stanovanju (povr{ina stana u m po ~lanu doma}instva, ukupna stambena povr{ina, lokacija stana, vikend-ku}a), zemljinom posedu u ha i opremljenosti doma}instva instalacijom i poku}stvom (kupatilo, WC sa ispiranjem, centralno grejanje, telefon i aparati za doma}instvo).

60

Sreten Vujovi}

Na nivou uzorka se pokazuje da najve}a grupacija ispitanika ima srednji obim resursa, zatim mali i, najzad, veoma mali. Povezanost izme|u indeksa akumulisanih resursa i pripadnosti drutvenom sloju je niska (koeficijent kontingencije iznosi 0,29), ali statisti~ki zna~ajna. Taj je nalaz u skladu s ranijim istra`iva~kim uvidima, prema kojima razlike izme|u materijalnog polo`aja drutvenih slojeva, izra`ene individualnim vlasnitvom, nisu bile drasti~ne (up. Popovi} i dr., 1991; Lazi}, 1994). Poto ovaj sinteti~ki pokazatelj govori o relacijama uspostavljenim pre aktuelnog zaotravanja krize, on je u skladu s naim o~ekivanjima. Iz tabele 1. se, tako|e, vidi da najbolje stoje poljoprivrednici i rukovodioci, a najgore NKV radnici, penzioneri i KV radnici. Taj neo~ekivani skok poljoprivrednika posledica je tehni~kog postupka kojim smo, zbog specifi~nih uslova `ivota u poslednje vreme, ja~e naglasili vrednost zemljinog poseda.

Potro{nja
U ovom odeljku analizira}emo potronju koja se odnosi na iri spektar potreba i na njihove me|uodnose. Nae istra`ivanje pokazuje ono to je velika ve}ina stanovnitva iskusila, uklju~uju}i i nas istra`iva~e, a to je da je tokom 1993, a naro~ito u drugoj polovini te godine, dolo do masovnog delimi~nog ili potpunog prestanka zadovoljavanja mnogih ranije uobi~ajenih potreba. Tako je, recimo, izme|u polovine i dve tre}ine ispitanika prestalo da troi novac na dnevne novine, nedeljnike, revije, ~asopise, bioskope, pozorita, koncerte i izlaske u kafanu. Skre}emo pa`nju da je re~ o ispitanicima koji su ranije kupovali novine, ili u bioskope i kafane itd. (tabela 5. u prilogu). Karakteristi~no je da se nai sagovornici najmanje odri~u onoga ~ega bi iz zdravstvenih razloga i trebalo: duvana i pi}a, to na svojevrstan na~in potvr|uje da su zla vremena. Ovom nalazu ide u prilog slede}i podatak i komentar. Od 1989. do 1991. godine jedino proizvodnja alkoholnih pi}a i duvanska industrija bele`e rast proizvodnje, to se sasvim uklapa u sliku krize koja razara Jugoslaviju i njene federalne jedinice (Poarac, 1992: 17). Podaci iz tabele 6. pokazuju da su se najmanje odricali stru~njaci, tj. srednja klasa, a najvie penzioneri, NKV i KV radnici. Rukovodioci su prepustili prvenstvo stru~njacima, a poljoprivrednici su se bolje plasirali od radnika. Kada se onima koji su potpuno prestali da kupuju novine i ~asopise, kao i da odlaze u bioskope i kafane, dodaju oni koji su smanjili trokove za te svrhe, onda dobijamo ogromnu ve}inu ispitanika (od 82,5% do 92,5%). Drugim re~ima, pokazuje se da pauperizacija obuhvata sve drutvene slojeve, ali ipak razli~itim intenzitetom tako da ne brie slojne razlike.

Urbana svakodnevica devedesetih godina

61

Kako izgleda struktura potronje (upotrebljena sredstva) prema anketi Saveznog zavoda za statistiku pokazuje tabela 6 (u prilogu). Ova tabela potvr|uje da se doma}instva u troenju svojih prihoda ponaaju po modelu zavisnosti izme|u veli~ine prihoda porodice i intenziteta potronje pojedinih dobara i kori}enja pojedinih usluga. Konkretnije, ova zavisnost pokazuje da je udeo izdataka za nabavku hrane u ukupnim rashodima utoliko ve}i, ukoliko je porodica siromanija, odnosno sa porastom prihoda smanjuje se udeo izdataka za ishranu, tako da je u u~e}u ovih trokova Engels jo davno video ta~no i pouzdano merilo za blagostanje ljudi (nav. pr. Berkovi}, 1981: 88). Dakle, od udela trokova ishrane, kao egzistencijalne potrebe prvog reda, zavisi intenzitet zadovoljenja drugih potreba. Smatra se da je izdvajanje tre}ine prihoda za ishranu (izdatak iz 1990. godine) uobi~ajeno za doma}instva srednje razvijenih zemalja kojima smo tada pripadali. Kada udeo izdataka za ishranu pre|e polovinu, ili vie od dve tre}ine prihoda, kao to to pokazuju podaci za 1993. (tabela 6), onda je doista re~ o svo|enju ljudskog `ivota na teko zadovoljavanje egzistencijalnih potreba prvog reda, odnosno o siromatvu i bedi. Poznato je da gladan ~ovek potiskuje i zaputa kulturno-rekreativne potrebe, odnosno potrebe samorealizacije. Ili, da parafraziramo D`ona Galbrajta (Galbraith): nijednog gladnog ~oveka, koji je istovremeno normalan i trezan, niko ne mo`e da nagovori da svoj poslednji dinar potroi za bilo ta osim da bi kupio hranu. Minimum egzistencije koji je predvidela Svetska banka (obavetenje iz juna 1993. godine) jeste dolar dnevno po ~lanu doma}instva. U socijalnom programu Instituta ekonomskih nauka iz Beograda taj minimum je sredinom prole godine u Srbiji iznosio 0,80 nema~kih maraka dnevno po ~lanu doma}instva. Marija Ratkovi}, saradnica pomenutog Instituta, smatra da poto su nae mogu}nosti male, imaju}i u vidu drutveni proizvod, minimum egzistencije je za 50 posto manji nego u svetu. On za sada obezbe|uje kupovinu hrane i pla}anje usluga i dela re`ije. Isklju~ena je nabavka maina za doma}instvo, ode}e i obu}e, iako to po svetskim standardima ulazi u minimum egzistencije (Ratkovi}, Gde je nama dolar dnevno?, Borba, 2. juni 1993: 13). Eto kako se i minimum egzistencije mo`e minimalizovati i, to je u prvi mah jo neobi~nije, dugo podnositi. Otuda nije ~udno to je u ovom narodu nastala izreka: Ne daj bo`e to se trpeti mo`e! Indeks potronje,22 kao sinteti~ki pokazatelj formiran za potrebe naeg istra`ivanja, pokazuje da na nivou uzorka preovla|uje mala (veoma mala i mala) potronja, zatim srednja i, na kraju, velika potronja (velika i veoma velika).
Indeks potronje je formiran na osnovu podataka o redovnim i dodatnim prihodima ispitanika i doma}instava u nema~kim markama i podataka vezanih za opskrbljivanje (ishrana, teko}e u podmirivanju egzistencijalnih potreba, nabavka goriva za automobil i na~in smetaja prilikom letovanja).
22

62 Tabela 2.

Sreten Vujovi}

Indeks potro{nje i dru{tveni slojevi (u %)

veoma mala 2,5 1,7 10,5 19,6 13,7 31,7 7,9 13,6 mala 36,3 25,3 41,5 44,5 52,3 33,3 44,2 30,9 39,0 Potronja srednja 43,8 46,3 34,7 31,4 19,6 32,0 17,9 41,4 31,4 velika 16,3 17,9 14,4 12,0 8,4 14,2 4,6 17,8 12,3 veoma velika 1,3 10,5 7,6 1,6 6,8 1,7 2,0 3,7 N 80 95 118 191 107 219 240 152 1202

Slojevi rukovodioci stru~njaci slu`benici i tehni~ari KV radnici NKV radnici poljoprivrednici penzioneri nezaposleni Ukupno

Povezanost indeksa potronje sa drutvenom slojevito}u je zna~ajna (koeficijent kontigencije iznosi 0,38). Pokazuje se da je ja~a povezanost drutvene slojevitosti sa indeksom potronje nego sa indeksom akumulisanih resursa (C=0,29). Ako, po pretpostavci, prvi indikator govori o aktuelnoj diferencijaciji, a drugi o ranijim razlikama u materijalnom standardu, onda je na nalaz suprotan rairenim o~ekivanjima o homogenizuju}em delovanju krize na drutvenu stratifikaciju. Prema ovom nalazu, ono to se doga|a nije samo izdvajanje uskog sloja bogatih, ve} i pove}anje razlika izme|u slojeva (zahvaljuju}i u prvom redu drasti~nijem osiromaenju stratifikacijski najni`ih grupa stanovnitva). Ali, o~igledno je i da je raslojavanje pra}eno izmenama u pre rata ustanovljenom poretku drutvene slojevitosti. U tom smislu stru~njaci su ugrozili primat rukovodilaca. S druge strane, poljoprivrednici su za razliku od njihovog polo`aja u vezi sa indeksom akumulisanih resursa ovde neto ispod stru~njaka i slu`benika i tehni~ara, ali su zadr`ali veoma visok rang.

Slobodno vreme
Ponaanje u tzv. slobodnom vremenu je jedan od bitnih vidova na~ina `ivota pojedinaca i drutvenih grupa. Hteli smo da saznamo da li postoje i kolike su razlike u provo|enju slobodnog vremena izme|u pripadnika pojedinih drutvenih slojeva i da li je, zbog svo|enja `ivota na puku borbu za opstanak, dolo do promena u ovom domenu. Pod slobodnim vremenom se obi~no podrazumeva skup neobaveznih aktivnosti, koje ne donose materijalnu nadoknadu, a koje ~ovek upra`njava prema svojim sklonostima, trenutnim `eljama i mogu}nostima. Prema Dimazdijeu

Urbana svakodnevica devedesetih godina

63

(Dumazedier) slobodno vreme ima tri osnovne funkcije: odmor, zabavu i razvoj li~nosti. Dokolica je najzna~ajniji segment slobodnog vremena. Ali, postoji i tzv. poluslobodno vreme, u koje spadaju razne druge obaveze izvan radnog vremena, koje imaju meovit i ambivalentan karakter: porodi~ne i drutvene obaveze. Re~ je o tre}im aktivnostima u kojima se pro`imaju pojedini segmenti slobodnog vremena, o problemu prerastanja dokolice u poluslobodno vreme ili neku obavezu. Imaju}i to na umu, mi smo 16 aktivnosti, navedenih u pitanju koje se odnosi na slobodno vreme, podelili na: pasivnu dokolicu (posete bioskopima, koncertima narodne, zabavne i sli~ne muzike, koncertima pop, rock i sli~ne muzike, pozoritima, izlo`bama, muzejima, koncertima ozbiljne muzike, ~itanje novina, sluanje radija i gledanje televizije), aktivnu dokolicu (pisanje, sviranje, slikanje i sli~no, lov i ribolov, sport i hobi) i obaveze poluslobodno vreme (ro|a~ke posete, prijateljske posete, odlazak u crkvu). Naa anketa je pokazala da postoji povezanost izme|u provo|enja pasivne dokolice i pripadnosti drutvenom sloju (koeficijent kontingencije 0,37). Rang pripadnika pojedinih slojeva koji upra`njavaju pasivnu dokolicu je slede}i: 51% nezaposlenih, 44% stru~njaka, 33% slu`benika i tehni~ara, 29% rukovodilaca, 15% penzionera, 14% KV radnika, 10% NKV radnika i 5% poljoprivrednika. U pore|enju sa rezultatima ranijih istra`ivanja ove vrste vidljivo je da je dolo do smanjenja broja izlazaka na mesta razonode kod svih drutvenih slojeva, kao i do smanjenja izdataka za obrazovanje i kulturu (videti tabelu 6). Ovakav trend istovremeno svedo~i o krizi u zadovoljavanju socijetalnih potreba, odnosno o prore|enosti neformalnog optenja, o krizi prijateljstva, dru`enja ili moralne gustine u Dirkemovom (Drkhaim) smislu re~i. Me|uljudski odnosi su postali segmentarniji, povrniji, bezli~niji. Porast broja sekundarnih grupa u vidu politi~kih stranaka i raznih udru`enja nije dovoljna drutvena nadoknada za krizu u `ivotu primarnih grupa. Svakom je znano, nezavisno od istra`ivanja, da je dolo do hla|enja, napetosti sukoba u mnogim dugo negovanim prijateljskim, ro|a~kim, i bra~nim vezama zbog razlika u politi~kim stavovima. I to je jedna od bolnijih pojava uklju~enih u drutvenu cenu tragi~nog raspleta krize u doju~eranjoj Jugoslaviji. Pasivna dokolica je bila i ostala preovla|uju}i vid provo|enja slobodnog vremena za sve drutvene slojeve. Zastupnika aktivne dokolice je znatno manje. Bezmalo dve tre}ine naih sagovornika ne upra`njava aktivnu dokolicu, 34% je upra`njava retko, a samo 5% ~esto. Me|u onima koji nikada ne upra`njavaju aktivnu dokolicu postoji slede}i redosled: 78% penzionera, 76% poljoprivrednika, 64% slu`benika i tehni~ara, 59% NKV radnika, 50% KV radnika, 47% nezaposlenih, 42% stru~njaka i 39% rukovodilaca. S druge strane, me|u onima koji su ~esto (12 puta nedeljno) protagonisti aktivne dokolice naj~e}e su

64

Sreten Vujovi}

rukovodioci i stru~njaci (14% i 12%), a najre|e su slu`benici i tehni~ari, NKV radnici i poljoprivrednici (od 3% do 4%). Mo`e se zaklju~iti da postoje razlike u stilu `ivota koje poti~u od razlika u upra`njavanju aktivne dokolice. Kada je re~ o obaveznim (poluslobodnim) aktivnostima, pokazuje se da ih 47% ispitanika ~esto obavlja, 45% retko, 4,1% nikada i 3,6% redovno. Nema zna~ajnih razlika me|u pripadnicima najve}eg broja drutvenih slojeva u pogledu ~estog ispunjavanja obaveznih aktivnosti. U vezi s prethodnom temom zanimalo nas je i da li se letovanje izvan mesta stalnog boravka, kao masovan i najdu`i vid godinjeg odmora koji se odavno ne smatra luksuzom, proredilo s obzirom na pad `ivotnog standarda i nesigurnost. Zato smo postavili pitanje: Da li je ispitanik, ili neki drugi ~lan doma}instva, u toku 1993. godine, bio negde na letovanju, i dobili odgovor da je to u~inilo njih 20%. U odnosu na rezultate prethodnih istra`ivanja nai rezultati su znatno nepovoljniji, jer pokazuju da velika ve}ina ispitanika nije ila na godinji odmor. Istra`ivanje u Srbiji 1974. godine je pokazalo da 36% ispitanika nije koristilo godinji odmor (Popovi} i dr., 1977: 166), a prema istra`ivanju iz 1988, tako|e u Srbiji, 40% ispitanika nije ilo na godinji odmor (Popovi} i dr., 1991: 258). Bila su to, to se letovanja ti~e, a i mnogih drugih stvari u vezi sa materijalnim standardom, ipak bolja vremena.

MILJENJA O @IVOTNOM STANDARDU

Ogromna ve}ina ispitanika (94%) smatra da se njihov `ivotni standard za poslednjih godinu dana pogorao. Preko dve tre}ine (69%) smatra da im se `ivotni standard veoma pogorao, a jedna ~etvrtina da je delimi~no loiji. Samo je oko 5% onih koji ocenjuju da im je standard ostao isti, zanemarljivo je malo onih ~iji je standard delimi~no ili mnogo bolji. Pore|enja radi, u sli~nom istra`ivanju u Srbiji, 1988. godine, 52,3% ispitanika je smatralo svoj materijalni standard nezadovoljavaju}im, 32,5% zadovoljavaju}im, a 26,5% veoma dobrim. Treba re}i da je ovo pore|enje uslovno zbog donekle razli~ito usmerenih pitanja. Rang pripadnika pojedinih drutvenih slojeva ~iji je standard, prema njihovoj izjavi, najvie opao je slede}i: 87% NKV radnika, 77% penzionera, 75% KV radnika, 72% rukovodilaca, 66% nezaposlenih, 64% stru~njaka te slu`benika i tehni~ara i 54% poljoprivrednika. Treba uo~iti da ovaj redosled ne odstupa zna~ajnije od tvrdih podataka koje smo dobili o materijalnom polo`aju pripadnika drutvenih slojeva. Prema malo~as pomenutom istra`ivanju, iz 1988. godine, naj~e}e su standardom bili nezadovoljni radnici (63,4%), srednji sloj (47,2%), poljoprivrednici i zanatlije (46,9%) i rukovodioci (37,2%). Rezultati nae ankete u izvesnoj meri pokazuju da onda kada se `ivot svede na brigu za zadovoljavanje egzistencijalne potrebe prvog reda, dolazi do izra`aja

Urbana svakodnevica devedesetih godina

65

stara istina da selo mo`e bez grada, a grad ne mo`e bez sela. Drugim re~ima, onaj kome je najdostupnija hrana neto bolje prolazi. Da je na selu neto podnoljivije stanje pokazuje podatak da 61% seljaka ocenuje da im je standard veoma opao, a to isto tvrdi 73% stanovnika grada. Oko 7% seljaka smatra da im je standard ostao isti, a tako misli 5% stanovnika grada. Interesovalo nas je, tako|e, koji su, po miljenju naih ispitanika, glavni uzroci pogoranja njihovog `ivotnog standarda. Odgovori su se podelili na tri osnovna me|usobno povezana uzroka: sankcije (37%), sadanja politika nae vlade (35%) i rat (18%). Oko 4% ispitanika smatra odgovornim nasle|e biveg komunisti~kog re`ima, a 6% ukazuje na razne uzroke kao to su: vlastito neslaganje, inflacije, pomo} Srbima van Srbije itd. Nismo pitali nae sagovornike zbog ~ega misle da su sankcije, politika nae vlade i rat glavni uzroci pogoranja njihovog standarda. Nismo ih pitali ta misle o uzrocima tih uzroka. Ne znamo ta misle o tome da li su sankcije nepravedne i ni~im izazvane, da li se njima posti`e ono to se navodno htelo posti}i. Nezavisno od odgovora na ova va`na pitanja, ~injenica je da sankcije, politika vlade i rat imaju sna`no dejstvo na siromaenje. Po naem miljenju, sankcije nisu prouzrokovale privrednu krizu, odnosno osiromaenje, ve} su je ubrzale, poja~ale i iskomplikovale. Ozbiljna ekonomska kriza je starija od sankcija, a njen osnovni generator se nalazi u prirodi sistema i u delovanju dr`ave. S druge strane, politika nae vlade po~etkom devedesetih godina, a to se mo`e re}i i za politike vlada nekoliko drugih republika bive Jugoslavije, u sutini je ratna, preskupa, nepromiljena i utopisti~ka. Logi~no je da prevelika drutvena cena takve politike ugro`ava ne samo nau sadanjost ve} i nau budu}nost. Sude}i po izbornom ponaanju naih gra|ana, ovakvo miljenje nije preovla|uju}e. Odgovori na pitanje o tome ta bi najvie moglo da doprinese poboljanju njihovog materijalnog polo`aja ukazuju na to da je najmanje u~e}e onih gra|ana koji nadu pola`u u li~nu inicijativu: svega 7%. Ovaj podatak svedo~i o ose}anju velike zavisnosti ljudi od unutranjih i spoljanjih makro~inilaca, tj. o pomanjkanju akcionog kapaciteta gra|ana, a kvalitetno zadovoljavanje osnovnih potreba je mogu}e posti}i samo ako postoji profesionalna i personalna autonomija. Najve}i broj gra|ana smatra da se njihov materijalni polo`aj mo`e poboljati ukidanjem sankcija UN (41%), zatim prestankom rata (32,4%) i, najzad, dolaskom opozicije na vlast (14%). * * * Privode}i kraju nau analizu, pokaza}emo ta smo dobili primenom indeksa materijalnog polo`aja kao zbirnog indeksa sa~injenog od indeksa akumulisanih resursa i indeksa potronje.

66 Tabela 3.

Sreten Vujovi}

Indeks materijalnog polo`aja i dru{tveni slojevi (u %)

Materijalni polo`aj

Slojevi rukovodioci stru~njaci slu`benici i tehni~ari KV radnici NKV radnici poljoprivrednici penzioneri nezaposleni

veoma nizak 7,5 5,3 7,6 10,2 30,8 11,4 29,6 14,5

nizak 33,8 31,6 41,5 49,2 48,6 32,9 43,8 38,2

srednji 27,5 23,2 22,0 18,3 11,2 17,8 13,3 21,7

visok 22,5 30,5 21,2 12,6 8,4 27,9 11,7 22,4

veoma visok 8,8 9,5 7,6 3,7 0,9 10,0 1,7 3,3

N 80 95 118 191 107 219 240 152

Ukupno

16,8

40,5

18,4

19,0

5,3

1202

Rezimiraju}i osnovne rezultate naeg istra`ivanja, zaklju~ujemo da je pauperizacija zahvatila ve}inu gra|ana, a da je oko jedne petine u stanju ozbiljne egzistencijalne ugro`enosti, tj. u bedi (ispitanici koji imaju velike teko}e da se prehrane i da zadovolje nekoliko drugih elementarnih potreba). Ali, masovna pauperizacija nije dovela do brisanja slojnih razlika, do i~ezavanja i utapanja srednje klase u najni`e drutvene slojeve. Za takvu vrstu slojne homogenizacije vremenski period nije bio dovoljno dug, sve rezerve za pre`ivljavanje jo nisu iscrpljene, samopomo} putem sive ekonomije ~ini svoje. Na delu je, dakle, pauperizacija uz socijalnu diferencijaciju. Umesto slojne homogenizacije, dolo je do promena, ta~nije pomeranja odre|enih drutenih slojeva pa se nova drutvena lestvica razlikuje donekle od one predratne: srednji slojevi se primi~u vrhu hijerarhije, rukovodioci su pali zbog materijalnog polo`aja ni`eg ealona ovog sloja koji je rasut po provinciji, dok je u Beogradu i drugim velikim gradovima koncentrisana njegova elita. Me|utim, kada se uzmu u obzir nouveaux riches, u smislu nove ekonomske elite koja ima otvorenu ili skrivenu podrku elite vlasti ili s njom ~ini personalnu uniju, onda postoje indicije da je ekonomska kriza probudila jaz izme|u luksuza manjine i apsolutnog i relativnog siromatva ve}ine gra|ana. Poljoprivrednici su do`iveli relativan materijalni uspon, jer je u situaciji `estoke krize najlake pre`iveti (pitanje ishrane i sl.) na samom izvoru naturalne potronje. Radnici, naro~ito nekvalifikovani, bili su i ostali na dnu, u zatvorenom krugu liavanja i nesigurnosti. Zbog dr`avne nebrige njima se najve}im delom pridru`uju penzioneri. Materijalni polo`aj nezaposlenih iz naeg uzorka, znatno bolji od o~ekivanog, mo`e se objasniti njihovom prete`no viom kolskom spremom te ~injenicom da im poma`u njihove isto tako obrazovanije, imu}nije

Urbana svakodnevica devedesetih godina

67

porodice, koje uz to imaju i razvijenije neformalne drutvene veze. Sve to je, u stvari, samo povoljna osnova za kakvo-takvo samosnala`enje nezaposlenih u okviru iroko rasprostranjene sive ekonomije. Za razumevanje materijalnog polo`aja slu`benika i tehni~ara od zna~aja je i karakter njihovih bra~nih veza. Naime, jedan deo pripadnika ovog sloja je u braku sa pripadnicima istog sloja, drugi deo je u braku sa radnicima, a tre}i sa stru~njacima. U tom smislu se i diferencira polo`aj njihovih doma}instava. Pauperizacija je, manje ili vie, zahvatila sve dimenzije materijalnog standarda i na~in `ivota. O odre|enoj homogenizaciji drutvenih slojeva mo`e se govoriti u vezi sa ose}anjem vlastitog siromatva, odnosno u vezi sa tzv. subjektivnim siromatvom. To ima drutveni zna~aj, jer ljudi, do izvesne mere, postupaju na osnovu vlastite definicije i predstave o sebi. Sna`no i masovno izra`eno ose}anje vlastitog siromatva i socijalne nesigurnosti (94% ispitanika smatra da im se `ivotni standard pogorao) ne ispoljava se u vidu artikulisanog suprotstavljanja onima koji su najodgovorniji za pauperizaciju, niti u vidu socijalnih pokreta iz domena potroa~kog sindikalizma, ve} se ograni~ava interiorizovano nezadovoljstvo ili gun|anje, ali se zato dobrim delom projektuje u nacionalizam jer su o~aj i zebnja od ekonomske krize uvek podsticali nacionalizam i traganje za `rtvenim jarcem (Moren). Homogenizacija drutvenih slojeva se o~itovala i u suprematiji privatnosvojinskog stambenog statusa gra|ana. Teorijski spor izme|u Engelsa i Prudona (prudonista) o stambenom stanju i kod nas se prakti~no reio u korist Prudona (Proudhon). Me|utim, izjedna~avanje stambenog statusa u imovinskopravnom smislu ne zna~i ukidanje privilegija i drutvenih nejednakosti u oblasti stanovanja. Slojna diferencijacija je izrazita u pogledu opremljenosti doma}instva luksuznim predmetima, posedovanja automobila, kupovine benzina i tome sli~no. Kada je re~ o ishrani, najbolje stoje poljoprivrednici, a najgore radnici i penzioneri. Znak ekonomske krize je ~injenica da su se pove}ale razlike u zadovoljavanju osnovnih potreba izme|u radnitva i srednjih i viih drutvenih slojeva, dok su razlike u zadovoljavanju sekundarnih potreba bile i ostale velike. Kakve su perspektive? Razloga za optimizam, na`alost, nema mnogo. Znaci po~etnog uspeha programa ekonomske i monetarne reforme, obnarodovane krajem januara 1994. godine, ne garantuju njen uspeh na du`i rok. Nema izgleda za skoro ukidanje sankcija UN, a teko je poverovati u opstanak i prosperitet samodovoljne i uz to razorene privrede na kraju XX veka. Pri~a o tome da smo dosadanjim efektima reforme umakli sankcijama podse}a na ulogu zeca u basni o trci kornja~e i zeca. Prognoze su crne. Centar za razvoj Saveznog ministarstva za nauku i tehnologiju procenjuje da }emo za osamnaest godina `iveti kao 1990. Od 1991. do 1994. godine SRJ je, prema istom izvoru, zbog sankcija i raspada bive

68

Sreten Vujovi}

Jugoslavije izgubila 45,117 milijardi, a do 2011. godine taj gubitak }e se uve}ati na ~ak 147,3 milijarde dolara. Do ovih brojki dolo se procenom gubitaka na osnovu neostvarenog drutvenog proizvoda (38,136 milijardi dolara), pla}anjem radnika na prinudnim odmorima (436 miliona) i usled vanekonomskog odliva (5,13 milijardi dolara). Vanekonomski odliv zna~i humanitarnu pomo} izbeglicama i stanovnitvu u Krajinama. I pod uslovom da ove brojke smatramo preteranim, skora budu}nost nam je daleko od svetle. Ako se i kada se `ivotni standard pobolja, ako za razumno vreme budemo `iveli normalno, odnosno kada ova kriza jednoga dana bude prolost, smatramo da }e mo}i da se ka`e: Same po sebi, materijalne teko}e i nestaica robe iroke potronje nisu bile zlo (pre su bile nevolja), ali su to postajale utoliko to su jasno proizlazile iz drugih karakteristika tog re`ima i bile tako re}i njegova znamenja (Todorov, 1994: 8).

UMESTO ZAKLJU^KA
Da bi se formulisao optiji, socioloki odgovor na pitanje o tome kakav je bio kvalitet svakodnevnog urbanog `ivota u prvoj polovini devedesetih godina i da li je, recimo, ispravnije govoriti o njegovom kvalitetu ni kvantitetu, kao polazite mo`e da poslu`i i ideja o optem drutvenom bilansu. Ovom idejom se daje celovita predstava o karakteru drutvenog sistema koji kroz svoje podsisteme uti~e i na gradski drutveni `ivot. U drutveni bilans, prema Vojinu Mili}u, ulaze slede}i elementi: 1. proizvodnost rada i podela `ivotnog vremena na vreme neophodno za pribavljanje sredstava za `ivot, fizi~ki odmor i slobodno vreme; 2. ukupni dohodak, na~in njegove raspodele i `ivotni nivo; 3. prose~no trajanje ljudskog veka i struktura bolesti; 4. rasprostranjenost i kvalitet obrazovanja; 5. intenzitet teorijske nau~no-istra`iva~ke delatnosti i tehni~ke primene nau~nih rezultata; 6. plodnost i drutvena rasprostranjenost umetni~kog stvaralatva i filozofske misli; 7. karakter drutvenih odnosa, meren stepenom drutvene udaljenosti izme|u pojedinih delova strukture i stepenom unutar drutvene napetosti; 8. karakter drutvenog odabiranja i vertikalne drutvene pokretljivosti; 9. obim i oblici prinudnih mera i unitavanja ljudi, materijalnih i kulturnih vrednosti; 10. rasprostranjenost drutveno-patolokih pojava (pauperizam, kriminal, nervne bolesti, samoubistva itd.); 11. stav pojedinaca prema drutvenom poretku i njihovo subjektivno ose}anje zadovoljnosti vlastitim drutvenim polo`ajem (Mili}, 1965: 271). Najve}i broj navedenih elemenata drutvenog bilansa smo obuhvatili opisom gradskih funkcija i analizom promena u materijalnom standardu i na~inu `ivota. Kada se uzmu u obzir materijalni standard raznih drutvenih slojeva, razvijenost dinami~kih snaga u drutvu, karakter drutvenih odnosa, rairenost socijalno devijantnih pojava, stepen ograni~enja ljudske spontanosti i unitavanja ljudi i plodova ljudskog rada, kao i subjektivne psiholoke posledice drutvenog `ivota

Urbana svakodnevica devedesetih godina

69

i polo`aja koji u njemu zauzimaju pojedinci, grupe i teritorijalni kolektiviteti, onda se mo`e zaklju~iti da posledice delovanja drutvenog poretka, uklju~uju}i i eti~ko-kulturne vrednosti na kojima se temelji (antibirokratska revolucija, populizam, etni~ki nacionalizam...), uspostavljenog od 1987. godine na ovamo, jesu negativne. Drugim re~ima, na drutveni bilans je u celini uzev negativan, a u mnogim svojim aspektima i pora`avaju}i. Sumorna urbana svakodnevica je sastavni deo takvog bilansa. Siromatvo postaje dominantno urbani fenomen (Poarac, 1995: 22). U vrednosnom smislu uskogrudi vrednosni etnocentrizam, odnosno etnonacionalizam ili ovinizam je preovla|uju}e idejno jezgro drutvenog poretka. To zna~i da je elita vlasti u sprezi sa najuticajnijim delom intelektualne elite u sutini odbacila svaki druk~iji pokuaj oblikovanja drutvenog `ivota ili pojedinih njegovih delova i svaku druk~iju tablicu vrednosti od one koja postoji u sopstvenoj kulturi. O izrazitom etnocentrizmu i poja~anoj me|uetni~koj distanci u analiziranom periodu dokumentovano svedo~e istra`ivanja Bore Kuzmanovi}a (Kuzmanovi}, 1994: 225244) i drugih autora. Multietni~ka koegzistencija i multikulturalizam se suprotstavljaju etni~koj ~istoti i segregacionizmu. Ali, postavlja se pitanje o kakvom je multikulturalizmu re~? S tim u vezi, vredno je, na kraju, zabele`iti gledite Agne Heler. Multikulturalizam je, kako pie Agne Heler, ideologija koja titi i promovie viestrukost kultura. Helerova razlikuje protektivni i ofanzivni multikulturalizam i daje prednost prvom. Protektivni multikulturalizam je ideologija koja brani svaku kulturu od diskriminacije, bilo da je sprovodi dr`ava ili drutvo. On brani pravo i mogu}nost javnog pokazivanja i izra`avanja svih grupa, brani kulture od asimilacionih pritisaka, a mo`e postati ofanzivan u slu~aju ispoljavanja ovinizma i rasizma. Naj~e}i argument protektivnog multikulturalizma jeste da viestrukost kultura jednu zemlju ~ini arolikijom, lepom i zanimljivijom (Heler, 1995: 76). Tamo gde postoji viestrukost etni~kih kultura multikulturalizam je ofanzivan ako protivre~i sam sebi, tj. ako zagovara secesiju i etni~ku ~istotu segregacionizam. Onda je to monokulturalizam, koji je komunitaran i neliberalan. Njegov slogan bi se, prema Helerovoj, mogao odrediti kao ono to je doputeno, to je obavezno. Opti stav koji defanzivni multikulturalizam `eli da stvori i u~vrsti me|u ~lanovima razli~itih kultura je da oni mogu istovremeno sa~uvati i negovati svoje korene, religiju, karakteristike porodi~nog `ivota i prijateljstva, svoju kuhinju, ponaanje, na~in na koji se ale i tako dalje, i da sve to ne treba shvatiti kao neto strano i razli~ito, ve} kao neto zanimljivo, privla~no i bogato. (...) Budu}nost moderniteta zavisi od mnogih stvari, ali izme|u ostalih tako|e i od sposobnosti kultura da sara|uju, da se uzajamno razumeju i da se do izvesnog stepena integriu (Heler, 1995: 77). Protektivni ili defanzivni multikulturalizam, doista, nudi odre|ene puteve prema ovim ciljevima.

70

Tabela 4. Dru{tveni slojevi prema strukturi ishrane (u %)

SLOJEVI Rukovodioci Strunjaci Slubenici i tehniari KV radnici NKV radnici Poljoprivrednici Penzioneri Nezaposleni Ukupno

1 18,8 20,0 20,3 14,1 11,2 27,4 7,1 13,2 16,1

2 22,5 28,4 22,0 17,8 5,6 16,0 5,0 22,4 16,0

MESO 3 42,5 36,8 44,9 44,0 36,4 29,2 30,4 44,1 37,4 5 2,5 4,2 3,4 14,1 20,6 9,1 30,0 5,9 12,1 4 7,5 2,1 3,4 2,1 4,7 0,5 3,8 0,0 2,9

4 13,8 10,5 9,3 17,8 26,2 18,3 27,5 14,5 18,5

STRUKTURA ISHRANE MLEKO I MLE^NI PROIZVODI 1 2 3 4 5 1 40,0 10,0 21,3 11,3 17,5 56,3 36,8 20,0 27,4 7,4 8,4 72,6 45,8 8,5 20,3 8,5 16,9 72,0 31,1 13,2 24,7 10,5 20,5 57,6 28,0 5,6 16,8 19,6 29,9 61,7 74,4 8,2 7,3 3,2 6,8 89,5 24,2 10,8 25,0 10,0 30,0 51,7 44,7 12,5 21,7 7,2 13,8 75,0 41,5 10,9 20,1 9,1 18,4 68,0 POVR]E 2 3 18,8 6,3 11,6 13,7 12,7 11,9 18,3 19,9 18,7 12,1 5,9 4,1 24,6 15,4 14,5 7,9 15,8 11,7

Sreten Vujovi}

1 svakodnevno; 2 4 do 6 dana nedeljno; 3 2 do 3 dana nedeljno; 4 jednom nedeljno; 5 re|e od jednom nedeljno.

Urbana svakodnevica devedesetih godina Tabela 5.

71

Pripadnici dru{tvenih slojeva koji su potpuno prestali da tro{e novac za zadovoljavanje odre|enih potreba (u %)

Slojevi

Cigarete

Pi}e

Dnevne novine 47 37 44 57 74 63 68

Nedeljnici Kozmeti~ka i ~asopisi sredstva 26 22 64 72 81 57 85 26 22 25 45 50 37 60

Bisokop, pozorite, koncerti 64 50 63 80 86 85 87

Izlazak u kafane 66 56 63 76 74 155 82

rukovodioci stru~njaci slu`benici i tehni~ari KV radnici NKV radnici poljoprivrednici penzioneri

18 14 11 20 27 19 36

27 21 27 36 43 14 50

nezaposleni

11

19

45

54

25

61

46

72

Tabela 6. Struktura potro{nje upotrebljena sredstva (prosek po ~lanu doma}instva) (u %)

Sreten Vujovi}

Upotrebljena sredstva Ishrana Pi}e Duvan i pribor za puenje Ode}a i obu}a Stanovanje Ogrev i osvetljenje Poku}stvo Higijena i nega zdravlja Obrazovanje, kultura i razonoda Saobra}aj i PTT usluge Ostala roba i usluge ^lanarine i sli~no Porezi i takse Gubici, pokloni, prilozi i sli~no Izdaci za stan-ku}u i imanje Otplata kredita i zajma Otplata kredita potroa~ki i drugi Vra}anje pozajmice tednja

1990. 100,0 34,6 3,8 2,1 8,3 1,9 7,2 4,1 3,2 4,6 8,0 3,2 0,3 1,3 0,5 4,1 1,4 1,2 0,2 11,4

CENTRALNA SRBIJA I tromese~je 1993. II tromese~je 1993. 100,0 100,0 47,0 50,2 4,2 4,4 3,7 3,3 8,2 8,6 0,9 1,6 6,7 4,2 0,9 1,2 5,1 6,7 2,0 1,7 5,6 4,7 1,9 1,1 0,2 0,3 0,8 0,9 0,0 0,0 3,7 1,9 0,2 0,0 0,0 0,0 0,4 0,0 9,0 9,3 1990. 100,0 31,7 3,4 1,9 8,0 2,3 6,8 4,0 3,0 4,3 7,2 2,7 0,3 1,8 0,7 4,3 2,4 2,2 0,2 15,2

VOJVODINA I tromese~je 1993. II tro 100,0 41,9 3,9 4,7 4,8 1,0 9,0 1,0 5,8 1,2 3,5 3,5 0,0 1,1 0,4 6,5 0,1 0,1 0,0 11,5

Izvor: Anketa o potronji doma}instva 1990, Raspolo`iva i upotrebljena sredstva procenti po ~lanu doma}instva, Statisti~ki bilten 1991, Beograd, str. 28. i 60. Podaci za prva dva tromese~ja 1993. dobijeni su od SZS.

Urbana svakodnevica devedesetih godina

73

Literatura:
1. Allardt, E. (1976), Dimension of Welfare in Comparative Scandinavian Staly, Acta sociologica, No 3. 2. Begovi}, B. (1992), Urbanisti~ko planiranje kao oblik dr`avne intervencije, Centar za ekonomske studije, Beograd. 3. Berkovi}, E. (1984), Mesto li~ne i zajedni~ke potronje u preobra`aju porodice, u: A. Mili} i dr. Doma}instvo, porodica i brak u Jugoslaviji, ISI FF, Beograd. 4. Bogdanovi}, M. (1991), Materijalni standard drutvenih slojeva, u: M. Popovi} i dr., Srbija krajem osamdesetih, ISI FF, Beograd. 5. Bol~i}, S. (1993), Sociologija i jugoslovenska svakodnevica po~etkom devedesetih, Socioloki pregled, 1-4, Beograd. 6. Bol~i}, S. (1994), Tegobe prelaza u preduzetni~ko drutvo, ISI FF, Beograd. 7. Bo`ovi}, G. (1993), Siva ekonomija i raspodela, Ekonomski trend, SZS, Beograd. 8. Braudel, F. (1992), Strukture svakidanjice materijalna civilizacija, ekonomija i kapitalizam od XV do XVII stolje}a, August Cesarec, Zagreb. 9. Volf, G. (1994), Za osamnaest godina `ive}emo kao 1990, Politika, 23. marta, Beograd. 10. Vujovi}, S. (1990), Ljudi i gradovi, Mediteran Budva, Filozofski fakultet Beograd, Beograd. 11. Vujovi}, S. (1991), Stanovanje i drutvene nejednakosti, u: M. Popovi} i dr., Srbija krajem osamdesetih, ISI FF, Beograd. 12. Vujovi}, S. (1994), Promene u materijalnom standardu i na~inu drutvenih slojeva, u: M. Lazi} i dr., Razaranje drutva, Filip Vinji}, Beograd. 13. Vujovi}, S. (1995), Urbano i stambeno pitanje u svetlu svojinskih promena, Lu~a, 1 2, Niki}; Dragi}evi} ei}, M. (1994), Neofolk kultura, IK Zorana Stojanovi}a, Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Novi Sad. 14. \ur|i}, Lj. (1995), Beograd by my mind, Rad, Beograd. 15. Encesberger, H. M. (1994), Gra|anski rat, Beogradski krug, Beograd. 16. @upanov, J., Zastave nove, odnosi stari, NIN, 7. april, Beograd. 17. Jankovi}, M. (1994), Bez doma, bez krova, Borba, br. 9697, Beograd. 18. Kuzmanovi}, B. (1994), Socijalna distanca prema pojedinim nacijama, u: M. Lazi} i dr., Razaranje drutva, Filip Vinji}, Beograd. 19. Castells, M. (1975), La question urbaine, Maspero, Paris. 20. Labus, M. (1993), Javni deficit, sankcije i tr`ite novca, Ekonomski trend, SZS, Beograd. 21. Lay, V. (1991), Kvalitet `ivota stanovnitva Hrvatske, Sociologija, 3, Beograd. 22. Lazi}, M. (1994), Sistem i slom, Filip Vinji}, Beograd. 23. Ledrut, R. (1968), La sociologie urbaine, PUF, Paris. 24. Lefebvre, H. (1968), La vie quotidienne dans le monde moderne, Gallimard, Paris. 25. Mandi}, S. (1986), Obezbe|enje stana kao ograni~enog dobra, Socioloki pregled, 3-4, Beograd. 26. Markovi}, P. (1995), Drutveni `ivot Beograda 19481965, doktorska disertacija, Filozofski fakultet, Beograd. 27. Mili}, V. (1965), Socioloki metod, Nolit, Beograd.

74

Sreten Vujovi}

28. Pei}, V. (1987), Drutveni slojevi i stil `ivota, u: M. Popovi} i dr, Drutveni slojevi i drutvena svest, IDN, Beograd. 29. Popovi}, M. (1995), Pravi problemi tek nastaju, Naa borba, 23, Beograd. 30. Poarac, A. i dr. (1992), Socijalni problemi Srbije siromatvo, nezaposlenost, socijalni transferi, IEN, Beograd. 31. Poarac, A. (1995), Urbana agonija, Vreme, 30. decembar, Beograd. 32. Prodanovi}, M. (1995), Razorni juri novih bogataa, Naa borba, 2627. avgust, Beograd. 33. Ratkovi}, M. (1993), Gde je nama dolar dnevno? Borba, 2. juna, Beograd. 34. Reichert, H.; Remond, I. D. (1980), Analyse sociale de la ville, Masson, Paris. 35. Seferagi}, D. (1985), Kvaliteta `ivota u novim stambenim naseljima, HSD, Zagreb. 36. Todorov, C. (1994), Mi i drugi, Biblioteka XX vek, posebno izdanje, Beograd. 37. Tompson. M. (1995), Proizvodnja rata, Medija centar, Beograd. 38. Ugrei}, D. (1994), Ameri~ki fikcionar, Plavi jaha~, Beograd. 39. French. R. A., Hamilton, I. F. E. (1979), The Socialist City, John Villy and Sons, London. 40. Haralambos, M. (1989), Uvod u sociologiju, Globus, Zagreb. 41. Heler, A. (1995), Lica multikulturalizma, Re~, 1112, Beograd. 42. ^olovi}, I. (1993), Bordel ratnika, Biblioteka XX vek, Beograd.

Urbana svakodnevica devedesetih godina

75

Vesna Bjegovi}, Sne`ana Simi}, Rajko Kosanovi}

MESTO DECENTRALIZACIJE U ZDRAVSTVENOJ POLITICI

U okviru mera reformi zdravstvene politike u ve}ini evropskih zemalja, a posebno u zemljama u tranziciji, pitanje decentralizacije zauzima klju~no mesto. Pod decentralizacijom, najoptije govore}i, podrazumevamo prenoenje ovla}enja i odgovornosti sa viih na ni`e organe vlasti. Prenoenje ovla}enja sa centralne administracije na organe u`ih i lokalnih zajednica ne zna~i ujedno i liavanje centralne administracije svih ovla}enja. Naprotiv, ona i dalje zadr`ava zna~ajne funkcije, kao to su legislativa, finansijska, regulatorna i ostale. Najva`niji ciljevi koji se ostvaruju decentralizacijom u oblasti zdravstva su slede}i (20): stimulisanje unapre|enja u pru`anju zdravstvene zatite, bolja alokacija resursa prema potrebama korisnika, smanjenje nejednakosti u zdravlju, uklju~ivanje zajednice u donoenje odluke o prioritetima, br`e i adekvatnije reagovanje na potrebe korisnika i dr. Decentralizacijom se otklanjaju sve one slabosti koje nu`no prate centralizaciju, kao to su: neefikasnost, sporost u prihvatanju promena i inovacija, sporost u reagovanju na faktore koji ugro`avaju zdravlje ljudi, podlo`nost politi~kim manipulacijama i brojne druge slabosti. Decentralizovane institucije imaju mnogo prednosti. Fleksibilnije su nego centralizovane institucije i efikasnije u identifikovanju problema i mogu}nosti za njihovo reavanje. Generiu vii moral i ve}u produktivnost. Tako|e, decentralizovana struktura podr`ava partnerstvo zdravstvenih politi~ara sa gra|anima i lokalnim grupama i na taj na~in uve}ava demokrati~nost pri donoenju politi~kih odluka u vezi sa zdravljem na lokalnom nivou. Uspena decentralizacija zahteva specifi~no drutveno i kulturno okru`enje. Pre svega, neophodni su lokalni administrativni i menad`erski kapaciteti, kao i spremnost da se prihvati nekoliko interpretacija istog problema.

76

V. Bjegovi}, S. Simi}, R. Kosanovi}

Pitanje decentralizacije veoma je slo`eno i prilikom njenog uvo|enja potrebno je na}i pravu meru. Svako preterivanje, u pogledu totalne centralizacije ili totalne decentralizacije, negativno deluje na valjano odvijanje procesa zdravstvene zatite. Iskustvo mnogih zemalja sa decentralizacijom pokazuje da odre|ene oblasti donoenja odluka ne bi trebalo decentralizovati, a to su (20): osnovni okvir zdravstvene politike, strategijsko odlu~ivanje o razvoju resursa zdravstvene zatite, regulacija u vezi sa javnom bezbedno}u, pla}anje, procena i analiza zdravstvenog stanja populacije i pru`anja zdravstvene zatite. Sadanje stanje zdravstvene politike u Republici Srbiji: ta dr`ava radi a ne bi trebalo, i ta dr`ava ne radi a trebalo bi? Prema pokazateljima zdravstvene politike koju zemlja vodi, stanje u Republici Srbiji ukazuje na to da postoji deklarativna saglasnost o dostizanju zdravlja za sve sa delimi~nim ugra|ivanjem u konstitutivna akta zemlje. Me|utim, kada se ima u vidu definicija zdravstvene politike, ne postoji serija akcija orijentisanih prema cilju koju bi trebalo da preduzimaju u~esnici sa autoritetom vlasti. Na ovo ukazuju drugi pokazatelji zdravstvene politike, me|u kojima su: alokacija resursa u zdravstvu, stepen jednakosti u distribuciji resursa i postojanje mehanizma za u~e}e zajednice u dostizanju zdravlja za sve. Pored naizgled velike proporcije nacionalnog dohotka koji se izdvaja za zdravstvenu zatitu i izuzetno male sume u apsolutnim iznosima (videti poglavlje o finansiranju), proporcija nacionalnog dohotka koji se izdvaja za aktivnosti povezane sa zdravljem (obrazovanje, stanovanje, vodosnabdevanje, nauka, kultura) apsolutno je nedovoljna (grafikon broj 1). Grafikon broj 1. Proporcija narodnog dohotka koji se tro{i na aktivnosti povezane sa zdravljem u Jugoslaviji 1997.
Socijalna za{tita 2.2% Kultura i umetnost 2.7% Obrazovanje 7.3%

Zdravstvena za{tita 11.9%

Ostalo 53.6%

Ostale vanprivredne delatnosti 20.0%

Izvor: Savezni zavod za statistiku, Statisti~ki godinjak Jugoslavije 1998, Beograd, 1999, strana 157.

Mesto decentralizacije u zdravstvenoj politici

77

Pokazatelji stepena jednakosti u distribuciji resursa u zdravstvu, kao to su trokovi za zdravstvenu zatitu po stanovniku i odnos bolni~kih kreveta, lekara i drugih zdravstvenih radnika prema broju stanovnika, pokazuju velike neujedna~enosti po geografskim oblastima. Primera radi, u centralnoj Srbiji na 384 stanovnika dolazi jedan lekar, ali me|u teritorijama u samoj centralnoj Srbiji ovaj odnos varira i do preko dva puta (grafikon broj 2). Zajednica nije uklju~ena u donoenje odluka o zdravlju i zdravstvenoj zatiti i pored formalnog zalaganja za takav koncept, jer ne postoje mehanizmi koji omogu}avaju svim ljudima da izraze svoje zahteve i potrebe za zdravstvenom zatitom. Tako|e, ne postoji uspena komunikacija izme|u razli~itih organizacionih nivoa i odeljenja zdravstvenog i drugih relevantnih sektora, to ukazuje na manjkavosti upravlja~kog procesa kojim se podr`ava strategija zdravlja za sve. Grafikon broj 2.

Izvor: Savezni zavod za statistiku, Statisti~ki godinjak Jugoslavije 1998, Beograd, 1999, izra~unato iz podataka na stranama 446448. i 455457.

78

V. Bjegovi}, S. Simi}, R. Kosanovi}

Jedna od karakteristika sistema zdravstvene zatite u Republici Srbiji jeste njegova izrazita centralizacija. Proces centralizacije zapo~et je donoenjem Zakona o zdravstvenoj zatiti i Zakona o zdravstvenom osiguranju 1992. godine, a do kraja je doveden Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zatiti iz 1996. godine (25, 26). Ova centralizacija, bez obzira na to ~ime je motivisana, predstavlja ne samo nepotrebnu ve} i tetnu meru. Pravna situacija u ovoj oblasti regulie da je vlada osniva~ svih zdravstvenih ustanova u Republici, osim zanemarljivo malog broja zdravstvenih ustanova ~iji su osniva~i druga pravna i fizi~ka lica i koje, po pravilu, nisu uklju~ene u obavljanje zdravstvene delatnosti kao javne slu`be. Tako|e, vlada odnosno ministarstvo nadle`no za poslove zdravlja imenuje i razreava direktore i zamenike direktora i ~lanove upravnih i nadzornih odbora svih zdravstvenih ustanova i daje saglasnost na njihove statute i kolektivne ugovore. Ovome treba dodati i to da ministarstvo nadle`no za poslove zdravlja kontrolie zakonitost rada i stru~nost rada u svim zdravstvenim ustanovama. Sve to, uz ina~e neospornu regulativnu funkciju republi~kih organa, ~ini da danas u ovoj oblasti postoji potpuna centralizacija na nivou republike. Takva centralizacija ima viestruke negativne posledice. Pre svega, nije mogu}e iz jednog centra efikasno i dobro raditi sa velikim brojem ustanova na teritoriji cele Republike (prema Uredbi o planu mre`e zdravstvenih ustanova, u Republici Srbiji nalazi se 291 zdravstvena ustanova) (27). Osim toga, takvo opredeljenje Zakona ostavlja lokalne zajednice (optine i gradove) bez ikakvih ovla}enja, pa samim tim i bez ikakvog uticaja na zdravstvene ustanove na njihovom podru~ju, za ~iji su rad i poslovanje gra|ani izuzetno zainteresovani. Takvo opredeljenje nespojivo je sa zalaganjem da primarna zdravstvena zatita postane osnov celokupnog sistema, da se uklju~i lokalna zajednica u odlu~ivanje o svim aspektima unapre|enja zdravlja i da se stimulie njeno u~estvovanje. Istina, navedenim zakonskim izmenama utvr|eno je da optina prati zdravstveno stanje stanovnitva na svom podru~ju i stara se o unapre|ivanju uslova kojima se doprinosi o~uvanju i unapre|enju zdravlja gra|ana u optini. Me|utim, takvo ovla}enje optine, bez ikakvih instrumenata za stvarni uticaj na organizaciju i rad zdravstvenih ustanova na svom podru~ju, svodi se na puku proklamaciju, bez realnog zna~aja. Nepotrebna centralizacija zdravstvene delatnosti jedan je od najve}ih nedostataka va`e}eg Zakona o zdravstvenoj zatiti. Ukoliko je cilj te centralizacije bio da se ostvari ve}i uticaj republi~kih organa na organizaciju, rad i poslovanje zdravstvenih ustanova, to se moglo posti}i merama nadzora i kontrole a ne razvla}ivanjem organa lokalne zajednice. Kako je tekao pomenuti proces razvla}enja ukratko se mo`e opisati na primeru grada Beograda. Analizira}emo tri perioda.

Mesto decentralizacije u zdravstvenoj politici

79

U periodu do 1992. godine, odnosno do donoenja va`e}eg Zakona o zdravstvenoj zatiti, nadle`nosti Skuptine grada Beograda, odnosno njenog Sekretarijata za zdravstvo, bile su utvr|ene tada va`e}im Zakonom o zdravstvenoj zatiti, Statutom grada Beograda i Odlukom o funkcijama i organizaciji gradskih organa (28). Sekretarijat za zdravstvo u ovom periodu imao je veoma iroka ovla}enja: imao je osniva~ka prava za sve zdravstvene ustanove koje su se nalazile na teritoriji grada (56 ustanova); nadzirao je stru~ni rad svih zdravstvenih ustanova u Beogradu; obavljao je upravni nadzor nad svim zdravstvenim ustanovama, uklju~uju}i i inspekcijski nadzor; utvr|ivao je potovanje propisa u pogledu gra|evinsko-tehni~kih uslova, kadrova i opreme za rad zdravstvenih ustanova. U navedenim poslovima Sekretarijat za zdravstvo je sara|ivao sa tadanjim republi~kim organima koji su i u ovom periodu bili zadu`eni za reavanje pitanja iz oblasti finansiranja, organizovanja i kreiranja politike razvoja zdravstvene slu`be. Uticaj grada na pomenute aktivnosti republi~kih organa bio je znatan. Drugi period nastaje donoenjem va`e}eg Zakona o zdravstvenoj zatiti, koji je stupio na snagu 1. aprila 1992. godine (25). Nadle`nosti grada se stupanjem na snagu ovog Zakona, u oblasti zdravstva, znatno su`avaju i njih ~ine: osniva~ka prava koje grad (Beograd) ima za 34 ustanove od ukupno 55 njih (osniva~ka prava podrazumevaju: imenovanje i razreavanje organa zdravstvenih ustanova, davanje saglasnosti na statute i kolektivne ugovore i obavljanje ostalih aktivnosti u skladu sa Zakonom o javnim slu`bama); utvr|ivanje potovanja propisanih uslova kada su u pitanju kadrovi, oprema, prostor ustanove u dr`avnoj svojini i zdravstvene ustanove i drugi oblici obavljanja zdravstvene delatnosti u privatnoj svojini. Na nivou republike centralizuju se sve ostale nadle`nosti, slabi saradnja sa republi~kim organima, a svi napori da se gradu vrate nadle`nosti ostaju bez rezultata. Donoenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zatiti, maja 1996. godine, po~inje tre}i period, koji i danas traje (25). Sva dotadanja ovla}enja grada u oblasti zdravstva preneta su na republi~ke organe. Gradu jedino ostaje da prati zdravstveno stanje stanovnika na svom podru~ju i obezbe|uje sredstva za pregled umrlih lica i stru~no utvr|ivanje vremena i uzroka smrti za lica umrla van zdravstvene ustanove. Interesantno je da se promene koje je doneo Zakon o zdravstvenoj zatiti 1992. godine, a posebno njegove izmene iz 1996. godine, ozna~avaju kao prva faza sprovo|enja reforme u zdravstvu i zdravstvenom osiguranju u Republici

80

V. Bjegovi}, S. Simi}, R. Kosanovi}

(29). Tako|e, kao jedna od faza aktuelne reforme sistema zdravstvene zatite, po~etkom 2000. godine, usvojeno je 35 ciljeva zdravstvene politike u Srbiji do 2010. godine (30). Me|utim, pored naro~ito velikog broja ambicioznih ciljeva za predstoje}i desetogodinji period, u ovom dokumentu nisu precizno odre|eni resursi za njihovo dostizanje. O~ito je da, za sada, ne postoji namera Republike da u vezi sa nadle`nostima u oblasti zdravstvene zatite bilo ta izmeni. Najbolji dokaz za ovu tvrdnju verovatno je krajem prole godine usvojen Zakon o lokalnoj samoupravi (31). U ovom Zakonu na nadle`nosti optine u oblasti zdravstva odnosi se jedan ~lan, koji je doslovno prepisan ~lan 15b Zakona o zdravstvenoj zatiti (25). Pored navedenog, postoje oblasti koje bi dr`ava trebalo da pokriva, a ne pokriva ih. Tako se ne nadzire stru~ni rad zdravstvenih ustanova i ne kontrolie se finansijsko poslovanje zdravstvenog osiguranja i zdravstvenih ustanova. Umesto da sama vodi jedinstvenu politiku nabavke skupe medicinske opreme, dr`ava je tu zna~ajnu funkciju prepustila direktorima zdravstvenih ustanova.

PREPORUKE ZA PROMENU ZDRAVSTVENE POLITIKE

Preporuke za promenu zdravstvene politike u procesu reforme sistema zdravstvene zatite u Republici Srbiji odnose se na: redefinisanje uloga dr`ave i ministarstva zdravlja, decentralizaciju na svim nivoima, regulisanje procesa privatizacije (razra|eno u poglavlju o privatizaciji), odr`ivo finansiranje sistema zdravstvene zatite (razra|eno u poglavlju o finansiranju), primena savremenog menad`menta na sistemskom i institucionalnom nivou (razra|uje se i u poglavlju o menad`mentu u zdravstvenom osiguravanju), razvoj zdravstvenog informacionog sistema kao podrke menad`mentu u sistemu zdravstvene zatite (razra|eno u posebnom poglavlju), edukaciju menad`era u zdravstvenom sistemu.

REDEFINISANJE ULOGA DR@AVE I MINISTARSTVA ZDRAVLJA

Dr`ava i njeni organi treba da imaju va`nu ulogu u sistemu zdravstvene zatite, me|utim, znatno druga~iju od one koju imaju danas i primerenu ulogama koje isti organi imaju u drugim modernim zemljama. U reformisanom sistemu zdravstvene zatite u Republici Srbiji dr`ava, preko svog resornog ministarstva zdravlja, mora biti anga`ovana bar u slede}im oblastima:

Mesto decentralizacije u zdravstvenoj politici

81

Donoenje dokumenta na nivou Vlade o javno-zdravstvenoj politici, odnosno o politici koja vodi ka zdravlju. Ovakav dokument trebalo bi da postavi zdravlje visoko na listu prioriteta u zemlji i da tra`i preduzimanje konkretnih aktivnosti u tom pravcu uz primenu pristupa promocije zdravlja. Ove mere ne uklju~uju samo zdravstveni sektor ve} su obavezuju}e za sve segmente zajednice koji mogu doprineti zdravlju, ali ga i ugroziti. Tako|e je neophodno preciziranje uloga nevladinih organizacija koje se direktno i indirektno bave promocijom zdravlja, a mogu da pru`e znatnu podrku vladinim institucijama u sveobuhvatnim intervencijama vaspitanja za zdravlje. Donoenje dokumenta na nivou ministarstva za zdravlje o zdravlju nacije u kome se definiu prioriteti u zdravstvenom sistemu u oblasti same zdravstvene zatite, ali i organizacionih formi. Ovakav dokument trebalo bi da je u saglasnosti sa navedenim dokumentima evropske zdravstvene politike, koji su strategijska osnova za formulisanje specifi~nijih ciljeva na osnovu dokaza iz istra`ivanja zdravstvenih potreba, finansiranja i funkcionisanja celokupne zdravstvene slu`be u naoj sredini. Specifi~ni ciljevi moraju imati zadat rok, njihovo dostizanje mora biti fleksibilan proces u kojem se promena testira lokalno ili u pilot okru`enjima pre nego to se proire na celu zemlju (32). Regulativno-zakonodavna uloga. Pored niza regulativa i zakona koji su obaveza dr`ave, posebno je va`no regulisati privatni sektor zdravstvene zatite u pogledu definisanja aktivne privatizacije (vidite poglavlje o privatizaciji). Strategijsko planiranje usmereno na realizaciju definisanih ciljeva zdravstvene politike, posebno na obezbe|ivanje zajam~enih prava gra|ana i opteg interesa u zdravstvenoj zatiti. Iniciranje i finansiranje programa zdravstvene zatite od strategijskog zna~aja (zatita dece, planiranje porodice, programi promocije zdravlja, spre~avanje irenja nekih bolesti, kako infektivnih tako i hroni~nih, zdravstvena zatita neosiguranih lica, kapitalne investicije). Osnivanje zdravstvenih ustanova koje se bave zdravstvenom zatitom na tercijarnom nivou i pravom koja iz toga proizlaze. Kontrolna uloga koja podrazumeva niz zadataka razli~itog nivoa i zna~aja. Pored ve} poznatog nadzora i kontrole zakonitosti rada zdravstvenog osiguranja, zdravstvenih ustanova u svim oblicima vlasnitva, potrebno je uspostaviti nadzor nad kvalitetom rada, mehanizme za akreditaciju zdravstvenih ustanova, kako dr`avnih tako i privatnih, zatim pojedinaca u njima, kako generalno tako i za pojedina~ne usluge. Zna~ajno je uvo|enje mehanizama za procenu i uvo|enje novih tehnologija (health technology assessment), kao i kontrole kori}enja visokospecijalizovane zdravstvene zatite (utilization review). Definisanje strategije za razvoj zdravstvenog informacionog sistema i njegova izgradnja (vidi poglavlje o zdravstvenim informacionim sistemima).

82

V. Bjegovi}, S. Simi}, R. Kosanovi}

Iniciranje strategijskih istra`ivanja od interesa za donoenje odluka u zdravstvenoj politici. Osnivanje Nacionalnog saveta za zdravstvo, kao nezavisnog stru~nosavetodavnog tela za pitanja iz oblasti zdravstvene zatite koje ~ine eksperti istaknuti stru~njaci iz odre|enih oblasti.

OBEZBE\IVANJE PROCESA DECENTRALIZACIJE NA SVIM NIVOIMA

Posebno mesto u reformi sistema zdravstvene zatite u Republici Srbiji zauzima decentralizacija. Zalaganje za primarnu zdravstvenu zatitu kao osnovu celokupnog sistema zdravstvene zatite, nu`no name}e obavezu da se znatan deo ovla}enja prenese sa centralnih na lokalne organe vlasti. U decentralizovanom sistemu, optina i grad u oblasti zdravstvene zatite treba da: Prate zdravstveno stanje stanovnitva na svojoj teritoriji i s tim u vezi predla`u i preduzimaju potrebne mere. Donose i sprovode programe za unapre|enje zdravlja stanovnitva na svojoj teritoriji koji nisu obuhva}eni odgovaraju}im republi~kim programom. Obezbe|uju sprovo|enje higijensko-epidemioloke, zdravstveno-statisti~ke i socijalno-medicinske delatnosti na svojoj teritoriji koje nisu obuhva}ene odgovaraju}im republi~kim programima. Donose i sprovode programe zadataka za o~uvanje zdrave `ivotne sredine koji nisu obuhva}eni odgovaraju}im republi~kim programom. Osnivaju zdravstvene ustanove ~ijom se delatno}u obezbe|uje ostvarivanje zakonom utvr|enih prava gra|ana u oblasti zdravstvene zatite (dom zdravlja, apoteka, zavod za zatitu zdravlja i bolnica). Utvr|uju ispunjenost propisanih uslova za po~etak rada i obavljanje zdravstvene delatnosti u pogledu kadrova, opreme, prostora, zdravstvenih ustanova u dr`avnoj svojini ~iji su osniva~i i zdravstvenih ustanova i drugih oblika obavljanja zdravstvene delatnosti u privatnoj svojini. Pored nadzora nad zakonito}u rada, obavljaju spoljnu proveru kvaliteta zdravstvene zatite koja se pru`a u saradnji sa nadle`nim republi~kim organom i komorama. Obezbe|uju sredstva u svojim bud`etima za navedene i druge namene u sistemu zdravstvene zatite. Optini, odnosno gradu, na navedeni na~in bila bi vra}ena znatna ovla}enja u oblasti zdravstvene zatite, koja su im oduzeta va`e}im zakonodavstvom. Ovakav oblik decentralizacije, uklju~uju}i i onu koja je predlo`ena u poglavlju o finansiranju sistema, u velikoj meri bi doprineo stalnom unapre|enju kvaliteta zdravstvene zatite.

Mesto decentralizacije u zdravstvenoj politici

83

PRIMENA SAVREMENOG MENAD@MENTA NA SISTEMSKOM I INSTITUCIONALNOM NIVOU

Zdravstvena politika podrazumeva kako odre|ivanje filozofije menad`menta na sistemskom i institucionalnom nivou tako i primenu menad`menta u implementaciji reformskih zahvata. Tako|e, danas je u mnogim evropskim zemljama nezamislivo da su u procesu odlu~ivanja u zdravstvenoj politici anga`ovani pojedinci koji ne pokazuju odgovornost i profesionalne menad`erske vetine. U sistemu menad`menta u procesu reforme izuzetno je va`no da se ne ponavljaju greke pravljene u dosadanjim reformama zemalja centralne i isto~ne Evrope. Naj~e}e su se ove greke odnosile na prenebregavanje potrebe za kvalifikovanim i efikasnim upravljanjem, kao i na anga`ovanje inosstranih eksperata koji naj~e}e nisu imali dovoljno znanja o lokalnim okru`enjima, socioekonomskim i politi~kim sistemima ovih zemalja. Me|utim, kao dobra strana, prepoznato je partnerstvo sa visokorazvijenim zemljama u smislu dugoro~ne podrke u programima edukacije edukatora za menad`ment i organizacioni razvoj (33). Po`eljno je da se savremeni i sistemski i institucionalni menad`ment u Republici Srbiji, u uslovima stalnih promena u okru`enju, naro~ito u procesu reformi, zasnivaju na filozofijama menad`menta prema ciljevima i menad`menta totalnog kvaliteta. Menad`ment prema ciljevima, ~iji je koncept uveo Peter Drucker jo pedesetih godina dvadesetog veka prvo u industrijskim preduze}ima, danas ~esto nalazi primenu u sistemu zdravstvene zatite. To je proces u kojem i nadre|eni i podre|eni zajedno identifikuju opte ciljeve, definiu}i polje odgovornosti za dostizanje o~ekivanih rezultata, kao i kriterijume na osnovu kojih se prati i procenjuje individualni doprinos u dostizanju ciljeva (34). Dostizanje definisanih ciljeva centralni je proces svakog menad`menta. Generalni ciljevi zdravstvene politike u procesu reforme treba da se oslanjaju na obavezuju}e dokumente me|unarodne zdravstvene politike, a postavljanje specifi~nih ciljeva mora da se zasniva na dokazima iz naeg zdravstvenog sistema i odvija korak po korak u definisanju prioriteta. Neosporno je da na sistemskom nivou u ovom procesu moraju da u~estvuju sve zainteresovane grupe, a naro~ito javnost, jer se time pove}avaju spremnost, motivacija i zalaganje za uvo|enje promena (34). Na institucionalnom nivou, ciljevi mogu imati ogroman uticaj na participaciju zaposlenih u menad`mentu, to je neobi~no va`no za uspeh reforme. Ciljevi institucije trebalo bi da favorizuju znanje, javnu zdravstvenu orijentaciju i kvalitet rada, to bi podstaklo ve}u participaciju i ve}u odgovornost lekara u procesu menad`menta. Glavne karakteristike ovog procesa su:

84

V. Bjegovi}, S. Simi}, R. Kosanovi}

Rukovodilac i zaposleni razumeju glavne obaveze i odgovornosti zaposlenih i obostrano se sla`u sa njima. Zaposleni postavljaju kratkoro~ne i ponekad dugoro~ne ciljeve u izvo|enju posla zajedno sa menad`erom koji obezbe|uje da ovi ciljevi budu u skladu sa ciljevima organizacije. Rukovodilac i zaposleni sla`u se oko kriterijuma za merenje i evaluiranje dostignutih rezultata. Menad`eri i zaposleni periodi~no procenjuju napredovanje u dostizanju ciljeva i menjaju ih ukoliko to doga|aji zahtevaju. Menad`er ima aktivnu ulogu u svim mehanizmima koordinacije i obezbe|uje resurse neophodne za postizanje ciljeva. Procena se sastoji od merenja rezultata rada i identifikovanja dostignutih ciljeva vremenski i prema prethodno odre|enim kriterijumima. Slede}i va`an instrument novog sistema zdravstvene zatite jeste menad`ment totalnog kvaliteta princip poslovanja koji kao osnovne karakteristike ima efektivnost, efikasnost i ispravno reagovanje na potrebe klijenata. Podrazumeva aktivno uklju~ivanje svih zaposlenih u organizaciji u proces poboljanja poslovanja. Sutina menad`menta totalnog kvaliteta je ostvarivanje vrsne poslovnosti i organizovanosti (35). Priroda upravljanja kvalitetom kao i mehanizmi za uvo|enje programa menad`menta totalnog kvaliteta (sinonim je pojam stalno unapre|enje kvaliteta) u sistem zdravstvene zatite zbog svoje slo`enosti znatno se razlikuju od onih koji se sre}u u drugim poslovnim i industrijskim oblastima (36). Same zdravstvene ustanove poznate su u teoriji menad`menta kao najkompleksnije, sa najkompleksnijim menad`mentom, a moderna bolnica je na vrhu liste kompleksnosti (37). Prisutna je trostruka raspodela mo}i odgovornosti i ovla}enja (upravni odbor, direktor i lekari), ekstenzivna diferencijacija i specijalizacija radnih aktivnosti je o~igledna, a radne zadatke obavlja veliki broj u~esnika razli~itih stepena obrazovanja, uve`banosti i funkcija. Stoga, osnovna karakteristika menad`menta totalnog kvaliteta u sistemu zdravstvene zatite jeste da ima sistem, odnosno instituciju, kao osnovnu jedinicu analize i da naglaava unapre|enje kvaliteta fokusiranjem na prevenciju, a ne na korekciju loeg kvaliteta, potom na korisnike zdravstvenih usluga, na sistem i njegove procese, kao i na organizacionu kulturu (38). Na ovaj na~in unapre|uje se i kvalitet i produktivnost, dok se trokovi smanjuju. Na nacionalnom nivou menad`ment totalnog kvaliteta fokusira se na merenje performansi i stalno unapre|enje kvaliteta celokupne zdravstvene zatite (23). Ovo podrazumeva postavljanje nacionalnih ciljeva performanse u odnosu na izabrane specifi~ne oblasti kvaliteta, ustanovljavanje minimalnih standarda za

Mesto decentralizacije u zdravstvenoj politici

85

pristupa~nost i kvalitet, podrku istra`ivanjima, proceni tehnologija i razvoju alata za merenje rezultata, evaluaciju delovanja reforme na kvalitet zdravstvene zatite, godinje izvetavanje o performansama sistema zdravstvene zatite, preporuke za godinje promene mera kvaliteta i ustanovljavanje petogodinjih lista prioriteta i kori}enje nacionalne mre`e regionalnih centara za dobijanje podataka u vezi sa kvalitetom zdravstvene zatite. Nacionalni program unapre|enja kvaliteta trebalo bi da nadgleda savetodavno telo na nivou ministarstva zdravlja. Glavni procesi u okviru menad`menta totalnog kvaliteta na institucionalnom nivou su (39): Transormisanje organizacione kulture tako da je ona potpuno usmerena na korisnika i njegovu satisfakciju. Podsticanje zaposlenih na svim nivoima da unapre|uju organizacioni proces. Integrisanje sistema i metoda podrke radi motivisanja i nagra|ivanja zaposlenih na osnovu kvaliteta i produktivnosti njihovog rada. Anga`ovanje sistemskih i institucionalnih menad`era na kulturalnoj transformaciji, decentralizaciji u donoenju odluka, podsticanju zaposlenih i sistemskom pristupu rukovo|enju organizacionim promenama. Tako, na primer, bolnica koja ima program menad`menta totalnog kvaliteta postavlja specifi~ne ciljeve kvaliteta, bira prioritetne oblasti (projekte) za unapre|enje kvaliteta, unosi u opis posla svakog zaposlenog podatke o aktivnostima na unapre|enju kvaliteta, planira vreme za tu aktivnost, obezbe|uje neophodne resurse (finansijske i druge) kao i edukaciju za ~lanove tima koji }e formalno biti uklju~eni u aktivnosti na unapre|enju kvaliteta. U ovom procesu sve se vie govori o menad`erima kvaliteta u zdravstvenom sistemu i zdravstvenim ustanovama, a me|u klju~nim faktorima koji karakteriu menad`era kvaliteta isti~u se: sposobnost da motiviu, prona|u optimalnu podsticajnu strukturu, kreiraju poverenje, delegiraju i decentralizuju. Va`na je `elja da se uva`e zahtevi korisnika zdravstvenih usluga, da se sasluaju saradnici, kao i ose}anje za suptilne dimenzije me|uljudskih odnosa. Menad`er ima va`nu ulogu i kao kreator imid`a i vizije u programu menad`menta totalnog kvaliteta (40). Menad`ment treba da bude katalizator procesa stalnog unapre|enja kvaliteta, a kvalitet deo vrednosti koje stvaraju svi zaposleni u sistemu zdravstvene zatite. Rezultati su va`ni, ali osnovni naglasak je na analizi procesa i njegovom unapre|enju (41). Razli~ite barijere u organizacionoj strukturi zdravstvenog sistema moraju da se prevazi|u da bi program menad`menta totalnog kvaliteta bio efikasan. Jedna od primarnih je reavanje postoje}eg konflikta izme|u menad`menta i profesionalne autonomije (34). Lekari, sa svojom profesionalnom autonomijom, imaju va`nu ulogu s obzirom na to da su odgovorni za bazi~nu delatnost ustanove

86

V. Bjegovi}, S. Simi}, R. Kosanovi}

pru`anje zdravstvenih usluga i za ve}inu odluka koje stvaraju trokove. Lekari uz privilegiju medicinskog znanja imaju najve}u organizacionu snagu, jer priroda njihove profesije podrazumeva polje ire od klini~ke dijagnoze i tretmana pa oni te`e neograni~enoj vlasti nad ekonomskim i socijalnim aspektima svoga posla, pored vlasti nad klini~kim aspektima dijagnoze i tretmana. Me|utim, kako naj~e}e nisu zainteresovani za poslove institucije izvan domena njihove profesije, lekari doprinose organizacionim slabostima. Uprkos visokom obrazovanju iz oblasti medicine, ve}ina lekara zna veoma malo o stvarnom radnom okru`enju, jer ve}inu radnog vremena provode u radu sa pacijentom ili u sopstvenom usavravanju. O ovoj pojavi se govori kao o fenomenu razdvajanja profesionalne autonomije i interesa institucije koji ometa ne samo program menad`menta totalnog kvaliteta ve} i program reforme (36). Potencijalna polja konflikta su (42): Odgovornost model klini~ke profesije stavlja naglasak na pojedinca, model menad`menta totalnog kvaliteta na proces. Vo|enje model klini~ke profesije podrazumeva aktivnosti u zatiti pacijenta koje obavlja profesionalac, a model menad`menta totalnog kvaliteta lekara uklju~uje u procese menad`erskog odlu~ivanja i reavanje problema kvaliteta, dok je inicijativa na menad`mentu. Autonomija i odgovornost model klini~ke profesije uklju~uje potpunu autonomiju i odgovornost lekara za svoj rad, a model menad`menta totalnog kvaliteta odgovornost lekara i za proces i za rezultat zatite, ali uz potovanje finansijskih ograni~enja. Bez obzira na navedena ograni~enja, prihvatanje modela menad`menta totalnog kvaliteta izazov je za sve profesionalce da razmiljaju o kvalitetu, da vrednuju i reguliu svoj rad i zatite svoju profesionalnu autonomiju. Lekari lako usvajaju ovaj model ukoliko menad`ment obezbedi neophodne podatke i kada se od lekara tra`i da se koncentriu na klini~ke aktivnosti. Primena filozofije menad`menta promena u procesu implementacije reformi na svim nivoima u Republici Srbiji neizostavna je, budu}i da se o~ekuje otpor svih onih koje promene najvie poga|aju (lekari i rukovodioci pojedina~nih zdravstvenih ustanova), a bez ~ije saglasnosti i u~estvovanja sutinskih promena i ne mo`e biti. Menad`ment promena je proces koji obezbe|uje efikasno funkcionisanje ustanove u uslovima uvo|enja promena (43). Za efikasan menad`ment promena neophodno je temeljno planiranje, potpuna komunikacija, ube|ivanje zaposlenih u vrednost i korist predlo`ene promene, uklju~ivanje zaposlenih u ove procese kad god je to mogu}e i pra}enje izvo|enja promene. Klju~ni faktori za uspeh promene su: Motivacija postojanje klju~nih razloga da se menja postoje}a nezadovoljavaju}a situacija.

Mesto decentralizacije u zdravstvenoj politici

87

Vizija jasna i prakti~na predstava `eljenog budu}eg stanja. Slede}i koraci razumevanje svih sukcesivnih koraka potrebnih za napredovanje u dostizanju vizije. Sva tri faktora su neophodna i potrebno je da se me|usobno multipliciraju da bi se desile promene: promena = motivacija x vizija x slede}i koraci U svakom menad`mentu promena, kao grupnom procesu, mora se naro~ito voditi ra~una o otporu svih aktera uklju~enih u promene koji se javlja kao poricanje da je promena uopte potrebna, kao pasivan otpor neuklju~ivanjem u aktivnosti i kao aktivan otpor tamo gde postoji konkretno anga`ovanje na blokiranju uvo|enja promene (44). U naoj situaciji mo`e se ra~unati sa svim oblicima otpora promenama. Stoga je neobi~no va`no da se prioriteti postave to jasnije i svima predo~e, kao i da se ima u vidu da su sve rane reakcije, pozitivne ili negativne, dobar znak. Glavni na~ini uklju~ivanja zaposlenih su: informisanje (razlozi za promene, kuda promena vodi, kako }e se dosti}i promena uloga zapolsenih), sopstveno planiranje aktivnosti i pokazivanje empatije i podrke rukovodilaca. Klju~ne aktivnosti za efikasan menad`ment promena prikazane su u Tabeli 1. Tabela 1. Aktivnosti klju~ne za efikasan menad`ment promena

UKLJU^IVANJE ZAPOSLENIH Povezivanje promene sa potrebama zaposlenih. Dozvoljavanje sopstvenog planiranja aktivnosti. Primena zaposlenih za zadatke koji im se dodeljuju. Primena zaposlenih da ovladaju stresom. Prihvatanje otpora kao znaka li~ne borbe, ne opozicije promenama. Proslavanjanje progresa. VO\ENJE Ustanovljavanje jasne vizije `eljenog budu}eg stanja. Omogu}avanje menad`erima da budu model uloge. Regulisanje sistema prepoznavanja i nagra|ivanja. Pretvaranje procesa promene u timski napor. Obezbe|ivanje teku}eg, otvorenog, dvosmernog protoka informacija. STRATEGIJE PODRKE PROMENI Izgradnja partnerstva u kojem se nalaze klju~ne osobe. Odr`avanje podrke pridobijenih sponzora.

88

V. Bjegovi}, S. Simi}, R. Kosanovi} Te`nja za malim ranim uspehom. Fokusiranje napora tamo gde je najefikasnije. U~vr}ivanje promene neutralisanjem prikrivenih protivnika.

MENAD@MENT PROJEKTA Dodeljivanje odgovornosti u procesu. Razvoj plana koji obuhvata i ljudske i tehni~ke resurse. Ustanovljavanje strukture za vo|enje i podrku procesu. Ustanovljavanje pouzdanih sistema zamerenje, pra}enje, povratne informacije i u~enje. Izvor: Hutton D., Managing Purposeful Change (cited 1998, decembar 23). Available from URL: http:/www.dhutton.com/change.html Kad se ima u vidu da }e u slu~aju reforme sistema zdravstvene zatite u Republici Srbiji u pojedinim slu~ajevima morati da se smanje odre|eni kapaciteti, potrebna je posebno opreznost u ovom specijalnom slu~aju promene u literaturi poznatijem kao redukcija (34,45). Osnovne aktivnosti redukcije su slede}e (45): redukcija osoblja (otputanje, osipanje, transfer), organizaciono restrukturiranje (eliminacija), redukcija tehni~kih kapaciteta (brojkreveta, operativnih sala, prodaja opreme), promena namene (bolesni~ka soba za poliklini~ku ambulantu). Problemi koje su udru`eni sa redukcijom jesu gubitak kredibiliteta rukovodioca, uve}anje politikantstva i borbi izme|u menad`era razli~itih nivoa za pozicije u redukovanoj organizaciji i pad motivacije i pove}anje dobrovoljnih otkaza. Mogu}a reenja u ovakvim situacijama jesu eliminisanje dvosmislenosti koje redukcija stvara me|u zaposlenima i ja~anje komunikacije rukovodilaca sa zaposlenima.

EDUKACIJA MENAD@ERA ZA NOVI SISTEM ZDRAVSTVENE ZA[TITE

Reformi sistema zdravstvene zatite u Republici Srbiji, naro~ito decentralizacijom i fleksibilno}u menad`menta, ve}om autonomijom za davaoce zdravstvenih usluga i uvo|enjem aktivne privatizacije, naglaava potrebu za edukovanim menad`erima koji }e biti daleko sofisticiraniji nego to je to bio slu~aj prilikom rukovo|enja hijerarhijskim administrativnim sistemom u prolosti (15). Tako|e, odgovornost za prepoznavanje potreba za zdravljem u specifi~noj populaciji i njihovo zadovoljavanje na ni`im referalnim nivoima zahteva od

Mesto decentralizacije u zdravstvenoj politici

89

menad`era i edukaciju u oblasti javnog zdravstva, uklju~uju}i epidemiologiju. Oni bi trebalo da poznaju metodologiju procene zdravstvenog stanja, programiranja za zdravlje i tehnike monitoringa i evaluacije. Menad`eri u zdravstvu sada moraju da vladaju kako vetinama strategijskog menad`menta tako i vetinama rukovo|enja pojedina~nim institucijama. Istovremeno, smatra se da i svi drugi profesionalci u zdravstvu moraju biti edukovani da vode, pregovaraju i komuniciraju (15). Uve}anje kapaciteta menad`menta zahteva ne samo inicijalnu akciju, ve} srednjoro~ne i dugoro~ne projekte edukacije (33): Inicijalna i hitna edukacija menad`era podrazumeva osposobljavanje za rukovo|enje institucijama u kompleksnom periodu tranzicije (naro~ito glavnih rukovodilaca ustanova). Kratki kursevi treba da obezbede savladavanje vetina iz slede}ih oblasti: koncepti menad`menta, strategijski i operativni menad`ment, finansijski menad`ment i ra~unovodstvo, menad`ment informacija, menad`ment u me|uljudskim odnosima i konfliktima i menad`ment promena. U srednjoro~nom projektu edukacije neophodno je obezbediti kontinuirane programe edukacije za sve postoje}e i potencijalne rukovodioce u sistemu zdravstvene zatite. U dugoro~nom projektu potrebno je ustanoviti formalne programe edukacije koji podsti~u koncept profesionalizma i menad`menta visokog kvaliteta u okviru postdiplomskih magistarskih studija iz menad`menta u zdravstvenom sistemu na univerzitetskom nivou. Posebna potreba postoji da se podstakne razvoj menad`erskih aktivnosti koji se zasniva na radnom mestu rukovodioca, a ne u u~ionici. Za potrebe edukacije mogu se koristiti bogata iskustva Evropskog udru`enja za menad`ment u zdravstvu (European Health Care Management Association EHMA), koje je ve} pru`alo sli~nu pomo} evropskim zemljama u tranziciji. Preporuke ovog udru`enja odnose se pre svega na razvoj edukacije za menad`ment u javnom zdravstvu kao menad`ment u svim resursima u okviru javnih fondova, a usmerenih na unapre|enje zdravlja populacije (46). Vetine koje se sti~u u okviru ove edukacije odnose se na kreiranje i rukovo|enje promenama koje vode unapre|enju zdravlja, vetine razgovaranja i sluanja korisnika zdravstvene zatite, razvoj informacionog sistema koji podsti~e oblast javnog zdravstva integriu}i epidemioloke podatke i podatke iz sociolokih istra`ivanja, primenu marketinga, razvoj organizacionih formi i menad`ment projekta. Radi postizanja potpune efikasnosti, menad`eri javnog zdravstva treba da vladaju specijalnim tehni~kim i optim menad`erskim vetinama. Izazovi koje name}e novo javno zdravstvo zahtevaju takav pristup u edukaciji menad`era koji naglaava dinami~ke dimenzije organizacije koju u~i i menad`menta promena (47). Principi menad`menta koji poti~u iz konvencionalne birokratije u sistemu zdravstvene zatite vie nisu ni relevantni ni odgovaraju}i ukoliko su to ikada i bili.

90

V. Bjegovi}, S. Simi}, R. Kosanovi}

Literatura:
1. Schulpher M.J., Watt i, Gafni A., Shared decision making in a publicly funded health care system, BMJ 1999; 319: 725726. 2. Holst E., Comparative Analyses of Health Policy, Belgrade, SANU 1999. 3. Letica S., Zdravstvena politike u doba krize, Evropsko iskustvo kao jugoslovenska perspektiva, Zagreb, Naprijed 1989, p. 916. 4. Foltz A. M., The policy process, In: Janovsky K, ed. Health policy and system development, Geneva, World Health Organization 1996. p. 207224. 5. Wiewora-Pilecka D., Management of Health Politics in Poland (cited: 1999, November 14). Available from URL: http//www.atm.com.pl/~danapil/hpolpol.htm. 6. Nutbeam D., Health Promotion Glossary, Health Promotion International 1998, 14(4): 34964. 7. Lee P. R., Silver G. A., Benjamin A. E., Health Policy and Politics for Health, In: Last J. M., Wallace R. B., ed. Public Health and Preventive Medicine, 13th ed. Norwalk, Connecticut, Appleton and Lange 1992, p. 116572. 8. Jonovsky K., Cassels A., Health policy and systems research: Issues, Methods, Priorites, In: Janovsky K, ed. Health policy and system development, Geneva, World Health organization, 1996. p. 1123. 9. Gabbay J., Our healthier nation, BMJ 1998, 316: 487488. 10.WHO, Terminology for the European Health Policy Conference, A Glossary with equivalents in French, German and Russian, Copenhagen, Regional Office for Europe, 1994. 11. Boissoneau R., Health Care Organization and Development, Rockville, Maryland: And Aspen Publication, 1986. p. 343. 12. Barr N., Economic Theory and the Welfare State: A Survey and Reinterpretation Welfare State Programme, Discussion Paper No 54. London, London School of Economics and political Science 1990. 13. McKee M., Fulop N., On target form health? Health targets may be valuable, but context is all important, BMJ 2000, 320: 327328. 14. WHO, Targets or health for all, Targets in support of the European regional strategy for health for all, Copenhagen, WHO Regional Office for Europe 1986. 15. WHO, Health 21, The health for all policy framework for the WHO European Region, European Health for All Series No. 6. Copenhagen, World Health Organization, Regional Office for Europe 1999. 16. Chrvala C.A., Bulger R.J., ed., Leading Health Indicators for Healthy People 2010. Final Report, Washington, Institute of Medicine, Division of Health Promotion and Disease Prevention, National Academy Press, 1999. 17. European Foundation for the Improvement of Living and Working Conditions, The Health Sector in the European Community 1992 and beyond, Discussion Paper. Doublin, Ireland, Loughlinstown House, Shankill, Co. 1991. 18. Van Herten L.M., Van de Water HPA, New global health for all targets, BMJ 1999, 319: 700703.

Mesto decentralizacije u zdravstvenoj politici

91

19. Fulop N., Elston J., Hensher M., McKee M., Walters R., Evaluation of the implementation of the Health of the Nation, In: Department of Health, ed: The health of the nation a policy assessed, London, Stationery Office, 1998. 20. WHO Regional Office for Europe, Reform Strategies (cited 1997, December 2). Available from URL: http://www.who.dk/hcs/chap 02.htm. 21. Richards T., New EU health commissioner airs his priorities, BMJ 1999, 319:662. 22. European Health Forum Gastein, Health Policy in the Year 2000 Global Challenges and European Answers, Issues in European Health Policy 1999; May. 23. The White House Domestic Policy Council, The President's Health Security Plan, New York, Times Books, Random House 1993. p. 5259. 24. Institute for Health Sector Development, Health Sector Reform: Separating Public Financing from Provision of Services (cited 1999, December 12). Available from URL: http://www.ihsd.org/ online/img001.htm 25. Zakon o zdravstvenoj zatiti, Slu`beni glasnik Republike Srbije, brojevi 17/1992, 50/ 1992, 52/1993 i 25/1996. 26. Zakon o zdravstvenom osiguranju, Slu`beni glasnik Republike Srbije, brojevi 18/ 1992, 26/1993, 25/1996, 46/1998 i 54/1999. 27. Uredba o planu mre`e zdravstvenih ustanova, Slu`beni glasnik Republike Srbije, brojevi 13/1997, 58/1997, 31/1998, 1/1999 i 37/1999. 28. Zakon o zdravstvenoj zatiti, Slu`beni glasnik Republike Srbije, broj 4/1990. 29. Prvulovi} M., Mii} I., \or|evi} @., Strategija Ministarstva za zdravlje na unapre|ivanju zdravstvene zatite, Novi Sad, Pravo teorija i praksa, 1999, p. 710. 30. Institut za zatitu zdravlja Srbije Milan Jovanovi} Batut, Ciljevi i mere zdravstvene politike u Srbiji do 2010. godine, Program aktivnosti za ostvarivanje ciljeva zdravstvene politike u Srbiji do 2010. godine, Beograd, Institut za zatitu zdravlja Srbije 2000. 31. Zakon o lokalnoj samoupravi, Slu`beni glasnik Republike Srbije, broj 49/1999. 32. WHO, The Process of Implementing Reforms (cited 1997, May 5). Available from URL: http://www.who.dk/hcs/chap03.htm. 33. Guntert B. J., Berman P. C., Management Training in Health Service Organization in Central and Eastern Europe (C.E.E.), in: Chytil M. K., Eimeren W. V., Flagle Ch. D., ed. Fifth Int. Conf. On System Science in Health Care, Prague, Ommnipress Publishing 1992, p. 144042. 34. Rakics J. S., Longest B. B., Darr J. K., Managing Health Services Organizations, 3rd ed. Baltimore, Maryland, Health Professions Press 1993. p. 407438. 35. International Organization for Standardization, ISO 9004 Quality Management and Quality System Elements Guidelines, Geneva, ISO 1991. 36. Moss F., Garside P., The importance of quality: sharing responsibility for improving patient care, in: Simpson J., Smith R., ed., Management for Doctors, London, BMJ Publishing Group, p. 152163. 37. Drucker P., Managing for the future, The 1990s and beyond, New York, Triman Talley Books/Dutton, p. 100108. 38. Berwick D., Health services research and quality of care, Medical care 1989, 27(8): 763771.

92

V. Bjegovi}, S. Simi}, R. Kosanovi}

39. De Geyndt W., Managing the Quality of Health care in developing Countries, World Bank Technical paper, 1995, 258: 1730. 40. Borgenhammar E., Quality of management in the health care system, Quality Assurance in Health Care, 1990, 2(3/4): 297307. 41. Casalou R. F., Total quality management in the health care system, Hospital & Health Services Administration, 1991, 36: 135. 42. McLaughlin C. P., Kaluzny A. D., Total quality management in health, Making work, Health Care Management Review, 1990, 15: 714. 43. Hutton D., Managing Purposeful Change (cited 1998, decembar 23). Available from URL: http://www.dhutton.com/change/change.html. 44. Hirshfield R., Strategies for Managing Change (cited 1999, December 10). Available from URL: http://huntergroup.com/thg/art/art10.htm. 45. Cameron K. S., Sutton R. I., Whetten D. A., Readings in organizational decline, Cambridge, MA, Ballinger Publishing, 1988. 46. Hunter, Public Health Management: Implications for Training, HFA 2000 News, 1993, 23: 57. 47. Forster D. P., Acquilla S., Halpin J., Hill P., Watson H., Watson A., Public Health Medicine Training and NHS Changes, Public Health, 1994, 108: 457462.

Mesto decentralizacije u zdravstvenoj politici

93

Vuk Stambolovi}

ZDRAVLJE U ZAJEDNICI
Klasi~an pristup zdravlju u zajednici kod nas je podrazumevao potpuno oslanjanje na lokalne zdravstvene ustanove, podr`ane regionalnim i centralnim specijalisti~kim slu`bama. Ovaj se model, me|utim, nije pokazao zadovoljavaju}im ni u najnormalnijim prilikama. I to ne samo zbog toga to nikada nije bilo dovoljno sredstava, nego i zato to raspolo`iva medicinska tehnologija nikada nije bila dovoljno efikasna.1 Danas i ovde me|utim, u uslovima tranzicije, svaki anga`man u vezi sa zdravljem u zajednici mora da ra~una i sa tri dodatne ote`avaju}e okolnosti. To su: strukturalno prilago|avanje, sledstvena zdravstvena kriza i razvoj naknadnih zdravstvenih posledica, proisteklih iz ~etrnaestogodinjeg svakovrsnog propadanja drutva i zemlje u celini. Strukturalno prilago|avanje podrazumeva ravnanje prema merilima multilateralnih organizacija i ekonomskih ugovora kao to su Svetska banka i Me|unarodni monetarni fond, odnosno Svetska trgovinska organizacija i Evropska zajednica. Zajedni~ki sadr`atelj velikog broja ovih merila jeste pru`anje prema guberu, to fakti~ki zna~i smanjenje javnih trokova. U domenu zdravstvene zatite ovo je pru`anje prema guberu u prili~noj meri odre|eno dokumentom poznatim pod imenom Investiranje u zdravlje.2 U tom dokumentu prihvata se da zdravlje ima va`nu ulogu za drutveni razvoj. Me|utim, smatra se da javni sektor treba da obezbe|uje samo ograni~eni niz intervencija, onih koje imaju objektivan i efikasan uticaj na spre~avanje prevremene nesposobnosti i smrti. Sve ostalo, a to zna~i najve}i broj slo`enih
1 The Illness Narratives: Suffering, Kleinman A., Healing and Human Condition, Free Press, New York, 1986. 2 World Bank, World Development Report 1993, Investing in Health, Oxford University Press, for the World Bank, New York, 1993.

94

Vuk Stambolovi}

usluga kod hroni~nih stanja i manjeg stepena nesposobnosti, tehni~ki se smatra neva`nim i smatra se brigom privatnog sektora. Prakti~na posledica ovog pristupa jeste redukcionisti~ko definisanje zdravlja i distribucija zdravstvenih usluga prema tr`inoj pravdi. Paralelno sa time, kao drugi fenomen tranzicije javlja se zdravstvena kriza. Zdravstvena kriza je izraz hroni~nog stresa nastalog usled masovnog suo~avanja ~lanova zajednice sa psihosocijalnim, kulturalnim i bihejvioralnim promenama tranzitornog perioda. Rezultat zdravstvene krize je takozvana epidemioloka polarizacija usled koje se, sa jedne strane, manifestuje ve}a u~estalost hroni~nih poreme}aja zdravlja, naro~ito kod pripadnika viih drutvenih slojeva, a sa druge strane pove}anje zdravstvenih zahteva vulnerabilnih grupacija kao to su deca, stari i siromani. Pri tom, posebno je karakteristi~na pove}ana u~estalost mentalnih i degenerativnih poreme}aja zdravlja.3 Uz zdravstvenu krizu i smanjenu mogu}nost da se iza|e u susret pove}anim zdravstvenim zahtevima i potrebama ovde }e se svaka zajednica suo~iti sa jo jednim nepovoljnim faktorom: sa posledicama stresogenog dejstva svakovrsnog viegodinjeg propadanja. Naime, teke okolnosti se ne reflektuju na zdravlje samo neposredno, nego i posle odre|enog perioda, putem dinamike takozvanog generalnog adaptivnog sindroma. To zna~i da u nepovoljnim okolnostima (kod onih najosetljivijih) najpre dolazi do faze burnog reagovanja, sa u~estalim akutnim poreme}ajima, zatim (kod daleko ve}eg broja ljudi) sledi faza odr`avanja kada odbrambene snage organizma uspevaju da odr`e ravnote`u sa tetnim uticajima, a potom (prakti~no, kod ve}ine stanovnitva) nastupa faza iscrpljenosti kada prevladavaju nepovoljni uticaji uz nagli porast raznih vidova bolesti i nesposobnosti Prose~no trajanje ovog ciklusa iznosi oko pet do deset godina, a to zna~i da }e u ovoj zemlji, jo slede}ih desetak godina, u svim zdravstvenim planovima, biti potrebno da se uzimaju u obzir i masovne zdravstvene posledice drutvene katastrofe koju je doneo prethodni re`im. ta sve ovo zna~i? Jednostavno to da svaka zajednica mora da planira dodatne anga`mane da bi se, u uslovima teku}e tranzicije, uspenije suo~ila sa nizom pritisaka proisteklih iz zdravstvenih potreba, pritisaka koji zbog svoje urgentne prirode mogu da ometu ispunjavanje ustanovljenih prioritetnih ciljeva. Naravno, postoje strategije medicinske prirode kojima se mogu ubla`iti efekti tranzicije.
C. J., Lopez A. D., Global Burden of Disease, Harvard University Press (for WHO and World Bank), Boston, 1996.
3 Murray

Zdravlje u zajednici

95

To su najpre strategije koje obuhvataju iroke zdravstveno-vaspitne programe, kontrolu zaraznih i nezaraznih bolesti, promociju zdravih stilova `ivota, posebno zbrinjavanje vulnerabilnih grupacija stanovnitva, kao i niz mera strukovne prirode, sve do posebnih edukativnih i organizacionih promena kakva je orijentacija na porodi~nog lekara.4 Postoje, dakako, i strategije koje se mogu razvijati na nivou dr`ave, od principa solidarnosti i posebnih mera u okviru socijalnog zakonodavstva, pa do raznih programa javnog zdravlja. Ipak, ve}ina pomenutih zdravstvenih strategija i do sada nije ba bila popularna me|u zdravstvenim poslenicima, mahom orijentisanim samo na le~enje. Nedostatak sredstava, uz to, kao i zavisnost od sponzora jo ve}ma }e naglasiti njihovu selektivnu primenu. to se pak ti~e dr`ave, karakteristi~no da je ona, kada treba da daje, prili~no daleko i da gotovo uvek ima pre~e potrebe. Lokalne zajednice, dakle, i u domenu zdravlja, treba da se u ve}oj meri samoorganizuju. Naravno, ne putem samoizolacije, nego putem iznala`enja raznih kreativnih na~ina kojima }e otvoriti mogu}nosti da se lake i uspenije suo~e sa vremenom tranzicije. U nizu mogu}ih strategija kojima se putem lokalnih inicijativa i organizacije mo`e unaprediti zdravlje gra|ana isti~u se tri: povezanost zdravlja i ljudskih prava, o~uvanje i unapre|enje socijalnog kapitala i produktivnost resursa.

ZDRAVLJE I LJUDSKA PRAVA

Izme|u zdravlja i ljudskih prava postoji duboka me|usobna povezanost. Sutina ove povezanosti je u tome to zdravlje i ljudska prava jedno drugom ~ine determiniu}i kontekst. Ljudska prava, tako, odre|uju dominantnu zdravstvenu intervenciju, a zdravlje opet determinie elemente ljudskih prava na koje treba staviti naglasak. To tako|e zna~i da je delovanjem u smislu ljudskih prava mogu}e poboljati zdravstvenu situaciju, kao to je i delovanjem u smislu zdravlja mogu}e unaprediti ljudska prava. Pri tom je, dakako, potrebno voditi ra~una o nivou psihosocijalne egzistencije odre|ene sredine, odnosno populacije.5 ta to prakti~no zna~i? Za ovdanje uslove karakteristi~no je preplitanje tri bazi~na nivoa psihosocijalne egzistencije. To su: nivo pre`ivljavanja, nivo me|usobne udru`enosti i nivo osloba|anja ega.
4 Health 21 5

Health for All in the 21st Century, World Health Organization, Copenhagen, 1999.

Beck D.E., Cowan C.C., Spiral Dynamics, Blackwell, Oxford, 2000.

96

Vuk Stambolovi}

Svakome od ovih nivoa, naravno, odgovara specifi~ni pristup. to se ti~e nivoa pre`ivljavanja, on je ovde karakteristi~an za ve}i deo izbeglica, za ljude koji su netom izgubili posao, za usamljene stare, kao i za porodice koje `ive ispod granice siromatva. Njihovo prioritetno ljudsko pravo, sa stanovita zdravlja kao determiniu}eg konteksta, jeste zadovoljavanje imperativnih biolokih potreba, odnosno obezbe|ivanje hrane, toplote, to jest stanita, kao i obezbe|ivanje neophodnih lekova i intervencija radi odr`avanja ugro`enih vitalnih funkcija. Sa stanovita ljudskih prava, me|utim, nije dovoljno sve te populacije dr`ati na nivou pre`ivljavanja, uz zadovoljavanje njihovih imperativnih potreba. Neophodna je intervencija iz domena vertikalne dimenzije zdravlja, odnosno intervencija putem koje }e se stimulisati razvoj pojedinaca i pomenutih specifi~nih populacija ka viim nivoima psihosocijalne egzistencije. Za najve}i broj njih to je nivo za koji je karakteri~no me|usobno povezivanje i udru`ivanje. S obzirom na to da je, usled usredsre|enosti na zadovoljavanje svojih imperativnih potreba, najve}i broj ljudi koji opstaje na nivou pre`ivljavanja atomiziran i psihi~ki, a ne samo fizi~ki, neophodno je raditi na njihovom povezivanju. Najpre na povezivanju sa onima koji su im na razne na~ine bli`i, a zatim i na njihovom povezivanju uopte, oko raznih zajedni~kih poslova korisnih za njih same, kao i za zajednicu. U istom smislu, potrebno je raditi i na podrci pojedincima koji su se, tokom akcija povezivanja, pomolili kao potencijalne vo|e, odnosno zajedni~ki predstavnici... Uz nivo pre`ivljavanja, za ovdanju sredinu je karakteristi~an i nivo me|usobne udru`enosti. Ovaj nivo psihosocijalne egzistencije obuhvata daleko ve}u populaciju, a karakterie ga formiranje grupa koje su pod uticajem manje ili vie formalnih vo|a i u ~ijim se okvirima obezbe|uju me|usobna podrka i ose}aj sigurnosti. Na ovome nivou, miljenjem i ponaanjem pojedinaca dominira potreba za pripadanjem grupi. S obzirom na to da u okvirima grupa klju~ni element predstavljaju odnosi, osnovni problemi proisti~u iz sfere emocija. Sa stanovita ljudskih prava, stoga, potrebno je da se osnovni naglasak stavi na psihi~ko zdravlje. Sa stanovita zdravlja pak, potrebna je intervencija koja }e, u smislu osnovnih ljudskih prava, stimulisati dalji razvoj i pojedinaca i zajednice. Dakle, intervencija koja se ne}e zaustaviti na brizi o psihi~kim problemima ljudi zavisnih od svoje grupe i njenog vo|e, nego }e i pojedince i zajednicu podsta}i da iz stanja zavisnosti krenu ka samostalnosti. Intervencija zajednice, otuda, treba da bude usmerena ka stimulisanju li~nog anga`mana i li~ne autonomije, odnosno ka podrci pojedincima da se iska`u i van postoje}ih grupa, i van kontrole nadre|enih vo|a...

Zdravlje u zajednici

97

Tre}i nivo psihosocijalne egzistencije karakteristi~an za ovdanju sredinu jeste nivo osloba|anja ega. To je nivo koji se broj~ano uve}ao posle nedavne promene re`ima. Svojstveno mu je osloba|anje energije pojedinaca koji su se istrgli iz kontrole svojih zajednica i njihovih vo|a. Paralelno sa time, me|utim, veoma je rairena i izgubljenost ljudi koji su raspadanjem relevantnih kontrolnih grupa ostali bez zatite. Na tom nivou psihosocijalne egzistencije potrebe zdravlja, kao prioritetno ljudsko pravo, nala`u obezbe|ivanje odgovaraju}e socijalne organizacije. Ova socijalna organizacija sa jedne strane treba da obezbedi sigurnost onih koji su zbog raspada njihovih grupa ostali bez potpornog okru`enja, dok sa druge strane treba da ograni~i egocentri~na preterivanja onih koji su se oslobodili stega nametnutih od grupa i nadre|enih vo|a kojima su se doskora pokoravali. Ljudska prava pak, sa svoje strane, nala`u da se na tom nivou socijalne egzistencije zdravstvena intervencija usredsredi na socijalno zdravlje. A to zna~i da se socijalna organizacija ne svede na guenje ljudskih impulsa i na ponovno vra}anje i pojedinaca i zajednice u stanje pokornosti. Naglasak treba da bude na intervenciji koja bi ~lanovima zajednice omogu}ila da iska`u svoju kreativnost, hrabrost i radoznalost, kao i potrebu za oprobavanjem li~nih granica, na konstruktivan na~in, izme|u ostalog i u funkciji opte dobrobiti. Ovde je jo potrebno dodati da, u perspektivi, nivo psihosocijalne egzistencije ka kome treba da bude orijentisana ova sredina u celini jeste nivo stabilnosti. To je nivo na kome potrebe zdravlja nala`u da se od svih ljudskih prava glavni naglasak stavi na zajedni~ku nadu, nadu da }e li~nim anga`manom svako biti u stanju da obezbedi bolje uslove `ivota za sebe i svoju porodicu. To je tako|e nivo na kome ljudska prava, opet, usmeravaju na zdravstvenu intervenciju koja se odnosi na duhovno zdravlje, to podrazumeva intervenciju koja treba da omogu}i pobu|ivanje dubokog `ivotnog smisla, a u okviru toga i razvoj zajedni~kog cilja koji bi (zbog svog zna~enja) naveo ljude da odgode zadovoljavanje li~nih zahteva radi dobrobiti zajedni~ke celine.

SOCIJALNI KAPITAL
Najjednostavnije re~eno, socijalni kapital je mera pozitivne socijalne kohezije. Njegova povezanost sa zdravljem je prvi put nau~no dokazana u Pri~i o Rozetu.6
6 Lynch J.J., The broken heart. The medical consequences of loneliness, Cambridge, Basic Books, 1977.

98

Vuk Stambolovi}

Naime, po~etkom ezdesetih godina prolog veka, grupa kardiologa je istra`ivala u~estalost infarkta u pet malih gradova u Pensilvaniji, u SAD. Prethodno su ustanovili da je stanovnitvo tih gradova veoma sli~no po rairenosti rizi~nih faktora (od puenja do nedovoljne fizi~ke aktivnosti) koji doprinose u~estalosti ishemi~nih sr~anih oboljenja. U jednom od tih gradova, me|utim, u Rozetu, u~estalost infarkta je bila upola manja. Poto su obavili dodatna ispitivanja, istra`iva~i su ustanovili da se Rozeto razlikovao jedino svojom ve}om socijalnom kohezijom. Kratko re~eno, Rozeto je bio grad u kome su ve}inom `iveli Amerikanci italijanskog porekla. Za razliku od anglosaksonaca koji su bili u ve}ini u druga ~etiri grada, metani Rozeta su `iveli sa svojim sugra|anima: uz zajedni~ke proslave i zajedni~ke tuge, uz me|usobnu potporu i me|usobne prepirke, uz bogate i bliske porodi~ne i druge socijalne veze. Od objavljivanja rezultata ovog istra`ivanja, u stru~noj literaturi se govori o Rozeto efektu, uz podatak da pove}anje socijalne kohezije, na svakih hiljadu mukaraca, spre~ava tri smrti od sr~anog udara.7 Tokom slede}e dve decenije obavljena je serija daljih epidemiolokih istra`ivanja kojima je pokazano da su na~in na koji je organizovana socijalna zajednica, obim u kome su podr`ane ili ohrabrene socijalne interakcije me|u gra|anima, kao i stepen njihove povezanosti i me|usobnog poverenja va`na determinanta zdravlja.8 Obnovljen je i interes za Dirkemove nalaze, prema kojima veliki udeo u takozvanim anomi~kim samoubistvima ima erozija drutvenog kapaciteta za integraciju.9 Pokazana je, tako|e, povezanost pove}ane prevremene smrtnosti uopte sa slabom razvijeno}u socijalnih mre`a.10 Isto tako, stra`iva~i anga`ovani u oblastima obrazovanja, nezaposlenosti, narkomanije, kao i prevencije zlo~ina ustanovili su (u nizu studija) da su uspeni ishodi raznih korektivnih akcija vie izra`eni u zajednicama sa visokim civilnim anga`manom.11
Bruhn J.G., Chandler B., Miller C. and Wolf S., Social aspects of coronary heart disease in two adjacent ethnically different communities, American Journal of Public Health, 1966, Vol. 56: 1493-1506.
8 Lomas J., Social Capital and Health: Implications for public health and epidemiology, Social Science & Medicine, 1998, Vol 47:11811188 9 7

Durkheim E., Suicide, A study in Sociology, New York, Free Press, 1961.

House J., Robbins C. & Metzner H., The association of Social relationships and activities with mortality: Prospective evidence from Tecumseh Community Health Study, AJE, 1982, Vol. 116:123140. Putnam D.R., Bowling alone: Americas declining social capital, Journal of Democracy, 1995, Vol. 6:6578.
11

10

Zdravlje u zajednici

99

Ustanovljeno je, osim toga, i da anga`mani koji razvijaju koheziju u zajednici (oko nekih posebnih zajedni~kih problema), mogu da dovedu do viestrukih dobiti, odnosno do napretka i u drugim potrebama zajednice.12 Sve ove (uglavnom epidemioloke) studije pratila su i istra`ivanja o mehanizmima delovanja, odnosno o putevima kojima socijalne mre`e deluju na fizi~ko i mentalno zdravlje.13 Danas, tako, preovladava miljenje da je tu re~ o veoma slo`enom nizu interakcija, odnosno da socijalna kohezija uti~e na zdravlje putem kauzalnog procesa koji po~inje sa makrosocijalnim uslovima (kulturnim, socijalno-ekonomskim, politi~kim), nastavlja se mezosocijalnim uslovima (izra`enim raznim tipovima socijalnih mre`a), pa se preko psihosocijalnih mehanizama (socijalne podrke, socijalnog anga`mana, socijalnog uticaja, kao i raspolaganja resursima), okon~ava psihobiolokim procesima (od psiholokih obrazaca kao to su samopotovanje, ose}aj dobrobiti, sposobnost suo~avanja sa teko}ama, pa do fiziolokih obrazaca kakvo je pre svega funkcionisanje imunog sistema).14 U kom smislu se razvija ovaj niz interakcija u ovdanjoj tranziciji? U principu, u tranzicijama poput ovdanje, pozitivni socijalni kapital se teko uspostavlja u nekim ve}im razmerama. Pored toga, na nivou psihosocijalne egzistencije na kome je ovdanje drutvo postoji tendencija za stvaranjem mafijakih i zavisni~kih socijalnih mre`a. Stoga, politika koja promovie zdravlje treba da pospeuje razvoj drutvene atmosfere u kojoj }e, i u domenu socijalne kohezije, zdrav izbor biti laki izbor. Postoji, pri tom, nekoliko elemenata koje je uputno imati stalno na umu. Najpre, potrebno je raditi na o~uvanju i poboljanju strukturalnih uslova socijalne kohezije, od obezbe|ivanja prostora gde ~lanovi zajednice mogu da se nalaze (uklju~uju}i tu i menjanje urbanisti~kih planova), pa do olakavanja procedura oko formiranja raznih klubova, udru`enja, sportskih liga i drugih vidova udru`ivanja koji bi mogli da omogu}e razmenu miljenja, vrednosti i razvoj me|usobnog poverenja. Potrebno je, tako|e, podr`avati socijalnu koheziju i direktno. To mo`e da bude podrka lokalnim rubrikama ili emisijama u lokalnim glasilima, zatim organizovano stvaranje prilika za interakciju sa raznim povodima,
12 Eng E., Briscoe J. & Cunningham A., Participation effect from water projects, Social Science & Medicine, 1990, vol. 30: 13491358. 13 Cassel J., The contribution of social environment to host resistance, AJE, 1976. Vol. 104: 107123; Cobb S., Social Support as a moderator of life stress, Psych. Med., 1976, Vol. 38: 300 314. 14 Berkman L.F., Glass T., Brissette I. & Seeman T.E., From Social Integration to health: Durkheim in the new millennium, Social Science & Medicine, 2000, Vol, 51: 843858.

100

Vuk Stambolovi}

kao i otvaranje mogu}nosti za li~no iskazivanje kreativnih rezultata pojedinaca i lokalnih grupa. Pri svemu tome, ne sme se remetiti tradicionalna lokalna ekologija postoje}e me|usobne podrke. Drugim re~ima, interventna promocija socijalnog kapitala ne sme se nametati potiskivanjem lokalnih kohezivnih elemenata. Od posebne su va`nosti i neki principi politi~ke prirode. Pre svega to je obezbe|ivanje socijalne pravde. Velike socijalne razlike naime, zbog sloma socijalne kohezije, direktno vode rastu mortaliteta. 15 Stoga je, u uslovima tranzicije, naro~ito va`na institucionalizacija principa solidarnosti, odnosno redistribucija dohotka putem davanja za obrazovanje, kulturu, socijalnu pomo} i zdravstvo. Va`no je, dalje, imati na umu i da socijalni kapital produktivan u socijalnom smislu stvaraju samo horizontalne veze, odnosno veze u okviru kojih se (uz postojanje me|usobne podrke i ose}aja pripadanja) razvija i ose}aj samopotovanja i kontrole sopstvene sudbine; u okviru kojih integrisanost, odnosno uronjenost u odgovaraju}u sredinu ili grupu, ne ometa autonomiju, odnosno slobodu interakcije pojedinca sa grupama i pojedincima koji su njihovoj sredini ili grupi potpuno strani. to se pak ti~e ljudi koji su (kao izabrani predstavnici lokalne zajednice) preuzeli odgovornost da u svojoj lokalnoj sredini pospee razvoj socijalne kohezije, od pomo}i im mogu biti dva iskustva poslenika koji su se sli~nih anga`mana bili latili u nekim drugim zajednicama. Prvo je iskustvo da intervencije u vezi sa socijalnim kapitalom ne mogu biti uspene ukoliko ljudi koji ih vode nisu spremni da menjaju svoj pogled na svet, svoj sistem vrednosti i etiku koja usmerava njihove odluke.16 A drugo, da su na makronivou, odnosno na nivou zajednice, va`an uslov za razvoj socijalnog kapitala sinergija i integritet. Sinergija je pokazatelj povezanosti drutva i dr`ave, odnosno odgovaraju}e politi~ke zajednice, i ukazuje na to da u konkretnoj zajednici postoji usaglaenost politi~ke aktivnosti sa interesima gra|ana. Integritet pak govori o kredibilitetu dr`avnih ustanova, a to zna~i o njihovoj sposobnosti da deluju nezavisno od raznih specijalnih, pojedina~nih ili grupnih interesa.17
15 Kawachi I. & Kennedy B.P., Health and social cohesion: why care about income inequality?, British Medical Journal, 1997, Vol. 314: 10371040. 16 Minkler M., Community organization and community building for health, New Brunswick, Rutgers University press, 1997.

Hawe P., Shiell A., Social capital and health promotion: a review, Social Science & Medicine, 2000, Vol. 51:871885

17

Zdravlje u zajednici

101

PRODUKTIVNOST RESURSA
Osnovni cilj vrhunskih tehnolokih procesa, danas, nije vie pove}anje produktivnosti rada nego pove}anje produktivnosti resursa. Produktivnost resursa je, dakako, povezana sa idejom odr`ivog razvoja i zasniva se na istom sistemu vrednosti. Bitni zahtev ove vrste produktivnosti je, najpre, spre~avanje rasipanja. Pri tom, princip je da se sa manje ulo`enog uradi vie, ali ne uz odricanja, zakidanje i neprijatnosti, nego uz poboljanje kvaliteta `ivota i anga`ovanje koje ima duboki smisao. Isto tako, prednost nemaju nove tehnologije, nego bolje razumevanje celog spektra postoje}ih, uz njihov racionalni odabir i nove kombinacije. Bitan je, uz to, i na~in razmiljanja. Produktivnost resursa, naime, podrazumeva razmiljanje koje je motivisano principom uklju~ivanja, a ostavlja po strani bespogovornu sektaku kategorizaciju koja sa jedne strane vodi u igre mo}i, a sa druge u odbacivanje mnogih vrednih potencijala. Danas se koncept produktivnosti resursa iroko i uspeno primenjuje, od pove}avanja produktivnosti energije, pa do pove}avanja produktivnosti sirovina.18 No, osnovni su principi primenjivi i na takozvane neproizvodne delatnosti, pa tako i na domen zdravlja. U domenu zdravlja, naravno, osnovni je resurs zdravstveni sektor. Tu su, kada je re~ o produktivnosti resursa, osnovne promene u anga`manu dr`avne administracije. Naime, ulazak tr`ita u zdravstveni sektor nije potisnuo ulogu dr`ave nego je nametnuo potrebu za njenim pove}anim anga`ovanjem. Pokazalo se, pre svega, da je taj anga`man neophodan radi obezbe|ivanja solidarnosti, odnosno radi konfrontacije negativnih posledica tr`ita.19 No, uz ovu tradicionalnu kontrolu ulogu, koncept produktivnosti resursa je dr`avnoj administraciji otvorio nove mogu}nosti. Pre svega u smislu rekonceptualizacije njenih obaveza prema gra|anima. Naime, decenijama, zdravstveni sektor se nije bavio zdravljem nego le~enjem bolesnih, a dr`avna je administracija to le~enje na razne na~ine obezbe|ivala. Me|utim, prevencija rasipanja, racionalan odabir tehnologija i princip uklju~ivanja su, umesto le~enja, na centralno mesto stavili zdravstveni status i takozvani
18 Weizsacker E. von, Lovins A.B., Lovins H.L., Factor Four (The New Report to the Club of Rome), Earth-scan Publications Ltd, London, 1997. 19 Saltman R., Figueras J. & Sakellarides C., Critical Challenges for Health Care Reform in Europe, Open University Press, Buckingham, Philadelphia, 1999.

102

Vuk Stambolovi}

zdravstveni pomak, odnosno zdravstveni dobitak.20 Klju~na uloga administracije, prema tome, sve ve}ma postaje da zdravstvenim poslenicima pla}a rezultate rada. A to zapravo zna~i da, umesto obezbe|ivanja zdravstvenih usluga, administracija po~ne da kupuje zdravlje, odnosno da te`i da maksimalno unapredi zdravlje gra|ana. Saobrazno tome, naglasak se i zvani~no (a ne samo proklamativno) stavlja: umesto na le~enje pojedinaca, na unapre|enje zdravlja i dobrobit zajednice, umesto na profesionalnu autonomiju zdravstvenih poslenika, na njihovu profesionalnu odgovornost i standarde, umesto na opte zdravstvene bud`ete, na zdravstvene bud`ete koji odgovaraju strukturi stanovnitva kao i specifi~nim vrstama rizika, umesto na centralizovanu zdravstvenu administraciju, na zna~ajno lokalno odlu~ivanje.21 Drugi klju~ni resurs zdravstvenog sektora su gra|ani. To je resurs ~iji je razvoj (to se ti~e zdravlja) gotovo potpuno zanemaren. No, nije re~ o zanemarivanju takozvanog nematerijalnog bogatstva, odnosno resursa zasnovanog na zadovoljavanju nematerijalnih potreba kao to su ljubav, nega i pa`nja koji su tako vitalni za zdravlje.22 Gra|ani, odnosno ~lanovi zajednice koji nisu neposredno anga`ovani u zdravstvenom sektoru, mogu da imaju i daleko specifi~niju ulogu. Naime, saobrazno principima produktivnosti resursa, danas je (dodue, vie neformalno nego formalno) iroko razvijen i koncept integrativne medicine.23 Integrativna medicina podrazumeva da je za unapre|enje zdravlja i ubla`avanje i otklanjanje ljudske patnje neophodan kombinovan pristup. To pak zna~i da svaka zajednica treba da koristi sve svoje zdravstvene potencijale i kapacitete. Dakle, uz zvani~nu medicinu, potrebno je razviti i metode alternativne medicine, kao i razne tehnike samopomo}i i me|usobne pomo}i. Alternativna medicina je zajedni~ki naziv za niz terapijskih stanovita i praksi (od narodne medicine do ijacua i homeopatije), zasnovanih na modelu prema kome je ljudski organizam viedimenzionalni sistem me|usobno pro`etih `ivotnih ~inilaca, u stalnoj interakciji sa svojom svakovrsnom okolinom.24
20 Kindig D. A., Purchasing population health: Paying for results, Ann Arbor, MI, USA: University of Michigan Press, 1997. 21 Light D.W., Comparative institutional response to economic policy, managed competition and governmentality, Social Science & Medicine, 2001, Vol. 52:1151-1166.

1989. 2000.

22 Clark M., Ariadnes Thread: The Search for New Modes of Thinking, London, Mackmillan, 23 Peters D. & Woodham A., Integrated Medicine, Dorling Kindersley, London New York,

24 Stambolovi} V., Alternativna medicina: pristupi zdravstvene politike, Zdravstvena zatita, 1989, Vol 18:2528.

Zdravlje u zajednici

103

Prema svojim glavnim osobenostima, alternativne terapije predstavljaju va`an potencijal za pove}anje produktivnosti resursa. Uz zna~ajan potencijal za poboljanje kvaliteta `ivota, kao i uz delotvornost (to su im osnovne karakteristike), one i daleko manje kotaju od tehnologija klasi~ne medicine. U le~enju jednog pacijenta obolelog od angine pektoris, na primer, godinja uteda samo u lekovima, u proseku, iznosi 340 dolara.25 Alternativne terapije su, ina~e, delotvorne i kod drugih hroni~nih oboljenja i stanja za ~ije se zbrinjavanje, ukupno, troi najve}i deo sredstava koja se odvajaju za zdravstvenu zatitu. Naime, uobi~ajena razmera je da se za le~enje najbolesnijih 10% pacijenata troi oko 70% ukupnih zdravstvenih sredstava.26 Alternativne terapije su, uz to, pogodne i zbog nekih drugih specifi~nih svojstvenosti: pristup pacijentu je kod njih individualan, a ne standardizovan, deluju, zatim, na organizam u celini, a ne samo na njegove delove, nisu ni toksi~ne ni agresivne, tako da prakti~no nemaju tetnih posledica, neki njihovi osnovni elementi su prijateljski prema korisnicima, tako da otvaraju bezbroj mogu}nosti za samonegu i za uzajamnu pomo}.27 Tehnike, postupci i aktivnosti samonege i uzajamne pomo}i su posebno va`an deo koncepta integrativne medicine. No, njihov je okvir mnogo iri od klasi~nog medicinskog poimanja zdravlja. Naime, ove tehnike, postupci i aktivnosti mogu se primenjivati na raznim nivoima, od onih privatnih, pa do komunalnih, a mogu se odnositi na razna pitanja koja va`nim smatraju sami gra|ani od ishrane, do ekologije i ljudskih prava. Posebno je zna~ajno ukoliko se oko ovih tehnika, postupaka i aktivnosti gra|ani okupe na organizovani na~in. Institucionalizacija mre`a civilne solidarnosti, naime, olakava razvoj sposobnosti da se reavaju zajedni~ki problemi. Na taj na~in, zapravo, ljudi iz zajednice mogu da budu nosioci promena u smislu boljeg kvaliteta `ivota.
Ukoliko bi se u obzir uzele i druge intervencije, uteda bi bila jo ve}a. Na primer, uz homeopatsko le~enje smanjila bi se i u~estalost zahvata poznatog kao stent, odnosno perkutana koronarna revaskularizacija. Po jednom pacijentu ovde bi uteda iznosila 3.300 dolara, uz izbegavanje mogu}ih neposrednih i odlo`enih komplikacija. Vidi: Montani M., Novak I., Mikli} M., Klini~ki i ekonomski u~inci homeopatskog lije~enja angine pectoris, Kvalitetna suradnja za zdravijeg ~ovjeka, Zbornik radova 2. hrvatskog kongresa o suradnji klasi~ne i nekonvencionalne medicine, Zagreb, 2001.
26 Berk M. L., Monheit A.C., The concentration of health expenditures: An update, Health Affairs 145, 1992. vol. 11. 27 25

Stambolovi} V., Medicina nadle`nost i alternativa, Prosveta, Beograd, 1986.

104

Vuk Stambolovi}

Naravno, ne sami, nego uz komunikaciju sa raznim institucijama i organizacijama, kako u okviru lokalne zajednice, tako i van nje. Pri tom, uz postojanje institucionalizovane mre`e solidarnosti, postoji ve}a ansa da ova komunikacija sa centralnim i me|unarodnim nivoima ne bude manipulativna, nego participativna. Omogu}ava da `eljena promena postane proces, a ne kampanja. Da bude zajedni~ka stvar, a ne interes odabranih pojedinaca. Da odgovara lokalnim potrebama, a ne interesima centralne politi~ke birokratije ili takozvanom sindromu godinjeg izvetaja karakteristi~nom za razne donatorske organizacije.28 Omogu}ava, pre svega, da anga`man ~lanova zajednice proisti~e iz njihovog svesnog uverenja, a ne iz adaptabilnog podleganja nagovorima ili primoravanju.

VI[E OD UPRAVLJANJA
Ovde se uopte, pa i kada je re~ o zdravstvenom sektoru, ne samo striktno primenjuje, nego i idealizuje princip vladanja, i to kao princip apsolutne volje suverena. Princip vladanja je, me|utim, razvojem demokratije, zamenjen principom upravljanja, odnosno vo|enjem i kontrolisanjem konstelacije institucija i politi~kih grupacija koje ~ine dominantni deo dr`avnoga korpusa. Zdravstveni je sektor, me|utim, pogotovo u tranziciji, suvie slo`en i za upravljanje. Da bi se produktivno organizovao, neophodan je jo slo`eniji pristup. To je pristup u okviru koga se ~lanovi zajednice upu}uju, stimuliu i podr`avaju da se, u meri u kojoj im odgovara, late anga`mana koji mogu doneti dobrobiti i njima i njihovoj zajednici. U okviru takvog pristupa pitanjima zdravlja, ljudska prava, socijalni kapital i produktivnost resursa mogu da predstavljaju zahvalne polazne ta~ke i zajedni~ke inspiracije.

28

Dagron A. G., Making Waves, The Rockefeller Foundation, New York, 2001.

Zdravlje u zajednici

105

Grad prostor potro{nje i dokolice

106

107

Milo Sekuli}

OD AGORE DO ROBNE KU]E I TR@NOG CENTRA KAO PROSTORA ZABAVE I SPEKTAKLA

ODNOS IZME\U TRGA I TR@NICE KROZ ISTORIJU

Sumerski ideogram Y (ipsilon) za bazar, centar trgovine, tr`nicu, pijacu, simboli~no ukazuje na to da se bliska veza izme|u trga, prostora koji je nastao ukrtanjem puteva, i tr`nice, odavno prepoznavala. Verovatno je da su u preanti~ko doba ire raskrsnice i planirane za potrebe trgovine. Rani nastanak trgovinskog centra za trampu ili razmenu lokalne robe nastao je mnogo ranije nego to je dolo do tr`i{ne ekonomije zasnovane na robno-nov~anoj transakciji. Dva najstarija oblika tr`nice, otvoreni prostor ili pokriveni bazar, niz botega ili ulica puna du}ana, verovatno su stekli svoju urbanu formu oko 2000. godine stare ere. Ali, mogu}e je da im je prethodio jo drevniji oblik tr`nice unutar hrama. Anti~ka gr~ka agora prvobitno je stvorena kao deo kompleksa svetilita, ali ve} u V veku pre nae ere agora se mo`e smatrati tr`nicom gde su okupljanje i razgovor bili isto toliko va`ni kao i razmena dobara. Rana agora je imala amorfni i nepravilan oblik u vidu trga, a ponekad je bila samo proirenje glavne ulice. U rimskom carstvu standardni urbanizam za svaki novoplanirani grad od 20.000 stanovnika, bio je reetkasti plan pravougaonog oblika, sa etali{tem pod arkadama i radnjama, forumom, pozoritem, arenom, javnim kupatilom. Sli~ne forme su se ponavljale sa kraja na kraj imperije. Otvoreni trg meovitog sadr`aja trgovine i stanovanja nastavio je svoje postojanje sve do baroka kada je trg, naro~ito u zapadnoj i severnoj Evropi, prvi put dobio ~isto rezidencijalnu funkciju. U latinskim zemljama otvoreni prostor je zadr`ao svoju prvobitnu drutvenu funkciju kao plaza, campo, piazza, nastavljaju}i

108

Milo{ Sekuli}

direktno tradiciju agore. ^ak i sportske i dramatske funkcije originalne agore nikada nisu sasvim zamrle. Setimo se samo palia u Sieni.

STVARANJE TR@NICE KAO ZATVORENOG PROSTORA

Ekspanzija trzita je jedan od glavnih atributa tr`ine ekonomije. Ve} su u XVIII veku male zanatske radnje pretvorene u specijalizovane radnje. U Parizu, jo u vreme vladavine Luja XV, bankar Krom osnovao je robnu ku}u koja je zapoljavala oko tri stotine osoba. Tako|e u Parizu 1844. godine, otvara se moderna robna ku}a, Ville de France, sa sto pedeset zaposlenih. Ako se vitalnost neke institucije mo`e oceniti po njenoj arhitekturi, onda je robna ku}a jedna od najvitalnijih institucija tr`ine ekonomije. Jedna od prvih velikih gra|evina koja je koristila gvozdene stubove jeste robna ku}a A.T. Stjuart u Njujorku, dok je inkelov projekat za berlinsku robnu ku}u iz 30-tih godina XVIII veka, mada nikada realizovan, svojim avangardnim stilom daleko premaio sve to se do tada videlo u arhitekturi. Jedan od oblika tr`nice ili tr`nog centra koji se razvio nezavisno od robnih ku}a u toku XIX veka, bile su zastakljene arkade sa radnjama. To je bio pokuaj da se kreira nova arhitektonska forma koriste}i dostignu}a moderne tehnologije gvo`|a i stakla. U ranom XIX veku ovi primeri ni~u u svim velikim gradovima, od Napulja i \enove do ~uvene Berlington arkade podignute u Londonu 1819. g. Tr`na arkada u Briselu bila je me|u najve}ima mada je najveli~anstvenija arhitektura ostvarena u Milanu. Jedan od retkih pre`ivelih primera tr`nih arkada je sjajni GUM u Moskvi, podignut 1893. godine, obnovljen i restaurisan pre dve godine. Zanimljiv je i stariji format tr`ne arkade u njegovoj osamnaestovekovnoj inkarnaciji pariskog Pale Rojala. Vojvoda od artra odlu~io je da koristi vrt svoje porodi~ne ku}e u Parizu kao komercijalni prostor u kome je centralni sadr`aj projekta bio park za javno u`ivanje po ugledu na tadanju englesku modu, sa pokrivenim amfiteatarom Le Sirk Rojal koji je kori}en za javne priredbe, koncerte i balove. U jeziku savremene arhitekture, Pale Rojal bi se mogao opisati kao luksuzni {oping mol i mo`e se zaklju~iti da je on prethodio dananjem francuskom hypermarch-u.

SAVREMENA ROBNA KU]A: NJENO PLANIRANJE I ODNOS IZME\U ROBNE KU]E I TR@NOG CENTRA
Planiranje robne ku}e poti~e iz istog izvora kao i planiranje tr`nog centra iz evropskih arkada sa nizom radnji. Va`no je napomenuti da je robna ku}a kao nezavisna struktura nastala mnogo ranije nego tr`ni centar i da je kompleksni

Od agore do robne ku}e i tr`nog centra

109

tr`ni centar kakvog ga danas znamo proizvod naeg vremena. Robne ku}e su tradicionalno bile smetene u sreditu grada kao deo njegovog trgovinskog centra, ili na glavnim trgovima i raskrsnicama sa dobro definisanom mikrourbanom i trgova~kom strukturom. Njihova viespratna arhitektura bila je diktirana skupo}om gradskog zemljita. Pojavom pokretnih stepenica one rastu u visinu do 8-10 spratova. Kako su se gradske robne ku}e razvijale tako su njeni planovi postajali sve slo`eniji sa zanimljivim arhitektonskim detaljima, pjacetama i drugim elementima koji privla~e posetioce u dubine prostora. Po~inju da se upotrebljavaju nove tehnike koje stvaraju ve}i dramski efekat u prezentaciji, koji }e zauvek da izmeni izgled robne ku}e. Prostor oko pokretnih stepenita postaje simboli~ni centar. On se proiruje, otvara, osvetljava odozgo, postaje monumetalan. Po~inje da se koristi za tematske priredbe, promocije, modne revije, koncerte. Robna ku}a postaje pozornica. Najuspenije robne ku}e po~ele su da svom sadr`aju dodaju nove servise, restorane, kafee, salone za va`ne li~nosti, prostore za igru i ~uvanje dece. Razvoj tr`nih kompleksa kao zamene za gradske trgova~ke centre doveo je po prvi put do ujedinjenja tr`nog centra i robne ku}e u pokuaju da se sadr`aj i struktura trgova~kog centra rekreira u manjoj skali i sa umanjenim replikama originala. Dominatne robne ku}e iz gradskog centra kao umanjene replike postaju magneti ili sidra (anchors), kao glavni zakupci novog kompleksa sa nizom manjih radnji oko njih i u tom kontekstu nezamenljiva komponenta tr`nih centara. Sa pomeranjem tr`nih centara na periferiju, viespratne robne ku}e u SAD postaju objekti sa jednim ili dva nivoa koji se lake i br`e planiraju i jeftinije izvode. Od ranih posleratnih divova koji su imali 30-40 000 kvadratnih metara, savremeniji primeri imaju znantno manji obim od nekih 15-25 000 koji eliminiu marginalne i neprofitabilne servise. Telemarketing i kataloka prodaja ispunjavaju vakuum koji nastaje osipanjem velikih ameri~kih robnih ku}a. Dok su se ameri~ke robne ku}e smanjivale u visini i obimu i be`ale u suburbiju, u Evropi, a naro~ito na Pacifi~kom rubu Dalekog istoka, deavali su se suprotni trendovi robne ku}e su rasle u sadr`aju i visini uporedo sa brzim razvojem novih urbanih centara.

RAZVITAK SAVREMENOG TR@NOG CENTRA (SHOPPING MALL) I NJEGOVO PLANIRANJE

Uspeh prvih ameri~kih tr`nih centara kasnih 20-ih godina XX veka bio je uslovljen pojavom velikih samoposluga. Li~na mobilnost je uticala na pomeranje fokusa iz centra grada u predgra|a i na promene u urbanizmu kakve se nisu desile u Evropi. Razvoj tr`nih centara usporen je u vreme velike depresije i II svetskog rata, tako da je 1946.g. postojalo samo osam velikih tr`nih centara u Americi.

110

Milo{ Sekuli}

U posleratnom periodu Amerika i Evropa su te`ile da to br`e pre|u iz ratnog stanja u mirnodopski `ivot. U tom periodu, srednja klasa naputa ameri~ke gradove i suburbani tr`ni centri po~inju da se razvijaju velikom brzinom u novoj arhitektonskoj strukturi suburbije. U periodu 50-tih godina izgradnja tr`nih centara uzima maha. Od 100 centara u 1950. godini, za nepunu dekadu broj se pove}ao na 3700. Ne samo to ih je bilo vie, nego su istovremeno bivali sve ve}e i kompleksnije arhitektonske strukture. Gradski centar je i dalje bio uto~ite izvesnom broju tradicionalnih poslova, ali }e pojavom tr`nih centara svi ti poslovi mo}i da se obave u suburbiji, bez potrebe odlaska u grad. Glavna privla~nost ranih, prigradskih tr`nih centara, koji su obi~no uklju~ivali i samoposlugu, bila je koncentracija trgovina na jednom mestu. Godine 1956. u predgra|u Mineapolisa, otvoren je Sautdejl, tr`ni centar koji }e predstavljati model za sve takve centre. Svi pea~ki prostori, sve promenade bile su pod krovom, sa klima ure|ajima za letnje vru}ine i grejanjem tokom zime. Arhitekta je kao svoju inspiraciju naveo galerije Milana i Napulja. Pokrivene ulice sa radnjama su privla~ne svuda gde postoje klimatski ekstremi. Tako je od 1960. do 1970. g. u SAD podignuto 8 000 novih pokrivenih tr`nih centara sa veta~kom klimom. Prvi megacentar od 150 000 kvadratnih metara podignut je 1970. g. u Hjustonu po imenom Galerija. Tokom 80-tih godina XX veka tr`ni centri postaju jos ve}i, kao na primer, modni centar Del Amo u Toransu, Kalifornija, koji ima 300 000 kvadratnih metara. A majka svih oping centara Vest Edmonton Mol u Alberti, Kanada, prostire se na povrini od 520 000 kvadratnih metara. Ukratko, od 1970. do 1990. godine u SAD je podignuto jo{ 25 000 novih tr`nih centara, ili, u proseku, svakih sedam sati otvorio je svoja vrata neki novi mega centar! Onda se pojavio novi trend. Sve do sredine osamdesetih godina ameri~ki centri su imali apsolutnu dominaciju, i nije se moglo ni naslutiti da }e nove ekonomske sile, tzv. tigrovi Dalekog istoka, po~eti polako da preuzimaju vo|stvo u izgradnji na na~in koji je ostao uglavnom nepoznat u Evropi. Sa izuzetkom Japana i donekle Singapura i Hong Konga, zemlje kao sto su Koreja, Tajland, Filipini, Malezija i Indonezija nisu imale arhitektonski razvijene savremene trgovinske formate nalik na one na Zapadu. Se}am se kada sam pre nekih sedam osam godina bio glavni projektant za tada najluksuzniju robnu ku}u u Seulu Galerija dizali smo je na pustoj ledini; danas je ona u centru superluksuznog seulskog Rodeo Drajva. To je samo jedan primer. Sa naglim razvojem pacifi~kih ekonomija od sredine 80-tih godina do danas, iznenada su po~ele da ni~u prvo robne ku}e, zatim tr`ni centri, po ugledu na zapadne megamodele. Nedovoljno iskusni graditelji i biznismeni iz ovih zemalja se okre}u isklju~ivo ameri~kim arhitektima i tr`nim planerima sa odre|enim i jasnim ciljem da u svojoj zemlji

Od agore do robne ku}e i tr`nog centra

111

razviju trgovinske formate ameri~kog stila bez obzira na sve kulturno-potroa~ke razlike. Tako su od 80-tih godina sva najuglednija imena ameri~ke arhitekture, dizajna i tr`nog planiranja po~ela da se pojavljuju kao autori novih centara na Dalekom istoku : od Grand Dute i Mate Hari u Indoneziji, KL Citi centra u Kuala Lumpuru, u Maleziji, Robinsona i Centrala u Bankoku, Isetona i Mega Mola na Filipinima, Sinsege i Lote u Koreji, do Daimaru i Ivataje u Japanu robne ku}e i tr`ni centri Dalekog istoka po~eli su da izgledaju isto kao Mejsi ili Saks Fift Avenju u SAD. Prole godine je D`on D`erdijev Kanal Siti oping kompleks u Fukuoki, Japan, dobio nagradu za najbolji me|unarodni tr`ni centar godine, a godinu dana pre toga su projekti Voker grupe za dve robne ku}e pod mojim neposrednim rukovodstvom: Ivataja u Japanu i Robinson-Sikon u Bangkoku, dobile me|unarodnu nagradu za najbolji dizajn robne ku}e u svetu 1995. godine. Najve}e tr`ite sa najdu`om trgova~kom tradicijom tek po~inje da se otvara. Kina je tek odkrinula vrata. U angaju se zavrava najve}i tr`ni centar u Aziji sa preko 600 000 kvadratnih metara trgova~kog prostora. A to je samo po~etak. Savremeni tr`ni centri su postali skoro potpuno autonomne celine gde posetioci mogu da na|u sve {to im treba u smislu komunikacije i kolektivne zabave. Ovo proirenje funkcije imalo je jasan uticaj na njihovu arhitekturu. Arhitektonsko planiranje sada mora da povede ra~una o mnogo ve}em broju sadr`aja nego to su samo tradicionalne trgova~ke aktivnosti, a i okviru njih javljaju se i neki novi oblici.

TR@NI CENTAR, MESTO ZA ZABAVU I SPEKTAKL

I sami tr`ni centri 90-tih godina prolaze kroz novu fazu u kojoj se dovodi u pitanje koncept glavnog zakupca (sidra) i ispituju alternativne funkcije kulturnih i zabavnih aktivnosti kompleksa kao novih prigradskih sredita. Galerija u Hjustonu, Teksas, ~iji je sredinji deo klizalite otvoreno preko cele godine, dodala je niz sadr`aja koji nisu u funkciji trgovine. Gost hotela, koji je tako|e deo ovog kompleksa, ili slu`benik koji radi u obli`njoj kancelarijskog zgradi mogu direktno sa recepcije da u|u u oping mol jednostavna promena od velikog zna~aja. Mol nije vi{e samo tr`ni centar on je gradski centar, urbani prostor u pravom smislu te re~i. Mada trgova~ke funkcije nastavljaju i dalje da dominiraju, graditelji tr`nih centara po~inju da stvaraju prostor za razli~ite klijente kao to su sportski i atletski klubovi, banke, predstavnitva, medicinski centri. Tr`ni centri postaju i sedita kulturnih institucija kao to su biblioteke, muzeji, pozorita, bioskopi ili gra|anskih servisa kao to su ogranak gradske, savezne i dr`avne uprave, pota i sli~no.

112

Milo{ Sekuli}

Uvo|enjem nekomercijalnih zakupaca, tr`ni centri po sadr`aju sve vie postaju nalik na tradicionalne gradske centre i njihovi vlasnici prestaju da budu samo trgovci i postaju graditelji novih urbanih centara, koji imaju prednost nad ulicama centra grada zato to pru`aju ve}i red, ~isto}u i sigurnost, kao i idealnu klimu bez mraza, kie ili `ege. Rad i igra, kupovina i rekreacija, javni protesti, kultura i zabava, sve ve}i broj aktivnosti vezanih ranije za tradicionalne sadr`aje centra grada, prenose se u mol, uklju~uju}i i najnoviji oblik gradske industrije turizam. Sa svojim klizalitem i promenadom pod staklenim krovom, Galerija u Hjustonu postala je turisti~ka atrakcija. Graditelji Vest Edmonton Mola, koji uklju~uje i hotel, dodali su ovom kompleksu veliko klizalite, zooloki vrt sa egzoti~nim pticama, bazen sa delfinima, veta~ku morsku lagunu sa podmornicom i replikom Kolumbovog broda Santa Maria, zabavni park i najve}i na svetu vodeni park pod krovom, zajedno sa veta~ki izgra|enom pla`om i talasima za serfere. Sve~ani spektakl otvaranja robne ku}e Ivataja u bogatoj Fukoki od 2 miliona stanovnika na jugu Japana, u ~ijem sam planiranju u~estvovao, posetilo je 500 000 ljudi prvog dana. Posetioci su doli iz Japana i susednih zemalja, Amerike i Evrope. Spektakl pod nazivom Magija je zapo~eo na gradskom trgu koji smo projektovali kao deo ove robne ku}e. U~estvovali su ma|ioni~ari, guta~i plamena, odr`an je rokenrol koncert i 50 000 balona i 500 golubova puteno je u vazduh na zvuk gonga koji je odjeknuo gradom oglaavaju}i da su kapije otvorene. Glumci, pesnici, pisci, muzi~ari, slikari iz Japana i celog sveta pozvani su da prisustvuju i u~estvuju u spektaklu. Stotine ma|ioni~ara prikazivalo je svoje trikove posetiocima na 8 spratova robne ku}e, a kompletan personal je bio obu~en u crne frakove i cilindre sa belim ze~evima u rukama. Veliki broj posetilaca Mola Amerike veli~ine 420 000 kvadratnih metara, otvorenog u Blumingtonu, Mineapolis, 1992. godine su turisti. Mol Amerike je ra~unao da mo`e da privu~e oko 100 000 ljudi na dan; ovaj broj je daleko prevazi|en samo za prva tri meseca. Posle njegovog otvaranja poseta je bila oko milion ljudi nedeljno! Mol Amerike je ogroman, najve}i u Americi, a ve} sada se planiraju nove dogradnje. U njemu se nalaze 4 dominantne robne ku}e, oko 160 specijalizovanih radnji, vi{e od ~etrdeset restorana i prodavnica gotove hrane ali taj prostor nije naro~ito zanimljiv sa arhitektonskog aspekta on je samo ve}i od drugih. Ono to je neobi~no je da su radnje grupisane oko ogromnog, skoro 3 hektara velikog parka u kome se nalaze luna park sa dvadesetak raznih tobogana, dva pozorita i tuce drugih manjih atrakcija, to na neki na~in mo`e da evocira na Pale Rojal u Parizu iz XVIII veka.

Od agore do robne ku}e i tr`nog centra

113

Megacentar mo`e da zadovolji najrazli~itije ukuse i potrebe. On je kontrolisana urbana celina. Po ugledu na tradicionalne gradske trgova~ke centre koji se sastoje od otvorenih i zatvorenih prostora, senovitih arkada i sun~anih trgova, u velikim gradovima Amerike su se razvile tzv. festivalske tr`nice na obalama reka, u luci, na dokovima i u starim lu~kim skladitima. Tako su u Fanej Holu, Harbor Plejsu i Saut Strit Siportu komercijalni prostori uglavnom pod krovom, a javna etali{ta uglavnom otvorena. Ovakvi otvoreno-zatvoreni tr`ni centri postali su veoma popularni i komercijalno uspeni. Tako je trgova~ki deo njujorkog Bateri Sitija pokriven staklenim krovom koji podse}a na Kristalnu palatu i vizuelno je i fizi~ki povezan sa otvorenim prostorom i rekom. Horton Plaza u centru San Dijega potpuno odbacuje zasvo|en prostor u korist otvorenih dvorita i arkada. D`on D`erde, arhitekta ovog centra, projektovao je po istom pricipu, tako|e i poznati Siti-vok u Juniverzal Sitiju u Kaliforniji, otvoren pre tri godine. Pitanje da li tr`ni centri mogu ili treba da zamene gradske centre je akademsko pitanje. Prema podacima ameri~kog Biroa za istra`ivanje krajem 1992. godine, u SAD je bilo oko 39 000 operativnih tr`nih centara, od kojih je 1800 regionalnih. Oni opslu`uju iroku srednju klasu. U~estvuju}i kao arhitekta u velikim me|unarodnim projektima tr`nih centara ~esto sam mogao da primetim da u svakom takvom centru postoji veliki otvoreni prostor za sedenje koji je okru`en raznim tandovima sa velikim neonskim firmama koje nude hranu iz celog sveta: meksi~ku, kinesku, italijansku, marokansku. Poto nema granice izme|u dela gde se jede i dela za trgovinu koji ga okru`uje, sti~e se utisak da se nalazimo u nizu kafea na nekom velikom gradskom trgu. Mo`da moje sedenje na klupi u veta~koj realnosti nekog tr`nog centra nije nita neprirodnije nego sedenje na klupi u parku. To me dovodi do drugog zaklju~ka postmodernizam, ~iji su principi na njegovu nesre}u bili primenjeni samo na arhitektonskim objektima manjeg formata, i koji je vie doprineo urbanom planiranju nego arhitekturi, verovatno je naao svoju jedinu arhitektonsku potvrdu u ve}oj meri u vreme kulminacije razvoja velikih tr`nih centara Amerike 80-tih godina. Dananji novi urbanizam manje fetiizira stare stilove i vie se okre}e humanizovanju prostora. I tako novi urbanizam tr`nih centara ruku pod ruku sa novom arhitekturom svetla (light architecture), svojim otvorenim pjacetama, balkonima, mostovima, zastakljenim paviljonima, fontanama, sadr`ajima za zabavu i rekreaciju postaje mikrokozmi~ki simulakrum (kopija kopije) zapadne civilizacije, ali isto tako njen repozitorijum.

114

115

Slobodan Danko Selinki}

GDE SU TRGOVI?
Razvoj gradova u Srbiji nije rezultirao stvaranjem naselja sa trgovima. Deo funkcija koje podrazumeva ovaj pojam prenet je na ulicu i raskrsnicu ulica. Zbog toga se va`nije javne gra|evine, pozorita, crkve, optinske ku}e i tome sli~no, vrlo retko mogu identifikivati sa trgom ~iji su sastavni deo, onako kako je to uobi~ajeno za kolektivnu memoriju o gradu. Trg je prisutan u naoj svesti i mi ga koristimo kao pojam, ali ga prepoznajemo preko iskustva koje smo do`iveli na nekom drugom mestu, trgu nekog drugog grada, u pozoritu, na filmu, ili imaginarno, u knji`evnosti. Danas u naoj arhitekturi postoji tendencija izgradnje tr`nih centara ~ija projektantska reenja imaju emu nastalu iz modela u kojem dominiraju ulice i mali trgovi; tako prostor i funkcije trga ulaze u nau svakidanjicu kao metafora nepostoje}eg. U evropskoj kulturi gradski trg je viezna~ni simbol civilizacije, ekonomskog i politi~kog `ivota gra|ana; na odre|eni na~in trg je instrument demokratije gra|anskog drutva. Za{to se u naoj arhitekturi i urbanizmu ne planira izgradnja trga? Potrebno je sa~ekati da budu}nost razvije slike koje je deponovala prolost., ka`e Bend`amin u jednom svom tekstu, i to je delimi~ni odgovor na moje postavljeno pitanje o trgovima. Ako to malo bolje analiziramo i podsetimo se da je srednjevekovni trg u evropskoj kulturi do te mere razvio svoje funkcije da je dolo do identifikacije trga kao mesta sa odre|enim funkcijama zajednice: religiozni `ivot predstavljen je crkvom na trgu, komercijalni pijacom a drutveni gradskom palatom (u manjim gradovima to je ~esto ostajalo objedinjeno na jednom mestu), postavlja se pitanje da li je tako bilo i na naem tlu pre otomanske invazije. Analizom arhitektonskog nasle|a na tlu Srbije iz perioda pre turskog osvajanja i onim za vreme njihove okupacije ne}emo dobiti siguran odgovor na pitanje gde su

116

Slobodan Danko Selinki}

bili i kako su izgledali trgovi nae prolosti. Ostaci gradova i ve}ih naseobina koji nisu pretrpeli ve}e promene za vreme turske vlasti i kasnije nakon osloba|anja od ruila~kog zanosa gotovo da ne postoje, ili do sada nisu dovoljno istra`eni. Istina je i to da smo uvek vie skloni istra`ivanju antike nego srednjeg veka. Pa`ljivim posmatranjem planova Beograda kroz vekove mo`e da se ustanovi postojanje odre|enih praznih mesta u raznim epohama. Jedno od takvih mesta je dananji Studentski trg u centru grada. Nakon osloba|anja od Turaka vlast u Srbiji opredelila se za evropski oblik grada, ali je zadr`ala mnoge gradske funkcije na tradicionalnim mestima.To se posebno odnosilo na pijace: tako je i ovaj prostor zadr`ao svoju prvobitnu namenu. Kasnije, u doba nove Kraljevine Jugoslavije, taj trg je urbanizovan, na`alost ne vie kao trg, ve} kao park. U naslovu ispred imena i dalje stoji pojam trg. Brzi prelazak na novi drutveni sistem, komunizam, tek izgra|enog gra|anskog stale`a, nakon drugog svetskog rata, ponovo usmerava drutvo na odre|ene tekovine evropske kulture koje odgovaraju toj politi~koj ideji. Evropom tada ve} dominira ekstremni internacionalizam kao pravac u arhitekturi moderne, koji najradikalnije eliminie sve tradicionalno, od ideje do materijala, i usmerava ka novom kao simbolu razvoja tehnike i tehnologije. Trg kao gradski prostor sve vie postaje metafora: ako nije poruen u ratnom razaranju postao je neva`an u brzoj rekonstrukciji zemlje. U novoj arhitektonskoj ideji o gradu u kojoj je ku}a u slobodnom prostoru on gubi svoj smisao, tako da ga na Novom Beogradu, gra|enom sa tim sloganom, uopte i nema. Trg se sve se re|e pojavljuje kao samostalni projekat. Pojavljuje se u nazivima odre|enih prostora na urbanisti~kim planovima, obi~no u spletu saobra}ajnica i gotovo uvek ispunjen parkovima. Ako pomislimo da decenijama nisu postojale odre|ene delatnosti kao npr. antikvarnice ili pijace antikviteta, ~esto a negde i uobi~ajeno vezane za trgove, a koje je bilo vrlo lako realizovati, name}e se pitanje o potovanju tradicije i starog uopte, koje usmerava na samo jedan odgovor: prolost se vidi samo kao tekst i kontrolisani muzejski eksponat. Sa druge strane, svakidanjica je dobila odre|ene oblike i sadr`aje koji su nekim drugim drutvima bili i ostali nepoznati: dom kulture, kulturni centar, radni~ki dom, spomenik revolucije, memorijani kompleks. Trg kao vitalni prostor grada izostao je u komunizmu. Namerno ili slu~ajno, na nama je da ustanovimo. Platoi ispred gra|evina koje sam gore naveo dobijali su ponekad slobodne povrine koje su kasnije nazivane platoi jer nemaju obodnih gra|evina i vie slu`e kao podloga novoj gra|evini u smislu monumentalnijeg pristupa nego to asociraju na trg i njegovu funkciju okupljanja. Odsustvo trga u arhitekturi za vreme dominacije komunisti~ke ideologije postalo je toliko radikalno da se manifestacije koje se po prirodi svog nastanka

Gde su trgovi?

117

odr`avaju na trgu, kao npr. vojne parade i okupljanja povodom ve}ih mitinga, odr`avaju na ulici. Ulica je dinami~an prostor, komunikacija; ~ovek je na trotoaru za{ti}eni posmatra~ doga|aja na ulici koji se odvijaju u prolazu, oticanjem, skoro kao na filmskoj traci. Na trgu je gra|anin sastavni deo doga|anja, na tom mestu ulica se iri i dinamika oticanja se smiruje; stvara se odnos izme|u gra|ana i izgra|enog prostora grada, ku}a na trgu i praznog prostora trga ispunjenog ljudima. Sve prvomajske parade smo posmatrali nepomi~ni sa trotoara ispred Skuptine, le|ima okrenutim Pionirskom parku trgu, dok su doga|aji oticali sa Bulevara prema Trgu Marksa i Engelsa. Na mitinzima u Beogradu 1997, 1998, i kasnije, na protestnim okupljanima, kada su mase gra|ana stremile ka Trgu Republike ili trotoaru ispred Skuptine, bili smo primorani da se vrtimo oko palate Albanije, ironija imena i sudbine, podeljeni u gomile koje nisu u stanju da komuniciraju me|u sobom i koje doga|anje ~iji su protagonisti zajedno sa svom masom prisutnih i liderima na bini ne mogu da osete jedinstvom prisustva u prostoru i vremenu, to je sutina takvih manifestacija i to osmiljava postojanje trga kao izgra|enog prostora. Energija mesta, energija mase tela koja se vekovima tiskaju na prostoru istovetnog trga stvaraju, izme|u ostalih komponenti, ono to se zove genius loci, snaga mesta. Ako u gradovima postoje mesta takvog karaktera, onda su to pre svega trgovi. U Parizu je dolo do radikalne promene ulica za vreme vlasti Osmana, koji je stvorio bulevar iz ~isto militaristi~kog razloga. Nije imao potrebe da dira u trgove, jer mu je problem bio lako kretanje velikih masa gradom; ko zna kako bi danas Pariz izgledao da je `eleo da zabrani svako okupljanje. Trgovi koji su ostali na bilo koji na~in da `ive do dananjih dana do`iveli su razne promene. Naj~e}e, kako sam ve} pomenuo, trg je pretvaran u zelene parkovske povrine; Studentski trg, trg ispred crkve Svetog Save nazvan svetosavski plato zbog velike udaljenosti obli`nih gra|evina. Slavija, trg koji je tako sna`no definisan svojim oblikom, nastao po volji jednog Engleza po ugledu na Trafalgarski u Londonu, ostao je decenijama nereen iz razloga koji sigurno nije kreativne prirode. Poznati okrugli trg u Kraljevu postao je muzej samoga sebe i skoro ostao bez vitalnih funkcija. Bilo je pokuaja da se rei konkursom trg tamo gde ga mo`da nije nikada bilo; na Trgu Marksa i Engelsa, danas Pai}evom trgu, gde zavrava Balkan i gde po~inje Bulevar Revolucije, ali ni tada ni danas nijedno reenje nije uspelo da stvori trg od tog prostora, izme|u ostalog i zato to se uglavnom tra`ilo njegovo punjenje raznim funkcijama. Trg Republike reavan je sedamdesetih godina, ali ni posle toga ne znamo gde on po~inje a gde se zavrava. Ostao je zapam}en kao napor na reavanju partera i zelenila jedne razu|ene povrine dva ili tri trga sa spletom ulica, reene

118

Slobodan Danko Selinki}

na na~in pea~kih ulica i tr`nih centara severnoevropskih zemalja koje su tih godina kod nas i u Evropi bile primer moderne arhitekture i urbanizma. Na svim teoretskim raspravama i konkursnim zadacima govorilo se o trgu i gradu ali se sve zavravalo bez trga ili sa megalomanskim plato povrinama na kojima je decentrirano, jer je simetrija bila tabu moderne arhitekture, le`ala usamljena robna ku}a, kao npr. u Podgorici. Beograd, koji mi je najbli`i kao grad za takvu tvrdnju, uvek je imao ~udan odnos prema trgu, ~ak i oni prostori koji bi bili idealni trgovi, kao npr. okretnica trolejbusa kod Kalemegdana, nikada to nisu postali. U provinciji, situacija je bila i u ve}ini slu~ajeva ostala teka, mahom i zbog zastarelih urbanisti~kih planova ~iju radikalnu promenu nema ko da finansira. Poznajem primer Petrovca na Mlavi, gde je raskrsnica dve jake saobra}ajnice decenijama sa malim parkovskim proirenjem imala funkciju trga i centra mesta. Novoizgra|eni prostori su samo uve}ali dimenzije ku}a i parkovskog prostora, blokirale obli`nji prostor pija~ne povrine sistemom prepunjavanja tako da je neophodan prostor za okupljanje ponovo ostao nereen dok ga sam gra|anin nije stvorio na malom platou nekad zelene povrine ne ve}e od 50 sa 50 metara. Postoje i oni primeri gradova (Novi Sad, Karlovci, Pan~evo) gde je trg prisutan u tradiciji dominantne kulture ve} vekovima i nije bilo lako zanemariti ga kao funkciju iako je ~esto punjen sadr`ajima, ako ne parkovskim, onda kioscima i tezgama, kao u Zemunu. U mojim radovima trg je prisutan kao metafora i kao realnost, nastala iz slika detinjstva, mo`da jer sam ro|en na obodu nepostoje}eg trga u Vlajkovi}evoj ili zato to sam kasnije u detinjstvu, na Zvezdari, posmatrao raskrsnicu ulica Ustani~ke i Radojke Laki} iz ku}e na uglu, dovoljno i simetri~no povu~ene u odnosu na ulicu da se ima utisak praznog prostora, na kojem se nalazio i glavni ulaz u Dom kulture Zvezdara, a mo`da i zbog slika sa putovanja po Dalmaciji i zemljama Evrope; tek odavno nosim u sebi uverenje da je trg jedan od najuzvienijih dometa gradskog `ivota, i od kada se bavim arhitekturom trg je, na neki ~udan na~in, sutina svih projekata. Prvi moj konkursni rad koji je bio nagra|en bio je trg u Pljevljima.Taj rad je bio anticipacija mojih budu}ih radova kao tema. Trg je posve}en jednoj li~nosti iz NOB-a. Po svom polo`aju izme|u hotela, sa neobi~no naglaenim kosim krovom i duga~ke stambene zgrade na koti ni`oj za ~itavu spratnu visinu, taj prostor nazvan trg to uopte nije bio po svom urbanisti~kom crte`u. Brzo sam shvatio da je u urbanizmu naih gradova za trg proglaavano mesto koje nema poreklo, nema etimologiju pojma, ve} se stvara ex novo, kao to }e kasnije u Nju Orleansu biti stvorena Piazza DItalia (^arls Mur), kao simbol potrebe da se jednim modelom arhitekture, bezdunom prostoru neke anonimne periferije udahne neki od elemenata grada iz kolektivne memorije o njemu.

Gde su trgovi?

119

Projektom za Budu}nost Novog Beograda, koji nema trgove, htelo se simulacijom slike grada, sa trgovima, inspirisane Venecijom i slikom Idealni grad Luciana iz Lovrana, pokazati realisti~nim crte`om u boji kako je mogu}e u emu Novog Beograda ubaciti jedan stari crte` grada sa novom arhitekturom bez traumati~nih posledica. Na tom prostoru je danas izgra|ena nova sportska dvorana, pri~a o trgu je i dalje neusliena. Vila u Stani}ima ~itava se razvija oko male kru`ne pjacete koja slu`i za ulaz, odmor, parkiranje u obli`njim gara`ama i razvrstavanje svih komunikacija ka jako strmom terenu koji se sputa ka moru sistemom kaskadnih vrtova. Hotelski kompleks za budvansku pla`u Jaz reen je jednim trgom kru`nog oblika koji simulira malo mediteransko naselje. Na taj na~in je reen problem ulaska, preko dvospratnih gra|evina na obodu trga, u gigantski hotel zamiljen kao polukru`no kameno utvr|enje. Projekat porodi~ne ku}e za tri generacije ra|en za izlo`bu Arhitektura Zemlja bavi se problemima vangradske arhitekture. Inspirisan je trgom kao mestom posebne vrste komunikacija. Porodi~na ku}a za tri generacije na selu sa prate}im zgradama reena je kao dialog tri generacije na jednoj uzdignutoj povrini, koja ima funkciju trga, a u ni`oj koti spremita za stoku. To je ideja koju koriste seljaci u isto~noj Srbiji kada grade niz ku}a oko dvorita gde `ive razne generacije okupljene oko zajedni~kog proizvodnog procesa, koji danas podrazumeva i jedan vii stepen tolerancije i dijaloga kao novog kvaliteta `ivotnog prostora na selu, za ta je forma mikrotrga izgledala idealna. Pozorite BITEF u crkvi na Bajlonijevoj pijaci je projektantsko reenje kojim je trebalo da se ostvari dinami~an pozorini prostor izme|u gledalita i scene u kojem bi odnos glumca i publike bio u stalnom odnosu preispitivanja preko jedinstvenog prostora jednog dvozna~nog trga. Po vertikalnim zidovima zdanja zamiljene su galerije za kretanje publike iste kao u delu scene za vertikalno kretanje glumaca, koje su kao prozori na ku}ama zamiljenog trga bile orijentisane ka povrini doga|anja na sceni i platou gledalita. Na televiziji, jednom druga~ijem mediju okupljanja, rade}i scenografije za razne emisije na novosadskoj televiziji, smestio sam u scenski prostor trga emisije kao sto su Od naeg stalnog dopisnika i Nedeljno popodne. Izlo`ba kao posebna kategorija direktnog i vremenski ograni~enog komuniciranja ve} u svojoj sutini kretanja i posmatranja ukazuje na odre|ene sli~nosti sa tokom ulica i rasporedom trgova. Domus Sapientie, izlo`ba arhitekture koju sam postavio u vie gradova Jugoslavije izme|u 1986. i 1987. godine bila je opremljena panoima za izlaganje inspirisanim elementima arhitekture sa Konaka Knjeginje Ljubice u Beogradu i krovovima pijace Zeleni Venac u oblicima hrama saznanja i barokne arhitekture Rima.

120

Slobodan Danko Selinki}

U nedavnom projektu za Jugoslovensko dramsko pozorite, zadr`an je ulazni deo pozorita. Arhitekta Belobrk je pored drugih vrednosti ovog zdanja decenijama ukazivao koliko je bilo va`no to otvaranje ka atrijumskom ulazu koji je imao oblik male mediteranske pjacete, a koje je poslednjih godina dobilo dva nu`na nova sadr`aja (knji`aru i kafi}), koji su jos vie o`iveli i upotpunili svrsishodnost i snagu autorove ideje. Ironijom neke urbanisti~ke sudbine i ovo beogradsko pozorite nalazi se na trotoaru, iako na obodu velikog parka koji bi mogao biti trg, i preko puta jednog mesta terase na krovu javnog toaleta koje od vajkada nosi poeti~ni naziv Cvetni trg. Mojim reenjem za rekonstrukciju i dogradnju tog kultnog beogradskog pozorita predlo`io sam da se taj prostor mikrookupljanja kao na nekom malom trgu grada zadr`i, to su i propozicije konkursa predvi|ale, ali kao i mnogo ranije sa gradskim trgovima, tako je i ovde naa sredina, kao i `iri, bila vie sklona nekim novim reenjima: Bez onoga ~ega nema mo`e se Duboko sam uveren da }e se, vremenom, kako to ve} citirana Bend`aminova misao definie, stvoriti uslovi za izgradnju trgova i kod nas. Ve} sada postoje odre|ene promene u arhitekturi i na tr`itu koje su doskora bile nezamislive, u smislu da je gra|anin sve vie direktno u~esnik izgradnje grada. Sada jo uvek ve}ina primera govori o negativnim posledicama tog prelaznog stanja, ali sa definitivnim reavanjem pitanja privatne svojine uveren sam da }e do}i i do promene tog odnosa. Zato `elim da zavrim ovaj tekst podse}aju}i na definiciju pojma trg. Definicija pojma mo`e da bude dobra projektanska indikacija. Slobodan prostor okru`en ku}ama u koji se uobi~ajeno sti~e vie ulica (Ilustrovani italijanski re~nik, Soc. Ed. Int. Torino, 1979).

Gde su trgovi?

121

Lars Gemze

Kopenhagen kao primer humanizovanog javnog prostora

Kako je intenzitet saobra}aja u gradskim centrima vremenom narastao, u mnogim gradovima donoene su odluke da se sagradi vie puteva i parking prostora, ~ime su javni gradski prostori postajali zone parkinga i saobra}aja. To je ~esto imalo za posledicu nepodnoljive uslove za peake. U Kopenhagenu je doneta odluka da se ograni~i pristup gradskom centru automobilom korak po korak uklanjanjem kolovoza i redukcijom parkiranja za 2-3% godinje, da bi se javni prostori pretvorili iz parkiralita i saobra}ajnih zona u prostore namenjene ljudima. Za poslednjih 35 godina ovo je promenilo celokupnu ideju o upotrebi javnih prostora u Starom gradu. To je u stvari promenilo stanovnike Kopenhagena. Gotovo svaki grad na svetu ima precizne podatke o broju parkiralita i protoku automobila u njemu. Kopenhagen je verovatno jedini grad koji ima sistematizovane podatke i o tome kako se koristi prostor Starog grada i kako se u njemu razvijao javni `ivot. Tri velike studije iz 1968, 1986. i 1995. ura|ene na koli arhitekture u Kopenhagenu snabdele su politi~are, profesionalce i javnost informacijama o izvanrednoj promeni u na~inu kori}enja javnog prostora u Starom gradu Kopenhagena. ezdesetih godina nije postojala tradicija u kori}enju javnih otvorenih prostora koju poznajemo iz ju`ne Evrope, pa ipak se tokom godina dogodila fundamentalna promena u javnom `ivotu grada. Javni prostori koji su nekada bili zatrpani automobilima postepeno su se transformisali u `ivotne i funkcionalne javne dnevne sobe, gde se ljudi zadr`avaju sve du`e i du`e. Broj ljudi koji provode vreme u javnim gradskim prostorima pove}ao se 34 puta od kasnih ezdesetih do danas, dok je broj automobila koji ulaze u Stari grad zadr`an na istom nivou od sedamdesetih godina, iako se vlasnitvo nad automobilima konstantno pove}ava u ovom regionu, kao i u ostatku Evrope.

JAVNI PROSTOR JAVNI GRAD

122

Lars Gemze

Sve je po~elo sa invazijom automobila i reakcijom protiv nje koja je dovela do nove urbane kulture koju danas pro`ivljavamo.

AUTOMOBILSKA INVAZIJA
Nakon Drugog svetskog rata, a naro~ito u vreme ekonomskog uspona 50-tih i 60-tih godina XX veka, Stari grad Kopenhagen postepeno je zatrpavan automobilima. Ulice i trgovi pretvarani su u parkiralita za sve ve}i broj novih modela automobila. Planirani su novi autoputevi u centru grada, a postoje}e saobra}ajnice su proirivane, dok je sve vie i vie automobila prodiralo u centar grada. San ezdesetih bio je prakti~no san o automobilu i jednoporodi~noj ku}i za svakoga. Ali protestni pokreti protiv pogoranja uslova za peake i bicikliste sve vie su narastali.

NOVA URBANA KULTURA

Sve je to rezultovalo sutinskim promenama u na~inu na koji ljudi u Kopenhagenu shvataju saobra}aj i javni `ivot promenama u saobra}ajnoj kulturi i promenom na~ina `ivota u javnim prostorima Kopenhagena. ezdesetih godina, popularni pokreti polako su po~eli demonstracijama protiv zaga|enja i opteg pogoranja uslova za stanovnike grada koje je izazvao rastu}i broj automobila. Mladi ljudi sa sloganima poput automobili napolje iz grada blokirali su glavne ulice u saobra}ajnom picu, protestuju}i protiv zaga|enja i planiranja novih autoputeva usred gradskog centra. U 70-im i 80-im godinama i biciklisti su zahtevali poboljanje uslova za meki saobra}aj. Siguran saobra}aj i vie biciklisti~kih traka, molimo! Me|unarodna naftna kriza izazvala je paniku me|u vlasnicima automobila u 70-tim, a odnos prema automobilu menjao se u javnosti, dok su u isto vreme uvo|ene nove ideje o integraciji saobra}aja koje su usporile automobile. Godinama kasnije, u 80-tim, ideja automobili napolje iz grada lansirana je kao zvani~na kampanja na~elnika za saobra}aj i planiranje ~iji je polo`aj u to vreme dr`ala jedna od manjih partija levog krila u gradskoj vladi Kopenhagena. Kampanja je uklju~ila i sugestije za poboljanje javnih prostora za ljude umesto za automobile. Danas postoji opti politi~ki konsenzus o ideji da je dobro unapre|ivati javne prostore, ~ak i po cenu ograni~avanja parkiranja na ulicama i trgovima. Kampanju sada ~vrsto sprovodi novi na~elnik za saobra}aj i planiranje, koji u ovom trenutku poti~e iz desnog ili liberalnog krila politi~kog spektra.

Javni prostor javni grad

123

DUGA^KI POSTEPENI PROCES Razvoj mre`e pe{a~kih ulica od 1962. do 1973.

Godine 1962, stara glavna ulica Strget u Starom gradu Kopenhagena bila je kao svojevrsni eksperiment pretvorena u pe{a~ku ulicu. Pre dono{enja te odluke desile su se mnoge rasprave, a silno su se zabrinuli politi~ari, autobuski prevoznici i, naro~ito, vlasnici radnji. Mi nismo Italijani, Nemamo tradiciju javnog `ivota, Bez automobila nema muterija i Sve vreme pada kia, zaboravite na javni `ivot napolju bili su neki od argumenata. Ali ve} na po~etku to je bio veliki uspeh. Hiljade ljudi etalo je uz i niz ulicu od prvog dana i to se ispostavilo kao veliki ekonomski uspeh za prodavnice i robne ku}e. Uskoro je ovo postalo permanentno reenje i jo dve ulice pretvorene su u pea~ke. U po~etku, oping i razgledanje izloga bile su glavne aktivnosti, ali ovi prostori bez automobila, izduvnih gasova, saobra}ajnih nezgoda i buke ispostavili su se kao izuzetna mesta za mnoge druge aktivnosti. Vlasnici radnji do`ivljavali su ih kao nastavak prodajnog prostora na ulici, ali mladi ljudi bi po~eli ovde da sviraju gitare i pevaju ili prodaju nakit doma}e proizvodnje i druge stvari. Prvih godina to je bilo zabranjeno i hapsili su ih, ali je kasnije muzika na ulici legalizovana. Mirne pea~ke ulice i trgovi imali su mnogo vie potencijala nego to je oping. Roditelji su mogli da puste malu decu da na miru tr~karaju okolo bez straha od saobra}ajnih udesa. Mogla se ~uti klasi~na muzika, na flauti, pa sve do d`ez saksofona, ili videti mala lutkarska predstava iza }oska. Ovde su se mogle izra`avati politi~ke ili verske poruke i postepeno su se ovi prostori razvili u svojevrsni forum kulture.

Razvoj trgova kao javnih arena od 1973. do 1997.

U vreme 70-tih i 80-tih godina Stari grad se pretvorio u veliki dom kulture gde se ~ovek mogao zabavljati, pokuati da bude zabavlja~ ili bi samo dolazio da posmatra druge. Bez potrebe da rezervie mesto! Stari grad se pretvorio iz mesta pasivne potronje u aktivnu kulturnu arenu sa mnotvom fleksibilnih aktivnosti. Niz festivala nastao je tokom godina koriste}i nove javne prostore kao arene: D`ez festival Kopenhagena, No} kulture, No} sporta, Karneval i mnogo drugih poduhvata, ali najuzbudljivije je to da ljudi spontano otkrivaju nove na~ine da koriste grad. Proslave pre i posle fudbalskih utakmica i polterarbend (vereni~ke proslave), na primer, razvile su se tokom godina i prerasle u predstave u centralnim javnim prostorima.

124

Lars Gemze

Tokom 80-tih ve}ina gra|evina u Starom gradu bila je obnovljena, ali u istom periodu popularni, `ivi javni prostori bili su iscrpljeni, dok je potreba za renoviranjem i daljim proirenjem javnih zona opte uva`avana, uz uvo|enje vieg kvaliteta dizajna i urbanih detalja. Nije bilo dovoljno da prostori budu dobri za kupovinu i da su `ive kulturne arene trebalo je da budu i zna~ajni arhitektonski spomenici. Mesta sa dignitetom, gde je vredelo boraviti, ~ak i po kinom decembarskom danu. Tako se danas Stari grad i njegovi javni prostori ne smatraju samo glavnom trgova~kom zonom ili centrom javnog `ivota oni se posmatraju i kao arhitektonski prostor velikog zna~aja. Naglaena okrenutost ka ~oveku usaglaena je sa karakterom Starog grada kao glavnog trgova~kog, univerzitetskog i stambenog podru~ja.

Napomena:
Izme|u 1962. i 1996. est puta vie kvadratnih metara ustupljeno je peacima. Do 1996. imali su na raspolaganju ukupno 96 000 m2 bez automobila. Sve pea~ke ulice nastale su izme|u 1962. i 1973. Nakon toga dominirao je razvoj trgova. 40% kvadratnih metara pea~kih zona su pea~ke ulice, a 60% su trgovi namenjeni predahu i u`ivanju u `ivotu. etnja gradom je postala izuzetno sigurna od kada su uvedene prve pea~ke ulice, a od tada su one prepune svakog sun~anog letnjeg dana. Prevod sa engleskog: Irena entevska

Javni prostor javni grad

125

Dragana Bazik

SCENOGRAFIJA GRADSKOG PROSTORA PUT DO LJUDSKE SVESTI

OKVIR RAZMATRANJA
Tkivo grada je dinami~an organizam koji emituje bezbroj poruka o prostoru i ljudima, pulsiraju}i kroz vreme. Prostorni, dru{tveni i vremenski milje integralno formiraju kontekst odvijanja `ivota u gradu. Samim tim, stepen raznovrsnosti prizora koje nam grad nudi (nudio je ili }e nuditi) gotovo je nesaglediv. Gradski prostor obavlja istovremeno komunikacijsku, informacijsku i saznajnu funkciju, a kao takav uslovljava i na~in na{eg stru~nog delovanja. Fizi~ke tvorevine usmeravaju tokove, sadr`aji defini{u ciljeve, dispozicija formira orijentaciju u prostoru, oblik stvara perceptivnu predstavu, sekundarna plastika identitet, a opremanje uslovljava do`ivljaj i pona{anje. Prostorna forma predstavlja artikulaciju znanja i ume}a. Kao takva, ona postaje poligon poimanja i saznavanja, odnosno potencijal za formiranje prostornih predstava i asocijacija. Za najmla|e, neposredno okru`enje predstavlja direktan izvor elementarnih iskustvenih spoznaja o prostoru i trajno uti~e na formiranje li~nosti i pravila pona{anja. Gradski prostor, kao javna prezentacija znanja, mo`e da obrazuje, kultivi{e, animira i oplemenjuje. Znanje se preno{enjem ne uni{tava ve} uve}ava. Kako je znanje neiscrpan razvojni resurs, saznajna funkcija gradskog prostora, kao kvalitativna nadgradnja njegovog osnovnog funkcionisanja, postaje jedna od prioritetnih opcija teorijskog razmatranja i stru~nog delovanja. Svesni smo ~injenice da sada{nji trenutak na na{im prostorima nije plodno tlo za navedenu promenu prioriteta. Egzistencijalni problemi na{ih gradova nisu prevazi|eni, ve}, naprotiv, narastaju. To nas ne spre~ava da verujemo u evolutivni razvoj i nastupaju}e kvalitativne promene, {to zahteva i obrazovno-pedago{ki okvir u kome delujemo.

126

Dragana Bazik

U domenu saznajne funkcije gradskog prostora i temu savetovanja Spektaklgrad-identitet sagledavamo kao veoma podsticajnu i inspirativnu. Ona otvara niz pitanja u odnosu na pojam spektakla, konteksta u kome se on odvija, njegove prostorne dimenzije ili interakcije s fizi~kom formom. Prezentira}emo pristup i vi|enje nekih elemenata pomenute teme bez pretenzija da dajemo kona~ne odgovore. Okvir za razmatranje obuhvata slede}a polazna opredeljenja: Pod pojmom spektakla ne podrazumevamo samo organizovanu manifestaciju razli~itih domena, ve} spektakularan do`ivljaj kao intenzivnu (pozitivnu ili negativnu) impresiju nekog doga|aja. On mo`e biti rezultat: (1) neo~ekivanih promena u svakodnevnom `ivotu grada; (2) posebnih situacija i vremenskih trenutaka; ili (3) specijalno organizovane manifestacije. Za{to smatramo da svakodnevni `ivot mo`e spontano da ponudi elemente spektakla? Zato {to na intenzitet do`ivljaja pored dimenzionalnih karakteristika prizora mo`e da uti~e i faktor iznena|enja i nepredvidljivosti. U na{oj sredini, u neposrednoj pro{losti, pro`iveli smo period neo~ekivanih, spektakularnih doga|aja, od kojih su mnoga prevazi{la margine predvidljivog, ~e{}e u negativnom, ali ponekad i u pozitivnom smislu. Neki od prizora su: masovno i gotovo uzaludno ~ekanje javnog prevoza, ulice na pragu XXI veka pune pe{aka i biciklista, uli~na berza robe i novca, upaljene sve}e pored uga{enih kompjutera, spektakularna personalizacija prostora u stambenim naseljima kao ekspresija novoste~enih mo}i, mitinzi, dostojanstveni protesti, spontane proslave nacionalnih trijumfa i sl. Da li onda mo`emo pojam spektakla svesti na organizovan i smi{ljen doga|aj? Da li se on ponekad odvija i spontano, nastaju}i kao zna~enje u ljudskoj svesti? Spektakularan do`ivljaj nije uslovljen samo emisijom poruka organizovanog doga|aja (veli~ina prostornog okvira, brojnost aktera i posmatra~a, zastupljenost tehnolo{kih efekata), ve} i potencijalima prijema/prijemnika. On ne zavisi samo od ponude, ve} se kristali{e u ljudskoj svesti, odnosno u poimanju doga|aja samog posmatra~a. Skup objektivnih stvari prerasta u podskup subjektivnih predmeta mi{ljenja i spoznaja u skladu s li~nim preferencijama posmatra~a (uzrastom, obrazovanjem, potencijalima za saznavanje i do`ivljavanje, kao i odnosom individualnog pona{anja i reagovanja publike). Da li treba izdvojeno razmatrati prostore namenjene spektaklu kao organizovanoj manifestaciji? Da li spektakl pronalazi adekvatan prostorni okvir u paleti gradskih ambijenata u skladu s njihovom komunikacijskom, informacijskom i saznajnom funkcijom? Da li prostorna forma posredstvom svojih navedenih funkcija inicira i stimuli{e spektakularne doga|aje i do`ivljaje (spontane ili organizovane). U domenu oblikovanja gradskih prostora opredeljujemo se za razmatranje tre}e navedene mogu}nosti. Za{to? Zato {to uo~avamo da (1) mirna stambena ulica poziva na kom{ijsku prodaju starih stvari, zajedni~ku proslavu,

Scenografija gradskog prostora

127

ili manifestaciju Lice u lice u organizaciji CEP-a; (2) atrijumsko, {kolsko ili stambeno dvori{te prihvata va{ar ili dvori{nu amatersku predstavu; a (3) u pe{a~koj zoni centra grada, parkovskom ili izletni~kom prostoru odigravaju se promocije filmova, predstave lutkarskog pozori{ta ili maskembali, koji nude razli~ito stepenovane spektakularne do`ivljaje. Navedena polazna opredeljenja ukazuju na potrebu za inoviranjem samog procesa oblikovanja javnih gradskih prostora koji nam mo`e ponuditi vi{e nego {to je to u~inilo na{e dosada{nje stru~no delovanje. Nije nam cilj da istra`ujemo uzroke takve situacije. Jasno je da oni nisu samo u domenu stru~ne savesti i saznanja. Okre}emo se ka ~injenici da aktuelni trenutak tranzicije prelazni period ka tr`i{nom privre|ivanju i druga~ijoj konstelaciji interesa zahteva promene procesa planiranja i ure|enja prostora kao osnove obnove i razvoja gradova na na{em tlu. Razli~iti vlasni~ki odnosi otvaraju nova interesna podru~ja i specifi~ne motivacije u domenu marketinga i potpunije primene savremenih tehnologija. Ona aktiviraju stru~no delovanje u okviru do sada zapostavljenih tema. Me|u njima je i kvalitativna nadgradnja osnovnih funkcionalnih zahteva gradskih prostora izra`ena u njegovoj saznajnoj funkciji, odnosno spektar poruka artikulisanog grado-graditeljskog znanja i ume}a.

ANALOGIJA Gradski prostor pozornica

Prostor bez korisnika i njihovih aktivnosti ne ispunjava su{tinu svog postojanja. Svaka intervencija u `ivotnom okru`enju ljudi ima za posledicu promene dru{tvenog miljea (broj i sastav korisnika, njihove potrebe, aktivnosti, do`ivljaje, utiske). Ne mo`emo navedenu problematiku izme{tati na podru~je sociologije i projektovati samo u skladu s li~nim vi|enjem i preferencijama. Formiran prostor je prete`no trajnog karaktera i generacije stasavaju u njemu. Umetnost arhitekture nije da stvara samo lepe tvorevine niti samo korisne, ve} oboje kao kroja~ koji pravi lepu i udobnu ode}u.1 Pomenuta nedvosmislena analogija odslikava aktuelnu teorijsku misao u domenu arhitektonskog i urbanisti~kog oblikovanja. Ona objedinjuje fizi~ku i dru{tvenu dimenziju prostora. Pojam totalne arhitekture i urbanizma zamenjuje se pojmovima inviting form (animiraju}a, atraktivna forma koja aktivira delovanje korisnika podsticajna forma, prevod autora) i responsive environment2 (`ivotna sredina puna razumevanja za korisnike, odgovaraju}a, prijem~iva primereno okru`enje, prev. autora).
1 Hertzberger, H., Lessons for Students in Architecture, Uitgeverij O10 Publishers, Rotterdam, 1993, 2nd ed., str. 174.

Bentley I., Alcock A., Murrain P., McGlynn S., Smith G., Responsive environments: A manual for designers, The Architectural Press, London, 1985.

128

Dragana Bazik

U navedenom kontekstu, autor teksta sagledava i nudi jo{ jedno pore|enje. Usvojimo da je eksterijer, fizi~ki prostor pod otvorenim nebom, pozornica. Ona nije sama sebi svrha. Slu`i za odvijanje predstava svakodnevnog `ivota u gradu. Predstavu ~ini niz prizora, zaustavljenih trenutaka, slika, delova jedne celine, odnosno scena. U posmatranoj analogiji, scena objedinjuje fizi~ki okvir (gradski prostor pozornicu) i korisnike tog prostora (gra|ane i njihove aktivnosti), ili aktere u predstavi. I, najzad, usvojimo da je scenografija3 (podru~je na{eg delovanja) skup aktivnosti u vezi sa ure|enjem pozornice (eksterijera) na kojoj se odvijaju predstave (svakodnevni `ivot). Za{to se predla`e pomenuta analogija? Ona re~ito potencira slede}a obele`ja na{eg delovanja: (1) neraskidivu povezanost pozornice i predstave bez pozornice nema predstave, a bez predstave pozornica nema svrhu; (2) kompleksnost problematike kojom se bavimo svakodnevni `ivot (predstava) odvija se spontano, bez scenarija i re`ije, u dinami~nom i gotovo nesagledivom sledu scena; akteri su razli~itog uzrasta, preferencija, obrazovanja i bez nau~enih uloga. Aktivnosti scenografa (urbaniste, arhitekte, in`enjera, umetnika) usmerene su na formiranje gradskog prostora kao demokratskog okvira koji korisnicima nudi maksimalan stepen izbora u zadovoljavanju potreba i odvijanju aktivnosti, me|u kojima su i spontani ili organizovani spektakularni doga|aji; i (3) visok stepen zastupljenih razli~itosti: klimatske, morfolo{ke, ekonomske, ideolo{ke, socijalne i kulturolo{ke. Tu nam recepti i {abloni ne poma`u. Mo`emo samo ista}i okosnicu scenografije gradskih prostora, ne kroz stati~nu specifikaciju primera ili obrazlaganje uticajnih faktora, pojedinih elemenata i tehnika, ve} redosledom koraka u samom procesu.

Scenografija gradskih prostora

U na{oj praksi, posao projektanata podrazumeva izradu delova elaborata, u kojima se defini{e zadatak, analizira obra|ivana lokacija, formira program i opisuje faza projektovanja. Urbanisti~ko-arhitektonsko re{enje radi interdisciplinarni tim stru~njaka za poznatog investitora s definisanim zahtevima, a u skladu s planskim aktima vi{eg nivoa. Kona~an projekat uslovljen je, pre svega, karakteristikama lokacije i vrednosnim stavovima naru~ioca posla. Krajnji korisnici su uglavnom nepoznati, i u njihovo ime neko drugi odlu~uje. Zastupa ih stru~ni tim. Da li }e im realizovan prostor odgovarati u domenu je stru~ne savesti projektanata i njihovog nastojanja da uti~u na odluke investitora. To je jedini na~in da se izbegnu rutinirana re{enja s osetnom dominacijom politi~ke i ekonomske mo}i, i nije nimalo lak.
3 Mi}unovi} Lj., Savremeni leksikon stranih re~i, KZNS Univerzitetska rije~, Novi Sad,1988. Scenografija, gr~. slikarski i drugi poslovi u vezi sa ure|enjem pozornice za pozori{ne i druge predstave.

Scenografija gradskog prostora

129

Potrebna je razra|ena stru~na argumentacija i izrazita sposobnost ube|ivanja. Odustajanje od ovih napora i uslu`no obavljanje radnih naloga vodi ka rutinskom ispunjavanju komercijalnih i administrativnih zahteva. Dominiraju razrade aktivnih prostora koji donose profit i kvantitativno iskazivanje programa bez kvalitativne nadgradnje. Naj~e{}e se formiraju konvencionalni prilozi elaboratu, bez daljeg pra}enja realizacije i upotrebe prostora, uo~avanja i priznavanja gre{aka da bi se one korigovale u budu}em radu. S druge strane posmatrano (u skladu s pomenutom analogijom), scenografija gradskih prostora, kao proces njihovog nastajanja i skup aktivnosti za njihovo ure|enje, sadr`i umetni~ke i stru~ne, odnosno kreativne i tehni~ke elemente. Ona objedinjuje delovanje urbanista, arhitekata, umetnika, sociologa, in`injera tehni~kih struka, komunalnih slu`bi odr`avanja i razli~itih korisnika gradskih prostora. Tek tada se otvaraju mogu}nosti za kvalitativnu nadgradnju osnovnog funkcionisanja gradskog tkiva i ponudu razli~ito stepenovanih do`ivljaja. Proces nastajanja gradske scene u fazi projektovanja, izgradnje i kori{}enja sagledavamo kao niz osnovnih koraka, s logi~nim sledom od celine ka detalju, uz stalno prisustvo povratne sprege. Redosled koraka ne predstavlja zakonitost, ve} mogu} pristup i prakti~no uputstvo (pomagalo). Pojedini koraci nisu ~vrsto definisane celine. Oni su konstantno cikli~no povezani. Mogu}e je da izra`ene kreativne motivacije i inspiracije, kao i problemske specifi~nosti obra|ivanog podru~ja, izmene njihov redosled. Koraci u ovom tekstu sistematizovani su na osnovu odnosa izme|u: (1) stepena delotvornosti postupaka u procesu projektovanja, gde je dominantan efekat delovanja stru~njaka presudan za osnovno funkcionisanje gradskog tkiva; i (2) stepena ponude uticaja gradskog prostora, gde se javlja dominacija preferencija samog korisnika bitna za kvalitativno unapre|enje gradske sredine4. Analiza ovog odnosa defini{e zna~aj preduzimanja pojedinih koraka u procesu projektovanja, a radi oblikovanja primerene gradske sredine. Ujedno, on ukazuje i na stepen negativnih posledica ukoliko je neki korak presko~en ili ima neadekvatno re{enje. U ovako razmatranom scenografskom procesu nastajanja gradskih prostora jasno se izdvajaju dve grupe aktivnosti: Scenografske aktivnosti na nivou plana projekta i realizacije koje uslovljavaju osnovni scenario `ivota u gradu i defini{u: Komunikacijsku funkciju gradskog prostora uspostavljanjem fizi~kih prepreka ili mogu}nosti (urbanisti~ko saobra}ajni i infrastrukturni koncept) koje ostvaruje kvalitet gradskog tkiva pod nazivom proto~nost prostora. Komunikacijska funkcija gradskog prostora mo`e se porediti s funkcijom sistema krvotoka
4 Bazik D., Scenario `ivota u gradu proces nastajanja gradske scenografije , kolo Arhitektonske sveske br. 13. i Ponuda gradske scene potencijali mikroprostora grada, Arh. sveske br. 16, edicija Arhitektonika, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, 1995.

130

Dragana Bazik

i nerava `ivog organizma. Ona obuhvata transmisiju i distribuciju talasa, energije, vode, tokove ljudi, vozila i robe, i predstavlja preduslov ukupnog za`ivljavanja gradskog tkiva. Informacijsku funkciju prostora, odnosno njegovo delovanje u domenu akumulacije i selekcije poruka koje emituje posredstvom prostornih formi. Fizi~ki oblik informi{e korisnike o: (1) mogu}nostima i svrsi kretanja, kontakata i susreta; (2) sadr`aju; i (3) uslovima snala`enja u gradskom prostoru. Za lociranje i raspon razli~itih sadr`aja va`no je stru~no delovanje urbanista, arhitekata i ekonomista, uz sve aktivniji mehanizam tr`i{ta, ~ime se gradsko tkivo ~ini kvalitetnijim raznovrsno{}u sadr`aja. Uz dominaciju stru~nog delovanja urbanista i arhitekata formira se perceptivna struktura grada definisana stepenom razumevanja fizi~ke strukture grada i lako}om orijentacije gra|ana u njemu. Navedeni kvalitet gradskog tkiva mo`e se nazvati ~itljivost prostora. Informacijska funkcija gradskog prostora predstavlja prvi stepen nadgradnje infrastrukturnog potencijala grada kao direktna dopuna i svrha njegovog postojanja. Skup scenografskih aktivnosti koji formira ponudu gradske scene i ~ija delotvornost zavisi, s jedne strane, od stru~nog delovanja i, s druge strane, od preferencija samih korisnika prostora. One uslovljavaju: Saznajnu funkciju gradskog prostora izra`enu kroz (1) intenzitet upotrebe prostora za odvijanje razli~itih aktivnosti (zavisnost efekata stru~nog delovanja od li~nog opredeljenja svakog pojedina~nog korisnika) kvalitet gradskog prostora pod nazivom upotrebni potencijal prostora; (2) identitet prostora koji uti~e na to da korisnik stekne prostorne predstave i prepozna mogu}nosti izbora (ravnopravnost projektantske ponude i sposobnosti uo~avanja samih korisnika) kvalitet gradskog prostora pod nazivom oblikovni potencijal prostora; (3) raznovrsnost vi{e~ulnog do`ivljaja prostora i mogu}nost za`ivljavanja prostora li~nim delovanjem korisnika (dominacija mogu}nosti opa`anja i delovanja korisnika nad ponudom projektanata) kvalitet gradskog prostora pod nazivom bogatstvo prostora. Saznajna funkcija gradskog prostora slede}i je nivo nadgradnje `ivotne sredine. Ona ne uslovljava osnovno funkcionisanje grada, ali je od su{tinskog zna~aja kao poligon za poimanje i saznavanje generacija koje u njemu stasavaju. Za{to ponuda gradske scene? Za{to ne projektantsko delo, arhitektonsko ostvarenje? Zato {to scena podrazumeva deo predstave, prizor (spektakularan ili svakodnevni), zaustavljeni trenutak koji objedinjuje fizi~ki okvir pozornice i aktivnosti aktera, odnosno javni prostor grada i njegove korisnike, i nije samo rezultat delovanja interdisciplinarnog tima stru~njaka. U sredinama gde presudnu ulogu ima potra`nja, uz odgovaraju}u ekonomsku mo} i slobodu izbora, kvalitet i prilago|enost prostora krajnjim korisnicima zna~ajno dopunjuju njegovu primarnu funkciju i formiraju adekvatnu ponudu gradske scene.

Scenografija gradskog prostora

131

Transformacija
Te`i{te klasi~nog projektantskog postupka je na definisanju fizi~kog prostora i njegovom funkcionalno-oblikovnom tretmanu. Kori{}enje izgra|enog prostora koje nije stati~no i ne ostaje samo na projektantskoj i graditeljskoj ponudi nije dovoljno razmatrano. Svaki prostor se transformi{e i modifikuje. Kada je u pitanju eksterijer, transformacija nastupa vremenom: ako ne na neki drugi na~in, onda bar bujanjem rastinja. Kao {to ima neku svoju pro{lost, prostor ima i budu}nost, delimi~no sagledivu. Projektantsko vi|enje zaustavlja samo jedan trenutak kontinualnog odnosa korisnika i prostora u bliskoj budu}nosti. I ta budu}nost ima svoju budu}nost koju ne mo`emo u potpunosti da kontroli{emo. Mo`emo ponuditi samo obrazac organizacije okru`enja primerenog ljudskom pona{anju u prostoru i vremenu, kao predmet kontinuiranog menjanja i usagla{avanja. Na raspolaganju su nam bogata istra`iva~ka i prakti~na iskustva iz domena kompozicije i oblikovanja fizi~ke strukture gradskih prostora. Oblikovnim sklopom vizuelnih obele`ja (silueta prema nebu, horizontalna i vertikalna proporcija, raspored otvora, dnevna i no}na slika prostora, pravci i forme partera) stvara se poligon za formiranje zna~enja i simbolike prostora. Odgovaraju}i rezultati se posti`u uz objedinjavanje (1) kontekstualnih i funkcionalnih specifi~nosti obra|ivanog prostora; (2) korisni~kog iskustva u poimanju prostora; (3) imaginacije i kreativnosti projektanata. U kontekstu teme ovog teksta potenciramo da scenografska ponuda gradskih prostora za`ivljava u spontanom ili organizovanom odvijanju predstava samo ukoliko kod aktera izazove odgovaraju}e asocijacije. Time nismo sagledali sve dinami~ne potencijale gradskog prostora, posebno kada je u pitanju kontekst spektakularnih doga|anja. Pozornicu ne ~ini samo sklop vizuelnih obele`ja, ve} su zastupljene i zvu~na, svetlosna i kineti~ka oprema. Scena za`ivljava tek uz aktere, govor, kostime i pona{anje. Istovremeno, ~ovek je zaronjen u gradski prostor svim svojim ~ulima i njima ga do`ivljava. On to ne ~ini sa distance, ve} uronjen u gradsku scenu, odnosno kao akter predstave koja se izvodi po scenariju `ivota u gradu. Prostor se prvenstveno poima ~ulom vida. Vizuelne informacije mogu se najlak{e kontrolisati, kako u fazi projektovanja, tako i u fazi kori{}enja. Pogled usmeravamo, dok miris i zvuk primamo iz okru`enja bez mogu}nosti selekcije, osim sposobnosti koncentracije. Pokret i dodir se samo delimi~no kontroli{u izborom brzine kretanja, promenom nivoa, teksture plo~nika ili staze (ukoliko je poplo~avanje raznovrsno). S druge strane, iz okru`enja ne mo`emo izolovati zvuk, miris, vetar, temperaturu, a od njih znatno zavisi sveukupni do`ivljaj prostora (pozitivan ili negativan). Klizavost plo~nika spre~ava nas da sagledavamo remek-delo arhitektonskog stvarala{tva, dok nam zvuk crkvenog zvona podi`e pogled u pravcu zvonika.

132

Dragana Bazik

Bogatstvo prostora i mogu}nosti njegove transformacije najizra`eniji su u okviru teksture gradskih prostora koja obuhvata kratkoro~ne i povremene promene gradske scene. One su prete`no locirane u domenu efekata vi{e~ulne percepcije, primene tehnolo{kih dostignu}a i personalizovanja gradskog prostora od njegovih korisnika (stanari, vlasnici lokala, umetnici, organizatori spektakularnih doga|anja). Ovim otvaramo temu koja nije dovoljno zastupljena ni u teorijskim istra`ivanjima, niti kao implikacija projektantskog procesa. Istovremeno, nepobitno je da na{i projekti do~aravaju odre|eni prostor grada, da ga izgradnja ve} delimi~no transformi{e, a tek `ivot i upotreba ga u potpunosti defini{u i vremenom menjaju. Brojni su na~ini potenciranja efekata vi{e~ulne percepcije i ukupnog bogatstva prostora: sagledavanje oblika, veli~ine, boje, teksture, svetlosti, senke, promene pravca i ugla sagledavanja; uvo|enje prirodnog i stvorenog zvuka, mirisa, dodira, kineti~kih efekata; podsticanje pona{anja ljudi i ostavljanje okvira za njihovo delovanje. Korisnici personalizuju gradski prostor utiskivanjem li~nih pe~ata (prozori, lo|e, ulazi, predba{te, ograde, perde, pokretni mobilijar restorana, reklame, tehnolo{ki efekti spektakla i sl.). Potrebno je dosledno ugraditi ova saznanja u projektantski proces i ostaviti, s namerom, okvir za osmi{ljeno delovanje samih korisnika. Umerena spontanost i raznovrsnost doprinose atmosferi gradskih ambijenata; kao i da identifikacija korisnika s prostorom koji stvara istovremeno zna~i i pozitivan odnos prema njegovom o~uvanju i odr`avanju. Savremena informacijska tehnologija i njen ubrzan razvoj uslovljavaju promene tradicionalnih obrazaca komuniciranja, pona{anja i saznavanja, uklju~uju}i i izme{tanje te`i{ta aktuelnih istra`ivanja gradskog prostora. I u na{em okru`enju ve} se uo~ava da desetogodi{njaci crtaju ku}e na monitoru kompjutera pomo}u 3D-home programa i sve re|e prave kolibe na drve}u; igraju fudbal ili ko{arku na treningu ili u okviru kompjuterskih svetskih takmi~enja, dok je teren u stambenom okru`enju prazan; dru`e se i komuniciraju posredstvom modema bez potrebe za direktnim kontaktom. Deca se pripremaju za nastupaju}i komunikacijski kod, ali im nedostaju (1) vazduh i kretanje radi sticanja imuniteta organizma bez upotrebe vitaminskih preparata; (2) kontakti i dru`enje radi pravilnog razvoja psihe i neophodne socijalizacije. Upravo organizovanje doga|aja, dovoljno animiraju}ih, specifi~nih, pa i spektakularnih, mo`e da stvori neophodnu ravnote`u.

STAV
Da li najave jedne sasvim druga~ije budu}nosti nagove{tavaju da }e put do ljudske svesti voditi kroz virtuelnu realnost; da }emo `iveti u sopstvenim iluzijama i subjektivnom vi|enju prostora? Da li }e automobili na vazdu{nim jastucima ukinuti pozornicu za }askanje na kom{ijskom plotu i spektakularne zabave u

Scenografija gradskog prostora

133

ulici? Da li }e spektakl tra`iti prostorni okvir, ili }e biti dovoljne specijalne nao~are, kaciga i silikonski ~ip? Desetogodi{njak se jo{ uvek odvaja od kompjutera i pritr~ava prozoru na zvuke de~jih glasova iz dvori{ta; jo{ uvek opstaje scenografija gradskog prostora i njegova saznajna funkcija kao najdirektniji put do ljudske svesti. Potrudimo se da to potraje. U nadi da }e se, i u na{em okru`enju, dosti}i odgovaraju}i ekonomski uslovi i aktivirati mogu}nost izbora, zala`emo se za: (1) oblikovanje primerenog gradskog prostora kao demokratskog okvira koji nudi maksimalan stepen izbora korisnicima za odvijanje aktivnosti i zadovoljavanje potreba; (2) stvaranje uslova i motiva za pove}anu mobilnost gra|ana; (3) definisanje okvira za personalizaciju prostora sticanjem prava na kori{}enje, opremanje, o~uvanje i odr`avanje prostora grada s razli~itim stepenom javnosti. Uz stru~no usmeravanje delovanja svih korisnika gradskih prostora, raznovrsne medijske prezentacije i ekonomske olak{ice, gradski prostor dobija na identitetu i privla~nosti i doprinosi bogatstvu palete ambijenata grada. Me|u njima vidimo i sasvim javne prostore: ogra|ene parkove s identitetom (park skulptura, rozarijum, zabavni park ili park spektakla), ili specijalizovane trgove koji pogoduju odvijanju permanentnih spektakularnih doga|anja (pozori{ni trg ili trg multimedijalnih umetnosti na Crvenom krstu aktuelni zadatak studenata tre}e godine u okviru predmeta urbanisti~ka tehnika i kompozicija, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu). To onda vi{e nisu pasivni prostori koji ne ostvaruju ekonomski efekat, jer lepo pakovanje bolje prodaje proizvod i element izbora prevodi estetiku u ekonomsku kategoriju.

UMESTO ZAKLJU^KA
Kompleksnost i bogatstvo gradske scene otvara gotovo neiscrpno podru~je scenografskog delovanja, ne svode}i put do ljudske svesti samo na, ve} odoma}eno, kreiranje vizuelnih efekata. Gradski prostor mo`e da raduje, oplemenjuje, obrazuje, iznena|uje, animira i motivi{e, ili da pritiska, rastu`uje, deprimira i podsti~e devijantne pojave. Kao takav, on mo`e da stimuli{e ili destimuli{e najrazli~itije vrste doga|aja: spontana, organizovana, svakodnevna, povremena, uobi~ajena ili spektakularna.

134

135

KULTURA I GRAD

136

137

Planiranje kulturnog `ivota

138

139

Milena Dragi}evi} ei}

KULTURNI RAZVOJ I PROSTORNI MENAD@MENT KULTURNIH DELATNOSTI

KULTURNI RAZVOJ
Razvoj kao opta socioloka kategorija podrazumeva proces napretka u svim domenima ljudskih aktivnosti i `ivota. Prou~avanje razvoja danas je postalo posebna nau~na disciplina (development studies). ^ovek `eli da uti~e na razvoj, da ga usmerava, jer svaki proces promena, pored pozitivnih, ima i negativne ~inioce. Kulturni razvoj kao svetski proces, u kome dolazi do homogenizacionih procesa, ujedna~avanja oblika i stila `ivljenja ljudi irom sveta i stvaranja zajedni~kih, novih svetskih kulturnih obrazaca, name}e potrebu prou~avanja u najirem, svetskom kulturolokom kontekstu. S druge strane, kulturni razvoj je uslovljen i kulturnim tradicijama, nasle|enim obrascima i drutveno-politi~kim i ekonomskim okolnostima. Stoga prou~avanje kulturnog razvoja name}e interdisciplinarni pristup i kori}enje metoda razli~itih disciplina: sociologije, istorije, antropologije, ekonomije i dr., jer kulturne potrebe i kulturni razvoj mogu biti posledica me|usobnih uticaja razli~itih kultura, ekonomskog prosperiteta, tehnolokog razvoja, promene drutveno-politi~kog sistema itd. Tehnoloki razvoj, zatim promene u drutveno-politi~kom ustrojstvu, bitne su odrednice kulturnih promena kada se nastoji da se ostvare `eljene, a suzbiju ne`eljene komponente razvoja. Studije razvoja, tako, imaju dve osnovne komponente: (a) prou~avanje, analizu i predvi|anje i (b) planiranje, usmeravanje, projektovanje.

PLANIRANJE KULTURNOG RAZVOJA

Planiranje kao instrument ekonomskog i drutvenog razvoja po~elo je da se primenjuje u XX veku, najpre u socijalisti~kim drutveno-ekonomskim sistemima,

140

Milena Dragi}evi} [e{i}

da bi pedesetih godina bilo uvedeno u mnogim zemljama sveta. Planiranje kulturnog razvitka, kao izraz te`nje da se upravlja razvojem jednog domena drutvenog `ivota, postaje neophodan deo optih planova tek ezdesetih godina ovog veka. Tada irom sveta dolazi do osnivanja ministarstava za kulturu i njihovih planskih slu`bi. ^injenica je da su za funkcionisanje kulturne politike neophodni odgovaraju}i instrumenti. Plan kulturnog razvitka (desetogodinji i petogodinji) jedan je od bitnih instrumenata, kroz koji se mo`e izraziti kulturna politika u odnosu na optedrutvenu politiku. Plan razvoja kulture stoga se mo`e definisati kao pokazatelj kulturne situacije, jer podrazumeva analizu aktuelnih i optih problema kulturnog `ivota, kao pronala`enje mogu}ih reenja, posebno u odnosu na kulturnu politiku. Stoga je proces donoenja plana kulturnog razvoja izuzetno dug i slo`en. On sadr`i sledece osnovne faze: 1. Odre|ivanje i usvajanje koncepta kulturne politike. 2. Analiza situacije (kulturnog `ivota i kulturnih potreba). 3. Utvr|ivanje razvojnih mogu}nosti. 4. Izbor pokazatelja kulturnog razvoja (kvantifikacija podataka). 5. Izrada plana kulturnog razvoja i instrumenata realizacije plana. 6. Vrednovanje ostvarenih rezultata tokom planskog perioda.

Odre|ivanje i usvajanje ideja kulturne politike

Osnovna, globalna koncepcija plana kulturnog razvoja mora da se zasniva na koncepciji optedrutvenog razvoja, shvatanju politi~kog profila dr`ave, vrednosti koje `ele da se promoviu itd. (Jugoslavija kao federalna zemlja, problemi dalje decentralizacije, privatizacije itd.). Opti koncept vrednosti koji promovie Savet Evrope kulturna demokratija le`i u potovanju ljudskih prava, pa dakle i prava naroda na sopstveni kulturni identitet, uva`avanju demokratije, manjinskih prava itd. i on predstavlja polazite za definisanje kulturne politike, koja mora biti u osnovi planskog koncepta.

Analiza situacije (kulturne prakse i kulturnih potreba stanovni{tva)

Odre|ivanje metodologije i kriterijuma analize situacije, istra`ivanje kulturnih potreba i predvi|anje njihovog budu}eg razvitka uzeto je gotovo svuda kao osnova programiranja i planiranja kulturne akcije. Pored empirijskog istra`ivanja koriste se i ostali izvori saznanja koji, manje ili vie precizno, izra`avaju potrebe i stavove ljudi.

Kulturni razvoj i prostorni menad`ment kulturnih delatnosti

141

Izvori podataka: studije o stilu i oblicima `ivljenja (raspolo`ivo vreme, aktivnosti u slobodno vreme, u~estalost poseta institucijama kulture, u~e}e u potronji itd.); ankete kojima se ispituje javno mnjenje; statisti~ki podaci (kulturna industrija, potronja, promet kulturnih dobara, rad institucija kulture...); intervjui sa stru~njacima, debate, razgovori.

Utvr|ivanje razvojnih mogu}nosti

Kako planiranje podrazumeva ne samo poznavanje trenutne situacije, ve} i nau~no zasnovane hipoteze o budu}em drutvenom razvitku, to se kori}enjem previzionisti~ke i komparativne metode dolazi do zaklju~aka o ~iniocima koji }e uslovljavati drutveni `ivot u svetu i Jugoslaviji. Ti ~inioci su delom isti za ceo svet stepen i razvoj urbanizacije, raspore|ivanje izdataka za kulturu unutar privatnih bud`eta, odnos radnog i slobodnog vremena, produ`enje `ivotnog veka itd., a delom su specifi~ni, kao posledica razli~itih kulturnih tradicija, drutvenih i ekonomskih okolnosti (demografska ekspanzija u Tre}em svetu, pove}anje nezaposlenosti u odre|enim sredinama itd...). Istra`ivanje budu}nosti. Da bi planiranje u kulturi bilo uspeno, nije dovoljno analizirati samo sadanjost. ^ovek mora da igra na kartu budu}nosti ako ne `eli da postane njenom igra~kom misao je jednog francuskog filozofa. Zato svako iole dugoro~nije planiranje mora da ra~una sa budu}im situacijama na primer, da pretpostavi budu}e kulturne potrebe i budu}e na~ine njihovih zadovoljavanja. Takva istra`ivanja nisu vie samo predmet knji`evno-nau~ne fantastike ve} i prospektive nau~ne discipline koja razvija metode nau~nog predvi|anja pravaca budu}eg razvoja. Pored ostalog, prospektiva koristi saznanja nastala u okviru teorije strategijskih igara. To omogu}uje stvaranje simulacionih modela, koji pokazuju ponaanje slo`enih sistema, ili odre|enog faktora u nizu alternativnih, uistinu nepostoje}ih situacija. Tako se stvaraju tzv. scenariji budu}nosti, na osnovu kojih je mogu}e uo~iti razvojne mogu}nosti u pojedinim oblastima drutvenog, ali i kulturnog `ivota. to je sistem (koji je slu`io kao osnova za stvaranje simulacionog modela) slo`eniji, uspenost predvi|anja je manja. Zna~ajan je primer predvi|anje u oblasti novih komunikacionih tehnologija, koje sutinski uti~u na razvoj i mogu}nosti zadovoljavanja kulturnih potreba. Ideja Marala Mek Luana o svetu svedenom na dimenzije sela s pojavom satelitske televizije prestala je da bude predvi|anje i postala stvarnost, koju bitno odre|uje opta dostupnost velikog dela svetske proizvodnje kulturnih dobara.

142

Milena Dragi}evi} [e{i}

Indikatori kulturnog razvoja (kvantifikacija podataka)

Ova faza kvantifikacije podataka i broj~anog izra`avanja po`eljnih i najverovatnijih tendencija, obuhvata najslo`enija pitanja planova kulturnog razvitka i stoga se prilazi ukrtanju vie osnovnih indikatora: broja i mre`e (prostornog rasporeda) institucija, objekata kulture, zanimanja i specijalizacija kadrova, njihovog broja i rasporeda, po`eljnog broja umetni~kih i kulturnih produkata (od knjiga, plo~a i drugih proizvoda industrije kulture, do predstava, manifestacija, festivala itd.) i, na kraju, broj~anih pokazatelja u vezi sa publikom odre|enih grana umetni~kog stvaralatva. Svi indikatori kulturnog razvoja moraju se znala~ki odabrati, da bi se njima prikazala sredstva ulo`ena u realizaciju ciljeva kulturne politike, ali i njihovi efekti. Efekti kulturne politike mogu biti izra`eni brojem realizovanih programa (predstava, izlo`bi, filmova...) ili procentualno, u odnosu na kulturne potrebe stanovnitva (na primer, broj poseta pozoritu na 1000 stanovnika ili postotak ~lanova javnih biblioteka u odnosu na ukupno stanovnitvo).

Izrada plana kulturnog razvoja

Iako su planovi u kulturnim delatnostima u po~etku bili prakti~no svedeni na planove izgradnje objekata kulture, danas pored organizaciono-institucionalnog segmenta obuhvataju i planiranje zadataka budu}eg razvoja i metoda koje je nu`no primenjivati. Instrumenti planiranja identi~ni su sa instrumentima kulturne politike, jer se plan razvoja realizuje kroz: planiranje finansijske raspodele (bud`et, prioritetna ulaganja itd.); normativna akta zakonska reenja kojima se utvr|uje status odre|ene kulturne delatnosti; organizaciono-administrativno uspostavljanje odnosa izme|u pojedinih ustanova kulture, posebno kada su u pitanju javne ustanove, javni mediji itd.

Vrednovanje evaluacija
Planiranje razvoja polazi od vrednovanja (ocene) dostignutog. U okviru ekonomskih nauka, posebno u ekonometriji, razvijen je ~itav niz postupaka ~iji je cilj merenje dostignutog stepena razvoja koje raspola`e veoma razvijenom metodologijom. Za razliku od ekonomije, u oblasti kulturnih delatnosti nema, jo uvek, sutinskih pokazatelja koji bi omogu}ili egzaktno pra}enje razvoja kulture. Ukratko, plan treba da odredi i precizira sredstva (materijalna, finansijska, pravna i organizaciona) kojima se vodi i realizuje kulturna politika u narednom planskom

Kulturni razvoj i prostorni menad`ment kulturnih delatnosti

143

periodu. Me|utim, kako naj~e}e kulturna politika nije precizno definisana, stru~njaci, planeri, nastoje da istovremeno definiu i ciljeve kulturne politike. Plan tako postaje vie orijentacioni okvir institucijama kulture i njihovim menad`erima, na osnovu koga }e, koriste}i se argumentima plana, u svojoj sredini obezbediti uslove za realizovanje planskih zadataka. Neistra`enost podru~ja kulture i kulturnih delatnosti, kao i nerazvijenost sociolokih metoda predvi|anja, onemogu}ila je punu nau~nu zasnovanost planova kulturnog razvitka, ali je svest o potrebi planiranja na nau~noj osnovi dala podsticaj stvaranju nau~noistra`iva~kih institucija i modela statisti~kog pra}enja kulturnog razvoja.

PROBLEMI U PLANIRANJU KULTURNOG RAZVOJA

Problemi u planiranju razvoja kulture javljaju se i u centralizovanim i u decentralizovanim sistemima, ali se ispoljavaju na razli~ite na~ine. U centralizovanim sistemima previe naglaena uloga centralnih dr`avnih organa vodi birokratizmu i inerciji. Inicijativa i inventivnost na ni`im nivoima se, po pravilu, ne podsti~u, sredinja vrednost je sprovo|enje planskih odluka iz centra i redovno slanje formalnih izvetaja. Kod nas, mnotvo centara odlu~ivanja u oblasti kulture, tj. ~injenica da su neke institucije kulture u nadle`nosti republi~kih, neke pokrajinskih, a neke gradskih vlasti, kao i da nevladine organizacije i privatne ustanove kulture potpuno nezavisno planiraju svoj razvoj, onemogu}uje stvaranje centralnog plana, i podr`avljenje kulture, te je zadatak svih nivoa vlasti da konsenzualnom kulturnom politikom omogu}e bolje pozicioniranje svih ustanova, uskla|ivanje njihovog rada, sve u cilju postizanja to boljih rezultata u skladu sa optim interesom drutva. Problem pri planiranju kulturnog razvitka predstavlja i raznolikost oblika umetni~kog izra`avanja i difuzije umetni~kih dela, tj. slo`enost organizovanja kulturnih i umetni~kih delatnosti, te njihova zavisnost od razli~itih zakonskih uredbi i normi (od kinematografije kao privredne delatnosti, estrade kao visokoprofitne, do bavljenja stvaralatvom u domenu vizuelnih umetnosti, to ne daje mogu}nost za egzistenciju na nivou minimalnog li~nog dohotka i zahteva izuzetne mere socijalne politike). Zavisnost planiranja od finansijskih mogu}nosti i finansijske politike dr`ave je o~igledna. Sredstva namenjena kulturi ranije su bila ograni~ena visinom stope izdvajanja za kulturu, a danas odlukom o raspodeli bud`eta, te se sve vie postavlja zahtev da u plan ulaze samo postoje}e institucije, a da se manje planiraju nove institucije i nove investicije. Zahtev za rentabilno}u investicija prenosi se sa privrednog i na kulturni domen. No, iako ekonomski kriteriji mogu biti prihvatljivi nekim granama

144

Milena Dragi}evi} [e{i}

industrije kulture, potpuno su neodgovaraju}i u pozorinoj delatnosti, na primer, u kojoj dovode do gaenja brojnih pozorita i nemogu}nosti osnivanja novih, sa jasnim posledicama po kulturni razvoj i razvoj pozorine kulture. (Tako je postepeno dolo do nestajanja dramskih pozorita na Vest Endu u Londonu, a njihovo mesto zauzeli su mjuzikholovi.)

PROSTORNI MENAD@MENT KULTURNIH DELATNOSTI

Prostorni menad`ment i planiranje jedan je od bitnih faktora u stvaranju uslova za po`eljan ekonomski i kulturni razvoj drutva. Iako su prvi prostorni planovi formulisani po~etkom veka, kao posledica potreba izazvanih naglom urbanizacijom i ugro`avanjem `ivotne sredine, tek poslednjih dvadesetak godina uklju~eni su kulturni sadr`aji kao delovi prostornih planova. Prostorni menad`ment, iako ponikao iz urbanisti~kog planiranja, daleko je iri pojam, jer se odnosi na velika podru~ja regije koje ~ine geografsku, privrednu i administrativno-politi~ku celinu. Pod njim se podrazumeva obezbe|ivanje skladnog odnosa izme|u demografskog, privrednog i kulturnog razvoja to se posti`e planiranjem, u skladu sa prirodnim potencijalom, odgovaraju}ih industrijskih kapaciteta, oblika stanovanja, zdravstvene zatite, rekreacije, turizma, kulturnog `ivota itd. Prostorno planiranje uspostavlja se na nivou dr`ava, a detaljni prostorni planovi sa~injavaju se i na nivoima regiona, okruga i optina. Koncepcija prostornog planiranja kod nas zasniva se na konceptu decentralizacije funkcija, koji podrazumeva raspore|ivanje i planiranje gustine stanovnitva, mre`e naselja, privrednih potencijala i radnih mesta, obrazovnih, zdravstvenih, kulturnih, sportsko-rekreativnih i drugih funkcija, ravnomerno na celoj teritoriji, u skladu sa prirodnim potencijalima i postoje}im drutveno-ekonomskim uslovima. Nivoi prostornog menad`menta kulturnih delatnosti: lokalni, optinski, okru`ni, regionalni, pokrajinski/nadregionalni, dr`avni/nacionalni. Pre nego to pristupimo daljem prou~avanju centara organizovanja kulturnih delatnosti, moramo konstatovati da svaki centar vieg nivoa sadr`i funkcije svih prethodnih. Tako }e Beograd kao nacionalni kulturni centar imati i institucije lokalnog, optinskog, regionalnog, nadregionalnog i, na kraju, nacionalnog/dr`avnog zna~aja.

Kulturni razvoj i prostorni menad`ment kulturnih delatnosti

145

Kulturne delatnosti na lokalnom nivou

Kulturne sadr`aje neophodno je planirati i realizovati ne samo na lokalnom nivou, ve} i u svim specifi~nim mikrosredinama, u kojima ljudi provode ve}i deo svoga vremena i koje zahtevaju druga~ije sadr`aje od onih koje lokalna zajednica nudi. Tako veliki broj studentskih naselja u svetu ima svoje kulturne centre; turisti~ko-rekreativni centri planiraju kulturne sadr`aje da bi turistima obogatili boravak kulturnim do`ivljajima. Prostorni planovi nacionalnih parkova uklju~uju druga~ije kulturne sadr`aje od onih koji postoje u seoskim domovima kulture na tom podru~ju. kole sa~injavaju specifi~ne programe za svoje u~enike. Zna~i cilj organizacije kulturnih delatnosti na lokalnom nivou je da odgovori posebnim zahtevima kulturnog `ivota odre|ene drutvene grupe i da u mikrosredini stvori uslove za razvijanje i zadovoljavanje kulturnih potreba.

Kulturne delatnosti u op{tini

Optina, kao prostorna, ekonomska, obrazovna i kulturna jedinica, ima viestruke funkcije u domenu kulture. Optinski centar (sedite) predstavlja jezgro kulturnih aktivnosti na teritoriji cele optine. Ova funkcija naziva se mati~nom funkcijom i pod njom se podrazumeva obaveza institucija kulture u optinskom seditu da mre`om svojih ogranaka ili distribucijom svojih programa obezbedi ravnomerni razvoj kulturnog `ivota u svim naseljima optine. Optinski kulturni centar treba da bude centar svih umetni~kih, profesionalnih i amaterskih delatnosti; da obezbedi kadrovske, programske, finansijske, materijalne, prostorne uslove (ateljea, fondove: rekvizita, tehnoloke opreme i ure|aja), kao i stru~ne usluge u okviru biblioteke (teorijska literatura, dramska literatura, note i partiture...), koje }e mo}i da koriste amateri, ali i profesionalni umetnici. Pored toga, mati~na funkcija nala`e optinskom kulturnom centru da stvara nove oblike veza, koje se ne}e zasnivati isklju~ivo na difuziji sadr`aja, ve} i na stvarala~koj razmeni i na~elu komplementarnosti. To zna~i da se aktivnosti organizovane na nekom od lokalnih nivoa (u radnim organizacijama, kolama, seoskim naseljima...) distribuiraju preko mati~ne institucije kulture u druge lokalne zajednice u optini, ili se o tim programima informie javnost putem lokalnih sredstava informisanja ili mese~nog biltena kulturnog centra.

Kulturne delatnosti na nivou okruga

Prostornim planom kulturnih delatnosti predvi|eno je da se neke od funkcija kulture razvijaju u jednom optinskom centru, ali da programski pokrivaju teritoriju nekoliko susednih optina.

146

Milena Dragi}evi} [e{i}

Tako se u optinskim centrima razvija neka od oblasti kulturnog `ivota i stvaralatva, u skladu sa tradicijom, kadrovskim potencijalom i ekonomskom mo}i: amatersko pozorite, radio-stanica, nedeljni list, muzej ili arhiv institucije koje zahtevaju visoku stru~nost, prostorno-tehni~ku opremljenost i materijalna sredstva, to na sadanjem stepenu razvoja nije mogu}e obezbediti u svakoj optini. Danas postoje dva sistemska modela organizovanja kulturnog `ivota na okru`nom nivou: kada se sve institucije kulture okru`nog zna~aja nalaze u jednom okru`nom centru koji tako postaje centar susednih optina (centralizovani model) i kada se institucije kulture okru`nog zna~aja nalaze u razli~itim optinskim centrima (decentralizovani model).

Kulturne delatnosti na regionalnom nivou

Za razliku od prete`no polivalentnih institucija kulture u lokalnim, optinskim i okru`nim centrima, koje obezbe|uju organizovanje i ostvarivanje dela kulturnih funkcija, regionalni centri grade potpuni institucionalni sistem u kulturi, sa oslanjanjem na pokrajinske i nadregionalne kulturne centre samo u oblasti gde je to neophodno (nau~na i visokokolska delatnost u kulturi). Pored institucija koje ve} postoje i na optinskom i na okru`nom nivou, regionalni kulturni centar treba da ima i: profesionalno pozorite, simfonijski orkestar (ili drugi profesionalni muzi~ki ansambl), kompleksan muzej, izdava~ku delatnost i ~asopis, zavod za zatitu spomenika kulture, preduze}e za prikazivanje filmova...

Nacionalni kulturni centri

Nacionalni kulturni centri objedinjavaju i unapre|uju rad u svim oblastima kulturnog i umetni~kog `ivota, a institucije u njima su ustanove najvieg ranga i ~esto se nazivaju narodnim. Za svaki domen umetnosti organizovane su mati~ne slu`be, zajednice ustanova kao i ustanove zatite i o~uvanja kulturnog nasle|a. Stoga se mo`e re}i da se socio-kulturni ciklusi zaokru`uju u potpunosti tek na nacionalnom/dr`avnom nivou. Osnovna karakteristika institucionalnog organizovanja na nivou dr`ave proizlazi iz ~injenice da se na ovom nivou formiraju najzna~ajnije ustanove nacionalne kulture.

DECENTRALIZACIJA KULTURE
U razradi mre`e institucija kulture postoji dilema: disperzija ili koncentracija ustanova kulture. Postavlja se pitanje: da li sve institucije nacionalnog zna~aja

Kulturni razvoj i prostorni menad`ment kulturnih delatnosti

147

locirati u seditu dr`ave ili osnivati institucije u razli~itim gradovima i naseljima, uz precizno odre|ivanje podru~ja njihovog rada? Sli~na dilema postavlja se i na slede}i na~in: da li graditi jedan ve}i ili vie manjih kulturnih objekata istog tipa; veliku gradsku biblioteku ili desetak manjih biblioteka u ve}im naseljima u optini? Stoga pojam decentralizacije kulture, iako semanti~ki precizan, ipak u razli~itim zemljama ima razli~ita zna~enja, zavisno od kulturne politike i drutveno-ekonomskog sistema. U najve}em broju zapadnih zemalja pod decentralizacijom kulture podrazumeva se aktivnost kojom se ostvarenja u oblasti kulture prenose iz prestonice (ili grada metropole koji je kulturno sredite zemlje) u to ve}i broj regionalnih kulturnih centara, u kojima se istovremeno stvaraju mogu}nosti i obezbe|uju uslovi za prijem tih kulturnih sadr`aja. Stoga se ~esto upotrebljava i termin demetropolizacija kulture. Na taj na~in, mogu}nosti za razvoj kulturnog `ivota u unutranjosti i oboga}ivanje tog `ivota zavise od odluke i organizacionih aktivnosti centra. Ipak, jedini decentralizovani sistemi kulturnih delatnosti postoje u zemljama takve kulturne i dr`avne tradicije koja je omogu}ila postojanje vie me|usobno nezavisnih gradova kulturnih i univerzitetskih centara: u Nema~koj i Italiji na primer. Skala u Milanu, firentinske galerije, Venecijanski bijenale, Bolonjski univerzitet nacionalne su institucije zna~ajnije od odgovaraju}ih institucija u Rimu. U zemljama u kojima se ne mo`e govoriti o jedinstvenoj nacionalnoj kulturi, kakve su Belgija, Velika Britanija i Kanada, uspostavljaju se institucionalni sistemi unutar svake nacionalne kulture ponaosob. Tek dalje razvijanje institucionalnog sistema u manjim gradovima i naseljima i stvaranje uslova za okupljanje stvaralaca i kulturnih radnika u njima, omogu}uje da se govori o istinski decentralizovanim oblicima kulturnog `ivota. U Francuskoj je dom kulture simbol politi~ke decentralizacije kulture. Dvadesetak velikih domova kulture irom Francuske svedo~e, pre svega, o decentralizaciji kao metodu unifikatorske kulturne politike, a ne kao o mogu}nosti za razvijanje lokalnog kulturnog `ivota u unutranjosti, na bazi sopstvenih tradicija i sopstvenih kadrovskih potencijala. Ipak, domovi kulture, kao centri umetni~kog stvaralatva, pru`ili su mogu}nost stanovnicima gradova u kojima su izgra|eni da dobiju vrhunske pozorine trupe i pozorine stvaraoce, a u nekim sredinama (Bretanji) da, uprkos svemu, postanu glavni ~inilac o`ivljavanja posebnih (bretonskih) nacionalnih kulturnih tradicija.

148

149

Inez Bogarts

INVESTIRANJE U UMETNOST I KULTURU ORU\E REVITALIZACIJE GRADA

Nedavno su gradski planeri i administracija otkrili da umetnost i kultura mogu biti reenja za mnoge unutranje probleme grada. U prolosti je odnos izme|u kulture i grada uvek posmatran kao jednostran: kulturi je potreban grad. Ova ideja je uglavnom izra`ena u konceptu Evropskih gradova prestonica kulture. Me|utim, noviji koncept, koji ~esto citira gradska administracija, podrazumeva da je gradu potrebna kultura. Opta ideja na kojoj se zasniva ovaj relativno novi pristup jeste verovanje da }e umetnost i kultura ponovo u~initi gradove pogodnima za `ivot. Kultura }e tako|e obezbediti novu, ~vrstu ekonomsku osnovu i doprineti porastu presti`a, privla~nosti i imid`a grada. Stoga su mnogi gradovi po~eli da razvijaju (nove) kulturne i turisti~ke atrakcije. Sve vie se kultura i umetnosti posmatraju kao sredstva ili instrumenti urbanog planiranja. O~ekuje se da investiranje u pozorita, opere, muzeje i arhitekturu donese profit na mnogo na~ina. Dok razmiljam o temi nova oru|a za urbano planiranje gledam kroz prozor i sve bolje shvatam da radim u jednom od najupadljivijih rezultata starijih oru|a planiranja sa kraja ezdesetih. Ne}e vas iznenaditi da je univerzitetski oblakoder na rubu starog istorijskog grada. A dok radim i razmiljam o novoj metropoli, projektima razvoja centra grada, gradskoj revitalizaciji, kulturi i umetnosti, ~ini mi se da je apsurdno to gledam u drve}e, crno-bele krave i autoput. Posle vie od petnaest godina, jo uvek nema nijedne prodavnice, nijedne pote, kafea, restorana pa ni doka u krugu od deset milja. Za ovo su delimi~no odgovorna i stara oru|a urbanog planiranja. A ta je sa novim oru|ima urbanog planiranja? Ovaj rad }e dati kratki pregled urbanog planiranja i rezultate u gradovima. tavie, fokus

150

Inez Bogarts

rada }e biti na novim instrumentima planiranja i ulozi kulture i umetnosti u gradovima.

GRADSKI RAZVOJ I ORU\A URBANOG PLANIRANJA

Neophodno je dati pregled urbanog planiranja u poslednjih trideset godina u kontekstu urbanog razvoja i realnosti svakodnevnog `ivota u gradu u istom periodu. U zapadnoj Evropi u ovom periodu razvoj gradova je uglavnom bio rezultat urbanog planiranja.

Industrijalizacija
ezdesetih godina je zavrena rekonstrukcija posledica razornog Drugog svetskog rata. Brza industrijalizacija je dovela do toga da je sve vie ljudi moglo da u`iva u prosperitetu. Bilo je vie novca i vremena za frivolne stvari. Ljudi sa ni`im i srednjim prihodom su po~eli vie da zara|uju i mogli su vie toga da urade u sve vie slobodnog vremena: porodice su odlazile van grada za vikend. Godinji odmori su postajali du`i i ljudi su leteli u inostranstvo. Kao rezultat irenja industrijalizacije i rasta prosperiteta, gradska administracija je po~ela da uvi|a da je dolo vreme za kvalitativnu obnovu gradova. Ali, ljudi su tada ve} po~eli da naputaju gradove. Prosperitet, rast zarada i ve}a pokretljivost krajem ezdesetih su irim slojevima omogu}avali da napuste gradove. Naravno, predgra|a i projekti razvoja gradova su ih do~ekali dobrodolicom.

Kriza u gradu
Po~etkom sedamdesetih, prosperitet ve}ine ljudi je bio vii nego ikada. Me|utim, cene i zarade su rasle podjednako brzo kao i cene nafte i takozvana naftna kriza 1974. zaustavila je beskona~ni ekonomski razvoj. @ivot u centru gradova pogor{an je jo br`e. Jedan od najupadljivijih primera za ovo bilo je bankrotstvo Njujorka. Skoro u isto vreme stupili su u dejstvo programi gradskih ve}a za rekonstrukciju gradova te su u zamanim akcijama rueni ~itavi blokovi i susedstva. Posledica toga je, opet, bila da su mnogi stanovnici napustili grad ili se odselili na periferiju, gde su preseljeni i poslovi. U po~etku je u nekim evropskim gradovima nacionalna i lokalna uprava ovo ~ak i podsticala. Stanovnici koji su ostali uglavnom nisu imali prilike ili novca da odu pa se nakupilo mnogo problema: beda, naputene ku}e, nedostatak stambenog prostora, lo javni saobra}aj i sve ve}a nezaposlenost.

Investiranje u umetnost i kulturu

151

Planiranje tokom sedamdesetih mo`e se okarakterisati kao prili~no formalisti~ko i tipi~no za vlade: lokalno ve}e je preuzimalo inicijativu za reavanje problema, formulisanje gradske politike i implementaciju planova. Me|utim, krajem sedamdesetih, nije se moglo vie ogluivati o zahteve za boljom `ivotnom i radnom sredinom. Po~elo je vie da se obnavlja i o`ivljava, umesto da se ru{i, ali su se centri gradova ipak polako pretvarali u konglomerat visokih poslovnih zgrada naputanih posle sedam sati.

Strategijsko planiranje
Od po~etka osamdesetih stvari u gradovima polako po~inju da se menjaju. Ekonomski rast i ve}i prihodi, promene `ivotnog stila i druge potrebe koje se nisu mogle lako zadovoljiti u predgra|ima, dovode do porasta potra`nje nekretnina. Japiji i bafiji, dinkiji i vufiji, ali i manje sre}ni jafiji i deca bez budu}nosti ostaju ili se vra}aju u centar grada. Izgleda da se grad delimi~no oporavio od negativnih efekata ekonomske stagnacije. Sredinu osamdesetih karakterie regeneracija grada i pove}anje broja partnerskih odnosa javnog i privatnog. Gradska ve}a vie ne procenjuju njihove probleme ve} vie naglaavaju mogu}nosti grada i centra u vezi sa pogodnim polo`ajem, prezentiraju lokalne kvalitete i specijalitete (prednosti) i pokuavaju da prodaju grad turistima i novim biznisima. Ro|en je marketing grada i koriste se razna oru|a, instrumenti i marketinke tehnike kako bi se grad prodao. Gradsko planiranje u zapadnoj Evropi tokom osamdesetih karakterie upotreba novih, prili~no neformalnih strategijskih oru|a za predvi|anje onoga to se deava u gradu. Ovi novi instrumenti se koriste samo za povrno skiciranje novih planova sa vie prostora za lokalno privatno preduzetnitvo. Lokalno ve}e sada vie podr`ava a manje za~inje planove.

Novo oru|e za gradsko planiranje: gradski marketing i druge tehnike

Neke promene u drutvu su posebno zna~ajne za grad i verovatno mogu fundamentalno izmeniti strukture: promene na polju telekomunikacija, logisti~kih sistema, transporta, kompjuterizacija, ali tako|e i vie slobodnog vremena, vie posla u uslu`nom sektoru, globalni bankarski sistem, institucionalno organizovanje japija i promene `ivotnog stila. Najupadljiviji primeri duha vremena osamdesetih i devedesetih mogu se na}i u iroko obuhvatnim projektima obnavljanja gradova i planiranju prostora namenjenog kulturi u ve}ini gradova zapadnog sveta.

152

Inez Bogarts

Osnovna tema ovog rada je da identifikuje i opie promene u gradovima, da otkrije kakva je njihova funkcija i ta se od njih o~ekuje.

Sveobuhvatni projekti obnavljanja grada

Prvi znaci ovih velikih projekata po~eli su da se pojavljuju u Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama ve} krajem sedamdesetih i po~etkom osamdesetih godina, na primer u Baltimoru (the Inner Harbour/ Charles Centre Project) ili Njujorku (Southstreet Sea Port), gde je obnavljanje starih dokova postalo glavno gradsko pitanje. Ovaj trend se proirio zapadnom Evropom i zarazio gradove kao to su London (the Docklands), Amsterdam (Y-oevers), Roterdam (Kop van Zuid/ Waterstad), Barselona i Antverpen. Brisel, Glazgov, Pariz i Berlin su tako|e imali velike integrisane projekte sa stambenim i poslovnim oblakoderima, prodavnicama visokog kvaliteta, rekreacionim sadr`ajima i prostorima namenjenim kulturi. Svi oni su promovisali pogodne uslove lokacije kao to je blizina centra, vie obrazovanje, visokorazvijeni sistem prevoza, dobre stambene prostore i bezbednu okolinu.

Planovi u vezi sa kulturom i investicije

U mnogim gradovima u SAD i zapadnoj Evropi gradska ve}a su shvatila da umetnost i kultura mogu pomo}i reavanju mnogih problema grada kao to su negostoljubivost, kriminal i beda. Stoga su brojni gradovi po~eli da razvijaju (nove) kulturne i turisti~ke atrakcije, da investiraju u razvoj pozorita, opera, muzeja, galerija, skulptura i arhitekture. Prave se planovi u vezi sa kulturom i razvijaju kulturni delovi grada kako bi se privukli turisti i biznismeni naveli da osnivaju sedita u visokokvalitetnom i kulturnom okru`enju. Dobrobit grada se ne posmatra vie naprosto kao kombinacija ekonomskog rasta, povoljnih materijalnih uslova i geografskih faktora. Me|utim, tek u poslednje vreme se ozbiljnija pa`nja obra}a na obezbe|ivanje pogodnih prostora za obrazovanje, rekreaciju i procvat kulturnog `ivota. Ovo se ne deava samo u dobro poznatim centrima kulture kao to su Rim, Firenca, Be~ i Pariz, ve} se i u Nema~koj otvaraju nova pozori{ta i operske dvorane. Hamburg, Keln, Frankfurt, tutgart i Berlin se izme|u sebe nadme}u za titulu nema~ke prestonice kulture. ^ini se da novac ne igra ulogu u ovom takmi~enju. Amsterdam, Roterdam i Hag su rivali u tome ko }e vie novca dobiti od nacionalne vlade za umetnost i pokuavaju da privuku najva`nije me|unarodne kulturne izlo`be.

Investiranje u umetnost i kulturu

153

^VRSTO UVERENJE U MOGU]NOSTI NOVIH ORU\A

Prisustvo kulture i umetnosti u centru grada samo po sebi nije neobi~no. Tu se mo`e zate}i najve}i broj umetnika i kulturnih lokacija, a lokalne samouprave odavno potpoma`u umetnost finansiranjem, upravljanjem i odr`avanjem javnih prostora, skulptura, parkova i trgova. To nije novo. Nije nova ni ~injenica da gradovi `ele da se predstave posredstvom umetnosti, kulture, arhitekture i kulturnog nasle|a. Me|utim, nova je ~injenica da gradovi koketiraju uz o~ito davanje prednosti sa umetno}u. Nema vie debata o estetici, etici i socijalnodemokratskim ciljevima umetnosti, ve} o njenoj potencijalnoj funkciji. Kao instrument revitalizacije, kao metod ulepanja gradova ili kao uslov za manipulaciju lokacijom: i sama kultura se predstavlja kao faktor proizvodnje, sama prestonica kulture je postala kulturni kapital, muzeji, koncertne dvorane parkovi su pretvoreni u infrakstrukturu industrije znanja.

Umetnost i kultura u novoj svetlosti

Jo nije potpuno jasno ta gradska administracija o~ekuje ili `eli od umetnosti i kulture. Stoga je zanimljivo istra`iti osnovu ove zaokupljenosti umetno}u. U Mocartu u metropoli se tvrdi da su izvo|a~ke umetnosti va`an deo mainerije urbanog rasta Umetnosti su sada politi~ki prihvatljiva i korisna strategija urbanog rasta U ovoj ranoj fazi procene mo`e se u}i u trag tri osnovne vrste o~ekivanja u vezi sa podsticanjem umetnosti i oja~avanjem sektora kulture u gradu: ekonomski uticaj kulture u gradu; umetnost i kultura i planovi u vezi sa kulturom }e doprineti boljem kvalitetu `ivota i umetnost poma`e stvaranju boljeg imid`a grada. Ipak, skoro da niko iz gradske administracije i planiranja ne pokuava da u svom planu objasni ta se od njega na prvom mestu o~ekuje. Nasuprot tome, bivi holandski ministar kulture je bio veoma jasan; on je umetnost nazvao vazelinom izvoza.

SKRIVENA O^EKIVANJA Ekonomska va`nost

Od kulture i umetnosti se o~ekuje da zaigraju va`nu ulogu u proizvodnom zapoljavanju u okviru i van sektora kulture, u razvoju prosperiteta i dobrobiti gradova. Dalje, umetnost }e podsta}i zaradu i investicije u drugim sektorima. Zatim, umetnost i kultura predstavljaju va`an uslov za samu lokaciju. Na primer, Pitas tvrdi da je umetnost postala osnov nove krupne industrije koja upumpava,

154

Inez Bogarts

na primer, skoro est milijardi dolara godinje u Njujork. Me|utim, ova ideja je jo uvek relativno nova u zapadnoj Evropi. Ovakav pristup su radikalno promenili ekonomski oporavak, opta komercijalizacija javnog `ivota i preovla|uju}i duh vremena.

Kvalitet `ivota u gradu

Jo jedno skriveno o~ekivanje u vezi sa ulogom umetnosti u gradovima prime}uje Bian}ini C. S.: Kvalitet `ivota u naim ve}im i manjim gradovima, je, iznenada, postalo glavno politi~ko pitanje Moglo bi se pokazati da su najbolji strategijski programi za pobolj{anje kvaliteta `ivota zasnovani na razvijanju sveobuhvatne i koherentne kulturno-umetni~ke politike. Mnogi gradovi su pretvoreni u trgova~ke centre sa kancelarijama i parkinzima. Stoga su mnogi gradski centri naputeni posle sedam sati. Sada grad mora da obezbedi pogodnosti i kvalitet kako bi pridolice i njihov novac zadr`ao u gradu. Zato nije ~udno da postoji ozbiljan zahtev da se pobolj{a kvalitet `ivota u gradu. tavie, novi stanovnici centra grada sada zahtevaju usluge visokog nivoa: specijalne prodavnice i restorane, usluge u doma}instvu, bezbednost i visoku kulturu. Umetni~ki prostori mogu biti sredstvo da se ljudi privuku na neke lokacije u gradu u razli~ite sezone i u razli~ito doba dana i no}i. Umetni~ke atrakcije stoga mogu doprineti javnoj bezbednosti i pru`iti osnovu za drutvenu rekonstrukciju.

Imid` i identitet grada

O~ekuje se da }e umetnost i kultura tako|e pove}ati i proiriti prepoznatljivost grada. Stoga mnogi gradovi `ele da pojasne, poja~aju ili povrate svoj imid`, uglavnom putem marketinga i promocije grada. Nekoliko kulturnih planova naglaava ~injenicu da se imid` grada mora promeniti zato to on nema prirodni identitet ili zato to mu je imid` lo (ili, to je jo gore uopte nema imid`). U prolosti, gra|anski identitet ve}ine malih i velikih gradova poticao je jedino od javnih objekata kulture veliki gradski holovi, javne biblioteke, gradske umetni~ke galerije, parkovi, javna pozorita i koncertne dvorane. Ali ako nema ovih objekata ili kulturnog nasle|a ukoliko su oni uniteni ili ako nikada nisu ni sagra|eni a postoji `elja i potreba za razlikovanjem od drugih gradova, ve}ina gradova `eli jasan identitet. Umetnosti i kultura mogu biti korisni u ovome procesu. Do sada je diskutovano koja su to skrivena o~ekivanja od umetnosti u gradovima. Kada ta o~ekivanja ispitujemo, logi~no se postavlja pitanje: ta se od ovih o~ekivanja ostvarilo ili se ostvaruje u realnosti (u gradskom `ivotu)? U slede}em odeljku bi}e ukratko pregledani i procenjeni rezultati istra`ivanja.

Investiranje u umetnost i kulturu

155

ISTRA@IVANJE ULOGE UMETNOSTI I KULTURE U GRADSKOM PLANIRANJU

U poslednjih deset godina objavljeno je nekoliko ameri~kih izvetaja na osnovu istra`ivanja ekonomske va`nosti kulture. Uopte, cilj ovih istra`ivanja je da se doka`e da }e kultura i umetnost viestruko pove}ati potronju u celom kulturnom sektoru i u isto vreme generisati dodatni dohodak i zapoljavanje u drugim ekonomskim granama kao to su hoteli i restorani. tavie, u ve}ini ovih izvetaja, istra`iva~i tvrde, uopteno govore}i, da }e umetnost i kultura u~initi da se u gradovima ponovo mo`e `iveti i da }e pomo}i da se centar grada obnovi, da postane privla~niji, sigurniji, da o`ivi. Me|utim, ne izvetavaju svi samo o pozitivnim efektima pa`nje koja se obra}a na umetnost i kulturu u gradu. Neki istra`iva~i sumnjaju u naveliko proklamovan uticaj umetnosti: oni su skeptici. U ovom odeljku ukratko }emo pogledati i proceniti obe grupe.

Argumenti
Mnoga prou~avanja uticaja umetnosti i kulture ili specifi~nih oblasti umetnosti su sprovo|ena uglavnom u Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama krajem sedamdesetih i tokom osamdesetih. Ova prou~avanja imaju sna`nu ekonomsku orijentaciju.

Ekonomski efekti
Ve}ina istra`ivanja imaju oblik prou~avanja konkretnog slu~aja i demonstriraju jednu ili vie slede}ih ta~aka: profil kulturne infrakstrukture, tipologiju posetilaca i turista i njihovih trokova, volumen i trokove lokalnih biznisa, trokove i dohodak vlade i uticaje na li~ne zarade i radna mesta direktno ili indirektno u kulturnom sektoru. U isto vreme, ~esto je dat profil publike i njihovih trokova. Ekonomski argument se ~esto predstavlja u kontekstu multiplikatorskog efekta ili turisti~kog umno`ioca. Rezultati istra`ivanja efekata su uglavnom predvidljivi. Istra`ivanja demonstriraju impresivan porast broja radnih mesta i (sve ve}i) prihod u umetnosti i kulturi i u povezanim ekonomskim aktivnostima, kao {to su: restorani, prodavnice, hoteli, kafane. Me|utim, te`e je prona}i ova prou~avanja uticaja u kontekstu urbanog planiranja.

Ekonomska va`nost umetnosti za urbano planiranje

Tomas Bender, istori~ar iz Njujorka, tvrdi da }e poznati umetnici biti toplo do~ekani u Njujorku. Oni mogu da rade u okviru fantasti~ne kulturne

156

Inez Bogarts

infrastrukture muzeja, umetni~kih galerija i koncertnih dvorana. Umetnost je veliki posao, industrija koja godinje stvara 5,6 milijardi dolara, 117 000 radnih mesta i privla~i milione turista. Vit u svom ~lanku Mocart u metropoli navodi mnoge pozitivne efekte umetnosti, mada je on relativno oprezan i ve}ina njegovih tvrdnji je u budu}em vremenu jer je ta strategija relativno nova. Upe~atljivo je kada on citira gra|evinskog preduzima~a koji neke zgrade u pornografskoj oblasti ^etrdeset druge ulice u Njujorku pretvara u legitimna pozorita: Otkrivamo da glumci koji hodaju ulicama, pozorine aktivnosti uopte, odaju dobre vibracije; zbog njih je lake obnoviti oblast. Kada bi to radile cementare, mi bismo njih podizali. U Evropi su relativno nova istra`ivanja ekonomskog uticaja umetnosti. Relativno ire poznati su, na primer, Majerskofovi izvetaji. On tvrdi da su u Britaniji umetnosti deo ekonomskog sektora u ekspanziji i da stimuliu zapoljavanje i turizam. Sna`na kulturna infrastruktura trebalo bi da bude ekonomska prednost poslovne zajednice. tavie, on smatra da su umetnosti mo}an i jeftin na~in otvaranja novih radnih mesta. Bian}ini je nedavno izneo ovakvo gledite: Jedna polazna ta~ka je da su ekonomski sektori slobodnog vremena, turizma, emitovanja programa, telekomunikacija i maloprodaje me|u onima koji najbr`e rastu u modernoj ekonomiji. Stoga ne iznena|uje da je Glazgov svoj program regeneracije grada zasnovao na umetnosti, muzejima, javnim prostorima i turizmu. Godine 1984. u gradu je boravilo samo 700 000 posetilaca, a 1987. g. ve} ~etiri miliona. Efekat umno`avanja radnih mesta u umetnosti je 1,6 za radna mesta u dopunskim uslugama. Mnogi izvetaji na osnovu istra`ivanja pru`aju impresivne brojeve, ~injenice i cifre. Istra`iva~i koji su uradili ovakve studije su u stvari zagovornici ideje o pozitivnom ekonomskom uticaju umetnosti.

Privla~nost, rehabilitacija i marketing grada

Zainteresovanost za umetnost se danas uglavnom koncentrie na prou~avanja ekonomskog uticaja. Ipak, postoji i izvestan broj izvetaja koji pokuavaju da demonstriraju druge efekte umetnosti. Na`alost, jo uvek nema mnogo takvih izvetaja i oni jo nisu tako temeljiti kao ekonomska prou~avanja. Iako neki izvetaji isti~u sve ve}u va`nost kvaliteta `ivota u gradu i promenu njegovog imid`a uz pomo} umetnosti, taj aspekt nije dovoljno prou~avan. Drugim re~ima: ovo je mnogo te`e dokazati nego dokazati ekonomski uticaj. Majerskof, na primer, iznosi takozvane tvrde ~injenice tako to navodi ogroman broj ~injenica u vezi sa trokovima, radnim mestima i publikom. Kvalitativniji aspekti se prili~no lako predstavljaju. U stvari, to i ne bi trebalo da nas iznenadi

Investiranje u umetnost i kulturu

157

ako bolje pogledamo subjekte istra`ivanja. Termini kao to su presti` ili ambijent su prili~no neodre|eni i mogu}e ih je na vie na~ina interpretirati. Perlof pokuava da demonstrira kvalitativniji i urbaniji pristup u radu Umetnosti u ekonomskom `ivotu grada. Iako izvetaj sugerie ~isto ekonomski pristup i tako|e prihvata ideju efekta umno`avanja, on, u stvari, pru`a neto vie od toga. U ovom radu fokus je na institucionalnim zahtevima i potrebama zajednice u okviru sistema umetnosti, kao i na promenama u drutvenoj i fizi~koj sredini koji su po`eljni ako je cilj da umetnost i gradovi procvetaju zajedno u budu}nosti. On pokuava da ispita na koji na~in ekonomski doprinos umetnosti ve}im centralnim gradovima mo`e da se pove}a. Neophodno je ovo posmatrati u kontekstu kasnih sedamdesetih kada (samo) veliki deo gradske sirotinje i porodica nacionalnih manjina, kao i nezaposleni `ive u centru grada. On dalje tvrdi: Nije verovatno da umetnost mo`e postati univerzalni lek za ekonomske probleme centralnih gradova. Ali ona ipak mo`e da odigra zna~ajnu ulogu. Majerskof tvrdi da je umetnost katalizator obnavljanja grada i da se smatra da su umetnosti neophodne prednosti neke zajednice. Ateljei (umetni~ki) i dizajnerska preduze}a, na primer, mnogo doprinose privla~nosti neke oblasti; nije najmanja korist od njihovog stalnog postojanja u `ivosti koju oni dodaju oblasti. tavie, umetni~ki projekti ra|aju poverenje da je njihova neposredna okolina pogodna za poslove, pove}avaju presti` regiona i daju pe~at u poslovnim i kulturnim krugovima van tog regiona. Investiranje u ovakve prostore je deo novog duha takmi~enja u gradovima Evrope i sveta. Bian}ini ne samo da iznosi ~injenice o ulozi umetnosti ve} tako|e citira da su u ameri~kim gradovima investiranja u umetnost najefikasniji na~in da se zapo~ne proces podizanja morala i stvaranja atmosfere u oblastima ~iji je status pao i koje su po~ele da odumiru. Stoga je, na primer, Glazgov poneo titulu kulturne prestonice Evrope 1990, posle gradova kao to su Pariz, Amsterdam ili Berlin. Holandski odsek za nacionalno planiranje je ~vrsto uveren u mogu}nosti kulture za razvoj i revitalizaciju gradova i u svom godinjem izvetaju (1988) govori o va`nosti pro`imanja objekata kulture i njihove okoline. Dobar ambijent }e gradove pretvoriti u centre kulture. Ovaj ambijent ~ini kombinacija mnogih faktora: razli~itih ljudi, mnogo umetnosti i visokog obrazovanja, mnogo zanimljivih atrakcija i prisustvo elita koje poseduju novac, mo}, kulturni kapital i me|unarodne kulturne kontakte. Prostorno planiranje mo`e da pomogne (tako|e) tako to }e stvarati povoljne uslove i stimulisati inicijative koje u~vr}uju polo`aj gradova.

158

Inez Bogarts

Uopte, ve}ina izvetaja se zadovoljava time da primeti da su naglaavanjem ekonomske uloge umetnosti, investiranjem u umetnost ili mobiliziranjem zajednice za umetnost kvalitet `ivota i imid` gradova znatno poboljani.

Skeptici
U ovom trendu podsticanja umetnosti nije lako na}i u ve}oj meri kriti~ke ili trezvenije poglede na (promenljivu) ulogu umetnosti i kulture. To je posledica ~injenice da su ove aktivnosti i promene relativno nove. tavie, ve}ina ljudi u gradovima na primer lokalna samouprava, poslovna zajednica, saveti za umetnost i umetnici su vie ili manje zadovoljni ovim trendom. Veoma je va`na i ~injenica da se prema umetnosti vie nego ikada postupa sa ozbiljnim potovanjem. Bender, na primer, tvrdi da se osnovni fokus kulturnog `ivota pomerio sa proizvodnje umetnosti i ideja na potronju. Metropola postaje muzej a umetnosti ulaze u modu. On, tako|e, tvrdi da novac mo`e da stimulie umetni~ku klimu ili ambijent, ali da ne mo`e da ih stvori. Ukupno investiranje u umetnost u Nema~koj pogotovo u muzeje, opere, pozorita, druge objekte kulture podstaklo je kratak komentar Glazera od Neurenberga: postmodernisti~ki mizanscen. Samo bogati gradovi sa presti`om mogu se me|usobno takmi~iti u novcu i kulturi. On je izneo argument da se previe novca troi na zgrade i arhitekturu, ali da ne ostaje novca za aran`iranje, upravljanje i sakupljanje kolekcija. Upe~atljivo je, ali ne i neobi~no, to administracija u gradovima ~esto govori o novim blagajnama kada govore o pozoritima, operama ili balskim dvoranama. Ovo je ve} dalo osnova za primedbu, koju su stavili umetnici ili kriti~ari novih planova, o praznim blagajnama bez programa. Me|unarodno cenjeni magazin Die Zeit tako|e je sumnji~av. U ~lanku o umetnosti u gradovima, Die mibbrauchte Kraft des Schinen tvrdi se da je la`an ~esto navo|eni sporedni efekat nove uloge umetnosti funkcija demokratizacije kao i tvrdnja da }e umetnost biti izvu~ena iz svoje sfere lart pour l'art. Magazin priznaje porast potronje umetnosti na primer megaspektakala, ali odri~e sposobnost diferencijacije ili ve}u uklju~enost publike. Nedavno je u Holandiji objavljen izvetaj o ulozi umetnosti u Amsterdamu i o doprinosu lokalne samouprave. Za razliku od prve studije o ekonomskom uticaju umetnosti u Amsterdamu, ura|ene 1985. (Vie od milijarde), ovaj novi izvetaj ne ocenjuje tako pozitivno mogu}nosti umetnosti i kulture u Amsterdamu. Izvetaj iz 1989. jasno isti~e da je samo veoma mali deo bud`eta za umetnost (uglavnom subvencije) zaslu`an za ekonomsko-turisti~ku va`nost umetnosti u Amsterdamu. Istra`iva~ zaklju~uje da ekonomska va`nost kulturnog `ivota ne

Investiranje u umetnost i kulturu

159

nudi polaznu ta~ku za investicije. tavie, takozvani zna~aj umetnosti za privla~enje biznisa nije potvr|en ~injenicama. Stoga nije legitimno ulagati novac i elan u umetnost, kada ona ne vra}a tako mnogo. ^esto ponavljani argumenat da su umetnost i kultura sastojci kreativne, tolerantne i inovativne klime je sasvim tanak i koristi se u prili~no apstraktnom smislu kada se tra`e vladine subvencije i investicije za umetnost. Ponekad se tvrdi (uglavnom ekonomisti) da se ono to strani turisti potroe u drugim ekonomskim sektorima neopravdano pripisuje ekonomskoj va`nosti umetnosti. Skoro svaki dolar potroen u restoranima, hotelima ili kafeima se pripisuje umetnosti. Protivargumenat je: da u gradu nema hotela i restorana, nijedan strani turista se ne bi mu~io da u grad do|e radi umetnosti. Kao to je u ovom odeljku pokazano, jo uvek je nemogu}e predvideti novu ulogu umetnosti i kulture u gradu kao novi instrument planiranja. U slede}em odeljku postavi}e se i odgovori}e se na jo neka pitanja i dati neke sugestije.

STARI TRIKOVI I NOVE STAZE: PRIMENA NOVIH ORU\A?

U me|unarodnom okviru se ve} dosta govorilo i pisalo o sve ve}oj ulozi umetnosti u gradovima i u okviru urbanog planiranja. Naravno, o svemu ovome jo nije data poslednja re~. Iako se ~ini da su neke ~injenice iznete u prethodnom odeljku verodostojne ili ~vrste, jo uvek postoji mnogo toga mutnog i nerazjanjenog. Kako bi se procenio ovaj novi razvoj i rezultati u kontekstu urbanog planiranja, neophodno je razlu~iti ulogu umetnosti i kulture u gradskom `ivotu i u istra`ivanju.

@ivot u gradu i uloga umetnosti i kulture

Jedna od prvih izuzetnih stvari koje se mogu na}i u gradu je prili~no hipoteti~na. Promene nisu tako realne kao to se ~ini. Mnogo se pri~a o novoj ulozi umetnosti i kulture u gradu, ali se ~ini da ima vie dima nego vatre. U stvari, teko je videti to o ~emu se govori. Potrebno je kratko objanjenje. Nije tajna da je umetnost sada moderna tema i da je dosta novca u pitanju. Tako|e, biznis je ve} otkrio da umetnost mo`e da rei neke njegove probleme u slu~aju kada ima previe novca, ako je u pitanju nedostatak javnog priznanja ili lo imid`. tavie, raznorazni umetnici kao to su D`ef Kun, Kit Harings i ranije Endi Vorhol, znaju kako da prodaju svoje proizvode. Uz malu pomo} prijatelja, umetnost se prodaje i izla`e u slavnim svetskim muzejima. Neka autorska prava zaista ometaju i umetnost i arhitekturu. Sada, veliki gradovi ili metropole na globalnom nivou, ali i mali gradovi na nacionalnom nivou, tako|e pokuavaju da se dokopaju neosporne ~asti da budu

160

Inez Bogarts

umetni~ki grad broj jedan. Sa~injavaju se kulturni planovi (ve}a), na sve strane se publikuju kulturne vizije na uvid iroj javnosti i mnogo novca se investira u objekte kulture, u pozorita, opere i muzeje. Bez izuzetaka, ovi planovi su veoma izri~iti: umetnost i kultura kao nova ekonomska baza za budu}nost; umetnost i kultura }e pomo}i revitalizaciji centra grada, privu}i biznis i u~initi da se u gradovima ponovo mo`e `iveti; oni }e reiti probleme pa }e gradovi mo}i lake da se takmi~e izme|u sebe i sa predgra|ima; umetnost }e doprineti novom profilu i stilu; primamljivost i elan umetnosti da}e gradovima vie presti`a i (novi) identitet te }e stoga vie ljudi turista i posetilaca do}i u grad i pove}ati profit; umetnost i kultura daju bolji ambijent i inspirativnu atmosferu; to }e dovesti do vie posla, otvaranja novih radnih mesta, dohotka i ekonomske aktivnosti u i van umetnosti; na kraju, sve ovo }e doprineti boljem kvalitetu `ivota (centra) grada. Neobi~no je to to se ~ini da su svi u gradskoj administraciji i planiranju jednoglasni. Preterivanje: svako, u svakom gradu koristi iste re~i. Ali ako i kada pokuamo da razmrsimo sve te planove ili pri~e o uspehu, veoma brzo zapnemo. Sa jedne strane, skoro je nemogu}e shvatiti ili naslutiti ta te re~i zaista zna~e. Koriste se prazne re~i ili u najboljem slu~aju ifre. Sa druge strane, sti~e se utisak da administracija i planeri uglavnom ni sami ne znaju ta ho}e da ka`u. ^ini se da oni dosta toga papagajski ponavljaju. Drugi gradovi prave planove za kulturu i mnogo govore o va`nosti umetnosti. Tako, ako ne `eli da zaostane, mora da ih prati. Stoga, samo treba imitirati druge gradove da bi se sa njima takmi~ilo. ^ini se da samo mali broj ljudi zna da umetnost i kultura nisu isto to i ma koja druga ekonomska grana ve} da postoji mnogo nepoznate volje u umetnosti i oko nje koja se mora uzeti u obzir! Zatim, ima jo mnogo nepoznanica u vezi sa potencijalnom ulogom umetnosti u gradovima. Postoje tri razloga za to.

Nedostatak jasne svrhe

U ovim planovima teko je na}i jasnu svrhu politike, a ~esto se prime}uje da ni onima koji su ih pisali nije jasno ta se o~ekuje, kao to je ranije pokazano. Mnogi u administraciji odaju utisak da ne znaju ta `ele ili ta o~ekuju od ovih planova, niti ta mogu da o~ekuju od umetnosti i kulture uopte. Relativno malo se zna o ovome novom fenomenu i dugoro~nim rezultatima. ^ini se da je mnogo ovih planova u vezi sa kulturom izgra|eno na `ivom pesku a da su sami planovi zamci u vazduhu. To ne bi bilo suvie strano kada na taj na~in niko ne bi mogao da bude povre|en i da nije u pitanju i novac. Ali, naravno, to nije tako. Stoga je veoma teko u gradu analizirati i proceniti planove koji nemaju ni cilja ni svrhe.

Investiranje u umetnost i kulturu

161

Kontradikcije
Iako se ~ini da je ovo potpuni paradoks u odnosu na ono o ~emu se do sada govorilo, mnogi od tih planova moraju da ispune mnoge ciljeve i da poslu`e razli~itim grupama ljudi, u isto vreme i na razli~itim nivoima u okviru grada. Stoga je nemogu}e predvideti ma kakve rezultate ili efekte. Stoga, nije nezamislivo da su neki od tih ciljeva kontradiktorni. Ve}ina planova, na primer, pokuava da privu~e strane turiste a u isto vreme i lokalno stanovnitvo u centar grada i u objekte kulture. Problem je u tome to nije verovatno da }e ameri~ki ili francuski turisti do}i posebno u Amsterdam ili Roterdam da vide produkciju lokalnog pozorita, ali }e verovatno do}i da vide Van Goga i Rembranta. Ve}ina ovih kulturnih planova je prili~no presti`na i verovatno }e Van Gog dobiti vie finansijske pa`nje.

Predrasude u vezi sa centrom grada

Iako ovi planovi ~esto pominju zna~enje i ulogu celog grada, pa su zasla|eni nekim prelivom od integrisanog pristupa, u stvari se ~ini da su im na umu samo centar grada i bogatiji ljudi. Oni koji rade u oblasti umetnosti znaju koliko je teko ljude bez kulturnog ili ekonomskog kapitala privu}i u pozorita ili muzeje u centru grada. Mogu}e je da sna`no davanje prednosti (visokoj) umetnosti mo`e da oja~a drutvenu i ekonomsku nejednakost me|u stanovnitvom. Mo`e do}i u pitanje nekontroverzna priroda pristupa razvoju na osnovu umetnosti i politi~ko slaganje koje sada u`iva. Ovi privla~ni i presti`ni planovi, me|utim, izgleda da nisu u stanju da to brzo promene. Ne}e biti lako da se ponovo privuku strani turisti ~isto lokalnim (susedskim) umetni~kim planom, niskim cenama ili lokalnom izlo`bom. U isto vreme, uopteno govore}i, lokalno stanovnitvo ne}e mo}i da plati cenu Nacionalnog baleta ili da dobije kartu za intimniju predstavu. Mnoga pitanja se postavljaju, a mora}e da ih bude jo i vie. Jo uvek nije mogu} jasan odgovor. ^ini se da ovi planovi, tek doneti ili ve} ostvareni mogu postati ne samo slu~aj predskazanja koje samo sebe ostvaruje ve} ~ak i mita i fantazije koji sami sebe ostvaruju. ^ini se da je ovo drugo gore, jer ono prvo makar ostavlja nadu, a ovo drugo se lako mo`e pokazati kao bajka ili ru`an san. Izgleda da je ada|o po gradovima: ako i nije od koristi, makar nije tetno. Mo`e se pokazati da je to potpuno pogreno.

Bli`i pogled na istra`ivanja i rezultate

Prili~no je kontroverzno diskutovati o tu|im istra`ivanjima u relativno novoj oblasti. Jo je opasnije kada si i sam relativno nov u toj oblasti. Me|utim, sve` pogled na stvari mo`e biti va`an.

162

Inez Bogarts

Suvi{e uopteno
Izgleda da su neka od prou~avanja koja se sprovode veoma uoptena po sadr`aju i uoptena po rezultatima i zaklju~cima. Cilj i svrha ovih istra`ivanja nisu uvek jasni pa je nejasno i ta istra`ivanja i rezultati `ele da doka`u i ko }e imati koristi od pozitivnih rezultata i kako }e se rezultati koristiti. tavie, obi~no su nepoznati ciljevi aktera. Ponekad se ~ini da je ve} a priori dat stav da je uloga umetnosti u gradu uvek profitabilna. Dalje, u istra`ivanjima se ~esto govori o umetnosti i kulturi, a da nije razjanjeno ta se tu podrazumeva. Ovi termini se naprosto koriste kao takozvani kontejneri i mogu da zna~e bilo ta. Stoga je najupadljivija stvar u ovoj diskusiji prili~no upro}en nivo analize32. Svi objekti umetnosti i kulture se tretiraju kao jedan te isti. Ne pravi se razlika izme|u zaliha i investicija a gradovi se veoma lako porede jedan sa drugim. Van den Berg tvrdi da je ekonomski zna~aj zastava kojom mau subvencionirane umetni~ke organizacije. Dalje, rezultati istra`ivanja se ponekad zloupotrebljavaju uprkos upozorenjima samih istra`iva~a. Zatim, oni koji koji imaju veze sa umetno}u (i kulturom) znaju da iza te re~i stoji ~itav jedan svet: pozorite, ples, pantomima, knji`evnost, d`ez, pop i klasi~na muzika, video i bioskop su neki od elemenata. Oni imaju potpuno razli~ite organizacione strukture, finansije, sindikate, udru`enja i izvo|a~e. Nemogu}e je ne praviti razliku me|u njima. Sli~na tome je pojava da se umetnost i posebne grane lako tretiraju kao mrtvi predmeti koji nemaju li~nu, umetni~ku i vrednost samu po sebi.

Ko }e imati koristi?
Poto su ciljevi i svrhe prili~no nejasni, teko je proceniti rezultate u odgovaraju}em kontekstu. Stoga, kada rezultati poka`u da postoji korist potrebno je da znamo ko ima tu korist ako `elimo da procenimo njen direktni i indirektni uticaj i njene efekte. Na primer, mo`emo o~ekivati da su se stvari promenile za prave zaljubljenike u umetnost koji poha|aju svaku predstavu a sada imaju vie prilika za to; za gra|evinske preduzima~e jer okolina novog pozorita na tr`itu donosi vie novca; za poslovnu i upravlja~ku elitu jer lako mogu da se sastanu u lepom okru`enju; za lokalno stanovnitvo; za strane turiste i tako dalje.

Pretenzije
Neka od objavljivanih istra`ivanja ponekad pretenduju vie nego to mogu da doka`u. Stoga su, zna~i, neka od ve} obavljenih istra`ivanja relativno tanka. Dobro je poznato da se sprovodi relativno malo istra`ivanja uopte u umetnosti i da je kvalitet kori}enih i sakupljenih podataka lo. Stoga, kada se istra`uje umetnost, moraju se na}i i sakupiti raznovrsni osnovni podaci. To ima barem ~etiri posledice.

Investiranje u umetnost i kulturu

163

Prvo, mnogo novca i vremena se tra}i na sakupljanje podataka i jednostavne primarne statistike. ^esto ne ostaje dovoljno vremena da se obave te`a i vremenski zahtevna kvalitativna istra`ivanja. U studijama ekonomskog uticaja mnogo pozitivnih kvantitativnih rezultata je naprosto izra`eno radnim mestima, dohotkom i efektom umno`avanja. Ali kvalitativni aspekti, kao to je kvalitet `ivota, presti`, primamljivost, ambijent, nisu demonstrirani ili dokazani, ve} se naprosto tvrdi da oni postoje (bez dokaza). U stvari, to se ne sme raditi tvrditi da neto funkcionie a da nije ni bilo ispitivanja! Drugo, istra`ivanja su ~esto prou~avanje konkretnog slu~aja. Iako se ~ini da je neophodno tako postupati zbog nedostatka podataka i kompleksnosti problema ti slu~ajevi su obi~no veoma specifi~ni i jedinstveni te se rezultati ne mogu lako generalizovati. Tre}e, ve}ina studija ekonomskog uticaja ra|ena je metodom efekta umno`avanja. ^ak i ako uzmemo zdravo za gotovo opte prigovore ovom metodu, i dalje se ~ini da je kontroverzno tvrditi da neto uti~e na neto drugo. ^ini se da je ba tako rezonovano u slu~aju postojanja male galerije i njenog uticaja na oljicu kafe. Mo`da bi trebalo koristiti i druge metode, pogotovo ako treba porediti ekonomski uticaj i kvalitativnije aspekte umetnosti. Indirektne rezultate je teko dobiti i ponekad teko verifikovati. ^etvrto, ~ini se da su neki od kori}enih rezultata istra`ivanja kontradiktorni. Primer za ovo je efekat umetnosti na takozvane uslove lokacije za privla~enje biznisa. Holandska istra`ivanja, koja je sproveo ve} pomenuti Van den Berg pokazuju da vlasnici biznisa ne smatraju da umetnost i kultura nisu va`ni za njihovu odluku o (re)lokaciji34. Samo nekoliko nedelja kasnije, holandski finansijski ekonomski magazin (FEM) objavljuje rezultate jednog malog istra`ivanja. Ovo istra`ivanje nalazi da kvalitet uslova lokacije za dobro stanovanje i intelektualno stimulativni karakter okru`enja u kome su prisutni kulturni objekti ili univerziteti ima va`nost za skoro 50% biznisa (n=300). Kao to se iz ovoga mo`e videti, ~injenica da ve}ina gradova ne zna ta `eli da postigne svojim planovima i da istra`ivanja nemaju jasnu svrhu dodaje mnogo nesigurnosti u ovu raspravu. Uz to, mnogo dugoro~nih efekata je jo nepoznato. Nepoznati su i efekti kulturne politike u gradovima na umetnost. U ovom poslednjem delu odeljka, ukratko }emo pogledati nekoliko potencijalnih efekata.

Nepoznati efekti kulturnog trenda

U ovom poslednjem delu rada dat je kratak pregled potencijalnih efekata nove uloge umetnosti i kulture u gradovima. Neke od ideja su prili~no hipoteti~ne, ali se ipak mo`e pokazati da su va`ne.

164

Inez Bogarts

Mogu}e je zamisliti da: Velika i ekskluzivna (finansijska) vladina podrka umetnosti mo`e biti na utrb novca za socijalne slu`be i organizacije namenjene drugima. Upumpavanje novca u umetnost ne vodi nu`no boljoj kulturnoj i gradskoj okolini a kada ne postoji umetni~ka scena, mo`e li se ona stvoriti novcem? Mo`da novac mo`e stimulisati umetni~ku klimu, ali nije sigurno da je mo`e stvoriti. Novac za umetnost se uglavnom investira u zgrade a ne u kulturne aktivnosti i slu`be. Stoga je mogu}e zamisliti da ne ostaje dovoljno novca za odr`avanje tih zgrada i za dovravanje produkcija. Ponekad gradovi otkupljuju umetnike i slavne muzi~are iz drugih gradova i inostranstva i dovode ih u svoj grad. Rezultat toga je da lokalni umetnici vie ne mogu da na|u posao i ose}aju da im je naneta nepravda (nema novca za gradske projekte a ima za velike bud`e) pa }e oni napustiti grad. Kao rezultat ruenja, nadgra|ivanja i rasta cena nekretnina nestaju jeftina potkrovlja. Druge zgrade u novim aktuelnim oblastima brzo postaju suvie skupe za ljude iz susedstva i za (jo uvek) nepoznate umetnike. Sa tako velikom ulogom novca u umetnosti, umetnici }e napustiti grad. Mladi umetnici vie ne mogu priutiti sebi da pla}aju stanarinu u centru (gde se sve deava). Investira se samo novac za promovisanje takozvanih elitisti~kih umetnosti. Samo ve} ustanovljene grupe ili pozorita ili muzeji dobijaju subvencije od vlade ili nalaze privatne sponzore. Gradska administracija i sponzori ne smatraju da manja pozorita, muzeji ili marginalne umetnosti zavre|uju promociju. Krupne izlo`be su pra}ene ogromnim publicitetom i privla~e toliko mnogo ljudi da nije mogu}e nita videti. Me|utim, va`nija je ~injenica da su ove velike izlo`be ~esto povrne i bez dubine. U isto vreme, cene skulptura i slika su enormno porasle pa je muzeju gotovo nemogu}e da neto kupi.

ZAKLJU^AK
Nije lako formulisati jasan zaklju~ak ili reenje ovog novog i kompleksnog pitanja kojim se rad bavi. Nova uloga umetnosti i kulture se relativno nedavno pojavila te jo nisu otkriveni mnogi problemi, efekti i uticaji. Me|utim, u daljem istra`ivanju i pravljenju planova u vezi sa kulturom treba imati na umu nekoliko stvari. ^injenica da veliki broj gradova sada koristi ista oru|a i instrumente za svoje strategijsko planiranje ne mora da zna~i da je u pitanju pravi izbor za svaki grad. Potrebno je da grad poznaje svoje jake i svoje slabe ta~ke kada kreira svoju politiku. To ne mora uvek i jedino biti sektor umetnosti i kulture. Dalje, ~ini se da je nemogu}e koristiti isto oru|e (na primer, kulturu i umetnost) da bi se reilo toliko mnogo problema na toliko razli~itih nivoa. Kada

Investiranje u umetnost i kulturu

165

grad, na primer, `eli da osna`i svoju ekonomsku osnovu i da pobolja zapoljavanje i zarade, lokalno stanovnitvo verovatno mo`e da ima koristi od te politike. Ali, u isto vreme, grad mora da se sa drugim gradovima nadme}e u privla~enju biznisa i osoblja koje vie zara|uje i mora uopteno da ponudi vie presti`a. Kulturno, ali i drutveno tkanje tada mo`e biti druga~ije. Me|utim, ako se poka`e da investicije u umetnost i kulturu slu`e samo da ulepaju grad i da sakriju prave strukturalne probleme, na du`e staze se problemi mogu nagomilati. Nije najmanja opasnost {to se to mo`e loe odraziti i na kulturu i umetnost. Verovanje u novu mainu urbanog rasta je sna`no, ali postoje sumnje u to da li je to zaista novo oru|e. Stoga je rano tvrditi da su umetnost i kultura nova oru|a za urbano planiranje i tvrditi da }e funkcionisati. Ako je ~ovek veoma cini~an, re}i }e da alati i kompleti alata nisu vie tako neophodni. Ako se pokvari maina za ve, obi~no je jeftinije kupiti novu. Takva bi mogla biti i sudbina urbanog planiranja i indirektno u ovom kontekstu i umetnosti i kulture tako|e, ako ne budemo pazili. Poslednja primedba bi, stoga, trebalo da bude optimisti~na. Kao rezultat promena, temeljito prikazanih u ovom radu, ve} je uo~ljiv jedan pozitivan efekat: umetnost i kultura se tretiraju sa vie ozbiljnosti i sa mnogo vie potovanja nego ranije.

Literatura:
1. 2. 3. 4. 5. Bianchini, F., City Centres, City Cultures, Manchester, 1988. De Swaan, A., Capital Cities as Achievements, Amsterdam, 1988. Myerscough, J., Economic Importance of the Arts, PSI, 1988. Perloff, H. S., The Arts in the Economic Life of the City, 1979. Whitt, J. A., Mozart in the Metropolis, VUQ, 1987.

166

167

@ak Leveje i Benoa Lafortin

KULTURA U OPTINI ILI OPTINSKA KULTURA

OPTINSKA KULTURA I MUNICIPALIZACIJA KULTURE

Administrativna kultura kvebe~kih optina nije omogu}ila lokalnim administratorima u kulturi da se ose}aju i ponaaju kao menad`eri kulture. Tradicionalna podela zadataka vlade ih je vremenom sve vie usmerila ka upravljanju zemljinim fondovima. Sa svoje strane, vlasti na svim nivoima, smatraju}i se viim, podelile su odgovornosti u slu`bi pojedinaca. I kultura, koja se nikad nije mogla ba dobro definisati, bila je uklju~ena u tu iroku kategoriju slu`be usmerene ka pojedincima. Vie okolnosti je doprinelo tokom ovih poslednjih godina da se dovede u pitanje ova podela zadataka. Najpre su vlasti na viim nivoima bile naterane da smanje svoja izdvajanja za kulturu. Izvori koji su bili neophodni da bi se odgovorilo na sve ve}e i ve}e zahteve nisu vie bili na raspolaganju. Poto su se uzaludno me|usobno borili za dominaciju, na kraju su bili primorani da pozovu i optine da se uklju~e. I mnoge od optina su se pokazale spremnim da prihvate izazov i da se anga`uju u jednom novom obliku na stvaranju novih formi u slu`bi lokalnog stanovnitva. tavie, brojne lokalne grupe po~ele su da podsti~u optinsku administraciju da igra sve vie i vie na kartu posebnosti lokalne sredine, da bi stvorila takvu kulturnu politiku koja }e biti odgovaraju}a i optini i lokalnoj kulturi. Posmatraju}i razli~ite tendencije koje se danas javljaju u razli~itim gradovima sveta, uo~avaju se ~etiri karakteristi~ne dimenzije ovog procesa municipalizacije kulture. Ove opservacije istovremeno dozvoljavaju da uka`emo na raznovrsna sredstva i instrumente koje optine stavljaju u slu`bu strategije razvoja kulture.

168

@. Leveje, B. Lafortin

URE\ENJE TERITORIJA
Odre|eni gradovi i sela u celom svetu tragali su ili sada tragaju za mogu}nostima da se formira jedan optinski projekt drutveno-ekonomskog razvoja zasnovan na kulturnom identitetu. Mnoge optine }e i}i ~ak dotle da tvrde da je kultura u centru, ~ak motor optinskog razvojnog projekta. Iako nisu tek pojedina~ni slu~ajevi, ova iskustva ipak ne mo`emo smatrati ni normom. U savremenom trenutku, u~e}e lokalne administracije na polju zatite kulturne batine i ure|enja novih prostora za kulturu, ostaje ipak skromno. Optine oklevaju da preuzmu vo|stvo u ovom domenu. Neki takvi usamljeni pokuaji ostaju bez budu}nosti. Kao posledica takve kulturne politike na lokalnom nivou, optine jo uvek nisu gospodari sopstvenog razvoja. One i dalje ostaju du`nici intervencija regionalnih i federalnih vlasti, kao i inicijativa jednog broja organizama za odbranu i promociju kulturnih interesa. Ovo oklevanje da se istinski prihvati vo|stvo uvek je pra}eno i nedostatkom pregovaranja i dogovora sa drugim zainteresovanim. Odatle i jasni znaci improvizacije zbog toga {to svi partneri ne koriste dovoljno ekspertizu. Time je tako|e ugro`eno mesto koje zauzima domen kulture u sistemu optinske uprave i ne mo`e vie da igra ulogu inicijatora, difuzera i podrke drutveno-ekonomskom razvoju optine. Da bi se izbegla takva situacija, ideal bi mogao da predstavlja pokuaj objedinjavanja, pod zajedni~kom lokalnom, optinskom jurisdikcijom, programe zatite, ure|enja zgrada i ustanova kulture i programa senzibilizacije i edukacije u domenu kulturne batine. Da bi se to ostvarilo u to kra}em ili bar srednjem roku, optine koje bi `elele da izvedu ure|enje svoje teritorije u znaku kulture, ne}e imati drugog izbora do da povedu ofanzivu koja }e sve partnere i u privatnom i u javnom sektoru povezati da sve svoje ideje i sredstva ulo`e u zajedni~ko ostvarenje cilja.

USTANOVE KULTURE
Na inicijativu nekoliko najve}ih kvebe~kih optina, upravljanje ustanovama kulture, osim upravljanja optinskim bibliotekama, uspelo je da se afirmie kao poseban sektor nadle`nosti optina. Ima vie razloga zbog kojih je dolo do ove promene tokom osamdesetih godina. Na prvom mestu, mo`e se primetiti da su mnoge optine u tom periodu bile pod velikim pritiskom zahteva svojih stanovnika. U tim sredinama, optinska administracija se nala pod velikim pritiskom ustanova kulture, ne bi li pokrila onu prazninu u sistemu finansiranja koja je nastala smanjivanjem buid`eta i u~e}a centralne dr`avne vlasti (kraj perioda dr`ave obilja). Tada je doveden u pitanje i re`im optinske dobrobiti u izgradnji i odr`avanju ustanova kulture.

Kultura u op{tini ili op{tinska kultura

169

Drugi razlog je tehni~ke prirode. Zakoni i povelje na kojima po~iva upravljanje kvebe~kim optinama pokazali su se neodgovaraju}im za racionalno upravljanje ustanovama kulture, kada bi pojedini upravnici pokuali da istinski odgovore na zahteve stanovnitva. Tako, popravljaju}i svoje zakone, povelje i uredbe, zakonodavci }e koristiti tu priliku da bi olakali iskazivanje volje samih optina da se uklju~e u polje delovanja kulturnih ustanova. Na kraju, decentralizacija kulturnih aktivnosti je stigla do najve}eg broja kvebe~kih optina i tako stavila optinske vlasti u jednu novu situaciju, suo~avaju}i ih sa sve razli~itijim profesionalnim zajednicama kulturnih radnika, sve preciznijim u zahtevima koje postavljaju. I izabrani politi~ari i administrativni aparat optine mora}e u najskorije vreme da odgovore ovom izazovu i preuzmu anga`man. Nije neophodno biti prorok pa kazati da optine koje `ele da u budu}nosti diversifikuju svoje ustanove kulture i sopstvene programe podrke kulturnim aktivnostima, moraju pratiti ove tendencije sa ve}im sopstvenim anga`manom, rigorozno i sa mnogo vie koordiniranja. Spirala trokova koja se uvek vezuje za ovaj tip inicijativa danas je dobro poznata i dr`avnoj i optinskoj administraciji. Oni se obi~no tite tako to sve vie preuzimaju ponaanje karakteristi~no za privatni sektor, ili sklapaju partnerstvo sa privatnim sektorom, ili namerno ostavljaju u velikim projektima velike prostore za investicije kako za privatni tako i za civilni sektor i njihove inicijative. U svim ovim slu~ajevima, logika autofinansiranja je ve} prokr~ila put. To tako|e va`i i za paraoptinske organizme koji polako nastaju, sa vie razli~itih administratora, kao perfidno reenje koje omogu}ava ulazak u jedan sektor istovremeno i interesantan i zabrinjavaju}i, a sve dele}i dobre ideje i rizike sa drugim partnerima na lokalnom nivou. Sadr`aj koji se danas mo`e dati pojmu programiranja kulturnih aktivnosti ne bi trebalo da se ograni~ava. Vise nego bilo koji drugi koncept vezan za kulturu, programiranje treba da se zasniva na potovanju otvorenosti ka sredini i na dinamici inicijativa same zajednice. Tako|e, koncept je u permanentnom razvoju, i mo`e, ako mu se pru`e neophodni uslovi u samoj lokalnoj zajednici, da bude plodonosan za strategiju ekonomskog razvoja optine i njenih kvartova. Me|u brojnim uslovima koje treba da pru`i optina, nave}emo samo najzna~ajnije: Istinski napori uskla|ivanja i sporazumevanja o ciljevima razvoja organizacija u domenu kulture na celoj teritoriji. Jedno novo poimanje optinske uloge i akcije, njenih orijentacija i ciljeva pridru`eno politici podrke ustanovama kulture. Ohrabrenje i stimulacija lokalnog stvaralatva, koje, stalno razvijaju}i nove oblike aktivnosti, daje nove odgovore na potrebe izazvane stalnim promenama, posebno u sektoru vizuelnih i izvo|a~kih umetnosti.

170

@. Leveje, B. Lafortin

OP[TINSKA UPRAVA I FINANSIRANJE

Sve vie i vie polje intervencije optina sagledava kulturni razvoj istovremeno kao aktivnost potronje, difuzije i participacije, u~e}a gra|ana. Ako bi se ova tendencija produbila, optinska uprava trebalo bi da osigurava ravnopravnu zastupljenost razli~itih formi kulturnih aktivnosti. Tako, optina }e morati da preuzme mnogo zna~ajniju ulogu u harmonizaciji akcija razli~itih nivoa vlasti na svojoj teritoriji u suprotstavljanju procesa pregovaranja i dogovaranja sa sredinama gde se te akcije razvijaju i realizuju. tavie, optine }e morati da prona|u i nove izvore prihoda da bi podr`ale i odr`ale kulturnu akciju. Promena rizikuje da bude onespokojavaju}a, stoga to se kulturne akcije vie ne smatraju integralnim delom fiskalnih strategija optine. To, bez sumnje, objanjava lutanja koja ~esto prate pokuaje uvo|enja novih ustanova i organizacija u kulturi, bilo da su profitnog ili neprofitnog karaktera. To, tako|e, objanjava i zato se bud`etska sredstva rasipaju na kai~icu na sve ve}i i ve}i broj podsektora i projekata u kulturi, bez ikakvog drugog razloga do same volje gradona~elnika ili neke druge eminentne osobe. U takvim okolnostima, ~ini se da je nemogu}e da se unapred zna poreska perspektiva koja treba da d okvir za upravljanje slu`bama koje pokrivaju razli~ite domene optinskih aktivnosti. Tako|e, uo~i odluke da se anga`uju u kulturnim tokovima, kvebe~ke optine bi trebalo pre svega da popiu i prou~e druge inovativne aktivnosti koje se ~ine u optinama irom sveta. Postoje zaokreti koje mo`emo izbe}i ako bismo to istinski hteli. Ima i drugih koji se ~ine neizbe`nima. Kulturni zaokret izgleda da pripada ovim drugim. Kako }e se uzeti? Unutar koje strategijske opcije mu je mesto? Koji su prioriteti kulturne akcije? Ko }e biti nai partneri? Mnoga pitanja koja zahtevaju mnogo vie od razmiljanja u jednom od uglova optinskog saveta. Izgleda da su pozitivne ~ak i profitabilne posledice mnogo brojnije od loih iznena|enja. Pod uslovom da ne pokuamo posluni~ki da imitiramo druge. Naro~ito pod uslovom da se oslonimo na iroki krug lokalnih kulturnih poslenika. Prevela: Milica ei}

Kultura u op{tini ili op{tinska kultura

171

Umetnost i grad

172

173

Milena Dragi}evi} ei}

STVARANJE MITA O GRADU I POLITIKA SPEKTAKLA

Grad je pre stanje duha, zbir obi~aja, tradicija i utvr|enih stavova i ose}anja koji su nerazlu~ivo povezani sa ovim obi~ajima i prenose se tradicijom.1 Robert Ezra Park

RAZVOJ GRADSKIH KULTURNIH POLITIKA GRADSKI MARKETING

Svet je od predanti~kih vremena imao svoje metropole gradove na ~iji bi se pomen budila interesovanja, stvarale predstave i kod onih koji u njima nikada nisu bili: Vavilon, Jerusalim, Atina... Pariz, Rim, Istambul, Moskva... Svaki grad ima svoju sopstvenu kulturu, svoj moral, svoju osobenost, pa iako se grad danas vie posmatra sa svog urbo-ekonomskog, geografsko-prostornog, demografskog, kriminolokog, psiholokog i drugih stanovita, ~ini se da je kulturoloki pristup, koji nije isklju~ivo opredeljen tradicijom i istorijom, tako|e zna~ajan. Moderni kulturni identitet grada, tj. mogu}nost njegove izgradnje, posebno kroz svet i prostore spektakla, bi}e centralno pitanje ovoga rada. Brojne su knjige napisane o gradovima, a posebno o gradovima kao kultnim mestima o Parizu je napisano na desetine hiljada knjiga a on sam predstavlja pozornicu stotina romana, bekgraund hiljada i hiljada slika. Jo u srednjem veku on je intelektualni centar Evrope2 . Ali Pariz kao mit i kao kult nastaje u XIX
1 Robert Ezra Park, Grad: predlozi za istra`ivanje ljudskog ponaanja u gradskoj sredini, u: Sociologija grada (priredio Sreten Vujovi}), Zavod za ud`benike i nastavna sredstva, Beograd, 1988, str. 115. 2

@ak Le Gof, Intelektualci u srednjem vijeku, Grafi~ki zavod Hrvatske, Zagreb, 1982.

174

Milena Dragi}evi} [e{i}

veku. Pariz u svojim razli~itim gradskim prostorima sa`ima istoriju spektakla uli~na doga|anja, kafe koncerti, predstave u Oran`eri, @e de Pom, a zatim Komedi Fransez, Odeon, revolucionarni Pariz Marsovih polja, sve do ri Muftar i Vensenske barutane... Pariska boemija razvija kult sebe same i postaje sto`er, okosnica privla~nosti pariskog duha.3 Danas, tragom tog pariskog duha dolaze hiljade turista, koje pea~kim turama stazama Balzakovih junaka ili tragom samih umetnika, pokuavaju da vide ono to u Parizu odavno objektivno ne postoji, ali je mitologizacijom i dalje deo tog duha privla~nosti, duha mesta. Bodlerovi i Benjaminovi eseji tek su misaona podrka onome to je ve} ustanovljeno kao kult.4 Svaki istinski veliki grad dobio je i svoje umetni~ko paradigmati~no delo na koje se odmah pomisli prilikom izricanja imena: Berlin ima Berlin Aleksanderplac Deblina, Rim film Rim otvoreni grad Vitoria de Sike, Peterburg Dostojevskog i Pukina (Zapisi iz podzemlja i Bronzani konjanik), Moskva Tolstoja, ali i ~e`nje Tri sestre ^ehova. ^e`nja za velikim gradom stalni je motiv literature. Grad oli~ava sve vrednosti modernosti, uspeha, po`eljnog na~ina `ivota. Dvadeseti vek donosi fenomen Njujorka kao kulturnog centra sveta. Literatura, filmovi, likovna dela, a jo vie sve ono to se deava oko i povodom umetnosti, ~ini od Njujorka stvarala~ku i difuzionu scenu svetske kulture. Filmovi Vudija Alena, romani Tame Janovic daju nam savremenu sliku ovog velegrada koga smo ve} upoznali kao moderni Vavilon. Fenomen grada kao prostora kulturnog stvaralatva i kulturnog `ivota uopte potisnut je institucionalizacijom, zatvaranjem kulture u namenske, javne objekte specijalno za nju podignute u XIX i XX veku. Tako umetni~ko stvaralatvo biva izdvojeno iz svakodnevice i uokvireno vremenom izvan rada i odre|enim prostorom zgradom pozorita, muzeja... Pre toga, srednjovekovni grad (da ne idemo dalje u istoriju) - a posebno njegovi otvoreni prostori: ulica i trg, imaju izuzetan komunikacioni, medijski zna~aj jer predstavljaju ne samo prostor ve} i mogu}nost komunikacije, razmene informacije, stvarala~kog do`ivljaja. Ulica i trg su prakti~no (pored crkve) jedine institucije kulture jedini prostori namenjeni kulturno-umetni~kim delatnostima izvan dvorova i manastira (zatvoreni i ekskluzivni), na kojima se odvijaju najrazli~itije pozorine i muzi~ke predstave, religijski spektakli, vaari i cirkusi, zvani~ni i nezvani~ni prenosi informacija (doboari i glasine)... Bogatstvo deavanja na ulicama i trgovima srednjeg veka svakako da je posledica odre|enih
3

1984.
4

Katica Ivanievi}, Bohemia i knji`evno stvaralatvo, Izdava~ki centar Rijeka, Rijeka, Walter Benjamin, Esteti~ki ogledi, kolska knjiga, Zagreb, 1986.

Stvaranje mita o gradu i politika spektakla

175

drutvenih okolnosti u kojima se razvijalo gradsko stanovnitvo, kojemu je bio nedostupan kulturni `ivot dvora i manastira, a ~ije su se kulturne potrebe razvijale irenjem obrazovanja, trgova~kih putovanja i intenzivnije me|uljudske komunikacije uopte. Srednjovekovni gradski spektakli koji daju identitet gradu: tradicionalne religijske procesije (litije...) izlazak van crkvenog dvorita, obi~ajne gradske proslave, cehovske proslave itd. karnevali, maskarade, predstave crkvenog pozorita na trgu misterije i mirakuli, predstave putuju}eg crkvenog pozorita (barok), predstave putuju}ih zabavlja~a, muzi~ara, `onglera, glumaca, artista, predstave putuju}ih pozorinih trupa, spektakl pija~nog dana... (onako kako ga izvanredno oslikava Mnukina u svom filmu Molijer). U svim ovim aktivnostima gra|ani u~estvuju neposredno (procesije, karnevali, misterije itd.) ili kao posmatra~i ~ija reakcija u velikoj meri uti~e na kvalitet i du`inu zbivanja, pa i na karakter i predmet spektakla. U svojim po~etnim fazama Francuska bur`oaska revolucija daje novi podsticaj o`ivljavanju uli~nog javnog `ivota i posebno gradskog spektakla: organizuju se proslave, demonstracije sve do javnih pogubljenja. Ponovnim stvaranjem carstva taj revolucionarni polet i duh jednakosti koji se izra`avao u eufori~nim uli~nim spektaklima i deavanjima, postepeno se gubio. Tada je po prvi put jasno uo~ena veza izme|u kori}enja spektakla u gradu kao politi~kog i socijalizatorskog instrumenta, iako je jasno da su i srednjevekovne gradske proslave imale tu funkciju ja~anja identiteta ili irenja ideologije (religije, kad su u pitanju crkvene proslave). Socijalisti~ka revolucija u Rusiji tako|e koristi otvorene prostore gradova za stvaranje i organizovanje najrazli~itijih oblika spektakla koji }e dati novi, socijalisti~ki identitet gradovima. Umetnici stvaraju predstave namenjene masovnom izvo|enju i u~estvovanju (Jevrejinov Napad na Zimski dvorac), te razli~ite propagandne i edukativne akcije. Tu je spektakl gotovo isklju~ivo u slu`bi ideologije, a ne u slu`bi stvaranja gradske zajednice kao takve. Kori}enje ulica kao prostora spektakla u revolucionarnim drutvenim preobra`ajima proisti~e iz ~injenice da svi uli~ni doga|aji, proslave, manifestacije, demonstracije, stvaraju izvanredan ose}aj zajednitva, interstimulacijom podsti~u ljude na jo ve}e anga`ovanje, u~e}e. Istovremeno, ti spektakli podr`avaju odre|eno vi|enje grada, njegovog identiteta, sutine, koje `eli da se nametne kao opte i samim gra|anima u~esnicima manifestacije, ali i onima koji `ive izvan njega.

176

Milena Dragi}evi} [e{i}

Otu|enje gradskog prostora od ~oveka i prilago|avanje svih vizura automobilskoj vizuri, doprinelo je gaenju grada kao prostora spektakla, a stvoreni su novi oblici: drive in bioskop, drive in restoran, banka... Ipak, ezdesete godine donose revolt... i novi urbanizam pokuava da o~uva vizure grada prema planinama, rekama, moru, kao i da sa~uva stare funkcije gradova i gradskih centara. Spektakl se ponovo vra}a u grad, odakle je bio proteran u zatvorene hale ili stadione, parkovske prostore izvan grada, koji su obezbe|ivali bolju vidljivost, dostupnost automobilom, laku organizaciju i kontrolu. Dakle, svaki istorijski period imao je druga~ije organizovan prostor spektakla: bilo da je to javni trg gde se postavljala scena, prostor ispred katedrale, sala u dvoru ili posebna pozorina sala za koju se kupuju karte itd. Modeli pozorinog prostora odgovaraju drutvenom sistemu odre|enog perioda. Kako se u XX vek ulo sa pozorinom salom koja je zadr`ala organizaciju prethodnog sistema (odvojena scena od gledalita, sa prostorima dobre i loe vidljivosti i ~ujnosti, gde se publika raspore|uje prema rangu ili kupovnoj mo}i, lo`e...), to su umetnici po~eli da tragaju za prostorima spektakla primerenim ovom vremenu. Dodue, u traganju za novim, naj~e}e se ilo ka ponovnom otkrivanju starih zaboravljenih modela (1) scena u krugu, elizabetansko pozorite, uli~no... ili su vrene modifikacije organizacije gledalikog prostora (2) ukidanjem numeracije mesta, uklanjanjem lo`a... Tre}u mogu}nost predstavljalo je traganje za publici bliskim prostorima koji nisu ranije kori}eni u teatarske svrhe. Tako su ostvarene brojne predstave u cirkusima, na stadionima, u kafanama, fabri~kim halama itd. Tim postupcima nastoji se da se ostvari da pozorini prostor koji je postao mesto segregacije ponovo preuzme inicijalnu funkciju ostvarivanja zajednitva identiteta zajednice. Tako je ponovo otkriven slobodni prostor grada, trgovi starih centara, dvorita zamkova, ali i prostori naputenih i `ivih fabrika, rudnika (Labin), `elezni~kih stanica (Skopje)... ezdesetih godina ovog veka dolazi do prave renesanse uli~nih zbivanja u zapadnoevropskim i ameri~kim gradovima, do preispitivanja mogu}ih funkcija i zna~enja slobodnih prostora u urbanoj sredini. (Sve to je vezano za kontrakulturni pokret mladih, zasnivanja novih kulturnih politika, ideju demokratizacije kulture, drutvo obilja, dr`avu blagostanja, kvalitet `ivota, itd.) U okviru ovih pokreta dolazi do revalorizacije slobodnog, neinstitucionalnog umetni~kog stvaralatva koje nastaje i prikazuje se u prostorima svakodnevice grada na ulicama, gradskim obalama, trgovima, u parkovima, naputenim placevima, vojnim objektima, a posebno u trenucima politi~kog anga`ovanja. Prostor grada je rehabilitovan kao istinski komunikacioni prostor u kome se deluje ne samo da bi se izalo izvan (duhovnog i fizi~kog) okvira ustanova kulture, ve}

Stvaranje mita o gradu i politika spektakla

177

i da se ostvaruju razmene zabranjenih ili nepo`eljnih informacija sa stanovita vlasti. Stoga su uli~ne akcije u po~etku ezdesetih godina bile istovremeno i umetni~ke i politi~ke akcije (performansi, hepeninzi, deljenje letaka, lepljenje plakata...). Izabrani prostor ulice a priori je podrazumevao demokrati~nost, otvorenost prema onima koji ne ~ine tradicionalnu publiku kulturnih manifestacija. Rehabilitacija gradskog prostora ulice, kao mesta izvo|enja umetnosti doprinela je i da se neke grane umetnosti koje su podrazumevale obi~no samostalni rad, izolaciju (slikarstvo, npr.) okrenu i drugim formama sa u~e}em gra|ana. Tako je ostvaren veliki broj hepeninga i akcija jednim delom u~esni~ko-politi~kog, a drugim delom umetni~kog karaktera. Spektakl, koji tako postaje deo svakodnevice marketinki, turisti~ki, kulturni, mora da se razvija uz poznavanje identiteta prolosti grada, ali i savremenosti, iskazane kroz uslovnosti gradskog prostora.

ULI^NA POZORINA DOGA\ANJA PARATEATAR

U sklopu opte kulturne funkcije uli~nog prostora danas, posebno se naglaava mogu}nost organizovanja razli~itih oblika spektakla: pozorinih, muzi~kih, zabavnih, sinkreti~kih... Bogatstvo savremenog drutvenog i umetni~kog `ivota podrazumeva i bogatstvo savremenih scenskih oblika: od tradicionalnih predstava uli~nih zabavlja~a, preko pozorinih predstava na otvorenom, do akcija likovnih umetnika i muzi~ara, reklamnih uli~nih akcija i proslava i manifestacija koje imaju spektakularni pozorini karakter. Sva ta deavanja polaze od sli~nih premisa otvoriti svoje stvaralatvo prema najiroj publici narodu, omogu}iti publici ve}e u~e}e u samom umetni~kom ~inu, u procesu nastanka odre|enog doga|aja, te uklju~iti se u opti pokret i tendencije ka revitalizaciji i humanizaciji gradskog prostora. Me|utim, i sadr`aji i metodi organizovanja i izvo|enja ovih uli~nih doga|aja sasvim su razli~iti, zavisno od umetni~kih i politi~kih shvatanja umetnika autora i izvo|a~a, organizatora tih doga|anja. Tipologija gradskih spektakala na otvorenom: proslave i manifestacije od Prvomajskih parada do Love parade u Berlinu, demonstracije... antiglobalisti~ki pokret, studentski, gra|anski protesti, predstave uli~nog politi~kog pozorita, predstave pozorita animacije (kvartovsko pozorite), ambijentalno pozorite: u spomeni~kim ambijentalnim (ritual, magija, iluzija... predstave na Dubrova~kom letu, Budva grad-teatar...) ili autenti~nim celinama (Oslobo|enje Skoplja u obi~nom gradskom dvoritu),

178

Milena Dragi}evi} [e{i}

predstave na neteatarskim mestima (rehabilitacija objekata nove namene: e}erana, barutana...), predstave uli~nog putuju}eg pozorita sa tradicionalnim repertoarom Histrioni, akcije uli~nih zabavlja~a artista, pantomimi~ara, muzi~ara, glumaca, reklamne uli~ne akcije - agencija Havas, uli~ni govori - Muna, pariski alternativac, Hajd park korner itd., hepening In Ulm ... odr`an je na 24 mesta u gradu (gradska |ubrita), performans grupe A3, OHO jo u sedamdesetim izlaze na ulice Beograda, akcije land-arta i street-arta (Kristo - zavijeni Rajhstag, Pont nef). Ovde }emo navesti tek nekoliko zna~ajnijih primera izlaska i akcionog anga`ovanja gra|ana u umetni~kim projektima na javnim prostorima grada. Uli~no politi~ko pozorite oblik koji se razvija zajedno sa uli~nim borbama i demonstracijama, a i sam po sebi predstavlja oblik borbe. Oblici studentskog bunta 1992 g. : marevi slepih i sl. kombinuju formu demonstracija i politi~kog pozorita. Kori}enje gradskog prostora u procesu, jeste pravi na~in vezivanja spektakla za grad odre|ivanje punktova za deavanja, koncentracije i rasipanja... Mo`da pravu predstavu uli~nog politi~kog pozorita u Jugoslaviji prvi put izvodi 1992. godine Dah teatar ova vavilonska pometnja po~ela je u Kulturnom centru, da bi izlaskom u Knez Mihajlovu uzbudila i politi~ki provocirala antiratnim tekstom i publiku i slu~ajne prolaznike.

POZORITE ANIMACIJE
Vremenom svaki deo i svaka ~etvrt grada preuzimaju poneto od karaktera i osobina svojih stanovnika. Pojedini delovi grada neizbe`no su obojeni posebnim ose}anjima svoje populacije. Rezultat ovoga je da se ono to je u po~etku bilo samo puki geografski izraz, pretvorilo u susedstvo, to jest, lokalitet s ose}anjima, tradicijom, sopstvenom istorijom.5 I sve to ne va`i samo za boemske ili umetni~ke ~etvrti grada, ili pak za etni~ka geta, u kojima je mo`da duh mesta najzna~ajniji i najva`niji. Gradski programi urbane obnove, ali vezani za projekte socio-kulturne animacije, upravo su stavljali akcent na to (Trgovci gradom, Jedan grad pri~a o sebi - pozorite Kampanjol). Tako Pozorite isto~nog Pariza razvija ceo kompleks programa namenjenih stanovnicima kvarta, polaze}i od njihovih iskustava, stila `ivota, potreba. Dan u ulici Luke Vukalovi}a, akcija koju je nekada u sklopu simpozijuma Komunikacije organizovao CEP. Cilj akcije je da se kroz jedan dan deavanja
5

Robert Ezra Park, op.cit., str. 118.

Stvaranje mita o gradu i politika spektakla

179

spektakla, pobolja kvalitet susedskog `ivota, kroz dru`enja uz kafu, ali i umetni~ke programe, koji }e ostavljati kra}e (pozorine predstave) i du`e tragove u ambijentu ulice (murali). Tokom devedesetih, Beogradska umetni~ka scena je iz politi~kih razloga napustila ustanove kulture grupe kart, Led art, Apsolutno, kao i brojni umetnici, realizuju svoje projekte na otvorenim prostorima grada. Organizuju se i posebne manifestacije od Aeroplana bez motora, preko AlterImagea do Belefa, unutar kojih umetnici uspostavljaju dijalog sa gradom, socijalnim i politi~kim problemima, i daju jasnije odgovore na stvarnost i okru`enje od onih koji u izolaciji svojih ateljea tako|e nastoje da se distanciraju od zagluuju}e nacionalisti~ke zloupotrebe umetnosti u javnim prostorima koje su u tom trenutku ~inili mediji i ustanove kulture pod javnom kontrolom.6

RAZVOJ KULTURNE POLITIKE U EVROPSKIM GRADOVIMA

Kulturna politika gradskih uprava menjala se tokom druge polovine XX veka, osciliraju}i od: a) tradicionalno vo|ene brige o gradskim institucijama kulture u 50-tim godinama, kada je njen zna~aj marginalan u sklopu gradske politike, ili ideologiziran (u socijalisti~kim zemljama) spektakl je zatvoren u tradicionalnim objektima;7 b) preko socio-kulturne politike u 60-tim demokratizacija, decentralizacija, rehabilitacija ambijenata, objekata Teatar Baro-Reno, Orsej, c) presti`ne, glamurozne, umetni~ke politike kasnih sedamdesetih godina (Bobur, Vilet, piramida u Luvru, Muzej Orsej, d) do tr`ino usmerene, marketinke kulturne politike 80-tih (kultura u slu`bi lokalne privrede i njenog imid`a). Gradska kulturna politika od ranih 60-tih po~inje da se vezuje za program urbane obnove: po~elo je to od Pariza 60-tih i Malroa kao ministra kulture ~iji je prvi poduhvat bio ~i}enje i farbanje fasada simboli~ki ~in obnove tradicionalnih vrednosti, uranjanja u prolost i vezivanja grada za svoju, ponekad zaboravljenu i zanemarenu istoriju. Ipak, tih 60-tih godina kre}e daleko zna~ajniji pokret za zasnivanje gradskih kulturnih politika, posebno u sklopu razvoja ideologija demokratizacije i demetropolizacije kulture, i kod nas i u svetu. U gradovima se posebno razvijaju organi uprave u domenu kulture nova birokratska tela koja uglavnom imaju
6 7

V.: ]urgus Kazimir i drugi, Deset godina protiv, Medija centar, Beograd, 2000.

Ciguli miguli, hrvatski film iz 1952. godine ukazuje upravo na tu potrebu socijalisti~kog drutva da institucionalizuje i ukalupi sva okupljanja gra|ana, pa tako i tradicionalne horove.

180

Milena Dragi}evi} [e{i}

mo} donoenja odluka u domenu finansiranja kulture i davanja podrke institucionalnim razvojnim programima. Pravi procvat gradske kulturne politike i prakse do`ivljava se ranih sedamdesetih, kao odraz bunta iz 68. godine. Ja~aju drutveni pokreti: omladinske potkulture, feministi~ke grupe, ekoloki pokret, pokret socio-kulturne animacije, participacije u upravljanju lokalnom zajednicom itd. Svi ovi pokreti blisko su sara|ivali sa umetni~kom alternativom8 razvijaju}i programe umetni~ke i sociokulturne animacije na otvorenim prostorima grada. Potkulture mladih, kontrakultura i drugi omladinski pokreti, rok muzika, andergraund film, alternativne komune, fanzini... sve to `ivotima pojedinih gradova daje nove sadr`aje, inovira socijalni prostor, stvara novi duh pojedinih gradskih sredita, ali i gradova u celini. Murali, prvo spontano, a zatim i institucionalno inicirani, daju novu dimenziju radni~kim ~etvrtima, prigradskim naseljima u kojima se naseljavaju imigranti, bilo da imaju politi~ku ili ~isto dekorativnu dimenziju, jer u oba slu~aja nastaju kao posledica li~nog u~e}a i inicijative stanovnika kvarta. U isto vreme Amsterdam9 i San Francisko postaju sredita hipi putovanja: od spontanog okupljanja bitnika sredinom pedesetih godina u San Francisku,10 do hipi prestonice kraja ezdesetih i sedamdesetih godina. To donosi niz problema gradskim vlastima, ali, po izmaku hipi ideologije same vlasti nastavljaju da pothranjuju taj mit (mit otvorenog grada) pozivaju}i umetnike da dolaze i nastupaju na slobodnim gradskim prostorima, znaju}i da }e to dovesti i mase obi~nih turista u grad. (Ova sloboda ponaanja na otvorenim gradskim prostorima karakterie tek mali broj gradova. ^ak i sredinom osamdesetih godina u mnogim gradovima sveta umetnici su bili proganjani ako su izlagali svoje proizvode javno, na ulici. U Parizu se za mesto na najatraktivnijim javnim trgovima mora posebno da tra`i odobrenje, pa je i kod nas svojevremeno, SIZ Knez Mihajlove ulice vodio ra~una da samo kvalitetni umetnici dobiju mogu}nost izvo|enja programa u centru grada. Ova vrsta umetni~ke predstavlja istovremeno i ideoloko/ kulturoloku kontrolu. Devedesetih, kad su mesta u Knez Mihajlovoj zauzeli propagatori nacionalnog ki~a, Zavodi za zatitu spomenika i druge nadle`ne, ranije veoma glasne institucije, }utale su). Novi uli~ni umetnici nisu naj~e}e nastavlja~i starih tradicija cirkuskih i putuju}ih zabavlja~a. Direktno proiziavi iz kontrakulturnog pokreta ezdesetih,
8 Videti: Milena Dragi}evi} ei}, Umetnost i alternativa, Institut za pozorite, film, radio i televiziju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, 1992. 9

Videti tekst: Drifteri u Amsterdamu, Kultura, br.60-61/1983.

Alen Ginzberg sti`e 1953. godine u San Francisko, gde mu se uskoro pridru`uju Vilijem Barouz, Lorens Ferlingeti, Geri Snajder i drugi.

10

Stvaranje mita o gradu i politika spektakla

181

zainteresovani i otvoreni istovremeno i za umetnost, ali i za socijalna pitanja, odbacuju}i institucije, pravne regule, simbole potroa~kog drutva, oni doprinose da se u odre|enim gradovima stvori nekonformisti~ka atmosfera otvorenosti.11 Nastojanja kulturnih radnika i politi~ara koji su sedamdesetih godina oblikovali programe kulturne akcije u brojnim gradovima zapadne Evrope, podrazumevala su da se kulturna akcija i politi~ka akcija ne mogu razdvajati. Stoga pozorita poput teatra Bred end Papet, koja za svoj prostor delovanja biraju ulicu, integriu umetni~ki, politi~ki i socijalni projekt unutar odre|enog urbanog konteksta. Odatle i novi urbanizam kao prostor spektakla francuski arhitekta Emil Ajo, projektuje naselje La grande borne, u blizini Pariza, kao svojevrsno umetni~ko delo, u kojem je svaka zgrada spektakl po sebi, sa razli~itim prozorima i stanovima koji se ne ponavljaju po vertikali (da se izbegne, recimo, da samo vertikala dnevne sobe svetli uve~e, ve} da je svetlo po fasadi razbacano i sl.), a celo naselje sadr`i trgove i skrivene kutke bli`e srednjovekovnom no modernom gradu. Dalju renesansu gradske urbane politike u Evropi do`ivljavaju sredinom sedamdesetih godina, naro~ito u Italiji, paniji i Francuskoj12 , posebno u odnosu na procese regionalizacije vlasti. Ozvani~avanjem regija u Italiji, najvie su koristi imali gradovi- sedita regija, kao to su: Torino, Milano, Venecija, \enova, Bolonja, Firenca, Napulj i Bari, posebno to su od tada u mogu}nosti da se za finansiranje kulturnih programa obra}aju i gradskim, ali i regionalnim vlastima. Decentralizacijom vlasti u Francuskoj, nakon dolaska socijalista na vlast tako|e se doprinelo naglom razvoju kulturne politike i kulturnog `ivota u gradovima seditima departmana (95 departmana), koji su dobili u svoju nadle`nost pitanja vezana za socijalne slu`be (drutvene delatnosti), a na 22 novostvorena regiona prenete su nadle`nosti iz domena obrazovanja odraslih, izgradnje kolskih objekata, turizma, kulture itd. Pored toga, francusko Ministarstvo kulture je samo u 1982/83. sklopilo 91 sporazum sa gradovima i varoima po celoj francuskoj stimuliu}i razvoj specifi~nih gradskih kulturnih politika i oblika institucionalnog delovanja u kulturi. Ovo iskustvo direktne saradnje francuskog Ministarstva kulture i pojedinih gradova u cilju stimulisanja kulturnih projekata imalo je svoju tradiciju jo od vremena Malroa, ali je u periodu njegove uprave ta stimulacija bila davana samo malobrojnim, najzainteresovanijim i najanga`ovanijim gradskim upravama. Ove rane osamdesete predstavljaju
postoji Nacionalni centar za umetnosti ulice, kao i Evropski festival uli~nog pozorita u Orijaku, veoma mnogo trupa koje stvaraju programe izme|u pozorita i cirkusa itd.
12 Franco Bianchini, Cultural policy and urban regeneration (The West European experience), Manchester University Press, Manchester, 1991. 11 Ipak, vremenom su se i ovi umetnici organizovali i institucionalizovali. Tako u Francuskoj

182

Milena Dragi}evi} [e{i}

istovremeno i razvoj politike podsticanja umetnosti, vrhunske kreativnosti i profesionalizma. Kulturna animacija i programi socijalne animacije ostaju u delokrugu alternative, a zvani~na dr`avna, a jo manje gradske kulturne politike na njih ne obra}aju pa`nju. To je vreme kada gradovi razvijaju ukoliko mogu, umetni~ke ili medijske centre, a po~inju da se gase lokalni socio-kulturni centri. Postepeno ideja presti`a, ideja glamura po~inje da ulazi u gradsku kulturnu politiku. Istovremeno, iroko razvijana mre`a kulturnih centara i lokalnih gradskih kulturnih institucija, uspostavljena 60-tih i 70-tih godina, postaje veliko optere}enje za bud`et grada, pa se razvijaju specifi~ni oblici partnerstva izme|u dr`avnog/ gradskog i privatnog vlasnitva, a institucije kulture se upu}uju sve vie ka samofinansiranju. Kraj osamdesetih godina donosi potpuno nove trendove: kulturni, socijalni, sportski i turisti~ki motivi vo|enja gradskih razvojnih programa, stavljaju se u drugi plan, a prioritet dobijaju projekti koji lako mogu dokazati svoju ekonomsku isplativost. Glavnu re~ u razvoju gradova preuzimaju investitori, banke, privredne komore, osiguravaju}a drutva, ili gradske uprave reene da stvaraju}i pozitivnu sliku o gradu privuku ove organizacije, tj. grad postave u pozitivnu, konkurentnu poziciju u odnosu na druge gradove. Tako se sada funkcija kulturne politike shvata u funkciji ekonomskog razvoja, gradskog marketinga ili eventualno gradske obnove. Marketing po sebi postaje spektakl Benetonovi plakati vie ne reklamiraju proizvod, oni skre}u pa`nju na sebe, oni su drutveno odgovorni. Danas gradski marketing ili kako Nemci ka`u stadtinszenierung, nastoji da stvara i razvija gradske mitove, bilo da su oni utemeljeni ili ne. Re~ je o nastojanju velikih gradova da budu priznati kao istinski kulturni centri i u tom smislu razvijaju politiku ulaganja u kulturu, koja ima svoj efekat ne samo u ostvarivanju profita iz kulturnih delatnosti, ve} i u ostvarivanju razvojne ekonomske politike u celini (privla~enje stru~njaka, investicija, razvoj infrastrukture, turizma...). Da bi mit koji postoji opstao, ili da bi se stvorio u gradovima koji ga nemaju, on se stalno mora podr`avati sistematski vo|enom kulturnom politikom koja je deo opte razvojne gradske politike. Nije dovoljno realizovati odre|enu akciju, neophodno je da ta akcija dobije publicitet kroz masovne medije, da bude prihva}ena od stanovnitva, malih biznisa, u kolskom sistemu itd. Ina~e, grad tako|e mo`e da do`ivi sudbinu izlaska iz mode, ispadanja iz trenda, posebno ako su i razlozi ula`enja u modu" bili skoro kreirani i relativno povrni, neutemeljeni istorijom i tradicijom.Tako se istra`uje identitet u istoriji, predanjima, kolektivnom se}anju, bojama grada

Stvaranje mita o gradu i politika spektakla

183

Ljubljana za evropsku prestonicu Mesec kulture, bira zmaja za logo akcije, a barokne kapije postaju bitan projekat vizuelnog identiteta. Akcija Evropskog saveta Kulturna prestonica Evrope, koja nastoji da kulturno sredite Evrope seli iz godine u godinu kroz razne evropske zemlje, podsetila je javnost na ve} poznate kulturne centre: Pariz, Madrid, Berlin i Amsterdam, spomeni~ke gradove: Atinu, Firencu, ali nas je i vratila ka manje poznatim poput Glazgova, Antverpena i Dablina. Odakle Glazgov, crni, industrijski grad, u ovom drutvu? Gradska uprava Glazgova shvatila je zna~aj projekta kao mogu}nosti za promovisanje svoga grada ne samo u kulturnoj, ve} posebno u ekonomskoj javnosti, koja `eli da investira u onim sredinama za koje se mo`e pretpostaviti da su prosperitetne, moderne, otvorene... Stoga Glazgov i dalje vodi svoju marketinku kampanju re~ima: Mi nastavljamo da budemo kulturna prestonica Evrope! Interesantno je da mnogi gradovi ~ija finansijska i privredna mo} opada po~inju vie da ula`u u kulturu, da rade na kulturnoj obnovi onoga to je stvoreno u vreme ranijeg finansijskog prosperiteta. Tako danas nekadanji mo}ni hanzeatski gradovi, decenijama odvojeni i Gvozdenom zavesom (Talin, Riga, Libek, Hamburg), po~inju da se povezuju, rade}i uzajamno na o`ivljavanju prolosti koja im je svima utisnula odre|eni pe~at i karakter. Posebno je uspean primer Bremena, danas mnogo zna~ajnijeg grada od Libeka, delimi~no i zbog veoma dobro osmiljene kulturne politike koju vodi. I sasvim mali gradovi, posebno turisti~ki, ili oni koji u turizmu vide svoju budu}nost, rade na stvaranju pozitivne slike o sebi. Mnotva letnjih festivala u celoj Evropi, parkova skulptura na otvorenom urbanom prostoru, likovnih kolonija, sajmova umetnosti, uli~nih doga|anja govore o ovom nastojanju. Uglavnom, dakle, o gradovima danas imamo odre|ene predstave prvenstveno prema njihovoj kulturnoj istoriji, ali i u odnosu na kulturnu politiku koju vode, prema slici, dakle, koju `ele da emituju o sebi, bilo kroz umetni~ka dela, bilo kroz realizovanje velikih umetni~kih projekata (velikih festivala, kongresa, manifestacija i sl. razli~itih oblika spektakla).

IDENTITET SRPSKIH GRADOVA I NJIHOVA KULTURNA POLITIKA

ta su srpski gradovi uradili u ovom smislu? Koja zna~enja, kakve predstave sobom nose? Da li je njihov kulturni identitet jasan i onima koji ne `ive u njima? Odgovori na ova pitanja, sa manjim izuzecima uglavnom vojvo|anskih gradova, bi}e negativni. Slika koju u nama stvara pominjanje ^a~ka, U`ica, Valjeva, apca, Kragujevca... vie se vezuje za tragi~ne istorijske doga|aje iz `ivota gradova, no za sutinu njihova duha, njihov identitet. Naravno, godinama stvarana slika

184

Milena Dragi}evi} [e{i}

Kragujevca vezivana za umarice, Crveni barjak, ili U`ica za Kadinja~u, Kruevac Slobodite, a koju ni kulturni poslenici grada nisu nastojali da promene ili bar dopune, obogate onim to je postojalo u gradu i u vreme njegovog razvoja u prolim vekovima, zahteva}e danas mnogo vie truda, energije i kreativnosti da bi se izmenila. Dakle, identitet gradova podr`avali su samo ideoloki oblikovani spektakli i manifestacije. Da nije bilo Bore Stankovi}a, naa predstava o Vranju bila bi mnogo siromanija i sasvim nedistinktivna u odnosu na druge srpske gradove. Ako grad nema svog pesnika, mora da se potrudi da ga stvori, a ako ga ima, da mitove stvorene njegovim delom i dalje pothranjuje i podr`ava. Da su nai gradovi prave provincijske varoi, bez posebnog identiteta, pokazala je i TV serija Varoarije prijatan i popularan niz emisija, koji je pokazivao lepe strane `ivota u provinciji, ne nastoje}i da mitologizuje deavanja u gradu, u nameri da od njega stvori kulturni centar. Tek osamdesetih je u stvaranju vizuelnog identiteta Beobanke po prvi put kori}ena silueta spektakularna silueta Beograda. Siluete, ili bar osnovne vizuelne predstave naih gradova, iroj javnosti nisu poznate. Naravno, dugo se govori o nedostatku kvalitetnih razglednica, turisti~kih prospekata itd., ali je ~injenica da ni institucije kulture (a ni druge) u svojim propagandnim materijalima ne koriste sliku svoga grada. ^esto se i ne zna za koje mesto se vezuje neka fabrika, neki proizvod. (Izuzetno uspena reklamna kampanja za keks Banini ne otkriva nam gde se on proizvodi. Sad bi grad mogao da preuzme inicijativu, pa da se povodom te reklamne kampanje i sam reklamira.) Mnogi gradovi smatraju da je dovoljno to su u blizini kulturnih spomenika, manastira. Ali, to nije dovoljno. Koliko za jedan Aran|elovac zna~i Smotra Mermer i zvuci ne mo`e se meriti bilo kakvim kvantitativnim pokazateljima, kao ni ~injenica da se za Negotin bez Mokranj~evih dana verovatno ne bi ni znalo irom zemlje. Da se kulturni razvoj poklapa sa privrednim razvojem, da mu daje ansu vie, svedo~e i primeri Subotice, Valjeva. Svojevrstan, obrnut primer pru`a Gornji Milanovac, grad koji u vreme svog najve}eg privrednog prosperiteta gotovo nita nije ulagao u kulturu. Danas, dva kulturna programa jedan vezan za porodicu Nastasijevi}, a drugi za izlo`bu male plastike, tako|e izazivaju kontramarketinki efekat jer se oko prvog programa radi veoma malo, a u slu~aju drugog se umesto pohvalnih kritika, najpre ~ulo za nestanak umetni~kih dela. Kulturna politika srpskih gradova nalazi se na margini (ako se uopte mo`e re}i da postoji) interesovanja gradskih uprava. Svojevremeno je na partijskim kongresima stimulisan odre|eni oblik kulturne politike, bilo je i pokuaja zasnivanja Kongresa kulturne akcije (Kragujevac 1971), ali sve te akcije, ili vo|ene

Stvaranje mita o gradu i politika spektakla

185

u okviru krute ideologije, ili njome priguivane i zabranjivane, prakti~no su onemogu}avale gradove da razviju istinsku kulturnu politiku. S druge strane, centralizacija kulturnog `ivota i kulturnih institucija, delovala je destimulativno na mlade ljude koji bi i pomiljali da se nakon studija vrate u svoje mesto i da se uklju~e ili da podsti~u nastajanje odre|enih kulturnih projekata ili programa. Nije postojalo ni toliko interesovanja da se kulturne politike razvijaju kao imid` strategije (Bjankini), ili da se direktnije ve`u turisti~ki projekti i kulturni projekti (primer Smotre Mermer i zvuci u Aran|elovcu).

KULTURNI IDENTITET BEOGRADA

Gde je u svemu ovome Beograd? Da li je to stvarno uzbudljiv grad metropola u naim okvirima, ili samo malo ve}a varo? Da li mi imamo te gradske in`enjere kulturne politike koji nastoje da duu koju umetnici udahnjuju gradu marketinki obrade i pretvore u vizuelni identitet turisti~ke i kulturno-umetni~ke propagande? Da osmisle Beograd kao prostor spektakla? Beograd se, kao i drugi svetski veliki gradovi, suo~avao i suo~ava u svom razvoju sa brojnim dilemama. Prostorna razvojna dilema: odnos centra prema periferijskim naseljima. Kulturna politika Beograda je tokom godina oscilirala izme|u dve razli~ite razvojne tendencije: izgradnje presti`nih kulturnih institucija u centru, u sreditima poslovnih i komercijalnih funkcija i/ili razvijanja skromnih kulturnih objekata u prigradskim naseljima, u sreditima velike populacione gustine, ili sreditima sa izrazitim socijalnim ili etni~kim specifi~nostima. Presti`ne institucije su samo slu~ajno nastajale na obodu grada, i to kasnih pedesetih, u sklopu megalomanske razvojne politike, koja je iz apstraktne vizure sagledavala grad i njegove potrebe, pa je tako odredila mesta budu}em Muzeju savremene umetnosti (realizovanom) i Operi (nerealizovanoj). U Beogradu je ipak ustanovljen, danas krizom potenciran, urbani kulturni centar na potezu od Kalemegdana do Jugoslovenskog dramskog pozorita (stvaranjem novog bankarskog centra oko Slavije potroena je mogu}nost proirivanja tog centra). Sve institucije kulture razvijane u sklopu politike decentralizacije po prigradskim optinama s vremenom su izgubile zna~aj (Dom omladine i pionira Vo`dovac, Dom Pinki u Zemunu, Kulturni centar Rakovica, NU Bra}a Stamenkovi}...), pa ~ak i institucije poput Centra Sava zatvorene su u odnosu na sredinu (to je potencirano i njihovim arhitektonskim reenjem) i tek izuzetno o`ivljavaju tu vezu. Spektakularni prostori: Hajdu~ka ~esma, Filmski grad, Ada Ciganlija, Gardo, Kalemegdan, kori}eni su sporadi~no hepeninzi u Knez Mihajlovoj (Bitef), Dvorite Kapetan Miinog zdanja za Belef, i ostaje novoj kulturnoj politici

186

Milena Dragi}evi} [e{i}

grada da na|e na~ina trajne reanimacije i kreativne upotrebe ovih prostora kako od postoje}ih institucija, tako i od udru`enja, nevladinih organizacija i privatnih ustanova kulture. Ekonomsko-kulturoloka dilema: podsticati razvoj potronje ili produkciju. Dilema se naj~e}e razreava tako to se, usled trenutno visokopozitivnog ekonomskog efekta potronje podsti~u sve one aktivnosti u domenu kulture koje je pove}avaju, a zahtevaju znatno manje ulaganja od ulaganja u produkciju: gradske kulturne atrakcije, spomenici kulture, festivali (to se sve odmah odra`ava na razvoj hotelijerstva, turizma, saobra}aja...). Veoma je riskantno za neki grad da se dugoro~no opredeljuje za potroa~ki model kulture, ve} bi trebalo kombinovati obe strategije stvaraju}i me|uodnose izme|u kulturne produkcije i potronje. U Beogradu, gradu sa izrazitim umetni~ko-institucionalnim potencijalom, ova dilema ne bi ni trebalo da se postavlja, jer osnovni problem nije nedostatak mogu}nosti ljudi da u~estvuju, da recipiraju umetni~ka dela, ve} nemogu}nost umetnika da realizuju iole zna~ajnije programe po kojima bi Beograd i dalje, u umetni~ko-produkcionom smislu, bio konkurentan drugim gradovima Evrope. Ekonomsko-politi~ka dilema: finansirati institucije (trajnost aktivnosti) ili inovacije (efemerne, pojedina~ne programe)? Oko ove dileme beogradski kulturni radnici, umetnici i politi~ka i kulturna birokratija iscrpljuju se ve} godinama: da li finansirati zgrade ili programe, iako je jasno da je neophodno i jedno i drugo, i da pravi problem jeste u evaluaciji programa institucija, ali i pojedinih, sporadi~nih projekata, koja se u sutini zavrava naj~e}e na kvantitativnoj evaluaciji (broj odr`anih programa, broj posetilaca itd.). O proceni kvaliteta projekta, rada institucije, merenom i broj~anim pokazateljima kada je to mogu}e, ali i pravom analizom umetni~kog rezultata i njegovog kulturolokog efekta, nikada nije bilo re~i. Stoga bi zadatak budu}e gradske kulturne politike, pored utvr|ivanja ciljeva, prioriteta i sl., morao biti i izgradnja instrumenata procene projekata, ali i njihove analize sa stanovita ukupnog rezultata. Tek tada ne bi postojala dilema zgrada ili program, jer bi se finansiranjem kvalitetnih programa finansirala i zgrada, a istovremeno bi i svaki umetnik pojedinac ili grupa, ma kako bili organizovani, imali mogu}nost da u~estvuju u kreiranju kulturne politike grada i o`ivljavanju gradskog kulturnog prostora.

ZAKLJU^AK
Naravno, teko je danas govoriti o ulozi kulture u urbanoj regeneraciji, u osmiljavanju nove, humanije vizije `ivota u gradovima, kulturnog identiteta grada, u vreme kada se, bar u Beogradu, na najgrublji mogu}i na~in rue stare ~etvrti i

Stvaranje mita o gradu i politika spektakla

187

jezgra koja su ve} izgradila neki svoj identitet i duh. Ruenje ^ubure, Dor}ola, Slavije, preure|enje Banovog brda, nisu dokaz brige gradske uprave za bolji, humaniji i oplemenjeni `ivot grada, ve} pokazatelj novih odnosa mo}i u drutvu, u kojima novoosna`eni ratni i politi~ki profiteri na juri zauzimaju centralne ili njima drage gradske lokacije, rue}i sve pred sobom, bez obzira na arhitektonski i urbanisti~ki stru~ni moral, etiku profesije, pa i estetiku, tradiciju, kulturni identitet. Sve ovo, proli su i drugi gradovi u svetu, samo u neko ranije vreme. Stoga bi tek danas kod nas pozorita animacije koja su svoj zenit dostizala ezdesetih godina u Francuskoj, Nema~koj igraju}i predstave Trgovci gradom i sl., mogla da imaju pravi zna~aj. Tako se mo`e zaklju~iti da je politi~ka povla}enost Beograda u odnosu na druge gradove Srbije, premda je doprinela br`em ekonomskom i demografskom razvoju, u sutini najve}i efekat dala gubljenju kulturnog identiteta, duha grada koji se lagano uspostavljao tokom XIX i u prvoj polovini XX veka. Danas, bez sa~uvane gradske matrice, starog urbanog jezgra, sa ogromnim odlivom u vie navrata pravog beogradskog stanovnitva, a istovremeno bez istinske kulturne politike, Beograd je pravi odraz kulturne situacije Srbije ne samo po svojim predgra|ima, ve} i u svom sreditu. Ipak, on nije postao turisti~ki simulakrum grada (G. Stojanovi}), i to mu je prednost u odnosu na mnoge druge gradove zapadne, ali i centralne Evrope. Beograd je izgubio svoju urbanu spektakularnost ruenjima i prekidima vizura, a tradicionalni prostori spektakla, kao i oni privremeno uspostavljeni nisu dalje kori}eni, ~ak su i obesmiljeni loom ili nikakvom produkcijom (Narodno i Krst). A na grad bi mogao, upravo kroz 30 godina spektakla na Bitefu i paralelne istorije alternativnih prostora spektakla (videti Zombi town, posetiti REX, Paviljon Veljkovi}...) da stvori novi, obnavljaju}i svoj identitet grada otpora, toplog grada balkanskog duha (bez ki~ reinkarnirane Skadarlije) i kultivisanog srednjoevropskog duha (sterilno obnovljenog u Knez Mihajlovoj). Tako bi sve scene spektakla od onih tradicionalnih (Narodno pozorite) do ovih socijalisti~kih (prostori Doma omladine) dobile smisao u istorijskom gradu u kome razli~iti prostori nose razli~ite elemente ovog plurikulturnog gradskog identiteta, koji su i danas `ivi i pulsiraju na razli~ite na~ine u umetni~kim i `ivotnim krugovima.

188

189

Irina Suboti}

SAVREMENA UMETNOST U AMBIJENTIMA GRADA

Polaze}i od tuma~enja teze Luisa Mamforda da se grad mo`e formirati i do`ivljavati kao skulptura za stanovanje, putujemo gradovima koji prostor bivstvovanja osmi{ljavaju na kompleksan i nov smisaoni na~in, `iv i vi{e od dvadesetak godina ne samo u planovima i idejama urbanista, ve} konkretizovan i realizovan. Umetnost, dakle, nije vi{e samo ponu|ena Gradu, ili uneta u njega kao nedodirljivi feti{ predvi|enda mu se dive; ona postaje sam Grad, ali i obrnuto Grad prerasta u mi{ljeno umetni~ko delo. Postavljaju}i kao osnovni problem potrebu da se ostavi trag dana{njeg likovno-vizuelnog senzibiliteta i da se osmi{ljeno prezentira ideja estetskog `ivljenja, pojedine uglavnom u civilizacijskom, ergo i ekonomskom smislu najrazvijenije sredine {ire pojem urbanog prostora, povezuju}i, ve} u po~etnim zamislima, umetnost sa arhitekturom i prostornim planiranjem, ali i najte{nje sara|uju}i sa gradskom upravom koja se u svojim stru~nim timovima oslanja na stavove psihologa, pedagoga, sociologa, isto koliko i istori~ara, istori~ara umetnosti, arheologa, antropologa, turizmologa, ekonomista i planera svih drugih disciplina. Tkivo savremenog grada, u naj{irem smislu, uspostavlja tako dijalog sa svim svojim proteklim slojevima, ali i sa budu}im potencijalnim korisnicima. A pre svega, novim umetni~kim realizacijama nudi se poseban pogled na Grad, novi saznajni nivo i izmenjena ose}ajnost, druk~ija reagovanja i aktuelan estetski fenomen primeren savremenom bi}u, aktivnoj, `ivoj kulturi i neposrednim potrebama, a sve kao nadogradnja arhetipskog pojma: genius loci. Pri tome se podrazumeva da se u modernom gradu materijalizacija ideja oslanja pre svega na pozitivnu energiju, na svetlost, na kosmogonijske pravce doticanja neba i sunca, na reflekse `ivota i na susrete sa onim {to je ve} prepoznato kao trag istorije i njenih iskustava, a da se ulasci u htonske dubine, tmine i ponore prepu{taju onim drugim pojavama, na suprotnim stranama od `ivotnih damara i `elja. Zna~i, svesno

190

Irina Suboti}

zaobila`enje nekada{njeg kulta mrtvih, izbegavanje komemorativnog karaktera ili obele`avanja znaka trijumfalne pobede i vlasti, a pri tom iznala`enje novih struktura, duhovnih, materijalnih, prostornih, podstaknutih logikom, smislom i zna~enjem odre|enog mesta, karaktera njegove istorije, mentaliteta stvaralaca i onih kojima su ti ambijenti namenjeni. Drugim re~ima, stvaranje jedine druk~ije, danas aktuelne kategorije amalgama eti~kog i esteti~kog, uglavnom na principima tradicionalnih iskustava Vremena i Prostora, ali sa novim pojmovnim odnosima ili u smislu posebnih tuma~enja zakona koji vladaju prirodom i pred kojima se ~ovek jo{ uvek (mora da) ose}a nemo}nim. Po onome {to ostavljamo danas kao svoj trag, sudi}e se sutra o na{oj civilizaciji onako kako mi sudimo o gr~kim hramovima i etrurskim grobnicama, fajumskim portretima i kineskim pagodama, goti~kim katedralama i srednjovekovnim manastirima, baroknim dvorcima i secesijskoj dekoraciji, kao nepogre{ivim belezima Vremena i ljudi iz tih vremena. Da ne bude nesporazuma: nekori{}enje (neko bi to nazvao zloupotrebom, a neko linijom manjeg otpora) tradicionalnih pozornica pro{losti, poput nezaobilazne Venecije, koja je i grad-scena, sama sebi dovoljna u svim epohama i za sve generacije hodo~asnika. Zbog toga, avaj, Venecija i ne ose}a potrebu da `ivi sa novim zahtevima i ponudama dana{njice, pa samim tim, sem glamuroznih i po grad efemernih spektakala filmskih, likovnih, arhitektonskih ili tradicionalnih karnevalskih svetkovina gotovo da i nema trajne belege na{eg doba. Na melanholi~an, pustolovski ili tomasmanovski na~in, Venecija umire od balasta svoje rasko{ne pro{losti ne ose}aju}i ni potrebu ni `elju da bude grad sutra{njice. Ne, ovde je re~ o stvaranju novih ambijenata u gradovima koji imaju smelosti da formiraju nova tkiva uprkos tome {to traju milenijumima, na primer Jerusalim koji upravo proslavlja trihiljaditu godi{njicu svoga postojanja, ili poput Pariza, koji bi `eleo da u svom aktuelnom okrilju odneguje nove Osmane. Re~ je o velikim poduhvatima i narud`binama koje podse}aju na renesansne mecenate, potpomognute logikom planskog rada na intervencijama u samom urbanom jezgru, na trgovima i po ulicama, po parkovima ali i na autoputevima, u starim zamkovima i, posebno, u novim arhitektonskim celinama u kojima se sistematski neguje novi senzibilitet. Bez slu~ajnosti i hirovitosti, bez sitnih interesa i ustupaka bilo koje vrste, postindustrijsko doba, sa razvijenom sve{}u o nagomilanim ekolo{kim problemima koje je ~ovek sebi postavio, o~ekuje da }e se preko umetni~kih ostvarenja prepoznati taj novi senzibilitet, da }e umetnici osvojiti nove funkcije i dobiti zna~ajniju socijalnu ulogu. Drugim re~ma, da }e njihova dela iza}i iz zatvorenih (elitisti~kih?) krugova, dobiti na smislu, upotrebnoj vrednosti, prosvetnoj ulozi, ve}em, uo~ljivijem i trajnijem efektu. Tako nekada{nji spomenici biv{i objekti za gledanje danas postaju novi urbani predeli i prerastaju u prave `ivotne prostore ili prostore za `ivljenje, odmor, igru, zabavu, u`ivanje,

Savremena umetnost u ambijentima grada

191

opu{tanje. Tako se stvaraju nova memorija Grada, nova topologija, geografija, nadahnute nasle|em mesta koje nudi sve {to podu~ava ili podrazumeva istorija i {to su neponovljiva obele`ja, na izvestan na~in bliska ve} poznatoj strukturi grada. Pedantni istori~ari smatraju da je odlu~an korak ka o`ivljavanju Grada u tom pravcu do{ao sa 1968. godinom, kada su mladi u svom sna`nom buntu uperili strele protiv zatvorenosti i mrtvila muzeja, kada je Umetnost iza{la na ulice, kada se po~elo aktivnije brinuti o ekologiji i, najop{tije re~eno o humanizaciji `ivotnog prostora. U tom smislu se mo`e povu}i (ispresecana i svakako ne uvek direktna) linija koja od Gaudija u jednom pravcu, a od Mondrijana i Vauhausa u drugom, vodi ka Le Korbizjeu ili Henriju Muru, Kaldereu i Pikasu, @anu Dibifeu i Sezaru, Nogu~iju i Bojsu, a zatim, u {irem kontekstu, ka konceptualnoj i postkonceptualnoj umetnosti, sa svim refleksima land arta i arte povere, na kojima se napajaju dana{nja umetni~ka tra`enja. Da ovako visoki zahtevi postavljeni savremenoj umetnosti nisu ostali samo u domenu projekata i idealno idealizovanih ideja, potvr|uju ostvarenja koja su umetnicima ponudile kulturne politike u Parizu i njegovoj okolini, Tokiju, Jerusalimu, Tel Avivu, Njujorku ... ^itave ambijentalne celine, sasvim nove, ili uklopljene u postoje}a zdanja, celine koje prema{uju puku spomeni~ku plastiku ma koliko ona monumentalnih razmera bila, i ma koliko se navodila kao bitan (pa ~ak i najbitniji) stvarala~ki izraz danas, stvorili su tokom poslednjih decenija Agam, Denis Adams, @an Amado, Mari Bu`e, Danijel Buren, Dani Karavan, Aiko Mijavaki, Sol Le Vit, @an Le Gak, Fransoa Morele, Marta Pan, Lik Peir, @an-Pjer Rejno, Klaus Rinke, Ri~ard Sera, Takis, Nils Udo, Sarkis, [amaj Aber, Arakava, Ben, Pjotr Kovalski, D`ozef Ko{ut, Klaes Oldenburg, @an Tingeli, Toni Kreg, Lu~ijano Fabro, Alberto Buri, Per Kirkebi, Jan Finli ... i ko zna koliko bi jo{ umetnika trebalo navesti ... Ne povezuje ih nikakav zajedni~ki imenitelj, sem op{teg principa njihovog stvarala{tva: uneti zna~enje u likovne preokupacije, ne zadovoljiti se formalnom stranom rada, ve} njegovom su{tinom, smislom i idejom vidljivom iza pojavnog i vizuelno ~itljivog i time u}i u neke nove, jo{ neotkrivene umetni~ke mogu}nosti i van stereotipnih znakova, van banalnih sadr`aja i sa jedinstvenim konceptom izvedenim iz jedinstvenog dijaloga sa ponu|enim tlom. U pravom smislu stvaranje novog Grada.

192

Irina Suboti}

Originalna transkripcija

Lewis Mumford Gaudi Mondrian Le Corbusier Henry Moore Picasso Calder Jean Dubuffet Cesar Noguchi Beuys Agam Dennis Adams Jean Amado Marie Bourget Daniel Buren Dani Kravan Aiko Miyawaki Sol Le Witt Jean Le Gac

Francois Morellet Marta Pan Luc Peire Jean-Pierre Raynaud Klaus Rinke Richard Serra Takis Nils Udo Sarkis Shamai Haber Arakawa Ben Piotr Kowalski Joseph Kosuth Claes Oldenburg Jean Tinguely Tony Cragg Luciano Fabro Alberto Burri Per Kirkeby Jan Finnley

Savremena umetnost u ambijentima grada

193

Studije slu~aja

194

195

Benoa Lafortin

KULTURNA POLITIKA U SAN FRANCISKU, BARSELONI I MONTREALU

Investicije, decentralizacija i participacija
Sociologija grada ve} desetak godina istra`uje sa sve ve}im interesovanjem razli~ite aspekte kulture gradskog `ivota. Kulturi se pristupa kao sistemu vrednosti, stavova, ponaanja, ili jo kao masovnom fenomenu sa nejasno definisanim granicama. Nasuprot tome, evaluacija kulturnih politika gradova predmet je uglavnom malobrojnih i nesistemati~nih studija. Koja je, dakle, uloga gradova u ovoj oblasti? Na koji na~in gradovi imaju uticaja na tom posebnom polju novog urbanog menad`menta? Koju ulogu dodeljujemo kulturi u razvojnim gradskim strategijama razli~itih sektora? Da bismo razumeli prirodu ovog problema i dobro pristupili ovim pitanjima, neophodno je da ih postavimo u mnogo ire okvire novih politi~kih te`nji, koje su va`ne za lokalni razvoj. Dakle, da bismo prikazali istoriju optinskih ulaganja u kulturni sektor, treba posmatrati ta ulaganja u u kontekstu demokratizacije, decentralizacije i restrukturisanja lokalne politi~ke scene, koju su u proteklih dvadeset godina pokrenule zapadne dr`ave, u razli~itim okolnostima. Ova osnovna slika treba da nam pomogne da razumemo principe i ciljeve gradskih kulturnih politika i ubudu}e da istaknemo smisao njihovog iskustva i delanja. Uostalom, ve} i samo pribli`avanje predstavlja odre|eni izazov. Na kraju krajeva, procenjivanje javne, narodne politike je u ubrzanom razvoju. Uklju~ivanje viestrukih varijabli koje su pogodne da uti~u na formulaciju i pokretanje delatnosti u javnim poslovima o~igledno nije postignuto. Tako|e, u definisanju kulture, to u sebi neminovno sadr`i iskazivanje i uspostavljanje programa politike drutvenih delatnosti, vidi se koliko je kompleksan ovaj proces.

196

Benoa Lafortin

Pokua}emo da razumemo glavne karakteristike kulturnih poduhvata u San Francisku, Barseloni i Montrealu. Poto smo opisali opte tendencije zapadnja~kih kulturnih akcija u gradovima znaju}i da }e ova akcija postati mnogo svesnija, namernija, irih domena i bolje isplanirana da zatiti, unapredi i iri kulturu u to vie slojeva populacije, mi }emo razmotriti iskustva koja su ova tri grada stekla. Naravno, mi ne mo`emo da smestimo sve kulturne programe ova tri grada u okviru ovog teksta. Na neposredni cilj je da pre svega poka`emo glavne rezultate i probleme odre|enih akcija koje su ovi gradovi sproveli.

KULTURNA AKCIJA GRADOVA: OPTE TE@NJE

Kulturni identitet ljudi se ne ograni~ava na odgovaraju}e umetni~ke izraze, ili na arhitektonske forme nasle|ene iz prolosti. Kulturni identitet je tako|e, a mo`da i jedino, istorijski fenomen utemeljen na svesti, navikama, obi~ajima i tradiciji, sve u zavisnosti od uslova proizvodnje u svakidanjem `ivotu, od politi~kih re`ima, drutvenog ure|enja i gra|anskog drutva. Ovo je produbljeno zna~enje koncepta o autenti~noj kulturi. Iz ovog ugla, odre|eni ogranci vlade ne treba da zanemaruju o~uvanje, oboga}ivanje i poboljavanje kulturnog identiteta za koji se ka`e da treba da bude mnogo bli`i narodu i lokalnoj vlasti. Pitanje je o kom kulturnom identitetu je re~? Kako pomiriti kosmopolitizam i unapre|ivanje odre|enog kulturnog identiteta? Kako da se ovaj mnogoliki, raznovrsni kulturni identitet usaglasi na jednoj teritoriji, da odr`i u isto vreme svoju jedinstvenost i specifi~nost, ali uz o~uvanje identiteta nacionalne kulture, porekla, koje je isto toliko jedinstveno i specifi~no? Poto je kulturne modele optinama diktirala Dr`ava, koja jo uvek upravlja glavnim ekonomskim, kulturnim i drutvenim pitanjima urbanih sredina, gradovi su do skora (Issel,1989) bili primorani da u~estvuju u produkciji kulturnih dobara, bez mogu}nosti da uti~u na prioritete koji }e odgovarati njihovim kulturnim specifi~nostima. Odatle prvi zahtev nadle`nih organa u optinama upu}en dr`avi ima za cilj da im se omogu}i da u~estvuju u definisanju kulturne politike, kako bi odsada mogle da se uklju~e u proces odlu~ivanja o lokalnim projektima, to je sve zasnovano na principima slobode, odgovornosti, pristupa~nosti, u~estvovanja, konsultacija, sporazumevanja, decentralizacije ukratko, to bi omogu}ilo autenti~an lokalni razvoj. Ovaj zahtev politi~ke prirode podr`an je i ekonomskim zahtevima. Bli`e upoznati sa problemima kulturne industrije i kulturnih tehnologija, lokalni nadle`ni organi `ele da unapred uspostave kontrolu nad pojavljivanjem i

Kulturna politika u San Francisku, Barseloni i Montrealu

197

razvojem umetni~ke produkcije, posebno u onim klasi~nim formama kao to je masovna umetnost. Na kraju, sve ve}i broj aktera u kulturi i slobodnih umetnika zahteva priznavanje sopstvenog doprinosa kulturnom `ivotu nacije i grada, zahtevaju}i da budu uklju~eni u sve etape i na~ine demokratizacije kulture. U okviru lokalnih politi~kih instanci, a nasuprot nadre|enoj centralnoj vlasti, lokalne kulturne grupe zahtevaju u~e}e u odlu~ivanju o programima saradnje i razvoja, troenju sredstava, organizovanju koprodukcijskih projekata, jednom re~ju raspodelu odgovornosti. Rezultat izveden iz ova tri zajedni~ka zahteva je nova koncepcija kulturne akcije koja podvla~i ograni~enja dr`avnog modela kulturne politike, isti~u}i neophodnost bolje koordinacije javnog i privatnog sektora kulture u gradovima. ^ak i ako nije u potpunosti postignut prelaz sa dr`avnog modela na lokalni model kulturne politike, kulturna akcija gradova ve} je rezultat odnosa snaga izme|u razli~itih kulturnih praksi i modela ostvarenih na gradskim teritorijama. U novom duhu kulturne dinamike, javni politi~ki funkcioneri igraju ulogu prvog reda. Me|u najrazli~itijim modelima kulturna dinamika podr`ava, sama ili sa privatnim u~esnicima, programe koje grupiemo u cilju analize u ~etiri kategorije: Izgradnja i preure|ivanje prostora namenjenog kulturi ure|enje teritorija. Stvaranje mre`e kulturnih ustanova organizacija koje mogu biti povezane ili nepovezane politikom kulturnog turizma. Razvoj programiranja sadr`aja kulturnih delatnosti, to uklju~uje aktivnosti i programe dr`avne uprave na svim nivoima i odgovaraju}ih ustanova kulture, kolskog aparata i privatnih institucija kulture. Institucionisanje fiskalnih olakica koje podsti~u investicije u kulturi poslovnog sveta, naro~ito velikih korporacija. Da bi se pokazala njihova va`nost, neophodno ih je ukratko objasniti, pre no to se odslika lokalna dinamika koja se stvara oko ove ~etiri funkcije u San Francisku, Barseloni i Montrealu.

Ure|enje teritorije i organizacija kulture

Ure|ivanje teritorije kao nadle`nost optinskih vlasti par excellence , istovremeno je i izuzetno va`an instrument kulturnog razvoja: ozna~avanje i vrednovanje urbane batine, identifikovanje svih ustanova i organizacija u kulturi, obnavljanje nekori}enih objekata i me|uprostora, povezivanje umetnosti i arhitekture to su mere koje se sve ~e}e upotrebljavaju. Podvucimo napokon da su u poslednje vreme preduzeti posebni napori u brojnim gradovima da se obnove stari gradski centri u saradnji ustanova i

198

Benoa Lafortin

organizacija u kulturi sa poslovnim sektorom. Tako je ure|enje teritorija dobilo zadatak da podsti~e u~e}e u kulturnom `ivotu, a u velikoj meri simbolie i kvalitet kulturnog `ivota jedne sredine.

Ustanove i objekti kulture mre`e

Neophodni subjekti irenja i promovisanja kulturnih aktivnosti, kulturne ustanove, doputaju pristup dobrima i uslugama koje podsti~e u~e}e stanovnitva. Razvoj optinske kulturne politike koja se odnosi na kulturne ustanove, mora da se zasniva na akcionim ciljevima koji su prilago|eni razli~itim kulturnim sektorima, uzimaju}i u obzir geografsku podelu, demografske raznolikosti i institucije koje na toj teritoriji ve} postoje. Da bi se to ostvarilo, neophodno je podsticanje investicija u kulturi i traganje za na~inima da se osigura bar delimi~na rentabilnost spoljnjih ulaganja, ali je isto toliko va`no i promovisanje partnerstva kako u upravljanju ustanovama, animacionim projektima, tako i u odr`avanju zgrada.

Programiranje kulturnih sadr`aja

Programi kulturnih aktivnosti u gradovima svedo~e o velikom porastu ponude, koliko na planu sadr`aja toliko i na planu zahteva i irenja publike. Ovo bujanje kulturne ponude se realizuje kroz veliki broj usluga koje polaze od informativnih (stvaranje informativnih svezaka, biltena) do organizacije kulturnih manifestacija i sve~anosti po kvartovima, finansiranja umetni~kih projekata, distribucije i prikazivanja umetni~kih dela. Programiranje u kulturi ne treba meati sa manipulativnom akcijom. Programiranje mora da izbegne rizik uvo|enja standardizacije i niveliranja razli~ite kulturne prakse u sredini u kojoj se deluje. U isto vreme, programiranjem treba da se razviju mehanizmi pripreme, senzibilizacije publike, kao i prepoznavanje i priznavanje raznovrsnosti kulturnih aktivnosti. Ukratko, programiranje kulturnih sadr`aja treba da preuzme dvostruki cilj da ukloni monopolizaciju kulturnih aktivnosti od jedne iste javnosti publike, nastoje}i da priklju~i sve one koji joj tradicionalno ne pripadaju, dakle one koji jo uvek nisu publika kulturnih zbivanja koje ustanove kulture u gradovima nude.

Poreska politika i nov~ana ulaganja u kulturu

Dopunski aspekt ~itave kulturne politike optinsko ulaganje novca, ako je prilago|eno specifi~nostima stvaralatva, produkcije i difuzije, mo`e da d podrku opstanku, kao i konsolidaciji institucija i kulturnih manifestacija. Ve} nekoliko

Kulturna politika u San Francisku, Barseloni i Montrealu

199

godina brojne optine su pokrenule reviziju principa optinskih poreza (zemljinih poreza, poreza na poslovanje, poreza na zabavu) na na~in koji favorizuje razvoj kulturnih aktivnosti na njihovoj teritoriji.

SAN FRANCISKO: ULAGANJA U KULTURU KAO FENOMEN PO SEBI

San Francisko je grad atmosfere. Prirodna lepota njegovih bre`uljaka, strme ulice, umerena klima, raznoliki kvartovi i bogata arhitektura sa kraja XIX veka ~ine izvanredno odredite za odmor tokom cele godine. No, koliko god da je armantan, San Francisko `ivi brzinom velikih centara u kojima se stvara tehnologija sutranjice i u kojim se organizuju brojna okupljanja, kongresi i doga|aji zahvaljuju}i delovanju njegovih univerziteta, kao i drugih obrazovnih, istra`iva~kih i uslu`nih ustanova. Kao to je dobro opisao Vilijam Isel (1989), ove dra`i San Franciska su sve ~e}e procenjivali poslovni ljudi kao veoma poduzetni i originalni pokrovitelji umetnosti. Na njihovu inicijativu, ali i kao odgovor na poziv samog grada ili ameri~ke vlade, Privredna komora, Udru`enje trgovaca, Udru`enje centra grada i Privredni biro organizuju ili potpoma`u svake godine, u San Francisku kao i u inostranstvu, umetni~ke i knji`evne manifestacije visokog kvaliteta. Ova udru`enja su prouzrokovala nastanak jednog organizma koji daje posebno obele`je kulturnom delovanju San Franciska od svog uklju~ivanja u Povelju grada 1932. Re~ je o Umetni~koj komisiji San Franciska. Povezuju}i unutar grada urbanu, fiskalnu i obrazovnu politiku, Umetni~ka komisija San Franciska je bitan faktor za sve zainteresovane za istra`ivanje mogu}nosti akcije gradova u domenu kulture.

Fiskalna politika u slu`bi sistema kulture

U San Francisku, optinska fiskalna politika i radovi na ure|enju grada ~ine deo ukupne strategije koja treba da pomiri mnogobrojne ciljeve, funkcije i potrebe. Ako je na po~etku veka bilo ko mogao proizvoljno da spekulie gradskim zemljitem, ve} od 1966, a naro~ito u poslednjih pet godina, uspostavljen je sistem stroge kontrole preduzima~a i graditelja, kontrole koja dobija podrku od javnog mnjenja veoma zainteresovanog za zatitu urbanog kulturnog nasle|a. Stalno oslukuju}i zahteve svojih gra|ana, San Francisko je tako mogao da kontrolie razvoj centra grada, zaustavljaju}i izgradnju velikih poslovnih kompleksa okrenutih sebi samima, bez ikakvog odnosa prema ulici. Zajedni~ko prisustvo Urbanisti~ke slu`be i Komisije za planiranje prostora, koje imaju istinsku

200

Benoa Lafortin

mo} da prihvate ili odbace projekte izgradnje ili obnove, zahteva od preduzima~a i graditelja da to bolje prilagode nacrte svojih projekata kvartu u kome `ele da grade. to se ti~e sredstava, pomenimo da urbanisti~ka slu`ba broji vie od ezdeset zaposlenih i izuzetno je aktivna. Njeni stavovi i njene akcije redovno je stavljaju u sredite javnih rasprava. Njen autoritet i kredibilitet su istinski zna~ajni. Na primer, pomenimo da odluke Komisije koje se ti~u gradskih zona i planiranja, optinski savet mo`e da odbaci samo dvotre}inskom ve}inom glasova. Na kraju, Urbanisti~ka slu`ba mo`e uvek da se osloni i na Umetni~ku komisiju koja ima pravo nadgledanja i kontrole nad optinskim projektima u pitanjima vezanim za urbani dizajn. Me|u osnovnim merama zatite gradskog kulturnog nasle|a i promocije investicija u kulturu kroz fiskalnu politiku koja je nedavno prihva}ena, navodimo slede}e: Od 1969. program Umetnost u javnom prostoru zahteva od grada da dva procenta optih trokova vezanih za izgradnju novih javnih objekata i parkova mora biti dodeljeno kupovini umetni~kih dela. Optina je ograni~ila porast vrednovanja objekata kulture u centru grada na ~etiri posto godinje, tako da bi u njima o~uvala i razvila aktuelne aktivnosti ustanova. Privatne fondacije, udru`enja i menad`eri u kulturi koji izaberu da se registruju u San Francisku oslobo|eni su pla}anja poreza za prvih pet godina rada. Svi veliki optinski projekti izgradnje ili obnove treba da podnesu zahtev Umetni~koj komisiji San Franciska radi kontrole i dozvole, u cilju razvoja kulturnog nasle|a grada. Optina nudi investitorima prava na prenos razvoja to }e re}i privilegije za investitore koji pristaju da izgrade projekt na onom mestu koje optina smatra po`eljnim. Optina napla}uje godinju taksu od petnaest dolara po kvadratnoj stopi vlasnicima poslovnih zgrada: novac koji se tako prikupi ula`e se u fond ~iji je cilj da stimulie izgradnju stambenih ~etvrti. Pove}anje povrine poslovnih zgrada je ograni~eno u strogom centru (750000 kvadratnih stopa godinje), to zna~i da se projekti obavezno podnose revizionom arhitektonskom birou koji daje svoju ocenu potencijalnih investicija. Arhitekte su du`ne da daju svoj potpis na osnove gra|evine koju stvaraju. Fast-food restorani su zabranjeni u brojnim kvartovima, da bi se o~uvala njihova osobenost; hoteli za du`i boravak su zati}eni i mora im se onemogu}iti prelazak u tranzicione hotele.

Kulturna politika u San Francisku, Barseloni i Montrealu

201

Na kraju, javno mnjenje je uvek unapred obaveteno o investicionim projektima i sve te akcije tampa pa`ljivo preispituje.

Umetni~ka komisija San Franciska

Umetni~ka komisija San Franciska je odgovorna za rukovo|enje kulturnim delatnostima grada i za saradnju grada sa drugim privatnim ili poluprivatnim ustanovama u kulturi koje poseduju komplementarne ekspertize u odnosu na one koje pru`aju gradske slu`be. Ona ima tako|e odgovornost da pokrene mehanizme za saradnju izme|u razli~itih nivoa i poluga vlasti i privatnih organizacija i udru`enja u kulturi. Na mnogo konkretniji na~in dvanaest komesara (koje bira gradona~elnik) imaju zadatak da osmisle, razvijaju i rukovode politikom i institucijama kulture u gradu. Kao to precizira proglas o njenim te`njama Okrug San Franciska je ovlastio Umetni~ku komisiju San Franciska da obezbedi klju~nu ulogu umetnosti u ostvarivanju kulturne, socijalne i ekonomske dobrobiti San Franciska. Komisija inicira, pospeuje, zagovara i titi umetni~ke programe i usluge da bi o~uvala, prikazala, unapredila i vrila edukaciju radi postizanja umetni~kog razvoja, osve}ivanja zajednice i irenja umetni~kih iskustava kako me|u stanovnicima grada tako i me|u posetiocima. Da bi izvrila taj zadatak, Umetni~ka komisija San Franciska je razradila razli~ite programe podrke umetnicima i kulturnim udru`enjima, od kojih je do danas jo uvek najpoznatiji Fond hotelske takse. Ovaj program je oformljen 1961. godine sa ciljem da promovie finansiranje umetni~kih programa organizacija i pojedinaca, manje ili vie poznatih. Podlogu ovog fonda ~ine prihodi koji se ostvaruju tako to hotelijeri obavezno daju deo novca od iznajmljivanja soba. Ukupna svota novca koja se prikupi ula`e se u produkciju kulturnog stvaralatva. Pored ovakvog finansijskog programa kome mogu da zavide brojni gradovi, Komisija je zapo~ela i pokrenula brojne programe, od kojih ukratko predstavljamo samo najva`nije.

Umetni~ki program na javnim prostorima

Jedan od glavnih programa Umetni~ke komisije San Franciska je zasigurno Umetnost na javnim mestima u koji se obavezno ula`e vie od dva posto bud`eta za izgradnju novih parkova, gra|evina i projekata za obnavljanje optinskih zgrada. Taj novac se zatim ula`e u otkup umetni~kih dela. Rade}i to, optinske vlasti prihvataju jednu posebnu vrstu odgovornosti prema umetnicima i doprinose na

202

Benoa Lafortin

originalan na~in njihovom pojavljivanju i u~estvovanju na lokalnom, nacionalnom i internacionalnom nivou, istovremeno stvaraju}i uslove za izvo|enje njihovih umetni~kih radova u okviru same optine. Rezultati ovih programa su mnogobrojni i veoma va`ni. Dovoljno je da spomenemo primer Internacionalnog aerodroma u San Francisku, gde je saradnja Umetni~ke komisije sa Komisijom za transport u San Francisku doprinela stvaranju najzna~ajnije stalne kolekcije umetni~kih radova ikad otvorenih na jednom aerodromu. U stvari, od 1997. vie od dva milion dolara je namenjeno kupovini ezdeset sedam umetni~kih dela svih grana umetnosti (slike, skulpture, keramika, grafika, itd.). Danas gradska umetni~ka kolekcija grada San Franciska sadr`i vie od tri hiljade radova koji su ste~eni poklonima i kupovinom u okviru programa Umetnost na javnim mestima.

Umetni~ki program namenjen kvartovima

Drugi zna~ajni program Umetni~ke komisije San Franciska, Umetni~ki program u kvartovima, treba da ohrabri stvaraoce koji dolaze iz razli~itih etni~kih zajednica. U takvom duhu, ovaj program treba da stvori ili razvije u svakom kvartu prostore koji }e biti pristupa~ni svima, ne samo kao prostori za prikazivanje i izlo`be, ve} kao objekti koji otvaraju mogu}nost svim gra|anima da razviju svoje kreativne sposobnosti. Ideja ovog programa mo`e da se rezimira na uobi~ajen na~in (SFAC, 1988): Mnogi glasovi u San Francisku treba da se ~uju, posebno ljudi koji razmenjuju}i svoje kulturno nasle|e i iskustvo mogu da daju zna~ajan doprinos razvoju umetnosti u Sjedinjenim Dr`avama i pove}aju kvalitet `ivota u naem gradu. Glavna svrha Umetni~kog programa u kvartovima je da potra`i ove stanovnike San Franciska i omogu}i njihov doprinos. Da bi ostvario svoje ciljeve, komitet stupa u saradnju sa ~etiri nevladine organizacije, tj. ~etiri kulturna centra ~ije su funkcije da omogu}e pristup stvaranju i kulturnoj produkciji zajednice u celini. Umetni~ki program u kvartovima nudi, podjednako umetnicima kao i razli~itim organizacijama, grafi~ke i tehni~ke usluge, zalihe kostima, zalihe specijalne opreme, poput one za ozvu~avanje, svetlosni sistem, kamion za snabdevanje, kao i pomo} u ostvarivanju njihovih zahteva kod optinskih slu`bi za arhitekturu, urbanizam, urbani dizajn i javne radove. Uostalom, u saradnji sa Umetni~kim savetom Kalifornije, Umetni~ki program u kvartovima nudi i program Free Art classes (ili Individualni umetnici u optinskim zajednicama), ~iji je cilj da pomogne razmenu izme|u priznatih umetnika sveta i ~lanova umetni~ke zajednice San Franciska.

Kulturna politika u San Francisku, Barseloni i Montrealu

203

Na kraju, Umetni~ki program u kvartovima tampa besplatno godinji katalog koji treba da predstavi rad mladih profesionalnih umetnika i umetni~kih galerija koje prihvataju te radove. On tako|e tampa Art Soup bilten koji prikazuje programe umetni~kih aktivnosti za decu i omladinu, otvorene posle kolskih ~asova (vizuelna umetnost, igra, muzika, pozorite, knji`evnost, mediji, multidisciplinarne aktivnosti).

Program Umetnici na ulicama

Ovaj program godinje dovodi vie od est stotina umetnika na ulice da promoviu i direktno prodaju svoja dela i usluge. Umetnicima je potrebna autorizacija da bi izvodili svoj program i prodavali svoja dela na mestima koja su za to odre|ena. Svrha programa je jednostavna: to napravi sam, prodaj sam.

Program dr`avne i lokalne saradnje

Ovaj program treba da zapo~ne i pokrene sistem za procenjivanje umetnosti i kulture u saradnji sa Umetni~kim savetom Kalifornije. Me|u brojnim temama koje se provla~e kroz ovaj program pomenimo: planiranje prostora i kulturnih ustanova; primena zakona i pravila dr`ave Kalifornije posebno u domenu umetni~kog obrazovanja, menad`menta u kulturi i kulturnog razvoja; traganja za novim oblicima partnerstva i subvencija u kojima }e biti uklju~eni svi nivoi vlasti i privatni sektor.

Registar slajdova umetni~ke komisije

Ovaj program stavlja na raspolaganje umetnicima arhivu vizuelnih zapisa jednostavnog pristupa, to olakava istra`ivanja i inovacije. Ovaj arhivski centar organizuje razli~ita predavanja i konferencije stru~njaka, kustosa i rukovodilaca umetni~kih galerija, umetnika i u~enika.

Galerija Umetni~ke komisije

Ova galerija se nalazi u prostorijama za kulturu Gradske skuptine San Franciska sa ciljem da omogu}i mladim umetnicima iz regiona da predstave i izlo`e svoj rad. Predloge za izlaganje, performanse ili predstave mogu da daju pojedinci, korporacije ili grupe umetnika. Komisija isto tako mo`e da sara|uje i u ostvarivanju gostuju}ih manifestacija. Na kraju, Umetni~ka komisija San Franciska jo od 1946. organizuje svake godine dva glavna doga|aja: Godinji simfonijski koncert i Godinji festival

204

Benoa Lafortin

umetnosti na kojima se Simfonijski orkestar San Franciska i umetnici me|usobno upoznaju predstavljaju}i svoje radove irokoj publici. Podvucimo, na ovu temu, da se profit ostvaren na ova dva doga|aja ula`e kao podrka umetni~kim programima zajednice.

Demokratizacija kulture
Naravno, kulturna akcija San Franciska ne bi trebalo da se svede na ovih nekoliko programa koje mo`emo ukratko da predstavimo. Ali, naa namera nije ni bila da iscrpimo ciljeve kulturnih strategija San Franciska, ve} da damo nekoliko uoptenijih zaklju~aka o tom iskustvu. Koncepcija kulturne akcije San Franciska zasniva se na pojmovima investicija u kulturi i smanjivanja poreza, koji udru`eni podr`avaju porast li~nih inicijativa gra|ana i umetnika u kulturi. ^ini se da ova koncepcija vodi ka odre|enoj elitisti~koj arbitra`i i netransparentnim odlukama. Tako, dobro etablirani sektor javnih ustanova kulture mo`e da ra~una na pomo} Umetni~ke komisije San Franciska ili na finansijsku pomo} velikih korporacija. Istovremeno, omladinske aktivnosti i umetni~ki kursevi tako|e dobijaju podrku sa vie strana, iako ponekad neredovno. Sa druge strane, ~itava mre`a lokalnih profesionalaca i umetni~kih organizacija srednje veli~ine, profitnih ili ne, ne dobija nikakvu podrku optine. Ove organizacije se `ale da ih optina spre~ava da funkcioniu, iako u ve}ini slu~ajeva imaju regionalno, nacionalno, pa ~ak i internacionalno priznanje. Ova tendencija je vidna i u kulturnim manifestacijama. U stvari, iako su optinske vlasti San Franciska prepoznale va`nost stvaranja kulturnih manifestacija koje su pristupa~ne celoj populaciji, ipak se kroz kriterijume specijalizacije i komercijalizaciju ove manifestacije ~ine mnogo homogenijim i ekskluzivnijim, paradoksalno doprinose}i ponovo okupljanjima koja se pojavljuju poput horova. Sama Umetni~ka komisija San Franciska posve}uje se stvaranju sve preciznijih programa i zauzima sve u`e prostore, odnose}i se sve vie ka malim ciljnim grupama potencijalne publike. Oni koji sa strane posmatraju te aktivnosti osporavaju ove ciljeve i praksu, sa sve ve}im uspehom, posebno otkada su razli~ite kulturne zajednice grada (~itaj zajednice ne-belog stanovnitva) zahtevale bolju raspodelu kulturnih programa na nivou ~etvrti. Ovaj pokuaj osporavanja je uspeo da okrene smer delovanja ka demokratizaciji kulture u San Francisku u jednom novom kulturnom kontekstu. Da li treba da promoviemo kulturnu dinami~nost i zra~enje San Franciska samo prema tr`inim zakonima? Zar se nije bolje vratiti ka kulturnim zajednicama, stanovnitvu i okru`enju?

Kulturna politika u San Francisku, Barseloni i Montrealu

205

Pozitivan odgovor na poslednje pitanje bi u osnovi preokrenulo kulturni razvoj ka putu naizmeni~nog pro`imanja koje bi dozvolilo da se obuhvate svi zahtevi formulisani u saradnji razli~itih etni~kih i drugih kulturnih zajednica i kroz promenu polo`aja poluprofesionalnih umetnika. Ni elitisti~ki, niti amaterski, ovaj model se dopada onima koji ina~e sara|uju sa gradovima kojima se poklanja manje pa`nje. San Francisko se o~igledno jo nije odlu~io. Snage koje rade u tom pravcu su i dalje veoma aktivne.

BARSELONA: KULTURNA DECENTRALIZACIJA I INTERNACIONALNO DELOVANJE

San Francisko je grad posebnog duha. Barselona, politi~ki centar Katalonije. Ova distinkcija se vidi u organizaciji kulturnog prostora Barselone kroz celu njenu istoriju. Jo i danas grad sledi ambiciozni projekt: nastoji da bude verni odraz senzibiliteta i dinamike katalonske kulture i samog katalonskog drutva, a u isto vreme projektuje i iri umetni~ko stvaralatvo Katalonije na internacionalnom planu. Ovaj zadatak nije lak. Barselona se, kao i San Francisko, odlikuje velikom raznovrsno}u struja i tendencija. Ipak, Gradska uprava Barselone jo uvek ima veliki uticaj na ekonomski i urbani razvoj Barselone. Sa druge strane, ostali sektori svojim aktivnim delovanjem relativizuju u~inak ovog programa. Na primer, slobodne lu~ke instalacije otvorene tokom cele godine, smestile su Barselonu u prve redove mediteranskih luka. Pridru`ene naporu turisti~ke promocije i javnog i privatnog sektora, ove instalacije su dovele Barselonu u zavidnu poziciju kao turisti~ku destinaciju i na mediteranskoj kao i na svetskoj marruti. tavie, dok grad ne ra~una mnogo na velike industrijske komplekse, njegovu teritoriju sve vie zauzimaju srednja i mala preduze}a. Na kraju, kulturni sektor sam po sebi obiluje muzejima, arhitektonskim radovima, nacionalnim i internacionalnim kulturnim manifestacijama, tamparijama i univerzitetskim zdanjima, to sve doprinosi raznolikosti Barselone. Ukratko, Barselona se ubrzano pretvara u multidimenzionalni centar koji sadr`i i razvija i sva ograni~enja ali i potencijale ove nove situacije. Zabrane i pritisci {panske dr`ave postavljani s ciljem guenja razli~itog kulturnog identiteta Katalonije i Barselone proizveli su upravo suprotne efekte. Imaju}i mo}ne temelje sopstvenog kulturnog identiteta, Barselona `ivi u ovom postfrankovskom periodu, na na~in koji podsti~e kreativnost i inovacije u kulturi. Kao i San Francisko, Barselona predstavlja dobar primer za sve koji se bave analizom uticaja kulturne politike na jedinstvo razvojnih strategija savremenih gradova.

206

Benoa Lafortin

Arhitektura i rukovo|enje: tradicija i napredak

Barselonska arhitektura stalno pokuava da pomiri tradiciju i napredak. Na kraju XIX veka, Univerzalna izlo`ba (1888) se pojavila kao kruna ove te`nje sadr`ane u prilago|avanju tradicije promenama koje se doga|aju u Kataloniji vie od jednog veka: Arhitekte, `eljne da prika`u novu nacionalnu stvarnost preuzeli su odgovornost da je predstave kroz progresivne ideje. To je bio po~etak kulturnog preporoda moderne Katalonije (Camps, 1985:1986). Neto kasnije, za vreme druge Univerzalne izlo`be u Barseloni 1929, nacionalna borba je na svoj na~in galvanizirala kreativnost katalonskih umetnika. Prema T. Kempsu, velika Univerzalna izlo`ba iz 1929. zasniva jedan od najzna~ajnijih arhitektonskih izraza ovog nacionalisti~kog pokreta, koji uklju~uje tradiciju u moderne oblike. Prihva}ena kao produkt kulturne aktivnosti koja je autenti~no katalonska, arhitektura jo uvek sobom nosi, vezuju}i se i za zvani~nu politiku, narodne i nacionalisti~ke zahteve. Posle Drugog svetskog rata potrebe gradskog `ivota su ponovo istakle neophodnost kompromisa izme|u tradicije i modernizacije. Barselona jo uvek pokuava da razrei ovaj izazov. Danas, kao grad od milion i po stanovnika, Barselona je i dalje prethodnica svih modela planiranja koji su se smenjivali tokom ovog veka. Pogledi su uprti prema glavnom gradu Katalonije ne bi li se tu nala inspiracija i smelost. Barselona je jedan od prvih velikih gradova koji je stvorio autenti~nu politiku javnog prostora. U skorije vreme, Barselona je pokrenula akciju ure|enja teritorije projektima, to treba ubrzano da dovede do vidljivih rezultata, uz potovanje arhitektonskih i urbanih normi koji su i ina~e obele`je prodavnica u Barseloni. To je tako|e zbog toga to je, jo od 1980. godine, pedesetak projekata povereno velikom broju nezavisnih arhitekata. Ti projekti odnose se na obnovu (to }e re}i ponovnu izgradnju od onoga to se na|e) grada polaze}i od praznih prostora, ~ine}i od njih bitne strukturne elemenate urbanog tkiva, nasuprot tendencijama moderne. U stvari, arhitekte i urbanisti iz Barselone ne veruju ni najmanje u planove kao instrumente planiranja, ve} vie vole manje apstraktne vizije koje se zasnivaju na slaganju autonomnih urbanih elemenata. Naravno, ova zamisao rada na urbanisti~koj osnovi pretpostavlja radikalnu promenu i zadire ne samo u minimalno u~e}e u obnovi bati, puteva i parkova, ve} se tako|e odnosi i na preina~avanje autoputeva, gradskih avenija i na sjedinjavanje delova grada.

Odbor za kulturu: decentralizacija programa i ciljeva

Iako se brojna ovla}enja koja ima Odbor za kulturu gradske uprave odnose pre svega na zatitu spomenika i ostale umetni~ke batine, ipak je u prvom planu

Kulturna politika u San Francisku, Barseloni i Montrealu

207

njegova uloga u izdavatvu i tampi, pozoritu, bioskopima, muzici, igri i u lingvisti~koj politici. Tako se formira jaka uloga Odbora u razvijanju i uspostavljanju kulturne politike Barselone, ~ime se same optinske vlasti sve vie bave, jo od 1980, to daje gradu jednu pravu kulturnu osobenost (Borga, 1985). Da bi se to postiglo, predstavnici vlasti Barselone smatraju da ~itava kulturna politika na lokalnom nivou treba da sadr`i ~etiri osnovne ideje: uklju~ivanje gra|ana u decentralizovane organizacije; u prvi plan staviti umetnike; va`nost difuzije kulture; sporazumevanje izme|u razli~itih aktera u kulturi da bi se izbegla dupliranja, kratkotrajni samostalni akti i beskorisno skupe akcije zbog loeg vezivanja za druge programe i aktivnosti. U stvari, kulturna politika se sastoji u promovisanju kulture a ne definisanju kulture i nastoji da efikasno podr`i stvarala~ki ~in umetnika, da planira, rukovodi, organizuje, ula`e investicije i animira populaciju. Ova politika kulturne akcije, treba da, na drugom mestu, napravi jasnu distinkciju izme|u stvaranja i o~uvanja batine. U ovom slu~aju, lokalne vlasti smatraju da je preveliki deo optinskog bud`eta posve}en o~uvanju ve} postoje}e batine nasuprot sredstvima koja se ula`u za stvaranje novih dela. Prema tome, Odbor za kulturu je zadu`en da postavi svoje ciljeve akcije po~evi od slede}ih principa: Optina vidi kulturni razvoj kao podsticanje stvaralatva, obrazovanja, difuziju kulture i participaciju u kulturi. Optina treba da osigura pravedno predstavljanje razli~itih oblika kulturnih praksi koje postoje ili se tek pojavljuju, i da omogu}i pristup kvalitetnim kulturnim aktivnostima ~itavom stanovnitvu. Optina treba da se obrati stru~njacima iz razli~itih kulturnih sredina i, koliko god mo`e, pomogne razvoj kulturnih aktivnosti koje treba da se ostvare, u meri u kojoj je to mogu}e, u saradnji sa grupama iz date sredine. Optina je uvidela da, uprkos tome to je neophodna u odre|enoj meri celovita koncepcija teritorije, pristupi i metode koji se koriste moraju da se menjaju od jedne do druge ~etvrti, da bi se udovoljilo potrebama sredine. Optinska vlast ima obavezu da uskladi akciju razli~itih nivoa vlasti koje se odnose na lokalni kulturni razvoj ili imaju uticaja i na teritoriji Barselone. Predvi|ene su razli~ite mere za ostvarivanje ovih principa akcije. Za potrebe ovog rada, grupisa}emo ih u tri domena: mere decentralizacije kulture, podrke stvaralatvu i podsticanja promocije.

208

Benoa Lafortin

Priznavanje i podrka kulturnim organizacijama u ~etvrtima

Svesni brzine promena aktuelnih kulturnih praksi i osetljivi na pojavu novih, organi vlasti Barselone su odlu~ili, 1982, da decentralizuju razli~ite slu`be po ~etvrtima i da povere odgovornost realizovanja odre|enih programa organizacijama iz tih sredina. U okviru ove reforme, da bi prepoznao svoje budu}e partnere, Kulturni odbor Barselone uspostavlja slede}e kriterijume: pristupa~nost organizacije, raznolikost njenih aktivnosti, kvalitet produkcije, informisanje i uklju~ivanje publike, kori}enje resursa same sredine. Drugim re~ima, iz svega toga sledi promovisanje trostrukog prava: prava gra|ana na kulturne aktivnosti; prava gra|ana da u~estvuju u upravljanju tim aktivnostima; i na kraju, da bi konkretizovali ovo u~estvovanje, pravo da oformljuju grupe i prestrukturi{u se shodno svom ukusu i afinitetima. U nastavku ovih prava, barselonske vlasti su procenile da ova politika priznavanja i legitimizacije lokalnih organizacija povla~i o~igledne posledice na nivou optinskih usluga: Delegiranje kulturnim organizacijama prava da direktno sa gra|anima vode odre|ene akcije. Mnogo manje uplitanje optinske vlasti u `ivot gra|ana. Ure|enje prostora samih organizacija. Ovu politiku priznavanja prati direktna i indirektna politi~ka potpora. Pod direktnim osloncem se podrazumevaju pristup instalacijama, raspolo`ivost materijala i opreme, tehni~ka i ekspertska pomo}. Indirektnu pomo} predstavljaju brojne mere koje daju privilegije organizacijama vezane za poreze i tarife koje pripadaju samo gradu, kao na primer prava na trokove upisa u gradski registar, trokove kori}enja, takse na prodajna mesta itd. Na kraju, protokoli i me|usobna o~ekivanja organizacija po ~etvrtima i Odbora za kulturu mogu se realizovati na dva na~ina: Formalnim ugovorima sa odre|enim organizacijama gde su uloge i zadu`enja jasno postavljeni i podeljeni. Nagodbom i mnogo jednostavnijim sporazumima koji se zasnivaju na potovanju dogovora izme|u dva partnera.

Podr{ka kulturnom stvaralatvu

U o~ima Odbora za kulturu, kulturni razvoj Barselone treba da podrazumeva i podrku kulturnom i umetni~kom stvaralatvu. Ova politika `eli da ohrabri inicijativu umetnika, podr`avaju}i njihovo uklju~ivanje i jasno prisustvo u

Kulturna politika u San Francisku, Barseloni i Montrealu

209

lokalnim, regionalnim, nacionalnim i internacionalnim programima. U tom pogledu, Odbor za kulturu, u saradnji sa zainteresovanim pojedincima i organizacijama, razra|uje na~ine senzibilizacije i edukacije u domenu kulture i podsti~e razvoj lokalnih kulturnih manifestacija da bi umetnici imali pristup optinskoj infrastrukturi, ulicama i parkovima. To pretpostavlja kontinuiranu vezu sa umetnicima, kao i adekvatna sredstva za postizanje takve saradnje. Sa druge strane, smisao koji je dat konceptu kulturnog stvaralatva prevazilazi uobi~ajeni koncept intelektualne kulture jer se odnosi na formiranje celovite li~nosti. Zbog toga je, kao i u San Francisku, udeo privatnih inicijativa, naro~ito univerzitetskih, veoma va`an za razvoj pedagokih programa i metoda. Posledice ovih napora prepoznao je T. Kamp (1985:1986). Njegova zapa`anja va`e kako za prethodnu deceniju, tako i za vek koji se pribli`ava kraju: Sa jedne strane, zapa`amo prisustvo jakih li~nosti koje je ~esto teko klasifikovati, a koje su bile pokreta~i izuzetno zna~ajnih pokreta ili naprednih struja na internacionalnom nivou. Sa druge strane, treba podvu}i volju ve}ine umetnika da se orijentiu i ponekad i emigriraju u Evropu, naj~e}e Pariz, na po~etku veka, ili u Severnu Ameriku posle rata. Taj stav mo`emo povezati sa nastojanjem internacionalizacije, kako plasiranja u svet naih umetnika tako i njihove produkcije.

Podr{ka promociji kulture

Mo`da je i volja za internacionalizacijom pokrenula vlasti Barselone da podsti~u promociju kulturnih zbivanja. Po razli~itim kriterijumima, optinska vlast ohrabruje uvoz i izvoz umetni~kih dela i kulturnih projekata, da bi se su~eljavanje razli~itih umetni~kih struja ostvarilo koliko na sopstvenoj teritoriji, toliko i u inostranstvu. Na mnogo prakti~nijem nivou, ra~una se da }e ova podrka difuziji umetni~kih dela, individua ili grupa iz Barselone, naro~ito izvozom umetni~kih dela u inostranstvo, imati za posledicu pove}anje interesa turista iz regiona, panije i sveta za kulturne manifestacije i programe Barselone, i to tokom cele godine.

Optinske ustanove kulture u nastajanju

Ukratko, kao to smo mogli uvideti u ovom kratkom predstavljanju, traganje za originalnim putem izme|u tradicije i modernizacije, bujanja decentralizacije i zahteva za internacionalizacijom, izme|u potovanja samostalnosti pojedinaca i grupa i ograni~enja koja name}e turisti~ka ekonomija, nije karakteristi~an samo za Barselonu. Sve ovo se uvek tu do`ivljava sa posebnim intenzitetom.

210

Benoa Lafortin

Katalonsko drutvo sa Barselonom na ~elu, manjinska nacija ~iji je kulturni identitet bio ugro`en dominacijom panske kulture, vode}i ra~una o ovom politi~kom hendikepu koji ga liava svih prerogativa suvereniteta, obezbe|uje vitalnost svoje kulturne dinamike uspostavljanjem kulturne decentralizacije. No, pod kojim uslovima mo`e da opstane i da se razvije takva politika u kontekstu rastu}e internacionaizacije problema i izazova? Da li je to danas mogu}e ili po`eljno, napraviti korak vie u pravcu decentralizacije poveravaju}i gra|anima celokupnu odgovornost za kulturnu akciju, pretpostavljaju}i da }e tako ova akcija bolje odgovoriti na potrebe drutvenog razvoja Barselone? Mi ipak ne mislimo tako. Barselona ne mo`e da ostvari sve zamisli o sopstvenom razvoju. Ona je odgovorna da prepozna svoj udeo i preduzme konsekventne mere. tavie, optinske vlasti treba vie da se usmere ka svojim partnerima-korisnicima u okviru strategije koja povezuje internacionalizaciju (spoljanji projekat) i turizam (unutranja atrakcija). Ali, iznad tih politi~kih opcija ili neposrednih ciljeva, izgleda da se javne i privatne institucije bore sa veoma specifi~nim problemima. Iako vlasti ~esto tvrde suprotno iz ideolokih ili interesnih razloga, akcija privatnog sektora ostaje ipak osnovna, a finansiranje javnih projekata ima ozbiljne probleme. Upravo zbog toga, po re~ima mnogobrojnih aktera, kulturna politika Barcelone treba ne samo da favorizuje javne ustanove kulture, ve} i da podr`i politiku investiranja u decentralizovane (kvartovske) kulturne projekte, u kojima }e mladi umetnici i nevladine organizacije biti prepoznati kao najva`niji i osnovni agenti kulturne promene.

MONTREAL: U^ESTVOVANJE U KULTURI, KONTINUITET I INOVACIJA

San Francisko, grad atmosfere. Barselona, centar politi~kih zbivanja. Montreal, kulturni identitet u nastajanju. Nasuprot ostalih velikih gradova koji, poput San Franciska i Barselone, ve} du`e vreme pridaju veliku va`nost tome da budu prihva}eni kao centri kulturnog stvaralatva i koji priznaju uticajno mesto umetnika u razvoju njihovog grada, grad Montreal je dugo vremena odbijao da upotrebi stvarala~ke mo}i svoje zajednice, da je podr`i i doprinese njenom razvoju na jasan na~in. Primeri koji ilustruju ovakvo uoptavanje su brojni. Od ruenja izlo`be Corridart 1976. godine (~emu je trebalo deset godina da se ispravi pred sudom), ukidanja Bijenala vizuelne uli~ne umetnosti 1984. godine, do policijskog maltretiranja ~ije su `rtve bili umetnici koji su prodavali svoje radove na odre|enim ulicama 1985. godine, vlasti Montreala su se dobro ~uvale od toga da olakaju

Kulturna politika u San Francisku, Barseloni i Montrealu

211

`ivot i rad svojim umetnicima, ostavljaju}i samo mesta za pojedina~ne inicijative svojih glavnih rukovodilaca. Odsustvo celovite slike kulturnog razvoja Montreala, udvostru~eno nedostatkom savetovanja i saradnje svih zainteresovanih, vodila je sve do skora ka tome da je vlast Montreala donosila autoritarne, ~ak netolerantne odluke uz par pojedina~nih izuzetaka (npr. Svetska izlo`ba 1967. i organizacija velikih izlo`bi o egipatskim faraonima i trezorima Kine). Ova nemogu}nost da se predlo`i jedna istinita montrealska politika kulturnog razvoja, na planu rukovo|enja, izgradnje ustanova, stvaranja programa i odgovaraju}e poreske politike, bila je karakterisana i jo uvek je, dodue u neto manjoj meri, odsustvom stru~nih miljenja i o~itim nedostatkom rukovo|enja, to je primoralo lokalne vlasti da kulturnu politiku u velikoj meri prepuste drugim nivoima upravljanja (nivo regije, pokrajine i federacije). Ovo bez sumnje objanjava zastrauju}u aktuelnu situaciju i propuste, lutanja koja prate ve}inu pokuaja izgradnje novih institucija, bilo da je njihov nosilac zajednica ili profesionalne, specijalizovane organizacije. Tako je kulturni razvoj Montreala ve} du`e vreme preputen brojnim podslu`bama, nekim polusamostalnim organizacijama ili proizvoljnoj volji gradona~elnika. Svaki put, od dolaska nove vlasti u skuptinu grada 1986. godine, prave se pokuaji za pronalazak reenja da bi se izalo iz ovog stanja oslanjaju}i se na malobrojna iskustva iz nedavne prolosti i posebno tra`e}i nove puteve. Iskustva poti~u iz rada prethodne vlasti i odnose se prevashodno na izgradnju domova kulture, decentralizovani sistem sociokulturnih aktivnosti i izvesno internacionalno priznavanje Montreala. Nove metode se nalaze, sa svoje strane, u okviru razrade sadr`aja, me|uzavisnosti i pokretanja nove kulturne politike.

Razvoj i pokretanje nove kulturne politike

Tek je 1986. godine, prvi put u Montrealu, jedna politi~ka partija koja je `elela da obrazuje optinsku vlast, predstavila u izbornoj kampanji pravce kulturne politike za koje bi se zalagala kada bi bila izabrana. Ovakvo nastojanje ostalo je jedinstveno po mnogo ~emu. Najpre je fomulaciji ciljeva i na~ina intervenisanja iskazanoj u dokumentu Unapred anga`ovani za kulturu prethodilo obimno savetovanje pred okupljenim organizacijama Montreala. Zatim, javno predstavljanje dokumenta, est meseci pre optinskih izbora, pomoglo je javnosti Montreala da sagleda ovaj iskaz o kulturnoj politici i preporu~i adekvatna sredstva i neophodne resurse. Malo politi~kih partija na lokalnom nivou Kvebeka, ili ~ak u Kanadi, zabele`ilo je u javnom tekstu, dugoro~ne, srednjoro~ne i kratkoro~ne perspektive

212

Benoa Lafortin

sopstvene kulturne politike. Stanovnici Montreala su u ovom tekstu mogli da prona|u mnogo precizniju konceptualnu osnovu, mnogo stro`i prilaz i mnogo eksplicitnije odrednice. Tako je ova partija, odmah po dolasku na vlast odredila ovaj na~in kao novi postupak za utvr|ivanje interesa koje promovie u skladu sa svojom kulturnom politikom, a taj na~in je potpuno nov za kvebe~ke optine, pa i kanadske u celini. Posle reorganizovanja struktura gradskih vlasti, posebno brojnih slu`bi (a nakon amandmana na povelju koje su dali regionalni zakonodavci ili odluka optinskog saveta), vlasti su poverile jasne zadatke koji se ti~u polja uticaja, sektora umetnosti i regiona akcije, svakom od tri organa koji su zadu`eni za kulturnu politiku.

Stalna komisija za razvoj kulture

Stalnom komisijom za razvoj kulture koja je osnovana u prole}e 1987. godine, rukovode ljudi koje bira Optinski savet. Ona ima zadatak da postavi principe i pravce koji treba da doprinesu formulaciji i sprovo|enju kulturne politike. Ti principi i pravci mogu ukratko da se pobroje: a) vlasti Montreala svoju kulturnu politiku smetaju u okvire ireg politi~kog pokuaja da se ostvari priznanje na internacionalnom nivou, vode}i ra~una o glavnim ciljevima Ministarstva za kulturna pitanja Kvebeka, izvravaju}i te ciljeve u saglasnosti sa onim to vlada Kvebeka radi za celinu kvebe~ke zajednice; b) Montrealsko drutvo se zala`e za odre|eni kulturni pluralizam, smatraju}i da on treba da predstavlja stalni faktor vo|enja gradske politike, kao i odre|ivanja tipova odnosa koje vlast treba da podr`ava sa sagovornicima iz razli~itih kulturnih sektora. Sa druge strane, iako je veza izme|u Stalne komisije za razvoj kulture i Komisije za kulturne inicijative (CIDEC) implicitna, optinske vlasti nisu uspostavile odnos subordinacije me|u njima; jedna nije produ`etak druge. Zbog toga su preporuke Stalne komisije za razvoj kulture ~esto u sklopu velikih gradskih projekata, tako da njihova najava vie li~i na zdru`enu mre`u delovanja nego na listu prioriteta. Tako je u realnosti CIDEC bio glavni sto`er kulturne politike Montreala.

CIDEC Komisija za kulturne inicijative

Principi delovanja CIDEC-a mogu da se predstave na slede}e na~ine: po na~elima prava (kultura je pravo svih), politike (planiranje i saradnja sa organizacijama, povezivanje sa nadre|enim vlastima) i operative (racionalna upotreba i efikasnost resursa), vre}i uloge konsultovanja, posredovanja u me|usobnoj saradnji i ugovaranju i podrke kulturnim organizacijama Montreala.

Kulturna politika u San Francisku, Barseloni i Montrealu

213

Me|utim, ciljevi akcije CIDEC-a nisu odre|eni prema va`nosti: oni se odre|uju konkurencijom, jer odgovaraju faktorima me|uzavisnog razvoja. Ciljevi koji konkuriu u promociji sfera interesa u kulturi su sve ~e}e: Osiguravanje vitalnosti i efikasnosti kulturnih akcija na ~itavoj teritoriji Montreala. Planiranje optinskih kulturnih aktivnosti podsticanjem zajednitva, u saradnji sa razli~itim javnim i privatnim partnerima. Podsticanje koordinacije me|u optinskim slu`bama da bi se omogu}ilo investiranje u kulturu i razdvajanje aktivnosti. Razvijanje tehni~kog i finansijskog oslonca za rukovo|enje ustanovama kulture, za promociju i difuziju njihovih proizvoda. Najbitniji sektori akcije CIDEC-a su podrka razvoju menad`menta, podrka realizaciji i prikazivanju umetni~kih dela, festivalima i posebnim doga|ajima i podrka audiovizuelnoj produkciji.

Podr{ka menad`mentu
Ova podrka se oblikuje oko slede}ih problema: podsticanje usavravanja i obrazovanja, razvoj upravljanja kulturnim ustanovama, uspostavljanje inkubatora (eksperimentalnih centara) pri preduze}ima i modernizacija produkcionih sredstava sve do oblika razmene i saradnje izme|u umetnosti i biznisa ili prenosa znanja i ekspertiza u domenu finansija, menad`menta i planiranja.

Podrka produkciji i promociji

Potpora koju daje CIDEC mo`e da se javi u slede}im oblicima: za istra`ivanje tr`ita i stvaranje planova promocije, poboljavanje tokova difuzije i podrku intenzivnom razvoju internacionalne saradnje (razvoj novih tr`ita ovde i u inostranstvu, u~estvovanje na sajmovima kulture itd.). Partneri su, sa druge strane, jasno odre|eni: tako dolazi do grupisanja ustanova koje dele iste preokupacije.

Podrka festivalima i posebnim doga|ajima

Uz porast broja gradskih festivala, Montreal karakterie i sve ve}i i ve}i broj posebnih doga|aja. Tako|e, na~ini delovanja doputaju da se ostvari maksimizacija uticaja na regionalnom i nacionalnom nivou, kao i vidljivost Montreala na internacionalnom planu, to sve doprinosi poboljanju kvaliteta `ivota gra|ana Montreala. Tako, mere podrke festivalima i posebnim doga|ajima se iskazuju na slede}i na~in: finansijska podrka i koordinacija u obezbe|ivanju tehni~ke pomo}i

214

Benoa Lafortin

koju obezbe|uju optinske slu`be, naro~ito u pogledu javne bezbednosti (zatite, protoka saobra}aja i signalizacije), pozajmice i instalacija opreme.

Podrka audiovizuelnoj produkciji

Ova podrka podrazumeva: uspostavljanje savetni~ke slu`be za filmsku produkciju Montreala, Kvebeka i sveta; olakavanje pristupa filmskim ekipama razli~itim optinskim slu`bama koje daju neophodne dozvole za filmska snimanja, video ili televizijske emisije (izdavanje dozvola, neophodne autorizacije itd.); istra`ivanje mogu}nosti za strana ulaganja.

Odbor za rekreaciju i razvoj zajednice

Sa svoje strane, Odbor za rekreaciju i kulturni razvoj zajednice bavi se aktivnostima koje su ranije bile poverene Odboru za kulturne aktivnosti, Odboru za sport i rekreaciju i Odboru za socijalna pitanja Montreala. Gra|anima Montreala ovaj program mo`e da ponudi brojne ustanove i usluge u domenu sociokulturnih aktivnosti. Imenova}emo samo nekoliko: dvadeset osam optinskih biblioteka, osam domova kulture, brojni optinski centri, vie akvarijuma, botani~ka bata, zooloki vrt i planetarijum. Da bi podr`ao organizacije na svojoj teritoriji (lokalnim zajmovima, zajmovima za opremu, razmenom usluga itd.) i primenjuju}i principe inicijacije i opteg obrazovanja, Odbor treba da promovie stvaranje programa ~ija je okosnica socio-kulturna animacija. Ipak, bez predrasuda u odnosu na organizaciju i njenu efikasnost moramo se pitati o samom pojmu kulture koji sadr`i, jer je o~ita konfuzija koja postoji izme|u kulturnih i umetni~kih, s jedne, i sportsko-rekreativnih aktivnosti, s druge strane. tavie, do|e nam da se zapitamo da li jasna linija razdvajanja vie slu`i da se smanji mesto umetni~kih manifestacija i ~in stvaralatva uopte. U tom smislu, ne bi li bilo bolje da se prenese dosije kulturnih aktivnosti Komisiji za kulturni razvoj, sa ciljem da se pod istom upravom objedine inicijative, obrazovne akcije i programi podrke kulturnim organizacijama.

Rukovo|enje i ustanove: neophodnost akcije

U na~elu, da bi se formirali instrumenti vlasti koji }e biti delotvorni, oni bi trebalo da proizilaze iz zakona, analize ovla}enja i kulturne politike. Tako, kao to smo ve} podvukli, tri navedene montrealske slu`be treba da u me|usobnom odnosu, a na razli~it na~in, doprinesu ostvarivanju istih, fundamentalnih ciljeva.

Kulturna politika u San Francisku, Barseloni i Montrealu

215

Me|utim, interesovanja montrealske publike za kulturne aktivnosti i uticaj svih ovih programa na `ivot grada uveliko premauju sama pitanja programiranja. Ili upravo na tom pitanju treba vie raditi da bi se Montreal s pravom smatrao ta~kom inicijacije ali i krajnjeg ishodita cele mre`e kulturnih razmena, inovacija i eksperimentisanja, na najirem internacionalnom nivou. Prema tome, dok skoro ve}ina stanovnitva Kvebeka `ivi u Montrealu i neposredno u ovom regionu, ta treba misliti o nekonzistentnosti montrealskih vlasti u pogledu rukovo|enja kulturom i stvaranju velikih kulturnih ustanova? Naravno, upravo se pokuava da se u gradu realizuje mre`a domova kulture, uve}ava se Muzej lepih umetnosti i premeta Muzej savremene umetnosti. Ali ta }e pri tom biti sa malim pozorinim i plesnim trupama koje su ~esto nacionalno priznate i dobro vi|ene u inostranstvu zbog svojih umetni~kih vrednosti, a koje deluju u prostorima iz kojih mogu biti izba~eni svakoga ~asa? Koje prostore mo`e da ponudi Montreal umetnicima i kulturnim organizacijama koje deluju u njemu a koja mogu da doprinesu ugledu grada? Zar ne bi Montreal trebalo da se sam zauzme za smetanje ovih organizacija, ili naprotiv, da na ispravniji na~in vodi fiskalnu politiku stimuliu}i privatne investicije? Koja god reenja da primeni, treba se nadati da }e se aktuelnoj volji rukovodioca da se promeni centar grada, da se modernizuju i konsoliduju postoje}e i stvore nove institucije, pridru`iti istinski mehanizmi pregovaranja i dogovaranja sa svim zainteresovanim organizacijama u kulturi, na takav na~in da se kulturni razvoj uklopi u ekonomski i drutveni razvoj Montreala.

KULTURNA AKCIJA GRADOVA: NOVI PUTEVI U BUDU]NOSTI

Tekst ove analize je suvie ograni~en trebalo bi uporediti na to dublji na~in tri grada koja smo prou~avali, jedan naspram drugog, i svakog od njih sa drugim gradovima iste nacionalne sredine, i tek onda bi se istinski stekla ideja o na~inu na koji su ova tri grada anga`ovana u kulturnoj politici i praksi. Dosadanja istra`ivanja nas navode na sumnju i dokazivanje da se kulturna politika gradova ne razvija ni na linearan ni na univerzalan na~in. Izgleda da je razvoj kulturne politike i akcije na optinskom planu podre|en razli~itim pravilima. Otuda nam se nametnula obaveza da ponovo procenimo tradicionalnu politiku i praksu gradova u domenu kulture, koja je jo i danas suvie ~esto zavisna od liberalne ideologije potronje. Sigurno je da prou~avanje lokalne kulturne politike dovodi u pitanje zapadna prou~avanja o prirodi razvoja uopte, to se manifestuje jo od 1970. godine i jo vie od 1980. godine, da bi se sagledao zna~aj i tehnologije i ekonomije. Naro~ito

216

Benoa Lafortin

u epohi kada intenzivno ispitujemo ulogu Dr`ave i prirodu njenih akcija, treba uo~iti zna~aj ove nove potrebe gradova da se zainteresuju i za taj domen aktivnosti, da bismo otvorili nove puteve u budu}nosti. Prevod sa francuskog: Milica ei}

Literatura:
1. Borga, Jordi (1985), Crisis y metropolizacion en Espagna. El Caso de Barcelona, Pensamiento ibero-americano, vol 7. juin,pp. 149182. 2. Camps, Teresa (1985), La production artistique dans la catalogne aujourdhui, Actes du Colloque Quebec-Catalogne: Deux nations, deux modeles culturels, Montreal, Universite du Quebec a Montreal, chapitre XV. 3. Conseil De LEurope (1983a), Villes et developpement culturel: une perspective locale, Strasbourg. 4. Conseil De LEurope (1983b), Villes et vie culturelle dans les annees 80, Strasbourg. 5. Friedgerg, E. et P. Urfalano (1984a), La gestion des politiques culturelles municipales: de linflation culturelle a levalution politique, Politique et management public, no 1, hiver, pp.3-26. 6. Friedgerg, E. et P. Urgalino (1984b), Les municipalites et la culture, Esprit, mars, pp. 67-76. 7. Gaudibert, P. (1977), Action culturelle: integration ou subversion, Tournei, Casterman, 3. edition. 8. Issel, W. (1989), Business power and Political Culture in San Francisco, 19001944, Journal of Urban History, Sage Publications, vol.16, no 1, novembre, pp. 5257. 9. Rassamblement des citozens et citozennes de Montreal (1986), Un parti-pris pour la culture, Montreal. 10. San Francisco Arts Comission (1988), Neighborhood Arts Program. A Program of the San Francisco Art Comission, San Francisco. 11. Stone, C.N. et H.T. Sanders (dir.) (1987), The politics of Urban Development, Universitz Press of Kansas. 12. Whitt, J.A. (1987), The Arts Coalition in Strategies of Urban Development. 13. C. N. Stone et H. T. Sanders (dir.), The Politics of Urban Development, pp. 144156.

Kulturna politika u San Francisku, Barseloni i Montrealu

217

Fil Vud

UMETNOST REGENERACIJE KIRKLIS

Iako je tema nae konferencije grad, ja `elim da vam predstavim druga~iji model slu~aj za male gradove i sve one amorfne, anonimne optine nastale na osnovu Reorganizacije lokalne samouprave iz 1974, koje niko ne mo`e prona}i na mapi predstavljam vam Kirklis, koji se nalazi na severu Engleske izme|u Man~estera i Lidsa. Ponekad zavidim kolegama koji rade u upravama velikih gradova i koji mogu stvari posmatrati iz perspektive velikog grada. Naravno, veliki gradovi mogu predstavljati i velike probleme, ali kao ve~iti optimist, ja sam oduvek gradove posmatrao kao mesta koja pru`aju dobre prilike. ^ini se da se u gradovima ra|aju politi~ari i ljudi irokih vizija, a grad obezbe|uje resurse i javne mandate koji poma`u da se one ostvare. Kirklis je, pak, kada sam prvi put doao tamo da radim sredinom osamdesetih, bio provincija rastrzana frakcijama, uskogruda, odbrambena i mu~ena sumnjama u vlastitu vrednost. Moglo bi se re}i institucionalni ludak. Dijagnoza Instituta za prou~avanje lokalne samouprave bila je da se okrug nikada nije pomirio sa time to je osnovan kao nepopularni amalgam jedanaest malih gradova i oblasti i da dok je sa svojih 380 000 stanovnika trebalo da predstavlja pun pogodak, resursi su okretani na pogrenu stranu i za negativne ciljeve. To je bila, rekli su, jedna od najproblemati~nijih lokalnih uprava koje su ikada sreli. Kako smo, onda, za deset godina dostigli takvo stanje da mene i moje kolege redovno pozivaju da govorimo na avgustovskim skupovima kao to je ovaj o ekonomskom i drutvenom oporavku? Kako je mogu}e da sada mo`emo govoriti o renesansi u umetnosti kada je 1985. predsednik Skuptine svoj prezir prema umetnosti nosio ponosno kao heroj odlikovan Viktorijinim krstom svoj orden na Dan borca? Samo da vas podsetim, Kirklis je ono mesto koje vam je u poslednjih nekoliko godina donelo:

218

Fil Vud

15 miliona funti vredan stadion Alfred Mek Alpin, koji je osvojio nagradu za zgradu godine Ujedinjenog Kraljevstva prole godine i koji je doma}in ne samo za sportove ve} i za umetnost, uklju~uju}i i koncert grupe REM pred 70 000 obo`avalaca, ~ime je stadion potvr|en kao jedan od primarnih otvorenih objekata u UK. 5 miliona funti vredno pozorite Lorens Beitli sa 625 mesta, za koje je The Observer napisao da je njihovo omiljeno novo pozorite koje se tako|e prili~no svi|a i gra|anima Hadersfilda. 1,5 miliona funti vredan Kirkliski medija centar, koji }e 1998. biti doma}in nacionalnom festivalu Ujedinjenog Kraljevstva Godini fotografije i elektronskih slika. Hadersfildski festival moderne muzike, `ivi dokaz da ozbiljna umetnost i popularnost nisu nespojivi. Hadersfildsku Poetsku prestonicu Britanije kako je nazvana, zbog velikog broja novih pisaca koji su odatle potekli u poslednjih deset godina, i koja }e uskoro biti doma}in Arkadiji Nacionalnom knji`evnom centru za sever. Akciju Gradski izazov i tri uspene akcije Jedinstveni bud`et za regeneraciju tri godine za redom a mi mislimo da je to neka vrsta rekorda. Nagradu Rad za gradove 1995. koju dodeljuje Britanski umetni~ki savet kojom je Hadersfildu odato priznanje kao gradu koji je najvie u~inio na integraciji umetnosti u okviru urbane regeneracije. I, to je mesto za koje je dr`avni sekretar za nacionalno nasle|e rekao da je ravnopravno Parizu! Jeste, Stiven Darel je zaista to rekao to je mo`da i razlog to je on sada dr`avni sekretar za zdravlje. Kirklis je obnovljen noen plimskim talasom razvoja kulture to se ne mo`e pore}i ali da li je on zapo~eo razvoj sa ovakvim ciljem? Mislim da nije. Krajem osamdesetih na vlast je doao novi tim rukovodilaca sa mandatom da stvari radikalno pretrese, ali ja sam siguran da su oni izali pred skuptinu sa planom koji sam ja upravo izrecitovao, kao svojim manifestom, da bi bili ismejani i oterani iz skuptinske dvorane. Kirklis nije krenuo na osnovu plana obnove pomo}u umetnosti a ja ne bih nikome ovde savetovao da tako neto pokua. Ovim ne `elim da ka`em da oni koji rade u oblasti umetnosti ne treba da imaju strategije za drutveni i ekonomski oporavak u stvari, sasvim suprotno ali bih rekao da, ako uopte `elite da iskoristite neto od iskustva Kirklisa, onda je to ~injenica da su od vitalnog zna~aja bili pragmati~an pristup, poznavanje klju~nih lokalnih institucija i sposobnost da se deluje velikom brzinom kada se uka`e prilika. Umetnici barem oni u Kirklisu veto improvizuju, koriste povoljne prilike i udru`uju se, i ba je ta sposobnost da se iskoristi povoljna prilika donela korist i njima i optini. Ako biste od mene tra`ili da navedem neki

Umetnost regeneracije Kirklis

219

lokalni primer za to, savetovao bih vam da prou~ite razvoj kompanije Dobri pozorini projekti, koja je nedavno proslavila desetogodinjicu time to je dospela u u`i izbor za Nagradu za razboritost u umetnosti. Novi lideri Kirklisa objavili su svoju Viziju Kirklisa 1988. Zanimljiv je datum jer koincidira sa Gorba~ovljevom glasno}u i perestrojkom i zato {to se ponekad ~ini da me|u njima ima sli~nosti. Rukovodstvo je sebi postavilo za cilj procvat ekonomije i zajednice, zdravu okolinu i objavilo je poziv partnerima sa kojima mo`e da radi. Mnogi u privatnom i dobrovoljnom sektoru tog vremena su pogledali dotadanja dostignu}a ve}a i rekli: Hvala, ali ne}emo, ali lokalni radnici u oblasti umetnosti mo`da zato to su mislili da i nemaju ta da izgube prihvatili su poziv. Naoru`ani primerkom Majerskofovog Ekonomskog zna~aja umetnosti i uz neto pobo`nih nada, na prstima su preli stazu do skuptine i kucnuli na vrata koja su ranije uvek bila ~vrsto zaklju~ana. Zaprepastili su se kada su se vrata irom otvorila i kada su pozvani da u|u i da sednu za sto. Oni su objasnili da je ta nova kultura u koju je rukovodstvo pokuavalo da protiv njihove volje uvu~e skuptinu, njima, u stvari, druga priroda, i da, ako im se pru`i prilika, to mogu i da doka`u. Pa, priliku su dobili i odobren je fond za grupu radnika u kulturi pod nazivom Kulturne industrije u Kirklisu sa ciljem da podnesu sveobuhvatni izvetaj od osamdeset strana Prilika da se u~estvuje, sa podnaslovom: Potencijal kulturnih industrija i umetnosti zajednice za socijalnu i ekonomsku regeneraciju Kirklisa. Izvetaj i pedeset preporuka u njemu iznetih su dobro primljeni i prihva}eni kao deo strategije regeneracije. Smesta je prona|eno neto novog novca kako bi se inicirali neki projekti i poduprle neke siromane umetni~ke grupe, ali to u stvari nije ono najva`nije. Daleko va`nije je to to su radnici u kulturi i njihove metodologije uklju~eni u osnovne tokove skuptinskog rada. Kada je jednom to prihva}eno, po~ele su da doti~u ozbiljne svote novca. Ideja o novom pozoritu, za koju se godinama tra`ila podrka me|u lokalnim politi~arima, sada je prihva}ena kao deo slagalice koji je nedostajao u planu za obnavljanje oronulog dela grada. Tako je moglo da se dovri pozorite Lorens Beitli uz doprinos od tri miliona funti koji je dala D`oint Ven~r Kompanija, a koji je osnovala skuptina sa gra|evinskim preduzima~ima Henri But. Ideja o izgradnji medija centra je otpisivana kao nerazumna, ali kada je usvojen plan o pea~kim zonama i kada je skuptina uvidela da vladi treba da vrati tri ~etvrtine miliona funti namenjenih obnovi, to je bio jedini projekat spreman za izvo|enje. Tako je on dobio novac i vie nije bilo osvrtanja. Kada je ministar iz senke za umetnost, Mark Fier, zvani~no otvorio centar krajem prole godine, svih esnaest radnih jedinica centra je ve} bilo zauzeto, a u jednoj od njih bio je i prvi sajber kafe u Jorkiru.

220

Fil Vud

Grad Bejtli je izvukao glavni zgoditak 1993. kada je dobio 37,7 miliona funti iz fonda Gradski izazov kao deo od planiranih ~etvrt milijardi funti za pet godina namenjenih za regeneraciju. Kao to mo`ete da zamislite, pokrenuti toliku aktivnost sa mrtve ta~ke u gradu koji je, po definiciji, obamro, jeste neverovatan poduhvat, a birokratija se pokazala ogromnom i zamrenom kao amazonska d`ungla. Ako se to uzme u obzir, ta mislite, koja dva projekta su prvo zapo~eta i koja su po~ela da poma`u regeneraciju? Tigrovi privatnog sektora? Ne, bili su to umetnici Artimedia i Bomont Strit Studios da odamo priznanje onome ko je zaslu`io. Ono to ovde pokuavam da poka`em jeste da kada jednom uspete da stvorite klimu bez grubljih predrasuda u odnosu na umetnike, klimu u kojoj se podsti~e preuzimanje rizika, stvaraju se i povoljne prilike da umetnost doka`e svoju vrednost i, ako ste dobro uradili svoj posao, ti umetnici daju svoj doprinos i to sa kamatom. Sada bih hteo da neto ka`em o tome kako ja vidim dalji put Kirklisa. Prole godine je odr`ana konferencija da bi se utvrdilo kako napreduje ostvarenje skuptinske Vizije Kirklisa. Odr`ana je na novom stadionu; bilo je to simboli~no priznanje da smo zaista ispunili sve ta~ke prvobitnog plana i da je vreme da se otvara novo poglavlje. Predsednik je u svom uvodnom govoru rekao: Moja klju~na ideja je da je fizi~ka regeneracija va`na ali sekundarna. Ona je spoljni znak regeneracije, ali sama po sebi nije regeneracija. Regeneracija se mora oslanjati na ljude. Postigli smo impresivnu infrastrukturu popularnih i novih kulturnih prostora u Kirklisu koji su i samim svojim prisustvom potvrda naeg uspeha. Me|utim, podjednako je va`no ono to ja mislim da su oni u~inili za kolektivnu psihu optine. Oni su omogu}ili ljudima da veruju u sebe i u viziju, a Kirklisu su pred spoljnim svetom dali lik o kome se nije moglo ni sanjati pre deset godina. Lako je izra~unati ekonomske prednosti, ali mene tako|e interesuje i istra`ivanje drutvenih dobitaka koji po~inju da se pokazuju. Raste drutvena kohezija izme|u razli~itih oblasti i izme|u razli~itih etni~kih i kulturnih grupa. Mnogo je manje tetnog prigovaranja koje je nekada bio automatski odgovor lokalnih medija i poslovne zajednice na sve to se odnosi na Kirklis. Bez sumnje je gradnja presti`nih kulturnih palata dostignu}e u ova vremena koja inspirie lutrija, i prvo to nam pada napamet. Kao to re~e na predsednik Skuptine, one pokazuju da se neto doga|a. Ali, mnogo te`e je dokazati kako umetnost mo`e da ima pozitivan uticaj na kvalitet ljudskog `ivota, pa je to tema kojoj }u se vratiti pred kraj rada. Postoje ~etiri teme koje za nas u Kirklisu osvetljavaju put napred. Rekao sam da je prva regeneracija u ~ijem su centru ljudi. Druga je odr`ivost a pod ovim ne podrazumevam samo konvencionalno zna~enje odr`ivosti nekog projekta

Umetnost regeneracije Kirklis

221

u okru`enju, ve} i njegov uticaj na lokalnu ekonomiju i drutveno tkivo. Ne nameravam da o ovome mnogo govorim jer smatram da sada svi shvataju da su razvojni programi bilo koje vrste, uklju~uju}i i kulturnu regeneraciju, daleko od toga da budu neutralni po svom uticaju na zajednicu. Na svoj na~in, loe planirani kulturni projekat mo`e imati podjednako tetan uticaj na zajednicu kao i loe planirana deponija. Lepo je videti koliko zna~aja Umetni~ki savet pridaje tome da kandidati za Lutriju dobro promisle o irim i dugoro~nim implikacijama svojih predloga. @eleo bih da se neto du`e zadr`im na tre}oj temi kreativnosti. Kreativnost je kao koncept prepuna raznovrsnih zna~enja i okru`ena misterijom pa se zbog toga ~esto uste`emo da koristimo taj termin kako nas ne bi pogreno shvatili i kako ne bismo zvu~ali pretenciozno. U Kulturnoj politici Kirklisa Napravljeno u Kirklisu, mi postavljamo kao svoj primarni cilj kori}enje kreativnosti. Verujemo da }e kreativnost postati osnovna prednost na prelazu u slede}i vek. Kreativnost mo`e da rei naizgled nereive probleme modernog `ivota; uz njenu pomo} je mogu}e u~initi ono to je izgledalo neizvodljivo. Strategije obnavljanja guraju sve vie nae gradove u niz takmi~enja za izbor lepotice u kojima pobednik nosi sve. Hteli mi to ili ne, moramo se priklju~iti ako `elimo da ostvarimo svoje snove a nita ne pokazuje da bi se stvari promenile promenom vlade. Pobe|ivanje u ovom procesu sada nema toliko veze sa fizi~kom lokacijom ili blizinom prirodnih resursa. U ekonomiji zasnovanoj na znanju pobe|iva}e oni koji najbolje umeju da razviju privla~ne slike i simbole i da ih efikasno projektuju pove}avaju}i im vrednost. Gubitnici }e verovatno biti oni ~iji su sistemi i organizaciona kultura suvie kruti i nesavitljivi da prime kreativne ljude i koncepte. Mo`da }ete pomisliti da je ovo moj uvod za objavu da }e umetnici naslediti carstvo zemaljsko. Pa, ja to u stvari ne tvrdim jer ne verujem da umetnici imaju monopol na kreativnost. Podjednako je verovatno da ona postoji i u biznisu ili u zajednici, ~ak i u administraciji lokalne samouprave. Britance ova ideja naprosto uznemirava i vie vole da kreativnost podvode pod umetnost, gde je ekscentri~nost prihvatljiva. to se ti~e umetnosti, ja ka`em da ona mo`e pomo}i institucijama kao to je lokalna samouprava da prihvate i da se prijatnije ose}aju u prisustvu kreativnosti. to su vie planeri, saobra}ajni in`injeri i socijalni radnici izlo`eni umetnosti, to im je lake da sami u sebi primete tendencije ka inovaciji, i tek kada mnogi, a ne samo mali broj ljudi po~ne da u~estvuje u promenama, tek tada mo`e do}i do odr`ive obnove. Sprega umetnika i lokalnih institucija kao to se dogodilo u Kirklisu bila je jedan od va`nih ~inilaca koji su pomogli Savetu da pribere svoje snage i da po~ne efikasno da radi i na poboljanju kvaliteta `ivota pojedinaca i na podsticanju oblasti da zaigra svoju ulogu i na doma}oj i na me|unarodnoj pozornici.

222

Fil Vud

Projekat na kome trenutno radimo se zove Hadersfild inicijativa za kreativni grad. Njime konkuriemo za dodelu sredstava od Evropskog fonda za regionalni razvoj, program Inovativni postupci, koji je osmislila EZ kako bi lokalne vlasti podstakla da koriste nekonvencionalne pristupe za urbanu regeneraciju. Cilj nam je da osmislimo radni model, baziran oko Kirkliskog medija centra i Hadersfildskog univerziteta, koji bi predstavljao rasadnik inovacija i u kome bi bile probijene tradicionalne barijere izme|u umetnika, pronalaza~a, akademskih istra`iva~a, preduzetnika, javne administracije, politi~ara i finansijskih institucija. A preko Komedijine mre`e Kreativni gradovi, mo}i }emo da podelimo pozitivna iskustva sa drugima u svetu, sa kolegama me|u kojima su i oni koji su danas ovde prisutni, iz Helsinkija i Adelaide. Neko bi mogao da pomisli da, kao lokalne vlasti, mi treba da se bavimo samo svojim lokalnim poslovima a ne da se meamo u me|unarodna pitanja. Naravno, naa prva du`nost je da o~uvamo i da negujemo jedinstvenost nae vlastite kulture i ekonomije, ali smo zaklju~ili da se to ne mo`e u~initi ako smo izolovani od spoljnih ~inilaca. Mi verujemo da najve}a opasnost `ivotnosti neke zajednice nije globalizacija ve} povla~enje u izolaciju i protekcionalizam, i da je, mada izgleda ironi~no, najbolji na~in da neka zajednica o~uva lokalnu kontrolu i identitet to to }e postati uspeniji takmi~ar na globalnom nivou. To me dovodi do poslednje od ~etiri stvari koje Kirklis vuku napred: lokalni procvat u okviru globalne ekonomije. Primer za ovo je na pristup novoj imformacionoj tehnologiji. Umetnici u Kirklisu su predvodili u onome to bi se moglo opisati kao tehnologija sa ljudskim licem i tehnologija sa lokalnim licem. Kirklis je brzo prihvatio telematiku, multimedije i internet tehnologiju, shvativi mnogobrojne drutvene i ekonomske koristi koje oni pru`aju; umetnici su bili prvi koji su je prihvatili i prvi koji su je izveli iz sfere kompjuterskih zaljubljenika i dali joj zna~enje u optoj populaciji i kod lokalnih politi~ara. Inspirisan Artimedijom, Beitli je postao prvi grad u Ujedinjenom Kraljevstvu ~ije su sve kole povezane sa internetom; ljudima u Beitliju je omogu}eno da zabele`e istoriju svoje zajednice zvukom, slikama i tekstom za Multimedijalnu arhivu Beitlija; tehnologija je postala pristupa~na raznim grupama, na primer Hol elektronsko selo za hendikepirane; lokalni biznis je imao koristi od toga to je preko interneta obu~avan za me|unarodnu trgovinu. Na svoj na~in, nema boljeg primera kako mo`emo i moramo razreiti prividni paradoks lokalnog procvata u okviru globalne ekonomije. Voleo bih da na kraju na pristup ilustrujem kratkom studijom pojedina~nog slu~aja. Kao to sam ve} pomenuo, Kirklis je od fonda Gradski izazov na konkursu dobio 37 miliona funti za petogodinji program obnove za grad Beitli.

Umetnost regeneracije Kirklis

223

Ono to smo mi ovde postigli nije zna~ajno po tome to je kultura igrala zna~ajnu ulogu u fizi~koj obnovi u zemlji ima mnogo primera kako novi kulturni prostori igraju zna~ajnu ulogu u programima regeneracije. Pre je, mislim, Beitli zna~ajan po tome koliki je deo investicije koji je otiao direktno ljudima, a ne u cigle i malter bila je to regeneracija u ~ijem centru su ljudi na delu. U Beitliju smo zacrtali Kulturnu strategiju sa pet strategijskih ciljeva sa namerom da se kultura integrie u opte ekonomske i drutvene ciljeve programa Gradski izazov. Predvi|amo da }e, na kraju petogodinjeg perioda, u ovom malom tekstilnom gradu, biti ostvareno kulturnih aktivnosti u vrednosti od 4,9 miliona funti. Veliki deo toga programa, kao to }e vam posvedo~iti svako ko ima iskustva u vezi sa programom Gradski izazov i sa Jedinstvenim bud`etom za regeneraciju, mora biti povezan sa ~vrstim ekonomskim postignu}ima kao to su radna mesta, centri za obuku, poluge privatnog sektora i fizi~ka infrastruktura, a mi u umetnosti sa zadovoljstvom ispunjavamo svoj deo obaveze. Ali, moramo se suo~iti sa time da niko od nas u umetnosti nije zapo~eo karijeru jedino u nameri da otvara nova radna mesta. Ja svakako ne le`im sanjare}i o tome koliko priznatih nedelja obuke mogu da postignem slede}e finansijske godine, a siguran sam, ni vi. Ono to mi daje volje da nastavim je ono skoro magi~no ose}anje koje vas obuzme kada znate da je umetni~ki projekat zaista uspeo da ste pomo}u umetnosti pomogli nekome da obogati svoj `ivot. To ose}anje sam imao sve manje i manje od kada sam dopustio da me menad`ment odvu~e od prakti~nog rada, ali sam ga od nedavno ponovo otkrio u Beitliju, kada je investiranje u umetnost po~elo da pristi`e do stvarnih ljudi. To smo postigli pomo}u Kulturnog fonda Beitlija subvencije od pola miliona funti i umetni~kog programa zajednice. Uspehom koji smo postigli prve godine Gradskog izazova za postizanje nekih tekih ciljeva obnove zaslu`ili smo poverenje Vladine kancelarije i dobili malo slobodnog prostora za preuzimanje rizika. Dosada je Kulturni fond podr`ao 45 novih projekata i verovatno }e podr`ati jo toliko dok se ne zatvori 1985. Od tih 45 projekata, najzna~ajniji i klju~ni za odre|ivanje da li je iskustvo Beitlija u krajnjoj proveri uspeno jeste LUB Lokalna umetnost Beitlija. Ovaj projekat predstavlja samo srce problema sposobnost lokalnog stanovnitva da na sebe preuzmu obnovu svoje zajednice. U ranim danima Gradskog izazova, bilo je jasno da u Beitliju nema jezgra profesionalih aktivista ni tradicije u~estvovanja u `ivotu zajednice. Zato smo potpuno svesno intervenisali, pokuavaju}i da animiramo lokalne i grupe iz ire zajednice kako bi one delovale kao katalizatori. Efekat je bio zadovoljavaju}i, ali mi nemamo iluzija da, ako po zavretku petogodinjeg programa Gradski izazov ove grupe i dalje budu na ~elu, to zna~i da nismo uspeli. Projekat LUB stoga koristi umetnost kao oru|e dok je cilj pove}anje mo}i i kontrole lokalne zajednice.

224

Fil Vud

LUB je osnovala i vodi kompanija Dobri pozorini projekti koja ima deset godina iskustva u participativnom pozoritu. To je kurs od osamnaest nedelja sa punim radnim vremenom o umetnosti i vetini `ivljenja za nezaposlene. Na kursu se nezaposleni postavljaju u situacije u kojima moraju saznavati o sebi kao pojedincima i ~lanovima tima a zatim na tom temelju ve`baju dalje kroz situacije iz stvarnog `ivota, na primer planiraju i dr`e ~as pravim kolskim u~enicima. Tako treba da steknu iroki spektar interpersonalnih i organizacionih vetina, kvalifikaciju i otvoren put za dalje formalno kolovanje ili zaposlenje u oblasti umetnosti ili u mnogim drugim oblastima. Me|utim, mo`da je najva`nije to to sti~u svest o vlastitoj vrednosti i o svom potencijalu da igraju klju~nu ulogu u razvoju zajednice. Do sada su odr`ane dve probne nedelje kursa. Oba su bila popunjena i niko nije odustao, to mnogo govori ako uzmemo u obzir da je veliki procenat polaznika ranije imao problema sa alkoholom, drogama i dolaskom na vreme. Tako|e je upadljivo to se polaznici me|u sobom mnogo razlikuju mladi i stari, mukarci i `ene, crni i beli predstavljeni u jednakim srazmerama. Dok neki od njih ve} poseduju kvalifikacije od ranije, neki nemaju nikakvih kvalifikacija. Lokalni Savet za obuku i preduzetni{tvo se u po~etku sumnji~avo dr`ao po strani, suo~en sa programom zasnovanim na umetnosti, ali je sada sa oduevljenjem pru`io svoje odobravanje i gotovinu te prvi kurs od osamnaest nedelja po~inje u martu. Nadamo se da }e svima koji uspeno zavre kurs porasti ambicije i mada }e, bez sumnje, neki zaklju~iti da je za njih najbolji na~in da napreduju da se izgube iz Beitlija, sigurni smo da }e ih dovoljno ostati i da }e svoje aspiracije povezati sa aspiracijama grada, te da }e do 1998, kada se program Gradski izazov zavrava, oni biti deo kriti~ne mase i da }e zauzimati klju~ne uticajne polo`aje u lokalnim institucijama. Pa, kao to sam rekao, mi koji se bavimo umetno}u verujemo da nam instinkt ka`e kada je neki projekat uspeo, ali na polju regeneracije nai partneri i investitori obi~no `ele neto opipljivije. Stoga je na slede}i veliki projekat pokuaj da se oslobodimo tiranije trke za ~vrstim proizvodom koji je nametnula vlada i da stvorimo meke ili bi mo`da trebalo da ka`em osetljivije merne instrumente. Veliko mi je zadovoljstvo to mogu da vam saoptim da je Beitlijev program kulturne regeneracije uklju~en kao studija pojedina~nog slu~aja u istra`ivanje od nacionalnog zna~aja pod nazivom Drutveni uticaj umetni~kih programa. Ja se, naravno, nadam da }e nam Komedija saoptiti da umetnost vri dubok pozitivni uticaj na stanovnike Beitlija da je vladin novac korisno utroen, i da }e nam, stoga, dati jo. Ali, ja se tako|e nadam da time to smo nacionalnom programu doprineli vie nego to je iko pre nas i pokuao, mo`emo da pomognemo i vama i celom umetni~kom pokretu da jednom zauvek odgovori na pitanje: Mogu li se gradovi obnoviti bez kulture? Ne mogu.

Umetnost regeneracije Kirklis

225

Rista Paligori}

SVETLOSNI SPEKTAKL U BEOGRADU

DOSADA[NJA OSTVARENJA
U Beogradu je jo{ u godinama pred Drugi svetski rat po~elo ozbiljno da se koristi spoljno ve{ta~ko osvetljenje da bi se istakle njegove osobenosti i istorijske i likovne vrednosti. Iz tog perioda datiraju reflektori za osvetljavanje spomenika Neznanom junaku na Avali, pro~elja glavne fasade zgrade Beogradske berze, palate Riunione, kule na Starom sajmi{tu, delova fasade zgrade Beogradske zadruge i jo{ nekih objekata u pojedinim prigodnim prilikama. Najve}i i najva`niji objekt iz istorije Beograda Beogradska tvr|ava dekorisan je nizom golih bistrih sijalica, ugra|enih u sijali~na grla postavljena na malim konzolama, fiksno u~vr{}enim du` ivica postoje}ih starih zidina, ~ime su u no}nom izgledu nazna~ene konture bedema tog starog utvr|enja. Sli~no tome, horizontalnim nizovima bistrih golih sijalica, razapetih izme|u stubova nosa~a trolnog tramvajskog voda, dekorisan je biv{i lan~ani most Kralj Aleksandar I. Na svoj na~in, primenom neonskih cevi plave boje svetlosti, bile su oivi~ene konture krstova na kubetu zgrade Patrijar{ije i glavnom kubetu Crkve sv. Marka. U to vreme je i poznati vodoskok na tada{njim Terazijama bio osvetljavan reflektorima postavljenim pod vodom. U posleratnom periodu, shodno tada raspolo`ivim finansijskim i tehni~kim sredstvima, takva praksa je nastavljena, u po~etku skromno, kasnije u sve ve}em obimu. Tako je, na inicijativu Tada{njeg urbanisti~kog zavoda grada Beograda, 1967. godine izra|ena studija u kojoj su odre|ene zone grada u kojima }e se postaviti svetle}e firme i reklame na potezu Kalemegdan-Slavija. Na inicijativu Turisti~kog saveza Beograda, 1968. godine izra|ena je i studija javnog osvetljenja Skadarlije, koja je uklju~ivala i osvetljavanje fasada zgrada i dvori{ta u tom delu

226

Rista Paligori}

starog Beograda. Kasnije izvedeno osvetljenje tog prostora delimi~no je ostvareno na postavkama te studije. Osvetljavanje fasada zgrada postepeno je primenjivano u sve ve}em broju. U tu svrhu nije bio izra|en poseban program koji bi obuhvatio ceo grad, odnosno pojedine njegove delove. Po slobodnom izboru i razli~itom kriterijumu pojedina~nih gradskih slu`bi i investitora odre|ivano je koje }e se zgrade osvetljavati. Sada se u gradu osvetljava oko 24 zgrade, svakodnevno ili povremeno. Ostvarena re{enja su manje ili vi{e uspe{na. Beograd ima veliki broj skulpturalnih spomenika, naj~e{}e postavljenih po parkovima. Od tako velikog broja postoje}ih spomenika, oko 25 njih, odabranih opet po slobodnom izboru, oplemenjeno je instalacijama za njihovo osvetljavanje. Na`alost, neke od tih instalacija su o{te}ene i lo{e odr`avane. Zbog toga se neki od tih spomenika ne osvetljavaju redovno. Mada se u osvetljavanju nije uvek vodilo ra~una i o efektu koji se mo`e posti}i osvetljavanjem i okolnog prostora u kome se spomenik nalazi, u pojedinim slu~ajevima na|ena su dobra re{enja. U starom delu Beograda postoji nekoliko fontana. U Novom Beogradu i Zemunu su manje zastupljene. Ve}ina njih ima ure|aje za osvetljavanje koji se u pogodnom godi{njem periodu redovno koriste. Na`alost, najuspe{nije osvetljavanje fontana fontana ispred Palate federacije u Novom Beogradu ima sistem dinami~nog osvetljavanja, sinhronizovan promenama mlazeva vode, koji se vi{e uop{te ne koristi. Beogradska tvr|ava, zajedno sa parkovskim delom Velikog i Malog Kalemegdana, sa kojima ~ini jedinstven kompleks, u pogledu primene spoljnjeg ve{ta~kog osvetljenja bila je predmet posebne pa`nje od 1961. godine do danas. U Zavodu za za{titu spomenika kulture Beograda, uz saradnju Urbanisti~kog zavoda grada, izra|eno je nekoliko studija o osvetljavanju pojedinih delova tog kompleksa. Godine 1979. izra|ena je posebna studija koja obuhvata osvetljavanje celokupnog kompleksa, i zidina tvr|ave i parkovskih staza, kao i dekorativnog osvetljavanja ukrasnog rastinja. Sa manjim odstupanjima, na osnovu te studije, na Arhitektonskom fakultetu Beogradskog univerziteta i u Elektrodistribuciji Beograd, izra|en je 1980. godine projekat osvetljenja staze u Gornjem i Donjem gradu Beogradske tvr|ave, kao i na Velikom i Malom Kalemegdanu. Po njemu je izvedena dana{nja instalacija osvetljenja. Me|utim, poslednjih su godina na pojedinim delovima tog kompleksa pravljene parcijalne izmene postoje}eg re{enja i to, na`alost, nekoordinisano i nedovoljno uspe{no. Uporedo sa nastojanjima da se permanentnom primenom ve{ta~kog osvetljenja doprinese {to boljem utisku o no}nom izgledu Beograda, postepeno se uvodilo povremeno kori{}enje spoljnjeg ve{ta~kog osvetljenja da bi se dekorisao grad u prigodnim prilikama, uglavnom o novogodi{njem prazniku, a poslednjih

Svetlosni spektakl u Beogradu

227

godina i za Bo`i}. Tako su u u`em centru grada pojedine glavne ulice i trgovi ukra{avani bistrim, razli~ito obojenim sijalicama, postavljenim u nizovima ili grupisanim u vidu nekakvih figura, odnosno ve{anjem razli~itih posebno oblikovanih trodimenzionalnih ukrasnih elemenata, iznutra ili spolja osvetljavanih. Prilikom odr`avanja velikih multimedijalnih priredbi na otvorenim gradskim prostorima u Beogradu je retko primenjivano ve{ta~ko osvetljenje kao prate}i element. To se svodilo na rok koncerte ili sli~ne priredbe, odr`avane na sportskim stadionima ili na nekom od malobrojnih gradskih trgova i u ponekoj ulici. Postignuti rezultati su bili skromni, u meri koju je odre|ivao karakter priredbe i s obzirom na tehni~ku opremu koja je u takvim prilikama bila na raspolaganju. Na inicijativu Turisti~kog saveza Beograda, koju je podr`ala Skup{tina grada Beograda, i uz saradnju jo{ nekih gradskih slu`bi, izme|u 1963. i 1968. godine, bilo je poku{aja da se na Beogradskoj tvr|avi organizuju priredbe Zvuk i svetlost. U tom cilju vo|eni su razgovori sa jednom specijalizovanom francuskom firmom i sa holandskom firmom Phillips. Kao mogu}e mesto odr`avanja takvih priredbi bili su razmatrani severozapadni bedemi Gornjeg i Donjeg grada, uklju~uju}i i Kulu Neboj{u, pri ~emu bi gledali{te bilo na Velikom ratnom ostrvu, ili na odgovaraju}em splavu usidrenom uz obalu tog ostrva. Dolazile su u obzir Zindan kapija i zidine sa kulom na okolnom prostoru. Zbog nedostatka finansijskih sredstava i nedovoljne zainteresovanosti potencijalnih sponzora, ideja o organizovanju ovakvog izuzetno atraktivnog svetlosnog spektakla nije se mogla realizovati. Ni kasniji poku{aj dnevnog lista Politika ekspres da se ta ideja realizuje, tokom sedamdesetih godina, nije bila bolje sre}e.

POTENCIJALNE MOGU]NOSTI BEOGRADA

Beograd, uklju~uju}i i Novi Beograd, Zemun i {iru okolinu, po svom zna~aju, veli~ini, karakteristi~nom geografskom polo`aju, svojoj istoriji i objektima koje ima zaslu`uje da se kori{}enju ve{ta~kog osvetljenja u isticanju njegovog identiteta pokloni ve}a pa`nja. U tom smislu, mogu}e je mnogo toga uraditi na polju osvetljavanja pojedinih njegovih delova koji imaju karakteristi~ne ambijentalne vrednosti na primer kompleks Beogradske tvr|ave sa Velikim i Malim Kalemegdanom, Kosan~i}ev venac, Skadarlija i sl. Postoji ~itav niz zgrada ~ije bi fasade, pojedina~no ili grupno, bilo po`eljno osvetliti. Sli~an slu~aj je i sa skulpturalnim spomenicima. Ima ih jo{ prili~an broj koji bi po svojoj umetni~koj vrednosti, istorijskom zna~aju i, posebno, po polo`aju u odre|enom prostoru trebalo da budu osvetljeni. Mada Beograd nema veliki broj fontana, ima ih ipak nekoliko ~ije bi osvetljavanje doprinelo op{tem utisku prostora u kojem se nalaze. S obzirom na zna~aj koji parkovi imaju za izgled grada, u Beogradu bi njihovom osvetljavanju trebalo posvetiti jo{ vi{e pa`nje. Naro~ito u slu~aju Velikog

228

Rista Paligori}

i Malog Kalemegdana i Pionirskog parka, posebno kada je re~ o mogu}nosti primene dekorativnog osvetljavanja njihove vegetacije. Potencijalne mogu}nosti Beograda nisu male ni kada je re~ o izvo|enju svetlosnih spektakala razli~itog tipa. Za izvo|enje multimedijalnih priredbi sa prate}im kori{}enjem ve{ta~kog osvetljenja, velike mogu}nosti pru`aju slede}i otvoreni prostori Beograda: Vra~arski plato ispred Hrama sv. Save, Letnja pozornica u Top~ideru, Donji grad Beogradske tvr|ave, Centralni deo parka Ta{majdan, Plato ispred Memorijalnog centra Josip Broz Tito, Park U{}e u Novom Beogradu, Prostor iznad Gardo{a u Zemunu. Posebnu pogodnost za ostvarivanje svetlosnog spektakla pru`a Ada Ciganlija, naro~ito u delu pored postoje}eg ve{ta~kog jezera, s obzirom na efekte koji se mogu posti}i na vodenoj povr{ini. Beogradska tvr|ava sa okolnim parkovskim kompleksom idealna je za odr`avanje priredbi tipa Zvuk i svetlost. Pored ve} razmatrane dve prostorne varijante, na njoj se nalaze delovi na kojima bi mogle da se organizuju takve priredbe skromnijeg obima. Kori{}enje svih navedenih potencijalnih mogu}nosti Beograda za primenu spoljnjeg ve{ta~kog osvetljenja da bi se istakao njegov identitet i u prire|ivanju svetlosnih spektakala zahteva odgovaraju}a finansijska i tehni~ka sredstva i vreme da se ona obezbede. Me|utim, postoje i mogu}nosti da se sa relativno malim investicijama i u kra}im vremenskim rokovima ostvare re{enja u nekoliko slede}ih slu~ajeva: Osposobljavanje sistema za osvetljavanje fontane ispred Palate Federacije. Ona je bila kori{}ena i osvetljavana i odgovaraju}e instalacije verovatno nisu potpuno demontirane. TV toranj na Avali. U periodu zavr{etka radova na njegovoj izgradnji obavljene su probe njegovog spoljnjeg osvetljavanja i u tu svrhu je izvedena instalacija podzemnih elektri~nih kablova. Jugoisto~ni bedem rova iza Vojnog muzeja, ispod Sahat-kule, u Beogradskoj tvr|avi. On je bio osvetljavan svojevremeno i fiksna podzemna instalacija i reflektorska mesta jo{ uvek postoje. Mogu}e je lako osposobiti ve} postoje}e instalacije kod nekih 8-10 skulpturalnih spomenika koji su ranijih godina bili osvetljavani. Osvetliti murale na kalkanima pet zgrada u u`em centru Beograda. Za njihovo osvetljavanje je u Zavodu za za{titu spomenika kulture Beograda 1990. godine izra|ena odgovaraju}a studija.

Svetlosni spektakl u Beogradu

229

Imaju}i u vidu sve izlo`eno o onome {to je ura|eno na primeni spoljnjeg ve{ta~kog osvetljenja kao doprinos isticanju gradskog izgleda Beograda, kao i potencijalne mogu}nosti za pobolj{anje i pro{irenje takve primene, mora se zaklju~iti da je po`eljno i neophodno svemu tome pristupiti sistemati~nije i kompleksnije, u tesnoj saradnji sa gradskim i ostalim zainteresovanim institucijama i u koordinaciji sa kompetentnim stru~njacima odgovaraju}ih struka.

230

231

RE^NIK TERMINA

Definicije kori}ene u projektu Saveta Evrope o kulturi i regiji:

ANIMATOR vrsta kulturnog poslenika koji se kre}e u svim nivoima drutvene hijerarhije i svim oblastima delovanja. On poma`e da se komunikacija me|u raznim sistemima pobolja, poma`e svojim partnerima da oblikuju identitet i projekte, jednom re~ju usmerava akcije. Kulturne politike regija i optina proizvode ~itav niz animatora, kao to su instruktori, menad`eri, medijatori, komunikatori i sl. Njihova vitalnost je jedan od klju~eva uspeha kulturne politike i kulturne demokratije. Mo`emo, delimi~no, i njima da zahvalimo to kulturna politika nije vie samo stavka koja sadr`i opremu, ve} i investicija u ljude. DRUTVENA PROMENA jo od 60-ih godina, Evropa do`ivljava velike promene, koje su jo uvek aktuelne. Brzina i univerzalna priroda ovih promena izaziva krize na svim poljima ljudske aktivnosti u ekonomiji, drutvenim odnosima, etici, politici i kulturi. Posledice koje su ve} postale primetne su apatija, pokornost, interkulturalizam, individualizam, korporacijski duh i novi planovi za drutvo. Po definiciji, promena je izazov za smisao i postojanje kulturnog nasle|a. Zato se mi i nalazimo u fazi strukturne nesigurnosti, koja vodi, bar sude}i po reakcijama, ka ugro`avanju programiranja `ivota jednog drutva. U mnogim regionima Evrope razli~iti ~inioci se opiru programiranju, njegovim uzrocima i posledicama. Oni eksperimentiu sa reenjima po kojima autonomija, diskusija, jednakost, solidarnost i potovanje razlika imaju prioritet. Takvi eksperimenti pokazuju da se o stanovnicima, obi~nim ljudima, sve manje razmilja kao o poslunim i pokornim. Oni zahtevaju aktivnost: pacijent u~estvuje u svom le~enju, student uzima svoju obuku u svoje ruke, a gra|anin potvr|uje svoju kulturnu kreativnost. KULTURNA DEMOKRATIJA sastoji se u davanju prioriteta ~oveku, njegovoj kreativnosti i znanju. Kulturna demokratija zna~i progres, ali ima jo mnogo stvari da se uradi u ohrabrivanju inicijativa odozdo i u olakavanju spajanja

232

Re~nik termina

viih i ni`ih kulturnih snaga. Rezonovanje, po merilima kulturne demokratije, zna~i da se kultura razmatra to ire, da se svim akterima u oblasti kulture pomogne da se ne zatvore u male sektore, a na kraju se svim oblicima saradnje mora odati priznanje. Poto su tehnologija, razonoda i mediji me|u dominantnim poljima savremenih kulturnih snaga, oni se, tako|e, nalaze obuhva}eni kulturnom demokratijom. METROPOLIZACIJA I LOKALNI RAZVOJ jedna vrsta takvih promena jeste i metropolizacija Evrope. Ona dovodi do formiranja sredita, koja se sastoje od mre`e metropola, koje postaju ekonomski, socijalni i politi~ki stubovi, a dominiraju i kulturnom scenom Evrope, sa svojom irokom lepezom svih vrsta kulturnih pogodnosti (muzeji, univerziteti, biblioteke, pozorita i sl.), predstavljaju}i oltare kosmopolitizma. Periferne regije su daleko od toga da se povla~e; me|u njima ima mnogih koje odolevaju nerazvijenosti promoviu}i sopstveni razvitak i ponudama iz oblasti kulture. Me|utim, kulturna politika perifernih regiona ~esto je defanzivna, mazirana na ~uvanju vrednosti, bez okretanja ka budu}nosti. Demetropolizacija uvodi novu razvojnu strategiju kako u centrima, tako i na periferiji, a to je lokalni razvoj. REGIJE (kao partneri u sprovo|enju kulturnog razvitka) na svetlo dana sve vie izlazi snaga regionalne kulture, tako da regije sve vie zahtevaju da ostanu odgovaraju}i partner u sprovo|enju kulturne politike. Za to postoji nekoliko razloga, uklju~uju}i regionalnu decentralizaciju i ~injenicu da i sami regioni stvaraju specifi~nu kulturu zasnovanu na sopstvenoj istoriji, jeziku, geografiji, drutveno-politi~kim odnosima i sl. Naravno da ovakav regionalni karakter ne spre~ava regije da se uklju~e u svetska kretanja iz oblasti kulture, kao i u sprovo|enje tranzicionog sistema. Ukratko, regije povezuju posebno i univerzalno, mada ovakav zaklju~ak ne zna~i da kulturna politika treba da ostane isklju~ivi prerogativ odre|enih regiona. Oni predstavljaju idealan kanal preko koga se od dr`ave mo`e zahtevati pravednija raspodela sredstava koja se dobijaju za kulturu. Isto tako, regije su u polo`aju da podsti~u optine (gradske i one druge) na koordinisano sprovo|enje aktivnosti iz oblasti kulture. Na taj na~in, regije su povla}eni u~esnici u procesu kulturne demokratije i, jo uoptenije, imaju}i u vidu kulturne specifi~nosti evropskih regija, one predstavljaju najpogodniji institucionalni nivo za razvitak kulturne politike u svim pravcima.

Termini vezani za menad`ment, organizaciju i kontrolu kvaliteta u javnom sektoru preuzeti i adaptirani za potrebe ovog projekta iz knjiga:
Terminoloki re~nik kvaliteta u zdravstvenoj zatiti , Medicinski fakultet, Beograd, 2000.

Javna i kulturna politika Kultura Menad`ment, animacija, marketing, CLIO, Beograd, 2000. John Pick, Art in the State, London, 1988.

233

BAZA PODATAKA (Database) kolekcija uskladitenih podataka, po pravilu organizovanih u polja (fields), zapise (records) i datoteke (files), pra}ena opisom i shemom. Vie me|usobno povezanih baza podataka ~ine banku podataka (databank) (Marinkovi} i sar., 1995). BEN^MARKING (Benchmarking) relativno nov termin i nov trend u oblasti inicijativa vezanih za unapre|enje kvaliteta. Oksfordski re~nik kao jedno od zna~enja ovog pojma navodi: standard ili ta~ka upore|enja. Mo`e se prevesti i kao reper, uzor ili etalon. Proces koji se ovim pojmom ozna~ava odnosi se na standarde koje organizacija postavlja sebi kao ciljeve, upore|uju}i se sa praksom (proizvodima, uslugama, na~inom rada i organizacije) onih koje su ve} prepoznate kao lideri u toj oblasti. To je jedan od osnovnih principa menad`menta totalnim kvalitetom, kao i stalnog unapre|enja kvaliteta. BUD@ET (Budget) finansijski plan izvo|enja programa ili aktivnosti, tokom odre|enog vremenskog perioda (naj~e}e godinu dana). Sistematizovan ekonomski plan za odre|eni period. U menad`mentu bud`et ozna~ava preciznu raspodelu resursa ustanove koja pokazuje na koji }e na~in, ili za koju namenu, sredstva biti upotrebljena, sastav izdvajanja i principe primenjene u obezbe|ivanju resursa i njihovoj raspodeli. Bud`etiranje ozna~ava proces na osnovu koga se bud`et realizuje u praksi. CILJ (Goal, Objective, Target, Aim) mo`e da bude: dugoro~ni cilj kome se stremi (goal), odnosno `eljeno stanje prema kome su aktivnosti i sredstva usmereni, a koje se ne mora neizbe`no i dosti}i; cilj koji se mo`e delimi~no dosti}i tokom planiranog perioda (objective), odnosi se na neto specifi~nije stanje nego prethodni i obuhvata opis `eljenog stanja, obim u kome bi to stanje trebalo dosti}i, vremenski period u kome se o~ekuje dostizanje `eljenog stanja, mesto i osobe na koje se to stanje odnosi; intermedijarni rezultat (target) tokom dostizanja dugoro~nih i srednjoro~nih ciljeva (goal, objective) specifi~niji je i obi~no kvantifikovan, s odre|enim vremenskim periodom u kome se o~ekuje da bude dostignut. Ciljevi na nivou optine predstavljeni su planom koji izra`ava kakvi }e biti krajnji rezultati funkcionisanja i ostvarivanja. Oni nisu stati~ni i ne predstavljaju samo deo planiranja, ve} i svih drugih aktivnosti za koje javna uprava u optini nosi odgovornost. Tako se ciljevi mogu podjednako odnositi na razvoj optine u celini, ali (kroz ben~marking ) i na postizanje kvaliteta usluga optinske administracije.

234

Re~nik termina

DONOENJE ODLUKE, ODLU^IVANJE (decision making) upravlja~ka funkcija mena`menta i javne administracije, najva`niji deo svih drugih funkcija menad`menta. Donoenje odluke je izbor izme|u razli~itih mogu}nosti i odvija se nekoliko faza: identifikovanje, evaluiranje mogu}nosti te definitivan izbor koji se materijalizuje odlukom. Za proces donoenja odluke u organima javne uprave, koji se ti~e opteg interesa, neophodno je uspostaviti javnost rada i transparentnost samog procesa (mehanizme, komisije itd.). EFEKTIVNOST (effectiveness) stepen u kome odre|ena intervencija i akcija bilo kog nivoa vlasti ostvaruje cilj zbog koga se realizuje. Upe~atljiv rezultat, efekat, ishod neke aktivnosti od velikog zna~aja za stanovnitvo ili odre|ene drutvene grupe. EFIKASNOST (efficiency) brzina i ta~nost ostvarivanja ciljeva, dostignuti `eljeni planski rezultati, posebno u odnosu na ulo`ena sredstva, kadrove, tehni~ku opremu, novac i vreme. EKSPERTSKA GRUPA (Expert group, Task force) skup eksperata, istog ili komplementarnih profila, formiran za razmatranje mogu}nosti strategijskog razvoja, analize i evaluacije situacije, procene odre|enih razvojnih mogu}nosti i sl. Formira se naj~e}e stoga da bi se postigla maksimalna objektivnost u procesu donoenja odluka, te izbegli politi~ki ili li~ni uplivi koji }e voditi do pogrene odluke. EVALUACIJA (evaluation) kriti~ka procena, sistematska i objektivna, stepena ostvarenosti `eljenih ciljeva organizacije, razvojnog projekta optine ili pojedinog programa njihove efektivnosti, ali i efikasnosti, te kvaliteta ukupnog menad`menta. Stoga evaluacija obi~no ima najmanje dve komponente evaluaciju kvaliteta programa, njegovog sadr`aja i njegove efektivnosti (dostizanje stepena pismenosti stanovnitva kroz program opismenjavanja npr.), ali i evaluaciju menad`menta programa, njegove efikasnosti (na~ina troenja bud`etskih sredstava, kadrovskog menad`menta, vremena trajanja projekta u odnosu na postavljeni plan). Dakle, evaluacija predstavlja ocenu realizacije projekta i programa, kako sa stanovita organizatora, tako i sa stanovita korisnika programa (efektivnost). KONTROLA KVALITETA (Quality control) odnosi se na merenje klju~nih procesa u oblikovanju, vo|enju, organizovanju kako javne uprave tako i njenog na~ina delovanja u praksi. Glavni aspekt kontrole kvaliteta je redovno merenje na osnovu unapred postavljenih indikatora, pokazatelja performanse, te povratna informacija i analiza o samom karakteru prakse (recimo, procesa donoenja urbanisti~kog plana), radi konstantnog rada na usavravanju i postizanju maksimalnog kvaliteta.

Javna i kulturna politika

235

Kvalitet rada optinskih slu`bi meri}e se podjednako i kvalitetom programskih i razvojnih dokumenata, te kvalitetom javnih servisa koji se na osnovu njih uspostavljaju, kao i kvalitetom samih konkretnih usluga koje se pru`aju stanovnitvu. MENAD@MENT, RUKOVO\ENJE, UPRAVLJANJE (management) skup upravlja~kih mera preduzetih za planiranje, organizovanje, funkcionisanje i evaluaciju svih me|usobno povezanih elemenata sistema. Od takvih mera se o~ekuje da prevedu politike u strategije, a strategije u planove aktivnosti za odre|ivanje akcije potrebne za definisanje i izvravanje razli~itih programa (zdravstvene zatite, kulturne politike, obrazovne politike i sl.), to se konkretizuje obezbe|ivanjem odgovaraju}e infrastrukture, kao i finansijske podrke iz bud`eta, koja omogu}uje realizaciju programa i efektivno i efikasno. U pogledu organizacije same optinske uprave, menad`ment ozna~ava proces postavljanja ciljeva i formulisanja politike same organizacije, alokacije resursa i usmeravanja zaposlenog kadra ka dostizanju tih ciljeva, uklju~uju}i merenje ostvarivanja rezultata usmereno ka stalnom unapre|ivanju kvaliteta rada. MENAD@MENT KVALITETOM (Quality Management) podrazumeva napor da se unapred odredi `eljeni kvalitet rada, usluga i kona~nih rezultata, da se tokom realizacije primenjuje unapred uspostavljen program kontrole kvaliteta i da se u ovaj proces uklju~e svi zaposleni u organizaciji sa maksimalnom odgovorno}u za kvalitet svog dela posla. MENAD@MENT TOTALNIM KVALITETOM (Total Quality Management) princip poslovanja koji kao osnovne karakteristike ima poboljanje efektivnosti, efikasnosti i drutvenu odgovornost. Kada su u pitanju organi javne uprave, ovaj kvalitet se odnosi i na potpunu javnost rada, kao i na u~e}e to irih krugova javnosti u procesima razmatranja klju~nih pitanja razvoja zajednice. MRE@A (network) grupisanje pojedinaca, organizacija, udru`enja, agencija organizovanih bez hijerarhije oko zajedni~kih problema, zadataka ili izazova i koji obavljaju svoj posao aktivno i sistematski, na osnovu potpune posve}enosti i me|usobnog poverenja. ODLU^IVANJE (decision making) izbor jedne od mogu}nosti. Mnogobrojne su vrste odluka, a ovde su najzna~ajnije strategijske, takti~ke i operativne odluke (Rajkov 1993). Strategijske odluke su najzna~ajnije i sa dugoro~nim posledicama; one se naj~e}e odnose na planiranje i programiranje razvoja, a osnovni kriterijum njihovog vrednovanja je efektivnost. Takti~ke odluke obezbe|uju realizaciju strategijskih odluka, dok je osnovni kriterijum njihovog vrednovanja efikasnost (uspenost) sistema. Operativne odluke se donose svakodnevno, zavisno od situacije, ~ime se obezbe|uje osnova za realizaciju obaveza i promena iniciranih na svim nivoima menad`erskog odlu~ivanja.

236

Re~nik termina

Demokratsko odlu~ivanje: prva pretpostavka u procesu demokratskog odlu~ivanja je javnost u pripremanju i donoenju odluka. Svaki predlog i svaka odluka moraju biti otvoreni javnom uvidu i javnoj re~i, podvrgnuti sudu javnosti. Dosledno potovanje na~ela javnosti formira druga~iji stav gradskih i optinskih slu`bi prema pripremanju predloga i donoenju odluka nego u okolnostima zatvorenosti, tajnosti i prikrivanja informacija (Ksenija Petovar). OPTI INTERES op{ti interes postoji samo ako se ciljevi definiu najglobalnije, na primer, kao sloboda, ljudsko zdravlje, opte blagostanje, mir i prosperitet. Drugim re~ima, ako takav cilj ima univerzalni karakter. Me|utim, ~im se bilo koji od ovih globalnih interesa individualizira (na pojedinca ili primeni na manje skupine ili ljudske zajednice), a sam cilj bli`e definie, ubrzo }e nestajati optosti i prihvatljivosti za svakog. Tada takav u`i opti cilj, bez obzira na to to u principu zna~i optu saglasnost i motivaciju, ograni~ava neko konkretno pravo ili slobodu ~oveka. Kad se govori o gradu zna~i velikoj skupini ljudi, teko je verovati da postoji opteprihva}en opti interes, sem ako se ne formulie kao `elja i te`nja za lepim, ~istim, prijatnim gradom, ali i tada }e svako od nas imati sopstveno tuma~enje prideva: lep, ~ist, zdrav itd. Jer, ako je neto opte, moralo bi biti prihva}eno od svih starih i mladih, zdravih i bolesnih, starosedelaca i doljaka, itd. I to je jo va`nije, prihvatanje bi bilo dobrovoljno, izabrano a ne nametnuto, ozakonjeno ili propisano od primarne ili ire zajednice. Zna~i, ostvarivanje tog opteg interesa ne bi bilo samo neki eti~ki cilj, a neostvarivanje, odnosno ometanje ostvarivanja pra}eno gri`om savesti, ve} bi vodilo i materijalnom blagostanju pojedinaca. Odatle teza da je opti interes u osnovi jedna drutvena konvencija, a ne neka a priori prihvatljiva kategorija. Uostalom, opti interes i nije privla~an za razmatranje kao apstraktna kategorija, ve} kao pojam koji se ~esto i normativno definie. Tu i nastaje osnovna protivure~nost izme|u opteg interesa zajednice (dr`ave, optine) i mnotva neusaglaenih pa i suprotnih grupnih ili pojedina~nih interesa gra|ana. Ili jo konkretnije, u ~emu se normiranje opteg drutvenog interesa razlikuje od politi~ke odluke vlasti? (Bo`idar Popovi}) PLANIRANJE donoenje odluka u svetlu njihovih efekata u budu}nosti. Planiranje se stoga mo`e definisati kao proces odlu~ivanja o tome kako budu}nost u~initi boljom nego sadanjost, definisanja promena potrebnih da bi se postigla odre|ena poboljanja i odre|ivanje o na~inu tih promena u praksi. STRATEGIJA (Strategy) irok spektar aktivnosti preduzetih kako bi se dostigli postavljeni kratkoro~ni i/ili dugoro~ni ciljevi. Strategija obuhvata identifikovanje pogodnih momenata za intervenciju, utvr|ivanje na~ina pomo}u kojih se obezbe|uje uklju~ivanje drugih sektora, a posebno javnosti u celini,

Javna i kulturna politika

237

utvr|ivanje spektra politi~kih, drutvenih, ekonomskih, upravlja~kih i tehni~kih faktora zna~ajnih za dostizanje ciljeva, ograni~enja na koja se mo`e nai}i, kao i pronala`enje na~ina da se ona prevazi|u. TIMSKI RAD (team work) dostizanje zajedni~kih ciljeva udru`enim naporima i odgovorno}u. On olakava komunikaciju me|u ljudima, donoenje odluka i razmenu ideja i zapa`anja. Svaki ~lan tima pru`a prakti~an doprinos njegovom radu.

238

239

John Pick, Art in the State, London, 1988.

Evo kratkog spiska nekih od termina koji su poslednjih godina prosto zatrpali kulturnu politiku. Spisak nije potpun i ne dovodi u pitanje ~injenicu da svaka od re~i koja se u njemu nala mo`e da ima sasvim uobi~ajeno zna~enje (ali ga u mnogim dokumentima koji spadaju u kulturnu politiku nema). EFIKASNOST garantovana osrednjost. Re~ se uvla~i u govor planera u trenutku kada se predlo`i da birokratski umovi postave parametre unutar kojih jedan stvarala~ki um treba da deluje i da se unapred odredi ta su potrebe publike. EVALUACIJA birokratska provera institucionalne ispravnosti. Re~ je nekada ozna~avala kriti~ku ocenu umetnosti, ali se sada vie odnosi na upravne postupke, bez obzira na umetni~ku produkciju. IZAZOV juna~ka re~ koja se koristi da bi se opisao neki cilj menad`menta koji je ili do suza smean ili sigurno nepo`eljan. Mii}avost re~i ~esto prikriva mlitav pojam. (Izazovan dobitak, Odbor je bio suo~en sa uzbudljivim izazovom kada je zgrada bila proglaena neupotrebljivom.) ORGANIZACIONI nejasan poslovni termin koji se obi~no koristi onda kada je potrebno zamagliti ~injenicu da je proces koji se najpre bavio estetikom, moralom, kritikom ili umetni~kim vrednostima sada prerastao u ~isto menad`ersku delatnost i bavi se ekonomijom i biznisom (vidi gore efikasnost). PARTNERSTVO burazerski termin nastao iz potrebe da se poka`e kako su dugogodinji suparnici potkupljeni da bi prividno neto zajedni~ki uradili. Ponekad se neinteligentno koristi da stvori la`no ose}anje ku}nog zajednitva u kulturi (na primer partnerstvo u zajednici). Uvek se odnosi na neto privremeno, veoma sumnjivo, na neto ~iji u~esnici imaju prste u pekmezu. PLAN planovi za kulturu su bespogovorno planovi za birokratiju obi~no su to planovi koji sadr`e lagodan `ivot, istra`ivanja u cilju pisanja izvetaja,

RE^NIK OPTIH MESTA

240

Re~nik op{tih mesta

prekomorska putovanja radi sticanja neposrednog iskustva, davanje dobro pla}enog saveta kolegama, savetovanja sa drugim birokratama uz beskrajne ru~kove tokom kojih se kuju planovi koji pretpostavljaju jo vie birokratskog pisanja, planiranja itd. POMAGA^ izokola podse}a da se ~inilac koji je u pitanju nalazi u senci i ponaa neutralno, ali u stvari prikriva agresivnu nameru da sve oblikuje, kontrolie i svakome komanduje. (U~estvova}emo kao pomaga~i povezuju}i nacionalne preduzetnike i odgovaraju}e kulturne institucije.) POTRA@NJA re~ koja se normalno upotrebljava za opisivanje ~itave skale potroa~kih prioriteta, ali se koristi i u usko selektivnom zna~enju kojim birokrate u kulturi isti~u deli}e interesovanja koje javnost pokazuje za subvencioniranu kulturu. Ovom posebnom zna~enju potra`nje ne izlazi se u susret, ve} se one ispunjava na birokratski na~in, tj. zahtev se u potpunosti prihvata tek poto su ga birokrate ispunile. (1986/87. nije bila finansijski laka za kulturu. Mnoge kulturne institucije su jedva izbegle finansijsku katastrofu koju nije izazvao nedostatak potra`nje, ve} to to im nedovoljne dotacije nisu omogu}ile da potra`nji udovolje.) POTREBE stara levi~arska re~ koja je preneta u novu tr`inu svirepost, jer je jo uvek veoma korisna razmetljivim birokratama. Daje na znanje da ljudi imaju `elje kojih nisu svesni, a koje dr`avna birokratija mo`e da spozna i registruje (stvarne potrebe, tra`e}i reenja za uo~ene potrebe, a ne samo za izra`ene zahteve). Naravno da ljudi nisu svesni ose}anja potrebe za bilo kojom vrstom umetnosti sve do trenutka dok delo ne nastane i bude im ponu|eno. Zbog toga je istinita tvrdnja da iskusni menad`eri u kulturi moraju da, u postupku nastajanja dela, pokuaju da predvide ta publika `eli. Ali je istina i to, da poto su `elje ispunjene, treba puno vremena i truda da se odredi da li je publici koja je `elela neko umetni~ko delo, to delo uistinu bilo potrebno. Ovo bi bila ozbiljna tvrdnja. Stoga se mora ista}i da jo nije ro|en birokrata koji mo`e da predvidi kakve su ili kakve }e biti ljudske potrebe. PREDUZETNITVO re~ koja se koristi da bi se dao odgovaraju}i pohvalni prizvuk aktivnostima koje su u saglasnosti sa desni~arskim shvatanjima o odgovornosti pojedinca itd., ali se u praksi odnosi na prljave radnje birokratskog kolektivizma sa parama poreskih obveznika. (Ideja o umetnosti na otvorenom prostoru ima podrku i predstavlja lep primer novog kulturnog preduzetnitva.) PRISTUP upotrebljava se u maglovitom zna~enju da bi se prekrili svi oni poslovi koji se odnose na obrazovanje, saobra}aj, ekonomiju, marketing i dizajn, a ti~u se ljudi koji u~estvuju u kulturnim aktivnostima. Jedna od niza re~i koja je povezana sa kompjuterima, te stoga ma~o i menad`erski zvu~i (grupa za planiranje pristupa).

Javna i kulturna politika

241

RAZVOJ re~ ~ija je upotreba savreno prihvatljiva u postkolonijalnim zemljama u kojima je pozivanje na nju veoma cenjeno. Kulturne birokrate je koriste da njome ozna~e ili upravljanje ili u jo rasplinutijem zna~enju preduzetnitvo ili razvojni ~inilac. Oni koje isklju~ivo zanima zarada koriste tu re~ kao svoje pokri}e. STRATEGIJA vojni termin za plan odoma}en me|u visprenijim kulturnim ~inovnicima. Odnosi se, u stvari, na niz nejasnih na~ela izlo`enih unutar korica jedne luksuzne knji`ice. (Strategija treba da razvija takvu kulturu koja }e podsticati interes privrednika i nastaviti pozitivan oporavak oblasti.) Sve to predstavlja kojetariju i korisno je samo zato to prikriva ~injenicu da doti~ni ~inovnik ne razlikuje poeziju od proze i ne mo`e da prepozna dobru muziku ~ak i kada ima vremena za nju. Ona opravdava mnogo toga to rade ~inovnici u kulturi koji bi po svom temperamentu i sposobnostima vie odgovarali nekom osiguravaju}em zavodu. UMETNOST kao vetina. Skoro uvek se zloupotrebljava pri podnoenju nekog grandioznog i teko branjivog zahteva. Nejasno implicira da su otprilike isto ekonomski i stvarala~ki procesi u pozoritu, brejk-densu, grn~arstvu, operskom pevanju, alternativnom kabareu, skulpturi na javnim prostorima i pijanizmu. U praksi se obim pojma umetnost menja od jedne do druge re~enice. Primer: Umetnost mo`e da d sutinski doprinos revitalizaciji zaputenih delova grada. Pozorite, muzika i vizuelne umetnosti i sredstva koja u`ivanje u njima ~ine mogu}im bitan su sastojak meavine kulturnih, ekolokih i rekreacionih pogodnosti koji podsti~u ekonomski rast i razvoj. Umetnost dovodi turiste i otvara radna mesta. I jo va`nije, ona mo`e da poslu`i kao glavni katalizator za sveobuhvatnu regeneraciju nekog podru~ja. Umetnost je zenica oka drutvenog samopotovanja i identiteta. I jo neto isto tako va`no ona povezuje zajednice koje bi ina~e bile podeljene. ZAJEDNICA toplo mrmorenje koje zna~i samo ugodnu tvorevinu nastalu u glavi onoga ko je koristi, a sadr`i sva mekana i ne`na zna~enja. Re~ koja se skoro uvek koristi kao potapalica, jer autor ne `eli da bude ozbiljno doveden u pitanje. (Kultura uve}ava samopotovanje zajednice i razvija identitet zajednice.)

242

243

LITERATURA
1. Bianchini, Franco, Cultural policy and Urban Regeneration: the West European Experience, Manchester University Press, 1991. 2. Bonetti M, Conan M. & Allen, Development social urbain strategies et methodes, Harmattan, Paris, 1991. 3. Dragi}evi} ei} Milena i Stojkovi} Branimir, Kultura, menad`ment, animacija, marketing, CLIO, Beograd, 2000. 5. Dragi}evi} ei} Milena i entevska Irena (ured.), Urbani spektakl , CLIO i YUSTAT, Beograd, 2000. 6. Evropske mre`e kulture, Balkankult, Beograd, 2001. 7. Goodey, Brian (ed.), Urban Cultural Life in the 1980's Report and Essays from Twenty-One Towns Project, Council of Europe, Strasbourg, 1983. 8. Goodey, Brian, ed., Urban culture at a Turning point? Council of Europe, Strasbourg, 1983. 9. Mennell, Stephen, Cultural Policy in Towns, Council of Europe, Strasbourg, 1976. 10. Mumford, Lewis, Grad u historiji, Naprijed, Zagreb, 1988. 11. S.MacGregor, B.Pimlott (ed.), Tackling the Inner Cities (ed.), Oxford University Press, 1990. 12. Pui} Ljubinko, Odr`ivi grad, ka jednoj sociologiji okru`enja , NOVA 175, izd. Slobodan Mai}, Beograd, 2000. 13. Simi} Sne`ana i dr., Osnove za reformu sistema zdravstvene zatite u Republici Srbiji, Centar za prou~avanje alternativa, Samizdat B92, Beograd, 2001. 14. Terminoloki re~nik kvaliteta u zdravstvenoj zatiti , Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2000. 15. Urbana kultura i ekologija, tematski broj ~asopisa Nissa, 14/1993. 16. Vujovi}, Sreten (ured.), Sociologija grada, zbornik, Zavod za izdavanje ud`benika Srbije, Beograd. 17. Vujovi}, Sreten, Grad u senci rata, Prometej, Novi Sad, 1997.

244

Webografija

WEBOGRAFIJA
Comedia www.comedia.org.u EGPIS European good practice information service cities21.com-egpis European Academy of the Urban Environment www.eaue.de European Commission Urban Pilot Projects www.inforegio.org/urban/upp/ frames.htm European Sustainable Cities ourworld.compuserve.com/homepages/ European_Sustainable_Cities/homepage.htm European Urban Forum www.inforegio.cec.eu.int/urban/forum/ Forum on Creative Industries www.mmu.ac.uk/h-ss/sis/foci/welcome1.html Global Ideas Bank (Institute for Social Inventions) www.globalideasbank.org/ Huddersfield Creative Town Initiative www.creativetown.com The Innovation Journal www.innovation.cc/index.html International Council for Local Environmental Initiatives www.iclei.org/iclei/ casestud.htm International Institute for Sustainable Development iisd1.iisd.ca/default.htm International Urban Development Association www.inta-aivn.org/Kao John, Jamming www.jamming.com Management www.links.management.org.uk Megacities www.megacities.nl/Randers Urban Pilot Project www.undervaerket.dk/ RSS (European Regional Development Fund and Cohesion Fund Projects) www.inforegio.org/wbover/overstor/stories/D/RETD/st100_en.htm SCN (Sustainable Communities Network) www.sustainable.org/casestudies/ studiesindex.html United Nations Management of Social Transformations www.unesco.org/most/ bphome.htm#1

Evropske mre`e kulture

245

EVROPSKE MRE@E KULTURE

Mre`a gradova kulture Cultural City Network (CCN) cultural-citynetwork(aon.at Evrogradovi (Eurocities)- http://www.eurocities.org Susreti (Les rencontres association of european cities and regions for culture) http://www.les-rencontres.org Krug prijateljstva gradova-utvr|enja (Walled towns friendship circle http:// www.walledtowns.com Evropska mre`a kulturnih centara (European Network of Cultural Centers) http:/ /www.encc.net Evropski centar za kulturu (European Culture Center) http://www.europeans.ch Udru`enje evropskih karnevalskih gradova (Foundation of European Carnival Cities) Amsterdam, Postbox 6615 Balkankult Balkanska kulturna saradnja http://www.balkankult.org

246

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 711.45:32(082) 316.334.56(082) 352.075.1(082) JAVNA I KULTURNA POLITIKA : socio-kulturolo{ki aspekti / priredila Milena Dragi}evi} [e{i}. - Beograd : Magna agenda, 2002 (Beograd : ^igoja {tampa). 246 str. : graf. prikazi, tabele ; 23 cm Tira` 1500. - Str. 7-10: Uvod / Milena Dragi}evi} [e{i}. - Re~nik termina: str. 231-237. - Re~nik op{tih mesta: str. 239-241. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Bibliografija uz pojedine radove. - Bibliografija: str. 243. ISBN 86-83775-08-9 1. Dragi}evi} [e{i}, Milena a) Gradovi - Kulturni `ivot - Zbornici b) Lokalna samouprava - Gradovi - Zbornici c) Gradske zajednice - Zbornici COBISS-ID 98542348